abort · 2019-10-31 · moralno pogrešnim, niti je ova intervencija bila deo političke rasprave i...

PRIŠTINA, KOSOVO 2019

ANALIZA INDUKOVANIH ABORTUSA I REPRODUKTIVNOG ZDRAVLJA ŽENA OD 1999 DO 2019 GODINE

ILIRIANA BANJSKA

A B O R TU S N AK O SO V U

© Art and Community Center – Artpolis - 2019Autor: Iliriana BanjskaŠtampa : PrintingPressDizajn: komitetikreativ.com

Ovaj izveštaj su podržali: Austrian Development Cooperation.

PRIŠTINA, KOSOVO 2019

ANALIZA INDUKOVANIH ABORTUSA I REPRODUKTIVNOG ZDRAVLJA ŽENA OD 1999 DO 2019 GODINE

ILIRIANA BANJSKA

A B O R TU S N AK O SO V U

SADRŽAJ

AKRONIMI 6

ZAHVALNICA 7

IZVRŠNI REZIME 7

UVOD 8

METODOLOGIJA 10

POSTAVLJANJE KONTEKSTA: PATRIJARHALNOST, VEROISPOVEST I MORALNOST 12

PRAVNI OKVIR 14

PRE AUTONOMIJE 14

ADMINISTRACIJA UNMIK-A 14

NAKON NEZAVISNOSTI 15

Krivični Zakonik 15

Zakon o prekidu trudnoće 16

RASPROSTRANJENOST: DRUGAČIJA REALNOST 19

INDUKOVANI ABORTUSI U JAVNIM USTANOVAMA 20

INDUKOVANI ABORTUSI U PRIVATNIM KLINIKAMA 24

INDUKOVANI ABORTUSI KOD KUĆE 27

Pilule za abortus 27

Tradicionalne metode 28

RODNO - PRISTRASAN ODABIR POLA 29

UPOTREBA KONTRACEPCIJE 30

ZAKLJUČCI 34

PREPORUKE 36

LITERATURA 37

AKRONIMI

BIRN Balkanska istraživačka mreža

IUA Intrauterini aparat

MŽK Mreža Žena Kosova

MZ Ministarstvo zdravlja

UKCK Univerzitetski klinički centar Kosova

UN Ujedinjene nacije

UNFPA Fond Ujedinjenih nacija za stanovništvo

UNMIK Misija ujedinjenih nacija na Kosovu

ZAHVALNICA

Iskreno zahvaljujemo Artpolisu, organizaciji kojoj je smatrala važnim da pažljivo razmotri problem indukovanog abortusa na Kosovu. Ovaj izveštaj ne bi bio moguć bez vašeg aktiviz-ma koji inspiriše. Endrita Banjska, pomoćnik istražitelja, je sprovela desk istraživanje za ovaj izveštaj i autor je relevantnih delova, to je bilo ključno za izveštaj i zbog toga sam zahval-na. Posebno zahvaljujem Jetbardhi Selmani, brilijantna aktivistkinja za ženska prava koja je svojim radom na terenu pružila njenu neumornu podršku za ovaj izveštaj. Na kraju, želim da zahvalim Leonidu Molliqaj na njenom izuzetnom istraživačkom novinarstvu koja je sprovela inovativno istraživanje u vezi sa indukovanim abortusom pre ovog izveštaja. Hvala vam što ste pronašli vreme da razgovarate sa mnom i na vašoj pomoći za nalaženje potrebnih kontakta i direkciju za ovo istraživanje.

IZVRŠNI REZIME

Ovaj izveštaj se bavi različitim pitanjima u vezi sa izvršenjem indukovanog abortusa na Kosovu od 1999 do 2019 godine. Uopšteno u vezi sa ovom temom postoji veoma malo činjeničnih in-formacija, iako je indukovani abortus legalan i nije bio politički kontestovan od jugoslovenskih vremena. Broj prijavljen od strane UKCK pokazuje pad u indukovanim abortusima, ali ovo nije realnost. Zato što žene idu u privatne klinike i ponekad izvrše indukovani abortus kupujući lekove u apotekama. Ovaj izveštaj pokazuje da su se privatne klinike bavile nelegalnim delat-nostima godinama, ka što je rad bez dozvole i izvršenje indukovanog abortusa posle desete nedelje trudnoće. Van domena zdravstvenog sektora žene su uradile samo-indukovani abortus na različitim načinima, od tradicionalnih metoda do kupovine takozvanih pilula za abortus u apotekama. Žene nisu izvršile indukovani abortus samo zbog neželjene trudnoće, na Kosovu postoji i rodno- pristrasan odabir pola. Na kraju, na Kosovu godinama nije uspostavljena ko-relacija između postojećeg opširnog znanja o modernim kontraceptivnim metodama i njihove male upotrebe.

7 Abortus na Kosovu Iliriana Banjska

U svetu se sa vremena na vreme govori o indukovanom abortusu. Obično kada je u izvesnim delovima sveta pravo na indukovani abortus ograničen, ili u nekim slučajevima se i oduzima. Država Alabama je nedavno usvojila zakon kojim se ženi onemogućava da legalno izvrši indu-kovani abortus. Ovaj zakon uključuje žrtve silovanja i/ili incesta. Jedina izuzetak je u slučaju kada je ugrožen život žene. Pored toga, lekari koji vrše indukovani abortus u Alabami se mogu osuditi na devedeset devet godina zatvora1. Ove vrste zakona pokazuju ideje koji ovi senatori imaju u vezi sa indukovanim abortusom. Ovo izgleda kao moralno pitanje da se kolektivno može doneti odluka umesto lične odluke i individualnog prava. Senatori koji su se borili za usvajanje ovog zakona su se izrazili da oni smatraju da je fetus osoba po začeću, i time abortus ubistvo.2 Od pada komunizma slični zakoni su podržani i u Poljskoj. Jedina razlika sa državom Alabama je u tome što njihovi zakoni dozvoljavaju indukovani abortus u slučaju silovanja i incesta. Lekarima je dozvoljeno da sprovode ovu proceduru u specifičnim uslovima, ali često oni to ne rade.3 Ono što ove dve veoma različite države imaju zajedničko jeste da su se zakoni o indukovanom abortusu promenili sa promenom političke klime. U Poljskoj je bilo odmah na-kon pada komunizma, a u Sjedinjenim Američkim državama je usvojen nakon što je liberalnog demokratskog predsednika nasledio konzervativni republički predsednik. Izgleda da politička klima utiče na to da li žene imaju pravo da odlučuju i imaju kontrolu nad njihovim reproduk-tivnim organima i zdravlju.

Indukovani abortus godinama nije bio u domenu javne rasprave na Kosovu. Na Kos-ovu je indukovani abortus legalan od vremena kad je Kosovo bilo deo Jugoslavije. Indukovani abortus je ponovo postao fokus javne rasprave kada je na početku 2019 policajac silovao mla-du devojku iz Drenasa i potom je odveo u kliniku da izvrši indukovani abortus, nakon što ju je ostavio u drugom stanju protiv njene volje. Iako je ova priča privukla pažnju javnosti više zbog višestrukih prestupa javnih službenika, poslanica je u njenom govoru u narodnoj sk-upštini pozvala vladu da uloži napore u zatvaranju klinika koje ne poseduju dozvole a gde se vrše indukovani abortusi.4 Na početku je ovo dobilo javnu podršku zato što je javnost bila u šoku i ogorčena. Nažalost, nije puno ljudi razgovaralo o tome kako će ovo smanjiti broj mes-ta gde žene mogu ići da prekinu trudnoću. I kako ovo može dovesti do povećanja nesigurnih i samo-indukovanih abortusa. Niti nije dovelo do zahteva javnosti da zdravstvena inspekci-

1 The Washington Post, Restrictive abortion bill weighs on Alabama Republicans, who struggle with lack of exceptions for rape, incest, Accessed at: https://www.washingtonpost.com/national/restrictive-abortion-law-weighs-on-alabama-republicans-who-struggle-with-lack-of-exceptions-for-rape-incest/2019/05/13/bec7b736-759e-11e9-b3f5-5673edf2d127_story.html?noredirect=on&utm_term=.e96f8798a5e7

2 Ibid.

3 Foreign policy, Poland Is Trying to Make Abortion Dangerous, Illegal, and Impossible, Accessed at: https://for-eignpolicy.com/2019/01/08/poland-is-trying-to-make-abortion-dangerous-illegal-and-impossible/

4 See: https://kallxo.com/kusari-lila-te-kufizohet-numri-i-klinikave-ku-kryhen-abortet/ or the full speech at: https://www.youtube.com/watch?v=qqyCunJfDpo

UVOD


ja bolje izvršava njene zakonske obaveze, niti da vlada osigura da veći broj klinika ispunjava standarde za licenciranje. Na sreću nije postavljeno pitanje da li indukovani abortusi trebaju biti legalni. Međutim, to ne znači da pravo na indukovani abortus neće u budućnosti biti politi-zovano. I zbog toga na Kosovu treba sprovoditi kontinuirano kvalitativno istraživanje koje će mapirati potrebe žena i kako se te potrebe ispunjavaju od strane javnih institucija.

Ovaj izveštaj pruža uvid u indukovane abortuse izvešene na Kosovu od 1999 do 2019 godine. Predstaviće pravni okvir koji reguliše ovo pitanje u ovom vremenskom periodu, ana-lizira dostupne podatke o njegovoj rasprostranjenosti i različite načine korišćene u prošlosti i danas za prekid trudnoće. Staviše, bavi se pitanjima poznavanja kontraceptivnih metoda i njihovoj upotrebi i kako je ova procedura socijalno prihvaćena. Na kraju, pruža konkretne pre-poruke u vezi sa poboljšavanjem ove specifične oblasti zdravstvene nege žena.


U ovoj analizi se namerno koristi termin indukovani abortus/i umesto termina elektivan abor-tus/i , ka što je i u kosovskom relevantnim zakonima. Razlog ovome jeste da termin “elektivan” ostavlja mesto za moralnu predrasudu u vezi sa odlukom žene da izvrši abortus . Termin elek-tivan se koristi i za druge medicinske intervencije, ali kod abortusa se obično opisuje kao “pre-kid trudnoće pre sposobnosti za život na zahtev žene, ali ne zbog medicinskih razloga”.5 Među-tim, druge vrste elektivnih intervencija, kao što je zamena kuka, se skoro nikada ne smatraju moralno pogrešnim, niti je ova intervencija bila deo političke rasprave i prava ljudi na zamenu kuka nisu bila ograničena zbog političke ideologije ili veroispovesti. Međutim abortus jeste. Ka sto Katie Watson, JD, asociran profesor medicinskih socijalnih nauka, medicinske obuke, akušerstva i ginekologije u Medicinskom Fakultetu Feinberg, Severozapadni Univerzitet u Čikagu, Ilinois, tvrdi: “Svaki abortus je elektivan. Ne zahteva se od nijedne trudnice da prekine trudnoću zbog zdravstvenih problema - ona može izabrati da porodi bebu sa invaliditetom ili sa terminalnim stanjem, da rizikuje njeno zdravlje tokom porođaja, ili da odluči da su rizici veći od koristi i izabere abortus. Ali kao i žene koje uzimaju u obzir nemedicinske rizike i koristi od trudnoće i roditeljstva, svaka žena koja analizira medicinske indikacije za abortus takođe ima izbor. Alternativno, možda nijedan abortus nije elektivan. Trudnoća je radikalna promena tela, opasnost umiranja tokom porođaja je 14 puta veća od nego od abortusa. Doneti odluku da li do-neti dete na svet je ozbiljna moralna obaveza, i nekim ženama može prouzrokovati ekonomske i inter-personalne štete koje mogu dovesti do dublje i neprekidne patnje nego mnoga zdravstvena stanja”.6 I ovo je razlog zašto u ovom izveštaju koristimo neutralniji termin indukovani abortus.

