9. maj dan pobede i dan evrope - ministry of defence odbrana.pdf godina vi broj 112 15. maj 2010....

www.

odbr

ana.

mod

.gov

.rsG

od

in

a VI

Br

oj 1

12

15

. m

aj 2

01

0.

ce

na

1

00

d

in

ar

a1

,2

0e

vr

a

V O J N I M U Z E J , M U Z E J V A Z D U H O P L O V S T V A

I D O M V O J S K E U „ N O ] I M U Z E J A ”

9. maj

Dan pobede

i Dan Evrope

41

4

SADR@AJ

„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~

Medija centar „ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor

Slavoqub M. Markovi}, potpukovnikGlavni i odgovorni urednik

Radenko Mutavxi}Zamenik glavnog urednika

Vladimir Po~u~, majorUrednici

Mira [vedi} Du{an Gli{i} Aleksandar Petrovi}, poru~nikStalni saradnici

Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav C. \or|evi}, Vladica Krsti}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi}, Predrag Mili}evi}, mr Miqan Milki}, Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,I{tvan Poqanac, Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}Dizajn i prelom

Enes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici)Fotografija

Darimir Banda (urednik) Goran Stankovi} i Jovo Mamula (fotoreporteri)Jezi~ki redaktor

Sla|ana Mir~evskiKorektor

Sla|ana GrbaSekretar redakcije

Vera Bjelovuk Dokumentacija

Radovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONI

Direktor 3241-258; 23-809Glavni i odgovorni urednik 3241-257; 23-808Sekretar redakcije 3201-809; 23-079Prelom 3240-019; 23-583Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363

ADRESA

11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a [email protected]@odbrana.mod.gov.rsInternetwww.odbrana.mod.gov.rs@iro-ra~un

840-49849-58 za MC „Odbrana”Pretplata

Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa „POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29ODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

26

„Odbrana” je ~lan

Evropskog udruèwa vojnih novinara

24Magazin Ministarstva odbrane Srbije

U F O K U S UU Poàrevcu obeleèna 180. godi{wica Garde

PONOS NARODA 6

Premijer Mirko Cvetkovi} priredio prijem

povodom Dana pobede

PRAZNIK MIRA 10

I N T E R V J UProfesor dr Mom~ilo Milinovi}

UNAPRE\EWE TEHNOLOGIJE RATOVAWA 14

Snimawe filma „Koriolan” u Vojnom muzeju

PODR[KA FILMSKIM PROJEKTIMA 22

O D B R A N ANa intervidovskom poligonu Pasuqanske livade

BOJNA PROVERA PROFESIONALACA 24

Sa pripadnicima 93. ronila~ke ~ete Re~ne flotile

POGLED ISPOD VODE 26

Prvi podoficiri

KOR ZAVISI OD KADRA 28

Sektor privatne bezbednosti

NEREGULISANA OBLAST 31

NO] MUZEJA 33

15. maj 2010.

Snimio Jova M

ARJA

NO

V

33

re~ urednika

5

Deveti majve godine, vi{e nego ijedne ranije, dva civilizacijska projekta

– pobeda slobode nad fa{isti~kim osvajawem i ujediwewe

te{kim ratovima pusto{ene Evrope – obeleèna su u Srbiji u

jedinstvenom znaku ~uvawa se}awa na slavnu pro{lost i izgradwe

boqe budu}nosti, utemeqene na idejama mira i sloge.

Praznici Dan pobede i Dan Evrope povezani su porukom da je

najboqe iz pro{losti jedno veliko nadahnu}e za jo{ boqe u

budu}nosti. Pobeda nad fa{izmom, 9. maja 1945, trijumf je dobra

nad zlom, svetla slobode nad mrakom nazadnih ideja koji ~ove~anstvo

vuku u rat i stradawe.

Upravo tamo gde su ratovi i krvoproli}a obeleìli posledwe

vekove, u novoj Evropi, probu|enoj idejama jedinstva, 9. maja 1950.

ra|a se jedna nova zajednica – saradwe, poverewa i napretka.

Za nekoliko decenija, uprkos te{ko}ama koje i danas postoje, veliki

mirovni projekat prerasta u integracioni proces koji razvija nove

vrednosti, spaja qude i narode, po{tuju}i pravo pojedinca da ìvi

slobodno i gradi boqe sutra.

Dan pobede je podse}awe na `rtvu svih koji su svoje ìvote

ugradili u temeqe slobodnog sveta. Drugi svetski rat je najtragi~niji

oruàni sukob u istoriji, u kome je ìvot izgubilo preko 50 miliona

qudi, u 61 dràvi sa oko 80 odsto stanovni{tva ~itave planete.

U tada{woj Jugoslaviji broj `rtava je milion i sedamsto hiqada.

Praznik mira je i podse}awe na zajedni~ku borbu

Narodnooslobodila~ke vojske Jugoslavije sa jedinicama Crvene

armije u zavr{nim borbama za oslobo|ewe Beograda i Srbije,

1944. i 1945. godine. Podse}awe na veliku zajedni~ku pobedu,

zajedno sa slobodoqubivim snagama sveta, kojima su

Srbija i Rusija pripadale u dva velika svetska rata,

bore}i se zajedno za lep{i deo istorije.

Tim velikim povodom, uz brojne druge manifestacije, u Domu

Vojske u Beogradu otvorena je izlo`ba fotografija koje imaju

vrednost jedinstvenih dokumenata, jer su unikatni i pripadaju li~noj

arhivi komandanta êtvrtog mehanizovanog korpusa generala

Vladimira Ivanovi~a @danova, koji je komandovao jedinicama

Crvene armije u borbama za oslobo|ewe Srbije od fa{isti~ke

okupacije.

General @danov nije poginuo u borbama za Beograd, ali je,

nesre}nim slu~ajem, u wemu ostavio ìvot 20. oktobra 1964,

kada se avion sa sovjetskom delegacijom sru{io na Avali, prilikom

dolaska na obeleàvawe Dana pobede. Tragi~nom `rtvom, on ostaje

deo zajedni~ke istorije i slobodarske tradicije, ~ije je prve

stranice ispisao ruski general Nikola Rajevski, dobrovoqac,

zajedno sa ruskim soldatima, u srpsko-turskom ratu, kome je 1880.

godine kod Aleksinca podignut spomenik, prvi od brojnih, koji

svedo~e o zajedni~koj borbi za slobodu.

Najve}i je Spomenik oslobodilaca Beograda u Drugom

svetskom ratu, koji ~uva se}awe na slavnu istoriju i `rtvu 961 borca

Crvene armije i 2.994 pripadnika Narodnooslobodila~ke vojske

Jugoslavije, od kojih 2.092 po~ivaju u zajedni~koj grobnici.

Srbija je ostala privrèna slobodarskim te`wama svojih

rodoquba i prijateqa i saveznika koji su izvojevali zajedni~ku

pobedu nad fa{izmom. Principi slobode, nezavisnosti,

ravnopravnosti, po{tovawa qudskih prava i suvereniteta svake

dràve, temeqno su i trajno opredeqewe moderne Srbije.

Ona je svoje pobede ugradila u zajedni~ku evropsku budu}nost

i obeleàvaju}i Dan Evrope, ona potvr|uje da su evropske

integracije weno opredeqewe i uverewe da je to put napretka

i boqe budu}nosti.

Radenko MUTAVXI]

D R U [ T V O

Dr Miroslav Jovanovi}, istori~ar

SIMBOLIKA DANA POBEDE 38

@ivan Josipovi}, {ampion raketnog modelarstva

SRPSKI SVEMIRSKI PROGRAM 42

S V E T

Posttraumatski stresni poreme}aj

SE]AWA KOJA BOLE 44

Pogledi

PRETWE NUKLEARNOG TERORIZMA 47

Programi transformacije pe{adinca 21. veka

VISOKOTEHNOLO[KI RATNICI 48

Paralele

BONDSTIL 53

K U L T U R A

Zdravko Buji}, filosof i pesnik

TAJNA TRAJAWA 54

S P O R T

100 godina od prve maratonske trke u Srbiji

U KORAK SA SVETOM 60

Jedrili~ari Vojne akademije na regati u Livornu

DOBAR PLASMAN 62

6 15. maj 2010.

Ponos naroda

U P o ` a r e v c u o b e l e ` e n a

– Pruàmo ruku pomirewa

svima jer nama je danas

potrebno jedinstvo. U tom

smislu srpska vojska ima

svoje mesto, ne samo u

sada{wosti, nego i u

budu}nosti. I zbog toga smo

spremni, uprkos svim

krizama sa kojima se

suo~avamo, da ulaèmo u

na{u Vojsku, Gardu, opremu

i naoruàwe – istakao je

predsednik Srbije Boris

Tadi} na sve~anosti u

Poàrevcu

Sve ~a nim de fi le om i ni zom ma ni fe sta ci ja u Po ̀ a rev cu je

obe le ̀ en Dan Gar de Voj ske Sr bi je, ko ja je osno va na pre

180 go di na, 6. ma ja, uka zom kne za Mi lo {a Obre no vi }a.

Sve ~a no sti su pri su stvo va li pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta -

di}, mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac, na ~el nik Ge ne -

ral {ta ba VS ge ne ral-pot pu kov nik Mi lo je Mi le ti}, pred stav ni -

ci lo ka lne sa mo u pra ve i broj ni gra |a ni.

Pred sed nik Bo ris Ta di}, ~e sti ta ju }i pra znik pri pad ni ci ma

Gar de, re kao je da je Sr bi ja ze mqa de mo krat skih tra di ci ja i de -

mo krat ske bu du} no sti, po sve }e na mi ru sa svim qu di ma i na ro di -

ma ko ji je okru ̀ u ju.

– Sr bi ja da nas, kao i Sr bi ja u pro {lo sti, su o ~a va se sa

is ku {e wi ma i to ne tre ba kri ti od gra |a na. Tre ba im go vo ri ti

isti nu. Is ku {e wa ni su sa mo eko nom ske pri ro de. Is ku {e wa su

ve za na i za o~u va we in te gri te ta na {e ze mqe na Ko so vu i Me to -

hi ji – re kao je Ta di}. On je po no vio da je na {a ze mqa po sve }e na

~lan stvu u po ro di ci evrop skih na ro da, ali da se ni ka da i ni po

ko ju ce nu ne }e od re }i in te gri te ta na Ko so vu i Me to hi ji.

Ta di} je re kao da Sr bi ja ~u va in te gri te te i na ci o nal nih

za jed ni ca ko ji u woj ̀ i ve i ko ji ima ju svo je ma ti~ ne ze mqe u okru -

è wu, i po ru ~io da uko li ko je Sr bi je ne sta bil na, ne sta bi lan je

~i tav Bal kan, a uko li ko je ona sta bil na to je uslov za na pre dak

~i ta ve ju go i sto~ ne Evro pe.

7

1 8 0 . g o d i { w i c a G a r d e

Otva ra ju }i iz lo ̀ bu ko ja je po vo dom Da na Gar de upri li ~e na

u Grad skoj ku }i u Po ̀ a rev cu, mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no -

vac re kao je da ne ma seg men ta isto ri je na {e ze mqe i na ro da ko -

ji ni su ve za ni za isto ri ju Voj ske i isto ri ju Gar de. On je pod se tio

da je ulo ga Gar de, pre sve ga da bu de na uslu zi pred sed ni ku, ali i

svim vi so kim go sti ma iz ino stran stva ko ji po se }u ju Sr bi ju.

[u ta no vac je ~e sti tao pra znik svim da na {wim pri pad ni -

ci ma Gar de i oni ma ko ji su ne ka da u woj slu ̀ i li, is ta kav {i da

na kon tri go di ne man da ta u pot pu no sti shva ta iz re ku – „jed nom

gar di sta, za u vek gar di sta“!

Mi ni star je za hva lio svi ma ko ji su or ga ni zo va li pro sla vu,

do dav {i da }e Gar da na red nih me se ci iz vo di ti sli~ ne ma ni fe -

sta ci je i u osta lim gra do vi ma Sr bi je. Ti me }e, ka ko je re kao, Voj -

ska bi ti bli ̀ a na ro du, a na rod Voj sci.

Izlo`ba u Gradskoj ku}i– Pru ̀ a mo ru ku po mi re wa svi ma jer na ma je da nas po treb no

je din stvo. U tom smi slu srp ska voj ska ima svo je me sto, ne sa mo u

sa da {wo sti, ne go i u bu du} no sti. I zbog to ga smo sprem ni, upr kos

svim kri za ma sa ko ji ma se su o ~a va mo, da ula ̀ e mo u na {u Voj sku,

Gar du, opre mu i na o ru ̀ a we – re kao je Ta di}.

Gra do na ~el nik Po ̀ a rev ca Mi o drag Mi lo sa vqe vi}, obra -

}a ju }i se gra |a ni ma i gar di sti ma, pod se tio je na dan ka da je pre

180 go di na osno va na „Gvar dij ska {ko la“ u ko ju je stu pi lo 73 iza -

bra nih mo ma ka iz ta da {we kne ̀ e vi ne. On je re kao da je Gar da

„~ast, uz vi {e nost, oba ve za i po nos na {eg na ro da i dr ̀ a ve“.

Grad Po ̀ a re vac, kao do ma }in sve ~a no sti, pri re dio je u

~ast Gar de pri go dan kul tur no-umet ni~ ki pro gram, dok su gar di sti

oku pqe nim gra |a ni ma de mon stri ra li je din stve ne ve {ti ne stro -

je ve obu ke i ru ko va wa na o ru ̀ a wem.

^ast za Po`arevac

Pu kov nik Vin ko Mar kov ski, ko man dant gar ni zo na Po ̀ a re -

vac, sa po no som is ti ~e da Voj ska Sr bi je bo ra vi u ovom gar ni zo -

nu jo{ od 1830. go di ne. „Po ̀ a re vac mo ̀ e da slu ̀ i za pri mer u

sa rad wi lo kal ne sa mo u pra ve i vojske. Ta sa rad wa je do sled na

jer sa ra |u je mo i u te {kim tre nu ci ma, kao {to su bi le po pla ve u

ovom kra ju, 2006. go di ne, ka da se Du nav iz lio i da ni je bi lo Voj -

ske po sle di ce bi bi le mno go te ̀ e. Lo kal na upra va i gra |a ni to

do bro zna ju, vo le Voj sku i za to su da nas u ovo li kom bro ju do {li

na ovu ve dli ku i le pu sve ~a nost“, ka ̀ e Mar kov ski.

Voj nik Bra ni slav Ni ko li} slu ̀ i voj ni rok u Gar di i za we ga

kao Po ̀ a re vqa ni na sve ~a nost je bi la po se ban do ̀ i vqaj. „Gar -

da i we na uni for ma su po nos za sva kog voj ni ka. Mo ji dru ga ri i

ja ve o ma smo po no sni na gar du i Voj sku Sr bi je“.

A voj nik u Gar di, Ni ko la Mar ti no vi}, ta ko |e Po ̀ a re vqa nin,

po no san je {to ima tu pri vi le gi ju da je u Gar di i da u svom gra -

15. maj 2010.8

Ko man dant Gar de bri gad ni ge ne ral

Go ran Ra do va no vi} is ti ~e da je za gar -

di ste ovo iz u ze tan dan i pri li ka da

pred sta ve ne sa mo Gar du, ve} i Voj sku

Sr bi je.

„Ciq nam je da se dru ̀ i mo sa gra -

|a ni ma, da Gar du pri bli ̀ i mo gra |a ni ma

i pla ni ra mo da obi |e mo i dru ge gra do ve

u Sr bi ji. Da gra |a ni vi de da ima mo re -

pre zan titvnu Gar du, da vi de i ~u ju na{

or ke star i da jo{ bo qe shva te me sto Voj -

ske u na {em dru {tvu”, ka ̀ e ge ne ral Ra -

do va no vi}.

Izuzetan dan

U P o ` a r e v c u o b e l e ` e n a 1 8 0 . g o d i { w i c a G a r d e

du sla vi 6. maj – Dan naj pre sti ̀ ni je voj ne je di -

ni ce u Sr bi ji.

Mi le na Pe ri}, ko ja je u~e stvo va la sa

KUD-om „Ko sto lac“ u pro gra mu obe le ̀ a va wa

Da na Gar de, odu {e vqe na je iz gle dom mla di }a u

uni for ma ma. „Mo ̀ e te pi ta ti bi lo ko ju de voj -

ku, isti na je da se de voj ka ma svi |a ju mla di }i u

uni for ma ma. Ba{ su pre le pi“, ka ̀ e Mi le na.

No vi nar No vi ca Sa vi}, gra |a nin Po ̀ a -

rev ca, is ti ~e da je sve ~a nost ve li ka ~ast za

grad Po ̀ a re vac. „Knez Mi lo{ Obre no vi} ni je

po gre {io ka da je pre 180 go di na ov de osno vao

svo ju gar du. Po ̀ a re vac i Po ̀ a re vqa ni uvek su

vo le li svo ju voj sku. Ov de je je dan od naj ve }ih

gar ni zo na i Cen tar za obu ku Kop ne ne voj ske.

Za to ova ma ni fe sta ci ja za Po ̀ a re vqa ne

pred sta vqa je dan za i sta ve li ki do ga |aj. Ka da

vi di mo ove le pe i sjaj ne gar di ste zna mo da je to

pra va sli ka Voj ske Sr bi je“, ka ̀ e Sa vi}.

Alek san dar PE TRO VI]

Sni mi li Jo vo MA MU LA i Ni ko la MA@IBRA DA

9

Po ~a sna ar ti qe rij ska paq ba

Na osno vu na re |e wa pred sed ni ka Re pu bli ke Sr bi je Bo ri sa Ta di }a, po vo dom

Da na po be de – 9. ma ja, iz vr {e na je po ~a sna ar ti qe rij ska paq ba sa {est plo tu na

iz {est ar ti qe rij skih oru |a.

Po ~a snoj ar ti qe rij skoj paq bi na Ka le meg dan skoj te ra si, 8. ma ja, pri su stvo -

vao je mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac sa sa rad ni ci ma i broj ni gra |a ni.

Uz him nu „Bo ̀ e prav de“, ko ju je iz veo or ke star Gar de, naj pre je po dig nu ta dr -

`av na za sta va, a po sle po ~a sne paq be mi ni star [u ta no vac je, u prat wi ko man -

dan ta Gar de bri gad nog ge ne ra la Go ra na Ra do va no vi }a, raz go va rao sa sva kim voj -

ni kom u ar ti qe rij skim po sa da ma i ~e sti tao na uspe {no iz vr {e nom za dat ku.

P. V.

Sve ~a na aka de mi ja Sub no ra

Sa vez udru ̀ e wa bo ra ca NOR-a Sr bi je i Be o gra da or ga ni zo vao je u Do mu

Voj ske Sr bi je sve ~a nu aka de mi ju po vo dom 65. go di {wi ce po be de nad fa {i zmom.

Sve ~a no sti su pri su stvo va li mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac, mi ni star

obra zo va wa @ar ko Ob ra do vi}, am ba sa dor Ru ske Fe de ra ci je u Sr bi ji Alek san -

dar Ko nu zin, de le ga ci ja Mo skov ske or ga ni za ci je ve te ra na, u~e sni ci na rod no o slo -

bo di la~ ke bor be i broj ni go sti.

Pri sut ne je po zdra vio pred sed nik Re pu bli~ kog od bo ra Sub no ra Sr bi je,

Slav ko Po po vi}, a o to ku na rod no o slo bo di la~ ke bor be od 1941. do 1945. go di ne,

oslo bo |e wu Sr bi je od ne ma~ ke oku pa ci je i za jed ni~ koj bor bi sa Cr ve nom ar mi jom,

go vo rio je ge ne ral-pu kov nik u pen zi ji Mi lan Bje lo gr li}.

R. M.

Po lo ̀ e ni ven ci

na spo men-obe le` ja

Sla va ju na ci ma

Po vo dom Da na po be de – 9. ma ja, mi ni star od -

bra ne Dra gan [u ta no vac u svoj stvu iza sla ni ka pred -

sed ni ka Re pu bli ke Sr bi je po lo ̀ io je ve nac na Spo -

me nik ne zna nom ju na ku na Ava li.

U de le ga ci ji ko ja je, uz in to ni ra we dr ̀ av ne him -

ne „Bo ̀ e prav de”, po lo ̀ i la ve nac bi li su i na ~el nik

Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu kov nik

Mi lo je Mi le ti} i ko man dant Gar de bri gad ni ge ne ral

Go ran Ra do va no vi}.

U spo men-kwi gu mi ni star [u ta no vac je upi sao:

Ju na ci ma an ti fa {i sti~ ke bor be, sa iskre nom za -

hval no {}u i di vqe wem wi ho voj he roj skoj ̀ r tvi i pod -

vi gu. Ve~ na sla va svim zna nim i ne zna nim ju na ci ma.

Na Spo me nik ne zna nom ju na ku na Ava li ve nac je

po lo ̀ i la i de le ga ci ja Voj ske Sr bi je, u ko joj su bi li

za me nik na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba VS ge ne ral-pot pu -

kov nik Mla den ]ir ko vi}, ge ne ral-ma jor Pe tar ]or -

na kov i bri gad ni ge ne ral Do bri vo je Veq ko vi}.

De le ga ci je Voj ske Sr bi je po lo ̀ i le su ven ce i na

Spo me nik so vjet skom voj ni ku na Gro bqu oslo bo di la -

ca Be o gra da i na Spo me nik so vjet skim ve te ra ni ma na

Ava li.

R. M.

Pra zni~ ni kon cer ti

Po vo dom Da na po be de, 9. ma ja u Knez Mi ha i lo voj uli ci iz ve -

den je pro me nad ni kon cert ni de fi le Re pre zen ta tiv nog or ke stra

Gar de, na kon ~e ga je na Tr gu Re pu bli ke pri re |en sve ~a ni kon cert

Umet ni~ kog an sam bla Mi ni star stva od bra ne „Sta ni slav Bi ni~ ki”.

Kon cer tu su pri su stvo va li mi ni star od bra ne Dra gan [u ta -

no vac i na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu kov nik

Mi lo je Mi le ti} sa sa rad ni ci ma.

Pro me nad ni kon cert ni de fi le Re pre zen ta tiv nog or ke stra

Gar de du` glav ne be o grad ske uli ce pred vo di la su 24 ka de ta iz Pr -

vog stu dent skog pu ka Voj ne aka de mi je, a zvu ci tra di ci o nal nih ko -

ra~ ni ca i mar {e va Voj ske Sr bi je pri vu kli su pa -

`wu broj nih Be o gra |a na. De fi le or ke stra Gar de

za vr {en je na Tr gu Re pu bli ke, na kon ~e ga je usle di -

lo atrak tiv no iz vo |e we ve ̀ bi sa pu {kom voj ni ka

Gar dij skog ba ta qo na, po zna ti je kao „eg zer cir”.

Sve ~a nost je na sta vqe na kon cer tom Umet ni~ -

kog an sam bla Mi ni star stva od bra ne „Sta ni slav

Bi ni~ ki”, uz prat wu ho ra Voj ne aka de mi je, ko ji je

iz veo him nu Sr bi je „Bo ̀ e prav de” i kom po zi ci ju

„Vo sta ni Ser bie”.

U na stav ku kon cer ta, broj ni oku pqe ni gra |a ni

ima li su pri li ku da u`i va ju u bo ga tom re per to a ru

Umet ni~ kog an sam bla, pod di ri gent skom pa li com

ma jo ra Igo ra Mi tro vi }a i Pa vla Me da ko vi }a.

B. MI QI]

Sni mio J. MAR JA NOV

O b e l e ` e n D a n p o b e d e – 9 . m a j

10 15. maj 2010.

Praznik mira

P r e m i j e r M i r k o C v e t k o v i } p r i r e d i o p r i j e

P

gla sio da je to dan ko ji opo mi we na stra ho te Dru gog svet skog ra ta,

pri li ka da se oda po ~ast stra da li ma i is tak ne opre de qe we za o~u -

va we te ko vi na ostva re nih po be dom nad fa {i zmom.

– Na da na {wi dan obe le ̀ a va se i Dan Evro pe jer je sa vre me -

na Evro pa ute me qe na na na ~e li ma bor be pro tiv na ci zma i fa {i -

zma – na prin ci pi ma mi ra, raz u me va wa, to le ran ci je i sa rad we.

Ovo je dan u ko jem isto ri ja opo mi we ~o ve ~an stvo ka kve sve po sle di -

ce mo gu ima ti na si qe, ra sna i ver ska ne tr pe qi vost i ge no cid – re -

kao je Cvet ko vi}.

Dru gi svet ski rat, ka ko je pod se tio, po obi mu stra da wa je naj -

tra gi~ ni ji oru ̀ a ni su kob u isto ri ji. U tom ra tu ì vot je iz gu bi lo

pre ko 50 mi li o na qu di. Po be da an ti fa {i zma, pre ma pre mi je ro -

vim re ~i ma, pre ki nu la je rat na ra za ra wa ko ja su za hva ti la 61 dr -

à vu i prak ti~ no 80 od sto sta nov ni {tva ze mqi ne ku gle.

