aleksandar cuckovic - aristotel

8/6/2019 Aleksandar Cuckovic - Aristotel

1/28

ARISTOTEL

383322. g. p.n.e.

Aleksandar ukovi, Ekonomski fakultet, Subotica


2/28

2

Podela znanja

Podela znanja se vri prema predmetu:

TEORIJSKE NAUKE (FILOZOFIJE)

njihovi principi se nalaze u predmetu

prva filozofija (teologija, kasnije: metafizika) prouava prva poela iuzroke, odnosno bie kao bie

fizika (druga filozofija) ukljuuje astronomiju prouava prirodna bia,

odnosno pokretnu materiju

matematika prouava nepokretnu formu, odnosno broj


3/28

3

Podela znanja

PRAKTIKE NAUKE

Njihovi principi se nalaze delom u delatniku, a delom u predmetu.

etika se bavi pojedincem

ekonomika se bavi porodicom

politika se bavi dravom i pitanjima:

ustavotvornim

rukovodstvenim (savetodavnim i pravosudnim)

Ukljuuju i volju (poriv ili udnju) i odnose se na ljude.

Njihov predmet je promenljivo bivstvo to je u potencijalnosti, te se ovaznanja odnose na neto budue.

Nain saznanja praktikog delanja nisu nauivi, jer zavise od posebnostikonkretne situacije, te se kroz niz situacija izgrauju.


4/28

4

Podela znanja

POIETIKE NAUKE

Njihovi principi se nalaze u tvoritelju.

umetnosti

zanati

vetine (graevinarstvo, lekarstvo, retorika, gramatika)

Predmet su im promenljiva bivstva to su u potencijalnosti, a odnose se naneto budue.

Tvorba se odnosi na stvari.

Naini saznanja su nauivi, jer je re o vetinama.


5/28

5

Podela znanja

Podela znanja se vri prema predmetu:

TEORIJSKE NAUKE (FILOZOFIJE) (iji se principi nalaze u predmetu): prva filozofija (teologija, kasnije: metafizika) prouava prva poela i uzroke, odnosno bie kao

bie fizika (druga filozofija) ukljuuje astronomiju prouava prirodna bia, odnosno pokretnu materiju matematika prouava nepokretnu formu, odnosno broj

PRAKTIKE NAUKE (iji se principi nalaze delom u delatniku, a delom u predmetu): etika se bavi pojedincem

ekonomika se bavi porodicom

politika se bavi dravom i pitanjima: ustavotvornim

rukovodstvenim (savetodavnim i pravosudnim)

POIETIKE NAUKE (iji se principi nalaze u tvoritelju): umetnosti

zanati

vetine (graevinarstvo, lekarstvo, retorika, gramatika)


6/28

6

Aristotelova podela nije obuhvatila:

Logiku (orue ispravnog miljenja, forma a ne sadraj)

Zakoni i oblici ljudskog miljenja i procesi formiranja pojmova, sudova i zakljuaka

Gnoseologiju ili teoriju saznanja (novovekovno razvrgavanje jedinstva Sub. i Ob.)

Priroda i mogunost saznanja; odnos znanja i realnosti; pretpostavke saznanja;kriterijumi istinitosti (razlika u odnosu na fiziologiju i psihologiju)

Estetika (bit, ciljevi i smisao umetnosti; uslovi i kriterijumi estetskog stvaranja,

doivljavanja i vrednovanja)

Filozofiju nauke, filozofiju religije, filozofiju istorije, filozofiju prava i dr.


7/287

vegetativni (ivotinje, biljke, ovek)

nerazumni deo poudni (ili voljni: kod moralnog oveka podreen razumu)

etike vrline (tiu se oseanja htenja i delanja)

DUAumee (znanje proizvoenja moguih stvari)

razumni deo rasudbeni razboritost (sposobnost moralnog delanja)

dijanoetike vrline (tiu se moguih i promenljivih stvari u vidljivom svetu, usmerene na nalaenje istine)

saznajni znanost (dedukcijom do sigurnog zakljuka)

umnost (indukcijom do najoptijih naela)

Podela due i vrlina


8/288

Etika

Etika vrlinaje:

odabiraka naklonost volje (individualna slobodna odgovornost)

koja se dri sredine podesne za sopstvenu prirodu (mera odreuje vrlinu u odnosu naporok)

a koja je odreena razmiljanjem razumnog oveka (univerzalnost kriterijuma)

Vrlina je u ontolokom smislu sredina, a u aksiolokom smislu maksimum.