Najvažnije pitanje na koje ovo istraživanje pokušava odgovoriti je: na koji način je abortus regulisan i vršen na Kosovu u periodu od 1999 do 2019 godine? Da bio odgovorili na ovo pitanje, tokom istraživanje smo koristili mešovite metode, uključujući: 1) pregled prav-nog okvira i politika od 1999 do 2019 godine koje regulišu indukovani abortus, seksualno i reproduktivno zdravlje na Kosovu, 2) Prikupljanje podataka i desk istraživanje, 3) delimično strukturirani intervjui sa dva ginekologa, sedam farmaceuta, jednim javnim službenikom iz Ministarstva zdravlja i jednog javnog službenika iz Nacionalnog instituta za javno zdravlje Kosova, 4) Jedan kvalitativni opširan intervju sa ženom koja je izvršila indukovani abortus i jednom starijom ženom koja opisuje kako se izvodi indukovani abortus upotrebom tradicio-nalnih metoda.

5 Cunningham F, Leveno KJ, Bloom SL, et al. Abortion, in: Cunningham F, Leveno KJ, Bloom SL, et al, eds. Williams Obstetrics. 25th ed. New York, NY: McGraw-Hill; 2018:346-370

6 Watson, K. JD., Why We Should Stop Using the Term “Elective Abortion, in: Medicine and Society 2018, accessed at: https://journalofethics.ama-assn.org/article/why-we-should-stop-using-term-elective-abortion/2018-12

METODOLOGIJA


Ograničenja istraživanja

Bili smo suočeni sa izvesnim izazovima u periodu istraživanja. Prvo i najis-taknutije, kao što će se predstaviti u analizi, Kosovo se suočava sa problemi-ma kada je u pitanju prikupljanje podataka o indukovanim abortusima. Za predstavljanje pouzdanijih i tačnijih nalaza, potrebno je više vremena, veća istraživačka ekipa i više fondova za sprovođenje istraživanja.

Osim problema prikupljanja razbacanih podataka iz različitih iz-vora, nemogućnost direktnog pristupa na podatke je otežalo zakazivanje intervjua sa: a) medicinskim osobljem koji su veoma zauzeti, b) javnim službenicima u relevantnim institucijama koji su veoma zauzeti i c) i sa ženama koje su uradile indukovani abortus i koje su spremne da govore o svojim ličnim iskustvima. Relevantna ograničenja i objašnjenje njihovih uticaja na analizu su jasno istaknuta u analizi.


Deniz Kandiyoti opisuje određenu ‘klasičnu patrijarhalnost7, u ovom društvu devojke i žene su uvek pod patronatom muške figure. One odrastaju pod autoritetom njihovog oca i veoma mlade se udaju u domaćinstvima gde su pod autoritetom njihovog svekara. Žene su takođe podređene svojim supruzima i starijim ženama koje žive u domaćinstvu. Ovaj autoritet može obuhvatati autoritet u odlukama koje se donose u vezi sa reproduktivnim zdravljem žena. Među ženama romske zajednice na Balkanu je bilo više žena koje su izjavile da nisu imale indukovani abortus zato što to nije bilo dozvoljeno od stane spoljašnje osobe sa autoritetom. Ove osobe su različite, od supruga do svekrva.8 Druga istraživanja su pokazala da se ova praksa takođe primetila i u drugim ženskim grupama; žene drugih etničkih grupa su takođe izjavile da su se osećale pod pritiskom da urade ili ne urade indukovani abortus.9 To može pokazati da pitanje da li žene imaju pravo glasa u pitanjima reprodukcije je usko povezana sa kulturnim pravilima u kojima se patrijarhalnost manifestuje.

U svakoj raspravi o indukovanom abortusu se skoro uvek pominju pitanja moralnosti. U mnogim društvima, uključujući Kosovo, još uvek se smatra nemoralnim i mnoge instituci-je imaju ne odobravajući stav (na primer institucije veroispovesti).10 Međutim, Populacioni Fond Ujedinjenih Nacija je sproveo istraživanje 2015 godine kada su ispitanici pravili razli-ku u razlozima za indukovani abortus.11 Razlika je napravljena na osnovu toga da li je ili nije opravdano da žene vrše ovu proceduru. Brak je bio odlučujući faktor, ako se trudna žena nije mogla udati sa ocem nerođenog deteta, verovatnije je da će se indukovani abortus smatrati opravdanim. Međutim, ako je žena udata i bez zdravstvenih problema, indukovan abortus se smatrao greh ili neopravdan.12 Misli se da vanbračna trudnoća može biti prepreka za brak u budućnosti. To znači da postoji socijalna veza između seksualnog i reproduktivnog zdravlja žene i njenog bračnog statusa i time se meri njen potencijal da ispuni ulogu žene, i njeno re-produktivno zdravlje isključivo služi za rađanje dece u okviru porodice. U ovom okviru induko-

7 Kandiyoti, D., Bargaining with Patriarchy, Gender and Society, 1988, Vol. 2, No. 3, 278-281.

8 Janevic et al.,“There’s no kind of respect here” A qualitative study of racism and access to maternal health care among Romani women in the Balkans, International Journal for Equity in Health 2011, p.6. at: https://equity-healthj.biomedcentral.com/track/pdf/10.1186/1475-9276-10-53

9 KWN, Access Healthcare in Kosovo, Prishtina 2016, p. 42, at: https://womensnetwork.org/wp-content/up-loads/2018/10/20170206150329798.pdf

10 UNFPA, Gender Bias in Kosovo, 2016, p. 27, at: https://eeca.unfpa.org/sites/default/files/pub-pdf/Gender-bi-as-in-Kosovo-2.pdf

11 Ibid., p. 27-29.

12 Ibid., p. 27.

POSTAVLJANJE KONTEKSTA: PATRIJARHALNOST, VEROISPOVEST I MORALNOST


vani abortusi postaju moralno pitanje i žene koje urade ovu medicinsku proceduri su podložne moralnoj predrasudi, pozitivnoj i negativnoj o razlozima njene odluke. Moglo bi se reći da je ovaj mehanizam sličan onome gore opisanom, jer ovo društveno pitanje otežava ženama da samostalno odlučuju o pitanjima seksualnog i reproduktivnog zdravlja.

Što se tiče uloge veroispovesti u ovome, istraživanje je pokazalo da postoji direktna uzročna veza između stavova prema indukovanim abortusima i predanosti prema veroispoves-ti.13 Na Kosovu 95.6% građana su se izjasnili kao muslimani.14 Na sajtu Islamske zajednice Republike Kosovo, Idriz Kshigoli je napisao tekst o stavu islamske veroispovesti prema indu-kovanom abortusu. On opsuje tri različite abortuse: spontani abortus (što je još jedan termin za pobačaj), namerni abortus, i namerni abortus zbog zdravstvenih implikacija15. Samo je na-merni abortus greh, ako su razlozi zasnovani na socijalnim potrebama/obzirima, u islamskoj veroispovesti se ipak smatra krivičnim delom.16 Primeri tih razloga su broj dece, pol, trudnoća u tinejdžerskom dobu, ili kada je žena starija. Uzimajući u obzir da većina stanovnika Kosova se izjašnjava kao muslimani to može uticati na odluku da se ne uradi indukovani abortus.

Između ostalih i efekat ovih faktora je bio uočljiv na terenu. Nakon duge istrage i na-kon što smo upitali veliki broj ljudi da li poznaju žene koje su uradile indukovani abortus , samo četiri žene su se identifikovale da su uradile indukovani abortus. Svim ovim ženama smo ponudili da budu deo istraživanje i da podele njihove priče sa nama. Međutim, iako je garanto-vana potpuna anonimnost, samo je jedna žena prihvatila pod uslovom potpune anonimnosti. Tri druge žene su odbile zato što to u većini slučajeva su uradile indukovane abortuse tajno i plašile su se da će ljudi bliski njima o tome saznati. To pokazuje da su i danas indukovani abor-tusi tabu, a žene se obično boje da će ih zbog toga društvo stigmatizovati. Štaviše, činjenica da su samo četiri žene identifikovane znači da je veliki broj indukovanih abortusa tajna. Ovo može ukazivati na to da se žene ne osećaju slobodne da raspravljaju o ovom pitanju zbog različitih gore navedenih faktora.

13 Renzi, M., Ideal Family Size as an Intervening Variable between Religion and Attitudes Towards Abortion, Journal for the Scientific Study of Religion, 1975, Vol. 14, No. 1., p. 23.

14 Index Mundi, Kosovo Demographics Profile 2018, at: https://www.indexmundi.com/kosovo/demographics_profile.html.

15 Islamic Council of Prishtina, at: http://www.kbislame-pr.org/page29.html

16 Carol, S. & N. Milewski, Attitudes toward Abortion among the Muslim Minority and Non-Muslim Majority in Cross-National Perspective: Can Religiosity Explain the Differences?, Sociology of Religion, 2017, Volume 78, Issue 4, p. 462.


U ovom delu će se predstaviti pregled pravnog okvira Kosova u vezi sa indukovanim abortu-som tokom tri različita perioda; pre autonomije, Privremene administrativne misije ujedin-jenih nacija na Kosovu, i nakon nezavisnosti Kosova.

PRE AUTONOMIJE

Srpski zakoni su bili na snazi pre nego što je Kosovo postalo autonomna regija. Prema tadašn-jem zakonu o prekidu trudnoće u Srbiji, indukovani abortus se može izvršiti na zahtev žene i do navršene desete nedelje trudnoće. Nije bilo potrebno potpisano odobrenje niti čekati ne-koliko dana nakon što je izražena potreba. Za maloletnike mlađe od 16 godina je bila potrebna pismena saglasnost roditelja.17

ADMINISTRACIJA UNMIK-A

Tokom perioda u kojem su Ujedinjene nacije (UN) rasporedile međunarodno civilno prisustvo na Kosovu (od 1999 godine), takođe poznato kao UNMIK, formulisan je veliki broj uredba i zako-na koji su stupili na snagu za formiranje kosovskih privremenih ustanova samouprave. Jedan od tih zakona je bio Zakon br. 02 / L-76 o reproduktivnom zdravlju, koji je Skupština usvojila 2001 godine.18 Ovaj zakon je stupio na snagu da “reguliše organizaciju, funkcionisanje i nadzor svih de-latnosti koje se obavljaju u oblasti reproduktivnog zdravlja, u zdravstvenim ustanovama, štiti re-produktivna prava pojedinaca i parova, uključujući i pravo na informisanje i na pristup potrebnim uslugama”.19 Indukovani abortus kao jedan od zdravstvenih seksualnih i reproduktivnih oblasti u ovom zakonu se samo jednom pominje u članu 3. Ovde se spominje odgovornost Ministarstva zdravstva da organizuje i koordinira aktivnosti što uključuje oblast ‘Sigurnog prekida trudnoće’, termin koji se koristi za abortus. Sam zakon ne određuje ništa specifično u vezi sa tim kako bi to trebalo MZ “organizovati i koordinirati”. Ovaj zakon takođe ne spominje do koje nedelje trudnoće je indukovani abortus dozvoljen. Međutim, u istraživanju sprovedeno od strane UNFPA u 2003 go-dini (period UNMIK-a), se navodi da je indukovani abortus na Kosovu bio dozvoljen do 14 nedelje

17 UNFPA, Pregnancy and Family Planning in Kosovo, 2006, p.31, at: https://kosovo.unfpa.org/sites/default/files/pub-pdf/PregnancyandFPinKosovo-Eng1.pdf

18 Republic of Kosovo, Law No. 02/L-76 On Reproductive Health, at: http://www.gazetazyrtare.com/e-gov/in-dex.php?option=com_content&task=view&id=128&Itemid=28&lang=en

19 Ibid. Član 1

PRAVNI OKVIR


trudnoće.20 To znači da su žene u prošlosti imale pravo da izvrše indukovani abortus nakon dužeg vremenskog perioda trudnoće.