– Oda je mo po ~ast hra bro sti svih ko ji su se su prot sta vi li na -

ci zmu, po seb no oni ma ko ji su u tu bor bu za slo bo du ugra di li svo je

ì vo te i ovaj dan obe le ̀ a va mo kao dan spa se wa ~o ve ~an stva. Ta -

da {woj Ju go sla vi ji i Sr bi ji Dru gi svet ski rat do neo je ogrom ne

qud ske gu bit ke. Ra zo re na je in fra struk tu ra, una za |e na pri vre da.

Na {a ze mqa je me |u pr vi ma pru ̀ i la ot por smr ti, stra hu i po ni -

è wi ma ko je je do neo ta las fa {i zma. Oba ve zni smo da po tom stvo

pod se }a mo da su dr ̀ a ve i na ro di du ̀ ni da ~i ne sve ka ko ne bi

pre vi de li opa snost od po ja va ne hu ma nih ide ja. Po u ke ra to va upo -

zo ra va ju da to le ri sa we na si qa, in di fe rent nost i ne bri ga mo gu

da do seg nu fa tal ne raz me re – oce nio je pred sed nik Vla de Sr bi je.

Se}awe na one koji su nam podarili

slobodu, name}e nam obavezu da

razumemo jedni druge, i da stvaramo

i branimo osnovne civilizacijske

tekovine, da ne dozvolimo da

ideolo{ke razlike usmeravaju qude

jedne protiv drugih, sa sve{}u da

po{tuju}i druge najboqe po{tujemo

i sebe, istakao je premijer Cvetkovi}

na sve~anosti u Velikoj ratnoj sali

Starog General{taba

red sed nik Vla de Re pu bli ke Sr bi je Mir ko Cvet ko vi} pri re dio

je 9. ma ja pri jem po vo dom Da na po be de u Ve li koj rat noj sa li

Sta rog ge ne ral {ta ba. Pri je mu su pri su stvo va li u~e sni ci Dru -

gog svet skog ra ta, pred sed ni ca Na rod ne skup {ti ne Sla vi ca \u -

ki}-De ja no vi}, mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac, mi ni stri

u Vla di, pred stav ni ci Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je,

stra ne di plo ma te i broj ni go sti iz kul tur nog i jav nog ì vo ta.

Pre mi jer Cvet ko vi} re kao je na po ~et ku obra }a wa da je Dan

po be de za ~i tav svet pra znik mi ra i tri jumf pra vi~ no sti. On je na -

Vred no sti

ko je uje di wu ju

Mi ni star od bra ne

Dra gan [u ta no vac, am -

ba sa dor Evrop ske uni je

u Sr bi ji Vensan De ̀ er

i di rek tor ka Kan ce la -

ri je za evrop ske in te -

gra ci je Mi li ca De le -

vi}, pri su stvo va li su 9.

ma ja sve ~a nom kon cer -

tu Umet ni~ kog an sam bla

„Sta ni slav Bi ni~ ki” is -

pred pa vi qo na „Cvi je -

ta Zu zo ri}” na Ka le -

meg da nu, u okvi ru obe -

le ̀ a va wa Da na Evro pe

– 9. ma ja.

Kon cer tu su pri su -

stvo va li i pred stav ni ci

vla de, de le ga ci je stra -

nih am ba sa da i broj ni

gra |a ni.

Mi ni star [u ta no vac je, ~e sti ta ju }i svim gra |a ni ma Sr bi je

Dan po be de i Dan Evro pe, na gla sio da je pri su stvo broj nih am -

ba sa do ra i pred stav ni ka di plo mat skog voj nog ko ra po dr {ka svim

na sto ja wi ma na {e ze mqe i we nih gra |a na ko ji è le da vi de Sr -

bi ju u uje di we noj Evro pi. On je do dao da ono {to tre ba da zna mo

i {to ne sme mo ni ka ko da za bo ra vi mo je ste da je ve li ki broj Sr -

ba ugra dio svo je ì vo te u te me qe sa vre me ne Evro pe.

– Ka da se go vo ri o Evro pi i si ste mu evrop skih vred no sti,

ko ji ga ji i ne gu je Evrop ska uni ja, mo ra mo da ka ̀ e mo da je Sr bi ja,

i u Pr vom i u Dru gom svet skom ra tu, bi la deo tog si ste ma vred no -

sti u ko ji è li mo da se vra ti mo i eta bli ra mo kao rav no prav na

ze mqa ko ja mo ̀ e da od lu ~u je u evrop skim fo ru mi ma – re kao je

[u ta no vac i iz ra zio ube |e we da ova vla da ima i ka pa ci te te i

stra te gi ju za ostva re we tog ci qa.

– Ono ~e ga su se ne ki pla {i li, da }e mla di na gr nu ti da na -

pu ste na {u ze mqu i odu u ino stran stvo, de {a va se upra vo su -

prot no, jer oni ko ji su bi li u ino stran stvu sa da se vra }a ju u Sr -

bi ju i to je ja ko do bro – re kao je [u ta no vac.

On je iz ra zio ve li ko za do voq stvo {to je na ovoj pro sla vi

pri su tan ve li ki broj mla dih qu di, i {to su ze mqe ~la ni ce Evrop -

ske uni je na pra vi le {tan do ve me |u ko ji ma su i {tan do vi Sr bi je

i Hr vat ske.

B. MI QI]

Sni mio J. MAR JA NOV

Obeleàvawe Dana Evrope

11

m p o v o d o m D a n a p o b e d e

Pre mi jer Mir ko

Cvet ko vi} po zvao je na

pam }e we i po {to va we

svih ko ji su gi nu li za

slo bo du – pri pad ni ke

na {eg na ro da, pri pad -

ni ke dru gih na ro da i

So vjet ske ar mi je, ko ji

su u~e stvo va li u oslo -

ba |a wu na {e ze mqe od

fa {i zma, ali i sve

one ko ji su se {i rom

pla ne te bo ri li pro tiv

tog zla.

– Oni su zna li da vre di umre ti sa mo za ono za {ta vre di i

ì ve ti, a to su slo bo da i mir. @rtve ne sme mo uma wi va ti zbog

wi ho ve ili na {e ide o lo {ke pri pad no sti. Sr bi ja na bal kan skoj

ve tro me ti ni je pod ru~ je gde su se ve ko vi ma pre la ma li in te re si

ve li kih i mo} nih dr ̀ a va. Na {a isto ri ja je za pra vo isto ri ja ra -

to va. Ima li smo uvek mno go raz lo ga da, pre du gih, iz vla ~i mo po -

u ke iz pro {lo sti. Sr bi ja da nas zna da se za mir i slo bo du mo ra

bo ri ti mir nim sred stvi ma i da je to je di ni put o~u va wa na ci o -

nal nih po ten ci ja la – na gla sio je pre mi jer i do dao da u Sr bi ji

ne ma me sta fa {i zmu ni ti bi lo kom zlu, da je to da nas ci vi li za -

cij sko pi ta we i pi ta we li~ nog i dr ̀ av nog do sto jan stva.

Pouke pro{losti

On je is ta kao da je ide al slo bo de, kao uni ver zal ne ka te go ri je, i

da nas te meq raz vo ja sva kog dru {tva. Dan po be de je, pre ma we go -

vim re ~i ma, dan ra do sti zbog osvo je ne slo bo de i tu ge zbog `r ta va

ra ta.

– Se }a we na one ko ji su nam po da ri li slo bo du na me }e nam

oba ve zu da raz u me mo jed ni dru ge, i da stva ra mo i bra ni mo

osnov ne ci vi li za cij ske te ko vi ne, da ne do zvo li mo da ide o lo {ke

raz li ke usme ra va ju qu de jed ne pro tiv dru gih, sa sve {}u da po -

{tu ju }i dru ge naj bo qe po {tu je mo i se be. Ne sme mo za bo ra vi ti

da je Dru gi svet ski rat na ovim pro sto ri ma pro iz veo ide o lo {ke

i gra |an ske, ali ne ma we fa tal ne su ko be. Kra gu je vac, Kra qe vo,

Ja se no vac, Ja jin ci, Sta ro saj mi {te, No vi Sad, Ni{ i broj na

dru ga ma sov na stra ti {ta su bol ne ra ne tog ra ta ko je se i da nas

ose }a ju i opo mi wu da se zlo ~i ni ni ka da ne sme ju po no vi ti – na -

gla sio je on.

Pre mi jer Cvet ko vi} je is ta kao da kao {to se, za zlo ~i ne po ~i -

we ne u no vi joj isto ri ji na ovim pro sto ri ma, zlo ~in ci ne mo gu sa -

kri ti iza na ro da ko me pri pa da ju, ta ko |e im se ne sme do pu sti ti da

iz beg nu ru ku prav de.

– Na{ ciq je da Sr bi ja po sta ne kqu~ ni part ner svi ma ko ji ̀ e -

le mir i sta bil nost u ovom re gi o nu. Na{ za da tak je da za {ti ti mo

do sto jan stvo i obez be di mo pra vo sva kog gra |a ni ma da ì vi u de mo -

krat skom dru {tvu i da, bra ne }i si stem me |u na rod nog pra va, obez -

be di mo sta bil nu bu du} nost i eko nom ski raz voj. Na{ in te res je da

ure di mo dr ̀ a vu po evrop skim nor ma ma i pro du bi mo re gi o nal nu sa -

rad wu i pri ja teq ske od no se sa svet skim cen tri ma po li ti~ ke i eko -

nom ske mo }i. Sr bi ja, ma ko li ko u svet skim okvi ri ma bi la ma la ze -

mqa, po po ten ci ja li ma i ge o stra te {kom po lo ̀ a ju, pred sta vqa ne -

za o bi la zan fak tor iz grad we bo qe bu du} no sti za sve ko ji ì ve u

ovom re gi o nu – re kao je pre mi jer i na gla sio da je sa rad wa ze ma qa

re gi o na u svim obla sti ma im pe ra tiv bo qeg ì vo ta za sve dr ̀ a ve i

gra |a ne ovog de la Evro pe.

Pre mi jer Cvet ko vi} je pri sut ni ma ~e sti tao Dan po be de kao

naj ve }i mi rov ni pro je kat u isto ri ji.

A. PE TRO VI]

Sni mio G. STAN KO VI]

12 15. maj 2010.

Se}awe na pobedu

I z l o ` b a u D o m u V o j s k e S r b i j e

zna ~aj bor be pro tiv fa {i zma u Dru gom svet -

skom ra tu, na gla siv {i da iz lo ̀ ba pred sta -

vqa „za u sta vqe ne tre nut ke te ve li ke bor be

ko ju su vo di li na ro di So vjet skog Sa ve za”.

On je pod se tio na sa ve zni {tvo iz me |u Cr -

ve ne ar mi je i Na rod no o slo bo di la~ ke voj ske

to kom oslo ba |a wa ovih pro sto ra, a na ro -

~i to srp ske pre sto ni ce.

Pre ma we go vim re ~i ma, eks klu ziv ni

ma te ri ja li pred sta vqe ni na iz lo ̀ bi ve -

}im su de lom ve za ni za li~ nost ge ne ra la

Vla di mi ra @da no va, ko man dan ta ^e tvr tog

me ha ni zo va nog kor pu sa, ko ga je na zvao le -

gen dar nom fi gu rom. Pod se tio je na iz u zet -

nu voj ni~ ku ka ri je ru po to weg he ro ja So vjet -

skog sa ve za i na rod nog he ro ja Ju go sla vi je,

ko ji se, po red oslo ba |a wa Be o gra da, is ta -

kao i u bor ba ma oko Sta qin gra da i u Ukra -

ji ni.

Am ba sa dor Ko nu zin je oce nio da je

neo p hod no da se i da nas po zi va mo na isto -

rij ske lek ci je pri li kom raz ma tra wa ak tu -

el nih pi ta wa svet ske po li ti ke i me |u na -

rod nih od no sa. Ko nu zin je upu tio re ~i

iskre ne za hval no sti Mi ni star stvu od bra -

ne Re pu bli ke Sr bi je i sa rad ni ci ma Cen -

tral nog mu ze ja Oru ̀ a nih sna ga Ru ske Fe -

de ra ci je za po mo} i po dr {ku u or ga ni za ci -

ji iz lo ̀ be.

U pri god nom mu zi~ kom pro gra mu na stu -

pi li su Ta tja na Ibri}, ko ja je iz ve la pe smu

„Dan po be de” i kvar tet Umet ni~ kog an sam -

bla „Sta ni slav Bi ni~ ki”.

A. PE TRO VI]


N

Ambasador Ruske Federacije u Beogradu

Aleksandar Konuzin otvorio je u Velikoj galeriji

Doma Vojske Srbije izlo`bu fotografija iz

arhive generala Vladimira @danova

Ambasador Ruske Federacije

Aleksandar Konuzin

Na otva ra wu iz lo ̀ be mi ni star od bra -

ne Dra gan [u ta no vac, po zdra vqa ju }i

pri sut ne, a po seb no oslo bo di o ce Be o -

gra da i go ste ko ji su do pu to va li iz Ru -

ske Fe de ra ci je, re kao je da srp ska pre sto -

ni ca da nas ne tre ba da se oslo ba |a, ali

tre ba da se se }a vre me na ka da su Ru si i Sr -

bi to ~i ni li za jed no.

– Otva ra ju }i i gle da ju }i ovu iz lo ̀ bu

ima mo pri li ku da vi di mo ka ko su od no si Ru -

si je i Sr bi je sat ka ni u od no si ma voj ske, ta -

da {we Ju go sla vi je i So vjet skog Sa ve za, i da

vi di mo ko li ko je bi lo te {ko oslo ba |a ti se

od fa {i zma, ne sa mo u Sr bi -

ji, ve} i u ce lom sve tu, da vi -

di mo ko li ko je zla ta po li ti -

ka na ne la ce lo kup nom ~o ve -

~an stvu – re kao je mi ni star

i is ta kao da da nas, na kon 65

go di na, `e li mo da se ova kve

sli ke ni ka da ne po no ve, ali

da ih tre ba sta vi ti na uvid

jav no sti, ka ko bi mla da po -

ko le wa vi de la ko li ke su `r -

tve pod ne li oni ko ji su se bo -

ri li pro tiv fa {i zma.

Am ba sa dor Ru ske Fe de -

ra ci je Alek san dar Ko nu zin

pod se tio je na isto rij ski

Predstavnici Moskovske organizacije

veterana Ruslan Ponomarjov i Aleksej

Karpa~ov, koji je osloba|ao Beograd 1944. godine

Obele`en Dan

Vojnoobave{tajne agencije

`e iza slan sta va od bra ne do pri no si ja ~a -

wu bi la te ral ne voj ne sa rad we i pred sta -

vqa wu dr ̀ a ve i Voj ske u ino stran stvu.

– U pro te klih go di nu da na po stig nu ti

su do bri re zul ta ti – na gla sio je ge ne ral

Vla di sa vqe vi} i do dao da }e Voj no o ba ve -

{taj na agen ci ja u na red nom pe ri o du, uz

mak si mal no pro fe si o nal no an ga ̀ o va we,

na sto ja ti da na naj bo qi na ~in re a li zu je

za dat ke i do pri ne se bez bed no sti Sr bi je.

oj no o ba ve {taj na agen ci ja (VOA) obe -

le ̀ i la je u Do mu Gar de u Top ~i de ru

svoj dan – 6. maj. Sve ~a no sti su pri -

su stvo va li pred sed nik Sr bi je Bo ris

Ta di}, mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no -

vac, mi ni stri u Vla di Sr bi je, na ~el nik Ge -

ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu -

kov nik Mi lo je Mi le ti}, pred stav ni ci Mi -

ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je, MUP-

a, ver skih za jed ni ca, voj ni iza sla ni ci

akre di to va ni u Sr bi ji i broj ni go sti.

Po zdra vqa ju }i pri sut ne, za stup nik

di rek to ra VOA bri gad ni ge ne ral Dra gan

Vla di sa vqe vi} is ta kao je da je „Voj no o ba -

ve {taj na agen ci ja da nas sa vre me na or ga -

ni za ci ja ~i je pri pad ni ke od li ku je pro fe -

si o na li zam, obra zo va we, stru~ nost i mo -

ti vi sa nost“.

Ge ne ral Vla di sa vqe vi} je re kao da

VOA, kao mo der na spoq no o ba ve {taj na

slu ̀ ba Mi ni star stva od bra ne i Re pu bli -

ke Sr bi je, oba vqa oba ve {taj nu funk ci ju

za po tre be od bra ne dr ̀ a ve, a pre ko mre -

U funkciji

bezbednosti

Voj no o ba ve {taj na ag e n ci ja svoj dan

obe le ̀ a va 6. ma ja, ka da je 1920. go di ne

stu pi la na sna gu Ured ba o Glav nom |e ne -

ral {ta bu i |e ne ral {tab noj stru ci Kra -

qe vi ne SHS, ko jom je obra zo va no Oba ve -

{taj no ode qe we Glav nog |e ne ral {ta ba.

Ta ko je pr vi put od na stan ka mo der ne voj -

ske na na {im pro sto ri ma, oba ve {taj na

funk ci ja iz dvo je na u po seb nu or ga ni za cij -

sku ce li nu. B. MIQI]

Sni mio J. MA MU LA

Brigadni general

Dragan Vladisavqevi}

15. maj 2010.

Z

14

na we je mo }an po kre ta~ raz vo ja sva kog dru {tva. Ulo ̀ e no u

oblast od bram be nih teh no lo gi ja ono se vi {e stru ko vra }a

pri vre di sva ke ze mqe i we noj voj sci. Da nas su pro ce si sa -

zna wa ne pre su {ni jer se teh no lo gi je vr lo br zo me wa ju i la -

ko se mo ̀ e za o sta ti u toj tr ci. O to me ko li ko mi pra ti mo te -

hnolo {ki raz voj, ima mo li stru~ ni i na u~ ni ka dar za to, ko -

liko su stu den ti mo ti vi sni za oblast od bram be nih teh no lo gi ja i

ko li ko je voj na pro fe si ja u kon tak tu sa no vim teh no lo gi ja ma, raz -

go va ra li smo sa prof. dr Mom ~i lom Mi li no vi }em s Ka te dre za

si ste me na o ru ̀ a wa Ma {in skog fa kul te ta u Be o gra du.

Pro fe so re Mi li no vi }u, ka kav je trend svet skog teh no lo -

{kog raz vo ja, a sa mim tim i we gov uti caj na od bram be ne teh -

no lo gi je i raz voj voj ske kao or ga ni za ci je?

– To pi ta we je ve o ma slo ̀ e no i sva ki au tor tu ma ~i ga s raz -

li ~i tih aspe ka ta. Uspe {no dej stvo voj ske u ra tu re zul tat je ni za

fak to ra ko ji su me |u sob no po ve za ni to li ko da ne ko li ko uza stop -

nih, ~ak sto po stot no uspe {nih fak to ra mo ̀ e da po ni {ti sa mo je -

dan sto po stot no ne u spe {an. Na pri mer, uspe {nost teh no lo gi je

pri pre me za ga |a we i sa mo ga |a we po ni {ta va se pro ma {a jem,

uko li ko je ciq u to ku le ta pro jek ti la pro me nio uslo ve pod ko ji ma

je za hva }en ili, ~ak, ia ko je po go |en, ali pro jek til ni je od re a go -

vao boj nim dej stvom... Da kle, teh no lo gi ja ra to va wa je po ve za na

lan cem po u zda no sti, ve ro vat nih do ga |a ja i ce lo ku pan teh no lo {ki

raz voj voj ske stal no te ̀ i po ve }a wu po u zda no sti do ga |a ja ko ji do -

vo de do ko na~ ne efi ka sno sti voj nih dej sta va.

Na{a vojska je na novom putu,

ispuwena entuzijazmom i

èqom za razvojem. To treba

da pruì {ansu iskusnom kadru

da integri{e i primeni

raspoloìvo znawe, a mla|em

da dinami~no usvaja znawa iz

novih tehnologija i da ih

ugra|uje u nove proizvode.

Naro~ito je bitno da ove druge

na vreme prepoznamo i da ih

nadle`ne institucije tretiraju

kao potencijal za razvoj, a ne samo

kao izvr{ioce teku}ih, uglavnom

mawe sloènih poslova – kaè

prof. dr Mom~ilo Milinovi} sa

Katedre za sisteme naoruàwa

Ma{inskog fakulteta u Beogradu.

tehnologije

D r M o m ~ i l o M i l i n o v i } , p r o f e s o r

Snimio D. BANDA

nost nad ne pri ja te qem, pre ci zno i efi ka sno dej stvo i pro tiv dej stvo

i, na rav no, fo ku si ra nu, pra vo vre me nu i ra zno vr snu lo gi sti ku. Ka da

voj ska pre ci zno raz ra di i iz ra zi dok tri nar ne po tre be, da qe se jed -

no stav no iz vo de po je di na~ ni zah te vi i fa ze za raz ra du ili na bav ku

voj ne teh no lo gi je. Raz u me se, u skla du s mo gu} no sti ma.

Ka kva je, pre ma Va {em mi {qe wu, tre nut na si tu a ci ja u

obla sti raz vo ja do ma }eg na o ru ̀ a wa i voj ne opre me i ima

li tu ka drov skih pro ble ma?

– Evi dent no je da je na {a od bram be na in du stri ja kre nu la pu tem

afir ma ci je do ma }eg zna wa, ra da i uslu ga. To je ve li ko ohra bre we za

pri vre du, ali i da qe po sto ji niz ogra ni ~e wa, ko ja su du bo ko u struk -

tu ri me ha ni zma pri me ne no vih raz voj nih zna wa u obla sti mu ni ci je,

na o ru ̀ a wa i bor be nih si ste ma. Obi~ no se iz dva ja ju dva im pul sa,

ko je pri vre da po kre }e u fa zi opo rav ka. Pr vi je im ple men ta ci ja no -

vih zna wa i ugrad wa no ve opre me i no vih

teh no lo gi ja na sta ra si stem ska teh no lo -

{ka re {e wa oru` ja, bor be ne plat for me

i mu ni ci ju, {to u op {tem smi slu pred sta -

vqa teh no lo {ku mo der ni za ci ju. âk ia ko

od re |e na re {e wa NVO ima ju i no vi na -

ziv i iz gled, ne mo ra da zna ~i da su no va,

ve} su ~e sto po sto je }a, ras po lo ̀ i va zna -

wa od re |e ne „bor be ne {min ke“ ko ja su

pri la go |e na po tre ba ma tr ̀ i {ta.

Dru gi im puls je ste raz ra da kon cep -

tu al no no vih tak ti~ ko-teh ni~ kih zah te va

za raz voj re {e wa ko ja za do vo qa va ju no -

vi kon cept ra to va wa. Ta kav put je sku -

pqi i tra ̀ i dru ga ~i ji pri stup pro ble mu

raz vo ja od do sa da {weg. Su {tin ski je

va ̀ no pre po zna ti ta kve iza zo ve i ja sno

ih apo stro fi ra ti u re a li za ci ji pro -

gram skih do ku me na ta, ra di stvar ne oce -

ne re zul ta ta i wi ho vog na u~ no teh no lo -

{kog ni voa, ume sto kri ti zer skog pri stu -

pa ak te ra u obla sti od bra me nih teh no -

lo gi ja. Uo sta lom, pot pu no no va teh no lo -

{ka re {e wa ni su ni u naj mo} ni jim voj -

ska ma sve ta za stu pqe na u pro cen tu ve -

}em od 10 od sto od ukup nog raz vo ja, sa -

mo {to je ba za wi ho ve po ~et ne mo der -

ni za ci je na vi {oj po zi ci ji. Zbog to ga

naj no vi ja re {e wa wi ho vih ar mi ja, po -

seb no tak ti~ kog na o ru ̀ a wa i mu ni ci je,

u po re |e wu s osta li ma de lu ju kao pot pu -

no no va, a ipak su ve} eks plo a ti sa na.

Za uvo |e we no vog teh no lo {ki

kon ci pi ra nog bor be nog si ste ma po -

treb no je naj ~e {}e i ne {to vi {e hra -

bro sti, da kle, ve }eg ri zi ka, {to ni je

pre po ru~ qi vo si ro ma {ni ma. Pri mer

hra bri jih kon ce pa ta ino va ci ja pred -

sta vqa {ved sko tak ti~ ko na o ru ̀ a we

ko je sko ro uvek ima ne ku oso be nost,

ko ja ga iz dva ja od sli~ nih si ste ma. Na -

mer no po mi wem is ku stvo [ved ske, ma -

da i dru ge ze mqe ima ju sli~ ne pri me -

re, upra vo za to {to su spo ji le vi so -

ko pre ci zan la bo ra to rij sko-pro to tip -

ski rad i in du strij sku po nu du NVO.

Na i me, mo ̀ e se na ni vou la bo ra to ri -

ja stvo ri ti naj slo ̀ e ni je, ve o ma usa -

vr {e no oru` je, ali kao pro to tip. Me -

|u tim, in du stri ja mo ra bi ti sprem na

da ga bes pre kor no pre ne se u pro iz -

vod ne po go ne u da tom ro ku i s od re |e -

Ka ko se te ve li ~i ne oce wu ju po mo }u mo de la ve ro vat no }a ide -

al ne oce ne, ma kar ka ko bi le for mi ra ne, ni su sto pro cent ne. Mo ̀ e

se teh no lo gi ja har dve ra voj ske u bu du} no sti ~ak do ve sti do ide al -

nih vred no sti po u zda no sti, i za oru` je i mu ni ci ju i za teh no lo gi ju

opre me za pri pre mu bo ja – na pri mer da ne ma pro ma {a ja, da su svi

ci qe vi vi dqi vi, da se svi mo gu ga |a ti, po go di ti i uni {ti ti – ali se

ne mo ̀ e do ve sti do per fek ci je te o ri ja upo tre be voj ske u smi slu

rat ne igre, na ~i na we nog gru pi sa wa, dej sta va i pro tiv dej sta va.

