Духовност;afilohije o postu; berdjajev o savrsenosti hriscanstva i nesavrsenosti hriscana

8/8/2019 ;Afilohije o postu; BERDJAJEV o Savrsenosti hriscanstva i nesavrsenosti hriscana

1/54

: 19.09.2005:

Srdan Miljkovic

ELEMENTI ISIHAZMA U NjEGOSEVOJ

LUCI MIKROKOZMA

I

Isihazam[1] je, u uzem smislu, naziv za religiozno-duhovni i bogoslovsko-filosofskipokret na pravoslavnom Istoku u 14. veku, narocito u Svetoj Gori i na Balkanu, pa,dakle, i kod Srba u to vreme. Najpre, isihazam oznacava podviznicki nacin

hriscanskog zivota, provodenog prvenstveno u molitvenom tihovanju, spojenimnajcesce sa anahoretskim (otselnickim) monaskim zivljenjem u pustinji ili unenasaljenom mestu. Sama grcka rec isihia znaci:tisina, spokojstvo, mir, unutrasnjemolitveno tihovanje, umno delovanje, umno-srdacnu neprekoidno ponavljanu molitvuGospode, Isuse Hriste, Sine Boziji pomiluj me gresnoga kojom se ostvaruje zivoopstenje s Bogom, licno obozenje, pocetak preobrazaja licnosti samog podviznika(monaha), ali i drugih ljudi i celog sveta.

Kao duhovno trazenje i religiozno-filosofska orijentacija isihazam ima svojevrsneprethodnice u judejsko-biblijskoj apokaliptici i u grckoj religioznoj filosofiji srednjeg inovog platonizma. Ipak, isihazam se kao poseban zivotni stav i pogled na svet razvio i

uoblicio u ranohriscanskom monastvu (egipatskom, sirijsko-palestinskom i sinajskom).I vec u ranom hriscanstvu pokazuje se njegova bitna karakteristika da nije nuzno vezanza otselnicki, pustinjski stil zivota. Ovim duhovnim zivotom ziveli su i veliki OciCrkve na Istoku i na episkopskim katedrama po velikim gradovima. VelikiKapadokijci iz 4. veka Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i Grigorije Niski osimsto su praktikovali isihazam, dali su mu i njegovu teorijsku, filosofsko-teoloskuobradu, i upravo blagodareci njima isihazam je postao autenticni izraz novozavetne,hriscanske, pravoslavne filosofije i teologije, mentalitet hriscanskog zivota, put i nacinvidenja, ne samo coveka i sveta, nego i bogopoznanja i poznanja uopste. Preko MaleAzije i Carigrada isihazam stize do Svete Gore i Balkana gde svoj vrhunac dozivljavau 14. veku. Glavni predstavnik i zastupnik isihazma u to vreme bio je Grigorije

Palama, najpre svetogorski podviznik, a zatim i arhiepiskop Soluna. Bas kao i kodvelikih Kapadokijaca, i u Grigoriju Palami isihazam je ziveo i u prakticnom i uteorijskom obliku.

Praktikovan u otselnickom i tihovateljskom nacinu zivota u egipatskom, sirijsko-palestinskom i sinajskom monastvu, teorijski uoblicavan od strane velikihKapadokijaca iz 4. veka, ziveci u praksi i teoriji kroz vekove kod Areopagita, JovanaLestvicnika, Maksima Ispovednika, Jovana Damaskina, sv. Simeona Novog
http://www.vidovdan.org/arhiva/category1.htmlhttp://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn1%23_ftn1http://www.vidovdan.org/arhiva/category1.htmlhttp://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn1%23_ftn1


2/54

Bogoslova, Nikifora Isihaste i Grigorija Sinaita, isihazam je u svom autenticnomobliku dospeo i do Grigorija Palame u 14. veku, gde i kada je kao osnovni duhovno-podviznicki i filosofsko-teoloski metod poznanja i dozivljavanja Boga, sveta i coveka,predstavljao duhovni renesansi pokret usmeren na sintezu bozanskog i covecanskog,

za razliku od njemu savremene zapadne tendencije, upravo odvajanja sveta i coveka odBoga, odnosno sekularizacije. Ovo je ujedno i zgodna prilika da se pojasni i korenevropskog humanizma. Naime, doktor filosofskih nauka, sef katedre biomedicinskeetike Ruskog drzavnog medicinskog fakulteta, I. V. Silenjamova, objasnjava pojamhumanizma:Pojavivsi se kao sporedni produkt jeretickih sporova o prirodiBogocoveka u srednjem veku, ideja humanizma stice siroku popularnost u epohi

renesanse. U docnijim vekovima humanizam stice snagu kao ideologija covekobozjakoja je direktno suprotna hriscanstvu. Sve za coveka, sve za covekovo dobro: komenije poznat ovaj credo humanizma koji iskljucuje glavni sadrzaj dobra spasenjebesmrtne duse covekove. Humanizam je, sto dalje to vise, iskljucivao apotezu coveka,

apotezu ljudskih vrednosti, ljudskih mogucnosti.[2] Isihazam u Vizantiji i

srednjovekovnoj Srbiji ni u kom slucaju nije bio nehumanisticki. Naprotiv, on je svet,coveka, misao, filosofiju, kulturu, umetnost, afirimisao na drugaciji nacin u odnosu nazapadnim humanizam, u kontekstu bogocovecanske zajednice sa Bogom, javljene uHristu, a dostupne u Crkvi. Pravoslavna Vizantija i od nje krsteni i prosveceni Sloveniziveli su u i kretali se nekim drugim, samosvojnim duhovnim putevima, za razliku odsavremenog im hriscanskog Zapada, kako u duhovnom zivotu, tako i u filosofiji,teologiji, umetnosti i ostalim sferama ljudskog duhovnog i materijalnog zivota ukojima se covek projavljuje kao stvaralac.

Blagodareci Grigoriju Palami isihazam kao duhovni pokret u Vizantiji u 14. veku imasirok uticaj na sve slojeve narodnog zivota i kulture. Pored Grigorija Palame, vazno je

spomenuti i znacajnog isihastu Svete Gore i citavog Balkana, sv. Grigorija Sinaitu, jerod njega potice citav niz ucenika, i to srpskih isihasta, poznatih kao Sinaiti, koji sudelovali u srednjovekovnoj Srbiji, narocito u 14. i 15. veku. Tako je ovaj pokret bioprisutan i u Srbiji kneza Lazara i despota Stefana Lazarevica, a preko nje siri se i naseveroistok, u Vlasku, Moldaviju i juznu Rusiju, da bi se u osamnaestom veku prekoPajsija Velickovskog vratio na Svetu Goru. U 19. i pocetkom 20. veka isihazamdozivljava svoj novi procvat u ruskom starcestvu (Serafim Sarovski, starci Optinepustinje, Jovan Kronstatski). Bas kao u Vizantiji u 14. veku i u Srbiji u 14. i 15. veku,isihazam je u Rusiji pocetkom 20. veka imao veliki uticaj na kulturu. Ruskainteligencija tog vremena odnosila se sa pojacanim interesovanjem prema problemuznaka i simbola. Jak uticaj isihazma prisutan je kod teologa oca Pavla Florenskog,

poznatog matematicara i predsednika Moskovskog matematickog drustva, profesoraDimitrija Fjodorovica Jergova, filologa i filosofa jezika Alekseja Loseva, pesnikaOsipa Emiljevica Mendeljstama i uopste kod pesnika ruskog simbolizma[3]. I udanasnje vreme ovaj izrazito pravoslavni, podviznicko-misaoni pokret ponovodozivljava svoj procvat na Svetoj Gori, a teorijski ga sve vise izlazu i razradujupravoslavni neopatristicki bogoslovi.

II
http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn2%23_ftn2http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn3%23_ftn3http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn2%23_ftn2http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn3%23_ftn3


3/54

Na osnovu ovog kratkog i sazetog istorijata isihazma kao duhovnog pokreta,primecujemo da je isihasticka misao posredstvom Vizantije i njene kulture prisutna usrednjovekovnoj Srbiji 14. i 15. veka koja je i sama legitimni, duhovni, kulturni iistorijski nastavljac vizantijske tradicije. Srbija 14. i 15. veka, drzava kneza Lazara i

njegovog naslednika despota Stefana Lazarevica, Srbija pretkosovska i poslekosovska,Srbija cije je srce u kosovskom zavetu i knezevoj veceri, jeste fundament, temelj nakojem pociva i Crna Gora iz vremena dinastije Petrovica i njenog, za temu ovogteksta, najznacajnijeg predstavnika, vladike Petra II Petrovica Njegosa. Ta Crna Goraje logican, direktan, delom i hronoloski nastavak drzave kneza Lazara i despotaStefana Lazarevica. Srbija rodena u kosovskom zavetu, knezevoj zakletvi, uKosovskom boju, jeste drzava, konkretna istorijska cinjenica u kojoj je ostvarenarealna sinteza dva principa: carstva nebeskog i carstva zemaljskog. Ona prakticno,svojim izgledom, postojanjem u specificnom istorijskom kontekstu poslekosovskogvremena, predstavlja jednu vrstu umetnosti. Ta drzava, kao drustveno-politicka iistorijska realnost, jeste prostor u kojem je carstvo nebesko bilo prisutno na zemlji,

dakle, u carstvu zemaljskom. Kako je Carstvo nebesko prisustvo svetlosti DuhaSvetoga u dusi (kako veli jedan od ranih Istocnih Otaca), tako se moze tvrditi da Srbijadespota Stefana Lazarevica predstavlja jedan primer ovaplocenja isihasticke filosofijeu formi drzave, kao prostoru u kojem se ostvaruje saradnja (sinergija) individualnihstvaralackih energija coveka-vladara i nestvorenih, bozanskih blagodatnih energijaTvorca.[4]

Crna Gora vladarske dinastije Petrovica rodena je iz despotovine Srbije. O tomesvedoci i Njegos u Gorskom vijencu:

Sto utece ispod sablje turske,

sto na vjeru pravu ne pohuli,

sto se ne hce u lance vezati,

to se zbjeza u ove planine

da ginemo i krv prolivamo,

da junacki amanet cuvamo,

divno ime i svetu slobodu.

