agroznawe - unibl

ISSN 1512-6412=Agrozna e

AGROZNAWE Agro – knowledge Journal

Agroznanje, vol. 8., br. 2. 2007.

Agroznanje, vol. 5., br. 1. 2004, 5-16 1

ИЗДАВАЧ - PUBLISHER У н и в е р з и т е т у Б а њ а л у ц и ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ University of Banja Luka, Faculty of Agriculture

Телефон: (051) 312 390 Телефакс: (051) 312 580 E-mail: [email protected] Web: www.agric.rs.sr

Бања Лука, Република Српска, Булевар Војводе Петра Бојовића 1А Banja Luka, Republic of Srpska, Bulevar Vojvode Petra Bojovica 1A

ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК

MANAGING EDITOR

Проф. др Jovan Todorović Prof. Dr. Jovan Todorovic

РЕДАКЦИОНИ ОДБОР

EDITORIAL BOARD

Академик, проф. др Васкрсија Јањић Проф. др Илија Комљеновић Academician Prof. Dr. Vaskrsija Janjić Prof. Dr. Ilija Komljenovic Академик, проф. др Миливоје Надаждин Проф. др Гордана Илић Academician Prof. Dr. Milivoje Nadazdin Prof. Dr. Gordana Ilic Проф. др Никола Мићић Проф. др Стево Мирјанић Prof. Dr. Nikola Micic Prof. Dr. Stevo Mirjanic Проф. др Драган Микавица Проф. др Мирослав Богдановић Prof. Dr. Dragan Mikavica Prof. Dr. Miroslav Bogdanovic Проф. др Гордана Ђурић Проф. др Јово Стојчић Prof. Dr. Gordana Djuric Prof. Dr. Jovo Stojcic Проф. др Ђорђе Гатарић Проф. др Анка Поповић Врањеш Prof. Dr. Djordje Gataric Prof. Dr. Anka Popovic Vranjes Проф. др Драгутин Мијатовић Проф. др Мића Младеновић Prof. Dr. Dragutin Mijatovic Prof. Dr. Mica Mladenovic Проф. др Драгутин Матаругић Проф. др Васо Бојанић Prof. Dr. Dragutin Matarugic Prof. Dr. Vaso Bojanic Проф. др Миле Дардић Проф. др Михајло Марковић Prof. Dr. Mile Dardic Prof. Dr. Mihajlo Markovic

УРЕДНИК

EDITOR

Дипл. инж. Јелена Марковић Jelena Marković, B.Sc.

ТЕХНИЧКO УРЕЂЕЊЕ И ШТАМПА TECHNICAL EDITING AND PRINTING

Часопис „Агрознање“ се цитира у издањима CAB International Abstracts The Journal „Agroznanje“ is cited in CAB International Abstracts Agroznanje, vol. 5., br. 1. 2004, 5-16 2

САДРЖАЈ / CONTENTS Nikola Đukić, Aleksandar Sedlar, Rajko Bugarin, Borislav Railić, Zoran Maličević

First Inspections of Misting Machines in Serbia .................................................... Прве инспекције орошивача у Србији

5

Biljana Gorjanović , Marija Kraljević- Balalić, Lazar Panković Effect of Nitrogen Rate on Number of Grains and Grain Weight Per Spike on Wheat ................................................................... Утицај дозе азота на број и масу зрна по класу код пшенице

13

Vlado Kovačević, Đuro Banaj Response of Corn and Oats to Fertilization with Phosphorus and Potassium ....................................................................................... Реакција кукуруза и зоби на гнојидбу фосфором и калијем

21

Mirko Kulina, Siniša Berjan

Influence of Climate Factors on Stem Growth in Wide which is in Use with Different Apple Varieties ............................................. Утицај климатских фактора на раст дебла у ширину код различитих сорти јабуке

27

Dragan Mandić, Stojan Nikolić, Goran Đurašinović, Milos Nožinić Oskar - a New Variety of Winter Triticale ............................................................. Оскар- нова сорта озимог тритикалеа

37

Katerina Nikolić, Ana Selamovska The Harmfulness Cydia pomonella L. in thе Fruit Production in Jablanica District ........................................................ Штетност Cydia pomonella L. у воћарској производњи јабланичког округа

43

Ranko Prenkić, Aleksandar Odalović

The Studied of Biological Characteristics Cherry in Region of Podgorica ......... Испитивање биолошких особина трешње у рејону Подгорице

51

Vera Rajičić, Jelena Milivojević, Mirjana Staletić, Tatjana Pandurević, Snežana Živanović-Katić The Еffect of Genotype and Age of Light Line Hybrids on the Eggs External and Quality Properties ......................................................... Утицај генотипа и узраста лаких линијских хибрида на спољашње особине квалитета јаја

57

Agroznanje, vol. 8., br.1. 2006, 119-120 3

Maja Štrbac, Damir Beatović

Consumption of spices in European countries ....................................................... Потрошња зачина у европским земљама

63

Boris Pašalić Freezing Injuries of Peach Buds in Banja Luka Region During the Period of 2004/05...................................................................... Измрзавање пупољака брескве у бањалучком региону у периоду мировања 2004/05 године

71

Упутство ауторима .............................................................................................. 77


First Inspections of Misting Machines in Serbia

Nikola Đukic, Aleksandar Sedlar, Rajko Bugarin1 Borislav Railic, Zoran Maličevic2

1Faculty of Agriculture, Novi Sad

2Faculty of Agriculture, Banja Luka

Summary

First inspections of misting machines in Serbia took place in 2006. The inspection in Serbia is still not mandatory but it will enter into force by the beginning of 2007. Laboratory for plant-protection machines inspection, of the Department for Agricultural Engineering, Faculty of Agriculture in Novi Sad, has modern equipment for inspection of new and used machines.

Inspections were conducted in compliance with the European Norm 13790. They were introduced on machine users’ request, following the introduction of the HACCP quality control system in the meat processing industry. The results of inspection show that the machines failed to meet the norm requirements despite their recent make (6 years) one nisu ispunile zahtevane kriterijume.

The most frequent cause of failure was the blocked nozzle, which is caused by poor maintenance. In some cases, pump capacity did not match the nominal value, i.e. it exceeded the nominal capacity for more than 20%. Presented in this paper are recommendations for The paper also recommends corrective measures.

1

Effect of Nitrogen Rate on Number of Grains and Grain Weight Per Spike on Wheat

Biljana Gorjanovic, Marija Kraljevic-Balalic, Lazar Pankovic


Summary

The constant increase of use of nitrogen fertilizers leads to numerous ecological and economical problems. One of the ways to solve these problems is creating genotypes that will give the appropriate yield with limited application of mineral fertilizers. The goal of this paper is to determine variability of number of grains and grain weight per spike of the twelve wheat genotypes, on the three nitrogen rates, and to classify genotypes according their phenotypic similarity for examined traits. In majority of genotypes number of grains and grain weight were rising with the increasing of the amount of nitrogen fertilizer. Hierarchical cluster analysis clusified genotypes in two separate groups according to examined parameters. Genotypes Renan and Evropa could be used as parents in creating wheat genotypes which are capable to absorb nitrogen and use it from the soil more efficiently.

Key words: wheat, nitrogen, number of grains, grain weight, cluster analysis

2

Response of Corn and Oats to Fertilization with Phosphorus and Potassium

Vlado Kovacevic, Djuro Banaj1

1University J. J. Strossmayer in Osijek, Faculty of Agriclture Osijek, Republic of Croatia

Summary

Two field experiments with application of NPK fertilizer (NPK 7:20:30) have been

conducted in spring 2006 on the less fertile soils of wide area of Posavina (river Sava lowland area) in Croatia. In the first experiment (Kupina locality – Brod-Posavina County: pH in 1nKCl = 5.41; humus = 1.35%; plant available P and K according the AL-method = 9.1 P2O5 and 12.9 mg K2O/100 g) 350 (the control), 1850 and 6350 kg of NPK/ha were added and response of corn (the hybrid OsSK617) was tested. Nitrogen rate was equalized for all tretaments by addition of different amounts of calcium ammonium nitate (CAN 27% N + 4.8% MgO). This experiment was conducted in four replicates and basic plot measured 61,60 m2. In the second experiment (locality Badljevina – Pozega-Slavonian County: pH in 1nKCl = 3.38; humus = 1.89%; plant available P and K according the AL-method =4.0 P2O5 and 20.9 mg K2O/100 g) 0, 300, 600 and 900 kg NPK/ha were added on standard fertilization (260 kg CAN/ha ) and area of basic plot was 50 m2. Corn yield on the control was only 4.45 t/ha and it was considerably lower compared to genetical potential of the high-yielding corn hybrids. By application of the first step of increased fertilization corn yield was significantly increased for 33 % compared to the control. Additional increase of NPK rate resulted by non-significant yield increase compared to the first step of increaased NPK rate. At the same time, grain moisture at harvest was decreased from 29.8% (control) to 26.8% (6350 kg NPK/ha) and female-sterile plants as well (16,9% and 11,9%, respectively). We presume that application of the highest phosphorus and potassium rate will be reflected on field crop yields in the next years. In the second experiment also low yield of oats (3,80 t/ha) on the control treatment was found. By application 600 and 900 kg NPK/ha oats yields were significantly increased compared to the control for 29% and 56%, respectively, while yield increase on the 300 kg NPK/ha treatment was in range of statistical error. However, hectolitar mass and 1000-grain weight of aots were independent on applied fertilization (means 43,6 kg, and 27,86 g, respectively).

3

Influence of Climate Factors on Stem Growth in Wide which is in Use with Different Apple Varieties

Mirko Kulina, Sinisa Berjan1

1Faculty of Agriculture, East Sarajevo

Summary

The paper presents the results of three year study on how some climate factors (e.g. air and soil temperature, amount of rain and relative air humidity) can have an influence on stem growth in wide which is in use with different apple varieties. The studies were conducted on five varieties apples in experimental plantations in East Sarajevo area: Golden Delicious - clone B, Jonagored, Gloster, Breburn and Red Fuji.

Research results showed significant differences in values of researched climatic parameters during the research period, as well as their influence on research attributes . Results of variance analysis (F -test) showed significant influence of researched factors: variety and year as well as their interaction on observed attribute.

Red Fuji variety had the biggest stem growth in wide while Breburn variety had the lowest. Other varieties had significantly lower stem growth in wide comparing with previously mentioned varieties.

During the researched period, on average, the biggest stem growth in wide was in 2003, and lowest in 2005. Differences in researched attribute were significant during the period of research .

Key words: climatic factors, apple, stem growth in wide.

4

Oskar - a New Variety of Winter Triticale

Dragan Mandic, Stojan Nikolic, Goran Djurasinovic, Milos Nozinic1

1Agricultural Institute of Republic of Srpska, Banja Luka

Summary

High yielding, early to middle early of winter triticale was developed by the method of the cross-breeding of genetically divergent parents, the varieties Presto and native line of winter wheat. In this variety, the genes reasonable for high yielding potential, good technological potential (row materials for industry and feed), very good resistance on lodging, diseases, and a god resistance to low temperatures were successfully combined. After two-years of research, the Oskar variety showed significantly higher grain yield than the standard in six localities in variety commission. According to the total average Oskar variety was more yielding that the standard for 851 kg/ha. The new variety of winter triticale possesses high adaptability , satisfactory yield stability, as well as good level of drought tolerance.

Key words: triticale, breeding, variety, yield

5

The Harmfulness Cydia pomonella L. in thе Fruit Production in Jablanica District

Katerina Nikolic,1 Ana Selamovska 2

1University of Prishtina, Faculty of Agriculture - Zubin Potok, Serbia

2Institute of Agriculture, Skopje, Macedonia

Summary Fruit growing represents one of the most significant branches of agricultural production of

Republic of Serbia. Jabuka zauzima drugo mesto u Srbiji po broju stabala i po prinosima odmah posle šljive. The developmental strategy of fruit production in Jablanica district is concentrated on the increase in apple plantations.

Economically most important apple pest in Jablanica district is the codling moth (Cydia pomonella L.), which is every year regularly present in all the areas of apple growing. Standard entomologic methods are used in these researches. Depending on the degree of presence during certain years, it can endanger the profitability of apple growing.

The harmfulness of C. pomonella L. was studied on the territory of Jablanica district from the year of 2001 till 2003. The largest damage is done on apple fruits, though some what lesser degree of damage is done on fruit pear, peach, apricot, quinc, walnut, plum and other kinds of fruit. The symptoms of damage can be of primary character and of secondary character. The damage is higher in the second part of vegetation provoued by the second generation.

Key words: apple, harmfulness, Cydia pomonella L., Jablanica district.

6

The Studied of Biological Characteristics Cherry in Region of Podgorica

Ranko Prenkic, Aleksandar Odalovic1

1Institute for Biotechnology Podgorica, Monte Negro

Summary

In compliance with a three-year study results (2003-2005), the following conclusions may be inferred:

Flowering onset of the studied cherry effect to climatic factor and apply agricultural engineering. The earliest onset was recorded with cv Primavera (14th March) and the latest with cv Stela (22rd March).

The studied cultivars cherry range in the interval from early to mid-flowering cultivars. The earliest to ripen was cv Primavera (3th May) and the latest cv Stela (12th June). The yield studied cultivars cherry pulse the low of optimum. The highest yield was

recorded with cv Lapins (11,37 t/ha), and the lowest with cv Lionska rana (6.40 t/ha).

7

The Еffect of Genotype and Age of Light Line Hybrids on the Eggs External and Quality Properties

Vera Rajicic, Jelena Milivojevic, Mirjana Staletic1, Tatjana Pandurevic2, Snezana Zivanovic-Katic3

1Small Grains Research Center, Kragujevac 2Faculty of Agriculture, Iest Sarajevo

3City of Kragujevac, Serbia

Summary The results of quality testing of commercial eggs of the two strains of light type of fowi,

Hisex brown and Shawer 579 are presented in the paper. Every four weeks the investigation of outer and inner traits of eggs has been carried out.

It was performed on the sample of 30 eggs of each hybrid. Until now 10 investigations were completed. For each egg the following external traits have been investigated: egg mass, shell colour, shape index, shell deformation and purity.

In the quality of eggs of the hybrids tested certain differences are found. Some larger mass of eggs and higher shell deformity, had the fowis of Shawer 579. More intensive egg shell colour and higer egg-shape index were found in the Hisex Brown strain. The obtained mean valutes and variabilities of egg shell purity in the strains investigated were equal for both strains investigated.

Key words: genotype, egg quality, external traits.

8

Consumption of spices in European countries

Maja Strbac1, Damir Beatovic2

1Institute of Agricultural Economics, Belgrade 2Faculty of Agriculture, Beograd

Summary

The consumption of agricultural food products is a continuous biological and social process which is of utmost importance for each individual as well as for entire humanity. It is understood that proper nourishment derived from plants and animals contains basic nutritional components such as proteins, fat, carbohydrates, vitamins and minerals, the proportional consumption of which affects health, growth and development of an individual. The basic goal of this paper is to survey consumption of spices in European countries, for the period of 1999-2004, yearly. Sources of informations are used from FAO - Food and Agriculture Organization, for 36 countries (Albania, Austria, Belarus, Belgium and Luxembourg, Bosnia and Herzegovina, Bulgaria, Croatia, Czech Republic, Denmark, Estonia, Finland, France, Germany, Greece, Hungary, Iceland, Ireland, Italy, Latvia, Lithuania, Macedonia, Moldova, Netherland, Norway, Poland, Portugal, Romania, Russia, Serbia and Montenegro, Slovakia, Slovenia, Spain, Sweden, Switzerland, Ukraine and United Kingdom) in Europe. Method of work is „desk research”. Authors used basic statistical methods for work. Results of investigation are presented as figure and table. Average consumption of spices in Europe is about 34140 tonnes, yearly. Consumption of spices is very different in European countries. Average consumption of spices until 1400 tonnes yearly have 28 countries in Europe. United Kingdom have the biggest consumption of spices in Europe, about 6600 tonnes, yearly (it is for 6535 tonnes bigger than consumption of spices in Albania). Albania have the smallest consumption of spices in Europe. The biggest growth of spices consumption in Europe has Austria with 241,9%. The biggest fall of spices consumption has Belgium and Luxembourg with 73,39%. Fall in spices consumption have 8 countries in Europe.

This paper will provide theoretical and practical contribution for those responsible to carry out adequate actions to improve nourishment of consumers in Europe.

Key words: consumption, spices, European countries

9

Freezing Injuries of Peach Buds in Banja Luka Region During the Period of 2004/05

Boris Pašalic1

1Faculty of Agriculture Banja Luka

Summary

Previous researches of freezing of peach generative buds were mostly determining

percentage of deterioration – freezing of flower buds at the beginning of vegetation, that is without analyzing of differentiation processes and differentiation level of flower primordia under condition of low temperatures. Mentioned researches of level of freezing of flower buds as a basic criteria used number of buds that did not activate at the beginning of vegetation. However, interruption of development, deterioration of flower buds can be caused by act of other factors before as well as during winter stagnancy of fruit trees. In this paper we analyzed level of freezing of peach generative buds at five different locations in Banja Luka region, with emphasis on generative buds with interrupted differentiation in early stages of organogenesis.

Key words: peach, generative buds, freezing, interrupted differentiation.

10

Originalni naučni rad UDK: 631.348:006 (497.11)''2006''

Prve inspekcije orošivača u Srbiji

Nikola Đukić, Aleksandar Sedlar, Rajko Bugarin1 Borislav Railić, Zoran Maličević2

1Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

2Poljoprivredni fakultet Banja Luka

Rezime

Prve inspekcije ispravnosti orošivača u Srbiji sprovedene su tokom 2006. godine.

Inspekcija u Srbiji još uvek nije obavezna mera, ali će od 2007. godine biti. Laboratorija za proveru ispravnosti mašina za zaštitu bilja Departmana za poljoprivrednu tehniku, Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu opremljena je savremenom opremom za proveru novih i starih uređaja.

Odgovarajućom opremom i u skladu sa evropskim normativom 13790 pristupilo se inspekcijama. Inspekcije su sprovedene na zahtev vlasnika mašina, a posledica su uvođenja HACCP sistema kontrole kvaliteta u prerađivačku industriju. Rezultati inspekcije pokazuju da iako je reč o relativno novim mašinama (6 godina stare) one nisu ispunile zahtevane kriterijume.

Najčešći uzrok radne neispravnosti je bila zapušenost rasprskivača, što je posledica neadekvatnog održavanja. U nekim slučajevima kapacitet pumpe nije odgovarao nominalnoj vrednosti, odnosno odstupao je za preko 20 % od predviđenog kapaciteta. U radu su date i preporuke za otklanjanje navedenih nedostataka.

Uvod

Redovna kontrola radne ispravnosti tehnike za aplikaciju pesticida neophodna je

mera u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji koju karakteriše velika upotreba pesticida (Sedlar, 2006). Radi omogućavanja proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane, zaštite životne okoline, kao i smanjenja troškova proizvodnje neophodno je obezbediti kontrolisanu aplikaciju pesticida (Đukić, 2005). Takva aplikacija moguća je samo sa radno ispravnim mašinama.

Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, u okviru Departmana za poljo-privrednu tehniku u junu 2006. godine osnovana je Centralna laboratorija za testiranje tehnike za aplikaciju pesticida. Osnovna namena laboratorije jeste da omogući kontrolu tehničke ispravnosti kako novih tako i korišćenih prskalica, orošivača i drugih mašina

Agroznanje, vol. 8., br. 2. 2007, 5-12

5

za aplikaciju pesticida. Takođe, ideja je da ta laboratorija u budućem radu koordinira i pomaže formiranje i rad lokalnih – regionalnih laboratorija za testiranje, pomažući im da regrutuju i uvežbavaju kadar, nabavljaju i kompletiraju opremu za testiranje mašina i usaglašavaju dokumentaciju. Centralna laboratorija poseduje stručni kadar i potrebnu savremenu opremu, neophodnu za sprovođenje inspekcije prskalica i orošivača u skladu sa evropskim normativom EN 13790. Testiranja radne ispravnosti tehnike za aplikaciju pesticida praksa je i obaveza u preko 20 evropskih zemalja.

Tokom 2007. godine na snagu treba da stupi novi Zakon o upotrebi pesticida koji je u skladu sa evropskom Direktivom 91/414/ EEC, koja uvodi testiranje mašina kao obavezu.

Osnovni ciljevi testiranja prskalica i orošivača su: postizanje dobrog fitotera-peutskog učinka, ušteda vrlo skupih preparata, smanjenje zagađenja prirodne sredine pesticidima, mogućnost za izvoz naših poljoprivrednih proizvoda na svetsko tržište, jačanje poverenja potrošača prema poljoprivrednim proizvodima, usavršavanje rada prskalica, orošivača i drugih mašina (Bugarin, 2000).

Jedan od prvih poslova novoformirane Centralne laboratorije bio je testiranje 4 traktorska vučena orošivača, koji se koriste za zaštitu voćnjaka, proizvodnje „Mun-ckhof“-tip 105. Orošivači se korista za tretiranje višanja, koje se izvoze u Francusku radi dalje prerade. Prerada višanja obavlja se u skladu sa HACCP (Hazard Analisys Control Critical Point) sistemom. Od januara 2006. godine i u našoj prerađivačkoj i prehrambrenoj industriji HACCP je obavezan sistem kontrole zdravstveno ispravnosti hrane i potvrda njenog kvaliteta. Na evropskom tržištu ne može svoje mesto da nađe nijedan proizvod koji nije proizveden u skladu sa HACCP sistemom. Jedan od preduslova za kasniju preradu poljoprivrednih proizvoda, u skladu sa HACCP-om, jeste kontrola tehnike za aplikaciju pesticida. U savremenim evropskim zemljama fabrike koje otkupljuju poljoprivredne proizvode zahtevaju od proizvođača da im dostave na uvid potvrdu o obavljenom testiranju mašina sa kojim je obavljena aplikacija pesticida. Sve navedeno bio je razlog za sprovođenje kontrole radne ispravnosti navedenih orošivača.

Materijal i metod rada

Ispitivani orošivači su bili vučeni, proizvedeni 2000. godine sa zapreminom rezervoara od 1000 litara. Ispitivanje orošivača podrazumevelo je kontrolu stanja i broj obrtaja kardanskog vratila, vizuelnu kontrolu rezervoara, cevi, filtera i ventila, merenje kapaciteta pumpe, rasprskivača, kao i utvrđivanje ravnomernosti raspodele pesticida na levoj i desnoj strani i ispravnosti manometra. Sva navedena ispitivanja sprovedena su prema standardima EN 13790. Za ispitivanje korišćen su instrumenti merač kapaciteta pumpe, merač kapaciteta većeg broja rasprskivača, štoperica i merač broja obrtaja.