Mo ̀ da de lu je neo bi~ no, ali se mo ̀ e do ka za ti da svi do ga |a ji

po ve za ni u la nac ve ro vat no }e, ko jom se is ka zu je ukup na efi ka snost

u ma te ma ti~ ki ide al nim uslo vi ma, ne pre la zi 87 po sto. Do pri nos

ma te ma ti~ ki ide al ne teh no lo gi je, ko ja se prak ti~ no ne mo ̀ e ostva -

ri ti, bio bi sa mo po lo vi na od ove ide al ne oce ne efi ka sno sti.

Osta lo bi bi li ide al ni qu di, ide al na or ga ni za ci ja, ide al ni uslo -

vi ra to va wa i ide al na dej stva. Da kle, bi lo u od bra ni, bi lo u ofan -

ziv nim dej stvi ma, voj ska za po ~i we ra to -

va we pro cen tom da le ko ma wim od ide -

al nog, ~ak ia ko je sve ma te ma ti~ ki ide -

al no.

[ta da nas nu di teh no lo {ki na -

pre dak od bra ne, po dig nut na ni vo teh -

no lo {kog na pret ka ri zi ka ra ta? Teh no -

lo gi ja od bra ne je uve li ko po svom sa dr -

à ju po sta la ce lo vi ta i je din stve na sa

teh no lo gi jom ko ju ko ri sti ci vil no dru -

{tvo. To me su do pri ne le di gi tal ne i in -

for ma ci o ne teh no lo gi je i, na rav no, ko -

smi~ ko–va zdu ho plov ne, ko je su do ve le

kva li tet na o ru ̀ a wa i voj ne opre me do

ne ~e ga {to na zi vam eks pe ri men tal ni

pro fe si o na li zam.

Na i me, sa vre ma na voj ska ras po -

la ̀ e opre mom ko jom se u to ku bo ja u re -

al nom vre me nu me re fi zi~ ki pa ra me -

tri na ba zi ko jih se, ta ko |e, u re al nom

vre me nu, od lu ~u je o upo tre bi i de lo va -

wu, ~ak i u to ku kre ta wa pro jek ti la ka

ci qu. Ta kav vr hun ski eks pe ri men tal no

uve ̀ ban rad pred sta vqa vi {e od ra to -

va wa. To je sko ro rav no ma ~e va wu upo -

tre bom teh no lo gi je, snab de ve ne soft -

ve rom ko ji nu di raz li ~i te ak tiv ne od -

lu ke na kon kret nom oru` ju i mu ni ci ji.

Taj teh no lo {ki trend raz vi }e se do ni -

voa ko ji je iz nad ras po lo ̀ i ve teh no lo -

gi je upo tre be oru` ja i pre tvo ri }e se u

teh no lo gi ju pro ce ne is ho da bo ja pre

sva kog in di vi du al nog ili grup nog de lo -

va wa voj ske ili voj ne je di ni ce. To mo -

`da ~e ka bu du }e na ra {ta je, ali se ve}

sa da mo ra mo pri pre mi ti za we no raz u -

me va we.

Ka da se ta ko br zo i ne pred vi -

di vo de {a va ju teh no lo {ke pro me -

ne u sve tu da li ma le ze mqe mo gu

da po sta ve du go ro~ ne ci qe ve svo -

jim od bram be nim in du stri ja ma?

– Dok tri na po sta vqa po tre be za

no vom teh no lo gi jom u skla du s mi si jom,

vi zi jom i stra te gi jom, ali, pre sve ga u

skla du sa ras po lo ̀ i vim bu xe tom. Naj -

mo} ni je voj ske sve ta, u pr vom re du ame -

ri~ ka, za svo je dok tri nar ne ci qe ve sko -

ro uvek usva ja ju bar ~e ti ri va ̀ na fak to -

ra ra to va wa – brz i uspe {an ma ne var je -

di ni ca, vi so ku in for ma ci o nu su per i or -

15

M a { i n s k o g f a k u l t e t a u B e o g r a d u

– Po red va ̀ nih tren do va u mi ni ja tu ri za -

ci ji teh no lo gi ja za voj ne po tre be, voj ska odav -

no upra vqa bi o teh no lo gi ja ma, na no teh no lo gi -

ja ma, ali i ~e tvr tom di men zi jom ra to va wa, a

to su ko smos i ko smi~ ka dej stva. Ka da ko smi~ ka

dej stva po sta nu deo ukup ne oce ne kva li te ta voj -

ske mo ̀ e se pret po sta vi ti da }e se i na {a ze -

mqa ukqu ~i ti u kon tro lu ko smi~ kog pro sto ra.

Re~ je, da kle, o vi si na ma ve }im od ne ko li ko

sto ti na ki lo me ta ra. Taj pro stor je sa da ra di -

o di fu zni i u tom smi slu in for ma ci o ni, ali }e

u do gled no vre me bi ti pre po zna tqiv i kao od -

bram be no-in te re sni. Sr bi ja tre ba da akre di -

tu je pred stav ni ke ko ji }e pre po zna ti we ne ko -

smi~ ke in te re se i raz u me ti raz lo ge i sa dr ̀ a -

je po de le ko smi~ kog in te re snog pro sto ra ra di

we go vog ade kvat nog ko ri {}e wa, ona ko ka ko o

to me ve} raz mi {qa ju sred we raz vi je ne ze mqe

Evro pe i sve ta. Si gu ran sam da }e mo po ne {to

i od ta kvih teh no lo gi ja mo ra ti da in te gri {e mo

u bu du} no sti – kaè profesor Milinovi}.

Kosmi~ka dejstva

Dvo ste pe ni si stem {ko lo va wa, ko ji je

usvo jio Ma {in ski fa kul tet u for mi ra wu di -

plo mi ra nog in ̀ e we ra, sa da ma ste ra po Bo lo -

wi, pre ko tro go di {we di plo me be ~e lo ra do -

bi ja po la ko sli ku iz pi ra mi dal nog kon cep ta,

po sta vqe nog ova kvim mo de lom stu di ra wa. Ve -

li ki je na por na pro fe so ri ma i sa rad ni ci ma

da ta kav kon cept po ka ̀ e pred no sti, upr kos mo -

gu }im ne do sta ci ma. Ne sum wi vo je naj te ̀ e da

sa mi pro fe so ri pra vil no pri pre me za vr {e -

nog be ~e lor stu den ta, da se na kon tri go di ne

stu di ja da qe opre de li i za o kru ̀ i obu ku do ni -

voa ma ste ra, to jest di plo mi ra nog in ̀ e we ra,

kao i do sa da. Na ma ster stu di ja ma stu den ti

ta ko |e ra de po mo de lu in ten ziv nog stu di ra wa,

od no sno go di nu za go di nu i ve o ma pre ci zno i

si ste mat ski usva ja ju zna wa po hi je rar hi ji slo -

è no sti i me |u sob ne po ve za no sti stru~ nih i

na u~ nih pred me ta in te gri sa nih u za dat ke si -

ste ma na o ru ̀ a wa.

Dvostepeni sistem

{kolovawa

stu de na ta bi ra pred me te u pre po ru ~e nim gra ni ca ma za usme re -

we si ste ma na o ru ̀ a wa, ta ko da ostva ru ju sve o bu hvat na zna wa

pred vi |e na akre di to va nim pro gra mom u ovoj obla sti.

Va ̀ no je na po me nu ti da je ve li ko in te re so va we stu de na ta

osta lih, srod nih usme re wa za iz bor ne pred me te u obla sti si -

ste ma na o ru ̀ a wa, ali je uo~ qi vo i opre de qe we stu de na ta na o -

ru ̀ a wa da bi ra ju pred me te s dru gih usme re wa i pa ra lel no ih

iz u ~a va ju kao i pred me te na {eg sme ra. Ta ko na pri mer stu den ti

si ste ma na o ru ̀ a wa ra do bi ra ju pred me te ae ro di na mi ke, he li -

kop ter skih plat for mi, kon struk ci je vo zi la, au to mat skog upra -

vqa wa i dru ge, sa usme re wa za va zdu ho plov stvo, vo zi la ili dru -

gih, a sli~ no to me stu den ti osta lih usme re wa slu {a ju uvod u si -

ste me na o ru ̀ a wa, kon struk ci ju pro jek ti la, kon struk ci ju ra ke ta,

fi zi ku eks plo zi je ili lan se re. Ti me pro fil in ̀ e we ra na o ru -

à wa do bi ja {i ri in ter di sci pli nar ni ma {in ski ka rak ter,

stva ra ju }i kod mla dih qu di i ve }e iza zo ve u wi ho vom da qem

for mi ra wu kao stru~ wa ka.

Ipak, ne ide sve ta ko glat ko. Po sto ji do sta pro ble ma u iz -

u ~a va wu ba znih pred me ta, {to se, na rav no, ne pro pu {ta, ve} se

sa vla da va u ho du i po ne kad u~i pa ra lel no. Mi slim da bu du }e

ge ne ra ci je in ̀ e we ra, kon struk to ra NVO mo ra ju da stek nu ni vo

ma ste ra, da kle, di plo mi ra nog in ̀ e we ra. To ne is kqu ~u je rad

be ~e lo ra na kon za vr {et ka stu di ja u ovoj obla sti na ma we slo -

è nim po slo vi ma ili kao pri pre ma za da qe usa vr {a va we u

spek tru ma ster stu di ja u obla sti sa vre me nih teh no lo gi ja. Pa -

`wa fa kul te ta je da se {to bo qe pri pre mi ula zak na ma ster

stu di je i da se ne o{te ti kan di dat ko ji è li da qe da se po sve ti

in te gra ci ji ne kih dru gih na u~ nih i stru~ nih di sci pli na. To, na -

rav no, va ̀ i i za uè pro fe si o nal no usme re we iz si ste ma na o -

ru ̀ a wa.

nim sred stvi ma. U to me je ste osnov ni sa dr ̀ aj pi ta wa ka ko no ve

ide je da po sta nu upo treb na stvar nost.

Na {a voj ska je na no vom pu tu i is pu we na en tu zi ja zmom i è -

qom za raz vo jem. To tre ba da pru ̀ i {an su is ku snom ka dru da in te -

gri {e i pri me ni ras po lo ̀ i vo zna we, a mla |im da di na mi~ no usva -

ja ju no va zna wa iz no vih teh no lo gi ja i da ih ugra |u ju u no ve pro iz -

vo de. Na ro ~i to je bit no da ove dru ge na vre me pre po zna mo, te da ih

nad le ̀ ne in sti tu ci je vi de i tre ti ra ju kao po ten ci jal za raz voj, a

ne sa mo kao iz vr {i o ce te ku }ih, uglav nom ma we slo ̀ e nih po slo va.

Kad je re~ o ka dru, {ta mo ̀ e te re }i o no vom, sa da ve} va -

è }em kon cep tu stu di ja, po seb no u ve zi sa {ko lo va wem za

od bram be ne teh no lo gi je?

– Ma {in ski fa kul tet u Be o gra du od 1948. go di ne, po red

tra di ci o nal nih usme re wa, neo p hod nih za iz grad wu ka dra u

obla sti od bram be nih teh no lo gi ja, kao {to su va zdu ho plov stvo,

bro do grad wa, mo to ri, vo zi la, au to ma ti ka, pro iz vod wa, ta ko |e,

tra di ci o nal no ne gu je po se ban smer, ko ji je do sko ra bio po znat

kao voj no ma {in stvo, a od Bo low skog kon cep ta – usme re we za

si ste me na o ru ̀ a wa. Ta iz me na na zi va tre ba lo je da bli ̀ e od -

re di sa da {wu i bu du }u de lat nost po mo }u ma ti~ nih, oba ve znih i

iz bor nih pred me ta, ko je in ̀ e wer, bu du }i kon struk tor i po zna -

va lac na o ru ̀ a wa i voj ne opre me, tre ba da sa vla da ka ko bi po -

red di plo me ma {in skog in ̀ e we ra, kao i do sa da, imao po seb no

usme re we u {i ro koj obla sti ma {in ske stru ke.

Uo~ qi vo je da se sa da stu den ti lak {e opre de qu ju za pred -

me te ko je è le da slu {a ju iz {i reg i uèg pro fe si o nal nog opre -

de qe wa u for mi iz bor nih pred me ta, a ta ko |e i da mo gu sa mi u

to ku be ~e lor stu di ja da bi ra ju da li è le ili ne è le da is pu ne

mi ni mum pred me ta za iz bor usme re wa. Uglav nom, naj ve }i broj

Snimio R. POPOVI]

Ispitivawe sistema „kub”

17

teh no lo gi je da ne okle va ju u iz bo ru usme re wa. Ma {in ski fa kul tet u

Be o gra du }e ih sa en tu zi ja zmom ob u ~i ti za ta kvo pro fe si o nal no

opre de qe we i pru ̀ i ti im mo gu} nost da ga {i ro ko sa vla da ju u spek -

tru raz li ~i tih kom bi no va nih po do bla sti no vih na u ka i teh no lo gi ja,

sa vre me nog op {teg i voj nog ma {in stva i in ̀ e wer ske op {te i voj ne

me ha ni ke i me ha tro ni ke.

Mo ram da is tak nem jo{ po ne ku pred nost, ka rak te ri sti~ nu za

sa rad ni ke i pro fe so re na {eg usme re wa. To je vr lo vi so ko pro fe -

si o nal no is ku stvo u kon struk tor skom ra du na sred stvi ma NVO, na -

men sko-spe ci ja li sti~ ko {ko lo va we uglav nom na vr hun skim {ko la ma

Fran cu ske, Bri ta ni je i SAD, ali i broj ne spe ci ja li za ci je na Is to -

ku, ko je su pro {li u mla |im go di na ma svo je pro fe si o nal ne ka ri je re

u VTI u i sli~ nim in sti tu ci ja ma Voj ske. Zbog ogrom nog en tu zi ja zma

ko ji li~ no ne gu je sva ki od na {ih pro fe so ra i sa rad ni ka, stu den ti

ni su pre pu {te ni o{trom Bo low skom kon cep tu sa ku pqa wa bo do va,

ve} se sva ki od wih po sma tra in di vi du al no i mak si mal no usme ra va

na one pod di sci pli ne zbog ko jih se i opre de lio za stru ku voj nog ma -

{in skog in ̀ e we ra. To je pri li ~an na por za pro fe so re i sa rad ni ke,

ali i ra dost za stu den te, jer de le en tu zi ja zam pro fe so ra i ra du ju se

sva kom sa zna wu u ovoj obla sti.

[ta mi sli te o teh no lo {kom ni vou ofi ci ra i wi ho vim

ukup nim teh no lo {kim zna wi ma?

– Tra di ci o nal no, ofi ci ri na {e voj ske ima li su vi so ka zna wa

o voj nim i od bram be nim teh no lo gi ja ma, ~ak i o ba znim na u ka ma, na

ko ji ma ta kva teh no lo gi ja gra di raz voj. ê sto su se pret hod nih de ce -

ni ja su sre ta li u je di ni ci s na o ru ̀ a wem i voj nom opre mom ko ja je

na ni ̀ em ni vou od wi ho vog sa zna wa o sa vre me nim teh no lo gi ja ma.

Ipak, teh no lo {ko za o sta ja we ze mqe uzi ma da nak u zna wu i sa vre -

me ni zah tev da ofi cir bu de teh no lo {ki in ter di sci pli nar na li~ -

nost, i kao {to sam re kao i pro fe si o na lac i rat ni eks pe ri men ta -

tor, ne }e se re a li zo va ti uko li ko svi po ten ci ja li ze mqe ne bu du

ukqu ~e ni i u fun da men tal no i u kon ti nu al no {ko lo va we ofi ci ra

21. ve ka. Za to su po treb na i sred stva i do bri pro gra mi, ali i pu -

no li~ nog od ri ca wa ka ko bi se stvo ri li uslo vi za sa rad wu na svim

ni vo i ma {ko lo va wa i obu ke.

U su {ti ni, pro fe si o nal ni voj nik, kao ofi cir, u funk ci ji je ko -

man do va wa i upra vqa wa, ili u funk ci ji bor be nih dej sta va i pro -

tiv dej sta va, ili u funk ci ji raz li ~i tih ti po va voj nog obez be |i va wa –

od in for ma ci o nog do lo gi sti~ kog, ili na vi {em ni vou ob je di wa va

sve tri osnov ne voj ne funk ci je. Za to se ob u ~a va u to ku {ko lo va wa,

po sle gde god da se na |e mo ra da ko ri sti vr hun sku voj no od bram be nu

teh no lo gi ju, po sta vqe nu za iz vr {e we jed nog ili vi {e na ve de nih za -

da ta ka. Ofi cir je spe ci ja li sta u svo joj obla sti, a in ter di sci pli na -

ran u ko ri {}e wu teh no lo gi ja od bra ne.

Ma le ze mqe }e br zo ose ti ti po tre bu da i ge ne ral ski ka dar iz -

gu bi svoj vi dov ski ka rak ter, bez ob zi ra na ko joj se vi so koj funk ci ji

na la zio, jer rat ni pro stor je teh no lo gi jom za i sta po stao in te gri sa -

no tro di men zi o na lan, uz do dat nu ko smi~ ku di men zi ju i {to se to br -

è pri hva ti ima }e mo kva li tet ni ju voj sku i we no ru ko vod stvo. Ofi -

ci ri i voj ska biv {e Ju go sla vi je i pre to ga srp ska voj ska ima li su

naj vi {i ugled i tra di ci ju u ovoj obla sti i po to me su bi li pre po zna -

tqi vi i do bro do {li svu da u sve tu. Ne ma ni ka kvog raz lo ga da se to

ne ne gu je i da nas, ali je sa da, za ta kav sta tus, po treb no vi so ko teh -

no lo {ko zna we i ve {ti na, ko je se ne sti ~u sa mo u ko ri sni~ kom ra du

s no vim teh no lo gi ja ma, ve} i u kon struk tor skom, na ni vou sve u kup ne

teh no lo {ke ba ze ze mqe. Za to Voj ska Sr bi je tre ba da se oslo ni na

{i ro ku ba zu, pre sve ga po sto je }ih na u~ nih, ob ra zov nih i stru~ nih

ka pa ci te ta ze mqe, bez ob zi ra na to da li je re~ o voj nim ili ci vil -

nim in sti tu ci ja ma i da ce lis hod no ob ra zlo ̀ i ula ga we u teh no lo {ko

zna we. Uo sta lom, bu xet ska po tro {wa je ogra ni ~e na i va qa je vr lo

ra ci o nal no od me ri ti i ko ri sti ti.

Mi ra [VE DI]

Ia ko mo ̀ da ne ko me de lu je ne a de kvat no,

po me nu }u je dan od va ̀ nih kri te ri ju ma za oce nu

kva li te ta voj ske i voj nog ka dra, a su {tin ski se

ti ~e teh no lo {kog ni voa ofi ci ra. To je in ter o -

pe ra bil nost. Tom kri te ri ju mu, po gre {no de fi -

ni sa nom, pri do de qe no je po li ti~ ko zna ~e we ko -

je se ve zu je za part ner ske in te gra ci je i pri pad -

nost voj no po li ti~ kim sa ve zi ma i mi rov nim ope -

ra ci ja ma. Uop {te ne è lim da kao pro fe sor

voj ne teh no lo gi je raz ma tram ta kva pi ta wa, ko ja

~e sto u se bi no se vi {e emo tiv ne, ne go ra ci o -

nal ne sa dr ̀ a je. In ter o pe ra bi lan je onaj si -

stem ko ji se bez ve li ke pri pre me ukla pa i kom -

pa ti bil no za jed ni~ ki de lu je, u slu ~a ju po tre be,

s dru gim voj nim si ste mi ma, bez ob zi ra na to

oda kle su. To je, pre sve ga, teh no lo {ki in te li -

gent na or ga ni za ci ja ko joj ne tre ba cr ta ti {ta

da ra di, ve} sa mo iz da ti za da tak i kon ti nu al -

no, u re al nom vre me nu, pra ti ti efi ka snost we -

go vog iz vr {a va wa na zdru ̀ e nom ni vou. Ma la

ze mqa, s ma lom voj skom i bu xe tom, skrom ni jim

teh no lo {kim mo gu} no sti ma, ne mo ̀ e ima ti luk -

suz da bu de in ter na ci o nal no neo pe ra bil na, a

da o~e ku ju po mo} u slu ~a ju po tre be.

Tehnolo{ki nivo

Ka ko gle da te na bu du} nost Va {e stru ke i na u ke i sa rad wu

sa osta lim in sti tu ci ja ma u okvi ru si ste ma od bra ne i iz van

we ga?

– U svom {e zde set dvo go di {wem po sto ja wu usme re wa i Ka te -

dre za voj no ma {in stvo (od no sno ba li sti ku ili si ste me na o ru ̀ a -

wa, ka ko se da nas zo ve), Ma {in ski fa kul tet od {ko lo vao je do sa -

da oko hi qa du in ̀ e we ra uèg usme re wa za kon struk to re na o ru ̀ a -

wa i voj ne opre me. Naj ve }i broj uspe {no je ra dio i ra di – i kao

ofi ci ri i kao ci vil na li ca – u va ̀ nim in sti tu ci ja ma biv {e i sa -

da {we Voj ske – u Voj no teh ni~ kom in sti tu tu, Teh ni~ kom opit nom cen-

tru i, na rav no, u fa bri ka ma na o ru ̀ a wa, mu ni ci je i voj ne opre me,

ali i u re mont nim za vo di ma, u Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va

i dr ̀ av nim in sti tu ci ja ma za du ̀ e nim za ovu oblast, po put Ju go im -

por ta – SDPR.

Broj ni stu den ti iz stra nih ze ma qa zna wa iz obla sti voj nog ma -

{in stva sti ca li su na post di plom skim stu di ja ma iz ra dom ma gi star -

ske te ze i dok tor ske di ser ta ci je na na {em i dru gim usme re wi ma

Ma {in skog fa kul te ta u Be o gra du. Po seb no is ti ~em ve li ki broj ma -

gi stra na ta i dok to ra na ta u pro te klom pe ri o du ko ji su osnov ne stu -

di je in ̀ e we ra za vr {i li na dru gim {ko la ma, ukqu ~u ju }i i voj ne {ko -

le, a ko ji su se opre de li li da vr hun sko zna we u ovoj obla sti kru ni -

{u upra vo na Ma {in skom fa kul te tu u Be o gra du, na usme re wu za si -

ste me na o ru ̀ a we.

Sa Voj nom aka de mi jom Ma {in ski fa kul tet ostva ru je tra di ci o -

nal no do bru sa rad wu u obla sti na sta ve na op {tim i spe ci ja li sti~ -

kim pred me ti ma, ko ji su od zna ~a ja za od bram be ne teh no lo gi je. Sve

je to ve li ki i du go stva ran za jed ni~ ki in te lek tu al ni ka pi tal na {e

ze mqe ko ji se ne sme za ne ma ri ti. Za to po zi vam sve mla de qu de ko ji

ima ju è qu da se stru~ no ba ve ovom vr stom pri me we ne me ha ni ke i

18 15. maj 2010.

Vr{ac je izrazio èqu da {est

vojnih objekta koji vi{e nisu

neophodni za funkcionisawe

sistema odbrane pre|e u

vlasni{tvo grada, dok bi

Ministarstvo za uzvrat dobilo

odre|en broj stanova i nov~ana

sredstva kao razliku u ceni

pokrajinskim vlastima koje su zainteresovane da na partnerskoj

osnovi sara|uju s Ministarstvom odbrane u vezi sa razmenom

imovine, transparentno i u obostranom interesu.

Ministar je istakao da je u Vr{cu uspe{no promovisana Vo-

jna akademija i da }e tokom leta u tom gradu biti jo{ manifestaci-

ja u kojima }e u~estvovati Vojska Srbije.

[utanovac je izrazio o~ekivawe da }e se saradwa sistema

odbrane sa vr{a~kom op{tinom nastaviti na obostrano zadovo-

qstvo, kao i saradwa sa kompanijom Hemofarm, koja je, prema min-

istrovim re~ima, vaàn partner sistema.

A. PETROVI]

Snimio J. MARJANOV

Odgovori na novinarska pitawa

Odgovaraju}i na pitawe novinara o presudi arbitra`nog

suda u vezi sa spornim ugovorom o kupovini izraelskog satelita,

ministar je rekao da nema kona~ne informacije, te da je takav

ishod za wega bio „apsolutno neo~ekivan “. Ministar je rekao

da Ministarstvo odbrane svakako ne}e snositi tro{kove po-

ravnawa sa izraelskom firmom.

[to se ti~e spora oko stadiona Partizan, [utanovac je

ponovio da spor datira od 1997. godine kada je Ministarstvo

osporilo ugovor o poklonu, jer je po tada{wem zakonodavstvu

morao da postoji precizno definisan razlog i interes sistema

odbrane da se tako ne{to uradi, a takvog interesa, rekao je min-

istar, nije bilo. On veruje da }e se sa Partizanom na}i adek-

vatan dogovor.