(Sredina izmeu krajnosti, ali to se vrednosti tie to je ono najbolje, a ne nekakva osrednjost)

Primeri:

hrabrost je sredina izmeu plaljivosti i smelosti (koja je nerazumna)

umerenost je sredina izmeu neosetljivosti i razuzdanosti

dareljivost je sredina izmeu krtosti i rasipnosti

ponos je sredina izmeu poniznosti i oholosti itd.


9/289

Etika

Vrlina upuuje na ispravan cilj, a razboritost na to da se prema njemu dela.

Razlikovanje:

prirodnih vrlina (i dete moe da bude hrabro)

moralnih vrlina (za koje je neophodna razboritost)

Sokrat Aristotel

jednaka vrlini RAZBORITOST preduslov vrline

rasudbena

(iskljuivo saznajna)VRLINA

razborita

(i saznajna i delatna)


10/2810

Metafizika

Poreklo rei metafizika Nije koristio naziv metafizika, nego prva filozofija ili teologija

Naziv prva filozofija najvaniji problemi, u ontolokom i logikom smislu

Naziv metafizika Andronik sa Rodosa, aleksandrijski bibliotekar koji je klasifikovaoAristotelove spise

Nauka o biu kao biu

Svojim filozofskim prethodnicima Aristotel je priznao da su postavili pitanje o bitku bia(zbog ega ih je i smatrao filozofima), ali im je zamerio to su ga izjednaili sa nazivompojedinanog elementa.

Bitak:

nije nikakvo pojedinano bie on prethodi svim biima kao njihova izvorna priroda i bit

Ipak, bia nisu iscrpljena bitkom, jer bogatstvo svojih svojstava bia pokazuju tek uontikom stavu Nema bia bez bitka, ali ni bitka bez bia. ontoloka diferencija


11/2811

Metafizika: Bog

Najvie bie je ono bie na kojem, jo bolje nego na prirodnom biu,postaje vidljivo ono to je bitak bia u temelju.

To bie ne moe se iskusiti putem ula, ve jedino u miljenju. Nepokretni,samostalni i veni bitak postoji da bi uvek postojalo vreme i kretanje. Bog

nuno postoji, kree se u krugu, sav je u aktualnosti (delatnosti) i ista jemisao.

nuno postojanje (nikada i nigde nije otvoren nekoj mogunosti ne-bitka)

kruno kretanje (prostorno kretanje, jer svako drugo kretanje doputa i mogunostdrugaijeg bitka, a ovde je prvo i poslednje uvek isto)

aktualnost (kada bi bog sadrao neke neostvarene mogunosti, odnosno kada bikod njega bilo mogue uoiti ikakvu potencijalnost, on ne bi bio ostvaren, tj.savren)

ista misao (bez tvari je da bi bio vean)


12/2812

Metafizika: Bie kao bie

Sva bia postoje na teleoloki nain: svako bie tei za prisutnou bitka,jer ga to dovodi do ispunjenja njegove svrhe i bivstva.

Prisutnost bitka se pokazuje kao nepokretni pokreta koji pokree kao ono

voljeno i u tom smislu sainjava i prvi (formalni), a ne samo poslednji(finalni) uzrok.

(To se odnosi na celokupno iskustvo od bdenja, preko opaanja domiljenja.)

ovek: Bitak je prisutan u umu samo kada um misli samog sebe.

Bog: Uvek misli samog sebe i samo to ini, budui da on i nije nita drugodo miljenje miljenja.


13/2813

Metafizika: bivstvovanje i miljenje

Bit miljenja se sastoji u tome da mislei miljenje (autorefleksivnost)uviamo prisutnost bitka.