Sve su nase glave izabrane[5]

Srbija rodena u kosovskom zavetu, knezevom opredeljenju za carstvo nebesko, krstenau krvlju kosovskih mucenika, preko despotovine Stefana Lazarevica nastavila je svojzivot u Crnoj Gori dinastije Petrovica. Zaista, s koje god strane da se pogleda, CrnaGore je specificna i posebna. Njen geografski polozaj je takav da Turci njome nikada


4/54

nisu u potpunosti ovladali. Ona nikada nije bila ni pravno, ni administrativno, deoTurskog carstva. Sama po sebi, po konfiguraciji terena, ona je jedan asketski prostor krsevita i krsna, posna zemlja. Ova drzava locirana je u planinama i brdima,podvucena morem, obgrljena oblacima, markirana Lovcenom kao dominantnim

istorijsko-mitskim prostorom, poput antickog Olimpa, i na kraju, krunisana Petrom IIkoji je u isto vreme i episkop, i vladar, i poeta (pesnik, stvaralac). U jednoj licnostisusrela su se sva tri atributa bozanske vlasti: zakonodavac, prorok i mudrac (svetovni iduhovni vladar i stavaralac). Potvrdu za ovakav zakljucak nalazimo i kod Anice Savic-Rebac koja Crnu Goru i vladiku Petra II opaza na slican nacin, kao nastavak i sintezudveju istorijskih linija:Kao i nasa zemlja, ona je svet tvrdih suprotnosti u kome kroznezne ljubavne pesme progovara nesavitljivost borbenih tradicija a kroz junacke

ponekad cudna eticka i osecajna mekoca; u kojoj je anticki kult herojskepozrtvovanosti spojen sa jednom novom osecajnoscu, koja je nasu narodnu tragediju u

XIV veku ucinila predominantnom dusevnom sadrzinom kroz vekove. Iz tog dusevnog

stanja razvila se, kao njegova konkretizacija u stvarnosti, Crna Gora. (...)A ta Crna

Gora dala je i samu svoju najpuniju konkretizaciju u poeziji, u svome iopstejugoslovenskom velikom pesniku Petru Petrovicu Njegosu.[6]

Ovaj kratki diskurs o Crnoj Gori i Njegosu kao episkopu, vladaru i pesniku jestepokusaj da se i vanliterarne cinjenice (istorija i biografija), koje su u uskoj vezi saLucom mikrokozmom sagledaju u svetlu isihasticke misli, jer im je svima ishodiste ijezgro u licnosti subjekta koji praktikuje isihiu, zivi po Bozijim zapovestima. Ziveciisihasticku praksu, podviznik pocinje da preobrazava ne samo sebe nego i celokupnustvarnost (istorijsku, politicku, socijalnu) oko sebe, celi svet. Takode, smisao ovogdiskursa je i u tome da bas sve (politicka, istorijska i drustvena stvarnost drzave kaoprostora u kojem se vladar projavljuje kao stvaralac, dakle celi svet) preobrazeno moze

da zivi kao umetnost na jednom, u etickom i estetskom smislu visem stepenuegzistencije. U tom smislu nije na odmet reci da je Njegos, resavajuci mucnafilosofska i bogoslovska pitanja uLuci mikrokozma, u kojoj su se na jednom mestusreli poezija, filosofija i teologija, okvalitetio celokupnu predmetnu, pojavnu i moralnustvarnost svog vremena i prostora. PosleLuce Njegos je uspeo da sredi unutardrzavneodnose, da suzbije anarhiju koja je vladala medu crnogorskim bratstvima i dauspostavi red, zakon i vlast. Anarhiju je preobrazio u monarhiju. Crna GoraNjegosevog vremena predstavlja konkretan primer uticaja isihasticke misli u istoriji.Tako je Njegos jos jedna epizoda uticaja isihazma na stvaralastvo koje je naslediozajedno sa celokupnom tradicijom i duhom srednjovekovne Srbije 14. i 15. veka, akoje je, kao sto je vec receno, legitiman istorijski i duhovni nastavljac vizantijske

tradicije, a njenim posredstvom i izvorne isihasticke misli.

III

Pre nego sto bude apostrofiran centralni problem ovog rada, sadrzan u njegovomnaslovu, potrebno bi bilo izloziti i osnovne elemente isihasticke filosofije, odnosnognoseologije. Njih je opsirno izlozio episkop Atanasije (Jevtic) u vec pominjanojstudijiProlegomena za isihasticku gnoseologiju,[7]a ovom prilikom bi bilo pozeljno u
http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn6%23_ftn6http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn6%23_ftn6http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn7%23_ftn7http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn7%23_ftn7http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn6%23_ftn6http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn7%23_ftn7


5/54

jednom sintetizovanom i simplifikovanom obliku navesti elemente isihazmaneophodne prilikom citanja i interpretacije stihova NjegoseveLuce; interpretacije kojace se osloniti na metod reda-po-red, blizak teoriji Bogdana Popovica, odnosno uovom, konkretnom slucaju, na metod stiha po stihstiha-po-stih.

Naime, hriscanin filosofira u ovo troje:

u zapovestima Bozijim;

u dogmatima;

u veri.

Zivljenje u zapovestima Bozijim, njihovo praktikovanje izbavlja um od strasti,dogmati ga uvode u poznanje postojecih stvari, a vera ga uvodi u videnje (sozercanje)

Svete Trojice. Hriscnska filosofija je trostepena. Ona je prakticna (zivljenje pozapovestima Bozijim), teorijska (poznanje bica i stvari) i teoloska (videnje Boga Svete Trojice). Ova trostepenost hriscanske filosofije primetna je i u trima knjigamaStarog zaveta koje se dele na: zakon, proroke i mudrosti. Primecujemo takode da je isam Njegos kao istorijska licnost u sebi sadrzao ova tri atributa, stepena filosofije:zakonodavac svetovni vladar, prorok episkop, visoki crkveni velikodostojnik,mudrac pesnik, poeta, stvaralac. Primetno je da sa ovom trijadom korespondiraju i trilica, tri ipostasi Boga koji je Bog-Otac (starozavetni zakonodavac), Sin Boziji IsusHristos (prorok Novog zaveta) i Bog-Sveti Duh (Sveprisutni Zivotodavac, Delatnik).[8]

Vazno je takode istaci i da je isihasticka misao po svom karakteru antinomicna, sto neznaci i protivrecna, nego nesvodljiva ni na jedan filosofskisistem misljenja, ideja ilipojmova. Ovo opstenje sa Bogom nije ni samo intelektualno, noetsko, racionalno, jerje covek nesto daleko vise od same racionalne egzistencije.[9]

Pokajanjem, preumljenjem i smirenoumljem covek se otvara za mogucnost delovanjaDuha Svetoga. U saradnji Svetoga Duha i covekovog duha, u toj sinergiji se i nalazicelokupan smisao isihasticke gnoseologije. Cak bi se moglo reci da je smisaohriscanskog zivota zadobijanje Duha Svetoga, a Hriscanstvo religija Duha Svetoga.Sveti Duh se u isihastickom dozivljaju javlja uvek kao blagodatna Svetlost, onakvakakva je bila tavorska svetlost u vreme Hristovog preobrazenja na gori Tavor, pred

Apostolima. Ova Svetlost Duha Svetoga dozivlja se kod isihasta uvek kao realnoprisustvo u coveku, vecna, bozanska nestvorena svetlost, a ne kao apstraktnaunutrasnjaprosvetljenost. Ukratko, u isihastickoj teologiji i gnoseologiji svetlosti radise upravo o onome o cemu govori sveti Simeon Novi Bogoslov:Nije znanje svetlost,nego je svetlost (Bozanska) pravo znanje.

IV
http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn8%23_ftn8http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn9%23_ftn9http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn9%23_ftn9http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn8%23_ftn8http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn9%23_ftn9


6/54

Posto poznanje u iskustvu isihasticke filosofije nije diskurzivni, spekulativni akt, negosusret celog coveka licem u lice sa zivom Istinom, i prilikom traganja za isihastickimelemetima u NjegosevojLuci potrebno je biti maksimalno fleksibilan islobodan,poznavajuci prirodu poezije koja je misljenje u pesnickim slikama. Kao takva, i poezija

predstavlja neku vrstufilosofskog sistema, i ona operise medijem jezika koji, iakopesnicki, jeste ipak intelektualni, i kao takav nesavrsen da se njime izrazi individualno,subjektivno isihasticko iskustvo cega jeLuca svojevrsni dokument, svedocanstvo.

Pouzdan put da se u NjegosevojLuci traze elementi isihasticke gnoseologije jestetraganje za onim mestima gde Njegos osvedocuje prisustvo svetlosti u svojoj poeziji.Pre nego sto se krene u ovaj poduhvat, potrebno je jos jednom konsultovativanliterarne podatke koji su u tesnoj vezi sa samim knjizevnim stvaranjem Petra IIPetrovica Njegosa, kao i sa uslovima u kojima je ovaj njegov ep nastajao. Ovo jeveoma vazno i opravdano imajuci u vidu cinjenicu da je isihazam jedan licnosnifenomen koji se tice celokupnog covekovog zivotnog nastrojenja, i koji kao takav

mora biti prisutan u svim ostalim aspektima i podrucjima u kojima se projavljujekonkretna stvaralacka licnost. Pogotovo i tim pre sto je slozenost Njegoseve licnosti,kao jednog istorijskog fenomena, vec delom i komentarisana. Na ovom mestu takodeje vazno i napomenuti da je Njegos, vec opisanom konfiguracijom svoje stvaralackelicnosti, nosilac odredenih predispozicija za stvaralastvo koje je u duhu isihastickefilosofije. Elementi isihazma prisutni su u samoj umetnikovoj licnosti koja kaotroslojna korespondira sa tri nivoa isihasticke gnoseologije.[10] Drugi vanliterarnimomenat koji ce biti jedna od tema ovog teksta, mnogo se vise tice konkretnogumetnickog dela, dakleLuce mikrokozma. Rec je, naime, o uslovima u kojima jeNjegos pisao pomenuto pesnicko delo. Iz pisma koje je poslao svom ucitelju iprijatelju Simi Milutinovicu Sarajliji, kao i iz pricanja vladicinog sobara Sredanovica,

[11] proizilazi da je Petar II PetrovicLucu pisao od cistog ponedeljka (prvog danaVaskrsnjeg, Casnog, Velikog posta), sto znaci od 10. marta, pa do 7. aprila 1845.godine, dakle cetiri nedelje, i to u jednom dahu. Vladika se, naime, zatvorio u svojukeliju (radni kabinet), strogo naredio da ga ne uznemiravaju, da se dobro lozi kaousred zime, cak i da mu se rucak i vecera donose u njegov radni prostor. Radio je,dakle, u vreme najstrozeg posta, u samoci, u asketskoj atmosferi, cak je obezbedio iidealnefizioloske uslove za rad (neodoljivo je interesantan podatak da je Njegosnaredio da se prostor u kojem je boravio zagreje kao usred zime kao da je hteo dapostigne idealnu temperaturu prostora u kojem radi, verovatno da bi stvorio iluzijuvantelesnosti izjednacavanjem sopstvene telesne temperature sa spoljasnjom). Ovde je,dakle, moguce pronaci svedocanstvo o prisutnosti isihasticke filosofije na njenom

gotovo tehnickom nivou. Da li je u to vreme, odnosno uopste, Njegos praktikovaoumno-srdacnu molitvu? Ne samo tada, nego od dana kada je postao kaluder, a mozdajos i ranije Njegos se sigurno morao moliti Bogu. Isusova molitva, odnosno umno-srdacna molitva jedno je od osnovnih monaskih poslusanja. O Njegosevoj molitvisvedoci i vladika Nikolaj (Velimirovic): Molitvom je Njegos stalno bio sjedinjen sasvojim bozanstvom. Njegova bozanska iskra neprekidno je trazila komunikacija sa

vjecnim plamenom iz koga je ona i iskocila[12]. Na osnovu ovog svedocanstva vladikeNikolaja moze se zakljuciti da je Njegos ne samo praktikovao umno-srdacnu molitvu,
http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn10%23_ftn10http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn10%23_ftn10http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn11%23_ftn11http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn12%23_ftn12http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn10%23_ftn10http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn11%23_ftn11http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn12%23_ftn12