Rezultati ispitivanja

Kontrola kardanskog vratila

Kontrola kardanskog vratila obuhvatala je utvrđivanje broja obrtaja i stanja kardanskog vratila (slika 1).

Kardansko vratilo kod ispitivanih agregata, vizuelno pregledano i utvrđeno je da ima odgo-varajuću zaštitnu oblogu i da je ispravno postav-ljeno. Meračem broja obrtaja proveren je broj obrtaja priključnog vratila i utvrđeno da ono obezbeđuje 540 o/min kardanskom vratilu. Vizuelna kontrola rezervoara, cevi i filtera

Vizuelna kontrola rezervoara, ispitivanih orošivača, pokazala je da se glavni i rezervoar za tehničku vodu nalaze u dobrom stanju. Mana rezervoara je što nemaju pokazivač nivoa tečnosti sa plovkom nego je on zalepljen na rezervoaru.

Pregled pokazivača nivoa tečnosti je pokazao da tačno pokazuje nivo i da je vidljiv iz kabine traktora i sa mesta punjenja rezervoara

Kontrola svih filtera na ispitivanim orošivačima ukazuje na to da poseduju odgovarajuću mrežnu strukturu i da se nalaze u dobrom stanju.

Vizuelna kontrola cevi, 5 sekundi nakon rada orošivača i isključenja pritiska, pokazala je da nema curenja ni kod jednog od ispitivanih orošivača i da se cevi nalaze u dobrom stanju. Kontrola protoka pumpe

Za kontrolu protoka pumpe korišćen je merač kapaciteta pumpe, prikazan na slici 2. Kapacitet pumpe je meren pri radnom pritisku od 11 bar.

Izmereni kapacitet kod prvog orošivača iznosio je 52,72 l/min, što je za 21,40 % manje od nominalnog kapaciteta koji iznozi 64 l/min. Izmereni kapacitet drugog orošivača bio je približan prvom i iznosio je 52,88 l/min, što je za 21,03 % manje od nominalnog kapaciteta.

Kapacitet pumpe trećeg i čet-vrtog ispitivanog orošivača iznosio je 43,10 l/min, što je za 48,49 %

Sl. 1 Priključno vratilo Connecting spindle

Sl. 2 Merač kapaciteta pumpe Pump capacity meter


7

manje od već pomenutog nominalnog kapaciteta, odnosno 41,50 l/min, što je za 54,21 % manje.

Prema EN 13790 dozvoljeno odstupanje je 10 %, što znači da treba proveriti elemente pumpe i obaviti potrebne korekcije kao što su: promena membrana, ventila i detaljno čišćenje. Kontrola rasprskivača Kontrola kapaciteta rasprskivača

Kapacitet rasprskivača meren je pri radnom pritisku od 11, 13 i 14 bar u trajanju od 1 minuta. Na orošivačima su se nalazili rasprskivači ALBUZ izrađeni od sintetike i keramike, Vrtložni tip AMTP-223 i AMTP-230 sa zelenim i plavmi ulošcima. Za merenje kapaciteta rasprskivača korištena su dva specijalna uređaja za merenje, prikazana na slici 5.

Orošivač ima po se-dam rasprskivača sa leve i desne strane i vrednosti do-bijene merenjem kapacite-ta, prikazane su u tabeli 1.

Pošto je preporuka normativa 13790 da se ispi-tivanje rasprskivača obav-lja sa pritiscima sa kojima korisnik mašine najčešće radi ispitivanje na oroši-vačima A i B sprovedeno sa pritiskom od 11 bar.

Prva četri rasprski-vača sa leve i desne strane, posmatrano od zemlje, su zelene kolor kodacije i nji-hov kapacitet, pri pritisku od 11 bar iznosi 2, 65

l/min. Gornja tri rasprskivača su plave kolor kodacije i njihova tablična vrednost kapaciteta iznosi 3,66 l/min.

Sl. 3 Merenje kapaciteta rasprskivača Measurement of misting machine capacity


Tab. 1 Kapacitet rasprskivača orošivača Capacity of misting machine nozzle

OROŠIVAČ A, Misting machines Br. rasp. No.

Rasprskivači sa leve strane Left-side misting machines

Rasprskivači sa desne strane Right-side misting machines

Promena kapaciteta (%) Capacity change (%)

Kapacitet (l/min) Capacity (l/min)

Kapacitet (l/min) Capacity (l/min)

Promena kapaciteta (%) Capacity change (%)

1 Smanjenje 4,41 2,533 1,666 Smanjenje 37,13 2 Smanjenje 6,94 2,466 2,733 Povećanje 3,13 3 Povećanje 0,60 2,666 2,600 Smanjenje 1,88 4 Povećanje 0,60 2,666 2,600 Smanjenje 1,88 5 Povećanje 16,55 4,266 3,066 Smanjenje 16,23 6 Smanjenje 7,10 3,400 3,666 Povećanje 0,16 7 Povećanje 20,21 4,400 3,200 Smanjenje 12,56 OROŠIVAČ B Br. rasp.

Rasprskivači sa leve strane Rasprskivači sa desne strane Promena kapaciteta (%) Kapacitet (l/min) Kapacitet (l/min) Promena kapaciteta (%)

1 Smanjenje 19,24 2,14 2,81 Povećanje 6,04 2 Povećanje 3,39 2,74 1,80 Smanjenje 32,07 3 Povećanje 11,69 2,96 2,81 Povećanje 6,04 4 Povećanje 3,39 2,74 2,77 Povećanje 4,53 5 Smanjenje 5,74 3,45 3,97 Povećanje 8,47 6 Povećanje 4,37 3,82 4,61 Povećanje 25,96 7 Povećanje 4,37 3,82 4,80 Povećanje 31,15 OROŠIVAČ C Br. rasp.


1 Povećanje 2,43 2,95 2,77 Smanjenje 3,82 2 Povećanje 9,37 3,15 3,12 Povećanje 8,33 3 Povećanje 6,59 3,07 2,4 Smanjenje 16,66 4 Povećanje 4,16 3 2,62 Smanjenje 9,03 5 Povećanje 4,16 3 2,74 Smanjenje 4,86 6 Povećanje 2,77 2,96 2,55 Smanjenje 11,46 7 Povećanje 5,55 3,04 3 Povećanje 4,16 OROŠIVAČ D Br. rasp.


1 Smanjenje 15 2,55 2,88 Smanjenje 4 2 Smanjenje 22,66 2,32 2,51 Smanjenje 16,33 3 Povećanje 15 3,45 2,92 Smanjenje 2,66 4 Smanjenje 15 2,55 2,88 Smanjenje 4 5 Smanjenje 27,66 2,17 2,88 Smanjenje 4 6 Povećanje 11,33 3,34 2,96 Smanjenje 1,33 7 Smanjenje 22,66 2,32 3,19 Povećanje 6,33

Orošivači C i D su ispitani sa pritiscima od 13 i 14 bar, pri kojima najčešće rade. Svi rasprskivači orošivača C su zelene kolor kodacije i radili su sa pritiskom od

13 bar. Tablična vrednost protoka pri navedenom pritisku, iznosi 2,88 l/min. Svi rasprskivači orošivača D su, takođe, zelene kolor kodacije i radili su sa pritiskom

od 14 bar. Tablična vrednost protoka, pri navedenom pritisku, iznosi 3,00 l/min.


9

Sve navedene vrednosti su preuzete iz tablice kapaciteta vrtložnih rasprskivača Albuz. Pri numeraciji rasprskivača brojalo je se od podloge nagore.

Analizom tabele 1 vidi se da su samo kod orošvača A i B identifikovana po 2 rasprskivača kojima se kapacitet povećao preko dozvoljenih 15 %. Navedene rasprski-vače treba što pre zameniti novim. Kod orošivača D primećen je jedan rasprskivač, sa povećanjem kapaciteta od 15 %, što je na granici dozvoljenog, tako da i njega treba zameniti novim.

Veći problem predstavlja veliki broj rasprskivača sa smanjenim kapacitetom u odnosu na njihovu tabelarnu vrednost. Smanjeni kapacitet posledica je neadekvatnog održavanja rasprskivača, što rezultira njihovim začepljenjem. Sve navedene rasprski-vače treba poskidati i detaljno oprati u mlakoj vodi ili nekom rastvoru. Prilikom pranja koristiti četkicu za pranje rasprskivača, a ne neki oštar predmet, koji može da oštetiti rasprskivače. Osim rasprskivača u mlakoj vodi ili rastvoru treba oprati i filtere koji se nalaze u nosaču rasprskivača. Merenje ravnomernosti distribucije leve i desne strane

Podaci o kapacitetima rasprskivača, za merenje ravnomernosti distribucije leve i desne strane, obrađeni su u programu “Excel” i dobijen je histogrami distribucije prikazan na slici 6.

-5 -4,5 -4 -3,5 -3 -2,5 -2 -1,5 -1 -0,5 0 0,5 1 1,5 2 2,5 3 3,5 4 4,5 5

1

2

3

4

5

6

7

kapacitet rasprskivača sa leve i desne strane (l/min)

a) orošivač A

-5 -4,5 -4 -3,5 -3 -2,5 -2 -1,5 -1 -0,5 0 0,5 1 1,5 2 2,5 3 3,5 4 4,5 5

1

2

3

4

5

6

7


b) orošivač B

-3,5 -3 -2,5 -2 -1,5 -1 -0,5 0 0,5 1 1,5 2 2,5 3 3,5

1

2

3

4

5

6

7


c) orošivač C

-4 -3,5 -3 -2,5 -2 -1,5 -1 -0,5 0 0,5 1 1,5 2 2,5 3 3,5 4

1

2

3

4

5

6

7


d) orošivač D

Sl. 4 Histogram distribucije orošivača

Histogram of misting machine distribution


Kapacitet rasprskivača na levoj strani označen je predznakom minus (-), radi efikasnijeg prikaza. Prema normativu EN 13790 distribucija orošivača se smatra dobrom ako između srednje vrednosti kapaciteta rasprskivača leve i desne strane ne postoji razlika veća od 10 %. Statističkom obradom podataka utvrđeno je da je prosečna vrednost kapaciteta rasprskivača, orošivača A, na levoj strani 3,20 l/min, a na desnoj 2,79 l/min. Poređenjem tih dve vrednosti vide se da je razlika u prosečnom kapacitetu rasprskivača ove dve strane 15 %, što je više od dozvoljenih 10 %. Slična situacija je i kod orošivača C, gde je prosečna vrednost kapaciteta rasprskivača na levoj strani 3,00 l/min, a na desnoj 2,7 l/min. Poređenjem tih vrednosti vidi se da je razlika u prosečnom kapacitetu rasprskivača ove dve strane 11 %, što nije u okviru dozvoljenih 10 %.

Kod orošivača B i D prosečna vrednost kapaciteta orošivača na levoj strani je 3,10 l/min, odnosno 2,67 l/min, dok je na desnoj strani ta vrednost 3,37 i 2,88 l/min. Poređenjem ove dve vrednosti vidi se da je razlika u prosečnom kapacitetu rasprskivača orošivača B, 8%, a orošivača C 7 %, što je u okviru dozvoljenih 10 %. Manotest

Manotest podrazumeva kontrolu stanja i ispravnosti manometra. Pre kontrole ispravnosti, izmeren je prečnik manometara i ustanovljeno da on iznosi 100 mm, što je više od obaveznih 63 mm, koje predviđa EN 13790.

Skala manometra je na svakih 0,2 bar od 0 do 20 bar, a od 20 do 60 bar na svakih 10 bar, što je u skladu sa EN 13790.

Merenje ispravnosti manometra sprovedeno je kontrolnim manometrom, baždarenim prema standardu EN 837-1 (slika 8).

Merenje kod orošivača A, B i D je izvršeno za pritiske od 5 i 10 bar. Za te vrednosti pritisaka na repernom mano-metru, ispitivani manometar orošivača I i IV je pokazao pritiske od 5 i 10 bar. Do-bijeni rezultat pokazuje da je manometar ispravan. Manometar orošivača B je poka-zao pritiske od 5,5 i 10, 5 bar. Dobijeni rezultat pokazuje da ispitivani manometar odstupa za 0,5 bar i to odstupanje ostaje isto sa promenom pritiska. Navedeno od-stupanje je posledica nevraćanja kazaljke na vrednost 0 bar.

Kod orošivača C merenje je obavlje-no za pritiske od 5 i 10 i 15 bar. Za te

vrednosti pritisaka na repernom manometru, ispitivani manometar je pokazao pritiske od 5,2 bar i 10,3 bar i 15,4 bar. Dobijeni rezultat pokazuje da ispitivani manometar odstupa za 4 % na pritisku od 5 bar i to odstupanje opada sa povećanjem pritiska pa na pritisku od 15 bar iznosi 2,6 %. Izmereno odstupanje manometra je u skladu sa dozvoljenim odstupanjem prema EN 13790.

Sl. 5 Kontrola ispravnosti manometra Manometer inspection


11

Zaključak

Ispitivani orošivači u dosta su dobrom stanju, ali je potrebno obaviti i neke korekcije kako bi mogao dobiti Certifikat o kvalitetu u skladu sa EN 13790.

Prvo je neophodno utvrditi uzrok smanjenog protoka pumpe kod svih orošivača. U tu svrhu potrebno je proveriti stanje membrana pumpe i ispravnost ventila. Proveriti sve zaptivače na pumpi i pohabane zameniti. Sve rasprskivače kojima se povećao protok, preko dozvoljene granice treba zameniti novim. Takvih rasprskivača nema mnogo, svega 5. Zabrinjava podatak o velikom broju rasprskivača kojima se smanjio protok, što je posledica lošeg održavanja orošivača. Da bi se ovaj problem otklonio treba proveriti stanje cevi kojima se doprema tečnost do njih, stanje filtera u nosaču rasprskivača i dobro oprati rasprskivače. Po obavljenim korekcijama proveriće se ponovo kapacitet rasprskivača.

Literatura

1. Bugarin R, Đukić N, Poničan O, Sedlar A. (2000): Atestiranje mašina u sklopu

primene zakona i pravilnika o zaštiti bilja. Savremena poljoprivredna tehnika, 26(3-4): 53-61.

2. Đukić N, Sedlar A, Bugarin R. (2005): Značaj redovne kontrole prskalica. Revija „Agronomska saznanja“, 15(4): 18-20.

3. Sedlar A, Đukić N, Bugarin R. (2006): Redovna kontrola prskalica kao uslov kontrolisane aplikacije, Biljni lekar, 34(2): 147-152.

First Inspections of Misting Machines in Serbia

Nikola Đukic, Aleksandar Sedlar, Rajko Bugarin1 Borislav Railic, Zoran Maličevic2


2Faculty of Agriculture, Banja Luka

Summary

First inspections of misting machines in Serbia took place in 2006. The inspection in Serbia is still not mandatory but it will enter into force by the beginning of 2007. Laboratory for plant-protection machines inspection, of the Department for Agricultural Engineering, Faculty of Agriculture in Novi Sad, has modern equipment for inspection of new and used machines.

Inspections were conducted in compliance with the European Norm 13790. They were introduced on machine users’ request, following the introduction of the HACCP quality control system in the meat processing industry. The results of inspection show that the machines failed to meet the norm requirements despite their recent make (6 years) one nisu ispunile zahtevane kriterijume.

The most frequent cause of failure was the blocked nozzle, which is caused by poor maintenance. In some cases, pump capacity did not match the nominal value, i.e. it exceeded the nominal capacity for more than 20%. Presented in this paper are recommendations for The paper also recommends corrective measures.


Originalni naučni rad UDK: 633.11:631.53.02

Uticaj doze azota na broj i masu zrna po klasu kod pšenice

Biljana Gorjanović , Marija Kraljević- Balalić, Lazar Panković1

1Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Rezime

S obzirom na povećanje ukupnih troškova proizvodnje kao i zagađenosti sredine nitratima, intenzivno se radi na stvaranju genotipova koji daju odgovarajući prinos sa ograničenom primenom mineralnih đubriva. Ogled je postavljen radi utvrđivanja varijabilnosti broja i mase zrna po klasu kod dvanaest genotipova hlebne pšenice na tri nivoa ishrane azotom, kao i grupisanja genotipova na osnovu fenotipske sličnosti za data svojstva. Kod većine genotipova broj zrna i masa zrna po klasu su rasli sa povećanjem doze primenjenog azota. Analizom dendograma može se zaključiti da su se genotipovi grupisali na osnovu sličnosti za data svojstva u dva velika klastera. Na osnovu datih rezultata za dalji rad na stvaranju genotipova efikasnih u usvajanju azota mogu se preporučiti sorte Renan i Evropa.

Ključne reči: pšenica, azot, broj zrna, masa zrna, klaster analiza.

Uvod

U cilju smanjenja doze đubriva, pre svega azotnih, s obzirom na povećanje ukupnih troškova proizvodnje kao i zagađenosti sredine nitratima, intezivno se radi na stvaranju genotipova koji daju odgovarajući prinos sa ograničenom primenom mine-ralnih đubriva, tj. genotipova koji se odlikuju poboljšanim usvajanjem azota iz zem-ljišnih rezervi i primenjenih đubriva kao i efikasnim iskorišćavanjem u biljci. Da bi se to postiglo neophodno je ispitati varijabilnost brojnih parametara među kojima su i osnovne komponente prinosa broj i masa zrna po klasu, da bi se na osnovu dobijenih rezultata u narednom periodu odabrali roditelji za ukrštanje.

Cilj ovog rada je da se ispita varijabilnost genotipova za broj i masu zrna po klasu na različitim nivoima ishrane azotom, kao i da se isti grupišu na osnovu sličnosti za navedena svojstva.


Materijal i metode rada

Za analizu ispitivanih svojstava odabrano je dvanaest genotipova pšenice na osnovu geografskog porekla i fenotipskih razlika: Evropa 90, Nevesinjka, Pobeda, Zlatka i Sonata (Srbija), Ilona, Malyska, Vanda, Petrana i Axis (Slovačka), Tamaro (Švajcarska) i Renan (Francuska).

Ogled je postavljen po slučajnom blok sistemu u 2 ponavljanja, sa tri doze N đubrenja (0-kontrola, 75,100 kg/ha). Eksperiment je izveden u dvogodišnjem periodu (2005-2006 god.) na oglednom polju Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

U radu je analiziran uticaj rastućih doza azota na broj i masu zrna po klasu. Za navedena svojstva je izračunata analiza varijanse (ANOVA) i izvršeno je grupisanje genotipova prema stepenu sličnosti primenom hijerarhijske klaster analize, "Euclidean distance" (Gower i Ross, 1969). Statistička obrada podataka je urađena primenom programa Statistica for Windows 7.0.

Rezultati rada i diskusija

ANOVA za broj i masu zrna po klasu pokazala je da su među genotipovima kao i

među dozama postojale značajne razlike. Broj zrna po klasu je rastao sa povećanjem doze primenjenog azota kod skoro svih genotipova, osim kod Renan-a i Malyska-e kod kojih broj zrna pri najvećoj koncentraciji azota opada, kao i kod Vande i Axis-a kod kojih je broj zrna po klasu najveći u kontroli. Najveći broj zrna u kontroli imali su Evropa i Ilona, pri dozi od 75 kg/ha N Evropa, Ilona i Renan, a pri varijanti djubrenja od 100 kg/ha Evropa i Nevesinjka (Graf.1).

0102030405060

evropa

nevesinjka

pobeda

zlatkasonata

renantamaro

ilonamalyska

vandapetrana

axis

N1N2N3

Graf.1. Uticaj doze azota na broj zrna po klasu ispitivanih genotipova pšenice Effects of nitrogen rates on number of grains per spike of examined wheat genotypes


Analizom dendograma za broj zrna po klasu može se videti da su ispitivani genotipovi formirali dve grupe tj. dva klastera, od kojih prvu grupu čine genotipovi sa višim srednjim vrednostima, a drugu genotipovi sa nižim vrednostima (Graf.3). Genotipovi su uglavnom na svim nivoima ishrane pripadali istoj grupi. Evropa, Ilona, Nevesinjka i Pobeda su uvek pripadale prvoj grupi, dok su Zlatka, Axis, Tamaro i Malyska pripadale drugoj grupi. Vanda, Sonata, Renan i Petrana su menjali grupe u zavisnost od nivoa ishrane. Broj zrna po klasu je svojstvo koje direktno zavisi od doze azota i ukoliko su biljke izložene nedostatku azota pre cvetanja njegova vrednost se smanjuje. Značajne razlike za broj zrna po klasu pri različitim dozama azota zabeležili su Fischer, 1993; Abbate et al., 1995; Jeuffroy i Bouchard, 1999; Demotes-Mainard i Jeuffroy, 2001 i Clarke i sar.,2004. Slafer et al.,1994 smatraju da povećanje broja zrna po klasu kod pšenice pri povećanju doze primenjenog azota nastaje najverovatnije usled povećanja broja zrna po klasiću, a ne preko povećanja broja klasića po klasu. Oscarson, 2000 navodi da se broj zrana po klasu značajno povećao (30%) od najniže do najviše doze azota, dok Le Gouis et al., 2000, nisu pronašli značajne razlike u broju zrna po klasu pri različitim dozama primenjenog azota.

0

0.5

1

1.5

2

2.5

evropanevesinjka

pobeda

zlatkasonata

renantamaro

ilonamalyska

vandapetrana

axis

N1N2N3

Graf. 2. Uticaj doze azota na masu zrna po klasu ispitivanih genotipova pšenice Effects of nitrogen rates on grain weight per spike of examined wheat genotypes

Masa zrna po klasu je takođe kod većine genotipova rasla sa povećanjem količine

dodatog azota (graf.2). Slične rezultate zabeležili su Chaudhary i Mehmood, 1998, Le Gouis et al., 2000, i Clarke i sar.,2004 koji su pronašli značajne razlike za masu zrna po klasu pri različitim dozama azota, dok Oscarson, 2000, nije dobio značajne razlike. Renan i Malyska se i ovde izdvajaju po najboljim rezultatima dobijenim primenom manjih doza azota, dok na najvećoj koncentraciji masa zrna opada. Najveću masu zrna po klasu na sva tri nivoa ishrane imale su sorte Evropa i Pobeda, osim pri dozi od 75 kg/ha gde je Renan pokazao mnogo bolje rezultate od ostalih genotipova.

