akreditiv

EDUCONS UNIVERZITET FAKULTET ZA USLUŽNI BIZNIS

SREMSKA KAMENICA

Seminarski rad

Tema: Akreditiv

Predmet: Bankarsko i berzansko pravo

Mentor: Student:

Prof. dr Sonja Bunčić Cvetanov Nataša

Vranje, 2009. god.

Seminarski rad - Akreditiv

Sadržaj:

U vod................................................................................................................................3

1. Pojam, nastanak i suština akreditivnog posla..............................................................4

2. Izvori prava za dokumentarni akreditiv.......................................................................4

3.Učesnici u poslu dokumentarnog akreditiva.................................................................6

i pravni odnosi između njih.............................................................................................6

4. Vrste dokumentarnog akreditiva................................................................................10

5. Temeljna načela i pravna priroda dokumentarnog akreditiva....................................13

7. Obaveze i odgovornosti banke pri otvaranju i realizaciji dokumentarnog akreditiva.......................................................................................................................................14

Zaključak.......................................................................................................................16

Literatura........................................................................................................................17

2


U vod

U savremenim tržišnim privredama, banka predstavlja najznačajniju finansijsku organizaciju koja se bavi prikupljanjem slobodnih novčanih sredstava od privrede i stanovništva i na bazi tako prikupljenih sredstava daje kredite zainteresovanim pravnim i fizičkim licima. Pored toga, banke svojim klijentima pružaju i brojne druge finansijske usluge, kojima im olakšavaju i ubrzavaju obavljanje različitih finansijskih transakcija kako u poslovanju tako i u svakodnevnom životu.

Razlikuju se brojne vrste bankarskih poslova, koje se u savremenom bankarstvu klasifikuju prema različitim kriterijumima, a jedna od najzastupljenijih je podela na aktivne, pasivne i neutralne bankarske poslove, sobzirom na ulogu koju banka ima u određenom poslu. Kod aktivnih bankarskih poslova banka se pojavljuje kao poverilac svoga klijenta, gde kao tipičan primer ove vrste poslova možemo navesti ugovor o kreditu, kod koga se potraživanje banke prema klijentu izražava kao «aktiva». S druge strane, poslovi kod kojih se se banka pojavljuje kao dužnik, iskazuju se u njenoj «pasivi» pa otuda i naziv pasivni bankarski poslovi, a kao primere za ovu vrstu poslova možemo navesti: tekući račun, ulog na štednju, bankarski depozit i dr. Kod neutralnih bankarskih poslova, banka se ne javlja ni u ulozi poverioca, a ni dužnika, već vrši usluge istupajući kao posrednik, zastupnik ili komisionar svog klijenta (poslovi platnog prometa, akreditivni, garancijski, inkaso poslovi i dr.).

Najprihvaćeniju podelu bankarskih poslova nudi Zakon o obligacionim odnosima, koji bankarske poslove deli na depozitne, kreditne i uslužne poslove. Bankarski depozitni poslovi su oni ugovori, kod kojih se banka obavezuje da primi, a klijent da položi određeni novčani iznos ili neke druge pokretne stvari (novčani i nenovčani depozit, tekući račun, ulog na štednju, depozit hartija od vrednosti, ugovor o sefu). Kod kreditnih poslova banka stavlja klijentu na raspolaganje određeni iznos novčanih sredstava na određeno ili neodređeno vreme, sa ili bez namene (razni oblici ugovora o kreditu). Bankarski uslužni poslovi su oni poslovi kod kojih banka istupajući u različitom svojstvu, po nalogu klijenta vrši usluge trećim licima (akreditiv, bankarska garancija, dokumentarni inkaso i dr.).

Bankarski uslužni poslovi, predstavaljaju jednu od najznačajnijih delatnosti banaka, kod kojih se banka javlja u ulozi posrednika, zastupnika ili komisionara svog komintenta, po čijim nalozima postupa. Cilj bankarskih uslužnih poslova je plaćanje i obezbeđenje izvršenja obaveze plaćanja iz osnovnog ugovora, zaključenog između ugovornih strana. U narednom izlaganju biće više reči o dokumentarnom akreditivu, inače najznačajnijem obliku bankarskog uslužnog posla.

3


1. Pojam, nastanak i suština akreditivnog posla

Akreditiv predstavlja bankarski pravni posao, koji nastaje tako što akreditivna banka prihvata zahtev nalogodavca za otvaranje akreditiva i time se obavezuje da će korisniku akreditiva isplatiti određenu novčanu svotu, ako do određenog vremena budu ispunjeni uslovi navedeni u nalogu za otvaranje akreditiva.1Da bi bio punovažan, ovaj bankarski posao, prema pravilima domaćeg prava, mora da bude zaključen u pismenoj formi.

Akreditiv predstavlja najznačajniji bankarski uslužni posao, čija je svrha plaćanje i obezbeđenje plaćanja u poslovima prometa robe i usluga. Konstrukcija akreditivnog posla je složena i u njemu učestvuju najmanje tri subjekta, a odnosi postaju i složeniji, ukoliko se u odnos između kupca (koji daje nalog za otvaranje akreditiva) i prodavca (kome se po akreditivu vrši isplata) uključe i druge banke, čija funkcija može biti različita.

Bankarski posao akreditiva nastao je veoma davno, u vreme kada je nastala distanciona prodaja, u okviru koje se trgovci sa različitih područja više nisu sretali, niti bili u neposrednom kontaktu u cilju razmene robe, već kada, sa razvojem trgovine , kao i sredstava prevoza, između subjekata međunarodne trgovine, dolazi do sve veće, kako prostorne, tako i vremenske udaljenosti.

Suština složene transakcije akreditiva leži u njegovom dokumentarnom karakteru, tj. u činjenici da je roba simbolički predstavljena robnim dokumentima, poput konosmana, koji dokazuje svojinu na robi, ali omogućavaju i prenos svojine. Uloga dokumenta kao reprezenta robe je trostruka - oni služe kao dokaz kupcu da je roba otpremljena, da je roba saobrazna odredbama iz ugovora i da nakon isplate od strane banke, preuzimanjem dokumenata, kupac stiče pravo svojine na robi, bez njenog fizičkog prisustva. Ratio akreditivnog posla zasniva se na pretpostavci, da su dokumenta simbolični reprezenti robe, čijom se prezentacijom potvrđuje isporuka, a takođe i položaj banke kao nezavisnog profesionalca između ugovornih strana, takođe garantuje sigurnost naplate.

2. Izvori prava za dokumentarni akreditiv

I pored toga što je primena akreditiva daleko zastupljena u međunarodnim poslovnim transakcijama, akreditiv predstavlja u brojnim zakonodavstvima imenovan bankarski posao. U našem pravu uređen je normama Zakona o obligacionim odnosima iz 1978.godine(čl.1072-1082).

