120

LICE

Ai

PRVO LICE

DVADESETOGODINJI BRAK

Ostavio si me u kamionuzaglavljenom u jarkudok pia na junu stranu drveta.Pouri. Noas ne nosim nita ispod suknje.To te jo uvek uzbuuje, ali kamion je bez prozoraa sedite, to bedro od lane koe,hladno je dok se pripija uz mene.Isti sam broj, veliina i model kao pre dvadeset godina,ui u mene, upali motor;imae snage i volje da se kree.Ja u vui a ti guraj, dok se ne pokidamo na pola.Hajde, macane, baci me na lea.Pretvaraj se da mi nita ne dugujei moda emo se otkotrljati odavde,ostavljajui naslaganu prolost za nama;stare novine koje niko nije stigao ponovo da proita.

ABORTUS

Kada doem kui, ti si jo u krevetu,ali kada podignem ebe,stomak ti je ravan kao pegla.Sredila si to, kao to si mi najavilai ostavila si fetus, umotan u mastan papir,da ga pogledam. Moj sin.eno, volim te ta god da uradi,i ta da ti kaem, osim da sam uoda siromani nemaju decu, ve samo male ljudei da u ovoj kui ima mesta samo za jednog mukarca.

MOMAK

Moja sestra gura lutkino lice u blato,potom se provlai kroz prozor kamiona.Ne obraa panju na mene dok kruim oko njegai udaram ispumpane gume gvozdenom ipkom.Moj otac me doziva da mu pomognem da upregne konje,ali ja nastavljam da hodam oko kamiona, udarajui sve jae,sve dok me majka ne pozove.Uzmem kamen i bacim ga na kuhinjski prozor,ali on ne doleti do njega.Oev glas odskae u vazduhu kao loptakoju ne mogu da preskoim.

Stanem pored njega, ekam, ali on ne podie pogledi ja stisnem ipku, zamahnem i rascepim mu lobanju.Majka potri prema nama. Stojim u mestu razvalim je preko kime dok se naginje nad njim.Bacim ipku i donesem puku iz kue.Rue su crvene, ljubiice su plave,jedan metak za crnog konja, dva za smeeg.Brzo su gotovi. Pljunem, jezik mi je krvav;ugriz sam se. Nasmejem se, setim se preostale.Naem je kako izlazi iz kamiona, pucam.Lutka pada na tlo zajedno s njom.Uzimam je, njiem je.Aha. Ja sam Dek, Hogartov sin.spretan sam i brz.U kui obuem najbolje oevo odelo i njegove lakovane cipele.

Spakujem majinu satensku spavaicui sestrinu lutku u kofer.Onda izaem i preem preko polja do autoputa.Imam etrnaest godina. Ja sam vetar koji stie niotkuda.Ja sam onaj koji lomi srca.

121

122

SVEDOANSTVO D. ROBERTA OPENHAJMERA

Matarija

Kada sam postigao prosvetljenje,odbacio sam no kao staru kou.Oi su mi se ispunile svetloui pao sam na zemlju.Leao sam u Los Alamosu,dok sam istovremeno,padaona Hiroimu,sve bre i bre,sve dok zemlja,sve dok jutronije iskliznulo poda mnom.Neki priaju da se, kad sam udario,ula eksplozija,vreli vetar koji je zbrisao mrtve pred sobom,ali bila je samo tiina,samo blago devianski plavo jutrokoje me je njihalo u kolevci oblaka kumulusa,samo mir.Tamo izvan mutljaga smrtnosti,korenje drvea ivota i Smrti,drvea koje je Viljem Blejk zvao Umetnost i Nauka,preplie se u nekakav Gordijev vorkoji ak ni Aleksandar ne moe presei.Visoka ica ideologije je po meniza budale da na njoj balansiraju svojim iluzijama.Bolje je skoiti u prazninu.Na kraju krajeva, zar to nije ono to svi elimo? da odstranimo svako zavaravanjesve dok ne budemo potlaeni koji se na krajupoistoveuju sa tlaiteljem,prihvatamo ono to je najgore u namai oslobaamo se.

U gimnaziji su me uilida svi naunicipolaze od pretpostavke a ta bi bilo kad bii to je tano.Ono to naem bratstvu nedostaje u matovitosti

123

nadoknaujemo ljubopitstvom.Oduvek me je gonilasurova e za znanjem.Da neete da kaete, gospodo,kako vi to ne elite? javni kolaps,veliki pad pitak kao gutljaj vode.Bilo ta to bi vas pribliiloonome to jeste.Oh, roditi se iznova i iznovaiz tamne, metalne utrobe,dok se slatki, opojni miris truleikoji isputaju mrtvacipodie da me zagrli.