Vojsci treba 30 stanova

Predsednik op{tine Vr{ac êdomir @ivkovi} izrazio je

zadovoqstvo zbog saradwe sa Ministarstvom odbrane, koje je,

kako je ocenio, pokazalo razumevawe za potrebe op{tine i do-

dao da je za gra|ane Vr{ca veoma va`no da }e se vojni objekti

koji se nalaze u gradu veoma brzo staviti u funkciju koja }e

sluìti zajednici.

U Vr{cu je u Master plan u{lo ukupno {est objekata: Klub

Vojske Srbije, lokacija na uglu ulice @arka Zrewanina, poligon

„Kamenolom“, kasarna „Narodni heroj @arko Zrewanin“,

lokacija „Potok Mesi}“ i skladi{te „Potok Mesi}“.

Lokalna samouprava Vr{ac izrazila je 2008. godine èqu

za preuzimawe vojnih objekata.

Prema podacima Uprave za infrastrukturu, Vojsci je u

Vr{cu u ovom trenutku potrebno 30 stanova.

Saradwa Ministarstva odbrane

i op{tine Vr{ac

imovina – za

stanove

Vr{cu, 12. maja, ministar odbrane Dragan [utanovac potpi -

s ao je sa predsednikom op{tine ̂ edomirom @i vkovi}em Pro-

tokol o saradwi u oblasti raspolagawa vojnim nepokretnos-

tima na teritoriji te lokalne samouprave.

Lokalna samouprava }e, kako je re~eno, najverovatnije prvo

preuzeti Klub Vojske, budu}i da im je taj objekat neophodan za

pro{irewe kulturnih i obrazovnih kapaciteta. Ministarstvo bi u

skorije vreme moglo da dobije devet stanova na ime dela naknade.

Ministar [utanovac je podsetio da je smawewem broja gar-

nizona prestala i potreba Vojske Srbije za kori{}ewem

odre|enih vojnih objekata u wima, te da ih je Ministarstvo

odbrane ponudilo, prioritetno lokalnim samoupravama u za-

menu za stanove.

On je naglasio da je Ministarstvo odbrane u posledwe vreme

uloìlo ogromne napore da pokaè kako moè da bude pokreta~ko

ministarstvo odbrambene industrije, a da }e ugovarawem razmene

vojne imovine {irom Srbije omogu}iti da se razvija i gra|evinska

industrija.

Verovatno }e se graditi stambeno-poslovni objekti koji }e

doprineti daqem razvoju lokalnih zajednica. [utanovac je rekao

da su, pored Vr{ca, u toku sli~ni pregovori sa Poàrevcem, Piro-

tom, Jagodinom, dok je sa Suboticom ve} postignut dogovor. On je

rekao i da se tokom leta o~ekuje niz sastanaka sa lokalnim i

19

za tvo re na, da bi da nas, iz u zet nim na po ri ma za po sle nih u Voj nom mu -

ze ju i wi ho vih sa rad ni ka iz Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je,

za vr lo krat ko vre me, deo te po stav ke po no vo ugle dao sve tlo da na.

Is ti ~u }i da na isto ri ju ne mo ̀ e mo da se qu ti mo, da ne mo ̀ e -

mo da se qu ti mo ni na mu zej ko ji nam tu isto ri ju po ka zu je, jer isto ri -

ja je tu da nas na u ~i da ne po na vqa mo gre {ke, mi ni star od bra ne je

re kao da se u Voj nom mu ze ju, po vo dom 65 go di na od po be de nad fa -

{i zmom, pri ka zu je deo isto ri je ko jom se po no si mo.

– Ova po stav ka nam go vo ri o to me ka ko lo {e od lu ke mo gu bi ti

po gub ne za ce lo ~o ve ~an stvo. Dru gi svet ski rat je po ka zao ko li ko

qu di mo gu da bu du ne qu di, ko li ko ì vot mo ̀ e da bu de jef tin i ko li -

ko stra da we ne ma me ru. @eqa nam je da se ta kva stra da wa vi {e ni -

ka da ne po no ve, is ta kao je mi ni star [u ta no vac.

Na kon otva ra wa de la stal ne po stav ke mi ni star od bra ne je s

naj bli ̀ im sa rad ni ci ma, broj nim zva ni ca ma i go sti ma, ob i {ao iz -

lo ̀ be ni pro stor na pr vom spra tu na ko me su, me |u mno go broj nim,

ve} vi |e nim pred me ti ma iz Dru gog svet skog ra ta, pri ka za ni i ne ki

ra ri te ti, pr vi put pred sta vqe ni jav no sti. Po seb no in te re so va we

iza zva li su pred me ti iz za o stav {ti ne Dra ̀ e Mi hai lo vi }a – na o ~a -

ri, na liv pe ra i li~ no na o ru ̀ a we i Ni ko le Ka la bi }a – ofi cir ska

tor bi ca i pi {toq.

Pa ̀ wu go sti ju pri vu kli su i frak kra qa Alek san dra Ka ra |or -

|e vi }a u ko me je ubi jen u Mar se ju 1934. go di ne, ne ma~ ka ma {i na za

de {i fro va we iz Dru gog svet skog ra ta Enig ma, ko ja je za ple we na u

za vr {nim ope ra ci ja ma za oslo bo |e we Ju go sla vi je i li~ ni pred me ti

i uni for me Jo si pa Bro za Ti ta.

D. GLI [I]

Ministar odbrane Dragan

[utanovac je, povodom 65

godina pobede nad fa{izmom,

u Vojnom muzeju otvorio

deo stalne izlo`bene

postavke posve}ene

Drugom svetskom ratu

U Vojnom muzeju otvorena stalna postavka o Drugom svetskom ratu

Sni mio J

. M

AR JA

NO

V

Otva ra wu iz lo ̀ be pri su stvo va li su am ba sa dor Ru ske Fe de ra -

ci je Alek san dar Ko nu zin, na ~el nik Ge ne ral {ta ba VS ge ne ral-

pot pu kov nik Mi lo je Mi le ti}, pred stav ni ci Mi ni star stva od -

bra ne i Voj ske Sr bi je i ve li ki broj go sti ju, me |u ko ji ma su bi li

i ve te ra ni so vjet ske voj ske ko ji su se u za vr {ni ci an ti fa {i -

sti~ ke i oslo bo di la~ ke bor be na tlu Ju go sla vi je bo ri li za jed no sa

par ti za ni ma.

– U go di ni u ko joj sla vi mo 65 go di na od po be de nad fa {i zmom,

ne mo ̀ e mo da ne ka ̀ e mo da je ta da {wa Ju go sla vi ja, a ve li kim de lom

i da na {wa Sr bi ja, pod ne la ogrom ne gu bit ke u bor bi pro tiv fa {i -

zma. Go to vo de set od sto po pu la ci je ko ja je ì ve la na tim pro sto ri ma,

oko 1,7 mi li o na qu di je iz gu bi lo ì vo te u è qi da svo ju ze mqu oslo -

bo di od fa {i zma, da u svo joj ze mqi iz gra di dru {tvo u ko me }e se po -

{to va ti qud ska pra va, po {to va ti su se di, po {to va ti in te gri tet i su -

ve re ni tet, is ta kao je mi ni star [u ta no vac, pod se tiv {i da je ova po -

stav ka pr vi put otvo re na pre go to vo 50 go di na, pre se dam go di na je

Istorija

kojom se ponosimo

20 15. maj 2010.

Zna~aj miroo vnih misija

P o s e t a k o m a n d a n t a N a

Sa rad wa sa Bu gar skom

O~e ku je mo da Bu gar ska pru ̀ i ade kvat nu po dr {ku

na {im na sto ja wi ma da u okvi ru Part ner stva za mir

iz vu ~e mo {to je mo gu }e ve }u ko rist za na {u dr ̀ a vu

i Voj sku, is ta kao mi ni star [u ta no vac po sle

sa stan ka sa Ni ko la jem Mla de no vim, mi ni strom

spoq nih po slo va Bu gar ske

U iz ja vi po sle sa stan ka, 7. ma ja, mi ni star [u ta no vac iz ra zio

je za do voq stvo zbog su sre ta sa mi ni strom Mla de no vim, ko ji je ra ni -

je bio na du ̀ no sti mi ni stra od bra ne Bu gar ske.

– @elim da is tak nem da Sr bi ja i Bu gar ska ima ju od li~ ne od no se na

po qu od bra ne i da }e Sr bi ja ove go di ne u~e stvo va ti u od re |e nim

ak tiv no sti ma ko je se spro vo de u Bu gar skoj. O~e ku je mo da Bu gar ska

pru ̀ i ade kvat nu po dr {ku na {im na sto ja wi ma da u okvi ru Part ner -

stva za mir iz vu ~e mo {to je mo gu }e ve }u ko rist za na {u dr ̀ a vu i

Voj sku. Ube |e ni smo da }e po sle ovog sa stan ka na {e pri ja teq stvo

oja ~a ti i da }e mo u tim na sto ja wi ma ima ti jo{ ve }u po dr {ku Bu gar -

ske – re kao je [u ta no vac.

Mi ni star spoq nih po slo va Bu gar ske Ni ko laj Mla de nov na gla -

sio je da je Mi ni star stvo od bra ne Sr bi je iz u ze tan pri mer uspe {nog

spro vo |e wa re for mi u Voj sci i si ste mu od bra ne.

– Mi smo jo{ pro {le go di ne ima li u pla nu za jed ni~ ke ve ̀ be sa

Voj skom Sr bi je, ko je su od lo ̀ e ne zbog eko nom skih raz lo ga. Sa rad wa

Sr bi je i Bu gar ske je od li ~an pri mer ka ko ze mqa ~la ni ca Part ner -

stva za mir i ze mqa ~la ni ca Na toa mo gu do bro da sa ra |u ju – is ta -

kao je Mla de nov.

Od go va ra ju }i na no vi nar sko pi ta we o sta bil no sti re gi o na,

mi ni star [u ta no vac je oce nio „da je re gi on sta bi lan i da ne po sto -

je voj ne pret we“. On je re kao da po sto je tzv. asi me tri~ ne pret we,

eks tre mi zam ko ji ne za o bi la zi na{ re gi on, a po ga |a i ~i tav svet.

– Te ro ri zam je po stao pret wa ko ja ne po zna je gra ni ce ni raz -

li ke me |u qu di ma. Ono {to je va ̀ no je ste da se svi si ste mi ko ji

funk ci o ni {u u re gi o nu u~vr {}u ju i ja se na dam da }e mo u sko ri joj

bu du} no sti ofor mi ti jed nu oba ve {taj nu agen ci ju na ni vou re gi o na,

ko ja }e jo{ vi {e oja ~a ti ve ze iz me |u oru ̀ a nih sna ga na ovom pro -

sto ru, {to }e bi ti u in te re su bez bed no sti svih gra |a na – re kao je

[u ta no vac.

Na pi ta we o o~e ki va wi ma od ba ze „Jug“, mi ni star [u ta no vac

pod se tio je da je to naj ve }a i naj mo der ni ja ba za ko ju je Voj ska Sr bi -

je iz gra di la u po sled wih ne ko li ko de ce ni ja i da su u woj je di ni ce

^e tvr te bri ga de ko je su pri sut ne na ju gu Sr bi je.

– Ono {to mo ̀ e bi ti in te re sant no sa me |u na rod nog aspek ta

je ste da pla ni ra mo da tu ba zu kon ver tu je mo u cen tar za obu ku na {ih

i mi rov wa ka dru gih voj ski, ko ji bi do {li na obu ku u Sr bi ju. Ide mo u

prav cu pro fe si o na li za ci je i `e li mo da na {a voj ska ima ade kvat nu

pod lo gu gde mo ̀ e da se ob u ~a va i tre ni ra, a ta ba za pru ̀ a ta kve

mo gu} no sti – re kao je mi ni star [u ta no vac od go va ra ju }i na no vi -

nar ska pi ta wa.

– Po sto ji obo stra ni in te res, po seb no ka da je u pi ta wu

re gi o nal na bez bed nost i sa rad wa, i sva ka ko mno go

obla sti u ko ji ma sa rad wu mo ̀ e mo da una pre di mo –

is ta kao je je ge ne ral-pot pu kov nik Mi lo je Mi le ti},

po ̀ e lev {i do bro do {li cu ko le gi sa Ki pra

Na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu kov nik Mi lo je Mi -

le ti} sa stao se 12. ma ja u Ge ne ral {ta bu Voj ske Sr bi je sa ko man dan tom Na -

ci o nal ne gar de Ki pra, ge ne ral-pot pu kov ni kom Pe tro som Ca li ki di som, ko ji

je bo ra vio u po se ti Sr bi ji.

Mi le ti} je oce nio da je ovaj su sret pri li ka da se na kon pot pi sa nog spo -

ra zu ma o sa rad wi u obla sti od bra ne, ko ji su pot pi sa li mi ni stri od bra ne Sr -

bi je i Ki pra u fe bru a ru ove go di ne, to kom po se te mi ni stra [u ta nov ca Ki pru,

sa gle da ju svi ob li ci i mo da li te ti sa rad we ko je ima ju voj ske dve ju ze ma qa.

Spor oko sta di o na u Hum skoj

Po vo dom in for ma ci ja ko je su se po ja vi le u me di ji ma o sa rad wi iz me -

|u Mi ni star stva od bra ne i Sport skog dru {tva „Par ti zan“, u sa op {te wu

Mi ni star stva od bra ne na vo di se da je Ugo vo rom od 28. mar ta 1990, za kqu -

~e nim iz me |u dr ̀ a ve SRJ – Sa ve znog se kre ta ri ja ta za na rod nu od bra nu i

JSP „Par ti zan”, pre ne to pra vo ko ri {}e wa, upra vqa wa i ras po la ga wa na

ne po kret no sti ma, ko je su bi le sred stva JNA, bez na kna de.

Voj ni pra vo bra ni lac Voj ske Ju go sla vi je pod neo je, 19. no vem bra 1997,

u ime SRJ – Sa ve znog mi ni star stva za od bra nu, tu ̀ bu pro tiv JSP „Par ti -

zan“, ra di utvr |e wa ni {tav no sti ugo vo ra o pre no su pra va ko ri {}e wa na

ne po kret no sti ma u dru {tve noj svo ji ni, za jed no sa pred lo gom za od re |i va we

pri vre me ne me ra u smi slu za bra ne otu |e wa i op te re }e wa ne po kret no sti.

Kao raz log za pod no {e we tu ̀ be pred nad le ̀ nim su dom na vo di se da

Sni mio G

. S

TA

N KO

VI

]

21

miro vnih misija

c i o n a l n e g a r d e K i p r a

„Da na {wi sa sta nak je re a li zo van u du hu me |u sob ne sa rad we i ti me smo

da li do pri nos da qem ja ~a wu od no sa na {e dve ze mqe, i na rav no iz me |u na -

{ih voj ski“, re kao je ko man dant Na ci o nal ne gar de Ki pra ge ne ral-pot pu kov -

nik Ca li ki dis.

Pre ma we go vim re ~i ma, ovim su sre tom je pru ̀ e na pri li ka da se po tvr -

di za jed ni~ ka re {e nost da se una pre de bi la te ral ni od no si, pri ja teq stvo i

sa rad wa, na ro ~i to u voj nom do me nu. U pr vom pla nu su obu ka i u~e {}e u mi -

rov nim mi si ja ma.

„Ki par po dr ̀ a va Sr bi ju po pi ta wu Ko so va, a re {e we za taj pro blem

tre ba da bu de u skla du sa me |u na rod nim pra vom i po ve qom Uje di we nih na ci -

ja. Ovim pu tem, ta ko |e, iz ra ̀ a va mo po dr {ku Re pu bli ke Ki pra na sto ja wu Sr -

bi je da u|e u Evrop sku uni ju“ za kqu ~io je ge ne ral Ca li ki dis.

Komandanta Nacionalne garde Kipra general-potpukovnika Petrosa

Calikidisa primio je i ministar odbrane Dragan [utanovac.

Bi qa na MI QI]

„Otvo re ni dan” u Za je ~a ru

i Gor wem Mi la nov cu

Cen tri za obu ku Voj ske Sr bi je u Za je ~a ru i Gor wem Mi la nov -

cu or ga ni zo va li su ak ci ju „Otvo re ni dan” 11. ma ja.

U za je ~ar skoj ka sar ni „Ni ko la Pa {i}” Pe ti cen tar za obu ku

po se ti o ci ma je pri ka zao na o ru ̀ a we i voj nu opre mu i ve ̀ bov ne

rad we s oru` jem. Pa ̀ wu je pri vu kla po ka zna ve ̀ ba va tro ga snog

ode qe wa Pe tog cen tra i Va tro ga sne spa si la~ ke ~e te iz Za je ~a ra i

pri ka zi pru ̀ a wa pr ve po mo }i ko je su de mon stri ra li u~e ni ci

Sred we me di cin ske {ko le iz Za je ~a ra.

Pri pad ni ci Cen tra za obu ku ve ze, in for ma ti ke i elek tron -

skih dej sta va u ka sar ni „Voj vo da Ra do mir Put nik“ u Gor wem Mi la -

nov cu gra |a ni ma i u~e ni ci ma osnov nih i sred wih {ko la pri ka za li

su uslo ve `i vo ta i ra da u Cen tru.

Po seb no za ni ma we po se ti la ca bi lo je za iz lo ̀ e na sa vre me -

na sred stva te le ko mu ni ka ci je, mo der no na o ru ̀ a we i opre mu i pri -

ka ze ra da i obu ke u ka bi ne ti ma.

Ko lo srp skih se sta ra iz Gor weg Mi la nov ca je tim po vo dom

po klo ni lo sad ni ce ko ji ma su obo ga }e ne par kov ske po vr {i ne u ka -

sar ni, a Ra di o -ama ta re ski klub „Cen tra” pri ka zao je na ~in i pro -

ce du re us po sta vqa wa ve za sa sve tom.

Z. M. – M. \.

Obe le ̀ en Dan Cen tra

za obu ku lo gi sti ke

Sve ~a no {}u u kru {e va~ koj ka sar ni „Car La zar“ obe le ̀ en je

Dan Cen tra za obu ku lo gi sti ke – 4. maj.

Sve ~a no sti su pri su stvo va li na ~el nik {ta ba Ko man de za obu -

ku bri gad ni ge ne ral Mla |en Ni {e vi}, pred stav ni ci Voj ske Sr bi je,

na ~el nik Ra sin skog okru ga Dra gan Veq ko vi}, gra do na ~el nik Kru {ev -

ca De si mir Pa vlo vi}, pred stav ni ci Mi ni star stva unu tra {wih po -

slo va, rad nih or ga ni za ci ja, in sti tu ci ja kul tu re i ver skih za jed ni ca.

Na sve ~a no sti su uru ~e ne po hva le i na gra de pri pad ni ci ma

Cen tra ko ji su u pro te klom pe ri o du po sti gli naj bo qe re zul ta te.

Z. M.

Tak ti~ ka ve ̀ ba Pr ve bri ga de

Na kon uspe {no iz ve de ne ve ̀ be na kar ti, ka ko bi una pre di li

ni vo ob u ~e no sti sta re {i na u pro ce su do no {e wa od lu ka i wi ho vog

pre no {e wa na pot ~i we ne je di ni ce, Ko man da Pr ve bri ga de KoV iz -

ve la je tro dnev nu tak ti~ ku ve ̀ bu bez upo tre be je di ni ca pod na zi -

vom „Ko rak 2010”.

Ve ̀ ba je ru ko vo dio pu kov nik @eq ko Tra mo {qi ka, a pri su -

stvo vao je ko man dant bri ga de bri gad ni ge ne ral \o ki ca Pe tro vi}.

B. M. P.

Ve ̀ ba na kar ti

U Ko man di Va zdu ho plov stva i pro tiv va zdu ho plov ne od bra ne

odr ̀ a na je ve ̀ ba na kar ti „VE KAR 2010“. Ve ̀ bom je ru ko vo dio pu -

kov nik Du {ko @ar ko vi}, po mo} nik ko man dan ta ViP VO za ope ra ci je.

Ovo je jed na od ~e ti ri ve ̀ be ko je }e to kom ove go di ne iz ve sti

Ko man da ViP VO.

B. M.

Se mi nar o oba ve {taj nim

ve {ti na ma

U Ge ne ral {ta bu Voj ske Sr bi je odr ̀ an je tro dnev ni se mi nar

o oba ve {taj nim di sci pli na ma „HU MINT/IMINT“.

Se mi nar je or ga ni zo va la Upra va za oba ve {taj no-iz vi |a~ ke

po slo ve Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je, u sa rad wi sa Upra vom za

oba ve {taj no-bez bed no sne po slo ve Ge ne ral {ta ba Od bra ne Re pu -

bli ke Ita li je. Na se mi na ru je u~e stvo va lo vi {e od 30 pri pad ni ka

Voj ske Sr bi je.

B. M.

u mo men tu pre no sa ne po kret no sti iz vla sni {tva tu ̀ i o ca na tu ̀ e nog i

uop {te, ni je po sto jao prav ni in te res za op {te na rod nu od bra nu, ~i me je

po vre |en ~lan 34. Za ko na na osno vu ko ga su i ustu pqe ne ne po kret no sti.

Di rek ci ja za imo vin sko-prav ne po slo ve Mi ni star stva od bra ne, na

osno vu ovla {}e wa Re pu bli~ kog jav nog pra vo bra ni o ca, ob no vi la je tu ̀ bu

20. mar ta 2007. go di ne.

To kom po stup ka Dru gi op {tin ski sud do neo je, 8. ju la 2009, re {e we

ko jim se od re |u je za bra na JSD „Par ti zan“ otu |e wa i op te re }e wa ne po -

kret no sti ko je su pred met tu ̀ be nog zah te va, sve do pra vo sna ̀ nog okon ~a -

wa ovog par ni~ kog po stup ka. Na kon to ga, Okru ̀ ni sud u Be o gra du od bio je

`al bu tu ̀ e nog i po tvr dio od lu ku Dru gog op {tin skog su da.

Po vo dom in si nu a ci ja da je mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac

pot pi sao po me nu tu tu ̀ bu, ra di isti ni tog in for mi sa wa jav no sti, pod se }a -

mo da je stu pio na du ̀ nost 15. ma ja 2007, na vo di se u sa op {te wu Mi ni -

star stva od bra ne.

Snimio J

. M

AM

UL

A

– Iz u zet no mi je dra go {to smo po mo -

gli sni ma we ovog fil ma, ko ji pro mo vi {e

Sr bi ju i Mi ni star stvo od bra ne – iz ja vio

je mi ni star [u ta no vac i iz ra zio o~e ki va -

we da }e „Ko ri o lan” ostva ri ti za pa ̀ e ne

uspe he na film skim fe sti va li ma {i rom

sve ta. On je is ta kao da je Mi ni star stvo od -

bra ne po sled wih go di na po mo glo u re a li -

za ci ji broj nih film skih pro je ka ta u Sr bi ji

i da }e ta ko ~i ni ti i ubu du }e.

– Ovo je pro mo ci ja ce lo kup ne ze mqe,

a sve {to je do bro za Sr bi ju, do bro je i za

Voj sku. Sma tra mo da ova kve ak tiv no sti, po -

red osta log, do pri no se afir ma ci ji voj nog

po zi va i iz u zet no nam je za do voq stvo {to

u~e stvu je mo u wi ma – re kao je [u ta no vac i

do dao da su kul tu ra i sport naj bo qi na ~in

za pro mo ci ju sva ke ze mqe.

Mi ni star stvo od bra ne i Voj ska Sr bi -

je pru ̀ i li su zna ~aj nu po dr {ku film skim

ku }a ma ko je su ko pro du cen ti „Ko ri o la na“.

Ten ko vi i ha u bi ce za po tre be sni ma wa

fil ma iz najm qe ni su od Voj ske Sr bi je, a

to kom sni ma wa wi ma je upra vqa lo i ru ko -

va lo tri de set pri pad ni ka Pr ve bri ga de i

Ko man de za obu ku Voj ske Sr bi je.

Osim pro sto ra Voj nog mu ze ja, ce lo -

kup noj eki pi fil ma obez be |en je par king u

cen tru gra da, u Ka ta ni }e voj uli ci kod biv -

{e zgra de Voj no teh ni~ kog in sti tu ta i is -

pred Voj ne gim na zi je na De di wu.

Di rek tor pro du cent ske ku }e „Her me tofPic tu res” @ivo jin Pe tro vi} iz ra zio je za hval -

nost Mi ni star stvu od bra ne i Voj sci Sr bi je

na go sto prim stvu, po mo }i i po dr {ci ko ju su

pru ̀ i li to kom sni ma wa fil ma u Sr bi ji.

Jed na od pro du ce na ta fil ma Ga bri je -

la Ta na is ta kla je da je po dr {ka Mi ni star -

stva i Voj ske bi la od iz u zet nog zna ~a ja.

– Vi de }e te ka da se film za vr {i, to

{to smo u smi slu pro duk ci je ura di li ov de,

nig de ne bi smo mo gli da ura di mo ta ko do -

bro – re kla je ona.