Najznačajnija međunarodna regulativa dokumentarnog akreditiva izvršena je pre više od 70 godina u okviru ICC- Međunarodne trgovinske komore iz Pariza i to u obliku Jednoobraznih pravila i običaja za dokumentarne akreditive i do danas je doživela pet revizija. Od svog donošenja 1933.godine ova su Pravila revidirana 1951, 1962, 1974, 1983 i 1993.godine. Dok su prvobitna pravila imala samo ograničen domet i primenjivala se u malom broju evropskih zemalja, kasnijim revizijama su se pravila JP prilagođavala, da bi već nakon prve revizije, broj zemalja, koji je prihvatio Jednoobrazna pravila dostigao cifru 80. Međutim američke i engleske banke su i dalje

1 Zakon o obligacionim odnosima, čl.1072.

4


odbijale prihvatanje ovih pravila, da bi to učinile tek nakon druge revizije. Nakon što su to učinile zemlje Commonwealth-a i SAD, kao i nakon prihvatanja treće revizije Jednoobraznih pravila i od strane zemalja Istočne Evrope, dolazi, gotovo do univerzalne primene ovog značajnog instrumenta, kojim je izvršena unifikacija pravila međunarodnog akreditivnog plaćanja.

Danas je na snazi poslednja, peta revizija Jednoobraznih pravila iz 1993.godine, koja se primenjuje od 01. januara l994.godine. Ovom poslednjom revizijom Jednoobraznih pravila za dokumentarne akreditive su u svetlu nove bankarske prakse, definisana neka nova pravila, poput onog da se ukida postojeća pretpostavka opozivosti akreditiva, i da se, ako u akreditivu nije ništa rečeno, smatra da se radi o neopozivom akreditivu. Potenciran je princip odvojenosti akreditiva od osnovnog posla, precizirane obaveze i odgovornosti akreditivne i potvrđujuće banke, izvršeno prilagođavanje sistema prenošenja i razmene podataka elektronskim putem, pružena definicija pojma negotiate, kao što su i izvršene izmene odredaba o prenosivom akreditivu.

Jednoobrazna pravila i običaji za dokumentarne akreditive različito se primenjuju u pojedinim zemljama. Usled različitih shvatanja pravne prirode dokumentarnog akreditiva, one to čine na različite načine, što je posledica različitih shvatanja o pravnoj prirodi ovog međunarodnog instrumenta. Pravni efekti Jednoobraznih pravila su različiti, pa tako, u Francuskoj Jednoobrazna pravila imaju tretman običajnog prava, čija se pravila primenjuju ukoliko strane nisu izričito ugovorile druga pravila.

U Nemačkoj su Jednoobrazna pravila uključena u trgovački zakonik, a takođe, ova pravila u svojim Opštim uslovima poslovanja, sadrži i udruženje nemačkih privatnih banaka. Za razliku od prethodnih rešenja, u Holandiji ova pravila nemaju status običajnog prava, pa stoga, ukoliko se njihova primena želi, ona mora da bude izričito ugovorena, dok sa druge strane, u SAD neke države (New York) umesto shodnih odredaba UCC (Jednoobraznog trgovačkog zakonika), primenjuju pravila iz Jednoobraznih pravila o dokumentarnim akreditivima. U našoj zemlji se u platnom prometu sa inostranstvom primenjuju Jednoobrazna pravila, kada je ugovoreno akreditivno plaćanje.

Pored pitanja pravnih efekata, postavlja se i pitanje pravne prirode ovih pravila, pre svega iz razloga što definicija akreditiva iz Jednoobraznih pravila ne pruža odgovor na ovo pitanje. Dok jedni autori govore o ugovornoj prirodi ovih pravila, jer se ona temelje na izričito izraženoj volji ugovornih strana, drugi smatraju, da se radi o modelu opštih uslova poslovanja. Većina domaćih autora ističe da Jednoobrazna pravila za dokumentarne akreditive, predstavljaju kodifikovane međunarodne običaje, čija se primena zasniva na pretpostavljenoj volji ugovornih strana, ali se dispozicijom strana mogu i isključiti.

3.Učesnici u poslu dokumentarnog akreditivai pravni odnosi između njih

U složenom poslu dokumentarnog akreditiva učestvuju najmanje tri lica, ali se u međunarodnoj praksi, po pravilu sreću uobičajeno i četiri ili više lica, među kojima se uspostavljaju različiti, a međusobno potpuno odvojeni i nezavisni pravni odnosi. U ovim odnosima učestvuju sledeći subjekti: kupac i prodavac iz osnovnog posla, koji u

5


poslu dokumentarnog akreditiva imaju uloge nalogodavca (kupac) i korisnika akreditiva (prodavac), a između njih se nalazi akreditivna banka. Pored ova tri osnovna subjekta, zbog međunarodnog karaktera se u odnos između učesnika uključuje i više drugih banaka (korespondentne banke), koje imaju različite uloge i položaj u konstrukciji akreditivnog posla.

Nalogodavac (po pravilu kupac) je lice koje izdaje svojoj banci nalog za otvaranje akreditiva u korist njegovog poverioca (po pravilu prodavca) koji se time javlja kao korisnik akreditiva. Banka koja prihvata nalog i otvara akreditiv je akreditivna banka, stim da se u najjednostavnijem akreditivnom poslu, može javiti i u ulozi isplatne banke.

Međutim, uz akreditivnu banku, za izvršenje akreditiva se mogu angažovati i druge, njoj korespondentne banke. Ove banke se najčešće javljaju u ulozi avizirajuće, notifiicirajuće ili konfirmirajuće banke. Avizirajuća (notificirajuća) banka je, pri tome, posrednička banka koja po nalogu akreditivne banke obaveštava korisnika da je za njega otvoren akreditiv, ali sama ne preuzima nikakvu obavezu u pogledu isplate akreditivne sume. Po posebnom ovlašćenju akreditivne banke avizirajuća banka može vršiti i isplatu akreditiva, i u tom slučaju ona postaje isplatna banka. Konfirmirajuća (potvrđujuća) banka, za razliku od avizirajuće, preuzima po nalogu akreditivne banke obavezu prema korisniku da će mu po prezentaciji dokumenmata isplatiti akreditivnu sumu. Potvrdom akreditiva ova banka stvara sopstvenu, samostalnu pravnu obavezu prema korisniku akreditiva u pogledu isplate akreditivne sume.