Četvrto poglavlje ovog zakona utvrđuje prava i dužnosti u vezi sa planiranjem porod-ice. Član 12 je rezime ostalih članova ovog poglavalja i navodi: “ Svi pojedinci i parovi imaju pravo da se informišu o rizicima, edukaciji i komuniciranju na osnovu evidencije, slobodnog izbora i da imaju koristi od korišćenja sigurnosnih, snošljivih i prihvatljivih sredstava i metoda za planiranje porodice”.21 Međutim, ne spominje se indukovani abortus. Član 14 navodi da:“ Upotrebno prihvatljivi metodi i sredstva za planiranje porodice utvrđuju se podzakonskim ak-tom”, ali se oni ne nalazi na internetu. Na zvaničnoj veb stranici Ministarstva zdravlja se samo nalaze administrativna uputstva ali ne i drugi podzakonski akt. To uključuje administrativna uputstva koja su stupila na snagu tokom administracije UNMIK-a, ali takođe ne postoji ništa u vezi sa planiranjem porodice. Staviše, ‘Službeni list´ UNMIK-a obuhvata niz uredbi koji su bili na snazi tokom njihovog mandata ali se u nijednom ne nalazi ništa o reproduktivnim pravima, planiranju porodice, indukovanom abortusu ili bilo šta slično.

Tokom ovog perioda je takođe bio na snazi još jedan važan zakon, naime Zakon o privat-noj delatnosti u zdravstvu 22 koji uređuje uslove koje privatne klinike trebaju ispuniti u kojima se pružaju zdravstvene usluge i da zdravstveni radnici rade legalno na Kosovu. Nigde se konkretno ne spominju akušerske i ginekološke klinike ili zdravstveni radnici koji pružaju te usluge uključujući prekid trudnoće. Međutim treba pretpostaviti da je i to bilo pod tim zakonom.

NAKON NEZAVISNOSTI

In 2008, Skupština privremenih institucija samoupravljanja na Kosovu je proglasila neza-visnost kao nezavisna država. Time su zakoni, uredbe i administrativna uputstva UNMIK- a zamenjeni novim zakonskim okvirima. Ovaj deo opisuje pravni okvir bitan za indukovani abor-tus, planiranje porodice i reproduktivno zdravlje.

Krivični Zakonik Krivični Zakonik Kosova prema članu 184 utvrđuje da je nezakonit prekid trudnoće krivič-no delo. Paragraf 1 ovog člana navodi: “Svako lice koje, sa pristankom trudne žene, ali u su-protnosti sa Zakonom o prekidu trudnoće, prekine trudnoću, započne sa prekidom ili pomaže prilikom prekida trudnoće, kazniće se kaznom zatvora u trajanju od šest (6) meseci do tri (3)

20 UNFPA, Demographic, Social and Reproductive Health Situation in Kosovo Results of a Household Survey, 2005, p. 67, at: https://kosovo.unfpa.org/sites/default/files/pub-pdf/Demographics-2003-Eng_0.pdf.

21 Republic of Kosovo, Law No. 02/L-76 On Reproductive Health, Article 12, at: http://www.gazetazyrtare.com/e-gov/index.php?option=com_content&task=view&id=128&Itemid=28&lang=en

22 UNMIK, Assembly of Kosovo, Law No.2004/50 On Private Practices in Health, at: https://www.kuvend-ikosoves.org/common/docs/ligjet/2004_50_en.pdf


godine”.23 Ovo podrazumeva da samo osobe koje izvrše indukovani abortus mogu biti krivično gonjene u vezi sa ovim, ali ne i žene koje su odlučile da prekinu trudnoću. Staviše, paragraf 2 kažnjava akcije osoba koje “ prekinu ili započnu prekid trudnoće bez pristanka trudne žene ”, i to krivično delo je kažnjivo kaznom zatvora u trajanju od jedne do osam godina.

Zakon o prekidu trudnoće

Osnovni koncepti & pravaGodinu dana nakon nezavisnosti Kosova, skupština Republike Kosovo je usvojila Za-

kon Br. 03/L-110 o prekidu trudnoće i stupio je na snagu. Prema onome kako su formulisani zakoni na Kosovu, član 1 ovog zakona navodi njegovu svrhu a to je: “Ovim zakonom se us-postavlja pravna osnova za uređivanje prekida trudnoće. Po ovom zakonu, cilj njegovog posto-janja je u informativnoj i zdravstvenoj nameri kao i otklanjanje životne opasnosti. Drugi cilj je: “preduzimanje svih zaštitnih mera radi udaljavanja žena od opasnosti od povećanja morbid-iteta i mortaliteta kao posledice obavljanja ilegalnog abortusa“ i “obezbeđivanje života žena in-stitucionalnim putevima udaljavajući ih od grubih nemedicinskih i van institucionalnih oblika koji su prouzrokovali i smrt”.24 Primetno je da je obrazloženje stupanja na snagu ovog zakona je u vezi sa zdravljem žena, eliminisanje rizika u toku trudnoće i prekida trudnoće i borba protiv nezakonitih delatnosti.

Iako može izgledati da nedostaje ideja poštovanja autonomije žene i sloboda izbora u vezi sa njenim telom i životom, član 4 navodi da: “Svaka žena ima pravo da slobodno odlučuje o prekidu trudnoće prema kriterijumima predviđanim ovim zakonom”.25 Nekoliko od tih krit-erijuma se nalaze u članu 5: “Žena iznad 18. godina života ima pravo da traži elektivni prekid trudnoće”.26 U slučaju žena od 16 to 18 godina, zahteva se saglasnost roditelja.27 U poređenju sa prošlim vremenima, konkretno u Jugoslaviji, to znači da u vezi sa starosnim dubom trenutno ima više ograničenja što se tiče abortusa. Ne samo da se zahteva saglasnost roditelja do 18 godina (u poređenju sa 16), nego ovaj zakon takođe podrazumeva da se indukovani abortus ne sme vršiti na ženama mlađim od 16 godina.

Ovaj zakon definiše elektivni prekid trudnoće kada žena odluči da izvrši abortus bez medicinskog razloga. I po ovom zakonu vršenje ovog abortusa je dozvoljeno do desete nedelje trudnoće, od prvog dana poslednjeg menstrualnog ciklusa.28 Što znači da je vremenski period četiri nedelje kraći nego u periodu UINMIK-a. Zanimljivo je da član 13 ovog zakona navodi da lekari imaju pravo da odluče da ne izvrše indukovani abortus, međutim u ovom slučaju “javne

23 Republic of Kosovo, Code No. 04/L-082 Criminal Code of the Republic of Kosovo, Article 184, at: http://www.assembly-kosova.org/common/docs/ligjet/Criminal%20Code.pdf

24 Republic of Kosovo, Law No. 03/L-110 For Termination of Pregnancy, Article 1, at: http://www.gazetazyrtare.com/e-gov/index.php?option=com_content&task=view&id=321&Itemid=28&lang=en

25 Ibid., Član 4

26 Ibid., Član 5, paragraf 1

27 Ibid., Paragraf 2

28 Ibid., Član 16


zdravstvene i mešovite institucije su dužne da obezbede prikladno rešenje za trudnicu u okvi-ru iste institucije.”.29

Zahtev za izvršenje prekida trudnoće nakon desete nedelje je po ovom zakonu u su-protnosti sa Zakonom o zdravstvu Kosova. Tako da bi se trebao izvršiti u konsultaciji sa profe-sionalnom zdravstvenom komisijom.30

Pravo na informacije i usluge U skladu sa ovim zakonom, žena koja zahteva bilo koju vrstu prekida trudnoće, treba

prvo biti obaveštena od strane zdravstvenog specijaliste o mogućim medicinskim i emocional-nim rizicima koji mogu biti izazvani tom intervencijom, njenim pravima u skladu sa zakonom, postojećim institucijama i organizacijama dostupne za podršku žene u ovim slučajevima i na kraju a ne i nevažno, o zdravstvenim institucijama koje vrše prekid trudnoće pod sigurnim medicinskim uslovima.31 U periodu nakon izvršenja indukovanog abortusa, zdravstvena usta-nova ili medicinska ekipa koja je pružila uslugu u skladu sa ovim zakonom se obavezuje da obavesti “ ženu o uslugama planiranja porodice i da je savetuje u vezi sa kontraceptivnim metodama i sredstvima koje nudi ona ili druge zdravstvene ustanove”.32 Zanimljivo je da se ne spominje obaveza lekara muškog pola o obaveštenju.

Što se tiče usluga, i u prošlosti pre nego što je ovaj zakon stupio na snagu, samo li-cencirani specijalizovani ginekolozi – akušeri mogu da vrše abortuse.33 Treba obratiti pažnju na reči i uslove koje su spomenuti u članu 10 ovog zakona. Citat teksta je, član 10 navodi: “ U slučaju ako žena i posle savetovanja i lekarskog pregleda izražava svoju volju za izborni prekid trudnoće, to treba da potvrdi zahtevom shodno članu 10.5 Zakona o pravima i odgovo-rnostima građana u zdravstvenoj zaštiti”.34 Reč i posle je zanimljiva zato što ostavlja mesta za interpretaciju u vezi sa ulogom zdravstvenog lekara/specijaliste odgovornog za vođenje prvog informativnog razgovora sa ženom koja je izrazila želju da izvrši indukovani abortus. U verziji ovog zakona na albanskom i srpskom jeziku, reč i posle insinuira da uloga lekara prevazilazi objektivnu podelu informacije kako je već objašnjeno, što podrazumeva da može uključiti neki oblik ubeđivanja, sa ciljem da promeni mišljenje žene u vezi sa donošenjem odluke o izvršenju indukovanog abortusa.

Staviše, drugi deo ovog člana navodi da potvrda zahteva žene treba biti u skladu sa uredbama drugog zakona, naime to potiče iz Administracije UNMIK-a u 2004 godini, Zakona o pravima i odgovornostima građana u zdravstvenoj zaštiti [sic]35, konkretnije član 10.5. Nakon pismenog zahteva lekar ginekolog – akušer bi trebalo da zakaže termin za lekarsku intervenci-

29 Ibid., Član 13

30 Ibid., Član 7

31 Ibid., Član 8

32 Ibid., Član 18

33 Ibid., Član 9

34 Ibid., Član 10

35 UNMIK, Assembly of Kosovo, Law No.2004/38 On the Rights and Responsibilities of the Citizens in the Health Care, at: http://www.kuvendikosoves.org/common/docs/ligjet/2004_38_en.pdf


ju, što treba biti najmanje dva dana nakon prvog pregleda žene.36 Kao što je gore navedeno, u skladu sa zakonom Jugoslavije, pismeni zahtev nije bio potreban. Na kraju, zakon konkretno navodi da se ove vrste intervencija mogu vršiti samo pod sigurnim medicinskim uslovima i medicinska ustanova gde je žena izvršila prekid trudnoće je odgovorna da njoj pruži usluge za lečenje mogućih komplikacija tokom procedure. 37

Posebni uslovi Zakon o prekidu trudnoće veoma jasno navodi da “ prekid trudnoće sa motivom izbora pola ploda je zabranjen”.38 Iako ovo faktički nije tačno, da se ne može izabrati pol a može se izabrati rod, zabranjuje ženama, muškarcima i parovima da odluče da izvrše abortus ako pol bebe nije onaj koji su oni želeli. Osim ovog veoma važnog ograničenja, zakon navodi izuzetke od pravila u vezi sa tim kada se indukovani abortus može izvršiti. Jedan od razloga koji dozvoljava prekid trudnoće jeste kada postoje medicinske indikacije. To znači da trudnoća ili porođaj ugrožava život žene ili fetus ima “deformacije inkompatibilne sa životom, bolest ili teško stanje koje izazivaju težak invaliditet čije je lečenje neizvesno” [sic].39 Prekid trudnoće se takođe legalno može izvršiti ako je rezultat “neželjenih polnih odnosa žena koje su žrtve trgovine ljudima i prinudnog polnog iskorišćavanja ili polnog odnosa sa maloletnicima ili incesta”.40

36 Republic of Kosovo, Law No. 03/L-110 For Termination of Pregnancy, Article 11, at: http://www.gazetazyrtare.com/e-gov/index.php?option=com_content&task=view&id=321&Itemid=28&lang=en

37 Ibid., Član 12

38 Ibid., Član 14

39 Ibid., Član 15

40 Ibid., Član 16


Iako u skladu sa članom 21 Zakona o prekidu trudnoće “ Svaka zdravstvena ustanova je obavezna da izveštava o statističkim podacima [sic] u vezi sa prekidom trudnoće ”, izgleda da tačni podaci o indukovanim abortusima ne postoje na Kosovu. Dostavili smo nekoliko zahteva za statistiku u odgovarajućim ustanovama koji su bili neuspešni. Stoga, istraživanje je sprovedeno uglavnom na osnovu podataka sakupljenih anketom. Ovo može biti problematično kada pokušavamo da identi-fikujemo trendove u periodu od nekoliko godina, zato što većina istraživanja sprovedena od strane različitih stranih i lokalnih organizacija koriste različite metode i zbog toga je njihovo poređenje nemoguće. Staviše, sve dostupne statistike prikupljene na ovaj način govore o procentu žena koje su izvršile indukovanu abortus tokom života ali ne i godinu kada je abortus izvršen. Ovo je problem zato što onemogućava analizu rasta ili pada rasprostranjenosti i posmatranja trendova. Ipak, zbog nedostatka drugih pouzdanih podataka, ovde je ih vredno spomenuti.