Analizom dendograma za masu zrna po klasu može se videti da su u kontroli i pri dozi od 100 kg/ha genotipovi formirali dva klastera (graf.4). Prvi klaster sačinjavaju genotipovi sa višim srednjim vrednostima: Evropa, Ilona, Nevesinjka i Pobeda. Drugi


klaster činili su genotipovi sa manjim vrednostima: Zlatka, Renan, Axis, Tamaro i Malyska. Vanda, Sonata i Petrana su menjali grupe u zavisnosti od doze primenjenog azota. Na varijanti đubrenja od 75 kg/ha kao poseban klaster izdvojila se sorta Renan koja je imala ubedljivo najbolje rezultate. Ostali genotipovi su formirali drugi klaster koji se dalje deli na dve podgrupe od kojih prvu čine genotipovi sa višim vrednostima (Evropa, Pobeda, Nevesinjka i Ilona), a drugu genotipovi sa nižim vrednostima (Zlatka, Axis, Petrana, Sonata, Vanda, Malyska i Tamaro).

N1

Linkage Distance

MALYSKA

TAMARO

PETRANA

AXIS

RENAN

SONATA

ZLATKA

POBEDA

VANDA

NEVESINJ

ILONA

EVROPA

0 5 10 15 20

N2

Linkage Distance

AXIS

MALYSKA

TAMARO

ZLATKA

PETRANA

ILONA

VANDA

POBEDA

SONATA

NEVESINJ

RENAN

EVROPA

0 2 4 6 8 10 12 14 16 18


N3

Linkage Distance

AXIS

MALYSKA

TAMARO

VANDA

RENAN

ZLATKA

PETRANA

ILONA

SONATA

POBEDA

NEVESINJ

EVROPA

0 5 10 15 20 25

Graf. 3. Dendogram za broj zrna po klasu kod pšenice na tri doze azota Dendogram for number of grains per spike in wheat on three nitrogen rates

N1

Linkage Distance

PETRANA

TAMARO

MALYSKA

ZLATKA

RENAN

SONATA

ILONA

AXIS

NEVESINJ

VANDA

POBEDA

EVROPA

0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0


N2

Linkage Distance

RENAN

TAMARO

MALYSKA

VANDA

SONATA

PETRANA

AXIS

ZLATKA

ILONA

NEVESINJ

POBEDA

EVROPA

0,0 0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9

N3

Linkage Distance

VANDA

ILONA

SONATA

MALYSKA

AXIS

TAMARO

PETRANA

ZLATKA

RENAN

NEVESINJ

POBEDA

EVROPA

0,0 0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8

Graf. 4. Dendogram za masu zrna po klasu kod pšenice na tri doze azota Dendogram for grain weight per spike in wheat on three nitrogen rates

Za dalji rad mogla bi se preporučiti sorta Renan koji na manjim dozama daje

najbolje rezultate, ali isto tako i visoke vrednosti ispitivanih svojstava. Ova sorta se često u literaturi preporučuje kao genotip koji daje odlične rezultate pri ograničenoj upotrebi azotnog đubriva (Roberts et al., 2001; Bedő et al., 2005). Sorta Evropa bi se takođe mogla preporučiti za dalji rad pošto je bila među najboljima za broj i za masu zrna po klasu.


Zaključak

Na osnovu navedenih ispitivanja može se zaključiti da su kod većine genotipova broj i masa zrna po klasu rasli sa povećanjem doze primenjenog azota. Najveći broj zrna u kontroli imali su Evropa i Ilona, pri dozi od 75 kg/ha N Evropa, Ilona i Renan, a pri dozi od 100 kg/ha Evropa i Nevesinjka. Najveću masu zrna po klasu na sva tri nivoa ishrane imale su sorte Evropa i Pobeda, osim pri dozi od 75 kg/ha, gde je Renan pokazao mnogo bolje rezultate od ostalih genotipova. Analizom dendograma može se zaključiti da su se genotipovi grupisali na osnovu fenotipske sličnosti za data svojstva u dva velika klastera. Za dalji rad na stvaranju genotipova efikasnih u usvajanju azota mogu se preporučiti sorte Renan i Evropa.

Literatura

1. Abbate P.E., Andrade F.H., Culot J.P. (1995): The effects of radiation and nitrogen on number of grains in wheat. J.Agric.Sci., Camb.124,351-360.

2. Bedő Z., Láng L., Veisz O.(2005): Breeding of winter wheat (Triticum aestivum L.) for different adaptation types in multifunctional agricultural production. Turk J. Agric. For.,29,151-156.

3. Chaudhary Au, Mehmood R.(1998): Determination of optimum level of fertilizer nitrogen for varieties of wheat. Pak J Bio Sci,4,351–353.

4. Clarke M., Gooding M., Jones S.,(2004): The effects of irrigation, nitrogen fertilizer, and grain size on Hugberg falling number, specific weight and blackpoint of winter wheat. J. Sci. Food Agric.,84, 3, 227-236.

5. Demontes-Mainard S., Jeuffroy M.H. (2001): Partitioning of dry matter and nitrogen to the spike through the spike growth period in wheat crops subjected to nitrogen deficiency. Field Crop Res.,70,153-165.

6. Fisher R.A. (1993): Irrigated spring wheat and timing and amount of nitrogen fertilizer. II. Physiology of grain yield response. Field Crop Res.,33,57-80.

7. GOWER J.C. And ROSS G.J.S. (1969). Minimum spanning trees and single cluster analysis. Appl. Stat.,18,54-64.

8. Jeuffroy M.H., Bouchard C. (1999): Intensity and duration of nitrogen deficiency on wheat grain number. Crop Sci.,39,1385-1393.

9. Le Gouis J., Beghin D., Heumez E., Pluhard P. (2000): Genetic differences for nitrogen uptake and nitrogen utilization efficiencies in winter wheat. European J. Agron., 12,163-173.

10. Oscarson P.(2000): The strategy of the wheat plant in acclimating growth and grain production to nitrogen availability. J. Exper. Bot., 51, 352, 1921-1929.

11. Roberts N., Henneguel C., Berard P. (2001): Dry matter and nitrogen accumulation in wheat kernel: genetic variation in rate and duration of grain filling. J. Genet. & Breed.,55,297-305.


Effect of Nitrogen Rate on Number of Grains and Grain Weight Per Spike on Wheat

Biljana Gorjanovic, Marija Kraljevic-Balalic, Lazar Pankovic


Summary

The constant increase of use of nitrogen fertilizers leads to numerous ecological and

economical problems. One of the ways to solve these problems is creating genotypes that will give the appropriate yield with limited application of mineral fertilizers. The goal of this paper is to determine variability of number of grains and grain weight per spike of the twelve wheat genotypes, on the three nitrogen rates, and to classify genotypes according their phenotypic similarity for examined traits. In majority of genotypes number of grains and grain weight were rising with the increasing of the amount of nitrogen fertilizer. Hierarchical cluster analysis clusified genotypes in two separate groups according to examined parameters. Genotypes Renan and Evropa could be used as parents in creating wheat genotypes which are capable to absorb nitrogen and use it from the soil more efficiently.

Key words: wheat, nitrogen, number of grains, grain weight, cluster analysis


Originalni naučni rad UDK: 633.15 + 633.13+] : 631.8

Reakcija kukuruza i zobi na gnojidbu fosforom i kalijem

Vlado Kovačević, Đuro Banaj1

1Sveučilište J. J. Strossmayera u Osijeku, Poljoprivredni fakultet,

Osijek, Republika Hrvatska.

Rezime

Dva gnojidbena pokusa primjenom NPK 7:20:30 postavljena su u proljeće 2006. g na tlima ispodprosječne plodnosti. U jednome pokusu (Kupina – županija Brodsko-Posavska: pH 1nKCl = 5,41; humus = 1,35%; biljkama pristupačni P i K prema AL-metodi = 9,1 P2O5 i 12,9 mg K2O/100 g) gnojivo je dodano u količinama 350 (kontrola), 1850 i 6350 kg/ha i uzgajan je kukuruz (hibrid OsSK617). Pokus je postavljen u četiri ponavljanja, a veličina osnovne parcele iznosila je 61,60 m2. Količina dušika poravnana je na svim varijantama gnojidbe dodavanjem KAN-a (27% N + 4,8% MgO). U drugome pokusu (Badljevina – županija Požeško-slavonska: pH 1nKCl = 3.38; humus = 1,89%; biljkama pristupačni P i K prema AL-metodi = 4,0 P2O5 i 20,9 mg K2O/100 g) dodano je na standardnu gnojidbu (260 kg KAN-a/ha) 0, 300, 600 i 900 kg gnojiva i posijana je zob, a veličina osnovne parcele iznosila je 50m2. Prinos zrna kukuruza na kontroli bio je vrlo nizak (4,45 t/ha). Primjenom prve stepenice gnojidbe prinos kukuruza iznosio 5,92 t/ha i povećan je za 33% u odnosu na kontrolu, a primjenom najveće količine gnojiva ostvareni prinos (6,06 t/ha) bio je u granicama statističke pogreške prema nižoj varijanti gnojidbe. Istovremeno, smanjeni su vlaga zrna u berbi s 29,8% (kontrola) na 26,8% (6350 kg NPK/ha), te udjel jalovih biljka (16,9% prema 11,9%). Pretpostavljamo da će učinci takve gnojidbe biti višegodišnji i da će tek u slijedećim godinama doći do punog izražaja primjena najveće količine fosfora i kalija. U drugome pokusu je na kontroli također ostvaren relativno nizak prinos zobi (3,80 t/ha). Primjenom 600 i 900 kg NPK/ha, prinos zobi je signifikantno povećan za 29%, odnosno 56% prema kontroli, dok povećanje prinosa na tretmanu 300 kg NPK/ha nije bilo statistički značajno. Vrijednosti hektolitarske mase zrna i mase 1000 zrna zobi bile su neovisne o gnojidbi (prosječno 43,6 kg, odnosno 27,86 g).

Uvod

Nepovoljna agrokemijska svojstva tla, kao što su niski pH, te slaba opskrbljenost biljkama pristupačnih hraniva, naročito fosfora (P) i kalija (K), ograničavaju prinose ratarskih kultura na mnogim oranicama kako u Hrvatskoj, tako i u Bosni i Hercegovini (Okiljević i sur., 1997; Petošić i sur., 2003; Kovačević i sur., 2006; Marković i Supić, 2003). Primjenom većih količina P i K gnojidbom od uobičajenih, može se na duže vrijeme popraviti stanje opskrbe biljaka ovim elementima, te povećati prinosi ratarskih


kultura (Kovačević i sur., 2004a; Rastija i sur., 2006; Komljenović i sur., 2006; Mar-ković i sur., 2006). Međutim, izborom tolerantnijih hibrida i sorata na stresne uvjete u tlu može se također doprinijeti ublažavanju posljedica uzgoja ratarskih kultura na takvim tlima (Okiljević, 1982; Biberdžić i sur., 2002; Kovačević i sur., 2004b, 2004c, 2006). U ovome radu prikazani su rezultati reakcije kukuruza i zobi na meliorativnu gnojidbu s P i K na dva kisela tla šireg područja Posavine u Hrvatskoj 2006. godine.

Materijal i metode rada Reakcija zobi i kukuruza i zobi na gnojidbu

Pokus melioracijske gnojidbe s NPK 7:20:30 postavljen je 25. travnja 2006. g u Kupini (općina Oprisavci, županija Brodsko-posavska) naobiteljskom poljoprivrednom gospodarstvu Josipa Tomičića). Pokus je postavljen u četiri ponavljanja, a veličina osnovne parcele tznosila je 61,60 m2 (5,5 x 11,0 m). Gnojivo je dodano u količinama 350 (standardna gnojidba), 1850 i 6350 kg/ha i predsjetvenom pripremom pomiješano s tlom. Gnojivo KAN (27% N + 4,8% MgO) dodano je u različitim količinama za pojedini tretman kako bi se poravnala količina s NPK gnojivom dodanog dušika (420 kg N/ha za sve varijante gnojidbe). Količine fosfora i kalija dodanog gnojidbom bile su sljedeće (P2O5+ K2O u kg/ha): 70 + 105, 370 + 555, odnosno 1270 + 1905. Kukuruz (hibrid OsSK617) je posijan 13. maja 2006. g na planirani sklop 54942 biljaka/ha. Kukuruz je obran ručno tako da je sa svake osnovne parcele obrano po četiri reda kukuruza. Izbrojane su biljke i klipovi kukuruza u obranim redovima, izvagana masa klipa (elektronska vaga Kern; d=100 g). Pet prosječnih klipova je uzeto za određivanje udjela mase zrna u masi klipa, te vlage zrna u trenutku berbe (28. oktobra 2006.g). Prinos zrna kukuruza sveden je na 14% vlage i 90% teoretskog (planiranog) sklopa.

Pokus pojačane gnojidbe s mineralnim gnojivom NPK 7:20:30 ( 0, 300, 600 i 900 kg gnojiva na standardnu gnojidbu) postavljen je na obiteljskom poljoprivrednom gospodarstvu Antona Štamfa u Bedljevini (općina Pakrac, županija Požeško-slavonska) 30. marta 2006. g. Prije postavljanja pokusa je pokusna parcela gnojena samo s dušikom u količini 70 kg N/ha (260 kg KAN-a/ha = standardna gnojidba).Površina osnovne parcele gnojidbe iznosila je 50 m2 (5 x 10 m) i nije bilo ponavljanja gnojidbenih tretmana u prostoru. Zob je posijana kasno, 2. travnja 2006. g, jer su nepovoljne vremenske prilike (vlažno tlo) onemogućili sjetvu u optimalnom agrotehničkom roku. Određivanje prinosa zobi obavljeno je tako da se krajem srpnja sa svake gnojidbene parcele uzelo po tri uzorka (srpom odrezane metlice) s površine od 3 x 1,0 m2, a zob ovršena posebnom vršalicom. Agrokemijska svojstva tla pokusnih parcela i vremenske prilike

Parcele za pokuse je izabrane su na osnovu prethodne agrokemijske analize tla. Prosječan uzorak tla uzet je s pokusne parcele sondom do 30 cm dubine. Rezultati analize ukazuju na izrazitu kiselost i nisku razinu biljkama pristupačnog fosfora u tlu (prema AL-metodi) lokaliteta Badljevina, dok su na lokalitetu Kupina ta svojstva nešto povoljnija (Tab. 1).


Količina oborina u periodu april-oktobar bila je nešto veća od višegodišnjeg prosjeka, a temperature zraka u istom periodu bile su za 1,2 oC više (Tab. 2). U aprilu je palo duplo više kiše od višegodišnjeg prosjeka što je odgodilo sjetvu kukuruza za kasnije rokove. Temperature zraka tokom jula bile su za 2,4 oC više, a količina oborina za trećinu manja od prosjeka. Prema literaturnim podacima, iznadprosječni prinosi kukuruza u uskoj su vezi s ispodprosječnim temperaturama zraka i iznadprosječnim količinama oborina, naročito tokom jula i avgusta (Shaw, 1988; Kovačević, 2004; Josipović i sur., 2005). Tab. 1. Agrokemijska svojstva tla pokusnih parcela Kupina i Badljevina Agrochemical characteristics of the Kupina and Badljevina experimental soils Mjesto pH % mg/100 g meq/100g Locality H2O KCl Humus P2O5 K2O KIK* Hy Kupina 6,56 5,41 1,35 9,1 12,9 - 1.95 Badljevina 4,08 3,38 1,89 4,0 20,9 21,0 5,00 *KIK = kapacitet adsorpcije kationa / capacity of cations adsorption Tab. 2. Meteorološki podaci za Slavonski Brod (2006. g i prosjek 1971.-1990.g) Meteorological data (Slav. Brod for 2006 and long-term mean 1971-1990) Period Period

Slav. Brod*: oborine (mm) i srednje temp. zraka (oC) Slav. Brod*: precipitation (mm) and mean air-temp. (oC)

Zbir /Prosjek Sum/Mean

Apr. Apr.

Maj May

Juni June

Juli July

Avg. Aug.

Sept. Sept.

Okt. Oct. mm oC

2006 mm oC

121 12,3

55 15,9

74 19,8

56 23,0

175 19,3

12 17,3

23 12,7 516 17,2

1971- 1990

mm oC

56 10,7

74 15,9

82 18,8

87 20,6

71 19,9

54 15,9

61 10,3 485 16,0

* udaljenost 20 km od Kupine (prema zapadu) i 65 km od Badljevine (prema jugoistoku) * air-distance 20 km and 65 km, from Kupina (W-direction) and from Badljevina (SE

direction), respectively.

Rezultati istraživanja s diskusijom

Nizak prinos kukuruza na kontrolnoj varijanti gnojidbe pokusa u Kupini rezultat je najvećim dijelom nepovoljnih fizikalnih i kemijskih svojstava tla. Naime, ova parcela je uslijed nizinskog terena izložena stagnaciji površinske vode za vrijeme obilnih kiša. To je bio i razlog da je pokusna parcela posijana tek sredinom maja. Iako je gnojidba obavljena predsjetveno njen učinak na prinos kukuruza bio je vrlo značajan. Tako je primjenom prve stepenice gnojidbe prinos kukuruza povećan za 33% u odnosu na standardnu gnojidbu, a primjenom najveće količine gnojiva nije bilo statistički značajnog povećanja prema prvoj stepenici pojačane gnojidbe (Tab. 3). Pretpostavljamo da će učinci takve gnojidbe biti višegodišnji i da će tek u slijedećim godinama ona doći do punog izražaja.


Tab. 3. Reakcija kukuruza na meliorativnu gnojidbu fosforom i kalijem Response of corn to ameliorative fertilization with phosphorus and potassium Pokus Kupina 2006. g: reakcija kukuruza (hibrid OsSK617) na gnojidbu The experiment Kupina 2006: response of corn (hybrid OsSK617) to fertilization Gnojidba / Fertilization Zrno u zriobi / Grain at maturity kg /ha (25. 04. 2006.) kg /ha (25th Apr. 2006)

Sklop po hektaru Plant density per ha

Vlaga Moisture

Prinos ** Yield **

N P2O5 K2O % TS* % t/ha Index 420 420 420

70 370 1270

105 555 1905

49373 50069 49721

89,8 (16,9) 91,1 (12,9) 90,4 (11,9)

29,8 30,2 26,8

4,45 5,92 6,06

100 133 136

Prosjek / Mean LSD 5% LSD 1%

0.78 1,18

* 100 % = (teoretski sklop = TS) / (theoretical plant density=TS ): 54942 bilj.ha plants/ha; u zagradi = postotak jalovih biljaka / in the bracket = percent of female-sterile plants

** na bazi 14% vlage zrna i 90% TS / calculated on 14% grain moisture and 90% TS basis Tab. 4. Reakcija zobi na gnojidbu s NPK (Badljevina 2006. g) Response of aots to NPK fertilization (Badljevina 2006) Zob – Badljevina 2006. godina / Oats – Badljevina 2006:

Gnojidba Fertilization

Hektolitarska masa (HL), masa 1000 zrna, vlaga zrna (VZ) Hectolitar mass (HM),1000-grain weight (MTZ) , grain moisture (VZ)

NPK 7:20:30 (kg/ha)

Prinos zrna Grain yield

Metlice Panicles

Svojstva zrna Grain properties

(30.03.2006.) (t/ha)

Indeks

broj/ m2

number/m2 HM (kg)

MTZ (g)

VZ (%)

0 300 600 900

3,80 4,32 4,91 5,92

100 114 129 156

452 512 500 464

41,9 45,3 43,7 43,6

28,67 28,18 29,02 25,57

12,1 12,2 12,2 12,3

Prosjek/Mean 4,74 482 43,6 27,86 12,2 LSD 5% LSD 1%

0.90 1.22

n.s. n.s. n.s.

U drugome pokusu je na kontroli također ostvaren relativno nizak prinos zobi, a

pretpostavljamo da su razlozi tome slični kao u prethodnom pokusu. Pojačana gnojidba s NPK 7:20:30, primijenjena neposredno pred sjetvu zobi, povećala je prinose do 56% u odnosu na kontrolu. Primjenom 600 i 900 kg NPK/ha, prinos zobi je signifikantno povećan za 29%, odnosno 56% prema kontroli, dok povećanje prinosa na tretmanu 300 kg NPK/ha nije bilo statistički značajno. Vrijednosti hektolitarske mase zrna i mase 1000 zrna zobi bile su neovisne o gnojidbi (Tab. 4).


Zaključak

Pojačana gnojidba fosforom i kalijem, samostalno ili u kombinaciji, nužna je na većini zemljišta ispodprosječne plodnosti da bi se na njima ostvarili ekonomski opravdani prinosi kukuruza i ostalih ratarskih kultura. Tome u prilog idu i rezultati naših istraživanja. Međutim, trend porasta cijena mineralnih gnojiva ne ide u prilog propagiranju pojačane NPK gnojidbe, jer osiromašeni poljoprivrednici imaju ograničene mogućnosti za takva ulaganja u biljnu proizvodnju. Pretpostavljamo da bi postepena primjena tokom nekoliko godina otprilike dvostruko veće količine NPK gnojiva od uobičajenih doprinijela povećanju prinosa na takvim tlima. Međutim, takva gnojidba bi trebala biti provedena tek onda ako na njenu potrebu ukažu prethodno obavljene agrokemijske analize tla.

Literatura

1. Biberdžić M., Dugalić G., Marković M., Janjić J. (2002): Tolerantnost nekih sorti

psenice na kiselost pseudoglejnog zemljista. Agroznanje III (3): 36-42, Banja Luka. 2. Josipović M., Kovačević V., Petosic D., Šostarić Jasna (2005): Wheat and maize

yield variations in the Brod-Posavina area. Cereal Research Communications 33 (1):229-233.

3. Komljenović I., Marković M., Todorović J., Cvijović M. (2006): Influences of fertilization by phosphorus on yield and nutritional status of maize in Potkozarje area. Cereal Research Communications 34 (1): 549-552.

4. Kovačević V. (2004): Utjecaj oborinskog režima i svojstava tla na prinose kukuruza u istočnoj Hrvatskoj. Agroznanje 5 (1): 51-57.

5. Kovačević V., Banaj D., Brkić I., Antunović M., Petosic D. (2004a): Fertilization impacts on the yield and nutritional status of maize (Zea mays L.). Cereal Research Communications 32 (3) 403-410.

6. Kovačević V., Brkić I., Šimić D., Bukvić G., Rastija M. (2004b): The role of genotypes on phosphorus, zinc, manganese and iron status and their relations in leaves of maize on hydromorphic soil. Plant, Soil Environm., 50(12): 535-539.