7/54

nego da je dosegao i onaj najvisi stepen molitvenog tihovanja, trenutak od kada ovamolitva sama tece, verovatno cak i nezavisno od njene jezicke artikulacije, kada se umspusta u srce, i kada oni zajedno sa voljom, slobodom, ljubavlju, blagodacu i drugimsposobnostima i darovima bogolikog bica ljudskog ispunjavaju podviznika Duhom

Svetim. Cesto su molitvenici ovo stanje opisivali recima:Ne zivim ja, nego Hristos umeni (sveti apostol Pavle). Ocigledno je Njegos sav bio molitva. Takva mu je bila ipoezija, neprestano divljenje, pohvala i blagodarenje Bogu. O duhovnom stanjuvladikinom svedoci i Ljubomir Nenadovic uPismima iz Italije: Vladika cesto ponekoliko sati sedi u svojoj naslonjaci i cuti[13]. I na osnovu ovog svedocanstvaproizilazi nesumnjiv zakljucak da je vladika Petar II praktikovao umno-srdacnumolitvu, odnosno da je bio isihasta. Ne samo sadrzajemLuce mikrokozme, nego isvojom zbirkom pesamaPustinjak cetinjski, posebno njenim nazivom, Njegos jeostavio svedocanstvo svoje vezanosti za otselnicki, pustinjacki stil zivota. Kaoepiskop, on ovde neodoljivo podseca na vec pominjane velike Kapadokijce koji su i uurbanim sredinama mogli da se podvizavaju kao u pustinji i u isto vreme da isihazmu

daju teorijski i filosofski oblik. Svojim epomLuca mikrozma Njegos je, madutim,isihazmu dao poetski oblik.

V

Sada, kada su u dovoljnoj meri iscrpljeni biografski i istorigorafski podaci kojisvedoce o Njegosevom isihazmu, njegovoj molitvi, vreme je da se zapocne traganje zaelementima isihazma i u njegovom pesnickom delu, tacnije uLuci mikrokozma. Metodputem kojega je moguce potvrditi prisustvo filosofije svetlosti u pomenutomNjegosevom epu, odgovara teoriji reda-po-redBogdana Popovica. Ovaj metod cini senajpogodniji, jer i hronoloski, kako se ep razvija, umesno je pratiti postepeno

razvijanje sva tri stadijuma isihasticke gnoseologije. U samom tekstu epa nailazi se,naime, na svedocanstvo o prisustvu drugog i treceg stadijuma ove gnoseologije,odnosno na teorijsko i mistagosko poznanje.

Dosadasnja relevantna literatura o stvaralastvu Petra II Petrovica Njegosa, a posebno onjegovom deluLuci mikrokozma, pristupa Njegosevom pesnickom delu kao iskljucivointlektualnom, noetskom, racionalnom umetnickom ostvarenju, prenebregavajucicinjenicu da su pesnik (poeta, stvaralac) i njegovo delo daleko vise od racionalneegzistencije. Tako Anica Savic-Rebac u svojoj studijiLuca mikrokozma od PetraPetrovica Njegosa[14] prati prisustvo ideja i motiva koji, po njenom misljenju, zive uLuci kao reminiscencije na knjizevna i filosofska dela, odnosno sisteme misljenja iz

ranije knjizevne, filosofske, religiozne i pseudoreligiozne tradicije s kojom je Njegos iako je imao skromno, ali izuzetno probrano, a time ipak kvalitetno znanje mogaodoci u kontakt. Anica Savic-RebacLucu mikrokozma shvata gotovo kao jedankonglomerat ideja i motiva, od onih koji su prisutni u stvaralastvu Platona, Vergilija,Pindara, Dantea, Lamartina, Miltona, te u ruskom narodnom pesnistvu, kao iumetnickoj ruskoj, francuskoj, italijanskoj, engleskoj i grckoj poeziji (koje jeupoznavao putem dostupnih prevoda), preko onih koji su sastavni deo hriscanstva,misticke, svetlosne filosofije (a sklonost prema njoj primio je od svog ucitelja Sime


8/54

Milutinovica Sarajlije), orficke filosofije, bogumilstva, neomanihejstva, pa sve do onihprisutnih u kabalizmu, kao i, naravno, onih koji su prisutni u isihastickoj svetlosnojfilosofiji. Dakle, Anica Savic-Rebac shvataLucu mikrokozma kao produktmnogobrojnih nabrojanih uticaja raznih filosofskih, religioznih i pseudoreligioznih

sistema i ucenja, sto znaci da u svojoj pomenutoj studiji prati uLuci genezu odredenihideja i motiva iz pomenutih sistema, posmatrajuci na taj nacin Njegosevu stvaralackulicnost iskljucivo kao racionalnu kategoriju, ne uzimajuci u obzir trosloznostNjegoseve stvaralacke licnosti koja je posledica prisustva isihasticke misli u svimslojevima zivota Petra II Petrovica Njegosa (istorijskom, tradicijskom, duhovnom,drustveno-politickom, kulturnom, ontoloskom, religiozno-filosofskom). Iz ovogaproizilazi da Anica Savic-Rebac potvrduje samo Njegosevu informisanosto isihazmu,ali ne i praktikovanje ovog duhovnog pokreta koji je daleko vise od jedne intelektualnestvarnosti na nivou obavestenosti, koji je, naprotiv, noseca ideja celog Njegosevog epa,i celokupnog stvaralastva i zivota Petra II.

Ozbiljnost, znacaj i karakterLuce mikrokozma najvidljiviji su u samom Njegosevomsvedocanstvu u kojem on opisuje stvarnost nastanka svog dela: Kao da sam zaspao, pami duh odleteo mimo atmosfere, i onamo se susreo sa nepoznatim duhovima, te ih

pitao o njihovu susastvu i o carstvu duhova, a oni na moja pitanja odgovorili[15].Ocigledno da jeLuca mikrokozma vise od samog epa, vise od noetske pesnicketvorevine. Ona je zapisnik, dokument, svedocanstvo, dnevnik jednog licnog isubjektivnog isihastickog iskustva u kojem pesnik spoznaje tajne coveka, poezije,stvaranja i istorije sveta, slike vasione, tajne Boga.Luci mikrokozma mora se, dakle,pristupati sa punom svescu o tome sta ona zapravo jeste a ona nikako nije prostoumetnicko delo, odnosno konglomerat razlicitih ideja i motiva preuzetih iz literarnetradicije.

UPosveti, uvodnoj pesmi epa, Njegos otvara centralno pitanje isihastickegnoseologije, pitanje smisla covekovog zivota na zemlji, i zakljucuje:

Ah, ovo je najvisa taina

i duhovne najstrasnije bure

ovoga su u grobu kljucevi.[16]

Ovim stihovima Njegos svedoci o ozbiljnosti i znacaju pitanja koje ce resavati tokom

svog epa.

U samom tekstuLuce mikrokozme uocljiv je drugi stadijum isihasticke gnoseologije,odnosno umstveno saznanje ili poznanje stvarnosti, dogmata istina stvarnog sveta,ljudske istorije. UPosveti su misli metodicno rasporedene, kao u nekoj disertaciji.Najpre pesnik poznaje zivot kao cudan zadatak, i uzaludnost razmisljanja o njemu(stihovi 3-20)[17]. Zatim postavlja pitanje smisla zivota (stihovi 21-30)[18]. Prve dvenaznacene misli predstavljaju poznanje pojmova smisla zivota i smisla zadatka
http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn15%23_ftn15http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn15%23_ftn15http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn16%23_ftn16http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn16%23_ftn16http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn17%23_ftn17http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn17%23_ftn17http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn18%23_ftn18http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn15%23_ftn15http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn16%23_ftn16http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn17%23_ftn17http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn18%23_ftn18


9/54

traganja za sustinom zivota. Treca misao jeste poznanje Prirode kojoj se pesnik obracatrazeci od nje odgovor na postavljena pitanja; medutim ona

na sva moja zarka ljubopitstva

smijehom mi odgovara njenim.[19]

Takode i stihovi 31-50[20] izPosvete predstavljaju svedocanstvo pesnikovog dijalogasa Prirodom. Cetvrta misao je poznanje prirode naucne i filosofske misli, koja je odovoga sveta, a koja kao takva ne daje pesniku zadovoljavajuce odgovore. Naime,odgovori ovih misli su:

do kroz mrake zedno tumaranje,

do nijemog jednog narjecija,

do pogleda s mrakom ugasenog.[21]

I stihovi 51-70[22]takode predstavljaju svedocanstvo dijaloga pesnika sa naukom ifilosofijom. Peta misao uPosveti Luce mikrokozma jeste poznanje coveka koji odnauke, filosofije i Prirode trazi odgovor na pitanje smisla njegovog zivota na zemlji(stihovi 71-130)[23]. Tu pesnik shvata nemogucnost dobijanja odgovora od njih:

Snom je covjek uspavan teskijem,

u kom vidi strasna prividenja,[24]

Covjek organ dosta slabi ima

da izrazi svoje cuvstvovanje,

sato znake razlicite dava,[25]

Poslednji citirani stih predstavlja poznanje nesavrsenosti jezika kao medija kojimcovek izrazava svoje znanje. Dovde Njegos konstatuje mrak, odnosno nemogucnostpoznanja istine o coveku, svetu i stvarnosti u sferi filosofije, nauke i Prirode beznecega sto ce se otkriti u narednom deluPosvete. To nesto otvorice pozitivna poznanja

stvari i pojmova. Pozitivna saznanja pocinju od trenutka kada Njegos uocava kljucnuosobinu covekovu:

S tocke svake pogledaj covjeka,

kako hoces sudi o covjeku
http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn19%23_ftn19http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn20%23_ftn20http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn21%23_ftn21http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn22%23_ftn22http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn22%23_ftn22http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn23%23_ftn23http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn23%23_ftn23http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn24%23_ftn24http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn25%23_ftn25http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn25%23_ftn25http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn19%23_ftn19http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn20%23_ftn20http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn21%23_ftn21http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn22%23_ftn22http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn23%23_ftn23http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn24%23_ftn24http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn25%23_ftn25


10/54

tajna cojku covjek je najvisa.

Tvar je tvorca covjek izabrana![26]

Kljucna rec, odnosno kljucni pojam koji pesniku otvara pozitvno poznanje pojmova istvari jeste tajna. Tajna se u ovom kontekstu ne odnosi na neresivu zagonetku, nego naosobinu koja coveka ravni sa Bogom, Tvorcem. To je otkrice onog necega sto jeneprevodivo na jezik logike intelekta. Rec je o sumi osobina koje izlaze izDostojevskove sintagmezivi zivot. Ova sintagma naizgled je pleonazam, ali bivajasnija kada se osmotri iz perspektive njene suprotnosti mrtvi zivotkoja je posledica irezultat trazenja odgovora na sustinu covekovog zivota na zemlji od nauke, filosofije iPrirode. Pojam tajne biva delimicno demistifikovan i konkretizovan u stihovima:

dusa ljudska jeste besamrtna,

mi smo iskra u smrtnu prasinu,

mi smo luca tamom obuzeta.[27]

Ovi stihovi predstavljaju pozitivno poznanje coveka. Kako je u ranijem delu teksta vecvise puta objasnjena covekova priroda u odnosu na Boga, odnosno sta je Boziji lik ucoveku, ove stihove je moguce interpretirati i komentarisati stihovima vladike Nikolaja(Velimirovica):

Ruka nas Tvoja, Boze, sazdala

Ognja Tvog iskra u nas je pala

U nas je pala i zasjala

Zazegla nasa kandila mala.