In 1999, UNFPA zajedno sa Međunarodnom organizacijom za migracije i tadašnjoj Kancelariji za statistiku na Kosovu (koja se sada naziva Agencija za statistiku Kosova ), je sprovela prvo sveobuhvatno demografsko, socio- ekonomsko istraživanje reproduktivnog zdravlja na celoj teritoriji Kosova, od novembra 1999 godine do februara 2000 godine. Prema ovom istraživanju, stopa abortusa je bila 4,8 abortusa na 1.000 živorođenih, i potvrdilo je da je ovaj problem verovatno nedovoljno prijavljen u istraživanju.42 Kasnije u 2003, objavljen je sličan izveštaj, međutim ovaj iz-veštaj se nije bavio indukovanim abortusom kao problemom. Poslednje istraživanje na celom Kos-ovu je sprovedeno 2009 godine od strane državnih institucija sa ciljem mapiranja problema u vezi sa reproduktivnim pravima i obavljen je 2011 godine. Prema nalazima u ovom izveštaju, procenat trudnih žena koje su izvršile indukovani abortus je te godine bio 7.9%.43

Ovo istraživanje je pokazalo da kod starijih osoba procenat je obično viši, što je logično ako se uzima u obzir činjenica da su starije žene imale više trudnoća i time se povećava mogućnost vršenja indukovanog abortusa.44 10.3% žena starosne dobi od 45-49 godina koje su bile deo ovog istraživanja su izjavile da su izvršile indukovani abortus.45 Primećena je još jedna važna razlika, naime veći broj žena koje žive u urbanim sredinama su izjavile da su izvršile indukovani abortus u poređenju sa ženama koje žive u ruralnim sredinama. Na osnovu analize koja je predstavljana u ovom izveštaju, to je verovatno zbog “njihove želje za manju porodicu, zbog visokih troškova odga-

41 Starosna kategorija je 15-49 osim ako je napomenuto drugačije

42 Kosovo Agency of Statistics, Demographic, Social and Reproductive Health Survey November 2009, 2011, p. 2, at: http://ask.rks-gov.net/media/1832/demographic-social-and-reproductive-health-survey-in-kosovo-2009.pdf

43 Ibid., p. 36

44 Ibid., p. 36 & 37

45 Ibid., p. 37

RASPROSTRANJENOST: DRUGAČIJA REALNOST41


janja dece u urbanim sredinama”.46 Međutim, ova analiza ne uzima u obzir da su žene iz ruralnih sredina možda manje izjavljivale da su izvršile indukovani abortus zbog razlike u stepenu stigmati-zovanja indukovanih abortusa u ruralnim u odnosu na urbane sredine.

U 2016 godini, Mreža žena Kosova (KWN) su sproveli sveobuhvatno istraživanje za merenje dostupnosti zdravstvene nege ženama i muškarcima na Kosovu. To je uključilo pitan-je o indukovanom abortusu. Rezultati su pokazali da 11% žena izjavilo da su izvršile induko-vani abortus tokom njihovog života, i od njih 7.4% žena su starosne dobi od 16-49 godina. Ove statistike su slične onima koje su raportirane 2009 i 2003 godine.47

INDUKOVANI ABORTUSI U JAVNIM USTANOVAMA

Klinika za ginekološko akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra Kosova (UKCK) nudi “zdravstvene usluge primarno ambulantnog nivoa uključujući planiranje porodice (veštački legalni abortus)”48 i to je primarna javna ginekološka zdravstvena služba na Kosovu. Ova klini-ka sadrži 13 odeljenja, od kojih svaki ima upravnika odeljenja i glavnu sestru. Ukupno, ima 46 lekara specijalista, 204 medicinskih sestara i 36 lekara specijalista posvećenih specijalistič-kom obrazovnom centru.49

Istraga koju je sproveo Preportr 2016. godine pokazala je da se godišnje obavlja prosečno 100 indukovanih prekida trudnoće na Univerzitetskom kliničkom centru Kosova (UKCK).50 Međutim, prema jednom dokumentu koji je objavio UKCK, ovi brojevi su bili mnogo veći za period 2005-2007 (vidite tabelu 1).

Godina Broj žena koje su imale indukovani abortus u UKCK51

2005 486

2006 300

2007 293

Total 1079

Tabela 1

46 Ibid., p. 37

47 KWN, Access Healthcare in Kosovo, Prishtina, 2016, p. 33, at: https://womensnetwork.org/wp-content/up-loads/2018/10/20170206150329798.pdf

48 UCCK Official Webpage, at: http://shskuk.org/klinika-gjinekologjike-obstetrike/

49 Ibid.

50 Preportr, Turpi mbi trupin, 2016, at: http://preportr.cohu.org/sq/hulumtime/Turpi-mbi-trupin-108

51 Paçarada, M. et. al., Artificial abortions performed at the University Clinical Centre of Kosovo from January 2005 to Decembar 2007, 2009, str.. 88, at: https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/19537663


Većina tih žena su starosti od 20-35 (51,5% od ukupnog broja). Od ukupnog broja ovih žena koje su bile podvrgnute indukovanom abortusu u periodu od 2005. do 2007. godine, 43% paci-jenata je imalo više od četiri prethodna porođaja, a 7,7% pacijenata je bilo trudno prvi put.52 To bi moglo da ukaže na to da su žene u tim godinama najčešće imale indukovane abortuse zbog visokih troškova koje ima velika porodica ili nedostatak vremena i energije za to. Za većinu žena, naime 50,1%, to je bio njihov prvi indukovani abortus.53

Prema ovoj studiji koju je uradio UKCK, stope indukovanih abortusa su u ovom perio-du pale u odnosu na period 2000-2004. Iako ove brojke nisu prikazane u izveštaju, spekulacije koje se iznose u izveštaju su da bi to moglo biti zbog “povećane svesti o pogodnijim metodama kontracepcije putem zdravstvenih obrazovnih programa i drugih sredstava komunikacije”.54 Međutim, kako je navedeno u izveštaju, broj indukovanih abortusa u privatnim klinikama nije uključen. Dakle, još jedna spekulacija mogla bi biti da je više žena otišlo u privatne klinike kako bi uradile indukovane abortuse u ovom periodu. Što nije čudno, jer tokom godina, sve više privatnih zdravstvenih klinika je osnovano na Kosovu.

Prema rečima šefa Odeljenja za zdravlje majke i deteta i reproduktivnog zdravlja u okviru MZ, Kosovo se nalazi u strašnoj situaciji kada je u pitanju prikupljanje podataka o sluča-jevima indukovanih abortusa. Potvrdila je da, iako su sve klinike obavezne da prijave ovaj broj, većina to ne radi. „Ne postoji tačan broj, a većina se izvodi u privatnim klinikama“.55 Ipak, bro-jevi koje je mogla dobiti od UKCK, mogu se naći ispod u tabeli X. Ovo su samo brojevi indu-kovanih abortusa koji su obavljeni u ginekološkom odeljenju UKCK-a, što znači u Prištini, oni ne uključuju one koji su urađeni u regionalnim odeljenjima UKCK-a. Prema predstavniku, ova odeljenja retko izveštavaju o tim brojevima.

Godina Broj žena koje su imale indukovani abortus u UKCK56

2012 67

2013 124

2014 130

2015 106

2016 111

2017 121

2018 (od 25-05-2018) 67

Total 726

Tabela 2

52 Ibid.

53 Ibid.

54 Ibid.

55 Intervju održan u Maju 2019

56 Podaci iz Odeljenja za zdravlje majke i deteta i reproduktivnog zdravlja Ministarstva Zdravlja


Intervju koji je sproveden za potrebe ovog istraživanja sa predstavnikom iz Nacionalnog in-stituta za javno zdravlje Kosova 57 je otkrio gde je problem kada je u pitanju statistika o in-dukovanim abortusima na Kosovu. Jedan deo mandata ovog javnog instituta je da informiše o vladinoj politici i strategiji u oblasti zdravstva putem istraživanja. Kada je reč o prikupljan-ju podataka o indukovanim abortusima, do 1999. godine na Kosovu, ginekolozi su podnosili pojedinačne izveštaje za svaki slučaj abortusa u zdravstvenim ustanovama. Međutim, način prikupljanja statističkih podataka o ovom pitanju se od tada promenio. Za potrebe ovog is-traživanja, dotični predstavnik je pregledao statističke podatke o abortusima koji su prijavljeni institutu u 2017. godini. Taj broj je 1919, što izgleda kao veliki broj. Međutim, način na koji se prikupljaju ove statistike čini nemogućim da se shvati koliko je od njih bilo pojedinačnih sluča-jeva indukovanih abortusa. Jer, ovih 1919 “slučajeva abortusa” uključuju spontane abortuse / pobačaje i sve postupke koji su uključeni kada su u pitanju abortusi. Jednostavno rečeno, kada žena ode na konsultaciju sa lekarom da bi razgovarala o indukovanom abortusu, ginekolog to beleži kao slučaj abortusa. Kada ta ista žena dođe da se podvrgne proceduri, ona se beleži kao još jedan abortus. Zapisnik sada pokazuje dva slučaja abortusa. Kada ista žena ode na lekarski pregled nakon što je procedura završena, ginekolozi to ponovo beleže kao slučaj abortusa. Kada su ovo zvanični brojevi prijavljeni državnim institucijama, onda je nemoguće da se dobije jasna slika o tome koliko se indukovanih abortusa uradi na Kosovu. Zanimljivo je da su podaci koje MZ može dobiti za ovo istraživanje potpuno različiti. Jasno je da je sistem prikupljanja i obrade podataka potpuno iskrivljen i stoga je nemoguće detektovati bilo kakvo kretanje ili promene tokom godina.