7. Kovačević V., Brkić I., Banaj D., Antunović M., Šimić D., Petosic D. (2004c): Magnesium status in corn (Zea mays L.) hybrids and its relations to potassium and calcium. Cereal Research Communic. 32 (4): 517-524.

8. Kovačević V., Petošić D., Josipović M. (2005): Potassium availability in hydromorph soils of Eastern Croatia. Cereal Research Communications 33 (1):247-250.

9. Kovačević V., Šimić D., Brkić I. (2006): Response of maize genotypes to soil stress on strong K-fixing soils. Universitatea se Stiente Agricole si Medicina Veterinara Iasi, Lucrari Stiintifice – Volume 49, seria Agronomie, p. 204-210.

10. Marković M., Komljenović I., Delalić Z., Kovačević V. (2006): Phosphorus as a limiting factor of the field crops yield under conditions of the nortehrn Bosnia. Universitatea se Stiente Agricole si Medicina Veterinara Iasi, Lucrari Stiintifice – Volume 49, seria Agronomie, p. 218-222.

11. Marković M., Supić D. (2003): Osobine pseudogleja na području Gradiške s prijedlogom meliorativnih mjera. Agroznanje, vol. IV, No 1, pp. 142-154.


12. Okiljević V. (1982): Toksično dejstvo aluminija na neke sorte pšenice i ječma na tip tla pseudogleju Bosanske Krajine. Zemljište i biljka 31 (1), Beograd, str. 5-54.

13. Okiljević V., Predić T., Lukić R., Marković M. (1997): Poljoprivredno zemljište Republike Srpske. Agroznanje, vol. 1, No. 1, pp.15-23, Banka Luka.

14. Petošić D., Kovačević V., Josipović M. (2003): Phosphorus availability in hydromorphic soils oh Eastern Croatia. Plant, Soil and Environment, 49 (9) 394-401.

15. Rastija M., Kovačević V., Vratarić M., Sudarić A., Krizmanić M. (2006): Response of maize and soybeans to ameliorative fertilization in Bjelovar-Bilogora county. Cerea Research Communications 34 (1): 641-644.

16. Shaw R. H. (1988): Climatic requirement. In: Corn and corn improvement, Agronomy Monograph No 18, ASA-CSSA-SSSA, Madison, Wisconsin, USA, p. 609-638.

Response of Corn and Oats to Fertilization with Phosphorus and Potassium

Vlado Kovacevic, Djuro Banaj1

1University J. J. Strossmayer in Osijek, Faculty of Agriclture Osijek, Republic of Croatia

Summary

Two field experiments with application of NPK fertilizer (NPK 7:20:30) have been

conducted in spring 2006 on the less fertile soils of wide area of Posavina (river Sava lowland area) in Croatia. In the first experiment (Kupina locality – Brod-Posavina County: pH in 1nKCl = 5.41; humus = 1.35%; plant available P and K according the AL-method = 9.1 P2O5 and 12.9 mg K2O/100 g) 350 (the control), 1850 and 6350 kg of NPK/ha were added and response of corn (the hybrid OsSK617) was tested. Nitrogen rate was equalized for all tretaments by addition of different amounts of calcium ammonium nitate (CAN 27% N + 4.8% MgO). This experiment was conducted in four replicates and basic plot measured 61,60 m2. In the second experiment (locality Badljevina – Pozega-Slavonian County: pH in 1nKCl = 3.38; humus = 1.89%; plant available P and K according the AL-method =4.0 P2O5 and 20.9 mg K2O/100 g) 0, 300, 600 and 900 kg NPK/ha were added on standard fertilization (260 kg CAN/ha ) and area of basic plot was 50 m2. Corn yield on the control was only 4.45 t/ha and it was considerably lower compared to genetical potential of the high-yielding corn hybrids. By application of the first step of increased fertilization corn yield was significantly increased for 33 % compared to the control. Additional increase of NPK rate resulted by non-significant yield increase compared to the first step of increaased NPK rate. At the same time, grain moisture at harvest was decreased from 29.8% (control) to 26.8% (6350 kg NPK/ha) and female-sterile plants as well (16,9% and 11,9%, respectively). We presume that application of the highest phosphorus and potassium rate will be reflected on field crop yields in the next years. In the second experiment also low yield of oats (3,80 t/ha) on the control treatment was found. By application 600 and 900 kg NPK/ha oats yields were significantly increased compared to the control for 29% and 56%, respectively, while yield increase on the 300 kg NPK/ha treatment was in range of statistical error. However, hectolitar mass and 1000-grain weight of aots were independent on applied fertilization (means 43,6 kg, and 27,86 g, respectively).


Оригинални научни рад УДК: 634.10

Утицај климатских фактора на раст дебла у ширину код различитих сорти јабуке

Мирко Кулина, Синиша Берјан1

1Пољопривредни факултет Источно Сарајево, Босна и Херцеговина

Резиме

У раду су приказани резултати трогодишњих проучавања утицаја неких климатских чинилаца (температуре ваздуха и земљишта, падавина и релативне влажности ваздуха) на прираст дебла у ширину код различитих сорти јабуке. Проучавања су обављена са пет сорти: Златни делишес–клон Б, Јонагоред, Глостер, Бребурн и Ред Фуџи, у огледном засаду на подручју Источног Сарајева.

Добијени резултати истраживања су показали значајне разлике у вриједностима проучаваних климатских параметара по годинама истраживања, као и њихов утицај на проучавано обиљежје. Резултати анализе варијансе (Ф-теста) показали су статистички значајан утицај проучаваних фактора: сорте и године, као и њихове интеракције на посматрано обиљежје.

Највећи прираст дебла у ширину имала је сорта Ред Фуџи, док је статистички значајно нижи остварила сорта Бребурн. Остале сорте имале су статистички високо значајно мањи прираст дебла у ширину у односу на претходно наведене сорте.

Посматрано по годинама проучавања просечно, највећи прираст дебла у ширину остварен је у 2003. години, а најмањи у 2005. години. Испољене разлике проучаване особине статистички су се значајно разликоване по годинама истраживања.

Кључне ријечи: климатски фактори, јабука, сорта, прираст дебла у ширину.

Увод

Секударни раст дебла, или раст дебла у ширину, почиње знатно касније у односу на раст у дужину. Увећање ћелија камбијалног ткива и његова ди-ференцијација почиње постепено и интензитет и динамика раста дебла у ширину условљени су наследном основом врсте и сорте, као и значајним утицајем фактора спољне средине. Код бујних сорти јабуке раст дебла у ширину је по интезитету снажнији и временски траје дуже него код слабобујних сорти. Поред значајног утицаја климатских чинилаца на прираст дебла у ширину значајан


утицај имају и старост стабла (период узраста), подлога, оптерећеност стабла родом, влажност земљишта, режим исхранеи др.

Материјал и метод рада

Резултати проучавања утицаја климатских чинилаца на прираст дебла у

ширину код проучаваних сорти јабуке, обављена су у периоду 2003-2005. године на пет сорти јабуке: Златни делишес–клон Б, Јонагоред, Глостер, Бребурн и Ред Фуји у огледном засаду у Источном Сарајеву. Засад је подигнут у прољеће 2001. године на надморској висини од 862 m. Оглед је постављен по „Методи случајног блок система,“ са 11 стабала од сваке сорте.

Засад је југозападне експозије Узгојни облик је био витко вретено, а размак садње 4 x 1,5 m. Подлога за све проучаване сорте била је М 9, а површина огледног засада 0,2 ha. Засад је подигнут на земљишту типа „киселосмеђе земљиште“ или дистрични камбисол.

Пречник дебла одређивана је дужним мјерењем, помичним мјерилом марке „Меба,“ са прецизношћу од 0,1 mm, на три висине: при дну (5 cm од површине земљишта), средини и врху дебла - непосредно испод прве рамене гране. Мјерења су вршена сваке године, на почетку и крају вегетације и рачунат прираст дебла у ширину.

На обиљеженим стаблима наведених сорти у току огледа пратили смо утицај климатских фактора на биолошке особине сорти. Микроклиматска мјерења вршена су са стандардном метеоролошком опремом, по методи Јанковића (1975) и праћени су параметри:

o Температура ваздуха (средња дневна, средња максимална и минимална

вриједност) o Релативна влажност ваздуха (средња дневна, средња максимална и

минимална вриједност) o Температура земљишта на дубини од 0-30 и 30-60 cm o Падавине: киша и снијег

Сви микроклиматски параметри мјерени су свакодневно, и то: температура

ваздуха и релативна влажност ваздуха (средња дневна), мјерене су у засаду у зони крошње дигиталним хигро– термометром у 0700, 1400 и 2100 час. Температура земљишта мјерена је геотермометрима на дубини физиолошког слоја од 0 – 30 и 30 – 60 cm, у 0900, 1400 и 2100 час и рачуната је средња дневна вриједност.

Количина падавина мјерена је плувиометром, уз дневно очитавање у 0700 часова за претходни дан. Количина снијега, мјерена је метарском пантљиком на три мјерна мјеста и рачуната је просјечна вриједност.

Сви добијени резултати обрађени су анализом варијансе (АНОВА) двофакторијалног огледа 5 x 3 (сорта x година), а тестирање значајности разлика појединачних и интеракцијских средина извршено је LSD тестом. Поред тога, за сва испитивана својства урађена је и дескриптивна статистичка анализа.


Резултати рада и дискусија

Пораст љетораста, као и раст дебла у шируну, највише је у функцији биолошких особина врсти и сорти, а у знатној мјери зависи и од еколошких услова (Мишић, 1978; Лучић и сар., 1996., Мишић, 2004). Према наведеним ауторима, оптимална температура за раст дебла у ширину креће се између 15 и 25 0C. Изнад 35 0C и испод 3 0C нема раста. Да је температура значајан еколошки фактор који утиче на пораст наводе и Булатовић и Мратинић Е. (1996).

Према наводима Tracher-a (1984) параметри раста (пречник дебла, дужина љеторасата, висина стабла и запремина крошње), од почетка до пуне родности, у директној су корелацији са бујношћу подлоге и племке, а у значајној мјери зависе и од утицаја спољних фактора.

И други аутори наводе климатске чиниоце као ограничавајуће факторе

раста младара и дебла у ширину (Гвозденовић, 1998; Childers, 1975; Булатовић, 1984; Станковић и Јовановић, 1987; Величковић, 2002; Канвар, 1988; Мишић, 1978; Мишић, 2004). Преглед кретања важнијих климатских фактора у огледном засаду у проучаваном периоду 2003-2005. године

Резултати наших проучавања-праћења кретања вриједности средње днев-них температура ваздуха и земљишта, релативне влажности и падавина у огледном засаду у проучаваном периоду, приказани су на граф.1, 2 и 3.

0

5

10

15

20

25

Тем

пера

тура

ваз

духа

и з

емљ

ишта

(0 C)

Air

and

soil

tem

pera

ture

(0 C)

0

15

30

45

60

75

90

105

120

135

Коли

чина

пад

авин

а (l/

m2 )и

рел

атив

на в

лаж

ност

ваз

духа

(%)

Am

ount

of r

ain

(l/m

2 ) and

rela

tive

air h

umiti

dy (%

)

Падавине /rainfall/ 116 73 12 22 71 83 56.5 18.3 99 99 50.5 120.2Температура ваздуха /Airtemperature/

-0.92 -4.1 3.47 7.38 16.76 19.67 20.49 22.71 13.73 8.42 6.6 -0.07

Температура земљишта /Soiltemperature/ (0 - 30 цм)

1.61 0.3 0.3 6.44 14.55 19.63 19.68 20.58 14.45 9.82 4.25 2.76


2.82 2 2 5.01 10.28 14.7 16.24 16.33 13 9.86 4.44 4.07

Рел.влажност ваздуха /Relativeair humidity/

77 64.33 65 58.33 61.65 66.93 59.7 48.18 66.2 72.53 78.22 76.67

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

Граф. 1 - Преглед кретања важнијих климатских фактора у огледном засаду у

2003. години Overview of the trend of important climate factors in trail plantation in 2003. year


Резултати мјерена температуре ваздуха у 2003. години (граф.1) показали су да се средње дневна температура ваздуха кретала у интервалу од -4,1 0C (фебруар) до 22,71 0C (август). Најнижу вриједност темература земљишта (0 до 30 cm) је имала у фебруару и марту (0,30 0C) а највећу у августу (20,60 0C). Релативна влажност ваздуха се кретала од 48,2 % (август) до 77 % (јануар). Највећа укупна количина падавина забиљежена је у новембру (79,22 l/m2) а најмања у августу (48,18 l/m2).

-5

0

5

10

15

20

25

Тем

пера

тура

ваз

духа

и з

емљ

ишта

(0 C)

Air

and

soil

tem

pera

ture

(0 C)

0153045607590105120135150165180195210

Коли

чина

пад

авин

а (l/

m2 )и

рел

атив

на в

лаж

ност

ваз

дух

(%)

Am

ount

of r

ain

(l/m

2 ) and

rela

tive

air h

umiti

dy (%

)

Падавине /rainfall/ 167.6 111.3 60.9 93 135.6 128 187.4 84.6 99 99 148.4 89.3Температура ваздуха /Airtemperature/

-2.03 1.55 4.3 9.75 11.17 16.1 19.56 19.1 14.27 13.54 7.82 1.81


1.39 1.59 1.59 9.71 12.26 17.44 19.91 18.54 14.03 10.8 4.53 1.48


2.95 2.88 2.88 8.32 10.01 12.67 14.83 14.26 12.25 10.38 6.55 4.23


74 70 63.67 67.56 65.09 64.48 63.01 62.04 67.77 69.62 74 70

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

Граф. 2 - Преглед кретања важнијих климатских фактора у огледном засаду у 2004. години Overview of the trend of important climate factors in trail plantation in 2004. year

Резултати мјерена температуре ваздуха у 2004. години (граф.2) показали су

да се средње дневна температура ваздуха кретала у интервалу од -2,3 0C (јануар), када је имaла и најнижу вриједност, до 19,6 0C (јули). Најнижу вриједност темература земљишта (0 до 30 cm) је имала у фебруару и марту (2,88 0C) а највећу у јулу (19,9 0C).

Релативна влажност ваздуха се кретала од 62,0 % (август) до 74 % (јануар и новембар). Највећа укупна количина падавина забиљежена је у јануару (168,0 l/m2) а најмања у августу (84,6 l/m2).


-5

0

5

10

15

20

25

Тем

пера

тура

ваз

духа

и з

емљ

ишта

(0 C)

Air

and

soil

tem

pera

ture

(0 C)

0

50

100

150

200

250

300

Kол

ичин

а па

дави

на (l

/m2 ) и

рел

.вла

жно

ст в

азду

ха у

%A

mou

nt o

f rai

n (I/

m2 ) a

nd re

lativ

e ai

r hum

itidy

%

Падавине /rainfall/ 292 111 77 142 126 127 201 142 56.3 174 174Температура ваздуха /Airtemperature/

-3.18 1.65 8.48 13.9 16.2 19.9 17.4 14.8 11 3.66 0.26


0.36 0.36 5.21 13 16.4 19.7 18.7 15 9.95 4.53 1.87


3 3 5.62 9.34 11.2 13.3 13.6 12.7 10.1 6.55 4.28


61.1 64.3 57.9 61.7 59.1 60.6 69.1 73.4 74.6 65.5 61.1

II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

Граф. 3. Преглед кретања важнијих климатских фактора у огледном засаду у 2005. години Overview of the trend of important climate factors in trail plantation in 2005. year

Резултати мјерена температуре ваздуха у 2005. години (граф.3) показали су

да се средње дневна температура ваздуха кретала у интервалу од -3,2 0C (фебруар) до 19,9 0C (јули). Најнижу вриједност темература земљишта (0 до 30 cm) је имала у јануару(0,32 0C) а највећу у јулу (19,7 0C). Релативна влажност ваздуха се кретала од 59,0 % (јуни) до 74,6 % (октобар). Највећа укупна количина падавина забиљежена је у октобру (74,6 l/m2) а најмања у јуну (59,1 l/m2). Анализом климатских показатеља у трогодишњем периоду уочена су значајнија колебања у њиховим вриједностима по проучаваним годинама. Значајнија колебања кли-матских фактора утицала су на испољене разлике у вриједностима проучаваног обиљежја између испитиваних сорти.


Резултати анализе варијансе (Ф-теста) проучаваног обиљежја у периоду 2003-2005. године Results of analysis of variance (F-test) researched attribute during the period 2003-2005

Таб. 1. Пречник дебла (cm) у периоду 2003 – 2005. године Stem diametar (cm) during the period 2003-2005. year

Сорта (А) Variety

Година (Б) Year XА

2003 2004 2005 Златни делишес - Клон Б /Golden Delicious-Clone B/ 0,93 0,71 0,65 0,76

Моренс Џонагоред /Morens Jonagored/ 0,80 0,80 0,69 0,76

Бребурн /Braeburn/ 1,08 0,93 0,67 0,89 Глостер /Gloster/ 0,67 0,74 0,88 0,76 Ред Фуџи /Red Fuji/ 1,00 1,15 0,84 1,00 XБ 0,90 0,87 0,75 0,84

ЛСД А Б АБ 0,05 0,09 0,001 0,16 0,01 0,12 0,002 0,21

Анализом варијансе (Ф-тест) установљена је статистички високо значајан

утицај фактора сорте, године, као и њихове интеракције (таб.1). Највећи просјечан прираст дебла у ширину имала је сорта Ред Фуџи (1,00 cm), статистички значајно нижи остварила је сорта Бребурн (0,89 cm), док су остале сорте имале статистички високо значајно мањи прираст.

Посматрано по проучаваним годинама, у 2003. години остварен је највећи просјечан прираст и разлика у односу на 2004. и 2005. годину била је статистички високо значајна. Такође, у 2004. години остварен је статистички високо значајно већи просјечан прираст дебла у ширину, посматрано у односу на 2003. годину. Посматрано по проучаваним годинама, вриједност прираста дебла имала је тенденцију благог пада (2005. година у односу на 2003. годину).


0.4

0.5

0.6

0.7

0.8

0.9

1

1.1

1.2

2003 2004 2005Година

Year

При

раст

деб

ла (ц

м)

Stem

gro

wth

(cm

)

Златни делишес - Клон Б /Golden Delicious-Clone B/Моренс Џонагоред/Morens Jonagored/ Бребурн /Braeburn/ Глостер/Gloster/ Ред Фуџи /Red Fuji/

Граф. 4. Интеракцијско дејство фактора А (сорта) и Б (година) на прираст дебла у

ширину у периоду 2003 - 2005. године Interactive influence of factor A (variety) and B (year) on stem growth in wide during the period 2003-2005

Увидом у графички приказ интеракцијских ефеката фактора сорте и године

(граф.14), уочава се њихова зависност. Фактори сорта и година имали су статистички високо значајан утицај на посматрано обиљежје и уочено је присуство интеракцијских ефеката код свих проучаваних сорти. Сорта Бребурн имала је тенденцију сталног повећања просјечног прираста дебла у ширину у проучаваним годинама, за разлику од осталих сорти, које су у почетном периоду показале сагласност у тенденцији повећања прираста за период 2003 – 2004. године, а потом смањење прираста (2004 – 2005. година). Разлике у вриједностима прираста између проучаваних сорти резултат су сортних специфичности (различите бујности сорти), а у значајној мјери и утицаја климатских чинилаца на дато обиљежје.


Закључак На основу резултата испитивања утицаја климатских чинилаца на посма-

трано обиљежје проучаваних сорти у трогодишњем периоду у огледном засаду јабуке, могу се извести следећи закључци:

1. Уочена је значајна варијабилност проучаваних микроклиматских чини-

лаца и констатоване су значајне разлике у њиховим вриједностима по проучаваним годинама.

2. Резултати анализе варијансе (Ф-теста) показали су статистички високо значајан утицај фактора сорте, године, као и њихове интеракције на посматрано обиљежје.

3. Највећи просјечан прираст дебла у ширину имала је сорта Ред Фуџи (1,00 cm), статистички значајно нижи остварила је сорта Бребурн (0,89 cm), док су остале сорте имале статистички високо значајно мањи прираст.

Литература 1. Булатовић, С., Мратинић, Е. (1996): Биотехнолошке основе воћарства,

Newsline. Београд. 2. Гвозденовић, Д. (1998): Јабука. Пољопривредни факултет, Нови Сад. 3. Крпина, И. и сар. (2004): Воћарство. Накладни завод Глобус, Загреб. 4. Лучић, П., Ђурић, Г., Мићић, Н. (1996):Воћарство И. Нолит, Београд. 5. Мишић, П. Д. (1978): Јабука. Нолит, Београд. 6. Мишић, П. Д. (2004): Јабука. Нолит, Београд. 7. Tracher D. (1984): Rastezni i produktivni projavi na krušovi sortove, prisadeni vrhu

klonovi semeni podloški, do vstprane v pjnle plodovane.Gradfinarska i lozarska nauka, 21(3):3-13.

8. Величковић, М. (2002): Воћарство. Пољопривредни факултет, Београд - Земун.


Influence of Climate Factors on Stem Growth in Wide which is in Use with Different Apple Varieties

Mirko Kulina, Sinisa Berjan1

1Faculty of Agriculture, East Sarajevo

Summary

The paper presents the results of three year study on how some climate factors (e.g. air and soil temperature, amount of rain and relative air humidity) can have an influence on stem growth in wide which is in use with different apple varieties. The studies were conducted on five varieties apples in experimental plantations in East Sarajevo area: Golden Delicious - clone B, Jonagored, Gloster, Breburn and Red Fuji.

Research results showed significant differences in values of researched climatic parameters during the research period, as well as their influence on research attributes . Results of variance analysis (F -test) showed significant influence of researched factors: variety and year as well as their interaction on observed attribute.

Red Fuji variety had the biggest stem growth in wide while Breburn variety had the lowest. Other varieties had significantly lower stem growth in wide comparing with previously mentioned varieties.

During the researched period, on average, the biggest stem growth in wide was in 2003, and lowest in 2005. Differences in researched attribute were significant during the period of research .

Key words: climatic factors, apple, stem growth in wide.