Ali, mogao sam da priam bilo ta, zar ne?Kao krevet koji po elji nametamo i razmetamo, istina se stalno menja,uvek je uobliava najnovijakolektivna potreba za unitenjem.Tako sedim ovde,zgnjeen zubimasopstvenih nonih mora.Moja dua, rana je neizleiva.Znam jedino tu tenju,njenu istu, sublimnu snagu.Sada, na kraju paradesve to je bitno:nae je oruje spremno,nai graaniu stalnoj pomami patriotizmai ovinistikog ponosa,nai su neprijatelji beskonani,naa je potreba da se branimo vena.Uzorni vojnici,mi ne pratamo niti alimo,ve uzimamo oruje naih palih.Kao likovi iz kominih listova,pod naslovomNastavak pustolovina Izgubljenog plemenami mariramo pred treim okom Istorije,dok se ona njie napred-nazadu lealjci od zvezda.

124

Svlaimo dronjavu tkaninuuniverzumado sonog, tamnog mesa,do vanvremenog nitavila.Cepamo se atom po atom,na elektrone i pozitrone,postiemo sopstveno transcendentno unitenje.

NIJE NI MAHNULA

Za Merilin Monro

Sahranila sam mamu u njenoj venanicii navukla joj rukavice,ali nisam mogla nita da uradim s njenim licem,modrocrnim i podbulim,pa sam ga pokrila svilenom maramom.Zadiem haljinu do butinai trljam ih,gledajui te kako podeava ventilator u mrtvanici.Hej. Doi vamo. Pokrij me celukao da nikada nisam ovde bila. Ba nikad.Doi. Ne znam zato tako govorim.Mamin pogreb je doista bio lep.Dotiem srce od lanih dragulja na mojoj bluzi.Duo, pogledajmo ga ponovo.Vidi. Sjajno je kao grom koji ju je pogodio.

Izlazim napoljei gledam praznu kuu.Ti me grli. Nemoj.Pusti da ti mahnem.Mama nikad nije imala prilike za to.Hodala je prema ambarukada se to desilo. Nisam se ni pomerila;ostala sam da stojim kod zatitnih vrata.Celo njeno telo postalo je svetlost.Nikad nisam videla neto tako lepo.Seam se kako je nekoliko minuta pre togaplakala u kuhinji.Rekla je: Pobogu. Udala si se.Ne mogu da verujem, Din, i neu.

125

On samo uzima i uzima a ti samo daje.Pred vratima je ispruila rukei ja sam joj pritrala.vrsto me je zagrlila:ostala sam bez daha.A ona je rekla: Nemoj to da radi.Za deset godina, pojee ti srcea ti e mu oprostiti, ili nekom drugom mukarcu,I to e te ubiti.Onda je izala napolje.A ja sam ponavljala: Moram, mama,Zagrli me ponovo. Molim te, ne idi.

HRONIKA RAKA

Prva faza

Nije bila sigurna dok je ruku drala iznad glaveOnako kako je objanjeno u uputstvuza proveru da u dojkama nema neeg sumnjivog.Nije ni oekivala da e neto takvo pronaiJer to nije bilo u njenim genima.Negde je proitala da se kod JapankiBolest javlja u manjem brojuI bila je srena da ima manje ansi da je dobije.Dopustila je sebi da zamisli da je slobodna.I sama je poverovala u tu laDok je pokuavala da zaboravi blagu oteklinuPored desne bradavice.Nije je bolelo. Nije se ak ni videlo.inilo se da je sve to samo usnilaI da je onda u redu sakriti seOd znaenja te gromulje,Ili je moda u pitanju bila kvrga.Satima se premiljala oko togaJe li bolje rei jedno ili drugo,Da bi otkrila da se sada za to kae masa,Mada su se njoj vie dopadali stari terminiJer su bili opisni.Poetini, u stvari, mogla je da ih oseti.Vremenom, to joj je dosadiloI jednostavno je ignorisala problem,

126

Sve dok jednog dana nije opipala to mestoI gromulje ili kvrge ili tajanstvene mase vie nije biloI ne elei da joj dodeli mo, ostavila je strah za sobom,Sve dok je etiri godine kasnije,Osetivi moda slabljenje odbrane,Nije to napalo.Sada je bilo odreenije i tvre na dodir,Vidljivo, ali ne previeI nije vie bilo mogue poricati ga, Iako je pokuala.Odluila je da sakrije od sebeJedini dokaz lai o dobrom zdravljuPomou vitamina i meditacije, Molitvi upuenih Devici MarijiI ponekad, obraanjem drevnim bogovimaKoji su moda i dalje bili na zemlji,Ali anse su jo od njenog roenja bile protiv njeI znala je da e od toga umreti,Ali da mu se nee predati.Ipak jeste.

Druga faza

Znala je da treba da ode kod lekara,Ali stalno je nalazila neka opravdanjaZa izbegavanje zdravstvenih pitanja.Koristila je potajan metodZakazivanja posete izvesnoj smrti.Putovala je brzinom svetlosti,Iako su joj bile potrebne godineDa stigne do krajnjeg odreditaA kad je stigla, utvrdila je da nije na nekom posebnom mestu.Bila je sama u preriji, tamo gde ju je rodilaVeoma mlada majka,Kada ju je urlikavi vetar obgrlio koatim rukamaI apnuo: Gde si toliko dugo?Od kue u kojoj jeStupila u svetOstalo je samo nekoliko bledih cigli.Prevarili ste me, rekla je naglas,Iako se nita nije ulo iz njenih usta,A onda, kao da je rekla maginu re,Nala se pred velikim ogledalom u kupatilu