Da bi se bolje shvatili odnosi i učesnici u akreditivnom poslu potrebno je ukazati na definiciju ovog bankarskog posla u Jednoobraznim pravilima, kojim se posao dokumentarnog akreditiva određuje kao:

«Aranžman, bez obzira na opis ili naziv, kod koga banka («Issuing bank»)postupajući po nalogu i po instrukcijama klijenta («Aplikant») ili u svoje ime: 1.vrši isplatu trećoj strani(«Beneficiary») ili po njegovoj naredbi, odnosno akceptira ili vrši isplatu menice vučenu od strane korisnika; 2.ovlašćuje drugu banku da izvršitakvo plaćanje ili da akceptira ili isplati takvu menicu; 3.ovlašćuje drugu banku na otkup na osnovu utvrđenih dokumenata, ukoliko utvrdi da su u saglasnostisa uslovima utvrđenim u akreditivu.»2

Kada se u finansijskim klauzulama u osnovnom ugovoru predvidi plaćanje putem dokumentarnog akreditiva, to podrazumeva u praksi uobičajena četiri stadijuma, u okviru kojih se čitav aranžman i odvija:

a) Unošenje akreditivne klauzule u osnovni ugovor – Izvoznik (prodavac) i prekomorski kupac sporazumevaju se u ugovoru o prodaji, unoseći u njega tzv. Akreditivnu klauzulu, da će se plaćanje izvršiti putem dokumentarnog akreditiva. Temeljni ugovor na osnovu koga se vrši plaćanje putem akreditiva, može biti ne samo ugovor o prodaji već i ugovor o građenju i dr.

b) Nalog za otvaranje dokumentarnog akreditiva - Kupac, koji je u ulozi nalogodavca za otvaranje akreditiva, dostavlja akreditivnoj banci nalog za otvaranje dokumentarnog akreditiva u korist izvoznika pod uslovima, koje kupac određuje u instrukciji datoj akreditivnoj banci.

c) Prenos naloga na banku u zemlji korisnika akreditiva – Akreditivna banka stupa u odnos sa lokalnom bankom korisnika (izvoznika, prodavca) koja se naziva avizirajuća banka i nalaže joj da otkupi, akceptira ili izvrši isplatu izvoznikove menice, nakon što joj prodavac preda transportna dokumenta;

2 L.Spirović- Jovanović, T.Milenković-Kerković, «Poslovi trgovinskog prava» op.cit.str. 320.

6


d) Izvršenje naloga iz akreditiva i isplata po akreditivu - Avizirajuća banka obaveštava izvoznika (korisnika akreditiva, prodavca) da će otkupiti, akceptirati, ili platiti za njegovu menicu nakon isporuke urednih transportnih i drugih dokumenata predviđenim nalogom iz akreditiva. Avizirajuća banka ovo može da učini kao posrednik, u ime i za račun akreditivne banke, bez ikakvog svog angažovanja ili može da u svoje ime potvrdi (konfirmira) akreditiv, koji je otvorila akreditivna banka. U tom slučaja će ova banka postati konfirmirajuća banka, koja potvrđuje da će akreditivna banka izvršiti svoju obavezu, preuzima samostalnu obavezu po akreditivu, a time izvoznik (korisnik) dobija još jednog dužnika, koji mu garantuje za isplatu potraživanja.

Dokumentarni akreditiv je složen bankarski posao, koji se sastoji iz više međusobno nezavisnih, tj. odvojenih pravnih odnosa između učesnika u ovom poslu i to: odnos iz osnovnog posla između kupca i prodavca; odnos između nalogodavca (kupca) i kreditne banke; odnos između akreditivne banke i korisnika akreditiva; odnos korespondentnih banaka i korisnika akreditiva i pravni odnosi između korespondentnih banaka uključenih u akreditivni posao.

1. Odnos iz osnovnog posla- (odnos između nalogodavca i korisnika akreditiva)- zaključenog između kupca (uvoznika) i prodavca (izvoznika) je izvan akreditivnog posla i potpuno je nezavisan od njega, tj. nije akreditivne prirode, ali se akreditivni posao temelji na akreditivnoj klauzuli iz temeljnog ugovora. Osnovni posao može biti ugovor o prodaji ili ugovor o građenju. Ugovorom o prodaji (odnosno drugim pravnim poslom) se u tzv. «akreditivnoj klauzuli» ili «finansijskoj klauzuli» predviđa da će se za primljenu robu ili izvršenu uslugu platiti u formi dokumentarnog akreditiva. Kupac preuzima obavezu da će kod naznačene odn. odgovarajuće banke otvoriti akreditiv prema uslovima navedenim u akreditivnoj klauzuli osnovnog ugovora. Ako on to ne učini, ili po otvaranju akreditiva ne dođe do isplate akreditivne sume krivicom nalogodavca i angažovanjem banaka, biće odgovoran za neizvršenje svoje ugovorne obaveze, tj. plaćanja cene robe odn. usluge.

Akreditivnom klauzulom iz osnovnog iz osnovnog ugovora predviđaju se elementi akreditivnog posla i to: vreme otvaranja akreditiva (na pr. najkasnije 15 dana pre ugovorenog roka isporuke), akreditivna banka, vrsta akreditiva, vreme važenja akreditiva. Neizvršenje ove ugovorne obaveze može biti osnov za raskid ugovora, a ukoliko je prodavac već odaslao robu, može je zaustaviti na putu.

2. Odnos nalogodavca i akreditivne banke – je odnos ugovorenog karaktera koji nastaje bančinim prihvatom naloga komintenta (nalogodavca) za otvaranje akreditiva. Ugovor nastao na ovaj način se naziva ugovor o otvaranju dokumentarnog akreditiva.

Nalog za otvaranje akreditiva izdaje kupac (odnosno drugi dužnik po novčanoj obavezi) i upućuje ga svojoj poslovnoj banci, skojom ima, po pravilu, trajnu poslovnu saradnju. Kupac izdavanjem ovakvog naloga ispunjava obavezu iz ugovora o prodaji, u kome je akreditivnom klauzulom predviđeno plaćanje u formi dokumentarnog akreditiva. Nalog ima karakter ponude za zaključenje ugovora. Kada banka prihvati nalog, ona je time zaključila sa svojim klijentom ugovor o otvaranju dokumentarnog akreditiva. Obaveza banke počinje od dana, kada je korisniku saopšteno da je akreditiv u njegovu korist otvoren, a nalogodavac je vezan izdatim nalogom od trenutka kad je nalog prispeo banci (ZOO čl.1073). Kako se za ugovor o dokumentarnom akreditivu predviđa obavezna pismena forma, neophodno je i da nalog za otvaranje akreditiva bude u pismenoj formi. Sadržinu naloga ne utvrđuju ni odredbe Zakona o obligacionim odnosima, a ni Jednoobrazna pravila za dokumentarne akreditive, tako da je elemente ovog naloga utvrdila bankarska praksa. Shodno običajima bankarske prakse nalog

7


treba da sadrži: naziv i adresu korisnika akreditiva, vrstu akreditiva, iznos akreditiva, rok važenja, označenje dokumenata na osnovu kojih treba da se izvrši isplata (akceptiranje ili otkup menice), označenje vrste, količine i kvaliteta robe na koju se akreditiv odnosi, podatke o transportu i načinu isporuke, način na koji se akreditiv otvara i saopštava korisniku, način obezbeđenja pokrića za akreditiv, način plaćanja provizije i troškova i potpis nalogodavca.

3. Odnos akreditivne banke i korisnika akreditiva – prema Zakonu o obligacionim odnosima nastaje od trenutka kada je korisniku akreditiva saopšteno da je u njegovu korist otvoren akreditiv, plativ određeno vreme. Akreditivna banka, izvršavajući svoju osnovnu obavezu iz ugovora o otvaranju dokumentarnog akreditiva, obaveštava korisnika akreditiva (neposredno ili posredno preko avizirajuće banke) da je u njegovu korist otvorila akreditiv, naznačavajući sve njegove elemente kao i uslove za realizaciju. Do toga trenutka korisnik akreditiva nema pravnog osnova za isticanje zahteva prema akreditivnoj banci, budući da se ugovor o otvaranju akreditiva ne može smatrati ugovorom u korist trećeg.