D. MAR JA NO VI]


Slav ko [ti mac, je dan od do ma }ih

glu ma ca ko ji igra u fil mu „Ko ri o lan”, ka -

è da su uti sci sa sni ma wa od li~ ni, da

pro stor Voj nog mu ze ja iz gle da fan ta sti~ -

no i da je pra vi iz bor za sce ne ko je su

ovih da na sni ma ne.

– Ja ko sam du go na fil mu – ka ̀ e

[ti mac – i è lim da is tak nem da je sa -

rad wa sa Voj skom uvek bi la do bra.

Sa rad wa sa voj skom

uvek do bra

Po dr {ka

film skim

pro jek ti ma

Sni ma we fil ma „Ko ri o lan” u Voj nom mu ze ju

22

Po pu lar ni ho li vud ski

glum ci Xe rard Ba tler

i Ralf Fajns, ko me je

„Ko ri o lan” re di teq ski

de bi, ak ci o ne sce ne

fil ma sni mi li u

ka za ma ti ma Voj nog

mu ze ja na Ka le meg da nu

Ve o ma di na mi~ ne sce ne to kom ko jih glav -

ni ju nak Ko ri o lan, ko ga tu ma ~i Ralf

Fajns, upa da u pro tiv ni~ ki {tab, ~i jeg

ko man dan ta tu ma ~i je dan od tre nut no

naj po pu lar ni jih ho li vud skih glu ma ca

Xe rard Ba tler, sni mqe ne su u Voj nom

mu ze ju, ko ji je po oce ni pro du ce na ta pru -

ìo od li~ ne uslo ve za rad film skoj eki pi.

Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac

ob i {ao je eki pu fil ma i raz go va rao sa pro -

du cen ti ma i glav nim pro ta go ni sti ma, glum ci -

ma Xe rar dom Ba tle rom i Ral fom Faj nsom.

Iz lo ̀ ba fo to gra -

fi ja „Pr vo ma j -

ske pa ra de od

1946. do 1951“

otvo re na je od 5. ma ja

u Ma loj ga le ri ji Do ma

Voj ske Sr bi je.

Ve }i na sli ka,

ko ju }e gra |a ni ima ti

pri li ku da vi de i u

No }i mu ze ja, 15. ma -

ja, pr vi put su pred -

sta vqe ne jav no sti.

One sve do ~e o iko no -

gra fi ji pr vih ne ko li -

ko go di na so ci ja li -

sti~ ke isto ri je Ju go -

sla vi je, kao i o pro -

sla va ma ko je su pri re |i va ne u ~ast pr vo maj skih pra -

zni ka.

Iz lo ̀ bu je otvo rio Ni ko la Pa vi }e vi}, je dan od

au to ra fo to za pi sa u ovoj po stav ci, a di rek tor Me -

di ja cen tra „Od bra na“ pot pu kov nik Sla vo qub M.

Mar ko vi} na gla sio je da je ovo ujed no i iz lo ̀ ba na

ko joj se pr vi put pre zen tu je di gi tal na gra |a iz ar hi ve

Me di ja cen tra „Od bra na“.

Na fo to gra fi ja ma su za be le ̀ e ni pri zo ri iz pe -

ri o da ob no ve i di na mi~ nog raz vo ja ze mqe, ali i mno -

ga za bo ra vqe na obe le` ja Be o gra da sre di nom pro -

{log ve ka. Iz lo ̀ bu pra te i or gi nal ni film ski ùr -

na li iz tog vre me na iz ar hi ve Voj nog film skog cen tra

„Za sta va film“ i „Film skih no vo sti”.

B. M.

Voj na sa rad wa sa Tur skom

U Be o gra du su odr -

à ne bi la te ral ne kon -

sul ta ci je de le ga ci ja Ge -

ne ral {ta ba oru ̀ a nih

sna ga Re pu bli ke Tur ske i

Mi ni star stva od bra ne i

Voj ske Sr bi je.

Za jed ni~ ki je kon -

sta to va no da je sa rad wa

u obla sti od bra ne u us -

po nu i da ta kav trend

tre ba na sta vi ti u obo -

stra nom in te re su. Po -

seb no je is tak nut zna ~aj

an ga ̀ o va wa tur ske

stra ne u pro jek tu kon ver zi je ae ro dro ma La |ev ci, kao i da qe una pre |e we

voj no-teh ni~ ke i voj no-eko nom ske sa rad we.

Na ~el nik Upra ve za me |u na rod nu voj nu sa rad wu Mi lo rad Pe ri} i na -

~el nik Upra ve za me |u na rod nu voj nu sa rad wu i bez bed nost Ge ne ral {ta ba

Re pu bli ke Tur ske ge ne ral-ma jor Meh met ê tin pot pi sa li su 7. ma ja Plan

bi la te ral ne voj ne sa rad we za 2010. go di nu.

U ovoj go di ni sa rad wa }e se te ̀ i {no od vi ja ti kroz raz me nu po se ta vi -

so kog ni voa, za jed ni~ ku obu ku za u~e {}e u mi rov nim ope ra ci ja ma i ve ̀ be

spe ci jal nih je di ni ca, {ko lo va we i na sta vak za jed ni~ kih pro je ka ta po kre nu -

tih u pro te klom pe ri o du.

Stu dij ska pu to va wa u ê {ku

i Bri sel

U Am ba sa di Re pu bli ke ê {ke 7. ma ja je or ga ni zo van pri jem po vo dom

od la ska pre stav ni ka vla di nog i ne vla di nog sek to ra, kao i ka de ta i ka det ki -

wa Voj ne aka de mi je na stu dij sko pu to va we u ê {ku re pu bli ku, u okvi ru ko ga

je pla ni ra na i po se tu se di {tu NA TO-a u Bri se lu.

Za me ni ka am ba sa do ra ê {ke, Jo sef Bro`, po zdra vio je pri sut ne i na -

gla sio da je ê {ka am ba sa da ovo ga pu ta u ulo zi NA TO kon takt ne ta~ ke za

Sr bi ju, i do dao da je ovo jed na od ak tiv no sti u okvi ru bi la te ral ne sa rad we

dve ze mqe.

U okvi ru po se te, jed na gru pa ka de ta i ka det ki wa Voj ne aka de mi je u~e -

stvo va la je na tak mi ~e wu stu de na ta Voj nih aka de mi ja u Br nu, a dru ga gru pa je

po se ti la avi o- ba ze i Mu zej va zdu ho plov stva u ê {koj i pri su stvo va la avio

-ve ̀ bi i ve ̀ bi pro ti va zdu ho plov ne od bra ne. Pred stav ni ci vla di nog i ne -

vla di nog sek to ra po se ti li su se di {te NA TO-a u Bri se lu.

B. M.

Iz lo ̀ ba

„Pr vo maj ske

pa ra de“

23

24 15. maj 2010

no}i uo~i 29. aprila Pasuqanske livade nisu spavale. Posade tenko-

va M-84 i borbenih vozila pe{adije radile su od ~etiri sata ujutru.

Ve`ba koja ih je o~ekivala predstavqa „ta~ku na i” obuke i uve`ba-

vawa posledwa tri meseca. Svest da }e posade borbenih vozila, prvi

put od kada postoji Prva brigada, ~initi iskqu~ivo profesionalci,

nije ostavqala alternativu – uspeh se nije smeo dovesti u pitawe. Voj-

nici na slu`ewu vojnog roka imali su pravo na gre{ke. Proma{aji i ne-

spretnosti mogle su se objasniti, ~ak i tolerisati zbog kratke obuke, treme,

adrenalina... Profesionalci su ispred sebe imali mete, u glavi komandu

pretpostavqenih, a iza sebe evaluatore nemilosrdne u ocenama.

Scenario zavr{ne ve`be „Tenkovska i mehanizovana ~eta na mar{u sa

prelaskom u napad” podrazumevao je simulaciju sukoba dveju suprotstavqenih

strana. Naime, nije se radilo o „obi~nom” ga|awu. Trebalo je, pored preciz-

ne vatre, pokazati znawe i ve{tinu u takti~kim radwama koje je uslovqavalo

dejstvo „protivnika” ve{to simulirano ve`bovnom pirotehnikom. Organiza-

tori ve`be, ovaj put, nisu `eleli ni najmawe da olak{aju posao oklopwacima

Na intervidovskom poligonu Pasuqanske livade

Oklopno-mehanizovane

jedinice Prve brigade

Kopnene vojske uspe{no su

izvele zavr{nu ve`bu sa

bojnim ga|awem na poligonu

Pasuqanske livade.

Ve`ba je kruna

vi{emese~nog planirawa,

truda i zalagawa svih

jedinica brigade i prvi put

je izvedena sa kompletno

profesionalnim sastavom.

25

Prve brigade. Dejstva protivnika predstavqena su onako kako bi se, lo-

gikom ratne ve{tine, odvijala u stvarnom sukobu.

Po jedna ~eta 15. tenkovskog i 17. mehanizovanog bataqona dobi-

le su u devet sati komandu za pokret. Formirana je mar{evska kolona.

Ubrzo su eksplozije ozna~ile dejstvo protivnika... Usledilo je raz-

vijawe za borbu. Oglasili su se mitraqezi. Mete koje predstavqaju

ìvu silu protivnika po~ele su da padaju. Pasuqanskim livadama pro-

lomila se i grmqavina mo}nih tenkovskih topova od 125 milimetara.

Trenutnofugasni projektili ve} su pri prvim pogocima ostavqali gara-

ve ta~ke na mestima gde su se nalazile mete.

Izdaleka je izgledalo kao da ta sna`na ~eli~na oru|a imaju so-

pstvenu inteligenciju, da u pravo vreme kre}u, zaustavqaju se, poga|aju.

Ipak, one su samo izvr{avale komande qudi koji su se nalazili u wima

i ~ija komunikacija laicima ostaje nepoznata. Jasno je, me|utim, bilo

svima, kakvi su efekti u~ewa i uve`bavawa u kasarnama i poligonima

prethodnih meseci.

Nekoliko desetina metara iza borbenih vozila, sa jasno istaknu-

tim belim barjacima, kretali su se evaluatori u „puhovima”. Bile su to

iskusne stare{ine ~ijem oku nije promakla nijedna borbena radwa

tokom trajawa ve`be. Wihov zadatak bio je da ocene sposobnosti ko-

mandira jedinica u takti~kom radu i upravqawu vatrom tokom dejstva.

Nije to bila samo provera znawa i sposobnosti komandira. Prakti~no

su proverena znawa svih pripadnika jedinica, posluga, posada, ode-

qewa, vodova i ~eta. Time je zavr{ena tre}a faza takozvanog „ùtog

perioda obuke”, faza ve`bi jedinica.

Evaluatori su imali priliku da ocene i takti~ke radwe poput izv-

la~ewa o{te}enog tenka sa boji{ta i izvla~ewe rawenika, {to je do-

prinelo realnijoj slici ve`be na Pasuqanama. Profesionalci su, pre-

ma svim ocenama, pokazali ono {to se od wih i o~ekivalo.

Petar VOJINOVI]

Snimio Du{an ATLAGI]

Komandant zadovoqan

Brigadni general \okica Petrovi}, komandant Prve brigade,

istakao je da je u potpunosti zadovoqan prikazanom ve`bom.

– Mogu sa ponosom da kaèm da su jedinice potpuno osposob-

qene za izvr{avawe poverenih zadataka. Jedan od najva`nijih za-

dataka u ovakvom tipu ve`bi je po{tovawe standarda bezbednosti

koji su primarno u funkciji za{tite qudi i tehnike. Bili smo svedo-

ci besprekorno izvedene ve`be bez i jedne ogrebotine. Svakako,

ovo nije kraj wihove obuke, bez obzira na to {to se zavr{ava jedan

deo operativnog ciklusa. Predstoji im period u kojem }e i daqe na-

staviti sa uve`bavawem i nadogradwom svih ranije ste~enih spo-

sobnosti – rekao je general Petrovi}.

15. maj 2010.26

SS aa pp rr ii pp aa dd nn ii cc ii mm aa 99 33 .. rr oo nn ii ll aa ~~ kk ee ~~ ee tt ee RR ee ~~ nn ee ff ll oo tt ii ll ee

Svakodnevni zadaci re~nih

ronilaca zahtevniji su i opasniji

od ve}ine poslova kojima se bave

wihove kolege u ostalim jedinicama

Vojske. To je izazov koji pleni i

obavezuje. Iskusni ronioci iz

Novog Sada uskoro o~ekuju nove

kolege, profesionalne vojnike,

`eqne adrenalina.

T

Pogled ispod

o kom obu ke re~ nih ro ni la ca u no vo sad skoj ka sar ni „Alek -

san dar Be ri}” po seb na pa ̀ wa po kla wa se odr ̀ a va wu vi so -

kog ni voa fi zi~ ke pri pre mqe no sti. Za to sva ki rad ni dan po -

~i wu na por nim ve ̀ ba wem. Sle di slo ̀ e na ro ni la~ ka obu ka,

gde spa da i ru ko va we kom pli ko va nom i sku pom opre mom. Sve

to osi gu ra va uspeh ro ni la~ kih za da ta ka u unu tra {wem plov -

nom pu tu, bez bed nost plo vid be, plov nih i obje ka ta od eko nom skog

i vo do pri vred nog zna ~a ja. U po me nu toj opre mi, iz me |u osta log,

na la zi se i sa vre me ni ure |aj za pre tra ̀ i va we re~ nog dna, po pu -

lar ni „so nar”.

Pre ma re ~i ma po ru~ ni ka kor ve te Vla di mi ra Bje li ce, ko man -

di ra vo da re~ nih ro ni la ca, pri pad ni ci je di ni ce ospo so bqe ni su

za ro we we na du bi na ma do 60 me ta ra, u ~e mu im po ma ̀ e i kon di -

ci ra we u ba ro ko mo ri.

Je dan od naj i sku sni jih ro ni la ca, ko ji se tim po slom ba vi ve}

16 go di na, od do la ska u ne ka da {wi 82. po mor ski cen tar u Kum bo -

ru, sta ri ji vod nik Bo ban \o ko vi}, ka ̀ e da mu je naj te ̀ i za da tak

bio pro na la ̀ e we i va |e we te la se dam na e sto go di {weg uto pqe ni -

ka iz Du na va kod Ba~ kog Gra di {ta. \o ko vi}, ko ji je in struk tor ro -

we wa u 93. ro ni la~ koj ~e ti, is ku stvo od vi {e od 2.000 sa ti pod

vo dom sa da ne se bi~ no pre no si na svo je mla |e ko le ge.

Re~ ni ro ni o ci ima ju i dve sa vre me ne ba ro ko mo re za kon di -

ci ra we i te ra pij sko le ~e we, od ~e ga je jed na sta ci o nar na, a dru -

ga pre no sna.

Ma jor dr Dra gan Mi lo sa vqe vi}, spe ci ja li sta op {te i stru~ -

wak za pod vod nu me di ci nu, i za stav nik Si ni {a Ma ra vi} me di cin -

ski teh ni ~ar, ma ni pu lant ba ro ko mo re, ka ̀ u da se ti ure |a ji uspe -

{no ko ri ste i za o~u va we zdra vqa qu di ko ji se ba vi tim opa snim

po slom. Pre ma wi ho vim re ~i ma, uko li ko do |e do ro ni la~ kog in -

vode

Mercedes u Dunavu

Ne dav no su pri pad ni ci 93. ro ni la~ -

ke ~e te, to kom ru tin ske obu ke u ra du sa

„so na rom”, u bli zi ni Zim ske lu ke na dnu

Du na va ot kri li – au to mo bil mar ke mer ce -

des i o to me oba ve sti li nad le ̀ ne or ga ne.

Is po sta vi lo se da je vo zi lo vla sni {tvo

„ve se log” go sta jed ne od du nav skih ~ar di,

ko ji ni je ni znao da mu je au to, ne pro pi sno

par ki ran, sam za ro nio u vo de Du na va.

ci den ta, ba ro ko mo ra je neo p hod na za spa sa va we `i vo ta. Po {to

su to je di ne ba ro ko mo re na te ri to ri ji Voj vo di ne, pru ̀ a ju po mo}

i ugro ̀ e nim ro ni o ci ma van sa sta va Voj ske Sr bi je.

Ka ko smo sa zna li u Ko man di Re~ ne flo ti le, po ~et kom je se -

ni bi }e otvo ren kon kurs za pri jem kan di da ta iz gra |an stva za

du ̀ no sti pro fe si o nal nih voj ni ka ro ni o ca. O~e ku je se zna ~a jan

od ziv mla dih qu di `eq nih iza zo va ko je nu di ro ni la~ ka pro fe -

si ja.

Bu di mir M. PO PA DI]

28

Prvi podoficiri

Pri ~a o stva ra wu i raz vo ju pod o fi cir skog ko ra u Voj sci Sr bi je

tra je, evo, go to vo dve go di ne. To li ko je, na i me, pro {lo od star ta

se ri je vi {e me se~ nih kur se va za glav ne i pr ve pod o fi ci re, apri la

2008. Na wi ma su iza bra ni pod o fi ci ri Voj ske Sr bi je sti ca li

naj po treb ni ja zna wa za du ̀ no sti ko je su ih o~e ki va le u pro ce su

vra }a wa ugle da naj broj ni jem pro fe si o nal nom ka dru sva ke voj ske u

sve tu. Ugle da ko ji je, u ra ni jem pe ri o du raz vo ja na {e voj ske, a po seb no

uki da wem ve o ma kva li tet nih ~e tvo ro go di {wih sred wih voj nih {ko la,

bio ozbiq no do ve den u pi ta we. Ume sto in ter di sci pli nar nog sred wo -

{kol skog zna wa, neo p hod nog za oba vqa we mno go broj nih slo ̀ e nih ve -

{ti na, bu du }i pod o fi ci ri su u jed no go di {wim spe ci ja li sti~ kim, ro dov -

skim, cen tri ma do bi ja li ne pred vi dqi vi kon glo me rat zna wa, ne do vo qan

za kva li te tan rad u je di ni ca ma u ko je bi do {li.

S vre me nom, uz po mo} sta ri jih ko le ga, mla di pod o fi ci ri bi se ne -

ka ko sna {li na no vim du ̀ no sti ma, ali ugled i po ve re we ko je su ne ka da

po se do va li, ne po vrat no su bi li osla bqe ni. Ume sto mla dih pod o fi ci ra,

ve} de ce ni ju {ko lo va nih u ta ko zva nim jed no go di {wim spe ci ja li sti~ kim

{ko la ma, wi ho ve mno go broj ne po slo ve i da qe su oba vqa le sta ri je, is ku -

sni je ko le ge, {ko lo va ne ~e ti ri go di ne, a sve ~e {}e ~ak i ofi ci ri, {to je

do dat no osla bi lo wi hov zna ~aj, ina ~e jak i ne dvo smi slen u sva koj voj sci.

Pred u slov za tran sfor ma ci ju

Ne {to se mo ra lo pro me ni ti. Raz voj pod o fi cir skog ka dra po stao

je je dan od zna ~aj ni jih pred u slo va za kva li tet nu tran sfor ma ci ju i stva -

ra we mo der ne Voj ske Sr bi je. S dru ge stra ne, pro ces vra }a wa ugle da

pod o fi ci ri ma i po ve }a we wi ho vog zna ~a ja u Voj sci ne mo ̀ e uspe {no

15. maj 2010.

Razvoj podoficirskog

kadra jedan je od

zna~ajnijih preduslova za

kvalitetnu transformaciju

i stvarawe moderne Vojske

Srbije. S druge strane,

proces vra}awa ugleda

podoficirima i pove}awe

wihovog zna~aja u Vojsci

ne mo`e uspe{no da se

ostvari bez sna`nog

cehovskog jezgra, koje }e

omogu}iti realizaciju

`eqenih promena.

I upravo tu, u obrazovawu

i razvoju podoficirskog

kora odlu~uju}u ulogu

dobili su najboqi

podoficiri, izabrani

za vode}e u svojim

jedinicama.

da se ostva ri bez sna ̀ nog pro fe si o nal nog, mo glo bi se re }i i ce -

hov skog, je zgra ko je }e omo gu }i ti re a li za ci ju `e qe nih pro me na. I

upra vo tu, u obra zo va wu i raz vo ju pod o fi cir skog ko ra od lu ~u ju }u

ulo gu do bi li su naj bo qi pod o fi ci ri, iza bra ni za vo de }e u svo jim

je di ni ca ma. Po sle kur se va na ko ji ma su, po red pro du bqi va wa stru~ -

nih i spe ci ja li sti~ kih zna wa, ste kli i ne ke osnov ne li der ske ve {ti -

ne i spo sob no sti, bu du }i pr vi i glav ni pod o fi ci ri stu pi li su na

svo je no ve du ̀ no sti, re {e ni da ostva re am bi ci o zne pla no ve u pro -

ce su ja ~a wa pod o fi cir skog ka dra.

Na kon ne {to vi {e od go di nu da na sti ca wa po treb nog is ku -

stva i bor be za za slu ̀ e no „me sto pod sun cem” uti sci su, po sve mu

su de }i, raz li ~i ti. Na la ze }i se, voj ni~ kim re~ ni kom ka za no, „na

ni ~i joj ze mqi”, u ras ko ra ku iz me |u am bi ci o znih za mi sli i zah te -

va pret po sta vqe nih i ni {ta ma we zah tev nih ko le ga, vo de }i pod o -

fi ci ri tek sa da, sa iz ve sne, ne sa mo vre men ske, ve} i pro fe si o -

nal ne dis tan ce od ne tom za vr {e nih kur se va i u me |u vre me nu re a -

li zo va nih stru~ nih po se ta ko le ga ma u ino stran stvu, do bi ja ju ja -

sni ju sli ku ono ga {to se od wih

tra ̀ i. Po ka za lo se da za da ci

ni su ni ma lo la ki i da ostva ri -

va we za mi {qe nog u ve li koj me -

ri za vi si upra vo od onih u ~i je

ime i za ~i je in te re se ra de. Od

pod o fi cir skog ka dra.

– Pod o fi cir ski ka dar je

stub sva ke voj ske – sma tra za -

stav nik pr ve kla se Mi lan ~e Mi -

lo je vi}, glav ni pod o fi cir u Va -

zdu ho plov stvu i pro tiv va zdu ho -

plov noj od bra ni. – Za to je neo p -

hod no da stru~ nost i spo sob nost

pod o fi ci ra za oba vqa we pred -

vi |e nih ili, ka ko mi to ka ̀ e mo,

na men skih za da ta ka, bu de na vr -

lo vi so kom ni vou. U ve li koj me ri

to za vi si od vo de }ih pod o fi ci -

ra, od onih ko ji su na me stu pr -

vih pod o fi ci ra u ~e ta ma ili glav nih u ba ta qo ni ma i vi {e. S dru ge

stra ne, sa mo do bro ospo so bqen i vi so ko stru ~an pod o fi cir ski

ka dar mo ̀ e do pri ne ti raz vo ju pod o fi cir skog ko ra, onog je zgra

stru ke ko je }e omo gu }i ti vra }a we za slu ̀ e nog ugle da i po treb nog

do sto jan stva pod o fi ci ri ma. Mno go je ne re {e nih pro ble ma, od sta -

tu snih do so ci jal nih, na ko je tre ba da obra ti mo pa ̀ wu ka da go vo -

ri mo o pod o fi ci ri ma u Voj sci Sr bi je. Ne ma di le me da se svi oni

ne mo gu od jed nom re {i ti, ali je ve o ma va ̀ no shva ti ti da je ve za iz -

me |u pod o fi cir skog ka dra i ko ra dvo smer na i da vo de }i pod o fi -

ci ri ne ma ju ~a rob ni {ta pi} za wi ho vo re {a va we.

Od go vor ni po slo vi

U ViP VO, naj slo ̀ e ni jem i teh ni~ ki naj zah tev ni jem vi du sva ke,

pa i Voj ske Sr bi je, pod o fi ci ri oba vqa ju mno go broj ne od go vor ne i

stru~ ne po slo ve. Rad na odr ̀ a va wu slo ̀ e nih pro tiv va zdu ho plov nih

i ra dar skih si ste ma, raz li ~i tih le te li ca i sve mo der ni je opre me

tra ̀ i stal no stru~ no i pro fe si o nal no usa vr {a va we u ko me ne ma

vre me na za pre dah. Zah te vi su sve am bi ci o zni ji, se lek ci ja sve ri go -

ro zni ja. U to se uve rio i sam za stav nik Mi lo je vi}, ~i ji je pro fe si o -

nal ni put do glav nog pod o fi ci ra vi da za po ~et jo{ u Raj lov cu, u ~e -

tvo ro go di {woj sred woj voj noj {ko li.

– Ta {ko la je za i sta bi la sjaj na. U woj smo do bi ja li do voq no

stru~ nog zna wa za go to vo sve za dat ke ko ji su nas ~e ka li u je di ni ci.