Istinsko poznanje sveta moguce je jedino poeti, jer je njegovo zvanjesvesteno. Jedinoje poeta, pesnik, covek stvaralac u mogucnosti da saznaje svet, jer su svet, covek i Bogtri pojma kojima je zajednicki imenitelj u pojmu stvaranja. Stvaranje je imanentnocoveku i Bogu kao subjektima, a svetu kao objektu. Iz toga logicno proizilazi da jedinostvaralac moze poznati stvoreno. Ovde se citalac susrece sa jednom idejom koja je

stara verovatno koliko i covekova misao, a najranija svedocanstva o njoj moguce jepronaci jos u antickoj filosofiji, kao i u knjizi Postanja u Starom zavetu. Ta ideja glasi:Poznati znaci imati. Poznanje stvari ujedno je i mogucnost vladanja stvarima.Hajdeger u svojoj Metafizici, govoreci o Helderlinu, kaze da je sustina poezije upravou tome da da ime, da stvori ime.[28] Iz toga proizilazi da je pesnik, poeta, stvaralac,vladar nad svim postojecim, pa upravo kao takav on ne samo da ima pravo nego iobavezu da se prema svemu postojecem opredeli. Zadatak pesnikov je da stavlja uplamtece vrste sve zasluzne ljude Dusana, Obilica, Dorda a otpadnike Vukasina,


11/54

Vuka i Vujicu daprogrmi hulom strahovitom. Ovde nam Njegos otkriva pojammorala stvaraoca, pojam morala stvaralastva, pojam morala pesnika cije je mesto uistoriji, ali i u eshatologiji veoma visoko, ozbiljno i odgovorno. On je vladar!

Bitno je praviti razliku izmedu poznanja stvari i poznanja pojmova na jednoj strani, apoznanja bica na drugoj strani. Odnosno, kako je govorio Marko Pustinjak, isihasta iz5. veka:Drugo je poznanje stvari, a drugo je poznanje Istine. UPosveti se nalaziiskljucivo poznanje stvari i poznanje pojmova: pojma zivota, pojma smisla zadatkacovekovog zivota na zemlji, pojma Prirode, pojma nauke, pojma filosofije i pojmaPoezije.Posvetaje nastala nakonLuce mikrokozma, ona je prema tome svedocanstvo,dozivljaj konkretnog umetnickog dela (Luce), ali i pojma poezije i stvaranja uopste.Zato je misao u njoj smirenija i pomalo distancirana.Posvetuje Njegos pisao hladneglave.Posveta je, receno recnikom isihasticke gnoseologije, veoma sistematicno imetodoloski dosledno razlozeno poznanje poezije i stvaralastva kao jednog dogmata,jedne istine. Ona je, prema tome, metapoznanje. Dakle,Posveta je svedocanstvo

poznanja logosa poezije i logosa konkretnog poetskog delaLuce. Tek od prvogpevanjaLuce moguce je neposredno pratiti Njegosevo zivo sozercanje logosa stvari,pojmova i bica, kao i sozercanje samog Boga Svete Trojice.

VI

Distanciranost posvete u odnosu na sam epLuca mikrokozma proizilazi iz sameprirode objekata poznanja. UPosveti se nalazi svedocanstvo poznanja logosa, dogmatai istina, ne cak ni stvari, nego pojmova. U samom epu objekti poznanja su velikimdelom stvari, a najvise bica, u krajnjoj liniji sama Istina. Zbog toga je tonPosvetedaleko blazi, umetnicki mozda cak islabiji u odnosu na ton koji vlada samomLucom,

gde pesnik poznaje dogmate stvari, i na kraju dogmat zivog Boga Svete Trojice. Onosto je u epu receno u pesnickim vizijama, alegorickim i simbolickim slikama, uPosvetije receno neposredno. Zato se sam ep cini mnogo zivljim, jer on upravo jestesvedocanstvo poznanjazivog zivota,zive Istine,zivog Boga Svete Trojice. Josjednom bi trebalo podvuci razliku o razlicitosti poznanja pojmova i stvari na jednojstrani, i poznanja zive Istine na drugoj strani (Marko Pustinjak). Interpretativnimcitanjem, metodom reda-po-red, prakticno je moguce vratiti se u 10. mart 1845.godine (cisti ponedeljak) kada se sam stvaralacLuce zatvorio u svoju keliju u kojoj jebelezio iskustvo sozercavanja logosa, dogmata stvari i zive Istine licem u lice.

Element prakticne isihasticke filosofije primetan je u 17. stihu prvog pevanja:

Evo zertva s oltara cistoga![29]

Ovaj stih predastavlja nesumnjivi dokaz ociscenog uma koji jedino kao takav moze dasozercava stvari, bica i pojmove, odnosno da boravi na drugom, teorijskom ilignostickom stadijumu isihasticke filosofije.

Treci stadijum isihasticke gnoseologije, mistagoski stadijum, pocinje od sledecih
http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn29%23_ftn29http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn29%23_ftn29


12/54

stihova:

U noc, strasnom burom razjecanu,

sinu meni zraka pred ocima

i glas zacuh kano glas andela[30]

Citirani stihovi svedoce o pesnikovom iskustvu samopoznanja. Samopoznanje, kaognoseoloski metod, u Istocnom Hriscanstvu ocenjen je dosta visoko. Sveti GrigorijeBogoslov govori o mogucnosti bogopoznanja putem samopoznanja. I Vasilije Veliki jegovorio da seslicno poznaje slicnim. Ovo samopoznanje u logickom skladu je saNjegosevim spoznanjem coveka koji u sebi nosi bozansku iskru. Pesnik vodiunutrasnji dijalog sa svojom bozanskom iskrom. Ona mu se obraca stihovima:

''Ja sam duse tvoje pomracene

zraka sjajna ognja besmrtnoga:

mnom se sjecas sto si izgubio;[31]

Dve izdvojene pesnicke slike predstavljaju na alegorican nacin isihasticko iskustvosamopoznanja i bogopoznanja, kao i njihovu sinergiju. Kako su obe pesnicke slikesvetlosnog karaktera, iza njihovog simbolickog znacenja krije se pojavljivanje DuhaSvetoga i pesnikovog boravka u njemu. Njegoszraki postavlja pitanje istocnoggreha izeli da spozna logos ovog istorijskog i kosmickog dozivljaja, njegov tok, razloge i

uzroke. On moli zraku da ga vodi vjecnom ognjistu, dakle Bogu. Ona ga vodi ucarstvo svjetova, zajedno prelazesest nebesa,sest mlecnijeh putovah. Zaustavljaju sena jednom od mirova (svetova), na brijegu kristalnom gde se poeta susrece sa svojimangelom hraniteljem. Bitno je na ovom mestu uociti da se svetlosni princip izzrakepreobrazava u angela hranitelja. Oba principa predstavljaju blagodatno svojstvo DuhaSvetoga, koji jeste sinergija besmrtne zrake sjajnog ognja, i koji je u coveku, i Bozijenestvorene blagodatne energije. Kroz dijalog sa svojom besmrtnom iskrom, u procesusamopoznanja, poeta otkriva preduslov istinskog poznanja stvari i bogopoznanja.Besmrtna iskra ce ga voditi vjecnom ognjistu, ali poeta mora da ucini sledece:

vec tegotni okov fiziceski

zbaci s sebe, osvobodi ga se,

pod tudijem ne stenji bremenom;

on je strucak slabih i nejaki,


13/54

za mah smrtna samo iznikao,

on je rucak gada puzecega[32]

Navedeni stihovi svedocanstvo su poetine svesti o potrebi licnog podviga, o asketizmukao preduslovu poznanja stvari i bogopoznanja, o zivljenju po Bozijim zapovestima.Ovi stihovi, dakle, predstavljaju poznanje prvog stadijuma hriscanske, isihastickegnoseologije. Bozanska iskra pesniku upucuje poziv: ''Sljeduj za mnom!''U tom stihuostvaruje se sinergija, saradnja duha coveka i Svetog Duha. Posle tog poziva poetaplamti velicestvom neba, sto je sjedinjavanje sa prirodom prosotra u kojem se pesniknalazi, odnosno shvatanje i svest o njemu. Poeta se otvara za dejstvo Bozije blagodeti,odnosno ostvaruje se sinergija njegovih stvaralackih energija i potencijala, njegovepredodredenosti, po svojoj prirodi stvorenog bica, i Bozijih blagodatnih energija, kao iprirode samog Boga:

nekakvo me svojstvo diglo tamo

nekakav me sveti magnet tegli.[33]

Privucen ovim svetim magnetizmom, poeta dospeva na kristalni brijegi tamo srecesvog angela hranitelja koji mu se obraca kao tvari oposteg stvoritelja. Na ovom mestuizrecena je potvrda covekovog dostojanstva, njegovih svojstava i osobina kaostvorenog bica. Ovde poeta zeli da vidi uzrok svog padenija. Pesnik se odusevljavaBozijom ljubavi prema coveku koji je misleci atom. Angel hranitelj mu pokazujeCarstvo svetlosti i, s njegove leve strane, Carstvo tame, koje kada dusa poete vidi padau uninije (ocajanje). Iz tog stanja angel ga izbavlja na sledeci nacin:

Sini kaze ognjem stvoritelja!

ti si iskra za nebo stvorena,

besmrtnijem Bogom pomazana.[34]

Kroz dijalog sa angelom hraniteljem, poeti se otkriva prava priroda i identitet covekov,njegovo mesto u sferi stvorenih bica. U ovom pevanju poeta spoznaje i svoju smrtnostkoja je posledica sentimentalnog i pateticnog odnosa prema zemlji i svetu:

Stoga smrtni najsjajni poete

s vratah neba u propast padaju.[35]

Prema do sada recenom, prvo pevanjeLuce mikrokozma predstavlja, na teorijskom ignostickom stadijumu isihasticke filosofije, iskustvo poznanja prirode, porekla iidentiteta coveka, njegovo mesto u sferi stvorenih bica u odnosu na nestvorenog Boga,
http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn32%23_ftn32http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn33%23_ftn33http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn33%23_ftn33http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn34%23_ftn34http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn35%23_ftn35http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn32%23_ftn32http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn33%23_ftn33http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn34%23_ftn34http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn35%23_ftn35


14/54

te poznanje uzroka i razloga covekove smrtnosti.