Od trenutka prijema obaveštenja o otvaranju (odn. potvrđivanju) akreditiva, između korisnika akreditiva i akreditivne banke nastaje neposredni pravni odnos, koji je nezavistan i samostalan u odnosu na druge ugovore iz akreditivnog aranžmana, tj. nezavistan u odnosu na temeljni posao i ugovor o akreditivu. U pravnoj teoriji se ovaj odnos različito tumači. Prema jednom mišljenju, obaveštenje korisniku treba tretirati kao jednostranu izjavu volje akreditivne banke, dok je po drugom shvatanju, odnos akreditivna banka- korisnik akreditiva ugovorne prirode, pri čemu se obaveštenje posmatra kao ponuda, a izričito ili najčešće u praksi prećutno prihvatanje obaveštenja od korisnika, kao svojevrstan prihvat ponude. Bez obzira na kvalifikaciju pravne prirode ovog odnosa, neosporno je da od trenutka prijema obaveštenja od strane korisnika akreditivna banka preuzima pravnu obavezu, a korisnik stiče pravno ovlašćenje, da od banke zahteva isplatu garantne sume, na način i pod uslovima kako je utvrđeno u obaveštenju. Pošto je odnos akreditivne banke i korisnika akreditiva samostalan u odnosu na ugovor o otvaranju dokumentarnog akreditiva , to je obaveza banke prema korisniku određena isključivo sadržinom obaveštenja.

S druge strane, obaveza banke je uslovna, što znači da korisnik pri realizaciji svog prava na naplatu akreditivne sume mora podneti banci predviđena dokumenta i ispiniti druge uslove predviđene obaveštenjem o otvaranju akreditiva. Takođe, obaveza akreditivne banke je da sa dužnom pažnjom ispita dokumenta koja joj je podneo korisnik, i da, ako su ta dokumenta saobrazna onima iz naloga, izvrši u određenom roku isplatu korisniku (isplata, akcept ili otkup menice), kao i da dokumenta preuzme od korisnika.

4. Odnos korespondentnih banaka i korisnika akreditiva – Za precizno utvrđivanje karaktera odnosa koji se uspostavljaju između korespodentnih banaka i korisnika akreditiva, neophodno je sagledati u kojoj ulozi se u konkretnom odnosu neka banka javlja.

U slučaju da se korespondentna banka javlja u ulozi konfirmirajuće (potvrđujuće) banke, tada se za njen odnos prema korisniku akreditiva mogu, primeniti pravila koja važe za odnos akreditivne banke i korisnika. Davanjem obaveštenja korisniku o tome, da je akreditiv otvoren i od nje potvrđen, konfirmirajuća banka preuzima novu, samostalnu i neposrednu obavezu prema korisniku. To znači da će korisnik akreditiva imati od tog trenutka dva neposredna zahteva kojima se može koristiti: može zahtevati isplatu akreditivne sume od konfirmirajuće banke, može od akreditivne banke, a može istovremeno i od obe, stim da naplatom od jedne, gubi pravo naplate od druge. Akreditivna i konfirmirajuća banka odgovaraju solidarno.

8


Kada se, pak korespondentna banka javlja u ulozi avizirajuće banke, tada ne nastaje poseban, samostalan odnos između nje i korisnika. Avizirajuća banka, istupajući kao punomoćnik akreditivne banke, samo upućuje obaveštenje korisniku o tome da je akreditivna banka otvorila akreditiv u njegovu korist. Avizirajuća banka ne preuzima nikakvu obavezu u pogledu isplate akreditivne sume, što znači da korisnik može svoj zahtev ostvariti samo prema akreditivnoj banci, a zahtev u praksi redovno upućuje preko avizirajuće banke.

U slučaju kada se avizirajuća banka javlja u ulozi isplatne banke, ona uz upućivanje obaveštenja preuzima i posao oko isplate akreditivne sume, ona to ne čini po sopstvenoj obavezi prema korisniku, već u izvršavanju obaveze prema akreditivnoj banci, kao svom nalogodavcu. Shodno tome, ako ne bi izvršila isplatu, ona bi bila odgovorna samo akreditivnoj banci, ali ne i korisniku.

5. Pravni odnosi između banaka, koje su subjekti akreditivnog posla - Odnosi između akreditivne banke i korespondentnih banaka, koji zavise od prirode naloga i funkcije korespondentne banke, ali su uvek nezavisni od ugovora o otvaranju akreditiva. Između banaka se formira čitav lanac odnosa koji počinje u zemlji izdavaoca (kupca) koji daje nalog za otvaranje, a završava se u zemlji korisnika (prodavca) koji prima isplatu najčešće u svojoj valuti. Po svom pravnom karakteru ovi odnosi predstavljaju posebne vrste ugovora o nalogu, čija sadržina se uređuje na osnovu uloge koju u celom akreditivnom poslu treba da odigra korespondentna banka. Jednoobrazna pravila predviđaju mogućnost postojanja pet vrsta korespondentnih banaka.

Čitava transakcija počinje sa akreditivnom bankom, koja od kupca dobija nalog za otvaranje akreditiva. Moguće je da akreditivna banka instrukciju kupca prenese posredničkoj instruktivnoj banci, koja posreduje u prenosu instrukcije od kupca do prodavca. U praksi je najzastupljenije učešće avizirajuće banke, čija je funkcija da posreduje između korisnika i akreditivne banke, da ga obaveštava i eventualno isplaćuje akreditivnu sumu korisniku, odn. na pružanje drugih usluga korisniku, ili da od njega preuzima dokumenta. Za neizvršenje svojih obaveza, ova banka neće biti odgovorna ni korisniku akreditiva, a ni nalogodavcu, jer je u pravnom odnosu samo sa akreditivnom bankom, jer i istupa kao zastupnik (punomoćnik) akreditivne banke. Pravilima se predviđa i mogućnost učešća nominovane banke, čiji je zadatak takođe ispitivanje saobraznosti dokumenata u ime akreditivne banke (često nominovana banka predstavlja poslovnu jedinicu akreditivne banke u zemlji prodavca). Korespondentna banka može biti i u ulozi konfirmirajuće (potvrđujuće) banke, u kom se slučaju obavezuje, da će ne samo obaveštavati korisnika i preduzimati druge faktičke radnje, već se prihvatom naloga akreditivne banke obavezuje, da će prema korisniku preuzeti samostalnu obavezu na isplatu akreditivne sume, tako da korisnik time dobija još jednog dužnika. Stoga za razliku od avizirajuće banke, koja se javlja kao posrednik, konfirmirajuća banka odgovara, ne samo akreditivnoj banci, već i korisniku, prema kome preuzima samostalnu obavezu plaćanja, pa stoga istupa kao komisionar, u svoje ime, a za račun akreditivne banke.