Bi lo je po treb no sa mo ste }i prak su, ru ti nu, {to smo i ~i ni li uz na -

{e sta ri je ko le ge u tru pi, ali ni je mo glo da se de si da ne {to ne zna -

mo, da ni smo ob u ~e ni za rad s voj ni ci ma, za oba vqa we du ̀ no sti ko -

man di ra po sa de, po slu ge, ode qe wa ili vo da. Na {e mla de ko le ge ko -

je su za vr {a va le jed no go di {we ospo so bqa va we ni su bi le sprem ne

za iza zo ve ko je no si je dan ova kav u pot pu no sti teh ni~ ki vid. A sli~ -

no je bi lo i u Kop ne noj voj sci, gde smo ta ko |e ima li sve vi {e mo der -

nih i slo ̀ e nih bor be nih sred sta va. Vr lo br zo, ne do sta tak obra zo -

va wa u pod o fi cir skom ka dru od ra zio se i na we gov po lo ̀ aj i sta -

tus. Uz sve dru ge ne vo qe ko je su nas sna {le. Sa da je vre me da se pod -

o fi ci ri ma vra ti zna ~aj ko ji, ge ne ral no, ima ju u sva koj voj sci – na -

po mi we za stav nik Mi lo je vi}.

Po sle za vr {e nog {e sto me se~ nog kur sa za glav ne pod o fi ci -

re, za stav nik Mi lo je vi} na {ao se u pri li ci da sa gle da i ne ka ino -

stra na is ku stva u stva ra wu i ob li ko va wu pod o fi cir skog ko ra.

– Svi mo de li pod o fi cir skog ko ra li ~e je dan na dru gi po svom

ci qu i zah te vi ma, a raz li ku ju se po na ~i nu ostva ri va wa za mi {qe -

nog. Ne gde su dru ga ~i ji ~i no vi, ne gde vr ste i du ̀ i na tra ja wa kur se -

va, ne gde su pro ble mi s ko ji ma se su o ~a va ju glav ni pod o fi ci ri, pa i

sam pod o fi cir ski ka dar, ne {to dru ga ~i ji od na {ih, ali, bez ob zi ra

na to, sva ka po se ta ino stra nim ar mi ja ma bi la je pri li ka da sa gle -

da mo raz li ~i ta is ku stva u stva ra wu i ja ~a wu pod o fi cir skog ka dra i

ko ra. Ne dav no sam bio u Slo ve ni ji i Sje di we nim Ame ri~ kim Dr ̀ a -

va ma, vi deo sam dva raz li ~i ta mo de la ofi cir skog ko ra i mo gu da

ka ̀ em da su ne ka wi ho va is ku stva pri men qi va i kod nas. I na{ ciq

je da pod o fi ci ri ma omo gu }i mo

ostva ri va we pred vi dqi ve ka ri -

je re, na pre do va we ne sa mo po ~i -

no vi ma, ve} i po du ̀ no sti ma, {to

}e, s dru ge stra ne od wih zah te -

va ti stal no usa vr {a va we. Ra ni je

smo ima li pra vi lo da pod o fi cir

go to vo do pen zi je oba vqa je dan

isti po sao, da prak ti~ no sa mo

~e ka vi {i ~in, ko ji je do bi jao po

is te ku pred vi |e nog bro ja go di na.

Od to ga, na rav no, ni je bi lo ko -

ri sti ni za voj sku, ni za ~o ve ka

ko ji bi se s vre me nom ole wio,

upar lo ̀ io na rad nom me stu, ~i je

je sve taj ne ve} upo znao, a za do -

voq stva pro ̀ i veo.

Stal no do ka zi va we

Bez po tre be da se sva ko dnev no do ka zu je na svom rad nom me stu,

pod o fi cir je gu bio `e qu za usa vr {a va wem, am bi ci je su se ga si le

i, na kra ju, ne sta ja li su i mo ti vi za rad. U go di na ma sank ci ja i eko -

nom skih te {ko }a, ka da su pri ma wa ret ko mo gla da se sma tra ju na -

gra dom za ulo ̀ en trud i na por na po slu, je di ni po kre ta~ bio je ne -

u ga sli en tu zi ja zam. Sre }om, vred nih en tu zi ja sta nam ni ka da ni je

ne do sta ja lo.

Raz voj i tran sfor ma ci ja voj ske se, me |u tim, ne mo ̀ e za sni va ti

sa mo na en tu zi ja zmu. S po ve }a wem zah te va za efi ka sni jom i uspe -

{ni jom tran sfor ma ci jom, s ori jen ta ci jom na pro fe si o nal nu voj sku,

u pr vi plan iz bi ja ju zna we, stru~ nost, efi ka snost u ra du i ne pre kid -

na sprem nost na usa vr {a va we.

– Ciq pla ni ra nih pro me na je da se i pod o fi ci ri ma obez be di

pred vi dqi va ka ri je ra, da se naj bo qi ma od wih omo gu }i stal no na -

pre do va we u skla du s wi ho vim mo gu} no sti ma, am bi ci ja ma i re zul ta -

ti ma ra da. Ne ma ni ka kve sum we da }e pri li ka za do ka zi va we bi ti

do voq no. Pla ni ra no je vi {e kur se va ko je }e naj bo qi pro fe si o nal -

ni voj ni ci po ha |a ti u za vi sno sti od li~ nih am bi ci ja i po tre ba voj -

ske. Sva ki no vi kurs bi }e pri li ka da naj bo qi po la zni ci ove re kar -

tu za sle de }i, da ta ko se bi obez be de no ve, slo ̀ e ni je i od go vor ni je

du ̀ no sti i bo qi po lo ̀ aj u voj sci. Sva ka ko, po ~i we se od osnov nog,

li der skog kur sa, na ko jem }e pro fe si o nal ni voj ni ci po la ga ti naj va -

`ni ji test, od no sno po ka za ti da li su spo sob ni da ko man du ju, da iz -

da ju na re |e wa, da bu du li de ri – ka ̀ e za stav nik Mi lo je vi}.

Is ti ~u }i da su pod o fi ci ri svo jim stru~ nim spo sob no sti ma ste -

kli po lo ̀ aj „spe ci ja li sti~ kog oslon ca” sva ke voj ske, za stav nik Mi -

lo je vi} ka ̀ e da je wi ho va ulo ga u re a li za ci ji bor be ne obu ke ne za -

men qi va.

– Pod o fi ci ri zna ju {ta voj nik tre ba da zna i ka ko }e to da

na u ~i. Mi smo na sop stve nom pri me ru sa gle da li sve one sla bo sti

i te {ko }e obu ke ko je ote ̀ a va ju we no sa vla |i va we. Za to i mo ̀ e mo

mno go da do pri ne se mo da obu ka bu de efi ka sni ja i uspe {ni ja, {to

29

Mi lan ~e Mi lo je vi}, za stav nik pr ve kla se, glav ni pod o fi cir

u Va zdu ho plov stvu i pro tiv va zdu ho plov noj od bra ni

je u pro fe si o nal noj voj sci je dan

od naj va ̀ ni jih zah te va ko man do -

va wa. Ulo ga glav nih pod o fi ci ra

u tom pro ce su je ve li ka, pa se za -

to od nas tra ̀ i da u tom po gle du

pru ̀ a mo po dr {ku ko man do va wu.

Uo sta lom, mi naj bo qe po zna je mo

na {e ko le ge, zna mo ko li ko ko

mo ̀ e, ko li ko ko zna, ko ko li ko

pru ̀ a na rad nom me stu. U funk -

ci ji ostva ri va wa mak si mal ne

ob u ~e no sti je di ni ce i we ne bor -

be ne sprem no sti, ulo ga glav nih i

pr vih pod o fi ci ra ogle da se

upra vo u efi ka snoj re a li za ci ji

bor be ne obu ke – ka ̀ e za stav nik

Mi lo je vi}.

Ne pre kid na

se lek ci ja

Kon cept obu ke i raz vo ja pod -

o fi cir skog ka dra pred vi |e no je da

kur se vi sa dr ̀ e tri seg men ta, tri

ob li ka usa vr {a va wa. Po red

osnov nih, li der skih kur se va, pla -

ni ra ni su i stru~ no spe ci ja li sti~ -

ki, na ko ji ma bi iza bra ni po la zni -

ci, se lek to va ni na osno vu do ta da -

{wih re zul ta ta, po stig nu tih u je -

di ni ci, na raz li ~i tim du ̀ no sti ma,

ima li pri li ku da sa vla da ju do dat -

ne ve {ti ne, po treb ne na dru gim,

ne ret ko i vi {im i slo ̀ e ni jim du -

`no sti ma od onih ko je su ve} oba -

vqa li. Ne tre ba za bo ra vi ti ni

zah tev da pod o fi ci ri bu du sve vi -

{e obra zo va ni i u teh ni~ ko-teh no lo {kom smi slu. Sto ga }e i wi ho va

usme ra va wa bi ti raz li ~i ta. Dok }e jed ni za vr {a va ti kur se ve ko man -

dir skog usme re wa, na ko ji ma }e se pri pre ma ti za kla si~ ne ko man dir -

ske du ̀ no sti, dru gi }e se ospo so bqa va ti za rad sa sve slo ̀ e ni jom

elek tron skom, op ti~ kom i dru gom voj nom opre mom i sred stvi ma. Naj -

30 15. maj 2010.

zad, po sle od re |e nog vre me na,

opet na osno vu po stig nu tih re zul -

ta ta, iza bra ni pod o fi ci ri od la -

zi li bi na sta ̀ i ra we u je di ni ce u

ko ji ma bi se po no vo do ka zi va li.

– Stal no do ka zi va we na

rad nom me stu pred sta vqa naj va -

`ni ju ka rak te ri sti ku no vog kon -

cep ta uspe {ne ka ri je re pod o fi -

ci ra – pod vla ~i za stav nik Mi lo -

je vi}. – Sa mo ta ko }e mo ima ti

pod o fi ci re sprem ne da u sva kom

tre nut ku pru ̀ e svoj mak si mum, da

voj sci da ju ono {to se od wih tra -

`i. Na rav no da to ni je la ko. Za to

}e na pre do va ti sa mo naj spo sob -

ni ji i naj sprem ni ji. Pret po stav ka

je, na rav no, da oni bu du i od go va -

ra ju }e pla }e ni – ka ̀ e za stav nik

Mi lan ~e Mi lo je vi}.

Pro me ne u me stu i ulo zi

pod o fi ci ra u obla sti ko man do -

va wa i obu ke, te iz me ne u na ~i nu

po pu wa va wa voj ske pod o fi cir -

skim ka drom, do ve {}e i do pro -

me na u wi ho vom sta tu su. Naj bo -

qi ma od wih, po sle ne pre kid ne

se lek ci je, per ma nent nog usa vr -

{a va wa i od go va ra ju }eg obra zo -

va wa, bi }e do stup ni i ofi cir ski

~i no vi. U tom pro ce su, sma tra

za stav nik Mi lo je vi}, ve li ku ulo -

gu ima }e pod o fi cir ski kor.

– S dru ge stra ne, ne sum wi -

vo je da }e od sna ge, ni voa ste ~e -

nog zna wa i am bi ci ja pod o fi -

cir skog ka dra za vi si ti i mo}

pod o fi cir skog ko ra. U toj obo stra noj ve zi tre ba vi de ti naj e fi ka -

sni ji za ma jac raz vo ja i jed nog i dru gog – za kqu ~io je glav ni pod o -

fi cir Va zdu ho plov stva i pro tiv va zdu ho plov ne od bra ne.

Du {an GLI [I]


Pri li kom po -

se te slo ve na~ koj i

voj sci SAD, glav ni

pod o fi cir ViP VO

za stav nik pr ve kla -

se Mi lan ~e Mi lo -

je vi} imao je pri -

li ku da sa gle da ne -

ka is ku stva stva ra -

wa i raz vo ja pod o -

fi cir skog ko ra u tim ar mi ja ma. Is ti ~u }i da su pri me ri raz li -

~i ti, naj pre za to {to u SAD taj kon cept po sto ji ne ko li ko de ce -

ni ja, dok se u Slo ve ni ji raz vi ja tek ne ko li ko go di na, za stav nik

Mi lo je vi} ka ̀ e da uvek po sto je ne ke do bre i ne ke lo {e stva ri.

– U slo ve na~ koj voj sci pro fe si o nal ni voj ni ci po za vr {et -

ku osnov ne obu ke u Cen tru za obu ku od la ze u je di ni cu iz ko je ka -

sni je mo gu bi ti upu }e ni na do dat na usa vr {a va wa u dru goj spe ci -

jal no sti ili na li der ski kurs. Naj bo qi se po sle iz ve snog vre -

me na upu }u ju na ko man dir ske kur se ve ili, ako ne ̀ e le da na pre -

du ju po toj li ni ji, sa vla |u ju spe ci fi~ ne ve {ti ne po treb ne u ra -

du s va zdu ho plo vi ma ili va zdu ho plov nom opre mom – ka ̀ e za -

stav nik Mi lo je vi}.

U SAD, gde tra di ci ja pod o fi cir skog ko ra tra je znat no du -

`e, usa vr {a va we pod o fi ci ra je slo ̀ e ni je i ra zno vr sni je.

– Po se ti li smo Aka de mi ju za obra zo va we va zdu ho plov nih

pod o fi ci ra, na zva nu po To ma su N. Barn su, ~e tvr tom glav nom

pod o fi ci ru ame ri~ kih va zdu ho plov nih sna ga, ko ji je to kom svo je

ka ri je re ve li ku pa ̀ wu pri da vao upra vo obra zo va wu pod o fi -

ci ra tog vi da. Na toj se aka de mi ji re a li zu ju kur se vi i {ko le za

ta ko zva ne vi {e pod o fi ci re. Po red li der skog kur sa, to ospo so -

bqa va we ob u hva ta obra zo va we teh ni~ kih pod o fi ci ra, sta ri jih

i vi {ih pod o fi ci ra, glav nih pod o fi ci ra i in struk to ra.

SLI^NOSTI I RAZLIKE

osnivawa i odabira kadra koji moè raditi u ovom sektoru. Kruni}

je dodao da zakon ne}e ure|ivati elemente koji se ti~u privrednog

poslovawa kompanija za privatnu bezbednost i da je to ostavqeno

trì{tu, a zakon }e pored pravnih lica koja se bave poslovima

obezbe|ewa, obuhvatiti lica koja obavqaju detektivske poslove.

Dr Andreja Savi}, profesor na Akademiji za diplomatiju i

bezbednost, ocenio je da postoji nekoliko razloga zbog kojih dràva

mora da posveti pa`wu ovoj oblasti, bez obzira na to da li se radi

o iskqu~ivo privrednom, odnosno ekonomskom ili bezbednosnom

aspektu ovog pitawa.

– Pitawe privatne bezbednosti treba povezati sa zvani~nom

dràvnom platformom, ~iji je ciq Evropska unija, i u velikoj meri

je potrebno ugraditi standarde EU u ovu oblast, a isto tako je

neophodno definisawe spiska vitalnih dràvnih i nacionalnih in-

teresa u ovoj oblasti – naglasio je dr Savi}. On je rekao da je pri-

vatna bezbednost samo jedan od sistema integralne nacionalne

bezbednosti i da je potrebno da se ostvari odre|eni vid dràvne

kontrole, jer je to i politi~ki i bezbednosno osetqivo pitawe.

– Kada je re~ o industriji bezbednosti, treba naglasiti i

relaciju prema dràvnim nadle`nim institucijama, a ona je najvi{e

izraèna prema policiji i tu moraju da se ostvare razli~iti vidovi

saradwe – dodao je profesor Savi}, istovremeno izraàvaju}i rez-

ervu prema stavu da MUP treba da bude vrhovni arbitar u svim seg-

mentima, jer ne moè ista institucija i da izdaje licence, da eduku-

je i da vr{i inspekcijski nadzor. Mora se napraviti podela na-

dle`nosti koja }e ukqu~iti i ostale institucije.

Prema re~ima Zorana M. Bjelice, iz kompanije „UnlimitedGroup“, bez obzira na nepostojawe zakonske regulative u ovoj

oblasti, struka privatne bezbednosti je napravila iskorak i us-

tanovila standarde privatne bezbednosti, koje treba usaglasiti sa

standardima Evropske unije i primewivati na sva preduze}a u ovoj

oblasti. Pored toga, internacionalizacijom privatnog sektora u

Srbiji i dolaskom svetskih agencija koje name}u jasne standarde,

ovaj proces se delimi~no i odvija svojim tokom, jer procedure koje

se kupuju od velikih zapadnih firmi propisuju stroge uslove za

obavqawe poslova privatne bezbednosti.

Biqana MIQI]

31

Srbija je jedina zemqa u okruèwu koja nema zakon kojim se reg-

uli{e rad privatnih kompanija za obezbe|ewe i u kojoj se jedan

ovako ozbiqan posao radi bez jasnog pravnog okvira.

Privatne bezbednosne kompanije su jedini nedràvni akter u

sektoru bezbednosti koji koristi oru`je. Javnost rada ovih firmi je

veoma bitna, prvenstveno zbog toga {to imaju ovla{}ewa da uskrate

neka od osnovnih qudskih prava i sloboda.

U prostorijama beogradskog „Hotela M“ odràna je konferen-

cija pod nazivom „Standardi privatne bezbednosti u Srbiji i

Evropi“. Doga|aj je organizovala kompanija „Unlimited Group“, koja

se bavi standardima, kvalitetom i kontrolom, uz podr{ku Srpskog

udruèwa preduzetnika u privatnoj bezbednosti (SUPPB).

O budu}em zakonu o privatnoj bezbednosti, aktuelnim pitaw-

ima u ovoj oblasti u zemqama regiona i kvalitetu usluga u privatnoj

bezbednosti govorili su profesori dr Radoje Cveji} i dr Andreja

Savi}, Zoran M. Bjelica i Rade Kruni} iz Uprave policije MUP-a

Srbije.

Proces dono{ewa zakona o privatnoj bezbednosti traje ve}

nekoliko godina, ali skup{tinska procedura u vezi sa wegovim us-

vajawem jo{ nije zapo~ela. Rade Kruni} iz Uprave policije rekao je

da je Ministarstvo unutra{wih poslova zavr{ilo Predlog nacrta

zakona, koji je poslat na razmatrawe Sekretarijatu za normativno-

pravne poslove ovog ministarstva.

– Prilikom izrade zakona uzeti su u obzir svi dosada{wi

predlozi zakona, zakoni evropskih zemaqa koji reguli{u ovu oblast

i zakoni zemaqa u okruèwu i na|eno je sredwe re{ewe koje je pri-

lago|eno na{im uslovima, dràvi i ekonomiji – istakao je Kruni}.

On daqe navodi da se vodilo ra~una o svemu i dràva je ipak

zadràla jedan deo nadle`nosti u oblasti kontrole rada, na~ina

Privatne bezbednosne kompanija u Srbiji po~ele su sa

radom po~etkom sedamdesetih godinama pro{log veka, kada je

1974. godine donet Zakon o osnovama dru{tvene samoza{tite

(DSZ). Od 1993. godine, kad Narodna skup{tina Srbije ukida

jedan set zakona iz perioda socijalizma, ukqu~uju}i i Zakon o

DSZ, privatna bezbednost u Srbiji ostaje pravno neregulisana,

tako da se u posledwih 17 godina na ovaj sektor primewuje vi{e

od 10 zakona i podzakonskih re{ewa, koja delimi~no reguli{u

pojedine aspekte poslovawa bezbednosnih kompanija.

Poslovawe bez kontrole

Privatna bezbednost danas je postala zna~ajna delatnost

koja zapo{qava veliki broj qudi, ali i odgovara za bezbednost

oko 80 odsto imovine dràve. U odsustvu standarda koji su

uskla|eni sa evropskim bezbednosnim i trì{nim principima,

privatna bezbednost moè negativno da uti~e na unutra{wu i

uop{te nacionalnu bezbednost. Ve}ina zemaqa Jugoisto~ne

Evrope ima zakonsku regulativu koja jedinstveno tretira oblast

privatne bezbednosti.

U Srbiji trenutno ne postoji jedinstveni registar pri-

vatnih kompanija koje se bave privatnom bezbedno{}u, jer

se one usled nedostatka posebnog zakona registruju kao i sva

druga preduze}a.

Procene o broju privrednih subjekata koji se bave privat-

nom bezbedno{}u veoma su razli~ite i kre}u se od toga da u Sr-

biji postoji oko 3.500 privrednih subjekata koji zapo{qavaju od

40.000 do 60.000 radnika i poseduju oko 45.000 komada va-

trenog oru`ja i nekoliko stotina blindiranih vozila.

Za{tita imovine

NEREGULISANAOBLAST

Sektor privatne bezbednosti

Bez obzira na postojawe odre|enih

standarda u oblasti poslovawa kompanija

privatne bezbednosti, neophodno je

dono{ewe zakona koji bi regulisao na~in

poslovawa, ali i ulogu dràve u ovom

sektoru

Uvod u

najodgovornije

du`nosti

Slu {a o ci 53. kla se ge ne ral {tab -

nog usa vr {a va wa po se ti li su Ge ne ral -

{tab Voj ske Sr bi je. Ge ne ral-pot pu kov -

nik Mi lo je Mi le ti} in for mi sao je slu -

{a o ce 53. kla se ge ne ral {tab nog usa -

vr {a va wa o ak tu el nom sta wu Voj ske

Sr bi je i re form skim pro me na ma.

Na ~el ni ci i pred stav ni ci upra -

va za qud ske re sur se, ope ra ti ve po -

slo ve, lo gi sti ku, pla ni ra we i raz voj,

te obu ku i dok tri nu Ge ne ral {ta ba upu -

ti li su po la zni ke sa naj va ̀ ni jim ~i -

we ni ca ma u pro ce su pro fe si o na li za -

ci je Voj ske Sr bi je i po treb nim ak tiv -

no sti ma za pu nu im ple men ta ci ju tog

pro ce sa sa aspek ta funk ci o nal nih nad -

le ̀ no sti.

V. O

Zavr{eno sportsko

prvenstvo Vojne

akademije

Na sve ~a no sti za tva ra wa sport -

skog pr ven stva Voj ne aka de mi je 29.

apri la na ~el nik Voj ne aka de mi je bri -

gad ni ge ne ral Mla den Vu ru na uru ~io je

pri zna wa naj u spe {ni jim tak mi ~a ri ma i

eki pa ma. Za naj bo qeg u di sci pli ni voj -

ni vi {e boj i ukup no u svim tak mi ~ar -

skim di sci pli na ma pro gla {en je ka det

131. kla se, ba ta qo na ViP VO To {i}

Bra ni slav. Naj u spe {ni ji tak mi ~ar u

tak mi ~ar skim i pro mo tiv nim di sci pli -

na ma bio je Ma ra{ Mir ko, ka det 131.

kla se, ba ta qo na KoV kao po bed nik u xu -

dou, kik bok su i gre plin gu.

U ekip nom pla sma nu po be dio je

ba ta qon ka de ta Lo gi sti ke, dru gi je ba -

ta qon ka de ta KoV dok su ba ta qon ka de -

ta ViV PO i slu {a o ci KSRO osvo ji li

tre }e me sto. ^e tvr ti su bi li u~e ni ci

Voj ne gim na zi je kao naj mla |a eki pa na

pr ven stvu.

D. A.

Sni mi la Ran ka TO MI]

15. maj 2010.32

Muftija Jusufspahi} posetio

Vojnu akademiju

Muf ti ja Mu ha med ef. Ju suf spa hi} po se tio je Voj nu aka de mi ju i raz go va rao sa na ~el ni kom

bri gad nim ge ne ra lom Mla de nom Vu ru nom.

Ge ne ral Vu ru na je na sa stan ku pred lo ̀ io mo gu} nost ostva ri va wa sa rad we sa Islam skom

ver skom za jed ni com Sr bi je.

Muf ti ja Ju suf spa hi} za hva lio je na do bro do {li ci i sa ve li kim za do voq stvom is ta kao da

je ulo ga Voj ne aka de mi je u obra zo va wu i vas pi ta wu u~e ni ka i ka de ta ve o ma zna ~aj na za Sr bi ju i

da rad jed ne ta kve usta no vu tre ba po dr ̀ a va ti i una pre |i va ti do naj vi {ih stan dar da.

D. A.

Saradwa sa Matemati~kim fakultetom

Spo ra zum o sa rad wi iz me |u Ma te ma ti~ kog fa kul te ta Uni ver zi te ta u Be o gra du i Voj ne aka -

de mi je sve ~a no je pot pi san 27. apri la. Bri gad ni ge ne ral Mla den Vu ru na po ̀ e leo je do bro do -

{li cu pred stav ni ci ma Ma te ma ti~ kog fa kul te ta i is ta kao da je ovo sa mo pr vi ko rak u sa rad wi

dve ju in sti tu ci ja. Vu ru na je na gla sio da je po seb no za ni mqi va ~i we ni ca {to je ini ci ja ti va za

ostva ri va we sa rad we po te kla upra vo od ka de ta Voj ne aka de mi je sa ̀ e qom da pro du be po sto je }a

i stek nu ne ka no va zna wa ka da je u pi ta wu kra qi ca me |u na u ka ma.

Pot pi si va wu su, po red ru ko vod stva VA, pri su stvo va li pred stav ni ci Ma te ma ti~ kog fa kul -

te ta, ko je je pred vo dio de kan prof. dr Mi o drag Ma te qe vi}. .