U drugom pevanju angel hranitelj pokazuje poeti Carstvo svetlosti, Carstvobesmrtnosti, Carstvo ljubavi. Takode mu otkriva svoj identitet. Angel hranitelj pripada

legionu Mihaila Prvoprestolnoga. Na ovaj nacin poeta, indirektno, jos dublje spoznajei svoj identitet. Sveti Arhangel Mihailo je angel koji je, kao sto mu i samo ime govori,kao Bog od svih angela on je najblizi Bogu. Poetin angel hranitelj pripada reduarhangela Mihaila, sto znaci da i sam poeta na taj nacin pripada istom redu delatnikaBozijih. Ovako je na indirektan nacin, jos dublje i jasnije, markirana slicnost poete iBoga - pesnik je zaista slican Bogu. Angel hranitelj mu u ovom pevanju otkrivalogose, istine noci (stihovi 230-260)[36], nebeskih tela (stihovi 261-290)[37]. Posletoga angel hranitelj dovodi pesnika do bistrog istocnika gde ce ovaj, posto se napijevode sa pomenutog izvora, u pesnickoj viziji videti tajnu, istinu covekovog pada iistocnog greha. Na ovom mestu uocljiv je pojmovni paralelizam izmedu istocnika iistocnog greha.

Trece pevanjeLuce je, prema objektu koji se poznaje, u gnostickom smislu centralnomesto epa, kao i celokupne gnostike ovog knjizevnog dela. Ono predstavljasvedocanstvo o trecem, najvisem stadijumu isihasticke gnoseologije, svedocanstvo opoznanju tajne Svete Trojice. To je mistagoski stadijum isihasticke gnoseologije.Tvorac se otrkiva kroz dijalog sa arhangelom Mihailom i arhangelom Gavrilom.Izmedu njih trojice, mozda jos bolje receno unutar njih trojice, tece i razvija seravnopravan dijalog. Tim i takvim dijalogom, Bog se otkriva kao Bog komunikacije,zajednistva, sto je bitna osobina Boga-Svete Trojice, koja se reflektuje i na coveka kojije bice komunikacije, zajednice, drustveno bice. Iz ove forme bogootkrovenja spoznajese jedan dogmat gnoseologije koji glasi: Boga je nemoguce poznati po njegovoj

sustini, nego ga je moguce poznati po njegovim vecnim i nestvorenim energijama(ljubav, komunikacija). Kroz ovu komunikaciju, trijalog, tvorac otkriva ibezgranicnost svog uma:

Um je samo jedan bez granice,

svi su drugi kratkovidi umi.[38]

Pored toga sto se otkrio kao trojican (triipostatasan), kroz trijalog, Tvorac se otkriva ikaojedan jedini. Takode, citirani stihovi su i potvrda i ilustracija prirode isihastickegnoseologije i njenog treceg stadijuma, bogovidenja i bogopoznanja. U stihovima 221-

340[39] treceg pevanjaLuce Tvorac otkriva i tajnu Satane.

U cetvrtom pevanjuLuce mikrokozma sledi i Satanina verzija sopstvenogslucaja. Zarazliku od Tvorca koji vodi ravnopravan trijalogunutar sva tri svoja lica, Satana vodigordi monolog:

tajni slucaj nas je otac bio;[40]
http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn36%23_ftn36http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn36%23_ftn36http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn37%23_ftn37http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn38%23_ftn38http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn39%23_ftn39http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn40%23_ftn40http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn36%23_ftn36http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn37%23_ftn37http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn38%23_ftn38http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn39%23_ftn39http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn40%23_ftn40


15/54

da s gordijem vlacem nebesnijem

dijelimo vladu i mogucstvo,

da imamo svi jednaka prava[41]

Uzevsi tajni slucaj za razlog preraspodele vlasti na nebu satana se otrkiva kao najstarijianarhista. U narednim stihovima on otkriva i svoju drugu osobinu:

Na opsirne nebesne ravnine

istem vladu da podijelimo

i nebesa pala vozdvignemo,

prvi zakon da prirodi damo,

nek se svaki sa vrhovnom vlascu

na svom nebu gordi i velica![42]

Pored toga sto je prvi anarhista, Satana je i prvi demokrata. On je za preraspodeluvlasti na nebu. On ne zeli svu vlast samo za sebe, nego pod okriljem ravnopravnosti itolerancije, on tezi izjednacavanju prava. Satana ne zeli da se uzdigne iznad Tvorca,jer zna da je to nemoguce Bog je jedan i neogranicen. Satana je apostol anarhije, a nemonarhije. Kada bi se digao iznad Tvorca vasiona bi opet bila uredena po zakonima

reda hijerarhije i monarhije. Ravnopravnoscu medu svim vladajucim silama na nebu,uspostavila bi se anarhija, haos i bezvlasce, dakle pakao.

Pored toga sto cetvrto pevanjeLuce na gnostickom nivou, na drugom stadijumuisihasticke gnoseologije, otkriva dogmat i istinu Satanine verzije i ambicije o uredenjuvlasti na nebu, ono donosi i poznanje dogmata zla, kako na nebu, tako i na zemlji.Cetvrto pevanje otkriva i neke najvaznije istorijske saradnike zla:

Evo Adam, evo Noelopan,

Evo Razec i evo Askela[43]

Njegos, dakle, pominje konkretne istorijske licnosti,Napoleon, CezariAleksa,saradnici zla na zemlji cija imena iscitavamo logikom i postupkom koji su imanentniintencijama anarhije, haosa i nereda (pa se zato njihova imena desifruju citanjemunazad, dijametralno suprotnim metodom i redom vrednosti u odnosu na zakone neba iBozije organizacije vlasti u njemu) ali i duhove podnebesja, dakle prostora kojipripada zemlji i istoriji, a koji tezi uspostavljanju vladavine zla i na nebu:


16/54

Alzzenk, Ilzhud i Alzavalg gordi,

Obenizrem i Jaobaz zlobni[44]

Duhovi podnebesja su, dakle knez zla, duh zli, glava zla i merzinebo. Uocljivo je daAdamovo ime nije skriveno, napisano u logici zla, sto njemu daje specificno mesto, nesamo u preraspodeli vlasti na nebu i zemlji, nego i u paralelogramu sila izmedu Boga injegovih saradnika na jednoj, a Satane i njegove vojske na drugoj strani.Ambivalentnost i kolebljivost Adamova izmedu dobra i zla, jeste tema petog pevanjaLuce, u kojem je otkrivena tajna, istina i logos kosmickog dogadaja pobune na nebu.

Kao i cetvrto pevanje, i peto pevanje donosi svedocanstvo poznanja dogmata neba injegove istorije, dakle zadovoljava drugi, teorijski ili gnosticki nivo isihastickegnoseologije. Celo peto pevanjeLuce upravo je i svedeno na pricu o borbi izmedudobra i zla, datoj u alegorckim i simbolickim pesnickim vizijama. Posebnu paznju

privlaci resenje fenomena ozlede koju angeli zadobijaju u boju sa Sataninom vojskom,a koja upravo svedoci o specificnosti pomenute borbe i njenom lociranju u sferudusevnosti i duhovnosti.

s obje strane besmrtne vojnike

na gomile vidis povaljene,

svi u ljute rane ogreznuli;

ma se napi vode besmrtija,

malo tuguj pa izdravi odmah.[45]

Kao sto je ranije vec bilo receno, peto pevanjeLuce otkriva, na neki nacin, logos,istinu, pa cak i sustinu Adama kao prvog coveka. U interpretaciji istocnog greha iAdamovog pada, Njegos je napravio svojevrsni otklon u odnosu na hriscansko ucenjeo prvom coveku i istocnom grehu. Naime, uLuci mikrokozma Adamova krivicapocinje jos na nebu, gde je Adam stao na stranu Satanine vojske. Njegos je timeverovatno zeleo da naglasi tajnovitost i dubinu motiva istocnog greha, jer ga locira josna nebu. S tim u vezi je i specificno mesto Adama u inventaru ranije pomenutihistorijskih licnosti koje su Satanine vojskovode (njegovo ime ipak nije napisano, kao

sto je uoceno, u obrnutom redu). Peto pevanje, dakle, sadrzi motiv Adamovepredegzistencije. Ovakva interpretacija Adama i istocnog greha predstavlja cistu isubjektivnu umetnicku i individualnu Njegosevu kreaciju. S obzirom da je u ovomtekstuLuca mikrokozma shvacena kao pesnicka (alegoricko-simbolicka) vizija, te kaosvedocanstvo jednog isihastickog iskustva, ovu individualnu i subjektivnuinterpretaciju motiva istocnog greha, dakle njegovo lociranje u predegzistenciju, ne bitrebalo shvatiti doslovno. On predstavlja jos jedan u nizu beskonacnih Njegosevih


17/54

napora da spozna tajnu, dogmat, istinu coveka kao Tvorcu najdrazeg bica.

Tajna coveka najdublje i najdramaticnije je osvedocena u poslednjem, sestom pevanjuLuce. Ono prikazuje tajnu stvaranja zemlje. Bog stvara zemlju kao jedansarnedaleko

od mracnog ada (stihovi 12-30)[46], prvenstveno zbog toga da bi na nju nastanioAdama. Satanu kaznjava tako sto mu ostavlja spomen neba blazenoga (stihovi 31-35)[47], a Adama tako sto mu nije ostavio secanje na blazenstva neba (stihovi 36-40)[48].Zivot na zemlji (stihovi 51-60)[49] dolina je placa:

sa placem ce na zemlju padati,

sa placem ce na zemlji ziviti,

sa placem ce se u vecnost vracati,

mucitelj ce jedan drugom biti,

svaki sebe poosob najveci.[50]

Zivotom na zemlji vladaju smrt (stihovi 61-70)[51] i sumnja (stihovi 71-80)[52],antipodi veri i nadi. Jedino ce dar stvaranja uopste, i stvaranja novog zivota biti jedinauteha coveku (stihovi 81-90)[53].

Poslednje, sesto pevanjeLuce, donosi svedocanstvo o poznanju logosa stvaranja sveta,logosa istorije sveta, logosa prirode zivota na zemlji, otkriva logose i istine pojmovavezanih za zivot coveka na zemlji. Ti pojmovi, koji dublje objasnjavaju tajnu coveka,

jesu smrt, sumnja, slobodna volja (stihovi 91-100)[54], trag trodnevne bitke koja je upredegzistenciji kolebala nebo i koja kao prokletstvo vlada covekom na zemlji (stihovi101-110)[55]. Pored osvedocenja logosa licne covekove istorije, kao rezultata drugogstadijuma gnosticke filosofije, koji predstavlja poznanje pojmova, bica i stvari,poslednje pevanjeLuce iznosi i dogmate istorije covecanstva i istorije zemlje, kaosara, sveta, postavljenog nedaleko od mracnog ada: prvi Hristov dolazak (stihovi 144-150)[56], sudnji dan (stihovi 161-201)[57] i vaskrsenje (stihovi 271-280)[58].

Sesto pevanje, kao poslednja pesnicka vizija, predstavlja, receno recnikom isihastickefilosofije, svedocanstvo o drugom stadijumu poznanja, gde poeta iznosi istinu, dogmat,odnosno logos istorije.