4. Vrste dokumentarnog akreditiva

U zakonodavstvu, bankarskoj praksi, kao i u pravnoj teoriji ustanovljene su brojne podele dokumentarnog akreditiva, a inventivnost akreditivne prakse je stvorila i

9


nekoliko posebnih oblika ovog instrumenta. Oni se mogu razvrstati i grupisati prema različitim kriterijumima.

a) Obzirom na kriterijum pouzdanosti i čvrstine obaveze akreditivne banke dele se na opozive i neopozive dokumentarne akreditive .

Opozivi dokumentarni akreditiv ne vezuje banku prema korisniku, te ga banka u svakom trenutku može izmeniti ili opozvati na zahtev nalogodavca ili po sopstvenoj inicijativi, ako je to u interesu nalogodavca.3 Ovu vrstu dokumentarnog akreditiva predviđa Zakon o obligacionim odnosima, pa unosi zakonsku pretpostavku opozivosti akreditiva, ukoliko strane nisu izričito ugovorile drugačije. Stoga, pretpostavka opozivosti akreditiva važi u unutrašnjem plaćanju i banka može ovaj akreditiv da opozove i bez prethodnog obaveštenja korisnika. Ovi su se akreditivi upotrebljavali u doba pre I sv.rata, kada su se trgovci među sobom bolje poznavali, međutim u savremenim uslovima prodavci nerado prihvataju plaćanje putem opozivog akreditiva, zbog njegove nepouzdanosti, rizika koje sobom nosi i nesigurnosti na strani prodavca, što je u suprotnosti sa samom suštinom ovog posla.

Neopozivi dokumentarni akreditiv je takav akreditiv koji akreditivna banka ne može ni opozvati, niti izmeniti za vreme njegovog važenja. Istekom roka važnosti akreditiva on se gasi. Neopozivi dokumentarni akreditiv sadrži samostalnu, čvrstu i neposrednu obavezu banke prema korisniku, a ova obaveza se ne može opozvati niti na drugi način poništiti ili izmeniti, osim sporazumom svih zainteresovanih članova. Ovi akreditivi su pravilo savremene međunarodne trgovine i poslednjom revizijom Jednoobraznih pravila – JP 500, predviđena je, obrnuto od rešenja u domaćem pravu, pretpostavka neopozivosti akreditiva, u slučaju da akreditiv ne sadrži nikakve druge oznake. Na taj se način sprečavaju neprijatna iznenađenja, ukoliko strane zaborave da istaknu neopozivost akreditiva.

b) U zavisnosti od karaktera obaveza korespodentne banke (da li korisnika isplaćuje samo akreditivna banka ili to, pored nje čini i neka druga banka, koja je potvrdila (konfirmirala) akreditiv akreditivne banke), razlikujemo potvrđeni i nepotvrđeni dokumentarni akreditiv.

Potvrđeni dokumentarni akreditivi su neopozivi akreditivi, koje potvrđuje druga banka, koja time, pored akreditivne banke, preuzima samostalnu i neposrednu obavezu prema korisniku.4

Nepotvrđeni dokumentarni akreditivi predstavljaju obavezivanje samo akreditivne banke prema korisniku, dok angažovanje drugih banaka (notificirajuće (avizirajuće) ili isplatne banke) ima samo ulogu prenošenja naloga, obaveštavanja, pregleda dokumenata ili isplate, uz istupanje u ime i za račun akreditivne banke.

c) U zavisnosti da li se mogu prenositi na treća lica, dokumentarni akreditivi mogu biti prenosivi i neprenosivi dokumentarni akreditivi.

Prenosivi dokumentarni akreditivi su oni akreditivi kod kojih korisnik (sada «prvi korisnik») daje nalog akreditivnoj ili konfirmirajućoj banci da izvrši plaćanje (tj. akceptiranje ili otkup menice) drugom korisniku ili drugim korisnicima. Suština prenosivosti akreditiva je u tome da korisnik akreditiva (prodavac) koristi apstraktnu prirodu akreditivnog posla (sličnost sa meničnim poslom) pa umesto da isplatu akreditivne svote preuzme sam, on to pravo prenosi na treće lice – svog poverioca. On to čini putem cesije potraživanja, kojom se pravo na isplatu iz akreditiva prenosi sa korisnika na treće lice. Svojstvo prenosivosti se isključivo stiče tako što se u sam akreditiv unosi klauzula «prenosiv», dok unošenje drugih termina poput «deljiv»,

3 Zakon o obligacionim odnosima, čl.1078.4 Zakon o obligacionim odnosima, čl.1079.

10


«asignacioni», «transmisioni» i dr. ne daje akreditivu svojstvo prenosivosti. Prenosivi akreditiv se može preneti samo jednom, a drugi korisnik nema pravo da zahteva dalji prenos, međutim prema JP (čl.48g) dozvoljen je povratni prenos na prvog korisnika.

Neprenosivi dokumentarni akreditiv je svaki onaj akreditiv u kome nije izričito predviđeno da je akreditiv prenosiv, i korisnik ga ne može preneti na treće lice. Na taj način su zaštićeni interesi dva subjekta- učesnika u akreditivnom poslu. Prvo, zaštićen je interes kupca- nalogodavca, jer on želi da mu robu isporuči određeni prodavac sa kojim je zaključio ugovor o kupoprodaji. Drugo, zaštićen je interes akreditivne banke, jer usled prenosa akreditiva može biti otežana identifikacija lica kome treba izvršiti isplatu. S druge strane, prenos akreditiva omogućava korisniku akreditiva lakšu organizaciju posla i bolje, efikasnije i lakše izvršavanje finansijskih obaveza prema njegovim ugovornim partnerima, koji se u odnosu prema njemu javljaju kao poverioci.

d) Obzirom na to da li se akreditivni iznos može naplatiti u delovima (u ratama) ili samo odjednom, razlikuju se deljivi i nedeljivi dokumentarni akreditivi.

Deljivi akreditiv je takva vrsta akreditiva kod koje korisnik akreditiva može koristiti svoje pravo iz akreditiva u delovima (etapno, u ratama), sve dok mu u celosti ne bude isplaćena akreditivna svota. Ova vrsta akreditiva se obično otvara u slučaju sukcesivne isporuke robe, koja je praćena sukcesivnim plaćanjem.

Nedeljivi akreditiv je takva vrsta akreditiva koja se koristi i naplaćuje odjednom, u celosti ukupne akreditivne svote.

e) S obzirom na to gde je akreditiv izdat i gde se može koristiti, razlikuju se odlazeći (nostro) i dolazeći (loro) dokumentarni akreditivi.

Odlazeći (nostro) akreditivi su akreditivi domaćih uvoznika otvoreni u korist inostranih izvoznika.

Dolazeći (loro) akreditivi su akreditivi koje otvara inostrani uvoznik u korist domaćih izvoznika.

f) Po kriterijumu pitanja načina isplate akreditivne sume dokumentarni akreditivi se mogu podeliti na gotovinske akreditive, otkupne akreditive, na akreditive sa odloženim plaćanjem i na akceptacione akreditive.