J. K.

Novi simulacioni softver „Janus”

Osmo ~la ni tim fran cu ske voj ske za vr {io je 8. ma ja dvo ne deq nu obu ku pod o fi ci ra, pri -

pad ni ka Voj ne aka de mi je, za ko ri {}e we si mu la ci o nog soft ve ra „Ja nus”, ko ji }e ubu du }e slu ̀ i ti

ospo so bqa va wu i uve ̀ ba va wu ko man di ra i ko man da na ta, ali i ce lih ko man di na tak ti~ kom i

ope ra tiv nom ni vou. Pre ma re ~i ma pot pu kov ni ka dr Go ra na [i mi }a, na ~el ni ka Cen tra za si mu -

la ci je i u~e we na da qi nu Voj ne aka de mi je, stvo re ne su pret po stav ke da, po ugle du na sa vre me ne

voj ske sve ta, i u Voj sci Sr bi je kom pju ter ske si mu la ci je po sta nu deo pro ce sa sti ca wa i kon di ci -

ra wa voj no stru~ nih zna wa iz obla sti rat ne ve {ti ne.

„Ja nus” je pro gram ko ji omo gu }a va da se u raz li ~i tim za da tim sce na ri ji ma uve ̀ ba va ju bor -

be ne rad we sa je di ni ca ma u ra spo nu od vo da do bri ga de. Vi zu el no okru ̀ e we na elek tron skoj

rad noj kar ti pru ̀ a uvid u re al no sta we na bo ji {tu. Soft ver ima mo gu} nost da „iz vr {a va” ko -

man de u re al nom vre me nu i sa stvar nim u~in kom ko ji se u kraj wem bi lan su, po za vr {et ku ve ̀ be

ili {tab ne rat ne igre, mo ̀ e iz me ri ti i pri ka za ti.

[ef ti ma fran cu skog si mu la ci o nog cen tra ma jor Ro dol fo Ke me re is ta kao je da su is ku st-

va sa ko ri {}e wem „Ja nu sa” kraj we po zi tiv na u pro ce su obu ke ali i u pri pre ma ma za od re |e ne

bor be ne ili mi rov ne ope ra ci je.

A. P.

{kolstvo

NO] MU ZE JA

U ovogodi{woj No}i muzeja, 15. maja,

od 18 do 2 ~asa posle pono}i, Beo grad

i Srbija otvaraju vrata muzeja, galeri-

ja i izlo`benih prostora, a pojedine

lokacije bi}e otvorene prvi put.

Jedna od wih je i Dom Vojske Srbije i

Medija centar „Odbrana“.

Posetioce o~ekuju i Vojni muzej na

Kalemegdanu i Muzej vazduhoplovstva

na aerodromu „Nikola Tesla“.

U Ga le ri ji Voj nog mu ze ja mo ̀ e te po gle da ti iz lo ̀ bu po sve -

}e nu jed noj od naj sta ri jih in sti tu ci ja u Sr bi ji – Voj noj aka de -

mi ji. To kom 160 go di na po sto ja wa sa ~u van je ve li ki broj pred -

me ta ko ji go vo re o kon ti nu i te tu tra ja wa ove usta no ve.

Iz lo ̀ ba o Voj noj aka de mi ji

Na ovoj iz lo ̀ bi mo ̀ e te vi de ti sa bqe voj vo de @ivo ji na

Mi {i }a, ge ne ra la Fra we Za ha – pr vog upra vi te qa Voj ne aka -

de mi je – Ar ti le ri ske {ko le, ko je sto je za jed no sa sa bqom ko ja

se do de qu je da na {wim svr {e nim ka de ti ma. Ova in sti tu ci ja

ko ja di na mi~ nim sa dr ̀ a ji ma pri pre ma ka de te – bu du }e ofi ci -

re za je dan od naj od go vor ni jih po zi va, bi }e pred sta vqe na i

ni zom fo to gra fi ja ko je go vo re o vre me nu ko je je da le ko iza

nas, ali i o sa vre me nim prin ci pi ma obu ke i na sta ve. Tu se

na la ze i uni for me pi to ma ca Voj nih aka de mi ja i li~ no na o ru -

`a we.

No va po stav ka o Dru gom svet skom ra tu

Po sle se dam go di na, po se ti o ci ma je po no vo do stu pan deo

stal ne po stav ke Voj nog mu ze ja (ob no vqen i de li mi~ no re kon -

stru i san), a ko ji se od no si na Dru gi svet ski rat i pe ri od raz -

vo ja JNA. U tom pro sto ru mo ̀ e te vi de ti pr vi put i eks klu ziv no

Enig mu (ma {i nu za {i fro va we ko ri {}e nu na pro sto ru Bal ka -

na) i sa bqu ~o ve ka ko ji je bom bar do vao Be o grad 1941. godine.

Do |i te u Voj ni mu zej i sa znaj te o kome je re~, a kad ste ve} tu,

po gle daj te i stal nu po stav ku mu ze ja o srp skoj voj noj isto ri ji

du goj ~ak ~e tr na est ve ko va.

U pro sto ru stal ne iz lo ̀ be ne po stav ke bi }e iz lo ̀ e na i

uni for ma kra qa Alek san dra I Ka ra |or |e vi }a, u ko joj je 1934.

go di ne stra dao u Mar se ju od ru ke te ro ri sta. Tu su i li~ ni

pred me ti i uni for me Jo si pa Bro za Ti ta.

Kao po seb nost ove de sti na ci je, pr vi put bi}e pred sta -

vqe ni i do stup ni po gle di ma po se ti la ca, li~ ni pred me ti |e ne -

ra la Dra go qu ba – Dra ̀ e Mi ha i lo vi }a (na o ~a re, kar te, bu so -

le...) i Ni ko le Ka la bi }a we go vog sa rad ni ka.

Do dat ni sa dr ̀ aj ko ji }e ople me ni ti ovu no} is pred Voj -

nog mu ze ja je i bal na otvo re nom. Po ~ev od 20,00 ~a so va pa do

po no }i, do |i te i ose ti te ~a ri ofi cir skih ba lo va s kra ja 19.

ve ka, ta ko {to }e te na pla tou is pred mu ze ja za ple sa ti uz zvu ke

val ce ra ili se uhva ti ti u ko lo. Za i graj te sa ka de ti ma Voj ne

aka de mi je, za ple {i te uz zvu ke kvar te ta Umet ni~ kog an sam bla

„Sta ni slav Bi ni~ ki”.

Ivan MI JA TO VI]

Na Ka le meg da nu u Zo ni B,

ta~ no u 18 ~a so va, sa te ra se

Voj nog mu ze ja zvu ci ma

fan fa ra obe le ̀ i }e se

po ~e tak No }i mu ze ja u toj

usta no vi, ko ja }e se

pred sta vi ti sa ne ko li ko

za ni mqi vih sa dr ̀ a ja

VOJ NI MU ZEJ

15. maj 2010.34

do {lo do jed ne od naj pre sti ̀ ni jih usta no va ove vr ste u sve -

tu. Do ̀ i vqaj Mu ze ja pred sta vi }e se i u ma lim vi deo ra do -

vima po se ti la ca sa You Tu be ser vi sa.

Na kri li ma zma ja

Jo{ od dav ni na qu di su po ku {a va li da le te kroz ne be -

ska pro stran stva slo bod ni kao pti ce, ali je tek upo tre ba

zma ja sa mo to rom, u dru goj po lo vi ni 20. ve ka, omo gu }i la qu -

di ma da ose te ve tar u li ce. Po se ti o ci u ho lu mu ze ja mo gu vi -

de ti je dan od pr vih mo tor nih zma je va kod nas, dok }e ih is -

pred zgrade do ~e ka ti dva mo tor na zma ja no vi je teh no lo gi je

po sta vqe na na tri cikl i na ~a mac. Sa ma po stav ka bi }e pro -

pra }e na po pu lar nim fil mo vi ma o zma jar stvu.

U ru hu isto ri je avi ja ci je

Isto ri ju srp ske avi ja ci je pred sta vi }e JAT Er vejz i ~la no -

vi Udru ̀ e wa ka bin sko-le ta~ kog oso bqa Sr bi je mod nom re vi -

jom i na stu pom de ~i je ba let ske gru pe u uni for ma ma stju ar de sa,

ko je }e na za ni mqiv na ~in pri ka za ti sme {ne si tu a ci je u avi o -

nu. Pro gram se odr ̀ a va u 19, 20 i 21 ~as.

Po gled na zve zde

Po se ti o ci ma se ta ko |e pru ̀ a je din stve na pri li ka da uz

po mo} pla ne ta ri ju ma, vi de zve zde ko je sa mo pi lo ti na ve li -

kim vi si na ma i astro na u ti mo gu vi de ti. Pla ne ta ri jum je za

po se ti o ce otvo ren od 18 do 22 ~a sa.

Do |i te 15. ma ja u No }i mu ze ja da za jed no sa na ma, na

kri li ma zma ja, pro |e te kroz vek avi ja ci je u Sr bi ji.

M. NO VA KO VI] i I. MAR JA NO VI]

Mu zej va zdu ho plov stva obez be dio je bo gat pro gram sa ra -

zno vr snim sa dr ̀ a ji ma. Po se ti o ci }e u no }i iz me |u 15. i 16.

ma ja ima ti pri li ku da u po seb nom am bi jen tu atrak tiv nog zda -

wa na ae ro dro mu „Ni ko la Te sla” bu du deo na {e bo ga te va zdu -

ho plov ne isto ri je i tra di ci je.

Vek avi ja ci je

Iz lo ̀ ba mu ze ja, ko ja osli ka va 100 go di na

avi ja ci je u na {oj ze mqi, od pi o nir skog pe ri o da,

pa do mo der nog do ba, za ovu pri li ku obo ga }e na je

do dat nim sa dr ̀ a ji ma. Ve} vi {e od 20 go di na Mu -

zej i we go va stal na po stav ka otvo re ni su za jav -

nost, {to je ilu stro va no iz lo ̀ bom u ga le ri ji Mu -

ze ja „20 go di na od otva ra wa zgra de Mu ze ja va zdu -

ho plov stva”, ka ko se od ide je, grad we i otva ra wa

MU ZEJ VA ZDU HO PLOV STVAMu zej va zdu ho plov stva, za jed ni~ ka

in sti tu ci ja ci vil nog i voj nog

va zdu ho plov stva, u go di ni ve li kog

ju bi le ja ka da Sr bi ja obe le ̀ a va vek

avi ja ci je, ~e tvr ti put u~e stvu je u

ma ni fe sta ci ji No} mu ze ja

Na iz lo ̀ bi „Ve li ka ni li kov ne umet -

no sti“ u Ve li koj ga le ri ji Do ma Voj ske mo gu

se po gle da ti gra fi ke, skulp tu re i sli ke

emi nent nih stva ra la ca sa pro sto ra ne ka -

da {we Ju go sla vi je, me |u ko ji ma su i Mi lan

Ko wo vi}, Pe tar Lu bar da, Qu bi ca – Cu ca

So ki}, Zu ko Xum hur i Sa va [u ma no vi}.

Fo to za pi si pod na zi vom „Pr vo maj -

ske pa ra de od 1946 do 1951“ sve do ~e o

iko no gra fi ji pr vih ne ko li ko go di na so -

ci ja li sti~ ke isto ri je Ju go sla vi je i o pro -

sla va ma ko je su pri re |i va ne u ~ast pr vo -

maj skih pra zni ka. Na wi ma su za be le ̀ e -

ni pri zo ri iz pe ri o da ob no ve i di na mi~ -

nog raz vo ja ze mqe, ali i mno ga za bo ra -

vqe na obe le` ja Be o gra da sre di nom pro -

{log ve ka. Ve }i na fo to gra fi ja ko je se

mo gu vi de ti na ovoj iz lo ̀ bi pre mi jer no

su pred sta vqe ne jav no sti, a to je ujed no i

pr va po stav ka na ko joj se pre zen tu je di gi -

tal na gra |a iz ar hi ve Me di ja cen tra

„Od bra na“.

Po se ti o ci No }i mu ze ja u sve ~a noj

sa li Do ma Voj ske to kom ve ~e ri mo gu da po gle da ju i pro jek ci je

krat kih igra nih i do ku men tar nih fil mo va Voj no film skog cen -

tra „Za sta va film”. Film ski pro gram tra je ne {to vi {e od 80

mi nu ta. Ovaj ce lo ve ~er wi pro gram obo ga ti }e na stup ka mer nog

sa sta va Umet ni~ kog an sam bla Mi ni star stva od bra ne „Sta ni -

slav Bi ni~ ki“.

Me di ja cen tar „Od bra na“ ima i bo ga tu iz da va~ ku de lat -

nost, ko ja }e ta ko |e bi ti pre zen to va na po se ti o ci ma u ho lu Do -

ma Voj ske, sa mo gu} no {}u ku po vi ne.

Bi qa na MI QI]

U Zoni A, no va ta~ ka na ma pi

No }i mu ze ja ove go di ne je

Me di ja cen tar „Odbrana”, gde su iz lo ̀ e ne fo to gra fi je

na ko ji ma je za be le ̀ e no ka ko

su pre po la ve ka iz gle da le

pr vo maj ske pa ra de i gde se

mo gu vi de ti de la ve li ka na

li kov ne umet no sti, a sve to

uz pro jek ci je do ku men tar nih

fil mo va „Za sta va fil ma” i

mu zi ku Umet ni~ kog an sam bla

„Sta ni slav Bi ni~ ki”

36

DOM VOJ SKE SR BI JE

37

zdravstvo

Pripremila Elizabeta RISTANOVI]

Iskustva

na evropskoj

nau~noj sceni

Pe de set de ve ti Evrop ski kon gres

kar di o va sku lar nih hi rur ga odr ̀ an je

ne dav no u tur skom gra du Iz mi ru, uz

u~e {}e 1.500 u~e sni ka iz ce log sve ta.

U ra du kon gre sa u~e stvo va li su

i va sku la r ni hi rur zi VMA pu kov nik

prof. dr Si dor Mi {o vi} i ma jor dr

Ivan Mar ja no vi}. Wi ho vi ra do vi, u

ko ji ma je na gla {en tim ski pri stup u

re {a va wu va sku lar ne pa to lo gi je, te

na {a is ku stva u do me nu pri me ne en -

do va sku lar nih pro ce du ra, iz u zet no

su do bro pri hva ti li evrop ski va sku -

lar ni hi rur zi.

Nova

operativna

tehnika

U Kli ni ci za ne u ro hi rur gi ju VMA,

30. apri la, osam na e sto go di {woj bo -

le sni ci, pr vi put na ovim pro sto ri ma

ura |e na je ope ra tiv na ko rek ci ja idi o -

pat ske sko li o ze no vom ope ra tiv nom

teh ni kom – tran sla ci je i de ro ta ci je.

Ope ra ci ju su iz ve li ne u ro hi rur zi

VMA, uz po mo} dva stru~ wa ka iz Mi ne -

a po li sa (SAD) – dr Sko ta Hu ka i Pa u -

la He sa.

Ope ra ci ja je pro te kla bez pro -

ble ma, a bo le sni ca se od li~ no opo ra -

vqa. To kom po se te po me nu tih stru~ wa -

ka raz ma tra ne su mo gu} no sti da qeg

una pre |e wa spi nal nog pro gra ma u Kli -

ni ci za ne u ro hi rur gi ju VMA. Do go vo -

re no je da se, ra di ko na~ nog usva ja wa

no ve teh ni ke, na sta vi sa sa rad wom.

Po me nu ta teh ni ka, ko ja se u sve tu

pri me wu je od pre go di nu i po da na, iz -

i sku je po se ban in stru men ta ri jum i ima

zna ~aj ne pred no sti u od no su na do sa -

da {we na ~i ne ope ra tiv ne ko rek ci je

sko li o ze. Po sti ̀ e se bo qa de ro ta ci ja

kri vi ne sko li o ze, po treb no je znat no

ma we ma te ri ja la za ko rek ci ju i ope ra -

ci ja tra je znat no kra }e. Ta teh ni ka mo -

è se pri me ni ti sa mo kod idi o pat skih

sko li o za (naj ~e {}e kod mla dih oso ba),

a ne kod de ge ne ra tiv nih sko li o za ka -

rak te ri sti~ nih za sta ri ji uz rast.

Protokol o

poslovnoj

saradwi

Na VMA 10. ma ja pot pi -

san je Pro to kol o po slov noj

sa rad wi iz me |u VMA i Fud -

bal skog sa ve za Sr bi je. Pro -

to kol su pot pi sa li na ~el nik

VMA ge ne ral-ma jor prof. dr

Mi o drag Jev ti} i pred sed nik

FSS To mi slav Ka ra xi}.

Ge ne ral Jev ti} je tom

pri li kom is ta kao da ove dve

usta no ve od na ci o nal nog zna -

~a ja tre ba da bu du part ne ri u

mno gim stva ri ma, a jed na od

wih je o~u va we zdra vqa, pre -

ven ti va, le ~e we i ospo so -

bqe nost za naj ve }e vr hun ske do me te u obla sti spor ta. U ovom mo men tu oba vqa ju se in ten ziv ne

pri pre me na {e fud bal ske se lek ci je za u~e {}e na svet skom pr ven stvu, pa se i VMA pri dru ̀ i la

ti mu onih ko ji }e im po mo }i.

To mi slav Ka ra xi} je re kao da je FSS pot pi sao mno ge zna ~aj ne ugo vo re u go di ni za na ma, a

da ni je dan od wih, bez ob zi ra na fi nan sij ske efek te, ni je vre dan qud skog zdra vqa jed nog ~o ve ka.

On je re kao da FSS sa ra |u je sa pu no le ka ra iz VMA, ko ji su an ga ̀ o va ni vo lon ter ski po ra znim

se lek ci ja ma, ali pot pi si va we ugo vo ra je kru na do bre sa rad we.

Izabrana sestra

godine VMA

Svet ski dan se strin stva – 12. maj i ove go di ne

obe le ̀ en je u VMA tra di ci o nal nom sve ~a no {}u ko joj

su pri su stvo va li pred stav ni ci naj vi {eg ru ko vod stva

VMA, di rek to ri vi so kih i sred wih me di cin skih {ko -

la u na {oj ze mqi, me di cin ske se stre i teh ni ~a ri, te

ne ka da {we glav ne me di cin ske se stre VMA.

– Uspeh u ra du me di cin ske se stre ne za vi si sa -

mo od we ne hu ma no sti, pro fe si o nal no sti i spo sob -

no sti sa vla da va wa sa vre me ne teh no lo gi je. On za vi -

si i od traj ne edu ka ci je. Mo der no se strin stvo fa vo -

ri zu je edu ka ci ju kao pri o ri tet u pro fe si o nal nom

ì vo tu me di cin skih se sta ra. Da nas se se strin stvo u

sve tu sve vi {e po ~i we shva ta ti kao di sci pli na ko ja

ima pre po zna tqiv pro gram de lo va wa. Ne ki ga shva -

ta ju kao za ni ma we, ne ki kao na u~ nu di sci pli nu ili

pro fe si ju ko ja na po kon do bi ja svoj le gi tim ni sta tus

– is ta kao je na ~el nik VMA ge ne ral-ma jor prof. dr Mi o drag Jev ti}, obra }a ju }i se oku pqe nim me -

di cin skim se stra ma i teh ni ~a ri ma.

On je, sem osta log, na gla sio da Upra va VMA vi so ko po {tu je rad i ne mer qiv do pri nos se -

sta ra u ne zi i le ~e wu pa ci je na ta i da ru ko vod stvo po ku {a va da una pre di stan dard me di cin skih

se sta ra i teh ni ~a ra. Me |u na rod ni dan se strin stva obe le ̀ a va se u znak se }a wa na he ro i nu

Flo rens Naj tin gel, ko ja je otvo ri la pr vu slu ̀ bu za me di cin ske se stre i svoj ì vot po sve ti la

bor bi za una pre |e we se strin ske stru ke.

Po vo dom Da na se strin stva na ~el nik VMA na gra dio je 27 me di cin skih se sta ra i teh ni -

~a ra VMA, a za „Se stru go di ne“ pro gla {e na je Sve tla na Ra ki }e vi} iz Kli ni ke za ga stro en -

te ro lo gi ju VMA.

Vojnomedicinska saradwa

Ne dav no je VMA po se tio pred stav nik Mi ni star stva od bra ne Kra qe vi ne Bel gi je, ma jor Ru -

di Val re vens ko ji je sa pred stav ni ci ma VMA raz go va rao o mo gu} no sti ma da qeg una pre |e wa voj -

no me di cin ske sa rad we dve ze mqe.

Go stu iz Bel gi je pre zen to va ne su mo gu} no sti VMA u do me ni ma slu ̀ be le ~e wa, edu ka ci je i

na u~ no i stra ̀ i va~ kog ra da, te re zul ta ti Cen tra za kon tro lu tro va wa. Do go vo re ne su da qe ak -

tiv no sti oko kon kre ti za ci je pro je ka ta stru~ ne i na u~ ne sa rad we u svim gra na ma me di ci ne, s po -

seb nim ak cen tom na uro lo gi ju, or to pe di ju, le ~e we ope ko ti na i na u~ nog ra da. Go sti iz Bel gi je is -

ka za li su po seb no in te re so va we za is ku stva VMA u obla sti zbri wa va wa po vre |e nih i obo le lih

u uslo vi ma ma sov nih ka ta stro fa.

15. maj 2010.

S

38

Sa dr Mi ro sla vom Jo va no vi }em, pro fe so rom na Ka te dri za

isto ri ju Fi lo zof skog fa kul te ta u Be o gra du, raz go va ra li smo

po vo dom Da na po be de o sim bo li ci ovog – za Ru si ju i Sr bi ju

zna ~aj nog da tu ma. A ta sim bo li ka, ka ko se is po sta vqa, ima

svo ju isto rij sku i po li ti~ ku di men zi ju

Mi ni star spoq nih po slo va Vuk Je re mi} na gla sio je uo ~i

po se te ru skog pred sed ni ka Dmi tri ja Me dve de va da pri ja teq -

stvo Ru si je i Sr bi je tra je ve ko vi ma, i da je po se ta ru skog

pred sed ni ka isto rij ska, po go to vo jer se po kla pa sa obe le -

`a va wem 65 go di na oslo bo |e wa Be o grad – da tu ma ko ji sim -

bo li zu je je din stvo dva na ro da u po bed ni~ koj bor bi pro tiv

fa {i zma. Ka ko smo ne dav no obe le ̀ i li Dan po be de – 9. maj,

{ta nam mo ̀ e te re }i o isto rij skom kon tek stu sa dej stva dve

ar mi je ko ji je sve mu to me pret ho dio?

– Ka da se da nas go vo ri o isto rij skim do ga |a ji ma ka kav je

pred sta vqa lo oslo bo |e we Be o gra da 20. ok to bra 1944, neo p hod -

no je ima ti u vi du da po sto je naj ma we dve di men zi je mo gu }ih sa -

vre me nih tu ma ~e wa. Pr va je ve za na za sa gle da va we i ~i we ni~ nu

re kon struk ci ju ono ga {to se do go di lo tih ok to bar skih da na 1944.

go di ne. Dru ga di men zi ja je mno go kom plek sni ja, ali da nas i mno go

Oslo ba |a we Sr bi je i Be o gra da od

ne ma~ kih oku pa to ra bi lo bi,

u voj no stra te {kom po gle du, neo stva ri vo

is kqu ~i vo sna ga ma NOVJ. Jed no stav no,

sna ge Ver mah ta u Sr bi ji i Ju go sla vi ji

(ukqu ~u ju }i i usta {ke sna ge i

ko la bo ra ci o ni ste) bi le su ne sa mo

broj ni je, ve} i teh ni~ ki ne u po re di vo

bo qe opre mqe ne od sna ga NOVJ. U tom

po gle du voj no teh ni~ ka su per i or nost

Cr ve ne ar mi je bi la je pre sud na. Da ne

go vo ri mo o is ku stvu bo ra ca Cr ve ne

ar mi je u grad skim bor ba ma, op sa di i

oslo ba |a wu gra do va, od Sta qin gra da,

Ore la i Bel go ro da, pre ko Har ko va,

Ki je va i Se va sto po qa do Be o gra da, i

po tom do Bu dim pe {te, Pra ga i Ber li na...

Sim bo li ka

Da na po be de

Dr Mi ro slav Jo va no vi} , isto ri ~ar

Snimio S

. P

O TI

]

ja) – mo ra se ima ti u vi du ne ko li ko va ̀ nih ~i we ni ca ko je sve do ~e o

we go voj kom plek sno sti. Pr vo, mo ra se ima ti u vi du sam isto rij ski

do ga |aj i we go vo me sto u kon tek stu do ga |a ja ve za nih za kraj Dru gog

svet skog ra ta i po raz na ci sti~ ke Ne ma~ ke. Dru go, ni ka ko ne bi tre -

ba lo gu bi ti iz vi da ~i we ni cu da i sa mo tu ma ~e we do ga |a ja ima svo -

ju isto ri ju i da je ve o ma ~e sto, mo ̀ e se re }i i pre ~e sto, bi lo ja sno

obe le ̀ e no ide o lo {kim i po li ti~ kim zah te vi ma tre nut ka. Naj zad,

do ga |a ji iz ok to bra 1944. go di ne pred sta vqa ju i ele men te se }a wa

na deo za jed ni~ ke pro {lo sti u naj ma we dve sre di ne, srp skoj i ru -

skoj. Sto ga je neo p hod no tru di ti se da da nas iz gra di mo urav no te -

`en i ra ci o na lan od nos pre ma sa dr ̀ a ji ma pro {lo sti.

Sim bo li ke ima i u iz bo ru 20. ok to bra za dan ka da je ru -

ski pred sed nik pr vi put do {ao u Sr bi ju.