Miljenje je isto to i ono miljeno. Forma je jednaka sadraju.

Postoje dva osnovna naina prisutnosti bitka, odnosno dva pristupa bitku:

opaanje (zajedno su prisutni forma (eidos) i materija (hyle)

miljenje (prisutna je samo forma (eidos)

Bitak se odreuje kao najvii sadraj saznanja, kao ISTINA

(prihvata se Parmenidov identitet miljenja i bia).

Miljenje ---------------------- Bie (Bivstvujue) Miljenje miljenja --------- Bie kao bie apstrahovanje

Bog ---------------------------- Bitak


14/2814

Priznao je svojim filozofskim prethodnicima da su postavili pitanje o uzronosti,ali im zamera to nijedan od njih nije otkrio sva etiri uzroka stvari.

Prvi razlikuje:

uzroke

elemente

poela

to e mu omoguiti sistematian pregled i uspostavljanje ontoloke razlike

etiri primarna uzroka su:

1. ono iz ega neto nastaje tvarni (materijalni) uzrok

2. ono to se nalazi u pojmovnoj odredbi tastvo oblik ili uzor formalni uzrok

3. ono to pokree pokretaki (eficijentni) uzrok

4. ono poradi ega najvii uzrok (zbog kojeg sve ostalo) svrni (finalni) uzrok

Metafizika: teorija uzroka

ta? formalni uzrok

unutranji Iz ega? materijalni uzrok

Uzroci

spoljanji emu? svrni uzrok

Otkuda? pokretaki uzrok


15/28

15

Metafizika

Primer: Uzroci kue

1. materijalni uzrok: graa (cigle, grede, cement, pesak)

2. formalni uzrok: plan ili nacrt kue (koji izrauje projektant)

3. pokretaki uzrok: majstori

4. finalni uzrok: stanovanje (kao svrha radi koje svi ostali uzroci i postoje)

Sve se konkretno pojedinano ustrojava na taj nain to pokretaki uzrokspaja u jedno

Svrni uzrok odreuje svrhu u odnosu na ta se oni spajaju

U prirodi se to zbiva samo od sebe

U umeu ili proizvoenju to obavlja tvoritelj

Posao fiziara je da razlikuje i istrauje sva etiri uzroka (i u prirodi i uumeu) da bi mogao da objasni kretanje, odnosno promenu.


16/28

16

Logika

Logika problematika izloena ve u Metafizici, ali glavni deo tek u spisu Organon(orue) Ovaj spis smatrao je preduslovom znanja, pa se ne pominje u podeli znanja i nauka

Izraz logika je kasnijeg datuma i pripisuje se stoicima

Znaajni doprinosi Sokrata i Platona, stvaranju logike kao celovite nauke, koja obuhvatasve elementarne oblike miljenja: poimanje

suenje

zakljuivanje

Uoavanje razlike izmeu dva oblika miljenja:

ono koje polazi od utvrenih premisa: pouzdana znanja (Analitike)

ono koje, u sloenim situacijama, polazi od nepotpunih premisa: verovatna znanja (Topike)

Cilj spisa Organonje metodoloki, jer on treba da osigura nauno saznanje, istraivanje idokazivanje. (Zato ovaj spis i nije ubrojan u filozofske, ve u propedeutike spise)

Aristotelova logika je povezana sa metafizikom putem kategorija, a, kao saznajno-teorijskoznanje ini osnovu drugih naunih disciplina


17/28

17

Logika

Aristotel je autor i uvenog logikog kvadrata u kome je izloio etiri osnovne vrsteodnosa meu predikativnim sudovima:

Suprotnost(kontrarnost) Sudovi ne mogu biti u isti mah istiniti. Zbogtoga se iz istinitosti jednog moe neposredno zakljuivati neistinitostdrugog. Meutim, ako je jedan sud laan o drugom se ne moe nitarei.