Kada je reč o tretmanu žena koje dolaze u svrhu indukovanih abortusa u javnu usta-novu, dve zabrinjavajuće istraživačke medijske produkcije objavljene su 2016. i 2018. go-dine. Istraga koju je sproveo Preportr otkrila je praksu loše prakse poverljivosti i moralnog rasuđivanja izraženog prema indukovanom abortusu. Tokom ove istrage, primećeno je da medicinsko osoblje koje je radilo u ginekološkom odeljenju UKCK-a poziva pacijente da uđu glasno govoreći: „Ko je sledeći na redu da ukloni svoju bebu? Uđite! ”U čekaonici punoj drugih pacijenata.58 Štaviše, prostorija u kojoj se obavljaju indukovani abortusi je ukrašena posterom žene koja drži bebu u pratnji sa tekstom. “Najveći razarač na svetu je neuspeh - abortus. Zločin počinjen majčinim rukama”.59 Intervju sa direktorom Ginekološko-akušerske klinike u UKCK-u od strane Balkanske istraživačke mreže (BIRN) otkrio je motiv za postavljanje ovog postera. Ona je sama opisala indukovani abortus kao ubistvo i izjavila da “religija i nauka ne dozvolja-vaju ubijanje deteta”.60 Glavna sestra Odeljenja za planiranje porodice u ovoj javnoj instituciji objasnila je da ga je „stavila (plakat) tamo, tako da žene i devojke koje imaju abortus vide da su počinile zločin“. Štaviše, za intervju sa Preportrom, ovaj isti stručnjak za javno zdravlje je



59 Ibid.

60 Ibid.


naveo da kada žene traže indukovani abortus, ona pokušava da ih ubedi da zadrže dete po svaku cenu, navodeći da je indukovani abortus isto što i ubistvo deteta koje imate kod kuće.61

Neodgovarajuće i neprofesionalno ponašanje javnih zdravstvenih radnika je takođe otkrive-no od strane mlade žene koja je intervjuisana za ovo istraživanje. Ona je tražila da ostane anonimna 62;

Bili smo zaljubljeni, slučajno sam zatrudnela, uvek smo koristili kondome, ali jedne noći nismo i ostala sam trudna. Bili smo suviše mladi da bi postali roditelji, poseb-no on. Mislila sam da bi to moglo da promeni naš odnos, a to nisam želela. Nakon dužeg razgovora o tome odlučili smo da bi bilo najbolje da abortiram. Bili smo mladi, nismo imali dovoljno novca. I on i ja smo pozajmili novac od prijatelja. Tre-balo nam je 200 evra. Otišli smo u javnu zdravstvenu ustanovu. Ginekolog je bio vrlo hladan sa mnom. Video je kako sam pod stresom, ali nije mario. Rekao mi je da sam trudna tri nedelje. Moj dečko i ja smo bili izbezumljeni i bila sam baš zbunjena, nisam znala šta da radim. Na dan pregleda rekli smo doktoru da ne znamo šta da radimo. Doktor nije mario, samo je rekao; samo odluči. Nije mi dao nikakvo objašn-jenje o tome šta mogu da uradim. Bila sam vrlo depresivna neko vreme zbog toga, jednostavno nisam znala šta da radim. Iako smo bili super zaljubljeni, verovala sam da sam suviše mlada kao i on. Na kraju je počeo da plače kad sam mu rekla da treba da uradim abortus. Rekao mi je da možemo zadržati bebu ako to želim. Pitala sam ga šta želi. Ali sam videla paniku u njegovim očima i pomislila da možda on nije spreman za to, iako je bio veoma porodičan čovek. Bili smo zaljubljeni, to je bila samo nesreća. Ipak, mislila sam da bi dete moglo upropastiti vezu pa sam odlučila da abortiram. Nisam sigurna koliko je vremena prošlo između početnog pregleda i abortusa, ali bilo je više od dva dana. On [dečko] je zakazao sastanak. Dok sam bila u sobi doktora, on me je čekao napolju, plakao je i bio je pod stresom. Bio je katolik i bilo mu je teško, jer ga je religija naučila da abortus nije u redu. Tokom postupka imala sam jake bolove, izdržala sam neko vreme, ali u jednom trenutku ja jednos-tavno više nisam mogla i plakala sam i vrištala glasno. Znaš šta je doktor uradio? Vikao je na mene govoreći: “Začepi! Zar te nije sramota da te ljudi čuju u hodniku? Cela procedura mi je bila veoma sumnjiva. Bilo je kasno noću. Nisam sigurna da li je to bilo legalno, ali sam osećala kao da nije bilo zakonito. Posle toga mi lekar nije dao nikakve savete o planiranju porodice. Nisam htela da se vratim kod njega zbog toga kako me je tretirao. Išla sam na pregled kod drugog ginekologa.

61 Ibid.



Način na koji zdravstveni radnici tretiraju pacijente je izuzetno važan u svakoj oblasti vezanoj za zdravstvenu zaštitu. Međutim, kao što se može zaključiti iz priče ove žene, ne samo da lekar nije potpuno postupio u skladu sa Zakonom o prestanku trudnoće, već́ je i njegov pristup bio ponižavajući i osuđujući. Prvo, to nije bilo u skladu sa zakonom, jer nije pružio informacije u vezi sa “mogućim medicinskim i emocionalnim rizicima koji bi mogli biti uzrokovani takvom intervencijom, njenim pravima u skladu sa zakonom, postojećim institucijama i organizacijama na raspolaganju za podršku žena u ovom slučaju i na kraju, ali ne i najmanje važno, o zdravst-venim ustanovama koje obavljaju prekid trudnoće u bezbednim medicinskim uslovima “, kako je predviđeno u članu 8. ovog zakona. Niti je s njom razgovarao s ciljem da je informiše o plan-iranju porodice i metodama kontracepcije. Međutim, možda još važnije, on nije bio oprezan u svom pristupu, nije uzeo u obzir da bi to mogla biti osetljiva procedura za mladu ženu u nevolji. Štaviše, on joj je nametnuo neki oblik sramote i razlog zbog kojeg je bila na klinici.

INDUKOVANI ABORTUSI U PRIVATNIM KLINIKAMA

Problem o kom se najviše govori kada se raspravlja o izazvanim abortusima na Kosovu, jeste privatni sektor. Ne postoji pouzdana ukupna statistika o indukovanim abortusima na Kosovu, jer ona u većini slučajeva predstavlja samo one koji se obavljaju u javnim ustanovama i ovaj broj je veoma nizak. Ra-zlog za to je što postoji mnogo privatnih ustanova koje izvode indukovane abortuse, a koje ne prijavl-juju ove brojeve redovno, iako je to zakonska obaveza.63 Prema istraživanju UNFPA iz 2006. godine, “veruje se da se veliki broj nedokumentovanih pobačaja obavlja u privatnim klinikama”.64

To je više problem kada se radi o privatnim klinikama koje pružaju indukovane abor-tuse kao zdravstvenu uslugu bez potrebne dozvole za to, što je takođe potvrđeno od strane šefa Kosovskog udruženja za akušerstvo i ginekologiju. Prema njegovim rečima, u prošlos-ti, kada su indukovani abortusi vršeni samo u javnim ustanovama, poznati su tačni brojevi ovih medicinskih postupaka obavljenih u roku od mesec dana ili godinu dana.65 U nedostat-ku zvanične statistike, nekoliko novinarskih istraga se bavilo ovim pitanjem, pokušavajući da rasvetle slučaj ovakve prakse, nezakonitost i druga pitanja koja su povezana sa indukovanim abortusima koji se obavljaju u privatnim klinikama. Na osnovu istraživanja koje je sproveo Preportr, od 122 privatne ginekološke klinike koje se nalaze na Kosovu, samo pet ima dozvolu za obavljanje indukovanih abortusa prema 2016. godini.66 Geografski govoreći, to znači da na-jverovatnije nemaju sve žene lak pristup tim informacijama. Niti je javno poznato koje klinike

63 Intervju sa Šefom Kosovskog udruženja za ginekologiju i akušerstvo održan u Maju 2019

64 UNFPA, Pregnancy and Family Planning in Kosovo, p. 31, 2006, at: https://kosovo.unfpa.org/sites/default/files/pub-pdf/PregnancyandFPinKosovo-Eng1.pdf




imaju ove dozvole i koje rade. To znači da verovatnoća da žena ode u ne licenciranu kliniku kako bi obavila indukovani pobačaj može biti relativno visoka.

U 2006. godini, navodno, žene su radije odlazile u privatne klinike, nego u javne ustanove kako bi imale indukovani abortus.67 Za udate žene, to je uglavnom zbog toga što, prema njima, pri-vatne klinike nude bolji i brži tretman.68 Međutim, neudate žene su radije odlazile u privatne klinike zbog razloga privatnosti. Prema mišljenju ginekologa koji su učestvovali u istraživanju UNFPA iz 2006. godine, poverljivost se ne može osigurati u javnim objektima. Štaviše, šanse da žena vidi nekoga koga zna su veoma visoke. Tako da su tada neudate žene radije obavljale indukovani abor-tus u privatnoj klinici ili van Kosova.69 Istraga koja je urađena za časopis ‘Prishtina Insight’ u 2018, potvrđuje da se to i dalje događa, šta više, pokazuje da žene ispod 18 godina (legalne godine za indukovane abortuse na Kosovu) i žene čija je trudnoća premašila granicu od deset nedelja, traže medicinsku pomoć u Makedoniji za obavljanje indukovanih abortusa.70 Problem koji je takođe pot-vrđen od strane šefa Odseka za zdravlje majke i deteta i reproduktivno zdravlje u okviru MZ.71

Međutim, to se dešava i na Kosovu. Izveštaj MZ za zdravlje i zdravstvo na Kosovu ‘2004, navodi da (u tom periodu) privatne klinike izvode indukovane abortuse čak i posle deset nedelja trudnoće.72 U izveštaju UNFPA iz 2006 navodi se da su žene koje su učestvovale u fokus grupama pričale priče o privatnim objektima koji sprovode indukovane abortuse “čak i u petom mesecu ili kasnije, posebno ako je doktor rođak ili ako neko plaća veliku količinu novca”.73 Prijavljeno je da se in-dukovani abortusi ipak i dalje dešavaju. U 2016, direktorica Ginekološko -akušerske klinike u UKCK, je rekla istražiteljima BIRN da zna da doktori u njenom osoblju sprovode ilegalne indukovane abortuse u privatnim klinikama.74 Institucija Zaštitnika građana je u 2016 objavila izveštaj, takođe potvrđu-jući ovo govoreći da se “većina slučajeva abortusa ilegalno sprovede u privatnim klinikama koje nisu ovlašćene da sprovode ovu proceduru, gde standard za bezbedan abortus nije garantovan, gde briga nakon abortusa, uključujući i savetovanje za planiranje porodice, nisu nužno obezbeđeni”.75

Šef Kosovskog udruženja za ginekologiju i akušerstvo je izjavio da u privatnoj bolnici u kojoj radi, žena dolazi svake sedmice da zatraži indukovani abortus.76 Tu spadaju i žene koje to traže nakon zakonski dozvoljenog perioda od deset nedelja, iako su, prema njegovim rečima, u njegovoj bolnici

67 UNFPA, Pregnancy and Family Planning in Kosovo, 2006, p. 42, at: https://kosovo.unfpa.org/sites/default/files/pub-pdf/PregnancyandFPinKosovo-Eng1.pdf

68 Ibid., p. 42 & 43

69 Ibid., p. 43

70 Prishtina Insight, Skopje, a solution for Kosovo women seeking abortion, 2018, at: https://prishtinainsight.com/skopje-solution-for-kosovo-women-seeking-abortion-2-mag/


72 UNFPA, Pregnancy and Family Planning in Kosovo, 2006, p. 31, at: https://kosovo.unfpa.org/sites/default/files/pub-pdf/PregnancyandFPinKosovo-Eng1.pdf

73 bid., p. 42

74 Prishtina Insight, In Kosovo, a Thriving Market in Illegal Abortion, 2016, at: https://prishtinainsight.com/koso-vo-thriving-market-illegal-abortion/

75 Ombudsperson Institution, The Rights to Sexual and Reproductive Health in Kosovo a Reality Beyond the Law?, 2016, p.44.



odbijeni ovi zahtevi. Ženama je rečeno da svoj slučaj predaju medicinskoj komisiji koja je zadužena za odlučivanje da li je dozvoljeno izvršiti ove vrste izazvanih abortusa. Prema njegovim rečima, najčešći razlog da žene zatraže indukovani abortus je loše planiranje porodice ili korišćenje loših metoda zaštite / kontracepcije. Ginekolog koji radi u privatnoj klinici sa kojom smo razgovarali za ovo istraživanje, spomenuo je loše planiranje porodice kao razlog zašto se žene odlučuju na po-bačaje, ali i dodaje da žene sve više odlučuju da imaju decu u starijoj dobi i tako prekinu kada se trudnoća desi rano u životu..77 Ona je izrazila punu podršku ženskoj odluci da se radi indukovani pobačaj, jer ona veruje da je to delimično znak da žene sve više imaju kontrolu nad svojim životima. Međutim, ona je takođe izrazila da na klinici u kojoj radi, ne preferiraju da obavljaju indukovane abortuse i da pacijenti obično znaju da se u njenoj klinici ne obavljaju mnogi zahtevi za indukovani abortus. Ona je nastavila da objašnjava da postoje slučajevi u kojima pokušava da razgovara sa ženama koje dođu na indukovani abortus kako bi one možda razmislile o proceduri, da “poboljša-ju” svoje okolnosti kako bi one bile prikladnije da imaju bebu. Ona je dalje objasnila da je posebno tužno ako mlada žena prekida trudnoću sa svojim prvim detetom i da je sasvim u redu za bračni par koji već́ ima nekoliko dece.78 Iako je to zakonski dozvoljeno, kao što je objašnjeno u poglavlju o pravnim okvirima, lekari mogu odbiti zahtev za indukovani abortus, činjenica da doktori pokušava-ju da prenesu svoja lična uverenja u vezi sa tim, može biti štetna za proces slobode izbora i možda doprineti stigmatizaciji indukovanih abortusa.