Originalni naučni rad UDK: 633.11+ 633.14

Oskar- nova sorta ozimog tritikalea

Dragan Mandić, Stojan Nikolić, Goran Đurašinović, Milos Nožinić1

1 Poljoprivredni institut Republike Srpske, Banja Luka

Rezime

Visokoprinosna, rana do srednje rana sorta ozimog tritikalea nastala metodom ukrštanja genetički divergentnih roditelja, sorti Presto i domaće linije ozime pšenice. U ovoj sorti uspješno su kombinovani geni odgovorni za visok potencijal rodnosti, dobar tehnološki kvalitet (sirovina za industriju i stočnu hranu), vrlo dobre otpornosti na polijeganje, biljne bolesti i odličnu otpornost na niske temperature. Nakon dvogodišnjeg ispitivanja sorta OSKAR, na šest lokaliteta u sortnoj komisiji ostvarila je značajno veći prinos zrna od standarda. Prema ukupnom prosjeku, za 851 kg /ha sorta OSKAR bila je rodnija od standarda. Nova sorta ozimog tritikalea posjeduje široku adaptabilnost, zadovoljavajuću stabilnost prinosa, kao i dobar nivo tolerantnosti na sušu.

Ključne riječi: tritikale, oplemenjivanje, sorta, prinos.

Uvod

Tritikale je sintetička biljna vrsta, alopoliploid, nastala ukrštanjem pšenice i raži. Danas su prisutne dvije forme: heksaploidna sa 42 hromozoma, gdje je njegova genomska konstitucija AABBRR i oktoploidna sa 56 hromozoma, genetske konstitucije AABBDDRR. Ovaj hibrid sadrži sve hromozome od vulgare pšenice (2n=42) i sve hromozome raži (2n=14). Heksaploidna forma ima dva genoma durum pšenice, ali i pored toga što durum pšenica ima kvalitetnije zrno od vulgare pšenice hibrid iz ove kombinacije ima zrno lošijeg kvaliteta i nižeg prinosa od oktoploidnog tritikalea. Biljke oktoploida su intermedijarne u građi i visini stabljike, formi klasa, kvalitetu i strukturi zrna, dok su po boji klasa i stabljike sličnije raži (Borojević i sar. 1986). Ova dva primjera nastanka novih vrsta pokazuju da su biološki procesi oplodnje vrloraznovrsni, složeni, ponekad nepredvidivi, te da se teško sa totalnom sigurnošću mogu uklapati u citogenetičke šablone (Đokić,2000). Današnje sorte poljoprivrednih biljnih vrsta imaju za 60-80% veći genetski potencijal od sorti i populacija gajenih početkom prošlog vijeka (Mladenov i sar., 2002.).



Naša gen kolekcija ozimog tritikalea raznih varijeteta iznosi oko 150 genoti-pova, svrstanih u odgovarajuće grupe koje su potrebne radi lakšeg i jednostavnijeg formiranja programa oplemenjivanja, kao i realizacije istog. Na godišnjem nivou se napravi oko 100 kombinacija ukrštanja. Sav materijal se gaji u kombinaciji pedigre metod i metod u smješi zavisno od generacije razdvajanja. Izdvojene linije se siju u preliminarnim i komparativnim ogledima, testiraju na potrebne osibine i nakon toga prijavljuju sortnoj komisiji. Osnovni materijal za ovaj program bile su sorte: Almo, Bogo, Alda, Corn Mah, Corn winter, Presto, KG-20 i domaće linije heksaploidne pšenice, kao i linije tritikalea. Prosto ukrštanje navedenih sorti izvedeno je 1997-2002. godine.

Hibridni materijal uzgajan je po pedigre metodu. Fenotipski ujednačena linija sa oznakom BL T-21, kao jedna od značajnijh izdvojena je u zadnjih nekoliko godina iz šeste filijalne generacije. Sve važnije i potrebne osobine praćene su tokom preliminarnih i komparativnih ogleda na oglednom polju Poljoprivrednog instituta, u komparaciji sa oko trideset sorti (stranih, domaćih, starih i novijih), kao i vodećih sorti u proizvodnji na našim prostorima. Linija je, prijavljena sortnoj komisiji u Beogradu, za testiranja na lokalitetima (Novi Sad, Pančevo, Sremska Mitrovica, Zaječar, Sombor, Kragujevac, Banja luka), u 2004. godini te na osnovu dobijenih dvogodišnjih rezultata priznata odnosno dozvoljeno uvođenje u proizvodnju i na područje Republike Srbije kao i područje BiH.

Rezultati istraživanja i diskusija

Prema dvogodišnjim rezultatima sortne komisije, linija Bl T-21, odnosno sorta OSKAR je ostvarila prosječan prinos zrna od 8952 kgha-1, što je za kg više od standarda. Najveći prinos ova linija je ostvarila u uslovima intenzivne proizvodnje Sremske Mitrovice 9509 kgha-1, Novog Sada 9077 kgha-1, Kragujevca 8452 kgha-1 i Zaječara 9516 kgha-1. U izrazito sušnoj 2002. godini najveći prinos ova linija je ostvarila u uslovima Banja Luke 7546 kgha-1. U mikroogledima na lokaciji ekonomije Poljoprivrednog instituta u trogodišnjim komparativnim ogledima ova linija je ostvarila prinos od 8805 kgha-1. Tab.1.Prinos zrna sorte „Oskar“ i standarda u 2005. godini (kgha-1) Grain yield of variety „Oscar“ compared with standard KG-20

Sorta Variety

L o k a l i t e t i - Localities Prosjek Average Kragujevac N. Sad Pančevo S Mitro. Sombor Zaječar

Oskar 8452 9077 7960 9509 8700 9516 8869 KG-20 8088 8046 7680 6850 5800 8740 7534

Da bi nova linija ( sorta) imala visok genetički potencijal, a uz to još i stabilan

proizvodni potencijal, ona treba da u sebi ima ugrađenih, što više pozitivnih


agronomskih osobina, kao npr. otpornost na niske temperature, otpornost na polijeganje, tolerantnost na važnije bolesti, što je moguće krupnije i dobro naliveno zrno, veći broj zrna u klasu (preko 40) ranostasnost, itd.

Po vremenu klasanja OSKAR je vrlo rana sorta u našim agroekološkim uslovima klasa početkom maja, posjeduje odličnu otpornost na niske temperature.Visina stabljike je oko 115 cm, sa izrazito dugim (oko 15 cm) polurastresitim klasom klasom. Ovu liniju odlikuje izuzetno krupno zrno, apsolutne mase oko 44 g i odlične zapreminske težine oko 72 kg. List zastavičar je polu uspravan i kao takav se održava do kraja mliječne zrelosti, kada lagano pada u horizontalan položaj. Klas je sa dugim paralelnim osjem, po izlasku iz rukavca uspravan, sa zrenjem se lagano povija da bi u punoj zrelosti zauzeo totalno povijen položaj. Osnovne i bitne karakteristike drugih nekoliko linija kratko možemo prikazati preko važnih agronomskih osobina prikazanih u slijedećoj tabeli. Pored ovih osobina bitna karakteristika je, da imaju sadržaj protina oko 15%.

Važnije agronomske osobine sorte OSKAR

Svojstvo-Characteristic Ocjena – vrijednost Estimation

Vrijeme klasanja- Heading time V maj- may, 05th Visina stabljike- Plant haight Od 80 - 120 cm Otpornost na niske temperature Resistance to law temperatures

Odlična - excellent

Otpornost prema polijeganju Lodging resistenc

Vrlodobra – very good

Tolerantnost na važnije bolesti Plant diseases resistance

Vrlodobra- very good

Masa 1000 zrna – Mass of 1000 grains Od 40- 46 g Zapreminska masa- Hectolitar mass Od 70 - 76 kg

Tab.2. Prinos sorti tritikalea po lokalitetima u 2006. godini Grain yield of variety tritikal at locality in 2006. years

R. broj Institut Institute Sorta - Variety Prinos -Yield Lokalitet

Locality Rang Rang

1. BL BL T 8 5722 Aleksandrovac 2 2. BL OSKAR 6025 Aleksandrovac 1 3. NS Odisej 5367 Aleksandrovac 3 4. KG Favorit 5325 Skelani 4

Na lokalitetu Aleksandrovca linije Poljoprivrednog instituta iz Banja Luke su

ostvarile značajne rezultate i uglavnom u rangu zauzele prva mjesta. Značajno je raći da su u ovim ogledima zastupljene vodeće sorte tritikalea iz našeg okruženja.


Tab.3. Prinos sorti tritikalea na lokalitetu Poljoprivrednog instituta Grain yield of variety et locality Agricultural institute

R . broj Number

Sorta Variety

Datum klasanja Heading date

Visina biljke Plant haight

kg/ ha Grain yield

1. ODISEJ 16.V 108 6896 2. OSKAR 23.V 118 7199 3. AGRANO 23.V 109 7520 4. KG 20 20.V 95 4640 5. BL T 8 24.V 115 6880 6. BL T 17 1.VI 100 6670 7. TRIMERAN 26.V 110 6540 8. BL T 10 18.V 117 7161

Na lokalitetu Poljoprivrednog instituta - ekonomija, redovno se kroz sortni makroogled prate strane i domaće sorte kao strnih žita tako i tritikalea.

Značajno je za istaći da naše nove linije kao i priznate sorte potvrđuju svoje proizvodne vrijednosti, kako ovdje tako i u proizvodnim ogledima kod poljoprivrednih proizvođača. Prva u rangu ove godine bila je Njemačka sorta Agranosa ostvarenim prinosom od 7520 kg, a druga je sorta odnosno linija BL T 21 odnosno OSKAR sa 7199 kg. Ova linija je ove godine prijavljena sortnoj komisiji za priznavanje sorti u Sarajevu.

Zaključak

Priznavanjem sorte OSKAR proizvodni sortiment našeg podneblja je bogatiji za jednu vrlo odličnu sortu, koju karakteriše visok genetički potencijal zrna, odlična otpornost na niske temperaure, izuzetno krupno zrno te odlična zapreminska težina. Ovo je prva sorta ozimog tritikalea priznata na području RS i BiH. Pored odličnih agronomskih osobina ova sorta ima odlične i tehnološke osobine. Sadržaj proteina je oko 15 %, a praćen je vrlodobrim vrijednostima drugih tehnoloških osobina.

Literatura

1. Borojević, S.(1986): Genetic changes in morphophysiologic characters in relation to breeding for increased wheat yield. In genetic inprovement in yield of wheat.Crop.Sci.Spec. Pub. 13: 71- 85.

2. Mladenov, N., Denčić,S. ,Hristov,N., Kobiljski, B.,(2002): Doprinos oplemenjivanja pšenice povećanju prinosa. Zbornik referata XXXVI Seminar agronoma, 175-183.

3. Mandić, D., Nikolić, S., Đurašinović, G,. Nožinić, M. (2005): Nove linije BL tri-tikalea. Zbornik referata. 41 savjetovanje i 1 međunarodno savjetovanje hrvatskih agronoma, Opatija

4. Đokić, A. (2000): Genetika biljaka, Beograd


Oskar - a New Variety of Winter Triticale

Dragan Mandic, Stojan Nikolic, Goran Djurasinovic, Milos Nozinic1

1Agricultural Institute of Republic of Srpska, Banja Luka

Summary

High yielding, early to middle early of winter triticale was developed by the method of the cross-breeding of genetically divergent parents, the varieties Presto and native line of winter wheat. In this variety, the genes reasonable for high yielding potential, good technological potential (row materials for industry and feed), very good resistance on lodging, diseases, and a god resistance to low temperatures were successfully combined. After two-years of research, the Oskar variety showed significantly higher grain yield than the standard in six localities in variety commission. According to the total average Oskar variety was more yielding that the standard for 851 kg/ha. The new variety of winter triticale possesses high adaptability , satisfactory yield stability, as well as good level of drought tolerance.

Key words: triticale, breeding, variety, yield


Оригинални научни рад УДК: 632:634.11 (497.11)

Штетност Cydia pomonella L. у воћарској производњи јабланичког округа

Катерина Николић,1 Ана Селамовска 2

1Универзитет у Приштини, Пољопривредни факултет, Зубин Поток, Србија

2ЈНУ Земјоделски институт, Скопје, Македонија

Резиме

Воћарство представља једну од најзначајнијих грана пољопривредне производње Србије. Јабука заузима друго место у Србији по броју стабала и по приносима одмах после шљиве. Стратегија развоја производње воћа у Јабланичком округу усмерена је ка повећању плантажних површина под засадима јабуке.

Економски најзначајнија штеточина јабуке у Јабланичком округу је јабукин смо-тавац (Cydia pomonella L.), која је редовно присутна сваке године у свим рејонима гајења јабуке. У истраживањима су коришћене стандардне ентомолошке методе. У зависности од степена присутности, појединих година може да угрози рентабилност производње јабукa.

Штетност C. pomonella L. проучавана је на територији Јабланичког округа током 2001.-2003. године. Највеће штете причињава на плодовима јабуке, а нешто мање на плодовима крушке, брескве, дуње, ораха, шљиве и других врста воћака. Симптоми оштећења могу бити примарног и секундарног карактера. Штете су веће у другом делу вегетације изазване од друге генерације.

Кључне речи: јабука, штетност, Cydia pomonella L., Јабланички округ.

Увод

Воћарству, једној од најатрактивнијих грана пољопривредне производње у

Србији, припада значајно место у сфери биолошке производње хране и у сфери еколошких модификовања екосистема (Величковић, 1997). Од изузетног је значаја даље ширење и организовање производње вођа у монокултурном плантажном узгоју. При томе штетни организми су основни проблем смањивања квалитета и квантитета производње. Принос гајених воћака услед исхране штетних органи-зама може бити смањен и до 30 % (Миленковић и Стаменковић, 2003). Као најбоља могућност организовања савремене воћарске производње представља интегрална производња воћа са посебним акцентом на интегралну заштиту воћака (Постоловски и сар., 2000; Николић и сар., 2003).


Јабука заузима друго место у Србији по броју стабала и по приносима одмах после шљиве. Методе технологије производње јабуке усмеравају се у правцу еколошке производње воћа са што мањом применом хемијских материја. То подразумева праћење развоја штеточина у воћарским објектима, њихово прогнозирање и усмеравање мера заштите у правцу смањивања њиховог броја испод прага штетности (Алмаши и сар., 2004). На територији Јабланичког округа постоје повољни услови за развој производње јабука које још увек нису у довољној мери искоришћени.

Јабукин смотавац (Cydia pomonella L.) је економски најзначајнија штето-чина јабукe чије се гусенице хране плодовима за које је заинтересован и човек. Као најстарија штеточина јабуке, уједно је и једна од најпроучаванијих врста инсеката, која увек зна да изненади произвођаче, уколико јој се не посвети довољно пажње. Редовно је присутна сваке године у свим рејонима гајења јабуке (Тадић, 1957; Стаменковић и сар., 1995; Перић и сар., 2003; Николић, 2005). У зависности од интензитета штетности, појединих година може да угрози и рентабилност производње јабуке (Крњајић и Ињац, 2000; Николић, 2005). Директне штете које причињавају његове гусенице доводе до црвљивости плодова и њиховог превременог опадања пре потпуне зрелости. Индиректне штете такође имају велики значај, јер омогућавају улаз патогеним организмима у већ оштећеним плодовима, што доводи до њихово трулење у складиштима и смањење њихове тржишне вредности.

Циљ рада је утврдити присуство и штетност Cydia pomonella у засадима јабуке и засадима других врста воћака на територији Јабланичког округа.

Материјал и методе рада

Истраживања су спроведена у периоду од 2001. до 2003. године на тери-торији Јабланичког округа. Као објекти истраживања одабрани су монокултурни плантажни засади јабука у друштвеном и у индивидуалном сектору (табела 1.) у којима су обављане стандардне агротехничке мере (обрада, ђубрење, резидба, хемијска заштита). Одабрана су и два локалитетa (Власотинце и Горина) у којима нису спровођене мере заштите ради упоређивањa интензитета штетности.


Таб. 1. Засади јабука у Јабланичком округу The apple plantations in Jablanica district

Локалитет Locality

Подлога Rootstock

Сорта Variety

Систем узгоја System

cultivation

Растојање Distance

(m)

Година Year

Бели Поток Д.П.“Поречје“

Вучје

M-9 MM-106

Ајдаред , Глостер, Грени Смит, Јонаголд,

Мелрозе, З.Делишес клон

Б, Велспур

Вретен. жбун, Коса палмета

4 x 2 4 x 1,6 5 - 20

Доње Стопање „Навип-

Плантажа“ Д.О.О.

Лесковац

M-9 M-26

MM-106

Ајдаред, Глостер, Грени Смит, Јонаголд,

Прима, Сперголд, Велспур

Витко вретено 4 x 1,25 16 - 25

Пертате Д.О.О.“Аграр“

Бошњаце

M-26 M-9

MM-106

Ајдаред, Глостер,

Јонаголд, Прима, Сперголд,

Старкримсон, Мелрозе, Муцу

Велспур, Виста Бела

Вретен. жбун 4 x 1,25 25

Стројковце Индивидуални

посед

M-9 M-26

MM-106

Ајдаред, Јонаголд, Грени

Смит Вретен. жбун 4 x 1,25 11

Током периода вегетације, праћен је развој штеточине визуелним прегле-дима у свим објектима истраживања. Контролисани развој штеточине праћен је у ентомолошким изолаторима. Помоћу феромонских клопки праћена је динамика лета лептира, а за утврђивање бројности ларава коришћени су ловни појасеви од ребрастог картона.

Оцена интензитета напада и штетности C. pomonella L. утврђена је прегледом плодова узетих методом случајног узорковања у периоду бербе јабука. Вршено је упоређивање симптома оштећења примарног и секундарног карактера код јабуке и осталих врста воћака.



Јабукин смотавац је полифагна врста која се развија на великом броју биљака. Најчешће се храни плодовима јабучастог воћа, а мање коштичавог. Највеће штете причињава на плодовима јабуке, а нешто мање на плодовима крушке, брескве, дуње, ораха, кајсије, шљиве, трешње и других врста воћака (Тадић, 1957; Стаменковић и сар., 1995; Перић и сар., 2003). Напада чак и јапанску мушмулу, шипак, глог, нар, каки. Према Тадићу (1957) може да се храни и лишћем јабуке, али не може потпуно одгајити своје гусенице са таквом врстом исхране. Од целокупне штетности, 90 % штете претрпи јабука, а осталих 10 % остале врсте воћака (Тадић, 1957; Николић, 2005).

У односу на сорте јабука, сматра се да су отпорније оне сорте са дебљом покожицом и тврђим меснатим делом, са јачом конструкцијом семене куће, са бржим затварањем семена у семену кућицу и са длакавом кором плода. Састав воћног сока, такође утиче на отпорност сората на напад Cydia pomonella. Тадић (1957) и Ињац и сар. (1992) су изнели запажање да је јонатан отпорнија сорта јабука на напад C. pomonellа од златног делишеса.

Симптоми оштећења су карактеристични, лако препознатљиви, а могу бити примарни или директни (црвљивост, деформисаност, превремено опадање плодова) и секундарни или индиректни (трулења плодова, које доводи до ниску складишну способност). Штете су веће у другом делу вегетације изазване од друге генерације.

Интензитет штетности C. pomonellа у засадима јабуке Јабланичког округа приказан је у табели 2. и графикону 1. Интензитет штетности креће се од 0,95 % - 42 % у објектима са стандардном заштитом, а од 51,4 % - 82,3 % у објектима без хемијске заштите. Варирања интензитета штетности указују на неминовност праћења биолошког развоја и прогнозе појаве Cydia pomonella L. као основ за њено успешно сузбијање.

Таб.2. Интензитет штетности Cydia pomonellа The intensity of harmfulness of Cydia pomonellа

Локалитет Locality

Штетност / Harmfulness (%) 2001 2002 2003

Бели Поток 20,8 4,5 0,95 Доње Стопање 21,2 1,5 1,3

Пертате 7,9 40,5 42,0 Стројковце 25,4 3,2 2,4 Власотинце - 78,8 82,5

Горина - 51,4 63,7


Граф. 1. Интензитет штетности Cydia pomonellа The intensity of harmfulness of Cydia pomonellа

Као највећи проценат смањењa приноса јабуке наводи се податак од 90%, од стране Tadića (1957), а процена штетности током шест годишњег рада износи 70 %. Према истраживањима Stamenkovića и сар. (1995) у засадима где се не спроводе мере заштите, интензитет напада од јабукиног смотавца креће се од 5,08-20,0%, а у засадима са интензивним мерама заштите креће се од 0,01-0,59%. Perić и сар. (2003) износе податак да се штете од C. pomonellа крећу од 5-45 %, зависно од спроведених мера заштите и сорте јабука. Регистровани обим штете у Јабланичком округу је од 1,3-40,5% у засадима где је спровођена заштита, а у засадима без заштите, проценат штетности је много већи , од 51,4-78,8 (Nikolić, 2005).

Закључак

На основу добијених резултата може се закључити: - Јабукин смотавац (Cydia pomonellа) је економски најзначајнија штеточина

јабуке у Јабланичком округу присутна у свим засадима и током сваке године. - Највеће штете причињава на плодовима јабуке, а нешто мање на остале врсте

воћака. - Симптоми оштећења примарног и секундарног карактера су карактеристични и

лако препознатљиви. - Штете су веће у другом делу вегетације изазване од друге генерације јабукиног

смотавца. - Интензитет штетности је променљив и указује на неминовност праћења развоја

штеточине и спровођење прогнозе појаве Cydia pomonellа у сваком локлитету посебно.

- У зависности од степена присутности појединих година може да угрози рентабилност производње јабука.


Литература 1. Алмаши Радмила, Ињац, М., Алмаши, Ш. (2004): Штетни и корисни организми

јабучастих воћака. Пољопривредни факултет, Нови Сад, 168. 2. Велићковић, М. (1997): Значај воћарства у животној средини. Ецологица, 4, 2:

1-4. Београд. 3. Ињац, М., Дулић Ката, Живановић, М., Крњајић, С. (1992): Први резултати

еколошке заштите јабуке у Војводини. XВИИ саветовање о унапређењу производње воћа. Бела Црква, 17-18.03.1992. Зборник радова: 61-68.

4. Крњајић, С., Ињац, М. (2000): Штеточине плода. Јабукин смотавац (Cydia pomonella) Tortricidae. Биљни лекар, 6: 526-529, Нови Сад.

5. Николић Катерина, Стојановић Маријана, Селамовска Ана, Николић З. (2003): Интегрална застита јабуке као основ за очување животне средине. Зборник радова, Еколошка истина 2003, XИ научно – стручни скуп о природним вредностима и заштити животне средине и XВИ стручни састанак превентивне медицине Тимочке Крајине, (Пољопривреда), Доњи Милановац,02-04. 06. 2003., 223-226.