127

I naterala sebe da ponovo pogledaOteklinu koja je sada bila vidljivaTamo gde se tumor smestio pored njene dojkePoput roaka koji je pao na niske grane.Pomislila je da je bila previe ljubazna.Ali bilo je prekasno da se predomisli.Pa je odluila da nastavi po starom.Hraniu te, oblaiti i udomiti,Ali neu ti dozvoliti da me uniti, plakala jeKada je bila van sebe,Kada joj je strah bio toliko velikDa je pomiljala da sebi oduzme ivotPre nego to to uine drugi.Kupila je specijalan no.U nekoj pogrenoj harakiri fantaziji,Zamiljala je kako ga zabija sebi u stomakDok klei na tatami prostirci,Gde njen maor, Bu-bu, sedi i gleda jeKao da pita: ta se zbiva?I ta sad ona da radi s njim?Ne moe tek tako da ga ostavi, zar ne?Ne moe da bude toliko okrutna.Spasla ga je iz sklonita za ivotinjeI obeala da e brinuti o njemu, zar ne?Ne moe da bude toliko okrutna.Ubeuje sebe da e on preiveti.Nala mu je dobar domU kojem e spavati pored nove gazdariceOsim ako, osim ako...Ubrzo je stavila no uz ostali escajgA prostirku ostavila njemu da se igraOnda kada ne otri kande na njemu.Pustila je bolesti da se razvija svojim tempom.Nije je dirala sve dok se Bu-bu nije razboleo,Onda je pomislila da je Bog eleoDa Bu-bu umre od maje leukemijeI udila se kako joj je to promaklo.elja da se ubije je sasvim nestala.I morala je sama dalje da se bori,Ali bar nije bila mrtva, pomislila je,Sve dok moe da se nosi sa bolom,Ostae meu ivima,Ne pokazujui nikakav trag svoje borbe.

128

Odluila je da utrostrui svoje naporeDa se izlei bez sumnjive pomoiHemoterapije, zraenja, tamoksifenaI svih moguih eksperimenata.Odluila je da jo vredi iveti,Ali to je bilo pre nego to joj je pukla koaDok se trljala za vreme tuiranjaNa mestu gde je tumor prianjao uz njene grudi.

Tada je pomislila da bi stvarno trebalo do ode kod lekaraDok joj se krvavi potoi slivao niz grudi,Ali onda se smirilaI kada je zavrila sa tuiranjem, Krv je prestala da tee.Posle toga osetila se slobodnom i zaceljenomI nije vie bila potrebna nikakva zatitaIzmeu njene dojke i ostatka tela.Prole su dve nedelje pune blaenstva,Tada je zapazila tamnu taku na bradaviciKoja je postajala sve vea i vea,Dok se nije pretvorila u krastu i otpala. Ponovo je smogla hrabrost da zanemari dokazeSvog propadanja i neobino nezastraenaPustila je unutranjem demonu da luta njenim telom.Jednostavno reeno, bilo je izuzetno uzbudljivoPredviati u kakvom stanju gde e se ujutru probuditi.Nije znala ta da oekuje od tajnih susreta sa smruI na njeno veliko iznenaenje,Shvatila je da je to davalo smisao njenoj ljusci od ivota.

Trea faza

Eto, ko bi se tome nadao,Bila je i dalje iva,Iako je odluila da e umreti u decembru.Sada je februarI bila je uznemirena umesto da osea olakanjeto je navela sebeDa poveruje da vie nee videti novu godinu.Nije napravila nikakve planove.Priznala je da vie uopte ne zna kada,Ali je znala kako e se zavriti.Ili ipak nije znala?

129

etvrta faza

Nije mogla da pije iz ae.Srkala bi kroz slamkuKada je imala dovoljno snageDa dovue tenost do vrhaI mukotrpno je posisa kap po kap.Ostalo vreme, bila je ednaI hladna kada bi se taklaU elji da opipa neki deo tela.Teila se mislima o bliskoj propasti,Ali trajala je i dalje kao to ponekad rade oni koji umiruDa bi doprineli svojim beskrajnim mukamaKao da nije dovoljno to ve dobro znajuDa je ivot ogranien i nepravedan.Nju je odrala ista srea,Ali onda je i ona prestala...Nala se tako na otvorenim vratima smrti,Prekoraila preko pragaI videla sve isto kao i pre, Dok je leala na bolnikom krevetuMeu ostacima onoga u ta se njen ivot promenio,Misli su joj zveckale u glavi kao klikeriI taj zvuk se irio du dugog puta patnjeKoji je sigurno ona odabrala,Iako nije mogla da se seti da je to uradila.Refren klikera: Pusti, pusti sePojaao se kada bi bol u veoj meri zraila iz njenog tela, popustila,I onda se ponovo vratila kao da je putenaDa je neprekidno napadaSve dok u poslednjem gruNjena kataklizma nije prestala.

(S engleskog preveo David Albahari; pesmu Svedoanstvo D. Roberta Openhajmera preveo Milo Komadina)