Nasuprot iskustvu mlade žene u javnoj ustanovi koja je gore opisana, šef Udruženja za akušerstvo i ginekologiju Kosova izjavio je da ginekolozi u svojoj privatnoj bolnici savetuju žene o kontraceptivnim metodama nakon što se izvede indukovani abortus.

“Mi im kažemo da abortus nije najbolja stvar i da se ne preporučuje kao alat za planiranje porodice jer je povezan sa rizicima i problemima koji su ponekad i dugoročni”.79

Slično tome, ginekolog koji radi u privatnoj klinici izjavio je da stavlja naglasak na informis-anje svojih pacijenata o kontraceptivnim metodama i planiranju porodice kako bi se izbegli indukovani abortusi.80 Ona je izjavila da više voli da muški partneri (u slučaju da su uključe-ni muški partneri) budu deo tih razgovora, ali u slučajevima u kojima žene više vole da taj razgovor bude privatan, ona poštuje njihovu volju.81 Činjenica da se to traži i dešava može ukazati na to da neke žene ne koriste kontraceptivna sredstva, reproduktivno i seksualno zdravlje i planiranje porodice kao pitanja o kojima treba razgovarati sa partnerom, već́ da je odgovornost individualni teret.







INDUKOVANI ABORTUSI KOD KUĆE

Pilule za abortus Indukovani abortusi mogu biti izvedeni farmaceutskim putem, koji se ponekad nazivaju i medicins-ki ili hirurški. Kako su gore pomenuti odeljci detaljnije razmatrali hirurške metode, ovi odeljci će detaljnije razmotriti drugi oblik. Indukovani abortus, kada se obavlja medicinski, obično nije na-kon 49. dana trudnoće, jer su pilule manje efikasne nakon tog perioda.82 Najčešće korišćeni lekovi su antiprogestin mifepristone, antimetabolite methotrexate i prostaglandin analog misoprostol.83 Misoprostol su obično tablete koje se mogu koristiti vaginalno, oralno ili oboje. Dokument iz 2010. koji je objavio UKCK pokazuje da je u periodu od 2006-2008 na Kosovu ova pilula davana oralno, intravaginalno, ili oboje, 250 pacijenata.84 Prema istom izveštaju, žene koje su ranije imale abortus hirurškim putem su izjavile da su više volele medicinsku metodu.85

Međutim, pored dostupnosti ove metode u UKCK-u i drugim klinikama, prijavljeno je da žene kupuju ove vrste tableta za abortuse u apotekama po veoma niskoj ceni i da ih same primenjuju bez ikakvog medicinskog nadzora. Prema istraživanju koje je sprovela MŽK 2016. godine, intervjuisani farmaceuti su izjavili da postoji mnogo zloupotreba određenih lekova bez lekarskog recepta. Deo pomenutih lekova su bili mizoprostol, pilula za abortus koja ne bi tre-bala biti dostupna bez recepta.86 Prema rezultatima istraživanja MŽK-a, samo 4% ispitanika izjavilo je da je imalo indukovani abortus koristeći pilule 87

Ipak, ovaj lek je barem od 2006. godine korišćen kao što govore navedeni podaci o upotrebi od strane doktora iz UKCK. Činjenica da se može kupiti bez lekarskog recepta pot-vrđena je istragom koju je Preportr sproveo 2016. godine u kojoj je istraživački tim pokušao da dobije lek bez potrebnog recepta i uspeo je da to uradi u dve od tri apoteka u kojima je pokušano.88 Intervju sa ginekologom koji radi u privatnoj klinici potvrdio je da se to i danas događa, navodeći da se pilule za abortus prodaju u apotekama bez lekarskog recepta, “oni rade sve da prodaju”.89 Lekari navode da upotreba ovih tableta bez lekarskog recepta i medicinskog nadzora može biti veoma opasna za zdravlje žene, s tim da ginekolog ističe da ne preferira da ih primenjuje zbog nuspojava.90

82 Paçarada, M. et. al., Misoprostol-induced abortions in Kosovo, International Journal of Gynecology and Obstetrics 112 (2011) 116-118, p. 116, at: https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/21130444

83 Ibid.

84 Ibid., p. 117

85 Ibid., p. 118


87 Ibid., p. 33





Nasuprot tome, sedam farmaceuta koji rade u različitim apotekama u različitim naseljima u Prištini intervjuisani su za ovo istraživanje 91, svi su izjavili da ne prodaju ove pilule bez lekar-skog recepta. Najčešći razlog koji ovi farmaceuti spominju zbog toga što ne prodaju ovaj lek bez recepta je da je to nezakonito / nije dozvoljeno. Dvojica su rekli da ih ne prodavaju, jer uz-rokuje mnogo gubitka krvi i ne žele da budu odgovorni za te nuspojave. Dvojica su imala malo moralne poduke u objašnjenju zašto ne prodaju te pilule, napominjući da „postoje devojke koje su trudne i žele da to dobrovoljno prekinu“ i „zato što bez recepta za prodaju, može se zloupo-trebiti i abortiranje deteta može biti učinjeno sa zadovoljstvom”.

Na pitanje koje vrste takozvanih pilula za abortus prodaju, svi farmaceuti su izjavili da imaju lek Cytotec. Cytotec je brend Misoprostola i obično se koristi za lečenje želudačnih čireva. Međutim, oni se koriste i kao pilule za izazivanje pobačaja. U skladu sa onim što su far-maceuti naveli, ovaj tip abortusa može biti štetan za zdravlje žene jer može dovesti do velikog gubitka krvi. Zanimljivo je da niko od farmaceuta nije pomenuo mifepriston, lek koji se pomin-je u medicinskim istraživanjima92 kao poželjni lek koji se uzima u kombinaciji sa misoprosto-lom kada se pokušava izazivanje abortusa. Prema većini, nema velikih zahteva za ove pilule. Samo jedan je naveo da ima mnogo žena koje traže Cytotec bez lekarskog recepta. Jedan drugi je rekao da se to dešava jednom ili dva puta mesečno.

Tradicionalne metodeKao i u bilo kom drugom društvu u različitim fazama tranzicije, usluge zdravstvene zaštite nisu uvek bile dostupne u količini i kvalitetu na Kosovu. To znači da su ljudi povremeno morali da pribegavaju različitim i takozvanim tradicionalnim metodama za rešavanje zdravstvenih proble-ma. Ovo uključuje indukovane abortuse. Budući da nije sprovedena nijedna studija koja bi mapi-rala ove metode i kako su se one koristile u prošlosti i koje se još uvek koriste, treba se osloniti na usmenu istoriju starih žena. Žena koja je bila u porodiljskim godinama na Kosovu tokom perioda Jugoslavije podsetila je da su u to vreme žene išle starijim ženama za koje se zna da obezbeđuju terapiju masažom koja bi navodno abortirala fetus. Prema njenom sećanju, žene su takođe ska-kale sa stepenica sa istim ciljem.93 Ona je navela da u to vreme nije bilo sramote, da indukovani abortusi nisu bili moralizovani, barem ne za udate žene. Ideja je bila da su ih supružnici žena koje su imale višestruke pobačaje toliko voleli da su ih stalno oplođivali. Za neudate žene još uvek je postojala stigma, ti indukovani abortusi se dešavaju u tajnosti.94 U drugim izveštajima se pominju i druge metode kao što su pijenje čaja sa specijalnim sastojcima, oralno i vaginalno ubacivanje bikarbonata, trčanje, podizanje teških tegova i udaranje abdomena.

Kako je naveo šef Kosovskog udruženja za akušerstvo i ginekologiju, od 2000. godine tradi-cionalne metode se ne koriste više toliko. Prema njegovim rečima, to je bila uobičajena praksa 80-ih


92 Paçarada, M. et. al., Misoprostol-induced abortions in Kosovo, International Journal of Gynecology and Obstetrics 112 (2011) 116-118, p. 116, at: https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/21130444




godina na Kosovu, u periodu u kojem su žene posećivale ne-medicinske osobe kako bi izazvale abor-tus, ali bi posetile ginekologa zbog komplikacija koje bi ove metode izazvale. Danas, prema njegovim rečima, ima dovoljno profesionalnih ginekologa, pristupačnije je i prihvatljivije.95 Slično tome, gine-kolog koji je radio u privatnoj klinici bio je svestan upotrebe ovih vrsta metoda, ali je izjavio da to nije toliko problematično. Ona sama nije naišla ni na jednog pacijenta koji je došao u njenu kliniku zbog komplikacija koje su se pojavile zbog indukovanih abortusa izvršenih na ovaj način.96

RODNO - PRISTRASAN ODABIR POLA

Žene nemaju indukovane abortuse samo zbog neželjenih trudnoća. Govorilo se i o drugim ra-zlozima za sprovođenje ove procedure su na Kosovu, kao što je to zbog pola fetusa. Najnovi-je istraživanje koje je sprovedeno o rodno zasnovanom odabiru pola bilo je 2016. godine od strane UNFPA. Ovo istraživanje je pokazalo da je Kosovo pokazalo određene preduslove koji su neophodni da bi rodna pristrasnost u izboru polova postala stvarnost. Raspoloživost seksual-no selektivnih abortusa i snažna sklonost prema muškoj deci “zbog patrijarhalnih srodničkih sistema, povezanih s primarnom ulogom sinova u starosti i održavanju porodične linije” dove-la je do toga da odnos polova na rođenju na Kosovu bude pristrasan već́ duže vreme.97 U 2016. godini, odnos polova na rođenju bio je blizu 110 rođenih dečaka na 100 rođenih devojčica.98 Takođe je primećeno da je odnos polova na rođenju porastao posle tri porođaja, i da će biti još veći nakon tri rođena ženska deteta.99 Istraživanje MŽK-a, takođe objavljeno 2016. godine, pružilo je dodatne dokaze da selektivni abortus na osnovu pola postoji na Kosovu. U proseku, Kosovci su želeli više dečaka (1.8) nego devojčica (1.5). U proseku, žene su izrazile želju 1,6 za dečaka, a muškarci 2,0 za dečaka.100 T Odnos polova po rođenju se povećao u 2017. godini, bilo je 111,2 rođenih dečaka na 100 rođenih devojčica.101 Ovo je mnogo više od prosečnog prirod-nog odnosa pola pri rođenju, što se prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji često smatra da je oko 105 (105 dečaka na svakih 100 devojčica).102



97 UNFPA, Gender Bias in Kosovo, 2016,p.7-8, at: https://eeca.unfpa.org/sites/default/files/pub-pdf/Gender-bi-as-in-Kosovo-2.pdf

98 Ibid., p. 8

99 Ibid.

100 KWN, Access Healthcare in Kosovo, Prishtina 2016, p. 33, at: https://womensnetwork.org/wp-content/up-loads/2018/10/20170206150329798.pdf

101 Kosovo Agency of Statistics, Birth Statistics of 2017, p. 7, at: http://ask.rks-gov.net/media/4105/lindjet-2017-shqip.pdf

102 See: http://www.searo.who.int/entity/health_situation_trends/data/chi/sex-ratio/en/


Da bi se razumelo kako i zašto dolazi do indukovanih abortusa, posebno kada se to dogodi zbog neplaniranih trudnoća, važno je pogledati znanje ljudi o metodama kontracepcije i koliko se koriste različite dostupne metode.