Gotovinski akreditivi, predstavljaju takvu vrstu akreditiva, kod kojih banka vrši isplatu akreditivne sume korisniku, odmah po prezentaciji podnetih dokumenata. Posebnom vrstom gotovinskih akreditiva mogu se smatrati i otkupni akreditivi koji se javljaju u poslovnoj paksi američkih banaka, a čija je suština u tome da korisnik (prodavac) zajedno sa dokumentima, podnosi banci i menicu, koju vuče na nalogodavca (kupca) ili na drugog trasata označenog u akreditivu, a akreditivna banka se obavezuje na otkup ove menice. Banka je obavezna da menicu, koja je prezentirana zajedno sa robnim dokumentima otkupi od korisnika (prodavca) kao i od drugih savesnih imalaca, bez diskonta, jer se ne radi o eskontu menice. Ovaj se akreditiv ne razlikuje mnogo od gotovinskog akreditiva, koji je zastupljeniji u kontinentalnoj praksi, osim po tome što se kod gotovinskog akreditiva, na naplatu prezentiraju dokumenta, dok se kod otkupnog akreditiva, pored dokumenta na naplatu prezentira i menica.

Akreditivi sa odloženim plaćanjem vode poreklo iz Japana, a na ostali deo sveta su se proširili, tek nakon poslednje dve revizije JP. Kod ove vrste akreditiva plaćanje se ne vrši odmah po prezentaciji dokumenata, već se isplata akreditivne svote vrši u određenom roku nakon prezentacije (30, 60 ili 90 dana nakon prezentacije) i na taj način se kupac kreditira. Međutim, zbog pojačanog rizika za korisnika, ovi se akreditivi u praksi retko koriste.

Slični prethodnoj vrsti su i akceptacioni akreditivi, kod kojih do plaćanja ne dolazi po prezentaciji dokumenata, već nakon određenog vremena nakon prezentacije,

11


tako da im je zajednička kreditna funkcija. Kod akceptacionog kredita je akreditivna ili konfirmirajuća banka obavezna da, nakon što je utvrdila saobraznost podnetih dokumenata, akceptira menice, koje je korisnik vukao na banku ili na nalogodavca (kupca). Akceptirana menica se vraća korisniku, a banka zadržava dokumenta, koja prate robu, i između banke i korisnika se uspostavlja menično-pravni odnos. Prednost ovih akreditiva je što kupcu omogućavaju da dobije dokumenta i preuzme robu pre dospelosti menice, dok je korisnik u mogućnosti da menicu eskontuje i na taj način dobije gotovinu za isporučenu robu, pre dospelosti menice.

g) Pored navedenih u praksi su se razvile i posebne forme akreditiva i to standby akreditiv, back-to-back akreditiv, revolving akreditiv, akreditiv sa crvenom klauzulom i druge vrste ovog bankarskog posla.

Standby akreditiv- predstavlja zapravo bankarsku garanciju zaodenutu u pravnu formu dokumentarnog akreditiva. Ovaj vid je nastao u praksi američkih banaka, kao reakcija na zabranu izdavanja bankarskih garancija, nakon Velike krize 1929.godine. Izdavanje garancija bilo je dozvoljeno samo osiguravajućim društvima u vidu jemstva (bondova).

Back-to-back akreditiv – Ova vrsta akreditiva se koristi u spoljnotrgovinskom poslovanju prilikom zaključivanja niza tzv. lančanih ugovora , kod kojih je ista roba predmet prodaje između više trgovaca, pre nego što bude kupljena od strane poslednjeg kupca. Postoje situacije kod kojih korisnik otvorenog akreditiva ne može ili ne želi da izvrši prenos akreditiva (radi se o neprenosivom akreditivu ili korisnik ne želi da njegov kupac sazna cenu koju je platio za robu). Back-to-back ili podakreditivom se postižu efekti prenosa akreditiva, na taj način što korisnik otvorenog akreditiva (glavnog) koristi ovaj akreditiv kao obezbeđenje za otvaranje novog akreditiva u korist svog snabdevača, koji se javlja u ulozi korisnika kod novog akreditiva. Tu se radi o dva odvojena i nezavisna akreditiva. Prvi originalni akreditiv se koristi kao osnov za otvaranje novog tzv. back-to-back akreditiva. Potraživanjem koje ima iz prvog akreditiva, korisnik sada plaća po drugom back-to-back akreditivu. Prema tome, u ovoj složenoj transakciji, prvi, originalni akreditiv služi kao osnov za izdavanje, ali i kao obezbeđenje za isplatu po drugom akreditivu, u kome je korisnik iz originalnog akreditiva u ulozi dužnika- nalogodavca po drugom akreditivu.

Revolving (obnovljivi) akreditivi – Ova vrsta akreditiva pokazuje obeležja ugovora o revolving kreditu. Revolving akreditivi se koriste prilikom zaključenja tzv.trajnih ugovora, koji se izvršavaju u dužem periodu vremena ili kod ugovora sa sukcesivnim isporukama, tako da se akreditivni iznos posle izvesnog vremena automatski obnavlja, dok ne postigne predviđeni maksimum. Ovi akreditivi mogu da se obnavljaju po proteku izvesnog vremena ili obzirom na utvrđenu vrednost. Smisao revolving akreditiva je ušteda troškova za periodično obnavljanje postojećeg akreditiva, a Jednoobrazna pravila ne sadrže pravila o ovoj vrsti dokumentarnog akreditiva.

Packing akreditiv i akreditiv sa crvenom klauzulom – Packing akreditivi predstavljaju zapravo vrstu kredita, koji akreditivna, avizirajuća ili konfirmirajuća banka odobravaju korisniku, u vidu avansa i to pre nego što korisnik akreditiva podnese robna dokumenta. Ova se vrsta kredita razvila u trgovini sa zemljama Dalekog istoka, i namenjen je manjim izvoznicima, kao sredstvo kreditiranja njihove proizvodnje. U praksi se prilikom isplate po ovom akreditivu, najčešće zahtevaju samo dokumenti koji dokazuju gde se roba nalazi, na pr. potvrde o uskladištenju i dr.

Packing akreditivi imaju i svoja dva varijeteta, kod kojih se prilikom davanja avansa banka i dodatno obezbeđuje prema korisniku, i to putem menice ili stvarno-pravnim obezbeđenjem (zaloga). U jednu od podvrsta packing akreditiva spada

12


akreditiv sa crvenom klauzulom kod koga korisnik, da bi podigao avans od banke, mora da prezentuje banci menicu po viđenju, uz pismeno obavezivanje, da će robna dokumenta da podnese banci kasnije, dok akreditiv sa zelenom klauzulom podrazumeva da banka daje avans korisniku, ali za uzvrat zahteva od korisnika i stvarno-pravno obezbeđenje, najčešće skladišnicu, koja potvrđuje da je roba uskladištena u ime banke. Avans koji dobija koristeći ove akreditive, korisnik upotrebljava za nabavku sirovina ili plaćnje troškova proizvodnje.