Protivrenost(kontradiktornost) Razlika je i u kvalitetu i u kvantitetu.Ovi sudovi se meusobno tako iskljuuju da go istinitosti jednogmoemo neposredno zakljuiti lanost drugog i obratno, iz neistinitostijednog moemo zakljuiti istinitost drugog.

Poreenje (subalternacija) je odnos izmeu optih i posebnih sudovaistog kvaliteta. Iz istinitosti prvog uvek se moe zakljuiti istinitost

drugog (to vai za sve, vai i za svaki pojedini sluaj). Podsuprotnost(subkontrarnost) je odnos posebnih sudova u logikom

kvadratu (pozitivnog i negativnog). Tu se iz istinitosti jednog suda nemoe nita zakljuiti o istinitosti njemu subkontrarnog, ali zato vaipravilo da lanost jednog povlai sobom istinitost drugog.


18/28

18

Logika Organon se sastoji od 6 zasebnih celina:

1. Kategorije:

a) najvii pojmovni rodovi koje iskazujemo o stvarima (nisu ni istiniti ni lani)

b) temeljne ontoloke kategorije bia

Sve to na bilo koji nain postoji prema svom nainu bivstvovanja potpada pod neku odkategorija

Ukupnost kategorijalnih odreenja opisuje pojedinanu stvar u potpunosti

1. Bivstvoje uvek identino sa sobom. Deli se na: prvo (pojedinano, drugo (rod i vrsta) i apsolutno(bog). (Primer: prvo taj i taj ovek; drugo Petar je ovek.)

2. Kvantitetje ono to je deljivo pri emu je svaki deo odreena stvar. (Primer: neija visina ili teina)

3. Relacije sadre korelativne pojmove izmeu kojih nema protivrenosti kao ni mogunostigradacije. (Primer: neije zanimanje)

4. Kvalitet ine osobine koje odreuju stvar kroz isticanje odreenog trajnijeg stanja ili nekedispozicije. (Primer: talentovan i slabog zdravlja)

5. Mesto (Primer: itaonica biblioteke)

6. Vreme (Primer: podne 20. marta 2008. godine)

7. Delovanje (Primer: uenje)

8. Trpljenje (Primer: buka)

9. Poloaj (Primer: sedei)

10. Stanje (Primer: zamoren)


19/28

19

Logika

Organon se sastoji od 6zasebnih celina:

1. Kategorije:

najvii pojmovni rodovikoje iskazujemo ostvarima (nisu ni istiniti ni

lani)

temeljne ontolokekategorije bia

Sve to na bilo kojinain postoji premasvom nainubivstvovanja potpadapod neku od kategorija

Ukupnost kategorijalnih

odreenja opisujepojedinanu stvar upotpunosti

1. Bivstvo (supstancija) je uvek identino sa sobom

prvo (pojedinano) : (Taj i taj ovek)

drugo (rod i vrsta) : (Petar je ovek.)

apsolutno (bog)

2. Kvantitetje ono to je deljivo, pri emu je svaki deoodreena stvar (neija visina ili teina)

3. Relacije sadre korelativne pojmove izmeu kojih nemaprotivrenosti kao ni mogunosti gradacije (neije zanimanje)

4. Kvalitet ine osobine koje odreuju stvar kroz isticanjeodreenog trajnijeg stanja ili neke dispozicije (talentovan islabog zdravlja)

5. Mesto (itaonica biblioteke)

6. Vreme (podne 20. marta 2008. godine)

7. Delovanje (uenje)

8. Trpljenje (buka)

9. Poloaj (sedei)

10. Stanje (zamoren)


20/28

20

Logika

2. O tumaenju:

a) uenje o sudovima (tani ili netani)

b) uenje o stavovima (afirmativni ili negativni)