Početkom 2000-ih obeležen je period na Kosovu tokom koga je upotreba kontracep-tivnih sredstava bila veoma niska. Prema istraživanju i procenama koje je uradila UNFPA u 2003. godini samo 35% žena u reproduktivnoj dobi je koristila kontraceptivna sredstva od kojih 14,5% koriste savremene metode poput uređaja unutar materice (UUM) (7%) i kondo-ma (3%).103 Procenjeno je da je veći procenat žena, odnosno 21%, koristio tzv. tradicionalne metode, od kojih je gotovo 20% koristilo metodu povlačenja.104

Fokus grupe sa raznovrsnim ženama organizovane 2003. godine za UNFPA istraživan-je su pokazale da su žene veoma informisane o kontraceptivnim sredstvima, posebno o UUM-e.105 Iako ih većina nije koristila lično, saznali su za UUM-e uglavnom od prijatelja, komšija ili rođaka. Ovaj metod se takođe doživljava kao najsigurniji metod kontracepcije od strane učesnika.106 Ovo znanje su uglavnom dobili preko vršnjaka, a ne toliko kroz informacije koje su direktno dobili od zdravstvenog osoblja ili drugih stručnjaka.107 Iako se činilo da žene znaju za postojanje nekih od dostupnih kontraceptivnih metoda, u svakoj fokusnoj grupi bile su žene koje su izjavile da više vole da koriste „prirodne“ metode, jer druge imaju negativne sporedne efekte.108 Međutim, za udate i mlade žene, kondom je bio najbolje središte; ne uključuje stavl-janje “veštačke materije” u njihovo telo i štiti ih od neželjenih trudnoća.109

Navodno, u 2009. godini došlo je do povećanja znanja o metodama kontracepcije, posebno u vezi sa savremenim metodama.110 Međutim, kada se posmatraju brojevi korišćenja, čini se da se u 2009. godini nije mnogo toga promenilo, to znači da nije bilo korelacije između znanja o modernim metodama kontracepcije i njegove upotrebe. U istoj starosnoj grupi žena (žene reproduktivnog doba, 15-49 godina), 42% je koristilo neki metod kontracepcije u svom životu.111 Od tih žena, samo 17% je koristilo savremenu metodu kontracepcije (najviše su se koristili kondomi). Zanimljivo je da je veći procenat, odnosno 39%, koristio tradicionalni

103 UNFPA, Demographic, Social and Reproductive Health Situation in Kosovo Results of a Household Survey, 2005, p. 32, at: https://kosovo.unfpa.org/sites/default/files/pub-pdf/Demographics-2003-Eng_0.pdf.

104 Ibid.

105 Ibid., p. 47

106 Ibid., p. 51

107 Ibid., p. 47

108 Ibid., p. 48

109 Ibid., p. 53-54

110 Kosovo Agency of Statistics, Demographic, Social and Reproductive Health Survey November 2009, 2011, p. xiv, at: http://ask.rks-gov.net/media/1832/demographic-social-and-reproductive-health-survey-in-kosovo-2009.pdf

111 Ibid., p. 41

UPOTREBA KONTRACEPCIJE


metod (od čega je 42% metoda izvlačenja).112 Najveća razlika između različitih kategorija žena u to vreme bila je između žena koje su bile udate i koje nisu bile u braku. 69% žena koje su se venčale 2009. koristile su metod kontracepcije u poređenju sa samo 3% žena koje nisu bile u braku.113 Možda je to imalo veze sa činjenicom da je 48% žena koje su navele da su neudate žene uzrasta od 15-19 godina koje možda nisu bile seksualno aktivne ili nisu bile voljne da daju istinite odgovore na ovo pitanje.

Dostupni podaci za period 2013-2014, izmerena upotreba kontraceptivnih sredstava kod žena starosti od 15-49 godina koje su u to vreme bile u braku ili u kohabitaciji. Kao što se može videti na grafikonu 2, ovi podaci pokazuju da je većina ovih žena koristila tradicionalne metode. Od onih koje su navele da koriste moderne metode, većina njih je koristila muške kon-dome (5,3%), UUM (4,6%) i kontraceptivne pilule (2,7%).114

Na kraju, u 2016., istraživanje MŽK je pokazalo da je među ispitanicima koji su u svo-jim reproduktivnim godinama koje su seksualno aktivne, 64% izjavilo da ne koriste nikakva kontraceptivna sredstva.115 Samo 20,5% (od čega 10,9% žena) izjavilo je da koriste moderan metod.116 Zanimljivo je da je u ovom istraživanju najčešće korišćena moderna metoda, a to su kondomi (82,5% muškaraca i 32,2% žena), nakon čega sledi izvlačenje (12%), pilule (6%) i

112 Ibid.

113 Ibid., p. 43

114 Kosovo Agency of Statistics, Multiple Indicator Cluster Survey in the Republic of Kosovo 2013-2014, 2014, p. 8, at:http://ask.rks-gov.net/media/1876/multiple-indicator-cluster-survey-in-the-republic-of-kosovo-2013-2014-key-findings.pdf


116 Ibid.

Grafika 1: Znanje o kontraceptivnim metodama (žene reproduktivnog doba, 15-49 godina) za 2009. godinu

42%je koristilo neki metod kontracepcije u svom životu.

39%koristio tradicionalni metod (od čega je 42% metoda izvlačenja). 17%

je koristilo savremenu metodu kontracepcije (najviše su se koristili kondomi).

5.3%koristila muške kondome 4.6%

UUM

2.7%kontraceptivne pilule


ženski kondomi (4%).117 To bi značilo da je izvlačenje u poslednjih nekoliko godina u opadanju u upotrebi kao metoda kontracepcije. Šokantno, 30% seksualno aktivnih muškaraca i 16% žena su izjavili da ne koriste kontraceptivna sredstva i objasnili su da je to zato što se pro-tive korišćenju kontraceptivnih sredstava.118 Prema analizi MŽK-a, ovo je zbog toga što ljudi „strahuju kako će to uticati na zdravlje, nemaju znanje o tome, ne znaju gde da kupe kontra-ceptivna sredstva ili se suočavaju sa finansijskim preprekama za kupovinu kontraceptivnih sredstava”.119 To znači da je u 2016. godini još uvek postojala potreba za poboljšanjem znanja i svesti o upotrebi kontracepcije i njenom pristupu.

U ovom istraživanju ispitanicima je takođe postavljeno pitanje ko je obično donosio odluku o upotrebi kontraceptivnih sredstava. Većina žena (79,8%) i muškaraca (70,7%) izjavi-la je da je to bila zajednička odluka.120 Mnogo veći procenat muškaraca, odnosno 20%, nego žena (7%) izjavilo je da je to njihova odluka.121 Ovo sugeriše da u tom periodu, relativno, žene nisu baš imale kontrolu nad svojim reproduktivnim pravima.

Kvalitativni podaci dobijeni od intervjuisanih ginekologa i farmaceuta sugerišu da su građani sve više informisani o kontraceptivnim metodama. Prema rečima šefa Udruženja za akušerstvo i ginekologiju Kosova, to je zato što su neke agencije koje snabdevaju tržište na Kosovu dosledno obezbeđivale besplatne kontraceptive i žene su imale priliku da ih koriste, kao što su UUM i oralni kontraceptivi i oni su imali pristup na to stalno. Ali, on je rekao: “to je privatna stvar, o kojoj žena i porodica treba da odluče, o tome da li žele da ih koriste ili ne. Mi ne možemo prisiliti korišćenje kontraceptivnih metoda, bez želje osobe”.122 Na pitanje o tome

117 Ibid., p. 95

118 Ibid.

119 Ibid., p. 96

120 Ibid., p. 42

121 Ibid.

122 Intervju održan u Maju 2019.

Grafika 2: Upotreba kontraceptiva kod žena u dobi od 15 do 49 godina (onih koji su naveli da koriste moderne metode) za 2013-2014

42%je koristilo neki metod kontracepcije u svom životu.

39%koristio tradicionalni metod (od čega je 42% metoda izvlačenja). 17%

je koristilo savremenu metodu kontracepcije (najviše su se koristili kondomi).

5.3%koristila muške kondome 4.6%

UUM

2.7%kontraceptivne pilule


da li su žene ili muškarci više informisani o upotrebi kontracepcije, ovaj lekar je izjavio da su žene, zato “što je to direktno povezano sa njihovim organizmom i one su više ili manje zaint-eresovane i informisane”.123 Ova izjava je sama po sebi malo problematična, jer sprovodi ideju da je reprodukcija i njeno planiranje isključivo odgovornost žene koja u stvari ne bi trebalo da bude, jer i seksualni partner ima svoju ulogu u ovom procesu.

Potpuno drugačiju sliku naslikao je ginekolog koji radi u privatnoj klinici. Prema njen-im rečima, još uvek ima dosta posla za podizanje svesti građana, ne samo o zdravim metodama kontracepcije, već́ i o planiranju porodice i seksualnom i reproduktivnom zdravlju, posebno među mladima.124 Farmaceuti intervjuisani za potrebe ovog istraživanja su bili podeljeni skoro jednako na obe strane spektra - dobro obavešteni do nisu toliko obavešteni - na pitanje koliko su građani informisani o kontracepciji. Većina je izjavila da nema razlike između žena i muš-karaca kada je ovo u pitanju, međutim, jedan je rekao da su muškarci vrlo malo informisani, a drugi da su žene najbolje informisane. To može biti zbog činjenice da je većina kontraceptivnih sredstava koja se prodaje u apotekama na Kosovu namenjena ženskoj upotrebi ili da žene obič-no nose fizičke i psihičke posledice neželjene trudnoće. Na pitanje koji tip kontracepcije se kupuje najčešće, većina farmaceuta spominje muški kondom, pilulu za jutro posle i pilulu.125 Jedan farmaceut je izrazio svoju zabrinutost u vezi sa učestalošću po kojoj žene koriste tabletu za jutro posle, tvrdeći da su žene veoma malo informisane o tome da negativno utiču na zdravl-je žene.

123 Intervju održan u Maju 2019.


125 Beleška: nije bilo jasno iz odgovora farmaceuta u nekim slučajevima da li je on govorio o pilulama za jutro posle ujutru ili piluli.


Indukovani abortus je legalan na Kosovu barem od vremena Jugoslavije. Neki detalji u prav-nom okviru koji regulišu ovo su se vremenom promenili, kao što je do koje nedelje trudnoće je dozvoljeno da se izvrši i starosna granica; dok su pod UNMIK-om indukovani abortusi bili doz-voljeni do 14. nedelje trudnoće, sada je to do desete nedelje. Kada je u pitanju starost, trenutno je roditeljska saglasnost potrebna do 18 godina starosti, u poređenju sa 16 tokom vremena Jugoslavije. Štaviše, sadašnje zakonodavstvo Kosova podrazumeva da se indukovani abortusi ne smeju obavljati na ženama mlađim od 16 godina.

Iako kosovski zakon obavezuje sve zdravstvene institucije da podnose statističke podatke, izgleda da tačni podaci o indukovanim abortusima na Kosovu ne postoje. Stoga se istraživanja uglavnom oslanjaju na podatke prikupljene anketama. Rezultati istraživanja od 1999. do 2000. godine pokazuju da je stopa abortusa iznosila 4,8 pobačaja na 1.000 živo-rođenih i potvrdili da je o ovom pitanju verovatno nedovoljno izveštavano u istraživanju. Re-zultati iz 2009. godine pokazuju da se taj broj povećao, prema nalazima, procenat žena koje su ikada bile trudne, a koje su ikada imale indukovani abortus, zabeležen je u toj godini sa 7,9%. Na kraju, poslednji dostupni rezultati istraživanja pokazuju da je u 2016. godini 7,4% žena prijavilo da su imale pobačaj tokom svog života. Međutim, iz ovih podataka ne mogu se izvuci objektivni zaključci jer svako istraživanje uključuje nedovoljno izveštavanje i sve dos-tupne statistike prikupljene na ovaj način, izveštavaju o postotku žena koje su imale induko-vani abortus u životu, a ne u godini kada je izvršen. Ovo je problematično, jer onemogućava da se uradi analiza rasprostranjenosti o rastu ili padu.