5. Temeljna načela i pravna priroda dokumentarnogakreditiva

Ogroman značaj dokumentarnog akreditiva u pravu međunarodnih plaćanja počiva na dva temeljna principa i to: a) Načelu autonomije dokumentarnog akreditiva i b) načelu stroge saobraznosti dokumenata.

a) Načelo autonomije dokumentarnog akreditiva - Ovaj princip ima razne pojavne oblike, ali je njegova suština u tome, što se ugovor o otvaranju dokumentarnog akreditiva ispoljava kao potpuno nezavisan od svih drugih poslova u složenoj akreditivnoj transakciji. Odvojenost akreditiva od osnovnog posla je najznačajniji izraz ovog principa, jer se u svom poslovanju banka bavi samo ispitivanjem saobraznosti dokumenata, koje mu je predao prodavac. Za banku je sadržina osnovnog posla sasvim irelevantna, kao što je i sudbina osnovnog posla bez uticaja na obavezu banke da plati. To je izraženo i u Jednoobraznim pravilima gde se ističe da su akreditivi po svojoj prirodi odvojene transakcije od prodaje ili drugih ugovora, na kojima se zasnivaju i da banke ni u kom pogledu nisu vezane, niti se moraju obazirati na te ugovore, čak i onda kada se akreditiv na njih poziva.

Posledica ovog načela je da će banka da plati po akreditivu, ako su prezentovana dokumenta u redu, bez obzira na sve odnose, pa i sporove između kupca i prodavca. Plaćanje po akreditivu je uslovljeno jedino predajom ispravnih dokumenata, a ova se situacija između kupca i prodavca slikovito izražava izrekom: «najpre plati, a onda stavljaj primedbe». Ovaj slogan odražava najznačajniji aspekt dokumentarnog akreditiva.

Jedini izuzetak od principa odvojenosti akreditiva od osnovnog posla nastaje kada banka prilikom ispitivanja dokumenata, na osnovu njihove forme, utvrdi da se radi o očiglednoj prevari. Dokumentarni akreditiv ne može da dovede do promena u osnovnom poslu, kao što je plaćanje po akreditivu nezavisno i u odnosu na ugovore akreditivne banke sa korespondentnim bankama. Svojim autonomnim karakterom akreditiv dobija, u određenoj meri prirodu menice, kao apstraktne obaveze. I u sudskoj praksi je istaknuto da je najvažnija osobina akreditiva to, što banka ne može da odbije plaćanje zbog nekog drugog razloga, koji se ne nalazi u dokumentima. Jedini razlog za odbijanje plaćanja po akreditivu može biti u samom akreditivu, a ne izvan njega. Čak i da je došlo do spora iz osnovnog ugovora, banka ima obavezu da po akreditivu plati.

b) Načelo stroge saobraznosti dokumenata - Ovaj drugi princip akreditivnog poslovanja, po kome banke posluju sa dokumentima a ne sa robom, je takođe od suštinske važnosti za funkciju i značaj ovog posla, u kome je banka ovlašćena da ispituje samo dokumenta, a ne robu (usluge i druge činidbe, na koje se dokumenta odnose). Ispitivanje dokumenata banka vrši na osnovu principa stroge saobraznosti. Banka posluje samo sa dokumentima i finansijama, jer ona nije stručnjak za robu, niti

13


ima značaja o pravilima i običajima, koji važe na tržištu robe i usluga. Dokumentarni posao je strogo apstraktni posao, jer je banka dužna da plati ako su dokumenta saobrazna, bez obzira na stanje robe. Banka posluje na tržištu novca, a ne na tržištu robe, pa je stoga njeno ovlašćenje ograničeno samo na to, da ustanovi, da li su podneta dokumenta u strogoj saglasnosti sa dokumentima koja su od kupca tražena.

Značajno je pitanje i pravne prirode samog akreditivnog posla, koji se prema pojedinim shvatanjima temelji na poslu asignacije (uputa). I kod asignacije, kao i kod akreditiva se javljaju tri lica, pa je tako nalogodavac, kod akreditiva u ulozi asignanta, koji daje nalog – uput da asignat (akreditivna banka) iz njegovog pokrića isplati trećem licu – korisniku akreditiva (asignatoru) određeni iznos novca. Stoga se dokumentarni akreditiv približava menici, kod koje je uput takođe u osnovi posla. Bez obzira na pravnu prirodu, koja je sporna u pravnoj teoriji, dokumentarni akreditiv predstavlja složen bankarski posao, koji zbog svoje apstraktnosti predstavlja najsigurniji način plaćanja i instrument obezbeđenja izvršenja ugovornih obaveza.

7. Obaveze i odgovornosti banke pri otvaranju i realizaciji dokumentarnog akreditiva

Na osnovu ugovora o otvaranju dokumentarnog akreditiva, akreditvna banka se obavezuje da će sama ili preko korespondentne banke:

a)obavestiti korisnika o otvaranju akreditiva;b)ispitati prezentirana dokumenta i ispunjenost drugih akreditivnih uslova;c)ispuniti svoju obavezu plaćanja, akceptiranja ili negociranja uz preuzimanje dokumenata;d)predati honorisana dokumenta nalogodavcu;e)pri izvršenju svih obaveza slediti naloge i instrukcije nalogodavca. a) Obaveza obaveštavanja korisnika o otvaranju akreditiva – Na osnovu

ugovora o otvaranju dokumentarnog akreditiva banka preuzima obavezu da će otvoriti dokumentarni akreditiv u korist korisnika i da će ga o tome obavestiti. S obzirom da akreditivna banka nije u pravnom odnosu sa korisnikom akreditiva sve do momenta notifikacije, tj. slanja obaveštenja korisniku o otvaranju akreditiva, to je ona za izvršavanje obaveze otvaranja akreditiva i obaveštavanja korisnika o tome odgovorna samo nalogodavcu, ali ne i korisniku. Ako otvaranje akreditiva ili obaveštavanje o tome izostane, korisnik može sa zahtevom za naknadu štete da se obrati samo nalogodavcu, a na osnovu neispunjenja obaveze iz akreditivne klauzule iz osnovnog ugovora. Takođe, za štetu koja je nastala zbog netačnog obaveštavanja korisnika o sadržini otvorenog akreditiva, banka (kako akreditivna, tako i konfirmirajuća ili avizirajuća) će biti odgovorna korisniku i nalogodavcu.

b) Obaveza ispitivanja prezentiranih dokumenata i ispunjenosti drugih uslova iz akreditiva. -Kada korisnik akreditiva podnese dokumenta i zatraži isplatu akreditivnog iznosa, akreditivna banka (odnosno druga isplatna banka), dužna je da ispita da li su prezentirana dokumenta po izgledu u skladu sa odredbama akreditiva, kao i dali su ispunjeni i drugi uslovi predviđeni akreditivom. Banka ovu obavezu prema nalogodavcu preuzima u trenutku zaključenja ugovora o otvaranju dokumentarnog akreditiva, a prema korisniku u trenutku slanja obaveštenja o njegovom otvaranju. Prilikom ispitivanja dokumenata banka deluje po načelu

14


akreditivne strogosti, što znati da primljena dokumenta ispituje strogo u granicama primljenog naloga, a s ciljem da utvrdi da li su sva primljena dokumenta po izgledu u skladu sa odredbama i iuslovima iz akreditiva. Prilikom ovog ispitivanja banka mora postupati sa «razumnom pažnjom», tj. sa pažnjom koja se od nje, kao specijalizovane finansijske institucije i očekuje. Međutim, banka se ne bi trebala samo formalistički držati teksta akreditiva, već bi morala da utvrdi i smisao akreditivnih uslova i odredaba. Usklađenost dokumenata po svom izgledu sa odredbama i uslovima akreditivna banka će utvrditi, držeći se pravila standardne međunarodne bankarske prakse.