6. Николић Катерина (2005): Značaj Cydia pomonella L. у воћарској производњи Јабланичког округа. Задужбина Андрејевић, 63, Београд.

7. Миленковић, С., Стаменковић, С. (2003): Улога феромона у систему интегралне заштите. XВИИ саветовање агронома, ветеринара и технолога, Падинска Скела, Зборник научних радова, 9, 1: 207-212. Београд.

8. Перић, П., Димић, Н., Стаменковић, С. (2003): Интензитет напада и сузбијање Cydia pomonella L. Зборник резимеа са ВИ саветовања о заштити биља, 24-28. новембар, Златибор, 78.

9. Постоловски, М., Јованчев, П., Лазаревска Станислава, Дамовски, К., Маленко, К. (2000): Интегрална заштита на јаболката од болести и штетници. 63, Фонд за применети истражувања при Министерство за земјоделство, шумарство и водостопанство на Република Македонија.

10. Стаменковић, С., Миленковић, С., Пешић, М. (1995): Штетност и сузбијање јабукиног смотавца Cydia pomonella L. Биљни лекар, 4: 429-431, Нови Сад.

11. Тадић, М. (1957): Јабучни смотавац (Carpocapsa pomonella L.) – Биологија као основа за његово сузбијање, Докторска дисертација.100, Универзитет у Београду.


The Harmfulness Cydia pomonella L. in thе Fruit Production in Jablanica District

Katerina Nikolic,1 Ana Selamovska 2

1University of Prishtina, Faculty of Agriculture - Zubin Potok, Serbia

2Institute of Agriculture, Skopje, Macedonia

Summary Fruit growing represents one of the most significant branches of agricultural production of

Republic of Serbia. Jabuka zauzima drugo mesto u Srbiji po broju stabala i po prinosima odmah posle šljive. The developmental strategy of fruit production in Jablanica district is concentrated on the increase in apple plantations.

Economically most important apple pest in Jablanica district is the codling moth (Cydia pomonella L.), which is every year regularly present in all the areas of apple growing. Standard entomologic methods are used in these researches. Depending on the degree of presence during certain years, it can endanger the profitability of apple growing.

The harmfulness of C. pomonella L. was studied on the territory of Jablanica district from the year of 2001 till 2003. The largest damage is done on apple fruits, though some what lesser degree of damage is done on fruit pear, peach, apricot, quinc, walnut, plum and other kinds of fruit. The symptoms of damage can be of primary character and of secondary character. The damage is higher in the second part of vegetation provoued by the second generation.

Key words: apple, harmfulness, Cydia pomonella L., Jablanica district.


Оригинални научни рад УДК: 634.23 (497.16 Подгорица)

Испитивање биолошких особина трешње у рејону Подгорице

Ранко Пренкић, Александар Одаловић1

1Биотехнички институт Подгорица, Црна Гора

Резиме

Веома оскудан и застарео сортимент, скромне површине и мали приноси све су елементи који указују на потребу даљег осавремењавања како сортимента тако и технологије гајења, а у циљу производње знатно већих и добијања квалитетнијих приноса овог код нас дефицитарног воћа.

У раду су приказани резултати трогодишњих испитивања појединих новоинтро-дукованих сорти трешње: Primavera, Lionska rana, Burlat, Moreau, Forlt, Sunburst, Ferovia, Lapins i Stela. Истраживане су биолошке особине трешње: фенофаза цвјетања, сазријевање плодова и принос. Добијени резултати показују варијабилност испитиваних фенофаза као и релативно добре приносе испитиваних сорти трешње у фази почетне родности.

Најраније је сазрела сорта Primavera, 03.05, a најкасније Стела, 12.06. Принос испитиваних сорти трешње био је нижи од оптималног. Највећи је у сорте Lapins, 18.20 кг/стаблу или 11.37 t/ha, а најмањи принос је забиљежен у сорте Лионска рана, 10.20 kg/стаблу или 6.40 t/ha.

Кључне ријечи: трешња, сорта, биолошке особине

Увод

Трешња је воћна култура од великог значаја, добре хранљиве вриједности, врло цијењено и тражено воће како на домаћем, тако и на иностраном тржишту. Имамо одличне еколошке услове за њено успјешно гајење. Рано сазријева, добро се уновчава и углавном је дефицитарна на тржишту. Представља веома инте-ресантну воћну културу за потрошњу у свјежем стању, као изразито сезонско воће или као сировина за прераду у сокове, компоте и џемове. Плод трешње се од давнина користи као храна, освјежавајуће средство и лијек. Садржи од 10-25 % суве материје од чега су највише заступљени редукујући шећери глукоза и фруктоза у односу 60 : 40 %, а укупно чине 1/6 суве материје. Богата је у соку витаминима, каротинима и минералима.


Готово цјелокупна производња трешње у нашој републици остварује се на сеоским газдинствима, гдје се узгаја у виду појединачних стабала у дворишту и окућници, врло су ријетки већи интензивни (комерцијални) засади трешње. За овом воћном врстом индивидуални пољопривредни произвођачи испољавају све веће интересовање. Разлог је тај што је потражња за свјежим плодовима ове воћне културе велика и запажа се несташица овог воћа, а цијене на тржишту су веома високе и исплативе.

Од посебног значаја је питање осавремењавања сортимента који је неодговарајући и застарео, коришћење бујних подлога, недостатак самооплодних сорти, итд.

Знајући да је сорта основни чинилац родности, код већине воћних врста пресудно утиче са својим генетско-биолошким својствима на повећање и ста-билност производње. Зато је циљ наших истраживања да се компаративним проучавањима већег броја сорти трешње одаберу најбоље, како би се са што већом сигурношћу могле препоручити пракси.


Истраживања су вршена на Огледном пољу „Љешкопоље“ Биотехничког института код Подгорице, у периоду 2003-2005. година. Новоинтродуковане сорте трешње калемљене су на сејанцу дивље трешње – врапчаре (Prunus avium L.) на растојању 4.0 х 4.0 м (625 стабала/ха) са 16 м2 хранидбеног простора. Облик круне је пирамидалан. Испитиване су следеће сорте трешње: Primavera, Lionska rana, Burlat, Moreau, Forlt, Sunburst, Ferovia, Lapins и Stela. Биолошке особине трешње обухватиле су фенофазу цвјетања (почетак, пуно и крај), сазријевање плодова и принос, а у испитивању наведених особина коришћене су познате стандардне методе у воћарству.

Агроеколошки услови

Подгорицу карактерише медитеранска клима модификована утицајем обод-них високих планина за разлику од ужег приморског појаса, овдје су љета топлија и сувља, а зиме влажније.

Температура је значајан чинилац који утиче на растење трешње, њену родност као и на квалитет самих плодова. Годишњи ток температура ваздуха у овом рејону носи обележја припадности умјереним географским ширинама, јер су карактеристичне тачке максимума и минимума смјештене у централним љетњим мјесецима (јул-август), односно зимским мјесецима (јануар-фебруар). Средња годишња температура ваздуха за период од 10 година (1990-2000) је износила 15.2 0C. У периоду истраживања она је била 15.7 0C, већа за 0.5 0C од дестогодишњег просјека. Среднја вегетациона температура у периоду испитивања (01. март-30. новембар) била је 22.1 0C.

Падавине уз температурне услове имају свакако највећи значај за интензивно и рентабилно гајење трешње. Подгорички рејон, када су падавине у


питању, карактерише специфичност медитеранске климе. Максималне количине падавина су у два последња мјесеца у години (ХI – XII), а минималне у јулу и августу. Просјечна вегетациона сума падавина за период истраживања је била свега 137.3 mm/m2, док је сума годишњих падавина изузетно висока (изнад 1500 mm/m2 воденог талога), али углавном слабо корисна јер је земљиште скелетно, малог воденог капацитета тако да сва вода од падавина понире и испира хранива у дубље слојеве, док је капиларни успон воде врло мали. Нажалост распоред ових падавина је неповољан, тако да се њихов дефицит јавља у периоду јун-август, што се негативно одражава на процес раста и плодоношења трешње, посебно средином вегетације. Зато успјешног и интензивног гајења трешње у рејону Подгорице нема без наводњавања.

Земљиште на којем је подигнут огледни засад припада типу цементно-смеђих земљишта. По особинама оно је бескарбонатно, кисјеле до слабо кисјеле реакције, осредње обезбијеђено хумусом и лако приступачним калијумом, а сиромашно у фосфору (Пренкић, 1993).

Резултати истраживања и дискусија

Биолошке особине трешње: Почетак и ток цвјетања испитиваних сорти

трешње било је промјенљиво у зависности од године истраживања, (таб.1.). Почетак цвјетања у испитиваном периоду за све сорте кретао се у интервалу од 14.03. до 22.03. Најраније је цвјетала сорта Primavera, 14.03., а најкасније сорта Stela, 22.03. Пуно цвјетање је регистровано од 21. 03. до 27. 03., а крај цвјетања од 30. 03. до 04. 04. Најдужа енергија цвјетања забиљежена је у сорте Burlat, укупно 17 дана, а најкраћа у сорте Stela, укупно 13 дана. Tab.1. Вријеме цвјетања сорти трешње (2003-2005) The time flowering cherry cultivars (2003-2005)

Сорта Variety

Поч. цвјетања Flowering

Onset

Пуно цвјетање Ful blom

Крај цвјетања The and of flowering

Енергија цвјетања Duration

Primavera Lionska rana Burlat Moreau Forlt Sunburst Ferovia Lapins Stela

14.03 19.03. 16.03. 17.03. 17.03. 19.03. 21.03. 21.03. 22.03.

21.03. 25.03. 24.03. 24.03. 24.03. 24.03. 27.03. 27.03. 27.03.

30.03. 04.04. 02.04. 02.04. 02.04. 02.04. 04.04. 04.04. 04.04.

16 16 17 16 16 14 14 14 13


Према наводима Милованкића (1987) не постоји позитивна корелација између образовања цвјетних пупољака, времена цвјетања и сазријевања плодова трешње. На основу података Мишића (2002) сорте трешње у Континенталним условима цвјетају 15-так дана касније у односу на истраживања у условима Медитерана. Разлике у почетку цвјетања трешње условљене су агроеколошким факторима (климатским и орографским) као и примијењеном технологијом, што је у сагласности са наводима (Albertini et al., 2001). Дужина трајања цвјетања је сортна особина, али је условљена и метеоролошким приликама у току и пред само цвјетање. Према међународном дескриптору за трешњу (Schmidt et al., 1985) све испитиване сорте спадају у групу рано до средње цвјетајућих.

Испитиване сорте трешње сазријевале су у периоду од 03.05. до 12.06. Најраније је сазрела сорта Primavera, 03. 05., a најкасније Stela, 12. 06. Повољни агроеколошки услови у току вегетације утицали су на раније сазријевање испитиваних сорти трешње у 2003. години. У току 2004. и 2005. године непо-вољни климатски услови пролонгирали су вријеме сазријевања испитиваних сорти трешње, што потврђује и Albertini et al., (1996). Према Fogle (1961) вријеме зријења плода трешње наслеђује се квантитативно. Већина потомака је интер-медијарна у односу на родитеље, али се срећу и случајеви хетерозиса.

На основу IBPGR дескриптора за трешњу све испитиване сорте према времену зрења налазе се у групи екстремно раних до средње раних сорти (Schmidt et al., 1985). Tab.2. Вријеме зрења сорти трешње (2003-2005) The time ripening cherry cultivars (2003-2005)

Сорта Variety

Зрење Ripening

2003

Зрење Ripening

2003

Зрење Ripening

2003 X


29.04. 13.05. 08.05. 10.05. 18.05. 21.05. 03.06. 05.06. 08.06.

03.05. 18.05. 14.05. 14.05. 23.05. 26.05. 09.06. 12.06. 16.06.

01.05. 15.05. 12.05. 12.05. 21.05. 23.05. 07.06. 09.06. 12.06.

03.05. 15.05. 11.05. 12.05. 20.05. 23.05. 06.06. 09.06. 12.06.

Просјечан принос испитиваних сорти трешње, (таб.3.) кретао се од 10.20 до

18.20 kg/стабло или од 6.40 до 11.37 t/ha. Највећи принос имала је сорта Lapins, 18.20 kg/стаблу или 11.37 t/ha, а најмањи сорта Lionska rana, 10.20 kg/стаблу или 6.40 t/ha. Приноси у добрим засадима трешње већи су од 15 t/ha. Имајући у виду да се испитиване сорте трешње налазе у фази почетне родности њихов принос се повећавао у годинама истраживања, али је био оправдано нижи од испитивања Мишића (2002). Такође и релативно неповољни климатски услови у фази цвјетања утицали су на слабију родност сорти трешње у испитиваним годинама, што наводи и Albertini et al., (2001).


Tab.3. Принос сорти трешње (2003-2005) The yield cherry cultivars (2003-2005)

Сорта Variety

2003 kg/стаблу



X kg/стаблу t/ha


6.0 7.0 8.0 9.0 8.5 11.0 9.5 11.5 10.5

11.0 10.5 11.0 13.0 10.0 17.0 13.0 19.0 15.0

15.0 13.0 17.0 19.0 18.5 22.0 18.0 24.0 19.5

10.7 10.2 12.0 13.7 12.3 13.3 13.5 18.2 15.0

6.68 6.40 7.50 8.56 7.70 8.30 8.43 11.4 9.38

Закључак

На основу резултата добијених у трогодишњем периоду (2003-2005), може се закључити следеће: - Почетак цвјетања испитиваних сорти трешње условљени су климатским

факторима као и примијењеном агротехником. Најраније је цвјетала сорта Primavera, 14.03., a најкасније сорта Stela, 22.03.

- Испитиване сорте трешње спадају у групу рано до средње цвјетајућих сорти. - Најраније је сазрела сорта Primavera, 03.05., a најкасније Stela, 12.06. - Принос испитиваних сорти трешње био је нижи од оптималног. Највећи је у

сорте Lapins, 18.20 kg/стаблу или 11.37 t/ha, а најмањи у сорте Lionska rana, 10.20 kg/стаблу или 6.40 t/ha.

Литература

1. Albertini,A., Della Strada, G. (1996): Monografia di cultivar di Ciliegio dolce. Roma. 2. Albertini, A., Kalay, E., Brazik, G., Apostol, J., Gusieppe,G. (2001): Nouve varieta di

ciliegio dall Ungheria. Frutticoltura, 3,51-55, Bologna. 3. Fogle, H.W. (1961): Inheritance of Some Fruit and Characteristics in Sweet Cherry

crosses. Procceding of American Society for Horticolture Science, 78, 76-85.

4. Mилованкић, M.(1987): Динамика образовања цвијетних зачетака у неких сорти трешње. Зборник Дани грочанских бресквара, 83-89.

5. Мишић, П. (2002): Специјално оплемењивање воћака. Партенон, Београд.


6. Пренкић, Р. (1993): Утицај количина азота на принос и квалитет брескве. Магистарска теза, Нови Сад.

7. Schmidt, H.V., Vittrup-Christensen,J., Watkins, R.A. (1985): IBPGR Secretariat, Rome

The Studied of Biological Characteristics Cherry in Region of Podgorica

Ranko Prenkic, Aleksandar Odalovic1

1Institute for Biotechnology Podgorica, Monte Negro

Summary

In compliance with a three-year study results (2003-2005), the following conclusions may be inferred:

Flowering onset of the studied cherry effect to climatic factor and apply agricultural engineering. The earliest onset was recorded with cv Primavera (14th March) and the latest with cv Stela (22rd March).

The studied cultivars cherry range in the interval from early to mid-flowering cultivars. The earliest to ripen was cv Primavera (3th May) and the latest cv Stela (12th June). The yield studied cultivars cherry pulse the low of optimum. The highest yield was

recorded with cv Lapins (11,37 t/ha), and the lowest with cv Lionska rana (6.40 t/ha).


Оригинални научни рад УДК:637.411

Утицај генотипа и узраста лаких линијских хибрида на спољашње особине квалитета јаја

Вера Рајичић, Јелена Миливојевић, Мирјана Сталетић1,

Татјана Пандуревић2, Снежана Живановић-Катић3

1Центар за стрна жита, Крагујевац, Србија,

2 Пољопривредни факултет, Источно Сарајево, Република Српска 3 Град Крагујeвaц, Крагујевац, Србија

Резиме

У раду су презентовани резултати испитивања квалитета конзумних јаја две провенијенце лаког типа кокоши Hisex Brown и Shawer 579.

Сваке четрте недеље обављено је испитивање спољашњих особина квалитета јаја. Испитивање је вршено на узорку од 30 јаја за сваки хибрид. Укупно је извршено 10 испитивања. За свако јаје су испитиване следеће спољашње особине: маса јаја, боја љуске, индекс облика јајета, деформација љуске и чистоћа љуске.

У спољашњем квалитету испитиваних хибрида утврђене су извесне разлике. Нешто већу масу јаја и деформацију љуске имао је хибрид Shawer 579. Већу просечну боју љуске јајета и индекс облика јајета постигао је хибрид Hisex Brown. Забележене просечне вредности и варијабилности чистоће љуске јајета испитиваних провенијенци, биле су уједначене.

Кључне речи: генотип, квалитет јаја, спољашње особине

Увод

У нашој земљи већ дужи низ година спроводи се тест носиља конзумних јаја, који има за циљ праћење производних особина и квалитет јаја различитих генотипова лаких линијских хибрида кокоши. У тестове се обично укључују хибриди који су најзаступљенији на нашем подручју, као и они који тек очекују продор на наше тржиште. Значај тестова и њихових резултата је у томе што омогућују сагледавање утицаја генотипа и узраста на испољавање производних особина коокши носиља, као и на испољавање спољашњих и унутрашњих особина квалитета јаја, као и праћење истих из године у годину.

Квалитет јаја изражава се кроз скуп његових спољашњих и унутрашњих особина. У спољашње особине квалитета јаја спадају: маса јајета, индекс облика,


боја љуске, деформација и чистоћа љуске. На ове особине утичу многи фактори, као што су генотип, узраст носиља, начин држања, исхрана, итд. Велики број истраживача бавио се испитивањем утицаја и повезаности генотипа и узраста носиља са спољашњим особинама квалитета јаја (Светлана Врачар и сар., 1995-б; Хопић и сар., 1995.; Лидија Перић и сар., 1998. и Вера Рајичић, 2003.).

Циљ овог рада је био да се испитају спољашње особине квалитета јаја код различитих генотипова, обзиром да се на нашем тржишту налазе јаја различитих генотипова и старости носиља.

Материјал и методе рада

Испитивања су вршена на фарми конзумних јаја у околини Пожаревца. Оглед је трајао 44. недеље, односно у узрасту носиља од 19. до 63. недеље. У току теста тежило се да испитиваним хибридима обезбеде подједнаки услови смештаја, исхране и неге. Кокоши су храњене истом стандардном смешом за кокоши носиље, а храну и воду конзумирале су по вољи.

Испитивана су јаја генотипова Hisex Brown и Shawer 579. За свако испитивање узето је по 30 јаја од сваког генотипа, по принципу случајног узорка. Укупно је извршено десет испитивања. Од спољашњих особина квалитета јаја мерени су:

- маса јајета: мерена је специјално за те сврхе на посебној техничкој ваги за јаја са магнетном кочницом (Hartner) са тачношћу 0,1 г,

- боја љуске: визуелно оцењивана поенима од 1 (потпуно бела) до 5 (тамно смеђа).

- деформација љуске: инструментом чији је принцип рада заснован на мерењу деформације љуске јајета под притиском (угибање љуске у 0,001 мм под оптерећењем од 500 г), а производ је фирме Marius-Utrecht,

- индекс облика јајета: израчунаван је инструментом који директно показује највећу ширину јајета у процентима његове дужине, овај инструмент је производ фирме Apparatehfabrek Van Doorn-Debilt,

- чистоћа љуске: визуелно оцењивана поенима од 1 (јако прљава) до 5 (потпуно чиста).

Остварени резултати носиља конзумних јаја обрађени су применом савре-мених статистичких метода.


Добијени подаци о спољашњим особинама квалитета јаја испитиваних провенијенци Hisex Brown и Shawer 579, у узрасту од 19. до 63. недеље, изнети су у табели 1.


Таб. 1. Спољашње особине квалитета јаја Еxternal egg quality traits

ОСОБИНЕ – TRAITS

Пер

иод

Маса јаја, г Egg mass, g

Боја љуске, поена Shell colour, points

Деформација љуске Shell deformation

Индекс облика, % Shape index, %

Чистоћа љуске, поени

Shell purity, poits

Hisex Brown

Shawer 579

Hisex Brown

Shawer 579

Hisex Brown

Shawer 579

Hisex Brown

Shawer 579

Hisex Brown

Shawer 579

1 53.13 52.10 3.5 3.3 23.24 21.12 81.89 81.12 4.93 4.63 2 60.36 58.56 4.2 3.5 13.80 22.87 81.86 81.33 4.87 5.00 3 61.45 61.85 5.0 3.3 25.63 28.87 81.51 80.19 3.23 4.77 4 62.89 64.72 3.1 3.1 26.03 26.60 77.87 76.20 4.80 4.90 5 63.56 65.92 3.2 3.4 26.77 25.38 80.70 78.40 4.97 4.60 6 64.41 67.15 3.8 3.3 23.17 25.43 80.17 79.94 5.00 4.90 7 64.10 64.76 3.3 3.4 22.63 26.63 78.06 79.40 4.60 4.83 8 66.93 67.70 3.4 3.2 23.81 23.62 80.40 78.81 4.87 4.73 9 63.25 65.76 3.2 3.2 39.30 28.30 76.93 75.80 4.73 4.87 10 66.72 70.14 3.4 3.4 33.90 33.83 77.21 75.50 4.90 4.87

Укуп. Total

62.68 63.89 3.60 3.30 25.83 26.27 79.66 78.66 4.69 4.81

t-exp. 3.15** 4.93** 1.07NS 3.21** 2.49*

Из података изнетих у табели 1. видимо да је просечна маса јаја била већа код хибрида Shawer 579, док је установљена разлика у односу на Hisex Brown била статистички значајна. Посматрано по периодима, може се уочити да је у почетку, приликом проношења, маса јаја била значајно веча код носиља Hisex Brown. После трећег периода кокоши Shawer 579 носиле су крупнија јаја, што је довело да просечна маса јаја посматрана за цео период буде нешто већа. На основу добијених резултата може се закључити да се са узрастом носиља маса јаја повећава Златица Павловски и сар. (1997), Светлана Врачар и сар. (1995, а).