Analiza dostupnih statistika je pokazala da su trenutno samo oni indukovani abortusi izvedeni u UKCK-u dostupni kao zvanično prijavljeni brojevi o indukovanim abortusima. Pre-ma dokumentu koji je objavio UKCK, u periodu od 2005. do 2007. godine izvršeno je ukupno 1079 indukovanih prekida trudnoće. Za period 2012 - maj 2018, ovaj broj je bio 726. Međutim, ovo istraživanje je pokazalo da različiti ljudi poseduju različite statistike za iste periode, što znači da ne postoje pouzdane statistike na Kosovu. To su potvrdili i javni zvaničnici sa kojima smo razgovarali za ovo istraživanje, dodajući da nisu sve institucije javnog zdravstva siste-matski prijavljivale. Kada je u pitanju tretman, ovo istraživanje je pokazalo da ostaje prostor za poboljšanje u vezi sa načinom na koji profesionalci u javnom zdravstvu tretiraju žene koje dolaze na indukovani abortus.

ZAKLJUČCI


Kada se raspravlja o problemima indukovanih abortusa, češće nego što to ne rade, privatne klinike i ilegalne prakse imaju tendenciju da dominiraju diskursom. Ovo istraživanje je poka-zalo da postoje korisni razlozi da to čine. Žene su tokom godina pokazivale da više vole da idu u privatne klinike zbog indukovanih abortusa iz različitih razloga, od bolje usluge do privatnosti. Iako su višestruki izvori potvrdili tokom godina da privatne klinike obavljaju ilegalnu praksu, kao što je rad bez dozvole i obavljanje indukovanih abortusa nakon desete nedelje trudnoće, vrlo je malo poznato u odnosu na to koliko se indukovanih abortusa obavlja u licenciranim klinikama, a kamoli u onima bez dozvole.

Indukovani abortusi su obavljani bez nadzora medicinskog osoblja od 1999. Različiti izvori intervjuisani za ovo istraživanje su se složili da tradicionalne metode kao što su skakanje sa stepenica, podizanje teških tegova i udaranje abdomena, su metode iz prošlosti i da se to više ne koristi toliko. Međutim, danas, s obzirom na dostupnost Misoprostola u apotekama, zabeleženo je da žene same uzimaju takozvane pilule za abortus bez ikakvog medicinskog na-dzora i za vrlo nisku cenu.

Zabrinjavajuće je da dostupnost selektivnih abortusa na osnovu pola i snažna sklo-nost prema muškoj deci na Kosovu dovode do toga da je odnos polova na Kosovu na duge staze pristrasan. Poslednje dostupne brojke pokazuju da je odnos polova po rođenju u 2017. godini iznosio 111,2 rođenih dečaka na 100 rođenih devojčica. Ovo je visoko, posebno u poređenju sa svetskim brojkama (105 dečaka na svakih 100 devojčica).

Na kraju, ovaj izveštaj se bavio upotrebom kontraceptivnih sredstava tokom godina na Kosovu i ukazao na to kako nije postojala korelacija između postojećeg visokog znanja o modernim metodama kontracepcije i njegovoj relativnoj niskoj upotrebi. Pošto stvarni brojevi na indukovanim abortusima na Kosovu ne postoje, teško je navesti ovo kao potencijalni obja-šnjavajući faktor rasprostranjenosti prekida trudnoće. Ovo zahteva dalje istraživanje.


Za donatore • Finansirati inicijative za opširno istraživanje o indukovanom abortusu, obezbeđu-

jući istraživačima najmanje godinu dana vremena za istraživanje, analizu podataka i pisanje izveštaja sa kvalitetnim nalazima.

Za Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije • U svim srednjim školama učiniti obavezno seksualno obrazovanje. Osigurati da su

kontraceptivne metode i planiranje porodice vitalni deo toga. Nastavni planovi bi tre-balo da osiguraju da se o indukovanom abortusu diskutuje na objektivan način, treti-rajući medicinski aspekt i uzdržavajući se od moralnog rasuđivanja.

Za Organizacije za prava žena• Organizovati inicijative za podizanje svesti kako bi se radilo na tome da indukovani

abortus bude manje tabu tema.• Saradnja sa MZ u pokretanju inicijativa za podizanje svesti kako bi se žene i muškarci

informisali o planiranju porodice i metodama kontracepcije i njihovoj upotrebi.

Za ministarstvo zdravlja• Promeniti način na koji se prikupljaju statistički podaci o indukovanim abortusima

kako bi se dobili stvarni brojevi o tome koliko se indukovanih abortusa vrši godišnje u javnim i privatnim klinikama. Obavezujuće je da svi ginekolozi s dozvolom za akušer-stvo obaveste o pojedinačnim slučajevima indukovanih abortusa. Ovo izveštavanje treba da bude precizno; u statistici bi trebalo da bude jasno a) koliko žena dolazi na konsultacije, b) koliko njih prolazi kroz proceduru, c) u kojoj nedelji trudnoće žena je bila, d) koje metode su korišćene i e) broj koliko se od njih se vraća na preglede nakon abortusa i ono o čemu se raspravljalo tokom ovih poseta.

• Sertifikovati više klinika sa sertifikovanim ginekolozima koji ispunjavaju potrebne standarde kako bi se povećao pristup žena za bezbedni indukovani abortus i smanjila nesigurna ilegalna praksa.

• Povećati broj inspekcija u apotekama i preduzeti pravne mere protiv onih koji prodaju misoprostol bez lekarskog recepta.

• Saradnja sa organizacijama za prava žena u pokretanju inicijativa za podizanje svesti kako bi se žene i muškarci informisali o planiranju porodice i metodama kontracepcije i njihovoj upotrebi.

PREPORUKE


Carol, S. & N. Milewski, Attitudes toward Abortion among the Muslim Minority and Non-Muslim Major-ity in Cross-National Perspective: Can Religiosity Explain the Differences?, Sociology of Religion, 2017, Volume 78, Issue 4.

Cunningham F, Leveno KJ, Bloom SL, et al. Abortion, in: Cunningham F, Leveno KJ, Bloom SL, et al, eds. Williams Obstetrics. 25th ed. New York, NY: McGraw-Hill; 2018:346-370

Foreign policy, Poland Is Trying to Make Abortion Dangerous, Illegal, and Impossible, at: https://foreign-policy.com/2019/01/08/poland-is-trying-to-make-abortion-dangerous-illegal-and-impossible

Index Mundi, Kosovo Demographics Profile 2018, at: https://www.indexmundi.com/kosovo/demo-graphics_profile.html

Islamic Council of Prishtina, at: http://www.kbislame-pr.org/page29.htmlJanevic et al.,“There’s no kind of respect here” A qualitative study of racism and access to maternal health

care among Romani women in the Balkans, International Journal for Equity in Health 2011, p.6. at: https://equityhealthj.biomedcentral.com/track/pdf/10.1186/1475-9276-10-53

Kandiyoti, D., Bargaining with Patriarchy, Gender and Society, 1988, Vol. 2, No. 3, 278-281.Kosovo Agency of Statistics, Birth Statistics of 2017, p. 7, at: http://ask.rks-gov.net/media/4105/lindjet-

2017-shqip.pdfKosovo Agency of Statistics, Demographic, Social and Reproductive Health Survey November 2009,

2011, at: http://ask.rks-gov.net/media/1832/demographic-social-and-reproductive-health-sur-vey-in-kosovo-2009.pdf

Kosovo Agency of Statistics, Multiple Indicator Cluster Survey in the Republic of Kosovo 2013-2014, 2014, at: http://ask.rks-gov.net/media/1876/multiple-indicator-cluster-survey-in-the-republic-of-kosovo-2013-2014-key-findings.pdf

KWN, Access Healthcare in Kosovo, Prishtina, 2016, at: https://womensnetwork.org/wp-content/up-loads/2018/10/20170206150329798.pdf

Ombudsperson Institution, The Rights to Sexual and Reproductive Health in Kosovo a Reality Beyond the Law?, 2016.

Preportr, Turpi mbi trupin, 2016, at: http://preportr.cohu.org/sq/hulumtime/Turpi-mbi-trupin-108Prishtina Insight, In Kosovo, a Thriving Market in Illegal Abortion, 2016, at: https://prishtinainsight.

com/kosovo-thriving-market-illegal-abortion/Prishtina Insight, Skopje, a solution for Kosovo women seeking abortion, 2018, at: https://prishtinain-

sight.com/skopje-solution-for-kosovo-women-seeking-abortion-2-mag/ Renzi, M., Ideal Family Size as an Intervening Variable between Religion and Attitudes Towards Abortion,

Journal for the Scientific Study of Religion, 1975, Vol. 14, No. 1.Republic of Kosovo, Law No. 03/L-110 For Termination of Pregnancy, at: http://www.gazetazyrtare.

com/e-gov/index.php?option=com_content&task=view&id=321&Itemid=28&lang=enRepublic of Kosovo, Law No. 02/L-76 On Reproductive Health, at: http://www.gazetazyrtare.com/e-

gov/index.php?option=com_content&task=view&id=128&Itemid=28&lang=en

LITERATURA


The Washington Post, Restrictive abortion bill weighs on Alabama Republicans, who struggle with lack of exceptions for rape, incest, at: https://www.washingtonpost.com/national/restrictive-abor-tion-law-weighs-on-alabama-republicans-who-struggle-with-lack-of-exceptions-for-rape-in-cest/2019/05/13/bec7b736-759e-11e9-b3f5-5673edf2d127_story.html?noredirect=on&utm_term=.e96f8798a5e7

UNFPA, Demographic, Social and Reproductive Health Situation in Kosovo Results of a Household Survey, 2005, at: https://kosovo.unfpa.org/sites/default/files/pub-pdf/Demographics-2003-Eng_0.pdf

UNFPA, Gender Bias in Kosovo, 2016, at: https://eeca.unfpa.org/sites/default/files/pub-pdf/Gender-bi-as-in-Kosovo-2.pdf

UNFPA, Pregnancy and Family Planning in Kosovo, 2006, at: https://kosovo.unfpa.org/sites/default/files/pub-pdf/PregnancyandFPinKosovo-Eng1.pdf

UNMIK, Assembly of Kosovo, Law No.2004/50 On Private Practices in Health, at: https://www.kuvend-ikosoves.org/common/docs/ligjet/2004_50_en.pdf

UNMIK, Assembly of Kosovo, Law No.2004/38 On the Rights and Responsibilities of the Citizens in the Health Care, at: http://www.kuvendikosoves.org/common/docs/ligjet/2004_38_en.pdf

Watson, K. JD., Why We Should Stop Using the Term “Elective Abortion, in: Medicine and Society 2018, at: https://journalofethics.ama-assn.org/article/why-we-should-stop-using-term-elective-abor-tion/2018-12

Paçarada, M. et. al., Artificial abortions performed at the University Clinical Centre of Kosovo from Janu-ary 2005 to December 2007, 2009, at: https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/19537663

Paçarada, M. et. al., Misoprostol-induced abortions in Kosovo, International Journal of Gynecology and Obstetrics 112 (2011) 116-118, at: https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/21130444


Ova publikacija nastala je uz pomoć Austrijske Razvojne Korporacije (ADA). Za sadržaj ove publikacije odgovornost snosi isključivo Centar za umetnost i zajednicu - Artpolis i ni na koji način ne može biti uzet kao refleksija staova Austrijske Razvojne Agencije (ADA).

organizuar nga / organized by:

mbështetur nga / supported by:

abort · 2019-10-31 · moralno pogrešnim, niti je ova intervencija bila deo političke rasprave i...

Documents