Bančina obaveza ispitivanja dokumenata se svodi na ispitivanje formalne saglasnosti podnetih dokumenata sa uslovima akreditiva, tj. da li su dokumenta formalno u skladu sa akreditivnim uslovima ili nisu, sudeći po njihovom spoljašnjem izgledu.

c) Obaveza plaćanja, akceptiranja ili negociranja uz preuzimanje dokumenata. – Kada nakon izvršenog ispitivanja utvrdi da podneta dokumenta po izgledu odgovaraju odredbama i uslovima akreditiva, kao i kada utvrdi da su ispunjeni svi drugi uslovi za izvršavanje njene obaveze, banka (akreditivna, odnosno konfirmirajuća) će, zavisno od okolnosti konkretnog akreditiva, biti dužna5: - da odmah plati akreditivni iznos- ako je akreditivom tako predviđeno; - ili da plati u određenom roku- ako je akreditivom predviđeno odgođe- no (odloženo) plaćanje; - ili da akceptira menicu izdatu od korisnika i vučenu na nju, nalogodavca, ili nekog drugog trasata, stim da menicu isplaćuje o dospelosti – ako se radi o akceptnom akreditivu; - ili da izvrši negociranje, tj. da plati, bez prava na regres prema trasatu ili savesnom imaocu, menicu po viđenju ili na rok, vučenu od korisnika na nalogodavca, ili nekog drugog trasata – ako se radi o negocija- lnom akreditivu.

d) Obaveza predaje honorisanih dokumenata.– Nakon honorisanja, banka je dužna da preda dokumenta svome nalogodavcu. Kada je akreditivna banka istovremeno i isplatna, predaje dokumenta odmah nalogodavcu po akreditivu. U slučaju da je dokumenta honorisala korespondentnabanka, dužna je da ih preda akreditivnoj banci, a ova nalogodavcu. Neizvršavanje ove obaveze povlači sa sobom odgovornost za naknadu štete.

e) Obaveza pridržavanja naloga i uputstva nalogodavca.- Akreditivna banka je dužna da se pridržava naloga i uputstva nalogodavca, uključujući i ona koja nisu u saglasnosti sa funkcijom dokumentarnog akreditiva, ako ih je prihvatio prilikom zaključenja ugovora o otvaranju dokumentarnog akreditiva. Naknadni nalozi i instrukcije takođe obavezuju, ali samo ako su u skladu sa uslovima otvorenog akreditiva, kao i sa odredbama Jednoobraznih pravila.

Zaključak

5 Stevan Šogorov, -«Bankarsko pravo», Novi Sad, Poslovni biro SB, 2004.

15


Dokumentarni akreditiv je stvoren kao sredstvo u funkciji međunarodne trgovine, koji dovodi do smanjenja rizika neisplate u slučajevima, kada su kupci nepoznata lica u udaljenim područjima. Taj se cilj ostvaruje uključivanjem poznate i solventne institucije (banke) koja vrši isplatu umesto kupca u kupoprodajnom poslu.

Naime, bankarski posao akreditiva nastao je veoma davno, u vreme kada je nastala distanciona prodaja, u okviru koje se trgovci sa različitih područja više nisu sretali, niti bili u neposrednom kontaktu u cilju razmene, već kada, sa razvojem trgovine, kao i sredstava prevoza, između subjekata međunarodne trgovine, dolazi do sve veće prostorne i vremenske udaljenosti. Pre ovog trenutka u razvoju trgovine, nije ni bilo potrebe da se na poseban način obezbedi plaćanje, kao ni isporuka, jer su sami trgovci pratili robu i direktno je predavali kupcu, tako da nijednog trenutka nisu gubili kontrolu nad robom, kao ni kupci nad svojim novcem. Distanciona prodaja, dovodi pak do određenih rizika po obe strane, što se pak i moglo obezbediti ugovornim odredbama, ali je postupak zaštite prava kod nadležnih institucija, kako u to vreme, tako i danas bio skup, dugotrajan i neizvestan. Iz tog razloga je i stvoren ovaj instrument, koji na najbolji mogući način štiti interese obeju ugovornih strana.

Tipični bankarski posao dokumentarnog akreditiva uključuje tri odvojena i nezavisna odnosa- osnovni ugovor o prodaji između kupca i prodavca, sporazum između banke i njenog klijenta (kupca) u kome banka preuzima obavezu plaćanja po akreditivu, i odnos, koji dovodi do plaćanja banke korisniku akreditiva (prodavcu), pod pretpostavkom da su dokumenta prezentovana banci u skladu sa uslovima iz akreditiva, određenim od strane klijenata. Karakteristično je, da je obaveza banke da plati primarna, direktna i potpuno nezavisna od bilo kog spora, koji može nastati iz osnovnog ugovora o prodaji.

Plaćanje putem akreditiva predstavlja najčešći i najsigurniji instrument plaćanja u platnom prometu, a naročito u međunarodnim plaćanjima. S obzirom na mogućnost prisustva odnosa nepoverenja između ugovornih strana, te često ni jedna ni druga ugovorna strana ne želi da prihvati da bude prva u ispunjenju ugovornih obaveza, pribegava se ovom načinu plaćanja, jer se putem njega uspostavlja neophodna sigurnost plaćanja i sigurnost izvršenja zaključenog ugovora na ugovoreni način, pošto se plaćanje vrši posredstvom banke, kao garanta.

Ovaj instrument je opstao, bez obzira na svoje 3000 godina staro poreklo, zahvaljujući sopstvenoj pouzdanosti, pogodnosti, ekonomičnosti i fleksibilnosti.

Literatura

16


- Prof. dr Stevan Šogorov, -«Bankarsko pravo», Novi Sad, Poslovni biro SB, 2004.

- Prof. dr Lucija Spirović-Jovanović, Doc.dr Tamara Milenković- Kerković, «Poslovi trgovinskog prava», Niš, Studentski kulturni centar, 2006.

- Dara B. Milenović, «Poslovno pravo», Niš, Centar za publikacije Pravnog fakulteta u Nišu, 2001.

- Zakon o obligacionim odnosima («Službeni list SFRJ» br.29/1978, 39/1985, 57/1989 i «Službeni list SRJ» br. 31/1993).

- Dr Sonja Bunčić, «Skripta-Bankarsko pravo», predavanja iz predmeta Bankarsko i berzansko pravo, konsultativni centar Vranje, šk. 2006/07.

17

akreditiv

Documents