VII

Pristupajuci knjizevno-umetnickom delu Petra II Petrovica Njegosa,Luci mikrokozma,koje predstavlja jedan sistem misljenja u formi pesnickih slika i vizija, istovremenoimajuci svest o njemu kao organizmu koji je vise od noetske, racionalne egzistencije,ovaj tekst imao je zadatak da pronade u njemu elemente isihazma. Kako je samisihazam jedan specifican duhovni pokret, pa cak i vise od toga, mentalitet hriscanskog
http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn46%23_ftn46http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn47%23_ftn47http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn48%23_ftn48http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn49%23_ftn49http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn50%23_ftn50http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn51%23_ftn51http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn52%23_ftn52http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn52%23_ftn52http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn53%23_ftn53http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn54%23_ftn54http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn55%23_ftn55http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn56%23_ftn56http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn57%23_ftn57http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn58%23_ftn58http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn46%23_ftn46http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn47%23_ftn47http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn48%23_ftn48http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn49%23_ftn49http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn50%23_ftn50http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn51%23_ftn51http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn52%23_ftn52http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn53%23_ftn53http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn54%23_ftn54http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn55%23_ftn55http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn56%23_ftn56http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn57%23_ftn57http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn58%23_ftn58


18/54

zivota, ovakav pristupLuci mikrokozma cini se dosta celovit i sadrzajan u otkrivanjumogucih znacenja samog dela, predstavlja skoro najkompatibilnije metodoloskopolaziste. Jer, dobija se utisak da se ovo konkretno knjizevno-umetnicko deloovakvom nacinu interpretacije, receno terminologijom Rolana Barta, najmanje opire.

Medusobni odnos isihazma iLuce mikrokozma pokazuje da je ovo Njegosevo delopotpuno stvarano u isihastickom duhu. Dokazi o ovoj simbiozi jedne ideologije ijednog poetskog dela pronadeno je u svim onim sferama materijalnog i duhovnogzivota u kojima se projavljuje Petar II Petrovic Njegos kao stvaralac istorija,biografija, ideobiografija i, naravno, sami stihovi.

Najkonkretnije polaziste za ispunjenje zadataka ovog teksta nadeno je u studiji vladikeAtanasija (Jevtica)Prelogomena za isihasticku gnoseologiju[59]. Posmatrano satehnicke strane, ovaj tekst predstavlja pokusaj da se elementi isihasticke gnoseologije,metodom reda-po-red, odnosno stiha-po-stih, pronadu u samom tekstu epa, i, sto je

opet posebno vazno istaci, imajuci svest o tome da je knjizevno-umetnicko delo samojedan (ali krunski) fakt u kojem se projavljuje celokupna covekova licnost.

Sa ovih metodoloskih i ideoloskih polazista, moguce je interpretirati i Njegosevurefleksivnu poeziju, posebno pesme Misao,Noc skuplja vijeka, Vjerni sin noci pjevapohvalu mislima, Oda suncu, spjevata nocu bez mjeseca, Trojica vas nasamo, jedandrugog ne gleda i druge. Takode, na identican nacin moguce je pristupiti i stvaralastvuSime Milutinovica Sarajlije (posebno u pesmama Mazda,Na pitanje sta radimodgovoriBudan sanjam jedne tihe noci u Vidinu), Dorda Markovica Kodera (u spevuRomoranka), kao i u stvaralastvu drugih pesnika kod kojih su primetni odrazisvetlosne filosofije (Jovana Jovanovica Zmaja, Laze Kostica, Jovana Subotica, i

drugih). Tako ovaj tekst predstavlja samo uvod i skicu za jedno dugotrajnije,ozbiljnije, obimnije i naucno validnije proucavanje isihazma u srpskoj knjizevnosti.

Preneto iz casopisa

STANjESTVARN

Br. 7

Koriscena i citirana literatura:

Petar Petrovic Njegos,Luca mikrokozma, Biblioteka Srpska knjizevnost u sto knjiga,Matica srpska, SKZ, Novi Sad, Beograd, 1969, str. 69-141;

Petar Petrovic Njegos, Gorski vijenac, Biblioteka Srpska knjizevnost u sto knjiga,Matica srpska, SKZ, Novi Sad, Beograd, 1969, str. 143-254;

Atanasije Jevtic,Prolegomena za isihasticku gnoseologiju, Filosofske studije, zbornik
http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn59%23_ftn59http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftn59%23_ftn59


19/54

radova, Beograd, 1988, str. 101-155;

Anica Savic-Rebac,Luca mikrokozma od Petra Petrovica Njegosa, u knjiziAnicaSavic Rebac i Njegoseva Luca mikrokozma, zbornik radova (priredila Darinka Zlicic),

KZNS, Novi Sad, 1986, str. 61-109;

Aleksandar Petrovic, O tumacenju Luce mikrokozma u ogledima Anice Savic Rebac, uknjiziAnica Savic Rebac i Njegoseva ''Luca mikrokozma'', zbornik radova (priredilaDarinka Zlicic), KZNS, Novi Sad, 1986, str. 23-43;

Pero Slijepcevic, Odraz zivota u Luci mikrokozma, u knjizi Ogledi, Biblioteka Srpskaknjizevnost u sto knjiga, Matica srpska, SKZ, Novi Sad, Beograd, 1972, str. 125-147;

Nikolaj Velimirovic,Religija Njegoseva, Oktoih, Unireks, Narodna biblioteka Njegos,Podgorica, Pec, 1994;

Srdan Miljkovic, Stanje stvari kao zivot umetnosti, Stanje stvari, casopis za razlicitevidove umetnickog izrazavanja, Novi Sad, br. 5, 2002, str. 26-29;

Srdan Miljkovic, Tajna coveka, tajna umetnosti i tajna zivota kroz pesmu BanovicStrahinja, Stanje stvari, casopis za razlicite vidove umetnickog izrazavanja, Novi Sad,br. 6, 2003, str. 169-230;

Davor Santrac, Tajna poezije i tajna pesnistva u ''Luci mikrokozma'', Novi Sad, 2003,separat u rukopisu;

Jovan Brija,Recnik pravoslavne teologije, Hilandarski fond Bogoslovkog fakultetaSPC, Beograd, 1981;

Boris Uspenski,Filozofija kompozicije. Semiotika ikone, Nolit, Beograd, 1980;

I. V. Silenjamova,Ideja kloniranja coveka kao kraj istorije ateistickog humanizma,Crkveni zivot, pravoslavni prosvetno-misionarksi list Verskog dobrotvornogstarateljstva Arhiepiskopije Beogradsko-karlovacke, br. 3, 2002, str.45-47.

[1] O isihastickoj filosofiji i isihastickoj gnoseologiji, kao i o istorijatu isihazma kaopokreta, autor ovog rada konsultovao je studiju Atanasija JevticaProlegomena za

isihasticku gnoseologiju, Filosofske studije, zbornik radova, Beograd, 1988.

[2] I. V. Silenjamova:Ideja kloniranja coveka kao kraj istorije ateistickog humanizma,Crkveni zivot, pravoslavni prosvetno-misionarksi list Verskog dobrotvornogstarateljstva Arhiepiskopije Beogradsko-karlovacke, br. 3, 2002, str. 46.

[3] Vidi tekst Srdana Miljkovica Stanje stvari kao zivot umetnosti, Stanje stvari,
http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref1%23_ftnref1http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref2%23_ftnref2http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref3%23_ftnref3http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref1%23_ftnref1http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref2%23_ftnref2http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref3%23_ftnref3


20/54

casopis za razlicite vidove umetnickog izrazavanja, Novi Sad, br. 5, 2002, str. 26.

[4] O ovome opsirnije vidi u tekstu Srdana Miljkovica Tajna coveka, tajna umetnosti itajna zivota kroz pesmu Banovic Strahinja, Stanje stvari, casopis za razlicite vidove

umetnickog izrazavanja, Novi Sad, br. 6, 2003, str. 206-210.

[5] Petar II Petrovic Njegos, Gorski viejnac, Biblioteka Srpska knjizevnost u stoknjiga, Matica srpska, SKZ, Novi Sad, Beograd, 1969, str. 159-160.

[6] Anica Savic-RebacLuca mikrokozma od Petra Petrovica Njegosa, u knjiziAnicaSavic Rebac i Njegoseva Luca mikrokozma, zbornik radova (priredila Darinka Zlicic),KZNS, Novi Sad, 1986, str. 62.

[7] Vidi fusnotu 1.

[8] Prvi stadijum hriscanske filosofije je zivot u Hristu i on se naziva jos i podviznickizivot u vrlinama. On se odnosi na eticki, moralni zivot i delatnost coveka. Drugistadijum je teorijski, poznavateljni, gnosticki. Na tom stadijumu um ociscen od strastividi, poznaje, sozercava logose svih bica, stvari i pojava (logosi su tvarni otisci ubicima, stvarima i pojavama od nekvarnog tvorackog Logosa-Hrista, u kojem susabrani logosi svih stvorenja, on je logosnost celokupne stvarnosti). Na tom stadijumuspoznavaju se istine-dogmati stvorenog sveta i ljudske istorije, kao i teoloske istine ostvaranju i o spasenju sveta i coveka. Treci stadijum hriscanske filosofije je teoloskafilosofija ili teoloska mistagogija. Ona se odnosi na poznanje samog Boga-SveteTrojice. Pretpostavka ovog stadijuma isihasticke gnoseologije je ociscenje srca. Naovom mestu bitno je napomenuti da se pod srcem podrazumeva ono biblijsko

shvatanje srca, kao psihofizickog i duhovnog jezgra u kojem se sabiraju i logos, i um, ivolja, i sloboda, i ljubav, i blagodat, i druge sposobnosti i darovi bogolikog bicaljudskog.

[9] Naime, covek je bogolika licnost i centar mu je srce. Ovo takode ne znaci da seljudska misao u isihazmu potcenjuje ili odbacuje, nego se, naprotiv, prosiruje iduhovno obnavlja, preobrazava i dopunjuje umom Hristovim, i tako se otvara za novugnoseolosku realnost za ljubav koja prevazilazi svako znanje. Dakle, osnovnagnoseoloska kategorija u isihazmu je ljubav. Dve novozavetne zapovesti ljubavi nisusamo moralne kategorije, vec pokrivaju celokupnu stvarnost ljudske, licne i zajednickeegzistencije:

Ljubi Gospoda Boga svog svimsrcem svojim, i svom dusom svojom, i svim umom

svojim;

Ljubi bliznjeg svog kao samoga sebe.

U aktu i faktu hriscanske ljubavi ucestvuje, dakle, celi covek sa celokupnom svojompsihofizickom licnoscu i njenim saznajnim potencijalima. Osobenost isihasticke
http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref4%23_ftnref4http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref5%23_ftnref5http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref6%23_ftnref6http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref7%23_ftnref7http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref8%23_ftnref8http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref9%23_ftnref9http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref4%23_ftnref4http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref5%23_ftnref5http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref6%23_ftnref6http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref7%23_ftnref7http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref8%23_ftnref8http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref9%23_ftnref9


21/54

gnoseologije sadrzana je i u tome sto Bog nije objekat, pa ni objekat saznanja, negosubjekat, i to subjekat par ekselans. Tako su covek i Bog medusobno paradigmeljubavi, i toliko se Bog iz covekoljublja prema coveku ocovecuje, koliko covekuzmogne da sebe Bogu kroz ljubav obozi.