3. Analitika I: uenje o zakljucima (i silogistika)

4. Analitika II: uenje o dokazivanju, definiciji, klasifikaciji i saznanju na osnovu principa

5. Topika:

a) uenje o stanovitima sa kojih se neka stvar moe posmatrati (za i protiv)

b) Dijalektika: nauka verovatnog zakljuivanja i dokazivanja

6. Sofistika pobijanja: analiza i kritika lanih dokaza, kojima se proizvodi protivrenostu predstavi


21/28

21

Platon i Aristotel o dijalektici

Platon

Prvi upotrebio re dijalektika za vetinunaunog voenja razgovora i raspravljanja

Dva metodska postupka:

saznanje optih (neprotivrenih)pojmova saznanje navie: nainuzdizanja i osveivanja pojedinane duena putu saznanja (ula, matematike

stvari, ideje) vrhunskog Dobra) saznanje niih, podreenih pojmova

(tehniki (vebaki) vid dijalektike, kojim sepretpostavka, provodei se kroz parovesuprotnosti, snabdeva onim odreenjimakoja joj pripadaju

Dijalektikom se moe:

sagledati jedno iznad mnotva dobiti dublje i optije znanje koje

proizilazi iz optosti ideje

Optosti su jedno i isto koje postoji ipokazuje se u mnogim pojavama neke ideje

Aristotel

Smatra da je dedukcija oblik naunogsaznanja, a ne indukcija (nizak poloaj)

Dijalektika polazi od verovatnihmnjenja, a ne od istinitih premisa(silogizam)

Trostruka funkcija: vebanje

izmena misli

filozofske nauke

Dijalektika se upotrebljava kao sredstvoza ubeivanje u dijalogu, pri emu se

treba truditi da se iz sagovornikovih tezaizvedu nune protivrenosti koje bi iznjih sledile, ne prezajui pri tom ni odprikrivenog ili otvorenogsamoprotivreenja u svrhu ubedljivosti


22/28

22

Filozofija prirode

Filozofijom prirode bavio se u spisima: O nebu, O svetu, O postajanju i propadanjui

Meteorologija. Fizika, kao druga filozofija, prouava ono to je pokretno i promenljivo.

Sve prirodno ima svrhu u sebi samom, pa stoga poseduje i ivotnost, koja dovodi doizvesnih promena, koje treba da ostvare entelehiju, svoju dovrenu prirodu (ono to jePlaton nazvao idejom).

Ono to je ivo proizvodi samo sebe, a neivo nosi mogunost (svrhu) koja se ostvaruje.

Kretanje (promene) je osnovna ontoloka osobina prirode: prelazak iz stanja mogunosti ustvarnost.

Kretanje se diferencira na:

nastanak ili propast (bivstvo)

preinaka (kvalitet)

umnoenje ili umanjenje (kvantitet)

premetanje (mesto) Prostor (mesto) ima izvesnu veliinu, ali nije nikakav materijalni element. Aristotel mesto

odreuje kao prvu nepokretnu opasujuu granicu.

Vreme se uzajamno odreuje sa kretanjem kao ono brojivo kretanja izmeu pre i posle.Proticanje vremena uoava samo dua, i to tek onda kada vreme kao kontinuum prekineneki dogaaj.


23/28

23

Filozofija prirode

U sferi ivota i prirodnog zbivanja prednost imaju ula nad razumom

pa je fizika (mada spekulativna) zasnovana na opaanju

a kako ono ne rezultuje brojem ve kvalitetom, re je o kvalitativnoj fizici

Navodei razliita odreenja prirode kod svojih prethodnika, Aristotel jeomoguio njihovo poreenje: ono to ima sposobnost da raste

ono iz ega rastenje proistie (seme ili koren)

ono to omoguava da rastenje bude stapanje hrane sa biem (a ne samokvantitativno dodavanje)

praelement stoiheion naroiti sklop organizam (kad se rastavi bie prestaje da postoji)

sutina


24/28

24

Logika

Bie se upotrebljava mnogovrsno, ali uvek prema jednom i prema nekoj jednojprirodi, a ne puko sluajno jednakoimeno; nego kako se svako zdravo odnosi

na zdravlje, time to ga uva ili proizvodi ili ga oznaava ili ga je sposobnoprimiti... Jednako se tako i bie izrie dodue mnogovrsno, ali sve ipak prema

jednom naelu.

To naelo je bivstvo.