Боја љуске јајета била је нешто већа код Hisex Brown (3,60), док је за Shawer 579 износила 3,30. Установљена разлика у просечним вредностима боје љуске код испитиваних провенијенци статистички је била врло значајна. У односу на податке које наводе Светлана Врачар и сар. (1995, а) и Лидија Перић и сар. (1998) за хибрид Shawer 579, ово су нешто више вредности. У резултатима које су приказали Златица Павловски и сар. (1994), просечна боја љуске јаја хибрида Hisex Brown износила је 3,72 поена.

Деформација љуске била је већа код Shawer 579, а анализом значајности је установљено да остварена разлика није била сигнификантна. Највећа деформација љуске јајета код Shawer 579 хибрида установљена је у 3, 9 и 10 4-недељном периоду истраживања, док је код Hisex Brown иста била највећа у 4, 5, 9 и 10 4-недељном периоду истраживања. Добијене просечне вредности деформације љуске јајета у складу су са резултатима до којих су дошли Светлана Врачар и сар.


(1995, а) и Араповић и сар. (1998), док су нешто већу деформацију љуске јајета за хибрид Shawer 579, установили Лидија Перић и сар. (1998).

На основу података из табеле 1. може се уочити да је индекс облика јајета за обе испитиване провенијенце кокоши био уједначен и износио је 78,66% за Shawer 579 и 79,66% за Hisex Brown. Установљене разлике значајности биле су статистички врло значајне. Установљено је код оба испитивана хибрида да се са узрастом индекс облика јајета смањивао. Добијене просечне вредности индекса облика јајета нешто су више од резултата до којих су дошли Златица Павловски и сар. (1994) и Лидија Перић и сар. (1998), а нешто нижи од резултата Светлане Врачар и сар. (1995, б) и Араповић и сар. (1998).

Чистоћа љуске јајета била је нешто боља код Shawer 579 хибрида (4,81), него код Hisex Brown (4,69). Установљена разлика значајности код испитиваних хибрида статистички је била значајна. Кретање испитиване особине јајета по четворонедељним периодима ношења била је доста уједначена за обе про-венијенце, осим што се код Hisex Brown носиља запажа пад просечне чистоће љуске јајета у 3 периоду. Добијени резултати у складу су са резултатима до којих су дошли Златица Павловски и сар. (1994).

Закључци

Резултати који су добијени у тесту показују да су кокоши провенијенце Hisex Brown имале већи индекс облика јајета и нешто тамнију боју љуске, док је већу просечну масу јајета и деформацију љуске јајета имала провенијенца Shawer 579. Забележене просечне вредности и варијабилности чистоће љуске јајета испитиваних провенијенци била је уједначена.

Повезаност генотипа са спољашњим особинама квалитета јаја код испитиваних лаких линијских хибрида кокоши била је статистички врло значајна за следеће особине: масу јајета, боју љуске и индекс облика јајета.

Установљено је да код оба испитивана хибрида постоји врло јака зависност између старости носиља и масе јаја.

Посматрано уопште оба хибрида у погледу спољашњих особина квалитета јаја, дали су задовољавајуће резултате. С обзиром на добијене резултате истра-живања, ниједан од испитиваних хибрида не може се означити као апсолутно бољи.


1. Араповић З., Лидија Перић, Мила Торовић, С. Коњевић (1998): Резултати одгоја лаких линијских хибрида Shawer 579 и Tetra-SL. Наука у живинарству, 3, 3-4, 447-452.

2. Хопић С., Светлана Врачар, С. Митровић, Зденка Ђурђевић (1995): Утицај узраста и генотипа кокоши носиља на спољашње и унутрашње особине квалитета јаја. Биотехнологија у сточарству, 11, 3-6, 315-323, Београд.


3. Павловски Златица, Светлана Врачар, Б. Машић (1994): Утицај система држања малих јата коокши носиљн на спољашње особине квалитета јаја. Биотехнологија у сточарству, 10, 3-4, 13-20, Београд.

4. Павловски Златица, Р. Цмиљанић, С. Хопић, Светлана Врачар (1997): Промене у квалитету јаја у зависности од старости кокоши и спрата батерије. Биотехнологија у сточарству, 1-2, 43-50, Београд.

5. Перић Лидија, Б. Супић, Н. Милошевић, С. Коњевић (1998):Испитивање квалитета конзумних јаја два генотипа кокоши. Наука у живинарству, 3, 1-2, 201-206.

6. Вера Рајичић (2003): Утицај генотипа и узраста на производне особине и квали-тет јаја лаких линијских хибрида кокоши, Магистарска теза, Чачак.

7. Врачар Светлана, С. Митровић, З. Ђурђевић (1995, а): Утицај узраста генотипа кокоши носиља на спољашње особине квалитета јаја. Биотехнологија у сточарству, 11, 3-6, 307-314, Београд-Земун

8. Врачар Светлана, Златица Павловски, С. Хопић, Зденка Шкрбић, М. Лукић (1995, б): Повезаност узраста и генотипа носиља са особинама квалитета јаја. Наука у живинарству, 3, 1-2, 195-199.

The Еffect of Genotype and Age of Light Line Hybrids on the Eggs External and Quality Properties

Vera Rajicic, Jelena Milivojevic, Mirjana Staletic1, Tatjana Pandurevic2, Snezana Zivanovic-Katic3

1Small Grains Research Center, Kragujevac 2Faculty of Agriculture, Iest Sarajevo

3City of Kragujevac, Serbia

Summary The results of quality testing of commercial eggs of the two strains of light type of fowi,

Hisex brown and Shawer 579 are presented in the paper. Every four weeks the investigation of outer and inner traits of eggs has been carried out.

It was performed on the sample of 30 eggs of each hybrid. Until now 10 investigations were completed. For each egg the following external traits have been investigated: egg mass, shell colour, shape index, shell deformation and purity.

In the quality of eggs of the hybrids tested certain differences are found. Some larger mass of eggs and higher shell deformity, had the fowis of Shawer 579. More intensive egg shell colour and higer egg-shape index were found in the Hisex Brown strain. The obtained mean valutes and variabilities of egg shell purity in the strains investigated were equal for both strains investigated.

Key words: genotype, egg quality, external traits.


Originalni naučni rad UDK: 633.88 (4 )

Potrošnja začina u evropskim zemljama

Maja Štrbac1, Damir Beatović2

1Institut za ekonimiku poljoprivrede, Beograd 2Poljoprivredni fakultet, Beograd

Rezime

Začini su dodaci hrani. Koriste se u kulinarstvu i prehrambenoj industriji. Njihova osnovna namena i funkcija je da: poboljšavaju ukus, miris i izgled hrane, poboljšavaju svarljivost i iskoristljivost hrane, i sprečavaju kvarenje hrane (konzervansi). Broj začina koji se danas nalazi u upotrebi je veliki i zavisi od regionalnih uslova za njihovu proizvodnju. Neki začini su široko rasprostranjeni, dok drugi imaju isključivo lokalni ili regionalni karakter.

Krajnji cilj proizvođača začina je potrošnja istih. Od strukture potrošnje zavise obim proizvodnje i prihodi svakog prizvođača začina. Osnovni cilj istraživanja ovog rada jeste da se sagledaju osnovna obeležja godišnje potrošnje začina u evropskim zemljama, za vremenski period od 1999-2004 godine.

Osnovni izvori podataka korišćeni za ostvarivanje postavljenih ciljeva su preuzeti iz OUN za ishranu i poljoprivredu FAO (Food and Agriculture Organization). Za evropski aspekt istraživanja u analizu su uzete zemlje Evrope za koje FAO statistički evidentira podatke, ukupno 36 zemalja. Istraživanje bazirano na raspoloživim podacima za period od 1999-2004 godine, uslovilo je metod “istraživanje za stolom” (“desk research”). Da bi se ukazalo na razlike u potrošnji u pojedinim zemljama, biće izvršena kategorizacija zemalja prema nivou potrošnje začina. Prikupljeni podaci će biti prezentovani putem histograma i kartograma, a obrađeni standardnim matematičko-statističkim metodama (aritmetička sredina, stopa promene).

Ključne reči: potrošnja, začini, evropske zemlje, kategorizacija

Uvod

Začini se sve više upotrebljavaju prilikom pripremanja hrane. Prema Dajmond, Merilin, Dajmond (2001) činjenica je da se danas sve više ljudi zanima za ishranu. Pomenuti autori navode da je zdravlje pojedinaca i zdravlje stanovništva određeno različitim biološkim i „sredinskim“ činiocima, ali da nijedan od tih činilaca nije važniji od hrane koju jedemo.

Potrošnja poljoprivredno-prehrambenih proizvoda je permanentan proces u okviru lične potrošnje, kojim čovek podmiruje potrebe za energetskom vrednošću,


gradivnim i zaštitnim elementima. Samo pravilna kvantitativna i kvalitativna ishrana osigurava dobro zdravstveno stanje, pravilan rast i razvijanje svakog čoveka. Stvarne dnevne potrebe čoveka za hranom su individualne i zavise od niza faktora kao što su: uzrast, pol, telesna građa, težina, broj sati utrošenih na razne fizičke aktivnosti i sl.” (Štrbac, Maja 2006) Prema Božić Dragici (2005), kvantitet, odnosno kvalitet ishrane stanovništva, opredeljen je delovanjem niza činilaca ekonomskog, socijalnog, demo-grafskog, klimatskog, kulturnog, konfesionalnog i drugog karaktera.

Iako su začini u kuhinju ušli u dalekoj prošlosti kako bi prikrili miris, ukus ili boju pokvarene hrane, danas – kad nam je većina dostupna i kad im se cene ne određuju cenom zlata i otvorenošću drevnih začinskih puteva – dobro upotrebljeni, oni svaku namirnicu nadograđuju i ne tako retko jelo pretvaraju u remek-delo.“ (www.coolinarika.com).

Samo kvalitetne začinske sirovine proizvedene na principima GAP-a (Good Agricultural Practice) mogu pronaći put do krajneg potrošača (Jelačić i sar., 2006).

Osnovni cilj istraživanja ovog rada jeste da se sagledaju osnovna obeležja potrošnje začina u evropskim zemljama, godišnje, za vremenski period od 1999-2004 godine.


Osnovni izvori podataka korišćeni za ostvarivanje postavljenih ciljeva su preuzeti

iz OUN za ishranu i poljoprivredu FAO (Food and Agriculture Organization). Za evropski aspekt istraživanja u analizu su uzete zemlje Evrope za koje FAO statistički evidentira podatke, ukupno 36 zemalja: Albanija, Austrija, Belorusija, Belgija i Luk-semburg, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Češka Republika, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Island, Irska, Italija, Letonija, Litvanija, Makedonija, Moldavija, Holandija, Norveška, Poljska, Portugalija, Rumunija, Ruska Federacija, Srbija i Crna Gora, Slovačka, Slovenija, Španija, Švedska, Švajcarska, Ukrajina i Velika Britanija.

Istraživanje bazirano na raspoloživim podacima za period od 1999-2004 godine, uslovilo je metod “istraživanje za stolom” (“desk research”). Da bi se ukazalo na razlike u potrošnji u pojedinim zemljama, biće izvršena kategorizacija zemalja prema nivou potrošnje začina. Prikupljeni podaci su obrađeni standardnim matematičko-statističkim metodama. „Ako se iz svih numeričkih vrednosti, prikupljenih statističkih podataka, izračunava srednja vrednost, onda se ta izračunata vrednost, naziva izračunata srednja vrednost. Srednja vrednost se najčešće izračunava iz numeričkih srednjih vrednosti“ (Stojković, M., 2001). Analizirani dobijeni rezultati su prezentovani putem histograma i kartograma.


http://www.coolinarika.com/

Rezultati rada i diskusija Život savremenog čoveka ne bi se mogao zamisliti bez začina čija je upotreba

danas dostigla neslućene razmere. Pod začinima podrazumevamo biljne i druge proizvode koji ne predstavljaju hranu ali se dodaju hrani radi poboljšavanja njenog ukusa i mirisa (Danon i Blaženčić., 1992). Začini su biljke ili delovi određenih biljaka (sveži ili suvi) koje u određenom obliku upotrebljavamo radi postizanja arome i ukusa jela. U principu upotrebljavaju se delovi biljaka koji su najpikantniji i imaju najjače izraženu aromu. Svoju aromu i ukus začini mogu zahvaliti etarskim uljima koja sadrže. Etarska ulja izdvojena iz začinskih biljaka deluju antimikrobno, antibakterijski i imaju konzervirajuće dejstvo. (Klaus, Beatović, i sar., 2007). Začini utiču na lučenje sokova i enzima u digestivnom traktu, samim tim poboljšavaju varenje hrane, resorpciju hranjivih materija iz digestivnog trakta, i njihov kasniji metabolizam u tkivima (Kova-čević, 2000). Najrasprostranjeniji začini kao što su kim, korijander, anis i peršun koji deluju kao karminativ, stomahik, spazmolitik, ekspektorans i diuretik. Bosiljak je omi-ljeni začin mediteranskih naroda koji se upotrebljava u kulinarstvu kao svež (Fresh spice) i suv (Dry spice). U srpskom narodu bosiljak predstavlja svetu biljku, a odlikuje veoma kvalitetnom herbom i semenom (Jelačić i Beatović, 2004, 2006) koje se koriste kao začini i prirodni konzervansi. Život savremenog čoveka ne bi se mogao zamisliti bez začina čija je upotreba danas dostigla neslućene razmere.

Prosečna godišnja potrošnja začina u Evropi (1999-2004) iznosi 34140 tona. U Evropi se uočava povećanje u potrošnji začina od 11,86%. Najveća potrošnja je zabeležena 2004. godine (56180 tona), a najmanja 1999. godine od 27730 tona, što je za 28450 tona manje od iste u 2004. godini (Graf. 1).

Graf. 1. Potrošnja začina u Evropi (hiljada tona, prosek 1999-2004) Consumption of spices in Europe (1000 tonnes, average 1999-2004)

0

10

20

30

40

50

60

hiljada tona

1999 2000 2001 2002 2003 2004


http://bs.wikipedia.org/wiki/Biljke

http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Aroma&action=edit

Prema FAO statistici, za Češku Republiku nisu evidentirani podaci o potrošnji začina u istraživanom periodu. Globalno posmatrano u Evropi mogu se kvantifikovati sledeće grupe zemalja prema nivou godišnje potrošnje začina (1999-2004):

1. Ispod 1400 tona godišnje Ovaj nivo potrošnje ima 28 evropskih zemalja. Najmanju godišnju potrošnju

začina u posmatranom periodu (1999-2004) ima Albanija od 65 tona. Albanija ima najmanju potrošnju začina u 2000. godini (samo 10 tona), dok je najveća od 80 tona (ista potrošnja u 1999., 2002. i 2004. godini). Albanija ima povećanje u potrošnji začina od 18,6%. Moldavija beleži potrošnju začina od 88 tona godišnje, slede Island, Slovenija (100 tona), Makedonija (120 tona), te Srbija i Crna Gora (130 tona). Hrvatska i Estonija imaju istu potrošnju u posmatranom periodu od po 150 tona, godišnje. U ovu grupu zemalja se ubrajaju Belgija i Luksemburg (176 tona), kao i Slovačka koja ostvaruje prosečnu godišnju potrošnju začina od 200 tona. Bosna i Hercegovina beleži istu potrošnju kao i Portugalija (230 tona). Litvanija ima godišnju potrošnju začina od 290 tona. Sledi Belorusija koja ima za samo 6 tona veću potrošnju začina, od iste u Litvaniji. Finaska ostvaruje potrošnju od 310 tona, slede Bugarska, Grčka, Poljska, Norveška (670 tona), zatim, Danska, Italija (840 tona), te Švedska sa 860 tona. Švajcarska i Austrija imaju istu prosečnu godišnju potrošnju u posmatranom periodu (1999-2004) od po 900 tona. Letonija ostvaruje potrošnju začina od 910 tona, slede Španija (1020 tona), Ukrajina (1120 tona) i Irska sa 1200 tona.

2. Potrošnja začina u intervalu od 1400 do 2800 tona godišnje U ovoj intervalnoj grupi nalazi se tri zemlje. U ovu grupu se ubraja Rumunija sa

1590 tona, slede Nemačka i Mađarska koje imaju istu prosečnu godišnju potrošnju začina od po 1610 tona (1999-2004).

3. Potrošnja začina u intervalu od 2800 do 5600 tona godišnje U ovoj kategoriji nalaze se tri zemlje. Ovde spadaju sledeće zemlje: Ruska

Federacija sa 3770 tona, sledi Holandija sa 4580 tona, te Francuska sa prosečnom godišnjom potrošnjom začina od 5170 tona (1999-2004). Holandija ima najmanju potrošnju začina 2002. godine (560 tona), da bi 2004. godine ista bila za čak 19670 tona veća, što je i najveća potrošnja u posmatranom periodu.

4. Potrošnja začina preko 5600 tona godišnje Ovaj nivo potrošnje ima jedna zemlja u Evropi. Najveću prosečnu godišnju

potrošnju začina u posmatranom periodu ima Velika Britanija od 6600 tona godišnje (Slika 1). Velika Britanija ima povećanje u potrošnji začina u posmatranom periodu od 5,89%. Najveća potrošnja začina u Velikoj Britaniji je zabeležena 2003. godine od 7620 tona, a najmanja 2000. godine (5370 tona). Kroz istoriju, zemlje koje su kontrolisale tržište začina su bile najbogatije i najmoćnije države u svetu. U 19. veku Velika Britanija je bila lider na tržištu začina, a London je tada bio svetski centar trgovinom začina. Jedan od osnovnih razloga visoke potrošnje začina u »modernoj engleskoj kuhinji« je i zastupljenost »orijentalne kuhinje« koja podrazumeva široku upotrebu začina u pripremanju jela. Hrana pripremljena uz dodatak začina je ukusnija, a za mnoge potrošače znači luksuz i prestiž. Takođe, jedan od razloga sve veće upotrebe začina u ishrani je i njihovo pozitivno delovanje na zdravlje ljudi. „Tek poslednjih nekoliko decenija pojedini stručnjaci su počeli intenzivnije da se bave istraživanjem o


biološkom delovanju začina. Prema istraživanjima na Max - Plank institutu za prehram-benu fiziologiju u Dortmundu na temu veze između začina i izlučivanja pljuvačke, ustanovljeno je da konzumiranje jela u koje su dodati paprika, biber, estragon, kari ili đumbir dovodi do jačeg se lučenja pljuvačke nego kad je u pitanju nezačinjeno jelo. A što je veće lučenje pljuvačke to je i više probavnih fermenata. Prema tome, mnogi začini preko pljuvačke ubrzavaju probavu skroba u želucu, a time i pražnjenje želuca, tako da skraćuju probavni proces. Takođe se mnogo očekuje i od istraživanja delovanja začina na krvotok. Poznato je da posle obroka srce počinje da kuca brže i jače, istovremeno se povišava i krvni pritisak. Ustanovljeno je da začini mogu smanjiti otkucajni volumen koji se posle jela povećava. Oni deluju tako da srce uz manje rada postiže isti učinak. » (www.tofu.co.yu)

Graf. 2. Zemlje sa najvećom godišnjom potrošnjom začina u Evropi (hiljada tona,

prosek 1999-2004) Countries with highest consumption of spices in Europe (1000 tonnes, average 1999-2004)

Najveći porast potrošnje ima Austrija po stopi od 241,79%, a najveće smanjenje

u potrošnji ima Belgija i Luksemburg od 73,39%. Pored Belgije i Luksemburga, još sedam evropskih zemalja ima pad prosečne godišnje potrošnje začina (Francuska, Slo-venija, Norveška, Mađarska, Finska, Ukrajina i Letonija), dok rast ima 28 zemalja. Uo-čava se da najveći broj zemalja u Evropi ima nivo potrošnje ispod 1400 tona (Graf. 2)


http://www.tofu.co.yu/

Graf. 3. Prosečna godišnja potrošnja začina u Evropi (period 1999-2004, tona) Consumption of spices in Europe (average 1999-2004, tonnes, yearly)

1 2

3 4

5 6

5

7

8 9 10

11

12

4

13

14

15

16

17

18

19

20

21 22

23

24 25

26

27

28 29

30

31

32

33 34

35

36

1 Fi

nska

2

Šved

ska

3 N

orve

ška

4 D

ansk

a 5

V. B

ritan

ija

6 Ir

ska

7 Is

land

8

Esto

nija

9

Leto

nija

10

Litv

anija

11

Pol

jska

12

Nem

ačka

13

Hol

andi

ja

14 B

elgi

ja

15 F

ranc

uska

16

Špa

nija

17

Por

tuga

lija

18 B

elor

usija

19

Ukr

ajin

a 20

Mol

davi

ja

21 R

umun

ija

22 B

ugar

ska

23 G

rčka

24

Alb

anija

25

Mak

edon

ija

26 Č

eška

Rep

ublik

a 27

Slo

vačk

a 28

Mađ

arsk

a 29

Srb

ija i

Crn

a G

ora

30 B

osna

i H

erce

govi

na

31 It

alija

32

Šva

jcar

ska

33 A

ustri

ja

34 H

rvat

ska

35 S

love

nija

36

Rus

ka F

eder

acija

LEG

END

A

1400

-280

0 to

na

- Is

pod

1400

tona

2800

-560

0 to

na

- Pr

eko

5600

tona


Zaključak

Prosečna godišnja potrošnja začina u Evropi (1999-2004) iznosi 34140 tona. Najveću prosečnu godišnju potrošnju začina u Evropi ima Velika Britanija (6600 tona) i veća je od iste u Albaniji za čak 6535 tona, koja ima najmanju potrošnju u Evropi. Najveći broj zemalja ima prosečnu godišnju potrošnju začina u posmatranom periodu (1999-2004) ispod 1400 tona.

Najveći potrošači začina u Evropi su sledeće zemlje: Velika Britanija, Francuska, Holandija, Ruska Federacija, Mađarska, Nemačka, Rumunija, Irska, Ukrajina i Španija. Najveći porast potrošnje ima Austrija po stopi od 241,79%. Ukupno, osam zemalja u Evropi ima smanjenje prosečne godišnje potrošnje začina: Belgija i Luksemburg od 73,39% (ima najveće smanjenje), slede Francuska, Slovenija, Norveška, Mađarska, Finska, Ukrajina i Letonija.Većina zemalja u Evropi beleži povećanje u potrošnji začina u posmatranom istraživanom periodu.