Poznanje u isihastickom iskustvu nije spekulativni akt, nego zivi odnos zivog covekasa zivim Bogom u zivom zivotu. Poznavani je u isto vreme i Poznavalac, i tu se krijespecificnost i slozenost odnosa coveka i Boga. Iz ovog sledi da bogopoznanje ne zavisisamo od coveka nego i od Boga, pa se, logicno, namece pitanje sta je potrebno dacovek cini. Nuzan uslov poznanja je preobrazaj uma, to jest dobrovoljno i iskrenosmirenje uma ljudskog, sto ne znaci pasivno povlacanje i odstupanje od podvigapoznanja, nego istinsko predraspolozenje coveka za slobodni i nenametljivi susret savecnom Istinom. Tajne se otrkivaju smirenoumnima. Smirenoumlje, opet, nijezapostavljanje i potcenjivanje covekovih racionalnih sposobnosti, nego njihova punaafirmacija u duhu smirene ljubavi pred Istinom-Hristom, kao izvorom pravog znanja,

spanosnog i ozivljavajuceg.

[10] S obzirom da su se u istorijskoj licnosti Petra II Petrovica Njegosa susrela sva triatributa bozanske vlasti, uocava se analogija izmedu njih i tri lica jednog Boga. Nesamo da je Njegos poeta i stvaralac, sto je u isto vreme i sam Bog, nego on pored toganosi jos i potencijale zakonodavca i proroka. U Njegosu kao takvom u potpunosti jemoguce pronaci lik Boziji.

[11] Podaci o uslovima u kojima je Njegos stvaraoLucu, preuzeti su iz teksta PeraSlijepcevica Odraz zivota u Luci mikrokozma, u knjizi Ogledi, Biblioteka Srpskaknjizevnost u sto knjiga, Matica srpska, SKZ, Novi Sad, Beograd, 1972, str. 125-126.

[12] Nikolaj Velimirovic,Religija Njegoseva, Oktoih, Unireks, Narodna bibliotekaNjegos, Podgorica, Pec, 1994, str. 179-180.

[13] Citirano prema Pero Slijepcevic, Odraz zivota u Luci mikrokozma, navedeno delo,str. 132.

[14] Navedeno delo, str. 61-109.

[15] Citirano prema Pero Slijepcevic, Ogledi, navedeno delo, str. 126.

[16]Luca mikrokozma, Petar Petrovic Njegos, Biblioteka Srpska knjizevnost u stoknjiga, Matica srpska, SKZ, Novi Sad, Beograd, 1969, str. 72.

[17] Isto, str. 71.

[18] Isto, str. 71-72.
http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref10%23_ftnref10http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref11%23_ftnref11http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref12%23_ftnref12http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref13%23_ftnref13http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref14%23_ftnref14http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref15%23_ftnref15http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref16%23_ftnref16http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref17%23_ftnref17http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref18%23_ftnref18http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref10%23_ftnref10http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref11%23_ftnref11http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref12%23_ftnref12http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref13%23_ftnref13http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref14%23_ftnref14http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref15%23_ftnref15http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref16%23_ftnref16http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref17%23_ftnref17http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref18%23_ftnref18


22/54

[19] Isto, str. 72.

[20] Isto, str. 72.

[21] Isto, str. 73.

[22] Isto, str. 72-73.

[24] Isto, str. 73-75.

[25] Isto, str. 73.

[25] Isto, str. 74.

[26] Isto, str. 75.

[27] Isto, str. 75.

[28] Bog je stvorio svet, a Adamu, kao Bozijem saradniku i sastvaraocu, palo je uzadatak da svemu stvorenome dade ime. Znati necije ime znaci imati vlast nad njime.Time je Adam bio suvereni vladar svega stvorenog.

[29]Luca mikrokozma, navedeno delo, str. 79.

[30] Isto, str. 80.

[31] Isto, str. 80.

[32] Isto, str. 82.

[33] Isto, str. 82.

[34] Isto, str. 88.

[35] Isto, str. 89.

[36] Isto, str. 96-97.

[37] Isto, str. 97-98.

[38] Isto, str. 105.

[39] Isto, str. 106-110.
http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref19%23_ftnref19http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref20%23_ftnref20http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref21%23_ftnref21http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref22%23_ftnref22http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref23%23_ftnref23http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref24%23_ftnref24http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref25%23_ftnref25http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref26%23_ftnref26http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref27%23_ftnref27http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref28%23_ftnref28http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref29%23_ftnref29http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref30%23_ftnref30http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref31%23_ftnref31http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref32%23_ftnref32http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref33%23_ftnref33http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref34%23_ftnref34http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref35%23_ftnref35http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref36%23_ftnref36http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref37%23_ftnref37http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref38%23_ftnref38http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref39%23_ftnref39http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref19%23_ftnref19http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref20%23_ftnref20http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref21%23_ftnref21http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref22%23_ftnref22http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref23%23_ftnref23http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref24%23_ftnref24http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref25%23_ftnref25http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref26%23_ftnref26http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref27%23_ftnref27http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref28%23_ftnref28http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref29%23_ftnref29http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref30%23_ftnref30http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref31%23_ftnref31http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref32%23_ftnref32http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref33%23_ftnref33http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref34%23_ftnref34http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref35%23_ftnref35http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref36%23_ftnref36http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref37%23_ftnref37http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref38%23_ftnref38http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref39%23_ftnref39


23/54

[40] Isto, str. 113.

[41] Isto, str. 113.

[42] Isto, str. 115.

[43] Isto, str. 117.

[44] Isto, str. 116.

[45] Isto, str. 120.

[46] Isto, str. 133-134.

[47] Isto, str. 134.

[48] Isto, str. 134.

[49] Isto, str. 134.

[50] Isto, str. 134.

[51] Isto, str. 135.

[52] Isto, str. 135.

[53] Isto, str. 135.

[54] Isto, str. 135-136.

[55] Isto, str. 136.

[56] Isto, str. 137.

[57] Isto, str. 137-139.

[58] Isto, str. 141.

[59] Navedeno delo.

Stanje stvari, Novi Sad

Pod egregorom se podrazumeva informaciono-energetska sutina, koj objedinjuje opteideje i misli. Egregor to je sredina, u kojoj se odvija uzajamno dejstvo oveka saBogovima.
http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref40%23_ftnref40http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref41%23_ftnref41http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref42%23_ftnref42http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref43%23_ftnref43http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref44%23_ftnref44http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref45%23_ftnref45http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref46%23_ftnref46http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref47%23_ftnref47http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref48%23_ftnref48http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref49%23_ftnref49http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref50%23_ftnref50http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref51%23_ftnref51http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref52%23_ftnref52http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref53%23_ftnref53http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref54%23_ftnref54http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref55%23_ftnref55http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref56%23_ftnref56http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref57%23_ftnref57http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref58%23_ftnref58http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref59%23_ftnref59http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref40%23_ftnref40http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref41%23_ftnref41http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref42%23_ftnref42http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref43%23_ftnref43http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref44%23_ftnref44http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref45%23_ftnref45http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref46%23_ftnref46http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref47%23_ftnref47http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref48%23_ftnref48http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref49%23_ftnref49http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref50%23_ftnref50http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref51%23_ftnref51http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref52%23_ftnref52http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref53%23_ftnref53http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref54%23_ftnref54http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref55%23_ftnref55http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref56%23_ftnref56http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref57%23_ftnref57http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref58%23_ftnref58http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html#_ftnref59%23_ftnref59


24/54

Mitropolit Jerotej Vlahos

Definicija pravoslavne duhovnosti

Mitropolit Jerotej Vlahos roen je 1945. g. u Janjini, u Grkoj. Diplomirao je naBogoslovskom fakultetu Universiteta u Solunu. Jo kao student, boravei na Svetoj Gori,u manastirskim bibliotekama poeo je da prouava svetootako naslee, a posebno delaotaca-isihasta i Dobrotoljublje.

Za mitropolita Nafpaktosa izabran je 1995. g. Izuzetno plodan pisac, do sada je objaviooko 60 radova na grkom jeziku. Neka od njegovih najvanijih dela prevedena su i nadruge jezike, pa ak i na arapski i kineski. Na srpski jezik su za sada prevedene "No upustinji Svete Gore", "O bolesti i leenju due", "ivot posle smrti", "Pravoslavnapsihoterapija", "Sveti Grigorije Palama kao Svetogorac". U svojim najnovijim radovima,mitropolit J. Vlahos bavi se pitanjima genetike i bioetike sa pravoslavne take gledita.lanak koji ovde objavljujemo u nastavcima predstavlja uvod za njegovu knjigu"Pravoslavna duhovnost", ije je prvo izdanje 1994.g. objavio manastir RodestvaPresvete Bogorodice, u Levadiji, Grka.

Neophodno je da najpre odredimo pojmove pravoslavna i duhovnost. O pravoslavnojduhovnosti ne moemo da govorimo sve dok sasvim pouzdano ne znamo tapodrazumevamo pod ove dve rei. To je ono to su uinili Sveti Oci Crkve. U svomdragocenom delu Istonik znanja, a posebno u onim njegovim odreenijim delovima kojisu nazvani Filosofske glave, sveti Jovan Damaskin analizira znaenje sledeih rei:sutina, priroda, ipostas, linost, itd. Budui da ove rei u nekom drugom kontekstu mogu

biti drugaije definisane, on objanjava zato su na tom mestu upravo tako definisane.

Pridev orthodoksos tj. pravoslavan potie od grke imenice orthodoksia, tj.pravoslavlje i pokazuje raliku izmeu Pravoslavne crkve i svake druge hrianskeveroispovesti. Re orthodoksia pokazuje istinsko znanje o Bogu i tvorevini. To jedefinicija koju nudi sveti Atanasije Sinajski.

ORTODOKSIJA

Pojam orthodoksia se sastoji od dve rei - orthos, to znai pravo (istinito,pravilno) i doksa. S jedne strane, doksa oznaava verovanje, veru, uenje, a sa druge

pohvalu, proslavljanje ili slavoslovlje (doksologiju), to znai da ovaj pojam oznaavapravoverje ili pravoslavlje. Ova dva znaenja su vrlo tesno povezana. Istinsko uenje oBogu ukljuuje i istinsko proslavljanje Boga. Naime, ako je Bog apstraktan, onda imolitva takvom Bogu takoe mora biti apstraktna. Ako je pak Bog linost, onda i molitvapretpostavlja linosni karakter. Bog je otkrio istinitu veru, istinito uenje. Zbog togakaemo da je uenje o Bogu i sve to je povezano s ovekovim spasenjem Bojeotkrivenje a ne ovekovo otkrie.