Metafizika, IV, 2, 1003 a-b

Sve ono to o stvarima moemo da iskaemo mora pripadati nekoj od 10 kategorija

Kategorije nisu samo naini iskaza, nego i naini bivstvovanja

Kategorije se o stvarima izriu jednoznano

Kategorije zanemaruju razlike izmeu stvari na koje se odnose

Voka, lav i ovek su bivstva i u tome se podudaraju

Ono u emu se ne podudaraju zanemaruje se kategorije su apstraktne


25/28


26/28

26

Etika

Etika vrlina je odabiraka naklonostvolje koja se dri sredine podesne

za sopstvenu prirodu, a koja jeodreena razmiljanjem razumnog

oveka.

odabiraka naklonost volje

(slobodan individualna izbor iprihvatanje odgovornosti)

koja se dri sredine podesne zasopstvenu prirodu

(mera odreuje vrlinu u odnosu naporok)

a koja je odreena razmiljanjemrazumnog oveka

(univerzalnim kriterijumom)

Vrlina je u ontolokom smislu sredina,a u aksiolokom smislu maksimum

Primeri definisanja vrlina kao sredine:

hrabrost izmeu plaljivosti i smelosti

umerenost izmeu neosetljivosti irazuzdanosti

dareljivost izmeu krtosti i rasipnosti

ponos izmeu poniznosti i oholosti itd.

Vrlina upuuje na ispravan cilj, arazboritost na to da se prema njemudela.

Aristotel razlikuje:

prirodne vrline (i dete moe da bude hrabro)

moralne vrline (neophodna razboritost)

Razboritost:

nije jednaka vrlini (kao kod Sokrata)

je njen preduslov

Kod Sokrata vrlina je rasudbena (saznajna)

Kod Aristotela razborita (i saznajna i delajua)


27/28

27

Metafizika

Prva nauka koja posmatra bie kao bie i ono to mu pripada po sebi. Tanauka nije ista ni s jednom od pojedinanih nauka, jer nijedna od drugih nauka nebavi se bie uopte i biem kao takvim, nego one za sebe odsecaju neki deo bia i

posmatraju njegova svojstva, kao matematike nauke.

Metafizika, III, 1, 1003a

U svom svakodnevnom iskustvu sreemo se sa najrazliitijim stvarima: odreenefenomenalne sloenosti (pojave) mi posmatramo kao stvari i tako ih oznaavamo

(drvee, kue, automobili). takve stvari su sloene tvorevine, tj. sastoje se od delova, a mi te

delove shvatamo i oznaavamo kao stvari (drvo se sastoji od korena,stabla, lia), a i delove tih delova shvatamo kao stvari

mnotva takvih stvari shvatamo kao jedinstva i ta jedinstva opetoznaavamo kao stvari (mnogo drvea ini umu, mnogo kua grad itd.)

Otkrivamo dalekosenu relativnost svoga svakodnevnog govora Oznaavajui upravlja, automobil i kolonu kao stvari (bia), obino nemamoproblema

Meutim, ontoloka kritika pokazuje da te relativnosti, u stvari, uopte ne moe dabude. Re je pre o nekoj relativnosti privida, pa pri njoj ne moemo da ostanemo, negomoramo da pitamo ta je pravo bie, koje je u temelju relativnosti pojava


28/28

28

Metafizika

Jesmo li na jednak nain bia: delovi moga tela, ja sm i drava iji sam jagraanin?

Zamislive su tri mogunosti:

Delovi moga tela (ili njihovi delovi) su prava bia. Ja sm sam agregat tihdelova. Drava je zapravo agregat agregata.

Dravaje ono istinski bivstvujue. Ja sam puki momenat drave, a delovimojeg tela su delovi tog momenta.

Ja sam ono istinski bivstvujue. Delovi mog tela su ono to jesu samo unjegovom organskom jedinstvu. Drava je odnosna jedinica meni jednakih.

Ove mogunosti ine razgovetnima posledice koje mogu da slede ukoliko sepozovemo na relativnost: otuda proistie ivotna opasnost.

aleksandar cuckovic - aristotel

Documents