Začini su danas daleko pristupačnijim najširim slojevima stanovništva u odnosu na ranije peride. Novčane, kulturološke i proizvodne barijere koje su sprečavale širenje i upotrebu začina u većini zemalja sve više nestaju i omogućavaju njegovu upotrebu. Poslednjih godina sve veći broj egzotičnih začina se proizvodi i na evrposkom kontinentu što sve pogoduje njihovoj ekspanziji i širenju.

Literatura 1. Beatović, D., Jelači, S., Rabrenović, B. (2006): Basil seed yield and quality, 4th

Conference on Medicinal and Aromatic Plants of South-East European Countries. Iasi, Romania. Book of abstracts, p. 37.

2 . Božić, D. (2005): Kvalitet ishrane stanovništva Evropske unije i Srbije, Beograd 3. Dajmond, M., Dajmond, H. (2001): Zdravi i vitki, Beograd 4. Danon, J., Blaženčić, Ž. (1992): Hranjivo, lekovito, otrovno i začinsko bilje, Naučna

knjiga, Beograd. 5. Kovačević, N. (2000): Osnovi farmakognozije, Farmaceutski fakultet Beograd. 6. Jelačić Slavica, Kišgeci, J., Beatović, D., (2004): Genotypes of basil (Ocimum

basilicum L.) in Serbia and Montenegro. 3rd Conference on Medicinal and Aromatic Plants of Southeast European Countries. Nitra, Book of Abstracts, p. 42-43. 5-8 September 2004. Book of Abstracts, page 42-43.

7. Jelačić, S., Beatović, D., Rabrenović, B. (2006): Ocena kvaliteta aromatičnih i začinskih biljnih sirovina proizvedenih na principima Gap-a, Proizvodnja hrane u uslovima evropske zakonske regulative, Zbornik sažetaka, Teslić, 13-16. mart 2006.

8. Klaus, A., Beatović, D., Nikšić, M., Jelačić, S., Nedović, V., Petrović, T. (2007): Influence of ethereal oils extracted from Apiaceae family plants of some pathogen microorganisms. 5th International Congress on Food Tehnology, »Consumer protetcion trought Food Procees Improvement & Innovation in the Real World«, 9-11. March 2007, Thessaloniki, Greece, Proceedings, Volume 3, pages 421-428.

9. Matović, M. (2004): Biljni začini, SD Publik. Beograd. 10. Stojković, M. (2001): Statistika, Subotica


11. Štrbac, M. (2006): Uporedna analiza potrošnje poljoprivredno-prehrambenih proi-zvoda, Doktorska disertacija, Novi Sad

12. Štrbac, M., Vlahović, B., Cvijanović, D. (2007): Projekcija potrošnje poljoprivredno-prehrambenih proizvoda za 2007. godinu u Evropi, Zbornik naučnih radova Instituta PKB Agroekonomik, Vol.13., br. 1-2.,173-178.

13. Švenda, B. (2004): Začini – ljekovitost dobrog okusa, Biljna lekarna www.tofu.co.yu www.coolinarika.com

Consumption of spices in European countries

Maja Strbac1, Damir Beatovic2

1Institute of Agricultural Economics, Belgrade

2Faculty of Agriculture, Beograd

Summary

The consumption of agricultural food products is a continuous biological and social process which is of utmost importance for each individual as well as for entire humanity. It is understood that proper nourishment derived from plants and animals contains basic nutritional components such as proteins, fat, carbohydrates, vitamins and minerals, the proportional consumption of which affects health, growth and development of an individual. The basic goal of this paper is to survey consumption of spices in European countries, for the period of 1999-2004, yearly. Sources of informations are used from FAO - Food and Agriculture Organization, for 36 countries (Albania, Austria, Belarus, Belgium and Luxembourg, Bosnia and Herzegovina, Bulgaria, Croatia, Czech Republic, Denmark, Estonia, Finland, France, Germany, Greece, Hungary, Iceland, Ireland, Italy, Latvia, Lithuania, Macedonia, Moldova, Netherland, Norway, Poland, Portugal, Romania, Russia, Serbia and Montenegro, Slovakia, Slovenia, Spain, Sweden, Switzerland, Ukraine and United Kingdom) in Europe. Method of work is „desk research”. Authors used basic statistical methods for work. Results of investigation are presented as figure and table. Average consumption of spices in Europe is about 34140 tonnes, yearly. Consumption of spices is very different in European countries. Average consumption of spices until 1400 tonnes yearly have 28 countries in Europe. United Kingdom have the biggest consumption of spices in Europe, about 6600 tonnes, yearly (it is for 6535 tonnes bigger than consumption of spices in Albania). Albania have the smallest consumption of spices in Europe. The biggest growth of spices consumption in Europe has Austria with 241,9%. The biggest fall of spices consumption has Belgium and Luxembourg with 73,39%. Fall in spices consumption have 8 countries in Europe.

This paper will provide theoretical and practical contribution for those responsible to carry out adequate actions to improve nourishment of consumers in Europe.

Key words: consumption, spices, European countries


Оригинални научни рад УДК:634.25

Измрзавање пупољака брескве у бањалучком региону у периоду мировања 2004/05 године

Борис Пашалић1

1Пољопривредни факултет Бањалука

Резиме

У досадашњим истраживањима измрзавања генеративних пупољака брескве углавном се констатује проценат пропадања - измрзавања цвијетних пупољака почетком вегетације и то без анализе токова процеса диференцијације као и степена диферен-цираности цвијетних зачетака у моменту дјеловања ниских темпратура. Наведена истраживања степена измрзавања цвијетних пупољака као основни критеријум узимају број пупољака који се нису активирали почетком вегетације. Међутим, прекид развића, односно пропадање цвијетних пупољака може бити изазвно и дјеловањем других фактора како прије тако и за вријеме зимског мировања воћака. Ураду је извршена анализа степена измрзавања генеративних пупољака брескве на пет локалитета у бањалучком региону, са посебним освртом на генеративне пупољке са прекинутом диференцијацијом у ранијим фазама органогенезе.

Кључне ријечи: бресква, генеративни пупољци, измрзавање, прекинута диферен-

цијација.

Увод

Проучавањем утицаја ниских зимских температура на измрзавање цвијетних пупољака коштичавих воћака у периоду мировања и почетком вегетације, код нас су се бавили Станковић и Булатовић (1995), Бошковић и Рудић (1961), Капетановић (1955), Ђурић (1978) и Пејаковић и сар. (1978). Исаева (1977) и Мићић и Чмелик (1988) указују да до прекида диференцијеције и пропадања цвијетних пупољака коштичавих воћака долази у току свих фаза органогенезе, а посебно у почетним фазама диференцијације (август и септембар) и без утицаја ниских температура. Мићић и Чмелик (1988.) указују и на чињеницу да се цвјетни пупољци са прекинутом диференцијацијом у III и IV етапи органогенезе релативно дуго задржавању на родним гранчицама, све до пуног цвјетања, што може да створи погрешну представу о томе да се ради о пупољцима који су страдали од ниских температура у периоду еколошког мировања. Такође, ова истративања не обухватају ни питање временских услова


прије појаве критичних температура, а што је у корелццији са водним режимом биљака, а тиме и степеном њихове отпорности у моменту наступања апсолутних минималних температура ваздуха (Тадијановић, 1988.).

Циљ овог рада је проучавање степена измрзавања пупољака брескве на пет локалитета у региону Бањалуке, са посебним освртом на присуство генеративних пупољака са прекинутом диференцијацијом примордија органа.


Проучавање појаве измрзавања и прекида диференцијације цвијетних пупољака брескве извршено је на простору општина Бањалука, Лакташи и Прњавор. Узорци у Бањалуци узети су са локалитета Шарговац (180 метара надморске висине), у Лакташима са локалитета Кадињани (249 м.н.в.), Чардачани (153 м.н.в.) и Ријечани (210 м.н.в.), те из једног мањег засада брескве у Прњавору. У периоду кретања вегетације, 17. 03. 2005. године узето је по тридесет мјешо-витих родних грана брескве које су пренесене у лабораторију Пољопривредног факултета у Бањалуци. Код узетих узорака је прво утврђен степен дифе-ренцираности цвијетних зачетака и њихов степен измрзавања. Прегледано је петнаест узорака и отворено је око 500 пупољака по узорку. Посматрање пупољака је обављено под бинокуларном лупом OLYMPUS SZH и одмах је извршено и фотографисањезатворених и отворених пупољака. Анализа темпе-ратурних услова за посматрани период извршена је на основу података преузетих од Метеоролошког завода у Бањалуци. Таб. 1: Апсолутне минималне температуре вездуха у подручју бањалучке регије у периоду новембар 2004. – март 2005. године

Absolute minimal air temperatures in Banja Luka region during the period from November 2004 to March 2005

Датум Date

2004. 2005. новембар November

децембар December

јануар January

фебруар February

март March

1. 11,9 5,7 - 3,5 - 0,4 - 17,6 2. 12,6 5,8 - 1,8 - 1,0 - 18,2 3. 12,4 6,3 - 1,3 - 0,4 - 16,4 4. 11,9 8,0 - 2,1 - 1,6 - 2,2 5. 11,3 5,0 - 2,5 - 5,5 - 1,9 6. 8,6 4,7 - 3,1 - 13,4 - 11,7 7. 6,3 2,6 - 2,9 - 15,3 - 12,6 8. 2,1 1,8 - 1,5 - 17,0 - 11,5 9. 1,8 0,6 - 1,7 - 17,9 - 1,3 10. 1,6 - 0,3 - 1,6 - 18,0 - 7,6 11. 5,2 - 0,5 - 3,1 - 13,2 - 12,6 12. 7,9 - 1,5 - 3,1 - 2,7 4,0 13. 5,4 - 1,9 - 4,3 1,0 14. 0,5 - 2,3 - 1,6 0,6 15. 0,9 - 2,4 - 2,9 - 1,4


Датум Date

2004. 2005. новембар November

децембар December

јануар January

фебруар February

март March

16. 0,8 - 2,3 - 0,3 - 1,5 17. 1,6 - 2,6 - 7,6 - 0,5 18. 1,1 0,8 - 9,6 - 1,3 19. 2,1 - 0,4 - 4,2 - 10,2 20. - 2,0 - 1,0 - 6,2 - 6,3 21. - 4,0 - 5,1 - 2,2 - 2,4 22. - 5,4 - 1,1 - 3,4 - 1,6 23. 1,4 - 4,6 - 4,3 0,4 24. 0,2 - 4,4 - 1,0 - 0,9 25. - 3,8 - 2,9 - 2,1 - 1,7 26. - 6,4 2,2 - 3,1 0,6 27. - 1,1 0,6 - 4,9 - 4,1 28. 1,4 3,2 - 13,2 - 12,8 29. 0,9 2,6 - 7,5 30. 4,2 2,7 - 12,0 31. 0,1 - 15,0

сума total 91,4 21,2 - 133,6 - 148,5

ср. мјесечна average monthly

temperature

3,0 0,7 - 4,3 - 5,3


На основу табеле 2 може се констатовати различит степен оштећења генеративних пупољака брескве на прегледаним узорцима. Непосредан узрок оштећења пупољака су ниске зимске температуре. Као посљедица дјеловања ниских температура, јавио се проблем уништавања пупољака од стране птица. У недостатку друге хране птице су се храниле пупољцима биљака.


Таб. 2: Број (постотак) оштећених и неоштећених генеративних пупољака испитиваних узорака брескве

Number (percentage) of damaged and healthy generative buds of surveyed peach samples

сорта / узорак variety/ sample

Г е н е р а т и в н и п у п о љ ц и Generative buds

вег. пупољци vegetative

buds

укупно пупо-љака total

number of buds

нормално диференци-

рани без измрзавања

normaly differentiated

without freezing

нормално диферен. измрзли normally

differentia-ted frozen

оштећени од стране

птица damaged by birds

са преки-нутом

диференц. interrupted differentia-

tion

укупно генер.

пупољци total

number of generative

buds

Весна, Ријечани

142 32,49%

8 1,81 %

286 65,44%

1 0,23% 437 329 766

Спринг-крест, Ријечани

83 29,23%

20 7,04%

181 63,73%

0 0 284 233 517

Диксиред, Ријечани

81 24,32%

18 5,41%

222 66.66%

12 3,60% 333 219 552

Фајет, Ријечани

56 17,77%

3 0,95%

244 77,46%

12 3,81% 315 291 606

Редхевен, Ријечани

46 16,49%

8 2,87%

224 80,29%

1 0,36% 279 230 509

Глохевен, Ријечани

55 17,52%

18 5,73 %

238 75,79%

3 0,96% 314 239 553

Санкрест, Ријечани

54 38,29%

35 24,82%

50 35,46%

2 1,42% 141 73 214

Ерли Редхев. Риречани

63 18,64%

29 8,58%

237 70,12%

9 2,66% 338 152 490

Редхевен, Чардачани

52 11,35%

327 71,39%

76 16,59%

3 0,66% 458 258 716

Редхевен, Бањалука

23 8,71%

16 6,06%

224 84,34%

1 0,38% 264 159 423

Спринг-крест, Бањалука

19 7,28%

11 4,21%

229 87,74%

2 0,77% 261 176 437

Фајет, Прњавор

25 8,96%

11 3,94%

243 87,10%

0 0 279 223 502

Редхевен, Прњавор

21 5,29%

2 0,50%

374 94,20%

0 0 397 236 633

Спринголд, Прњавор

38 24,84%

1 0,65%

111 72,55%

3 1,96% 153 186 339

Редхевен, Кадињани

211 60,45%

18 5,16%

120 34,38%

0 0 349 202 551


Прегледом података из табеле 2 можемо закључити следеће:

1. Највећи број нормално диференцираних генеративних пупољака који нису оштећени евидентиран је код узорка узетог у Кадињанима, општина Лакташи (60,45%, сорта редхевен), а најмањи број ових пупољака је присутан код узорка узетог у Прњавору (5,29%, такође код сорте редхевен);

2. Највећи број нормално диференцираних цвијетних пупољака који су измрзли је уочен у узорку узетом у Чардачанима, општина Лакташи (71,39%, сорта редхевен), а најмањи број ових пупољака је присутан код узорка узетог у Прњавору (0,50%, сорта редхевен);

3. Највећи број генеративних пупољака оштећених од стране птица је констатован код узорка узетог у Прњавору (94,20%, сорта редхевен), а најмањи код узорка узетог у Чардачанима (16,59%, такође сорта редхевен);

4. Највећи број колатералних пупољака који се налазе бочно на нодусима и чија диференцијација је прекинута прије уласка у период мировања, уочен је код узорка узетог у Ријечанима (3,81%, сорта фајет), док код узорака некох сорти узетих у Ријечанима, Прњавору и Кадињанима није уочено присуство ових пупољака (сорте спрингкрест, фајет и редхевен).

Закључак

Истраживања су показала да су засади брескве на ширем подручју Бањалуке, у току зимског мировања 2004/05 године претрпили значајна оштећења. Основни разлог оваквог стања је изразито хладан и дуготрајан зимски период. На основу табеле 1 види се да су се негативне температуре, у току јануара, јављале свакодневно, а у фебруару и првој декади марта евидентирана су само четири дана у току којих се минималне температуре нису спуштале испод 0ºC. Апсолутни минимум је остварен 02. 03. 2005. године и износио је - 18,2º C.

Највећи број измрзлих пупољака је уочен у засаду брескве у Чардачанима. Овај засад се налази на равном терену, у близини мјеста уливања ријеке Турјанице у Врбас, па се може претпоставити да је овде дошло до дуготрајног задржавања језера хладног ваздуха, што је довело до значајног измрзавања. Најмање измрзавање је забиљежено у засаду брескве у Кадињанима. Ово се може довести у везу са чињеницом да се овај засад налази на терену који није непосредно окружен већим узвишењима и налази се на нешто већој надморској висини, гдје је омогућена ваздушна дренажа. Важно је уочити да је најмањи број генеративних пупољака (измрзлих или нормалних) уочен у засаду у Прњавору, на сорти редхевен, што је и разумљиво ако се види да је на истом узорку евидентиран и највећи број генеративних пупољака поједених од стране птица.

Посматрањем птица које су, у недостатку других извора, коистиле родне пупољке брескве за исхрану, уочено је присуство неколико различитих врста. Предњачила је врста Pyrrhula pyrhula или зимовка. Ове врсте током зимског периода користе пупољке биљака за своју исхрану и ријетко наносе веће штете зсадима воћа. Ипак, током мировања вегетације, у зиму 2004/05 године, штете које су засадима воћа начиниле птице биле су огромне, нарочито у засадима који су лоцирани у близини или уз саме шуме.


Обзиром да се у региону Бањалуке релативно често понављају зиме са изразито ниским апсолутним минималним температурама, неопходно је посветити посебну пажњу избору локалитета за заснивање воћњака. И кроз ово истраживање се показало да су парцеле које се налазе у долинама ријека и затвореним котлинама изразито неповољне за подизање засада воћа, нарочито коштичавих воћних врста.


1. Лучић, П., Мићић, Н., Ђурић Гордана (1996): Воћарство I, Нолит Београд, Партенон Београд, Институт СРБИЈА Београд

2. Мићић, Н., Ђурић Гордана (1995): Зависност тока диференцијације од положаја вегетативних купа на нодусу младара у врста воћака из рода Prunus. Институт за истраживања у пољопривреди „Србија“ центар за воћар-ство и виноградарство Чачак.

3. Мићић, Н., Ђурић Гордана, Дабић Гордана (1989): Одбацивање цвјетних пупољака коштичавих воћака као посљедица прекида диференцијације зачетака цвијетова. Радови Пољопривредног факултета Универзитета у Сарајеву, год. XL, број 44/1992.

4. Мићић, Н., Ђурић Гордана, Станојевић В., Љ. Радош (1997): Системи гајења као фактор интезивирања производње коштичавих воћака, ИНИ – АГРОЕКОНОМИК – Зборник научних радова Вол.3. бр. 1. стр. 211 – 219

5. Медин, А. (1998) : Бресква, Алфа, Загреб

Freezing Injuries of Peach Buds in Banja Luka Region During the Period of 2004/05

Boris Pašalic1

1Faculty of Agriculture Banja Luka

Summary

Previous researches of freezing of peach generative buds were mostly determining

percentage of deterioration – freezing of flower buds at the beginning of vegetation, that is without analyzing of differentiation processes and differentiation level of flower primordia under condition of low temperatures. Mentioned researches of level of freezing of flower buds as a basic criteria used number of buds that did not activate at the beginning of vegetation. However, interruption of development, deterioration of flower buds can be caused by act of other factors before as well as during winter stagnancy of fruit trees. In this paper we analyzed level of freezing of peach generative buds at five different locations in Banja Luka region, with emphasis on generative buds with interrupted differentiation in early stages of organogenesis.

Key words: peach, generative buds, freezing, interrupted differentiation.


Упутство ауторима

Часопис ''Агрознање научно - стручни часопис'' објављује научне и стручне радове, који нису штампани у другим часописима. Изводи, сажеци, синопсиси, магистарски и докторски радови се не сматрају објављеним радовима, у смислу могућности штампања у ''Агрознању''.

Категоризација радова

''Агрознање'' објављује рецензиране радове сврстане у сљедеће категорије:

прегледни рад, оригинални научни рад, претходно саопштење, излагање на научном или стручном скупу и стручни рад.

Прегледни рад је највиша категорија научног рада. Пишу их аутори који имају најмање десет публикованих научних радова са рецензијом у међународним или националним часописима из домена научног питања које обрађује прегледни рад, што истовремено подразумијева да су ови радови цитирани (аутоцитати) у самом раду.

Оригинални нучни рад садржи необјављене научне резултате изворних научних истраживања.

Претходно саопштење садржи нове научне резултате које треба претходно објавити.

Излагање на научном и стручном скупу је изворни научни и стручни прилог необјављен у зборницима.

Стручни рад је прилог значајан за струку о теми коју аутор није досад објавио.

Сви радови подлијежу рецензији, а обављају је два рецензента из одго-варајућег подручја.

Аутор предлаже категорију рада, али редакција часописа на приједлог рецензента коначно је одређује.

Припрема часописа за штампу

Прилог може бити припремљен и објављен на српском језику ћирилицом

или латиницом и енглеском језику. Обим радова треба бити ограничен на 12 за прегледни рад, а 8 страница за

научни рад, А4 формата укључујући табеле, графиконе, слике и друге прилоге уз основни фонт 12 и 1,5 проред, те све маргине најмање 2.5 cm.

Радови се подносе редакционом одбору у два примјерка и на дискети, препорука је користити фонт Time New Roman CE.

Табеле, графикони и слике морају бити прегледни, обиљежени арапским бројевима, а у тексту обиљежено мјесто гдје их треба одштампати. Наслове табела и заглавље написати на српском и енглеском језику.

Текст прегледног рада треба да садржи поглавња: Сажетак, Увод, Преглед литературе, Дискусију или Анализу рада, Закључак, Литературу, Резиме (на једном од свјетских језика).

Agroznanje, vol. 8., br.2. 2007, 71-72 77

Текст оригиналног научног рада треба да садржи сљедећа поглавња: Саже-так, Увод, Материјал и метод рада, Резултати и дискусија, Закључак, Литература, Резиме на неком од свјетских језика.

Наслов рада треба бити што краћи, информативан, писан малим словима величине 14 п. Испод наслова рада писати пуно име и презиме аутора без титуле. Испод имена аутора писати назив и сједиште установе-организације у којој је аутор запослен.

Сажетак је сажет приказ рада који износи сврху рада и важније елементе из закључка. Сажетак треба да је кратак, до 150 ријечи, писан на језику рада.

Кључне ријечи пажљиво одабрати јер оне сагледавају усмјереност рада. Увод излаже идеју и циљ објављених истраживања, а може да садржи

кратак осврт на литературу ако не постоји посебно поглавље Преглед лите-ратуре.

Литература се пише азбучним односно абецедним редом са редним бројем испред аутора с пуним подацима (аутори, година, назив референце, издавач, мјесто издања, странице).

Summary писати енглеским или неким другим свјетским језиком ако је рад на српском или српским ако је рад писан неким од страних језика. То је превод сажетка са почетка рада. Обавезно навести преведен наслов рада са именима и презименима аутора и називом и сједиштем институције у којој раде.

Сви радови добијају УДК класификациони број. Сви радови подлијежу језичној лектури и техничкој коректури, те праву

техничког уредника на евентуалне мање корекције у договору са аутором. Рукописи радова и дискете се не враћају.


agroznawe - unibl

Documents