25/54

Bog je ovu istinu otkrio onim ljudima koji su bili spremni da je prihvate. Apostol JudaJakovljev ovu injenicu jasno je izrazio u svojoj Poslanici, govorei: Borite se za verujedanput predanu svetima (Juda 3). Iz ovog navoda, kao i iz mnogih drugih, slinihodlomaka, jasno je da Bog Sebe otkriva svetima, tj. onima koji su dostigli odreeni nivoduhovnog uzrastanja tako da mogu da prime otkrivenje. Sveti apostoli su najpre bili

isceljeni, pa su tek onda primili otkrivenje. Oni su ovo otkrivenje preneli na svojuduhovnu decu, ali ne samo uenjem, nego prevashodno time to su svetotajinski uticali nanjihovo duhovno preporoenje. Da bi ova vera bila sauvana, Sveti Oci su formulisalidogme i uenja a mi prihvatamo te dogme i ta uenja. Drugim reima, mi prihvatamo ovuotkrivenu veru i ostajemo u Crkvi da bismo bili isceljeni jer je vera, s jedne strane,otkrivenje oienima i isceljenima a sa druge pravi put ka dostizanju oboenja (gr.theosis) za one to su odluili da slede taj put.

Re duhovnost ili, na grkom, pnevmatikotis dolazi od prideva duhovan, grpnevmatikos. Prema tome, duhovnost je stanje duhovne osobe. Duhovan ovekposeduje odreeni nain ponaanja, odreeni mentalitet. On postupa sasvim drugaije od

naina na koji se ponaaju ne-duhovni ljudi.Duhovnost Pravoslavne crkve ne vodi, meutim, ka nekom apstraktnom religioznomivotu, niti je ona plod ovekove unutranje snage. Duhovnost nije apstraktan religiozniivot upravo zbog toga to je Crkva Telo Hristovo. To nije jednostavno neka od religijakoja teorijski veruje u postojanje Boga. Drugo Lice Presvete Trojice, Logos Boji ili ReBoja, prihvatio je radi nas oveiju prirodu. On ju je sjedinio sa Svojom ipostasi i postaoGlava Crkve.

Crkva je, dakle, Telo Bogooveka Hrista. Osim toga, duhovnost nije ispoljavanje energijadue, kao to su to razum ili oseanja. Veoma je vano da to ustanovimo, jer su mnogi

ljudi skloni da neku osobu imenuju kao duhovnu samo zato to ta osoba razvija svojerazumske sposobnosti: naunika, glumca, pesnika, itd. Pravoslavna crkva ne prihvataovakvo tumaenje. Mi, naravno, nismo protiv naunika, pesnika, itd, ali ih ne moemonazivati duhovnim ili produhovljenim ljudima u strogom, pravoslavnom znaenjuove rei.

ENERGIJA SVETOGA DUHA

Prema uenju apostola Pavla, duhovan ovek se jasno razlikuje od duevnog. Duhovan jeonaj ovek koji unutar sebe poseduje energiju (dejstvo) Svetoga Duha. Kada to uzmemou obzir, sledi da je duevan ovek onaj koji ima duu i telo, ali jo nije zadobio SvetogaDuha koji oivotvoruje duu: Telesni ovek ne prima to je od Duha Bojega, jer mu jeludost, i ne moe da razume, jer se to ispituje duhovno. Duhovan pak sve ispituje, a njegasamog niko ne ispituje (1. Kor. 2; 14-15).

U ovoj istoj Poslanici apostol Pavle podvlai otru razliku izmeu duhovnog i telesnogoveka. Telesni ovek je onaj koji unutar srca ne poseduje Svetoga Duha, ali zadravasve druge psihosomatske funkcije ljudskog bia. Prema tome, oigledno je da se pojamtelesni ovek ne odnosi na telo, nego da oznaava duevnog oveka koji nije zadobio


26/54

Svetoga Duha i koji dejstvuje iz svog, takozvanog psihobiolokog jastva. I ja, brao, nemogoh vam govoriti kao duhovnima, nego kao telesnima, kao maloj deci u Hristu.Mlekom vas napojih a ne jelom, jer jo ne mogoste. Ali ni sad jo ne moete, poto stejo telesni. Jer sve dok je meu vama zavist i nesloga i razdori, zar niste telesni i zar se nevladate po oveku (1. Kor. 3; 1-3)?

Ako pomenute odlomke poveemo sa mestima koja se odnose na usinovljenje hrianapo blagodati, uveriemo se da je, prema apostolu Pavlu, duhovan onaj ovek koji jepostao sin Boji po blagodati: Tako, dakle, brao, nismo duni telu da po telu ivimo. Jerako ivite po telu, pomreete; ako li Duhom dela telesna umrtvljujete, iveete. Jer kojevodi Duh Boji oni su sinovi Boji. Jer ne primiste duha ropstva, da se opet bojite; negoprimiste Duha usinovljenja, kojim viemo; Ava, Oe! Ovaj Duh svedoi naemu duhu dasmo deca Boja (Rimlj. 8; 12-16).

Duhovan je ovek koji je svedok Svetoga Duha unutar svoga srca i koji je usled togasasvim svestan obitavanja Presvetog Trojedinog Boga. Na taj nain on razume da je on

sin Boji po blagodati i zato u srcu usklikuje Ava, Oe. Prema svedoenju svetitelja,ovaj iskreni vapaj u srcu je, u svojoj sutini, umna molitva ili molitva srca.

Ispitujui na ta se mislilo reima da ovek postaje hram najsvetijeg Duha, svetiVasilije Beliki bogonadahnuto ui da oveka, koji je hram Svetoga Duha, ne pomuujuiskuenja i neprestane brige, budui da on traga za Bogom i za svojim zajednitvom saNjim. Jasno je, dakle, da je duhovan ovek koji u sebi ima Svetoga Duha a to potvrujenjegovo neprestano seanje na Boga.

Prema svetom Grigoriju Palami, kao to se ovek koji je obdaren razumom nazivarazumnim, tako se i ovek koji je obogaen Svetim Duhom naziva duhovnim. Prema

tome, duhovan je novi ovek, preporoen i obnovljen blagodau Svetoga Duha.Isto stanovite dele svi Sveti Oci. Sveti Simeon Novi Bogoslov, na primer, kae da ovekkoji je celomudren, trpeljiv i krotak, koji se moli i gleda na Boga, koraa u duhu i on jeduhovan ovek po preimustvu.

I opet, prema svetom Simeonu Novom Bogoslovu, kada delovi ovekove due - njegovum i njegov razum, nisu odeveni u lik Hristov, onda se takav ovek smatra telesnim,budui da jo nije zadobio oseanje (uvstvovanje) duhovne slave. Telesni ovek slianje slepom oveku koji nije u stanju da vidi svetlost kakvu donose sunevi zraci. U stvari,on se smatra i slepim i beivotnim. Naprotiv, duhovan ovek koji je priasnik energija

Svetoga Duha, iv je u Bogu.BLAGODAT BOJA

Kao to smo ve naglasili, zajednica sa svetim Duhom ini da telesni ovek postaneduhovan. Iz tog razloga, prema pravoslavnom uenju, duhovan ovek je prevashodnosvetitelj. Naravno, to je reeno sa one take gledita prema kojoj je svetitelj onaj to je, u


27/54

razliitim stepenima, priastan nestvorenoj blagodati Bojoj a posebno oboujuojenergiji Bojoj.

Svetitelji su istovremeno i nosioci i ispoljavanje pravoslavne duhovnosti. Oni ive uBogu i dosledno govore o Njemu. U tom smislu pravoslavna duhovnost nije

apstrahovana, nego je ukljuena u samu linost svetitelja. Prema tome, svetitelji nisujednostavno dobri ljudi ili moralizatori u strogom znaenju te rei, niti su to pak samoosobe dobre, blage naravi. Pre bismo mogli rei da je svetitelj linost koja se pokorava(Svetom Duhu) i dela pod rukovoenjem Svetoga Duha Koji obitava u njemu.

U postojanje svetitelja uverava nas, kao prvo, njihovo pravoslavno uenje. Svetitelji suprimali i primaju otkrivenje Boje, oni ga opitno doivljavaju i formuliu reima. Oni sunepogreivi kriterijum Vaseljenskih sabora. Drugo uverenje je postojanje svetih,nepropadljivih motiju svetitelja. Svete moti su znak da je blagodat Boja, dejstvujuikroz um (gr. nus) preobrazila i telo. Prema tome, i samo telo postaje priasnoenergijama Svetoga Duha.

Prevashodni zadatak Crkve je da oveka rukovodi ka oboenju, ka zajednici i jedinstvu saBogom. Budui da je tako, u izvesnom smislu moemo da kaemo da je zadatak Crkveda stvara svete moti.

Prema tome, pravoslavna duhovnost je opit ivota u Hristu, stanje novog oveka,preporoenog i obnovljenog blagodau Bojom, To nije neko apstraktno, emocionalno ipsiholoko stanje oveka: to je ovekovo sjedinjenje sa Bogom.

Unutar ovog okvira moemo da otkrijemo neke karakteristine crte pravoslavneduhovnosti. Ona je, kao prvo, hristocentrina, budui da je Hristos jedno i jedino

iscelenje za ljude, blagodarei ipostasnom jedinstvu boanske i oveije prirode uNjegovoj linosti. Kao drugo, pravoslavna duhovnost je trojinocentrina, budui da jeHristos svagda sjedinjen sa Ocem i Svetim Duhom. Sve svete Tajne vre se u imeTrojedinog Boga. I poto je On Glava Crkve, o Hristu se ne moe razmiljati kao onekome izvan nje. Prema tome, pravoslavna duhovnost je takoe i eklisiocentrina,crkvocentrina, jer samo unutar Crkve moemo da stupimo u zajednicu sa Hristom.

-

. , ,

; , ( ) . , . , , , , . . , - , - . "" .


28/54

- , . , . , , . , , .

, , , , , , . , , . ,, , , . , , . , , , . , , , , , - . . . , . :

, , - ? , , , ?()

, -

. , . , , , : ,


29/54

(. 2,17). , , , : ? : ; , , , . : , , . , , , ; , , , , . , , , . , , " , (1. 2,16). : . . . . . , .

, . , , .

, . . . . , . . - " ". . . . - "

"?! , , - : , . . , . . : . , " ", , .


30/54

. : , , . , .

, , . , . , . . - - " , . ." , , , ? . : " , ." , . , . ? ?

, , . . , , . , . : , . ? . , , . , , , , , . ! ,

: , , , , . ,. , , .


31/54

, "". , . , , . , , , , . , ; ; , , "" . . , .

, , , , . . , . , - . , . , . : " ". :

, , , , , , , " ", , . " ". . , , ,, . , ,, " ", ,, - ,

, . : " , ,!"


32/54

, . , ,, , , , , . , "", "", " "- , , - : " ", , " ". ( ) , , ( ), , ; , , .

. . , , . " , ".

, . , ; , , , , " o". .

, , ,, , , , . .

, , , , , , , , , . .

, : , , ,


33/54

. . .

()

, -,

:

.

III

, 1996.

I

[1] . , , , , . , , , , . , ,, , - , . .

. , : , , , , , ! . , , - . , .


34/54

. , o, . , , , , .

. ; , , , . : , . , - . , , - , .

- , , - . , , , , . , , , . , , . , , ? , , !

, ,

Духовност;afilohije o postu; berdjajev o savrsenosti hriscanstva i nesavrsenosti hriscana

Documents