– Tu ste pot pu no u pra vu. Upo tre ba sim bo li ke u po li ti ci i di -

plo ma ti ji ni je ret ka po ja va. No, u ovom slu ~a ju re~ je o iz u zet no

na gla {e noj sim bo li ci. Po go to vo ima ju }i u vi du do ko je je me re sam

20. ok to bar kom plek san kao po li ti~ ki sim bol, o ~e mu sam go vo -

rio. A do ko je se me re ra di o slo ̀ e noj, pa i kon tra dik tor noj sim -

bo li ci, ka da je re~ o srp skoj sre di ni, po ka zu je i ~i we ni ca da je

~ak i pr va in for ma ci ja o to me da je pred sed nik Ta di}, pri li kom

te le fon skog raz go vo ra sa pred sed ni kom Me dve de vim, iz ra zio ini -

ci ja ti vu „da za jed no obe le ̀ e 65 go di na oslo bo |e wa Be o gra da“ –

sti gla ne, kao {to bi se mo glo o~e ki va ti, sa srp ske stra ne ko ja je

po ziv upu ti la, ve} sa ru ske stra ne (srp ska stra na je in for ma ci ju

ob ja vi la sa da nom za ka {we wa u od no su na ru sku stra nu). No, ka da

se go vo ri o 20. ok to bru u kon tek stu kon tra dik tor no sti ve za nih za

obe le ̀ a va we i sla vqe we pro {lo sti u srp skom dru {tvu, wu jo{

bo qe osve tqa va jed na dru ga ~i we ni ca.

Do voq no je se ti ti se da su se obe le ̀ a va we 65. go di {wi ce

oslo bo |e wa Be o gra da 20. ok to bra 2009. i pr va zva ni~ na po se ta

pred sed ni ka Me dve de va Sr bi ji go to vo po klo pi li sa kre {~en dom

ra da Dr ̀ av ne ko mi si je ko ja se ba vi pro na la ̀ e wem po smrt nih osta -

ta ka ge ne ra la Dra go qu ba Mi ha i lo vi }a, pred vod ni ka ~et ni~ ke, rav -

no gor ske tra di ci je Dru gog svet skog ra ta (i u ko ju ula zi niz vi so kih

dr ̀ av nih funk ci o ne ra i funk ci o ne ra vla da ju }e DS). Ta ko da se

po se ta pred sed ni ka Me dve de va za pra vo od i gra la na fo nu sva ko -

dnev nog za si pa wa srp skog me dij skog pro sto ra, to kom le ta i je se ni

2009, ve sti ma i na slo vi ma u go to vo svim me di ji ma, o zlo ~i ni ma ko -

kon tro verz na, i ve za na je za po to wa tu ma ~e wa ovih do ga |a ja. Ona

je uto li ko slo ̀ e ni ja {to je sam do ga |aj (u po li ti~ kim re al no sti -

ma pro te klih 65 go di na) bio uz dig nut na ni vo po li ti~ kog sim bo la,

ne ret ko is ka za nog u pot pu nim, ~ak kon tra dik tor nim kraj no sti ma.

Da po jed no sta vim i po ku {am sli ko vi to da ob ja snim. Ka da je

re~ o isto ri o graf skoj re kon struk ci ji sa mog do ga |a ja, od no sno

ono ga {to se do go di lo tih ok to bar skih da na pre 65 go di na, ona je

pri li~ no ne dvo smi sle na. To kom av gu sta i sep tem bra 1944. go di ne

je di ni ce Dru gog i Tre }eg ukra jin skog fron ta Cr ve ne ar mi je iz bi -

le su (raz vi ja ju }i uspe {no na stu pa we na ju ̀ nom sek to ru Is to~ nog

fron ta, za po ~e to na kon ve li kog tri jum fa pod Sta qin gra dom u ja -

nu a ru 1943. go di ne) na pred rat ne gra ni ce Kra qe vi ne Ju go sla vi -

je. Da qi tok voj no stra te {kih ofan ziv nih ope ra ci je ju ̀ nog kri la

Cr ve ne ar mi je bio je usme ren pro tiv ne ma~ ke gru pe ar mi ja E, sta -

ci o ni ra nih u Ju go sla vi ji i Gr~ koj. Osnov ni ciq tih ope ra ci ja bi -

la je pri pre ma na red ne va ̀ ne stra te {ke ope ra ci je – pro do ra u

Ma |ar sku i za u ze }a Bu dim pe {te, sa ci qem da qeg po ti ski va wa

Ver mah ta i for mi ra wa ko na~ nih pret po stav ki za for si ra no na -

stu pa we, i sa ju ̀ nog kri la, na Ne ma~ ku i Ber lin i pot pu ni voj ni

po raz i ka pi tu la ci ju Tre }eg raj ha. To je pred sta vqa lo naj va ̀ ni ji

rat ni ciq SSSR-a, ali i za pad nih sa ve zni ka SAD i Ve li ke Bri -

ta ni je. Ofan ziv ne ope ra ci je na te ri to ri ji Ju go sla vi je, je di ni ce

Dru gog i Tre }eg ukra jin skog fron ta re a li zo va le su uz sa dej stvo

je di ni ca NOVJ i Bu gar ske ar mi je. Za jed ni~ kom ak ci jom oslo bo |en

je is to~ ni deo ze mqe, 20. ok to bra 1944. oslo bo |e na je pre sto ni -

ca, Be o grad, ne ma~ ke je di ni ce po ti snu te ka Ma |ar skoj i Hr vat skoj

i pre se ~e na ko mu ni ka ci ja sa tru pa ma Ver mah ta u Gr~ koj. Je di ni ce

Cr ve ne ar mi je su, na kon jo{ jed ne ve li ke bit ke, na Ba ti ni, ko ja je

u voj no stra te {kom po gle du omo gu }i la da qe na pre do va we ka Ma -

|ar skoj, na pu sti le te ri to ri ju Ju go sla vi je.

No, ka da je re~ o dru goj di men zi ji ovih do ga |a ja – pi ta wu wi -

ho vog po to weg tu ma ~e wa, ja sno je uo~ qi vo da ih je sna ̀ no obe le ̀ io

pro ces ide o lo {ke re i sto ri za ci je. Na i me, sam do ga |aj oslo bo |e wa

Be o gra da je jo{ to kom po sled wih me se ci ra ta, i od mah na kon we ga,

po ~eo da se ko ri sti kao sna ̀ an po li ti~ ki sim bol. I upra vo kao

ta kav – kao po li ti~ ki sim bol – do ̀ i veo je, od 1944 do da nas, sve o -

bu hvat nu, ne ret ko i dra sti~ nu i kon tra dik tor nu tran sfor ma ci ju.

Za to, ka da se da nas go vo ri o 20. ok to bru, kao do ga |a ju (Oslo -

bo |e we Be o gra da) ili pak kom plek su do ga |a ja (Be o grad ska ope ra ci -

Jedinice NOVJ i Crvene armije

zajedno su osloba|ale Beograd i Srbiju

na sim bo li ci Dru gog svet skog ra ta i ulo zi SSSR-a. Isti na, na pot -

pu no su pro tan na ~in. A taj na ~in, mo ̀ da naj ja sni je i naj sli ko vi ti je,

po ka zu je De kla ra ci ja Oeb sa, do ne ta na za se da wu u Viq nu su, u Li -

tva ni ji, u ju lu 2009. go di ne – ko jom se pot pu no iz jed na ~a va ju i osu -

|u ju dva „glav na to ta li tar na re ̀ i ma“ dva de se tog ve ka, na ci zam i

mu ni sti~ kih vla sti to kom 1944–1945. go di -

ne, o stre qa wu ge ne ra la Mi ha i lo vi }a, po -

tra ga ma za sve do ci ma ko ji bi ot kri li gde je

sa hra wen...

Si tu a ci ja u naj ma wu ru ku kraj we kon -

tra dik tor na i slo ̀ e na. Po sma tra no iz tog

ugla – ~i ni se da je ~i tav do ga |aj sim bo li~ -

ki bio pri li~ no ne ko he rent no osmi {qen.

Ia ko pri li~ no u pro tiv re~ no sti ma

ne pojm qi vim ~o ve ku Za pa da, Ru si ja

ko ja je ra{ ~i sti la sa svo jom ko mu ni -

sti~ kom pro {lo {}u, sa ve li kim uva -

à va wem pro sla vqa Dan po be de u

Dru gom svet skom ra tu. Ka ko Vi to ob -

ja {wa va te?

– Ako se ana li zi ra po na {a we sa vre -

me ne ru ske po li ti ke i di plo ma ti je, la ko se

mo ̀ e uo ~i ti da je re to ri~ ko na gla {a va we

zna ~a ja Dru gog svet skog ra ta i po be de

SSSR-a u ra tu pro tiv fa {i zma, po seb no

na gla {e no i uo~ qi vo u ko mu ni ka ci ji sa dr -

à va ma tran sa tlant skih in te gra ci ja, tj. sa

SAD i evrop skim dr ̀ a va ma, po seb no onim

~la ni ca ma EU ko je su ste kle sa mo stal nost

ras pa dom SSSR, od no sno ula zi le u Is to~ -

ni, ko mu ni sti~ ki blok (1945–1991). Na su -

prot to me, in si sti ra we na sim bo li~ kom

zna ~a ju Dru gog svet skog ra ta upa dqi vo iz o sta je ka da je re~ o kon -

tak ti ma ru skih zva ni~ ni ka sa li de ri ma azij skih i afri~ kih dr ̀ a va.

Sa dru ge stra ne, ana li za po li ti~ ke re to ri ke za pad nih dr ̀ a va i

po seb no ~la ni ca EU, po ka zu je da i one u ve li koj me ri in si sti ra ju

15. maj 2010.40

Naj pre je, od mah po sle ra ta, sla vqen kao za jed ni~ ki sim bol

bor be Cr ve ne ar mi je i NOVJ. âk su i bor ci (na {i i ru ski) ko ji

su po gi nu li pri li kom oslo bo |e wa gra da, sa hra wi va ni u za jed ni~ -

ke grob ni ce, od ko jih je jed na bi la na Te ra zi ja ma, is pred spo me -

ni ka Kne zu Mi haj lu. Po tom je 1948. go di ne do {lo do Re zo lu ci je

Im for mbi roa, ras ki da KPJ i KPSS, Ti ta i Sta qi na, i od nos

pre ma sa mom do ga |a ju – u rav ni po li ti~ kog i ide o lo {kog sim bo la

– do ̀ i veo je pr ve tran sfor ma ci je.

Isti na, 20. ok to bar je i da qe pro sla vqan kao pra znik gra -

da Be o gra da i kao va ̀ an sim bo li~ ki da tum no ve Ju go sla vi je, ali

su spo me ni ci so vjet skim bor ci ma uklo we ni iz cen tra gra da, a

osta li ma we ili vi {e pre pu {te ni za bo ra vu, dok je u ko lek tiv nom

pam }e wu do {lo do po ti ski va wa i mi ni mi zo va wa zna ~a ja i ulo ge

ko ji je Cr ve na ar mi ja ima la pri li kom oslo bo |e wa Be o gra da i

Sr bi je.

Po ~e lo je da se in si sti ra na do mi nant noj ulo zi NOVJ pri -

li kom oslo bo |e wa, na ge ni jal noj voj noj stra te gi ji „mar {a la Ti ta“

i par ti zan skih je di ni ca, na to me da je Sta qin tra ̀ io od Bro za

„do zvo lu“ da je di ni ce Cr ve ne ar mi je pre |u pre ko te ri to ri je Ju go -

sla vi je (ina ~e be ne vo lent nom di plo mat skom ma ne vru Sta qi na i

SSSR usme re nog pre sve ga ka za pad nim sa ve zni ci ma), pri ~e mu se

„za bo ra vqa lo“ da su se so vjet ske je di ni ce u tom tre nut ku ve} na -

la zi le na te ri to ri ji Ju go sla vi je i vo di le bor be pro tiv Ne ma ca, u

na {oj na u ci se in si sti ra lo na Oslo bo |e wu Be o gra da, a u so vjet -

skoj na Be o grad skoj ope ra ci ji...

Naj zad, 1991. go di ne de si le su se ra di kal ne po li ti~ ke pro -

me ne, ko mu ni zam je pao, a ras pa li su se SSSR i SFRJ. U no vim

okol no sti ma do {lo je do sve o bu hvat ne pro me ne i ge ne ral ne re vi -

zi je od no sa pre ma pro {lo sti. Na i me, i Sr bi ja spa da u is to~ no e -

vrop ske dr ̀ a ve ko je su, na kon ras pa da ko mu ni sti~ kog re ̀ i ma, na -

pra vi le du bo ku re vi zi ju od no sa pre ma tra di ci ja ma Dru gog svet -

skog ra ta. Dis kurs „sla vqe wa“ isto ri je po me ren je sa ko mu ni sti~ -

kog na gra |an ski po kret ot po ra (Rav no gor ski po kret/~et ni ci), ko -

ji je po ra ̀ en u gra |an skom ra tu vo |e nom u okvi ri ma Dru gog svet -

skog ra ta. Iz vr {e na je in ver zi ja „he ro ja“ i „iz daj ni ka“ i sva de -

lat nost ko mu ni sta, ko mu ni sti~ kog po kre ta ot po ra i u tom kon tek -

stu sva de lat nost je di ni ca Cr ve ne ar mi je – pre ba ~e na je u ne ga -

tiv ni dis kurs. Do ta da {wi „ne ga tiv ci“, „iz daj ni ci“, „slu ge oku pa -

to ra“..., re ha bi li to va ni su s vre me nom na ovaj ili onaj na ~in.

î tav niz uli ca u Be o gra du i dru gim me sti ma po Sr bi ji, ko je su

no si le ime na so vjet skih ge ne ra la ko ji su ru ko vo di li ope ra ci ja ma

– @da no va, Tol bu hi na... – do bio je no va/sta ra ime na, a so vjet ski

za po ved ni ci po ti snu ti su iz se }a wa. A sam 20. ok to bar – osim

{to je uki nut kao pra znik Be o gra da – od do brog de la jav no sti, pa

i ve li kog bro ja stru~ wa ka, pro gla {en je za dan oku pa ci je...

No, da se pa ra doks i kon tra dik tor no sti u od no su pre ma 20.

ok to bru, kao sim bo lu, ne za vr {a va ju na post hlad no ra tov skoj re -

vi zi ji pro {lo sti, po ka za li su do ga |a ji iz 2008. i 2009. go di ne.

Naj pre je 2008. go di ne pred sed nik Ta di} po se tom Gro bqu oslo bo -

di la ca Be o gra da 20. ok to bra, na kon vi {e od de set go di na, sa mom

da tu mu po no vo dao ka rak ter zva ni~ nog dr ̀ av nog sim bo la (isti na,

u jav no sti je osta lo ne do re ~e no da li je do na gle pro me ne do {lo

sa mo i ni ci ja tiv no, pro mi {qa wem isto rij skog na sle |a ili pod uti -

ca jem zbli ̀ a va wa sa Ru si jom, ve za nog za po dr {ku oko Ko so va i

ka sni je pot pi si va wa naft no-ga snog aran ̀ ma na sa Ga spro mom). A

po tom je, 2009. go di ne, pr va zva ni~ na po se ta pred sed ni ka Dmi -

tri ja Me dve de va upri li ~e na, na pred log pred sed ni ka Ta di }a,

upra vo 20. ok to bra.

Sim bo li ka 20. ok to bra

Radost zajedni~ke

pobede

41

i po li ti~ koj sim bo li ci pro {lo sti po ~eo se po ste pe no me wa ti.

Shva ti lo se da je ne mo gu }e iz bri sa ti 80 go di na vla sti te isto ri je

i na }i do voq no an ti po da „he ro ji ma“ pret hod nog vre me na, ko ji bi

po slu ̀ i li za no vu sa mo i den ti fi ka ci ju ru skog dru {tva. U tom pro -

ce su ve li ku ulo gu ima la je i iz ra ̀ e na dru {tve na i eko nom ska kri -

za li be ral nog mo de la ko ji je raz vi jan to kom „Jeq ci no ve ere“, ko ja

je pre ti la da qom dez in te gra ci jom ze mqe, kao i kraj we pa siv na i u

mno gim ele men ti ma kon tra dik tor na spoq no po li ti~ ka ori jen ta ci ja

Jeq ci no ve ad mi ni stra ci je.

Pro me na se, na sim bo li~ kom ni vou, ogle da la i u iz me ni ne -

kih dr ̀ av nih sim bo la (po vra tak him ne Alek san dro va), ali mno go

vi {e u po nov nom dru {tve nom i po li ti~ kom obe le ̀ a va wu ne kih od

tra di ci ja so vjet skog vre me na. I upra vo tu je iz u zet no va ̀ no me sto

za u ze la po li ti~ ka sim bo li ka po be de u Ve li kom otax bin skom ra tu

i oslo bo |e wa Evro pe od fa {i zma, i do pri no sa SSSR po be di nad

fa {i zmom.

To je po sta lo vi {e ne go o~i gled no pri li kom gran di o zne pro -

sla ve 60 go di na od kra ja Dru gog svet skog ra ta, ko ja je odr ̀ a na u

Mo skvi 9. ma ja 2005. uz pri su stvo go to vo svih svet skih li de ra i

vo de }ih dr ̀ av ni ka, pred vo |e nih ame ri~ kim pred sed ni kom Xor xom

Bu {om i fran cu skim @akom [i ra kom. Na kon te pro sla ve, Ru si ja

je uo~ qi vo po ja ~a va la re to ri ku isto rij ske sim bo li ke ve za ne za

Dru gi svet ski rat u svo jim di plo mat skim i po li ti~ kim na stu pi ma.

Po go to vo je to bi lo uo~ qi vo na fo nu sve iz ra ̀ e ni jih ak tiv no sti

ko je su vo di le ka od ba ci va wu, ne gi ra wu i osu di so vjet skog an ga -

`ma na u is to~ noj Evro pi (1944/45–1991), ko je su ima le za ciq

do no {e we po li ti~ ke de kla ra ci je o osu di sta qi ni zma i bi le pra -

}e ne po je di na~ nim ak tiv no sti ma (do no {e wem od go va ra ju }ih de kla -

ra ci ja ili za kon skih re {e wa u par la men ti ma po je di nih ze ma qa,

ukla wa wem spo me ni~ kih obe le` ja iz dru gog svet skog ra ta, po seb no

u pri bal ti~ kim dr ̀ a va ma...). U tom kon tek stu, obe le ̀ a va we tra di -

ci ja Dru gog svet skog ra ta do bi lo je sna ̀ an sim bo li~ ki ka rak ter u

po li ti~ kom go vo ru i ak tiv no sti sa me Ru si je, ali i ni za biv {ih is -

to~ no e vrop skih dr ̀ a va i po sle di~ no Evrop ske uni je.

Dra ga na MAR KO VI]

sta qi ni zam. [to je, na rav no u ru skoj jav no sti, od mah shva }e no kao

pre ba ci va we kri vi ce za iz bi ja we Dru gog svet skog ra ta na SSSR.

Re~ je evi dent no o dva ve o ma uda qe na, i ne sum wi vo ne po mir -

qi va, po la, na sta la kao di rek tan re zul tat pro ce sa post hlad no ra -

tov ske re vi zi je od no sa pre ma isto ri ji.

Ten den ci ja re vi zi je isto ri je i sa dr ̀ a ja Dru gog svet skog ra ta

bi la je po go to vo iz ra ̀ e na u ze mqa ma Is to~ ne Evro pe, gde su, po -

jed no sta vqe no re ~e no, do ju ~e ra {wi „iz daj ni ci“ pre ko no }i u jav -

no sti pri hva ta ni kao „he ro ji“ bor be za sa mo stal nost, pro tiv oku -

pa ci je, pro tiv „to ta li tar nog sta qi ni sti~ kog zla“, dok su biv {i

„he ro ji“ pre o bra }e ni u „oku pa to re“, „iz daj ni ke“, „pro du ̀ e nu ru ku

Mo skve“, „zlo ~in ce“... Pri tom se ni je pra vi la po seb na raz li ka,

ni ti se raz mi {qa lo o ni jan sa ma ka da su „he ro ji ma“ i „iz daj ni ci -

ma“ me wa na me sta u isto rij skom pam }e wu i jav nom dis kur su. Ta ko

su u naj ve }em bro ju slu ~a je va za no ve „he ro je“, „bor ce pro tiv oku -

pa to ra“, pro gla {a va ne li~ no sti ko je su bi le sim pa ti ze ri ili di -

rekt no bi le u slu ̀ bi dru gog to ta li tar nog si ste ma, do ta da pro ka -

è nog – na ci zma. U po li ti~ koj rav ni, ta las re vi zi o ni zma u ve li koj

me ri tre ba lo je da po slu ̀ i (i is ko ri {}en je) za stva ra we osno va

po li ti~ kog i dru {tve nog sa mo i den ti fi ko va wa no vo for mi ra nih

is to~ no e vrop skih dr ̀ a va i onih ko je su pret hod no pri pa da le soc-

la ge ru (1945–1991). Ra ni je do mi nant na te za o „oslo bo |e wu Is -

to~ ne Evro pe od stra ne Cr ve ne ar mi je i SSSR“, za me we na je te -

zom o „oku pa ci ji Is to~ ne Evro pe“... Po tom je po li ti~ ka i ide o lo -

{ka (zlo)upo tre ba sim bo li ke Dru gog svet skog ra ta po dig nu ta na

„vi {i“ ni vo, ka da je ve }i na biv {ih ~la ni ca Var {av skog pak ta i

biv {ih so vjet skih re pu bli ka (iz evrop skog de la SSSR) u{la u

Evrop sku uni ju. One su po ve le ko or di ni ra nu ak ci ju da se do ne se

po li ti~ ka de kla ra ci ja, nad na ci o nal nog ni voa, ko jom bi sta qi ni -

zam bio de kla ra tiv no osu |en. Po je di na~ no, ve }i na par la me na ta

ili vla da ovih ze ma qa ve} je bi la do ne la ta kve de kla ra ci je, ko ji -

ma su op tu ̀ e ne ko mu ni sti~ ke vla sti, re ha bi li to va ni sa rad ni ci

na ci sta to kom Dru gog ra ta, ~la no vi an ti ko mu ni sti~ kih i na ci sti~ -

kih voj nih for ma ci ja to kom ra ta bi li ne sa mo re ha bi li to va ni,

ve} su do bi li i dr ̀ av ne pen zi je.

Ta ko je ~i tav kom pleks pi ta wa ve za nih za Dru gi svet ski rat

bio pre tvo ren u niz po jed no sta vqe nih po li ti~ kih sim bo la, po god -

nih za po li ti~ ku ma ni pu la ci ju i me dij sku zlo u po tre bu.

„î ta we“ sop stve ne pro {lo sti bit no od re |u je sva ku dr ̀ a -

vu. Po sled wih go di na u spoq noj po li ti ci zva ni~ ne Mo skve

sve je pri sut ni ja re to ri ka po be de u Ve li kom otax bin skom ra -

tu i oslo bo |e we Evro pe od fa {i zma? Ko li ko se od nos pre -

ma pro {lo sti u Ru si ji pro me nio do la skom Vla di mi ra Pu ti -

na na vlast? I ko ji zna ~aj da nas 9. maj ima za Ru si ju?

– Ka da se po sma tra Ru si ja u pe ri o du od kra ja hlad nog ra ta,

mo ra se na gla si ti da po sto je dve ja sno raz gra ni ~e ne eta pe ge ne -

ral nog od no sa pre ma pro {lo sti. Ru si ja je, u vre me pred sed ni ka Bo -

ri sa Jeq ci na (1991–2000), pre ma pro ce su re vi zi je pro {lo sti i, u

okvi ru we, pre ma po li ti~ koj osu di sta qi ni zma ima la pri li~ no am -

bi va len tan od nos. Sta qi ni zam, kao to ta li tar ni re ̀ im (od ko ga je,

uo sta lom, naj vi {e stra da lo upra vo sta nov ni {tvo Ru si je), o{tro je

osu |en. I stru~ no, ali i u jav no sti, osve tqen je ~i tav niz su {tin ski

va ̀ nih pi ta wa ko ja su ka rak te ri sa la to ta li tar nu su {ti nu sta qi -

ni sti~ kog re ̀ i ma. Osnov ni te meq za sa mo i den ti fi ka ci ju „no ve Ru -

si je“, u vre me Jeq ci na, tra ̀ en je (i na la ̀ en) pre sve ga u mo nar hi -

sti~ koj pro {lo sti, pre 1917. go di ne. To se pre sve ga ogle da lo u no -

vim dr ̀ av nim sim bo li ma, si ste mu pra zni ka i pro me ni po lo ̀ a ja

RPC u dru {tvu. Ipak, deo na sle |a SSSR-a ni je mo gao (ni ti je iko

to è leo) bi ti po ti snut. Sto ga su u Ru si ji u vre me Jeq ci na teh no lo -

{ka do stig nu }a (osva ja we ko smo sa), kul tur ni i umet ni~ ki do pri nos,

pa i `r tve ko je je SSSR pod neo i do pri nos ko ji je dao po be di nad

na ci zmom to kom Dru gog svet skog ra ta, do sled no isti ca ne.

No, sa pro me nom vla sti u Ru si ji 2000. go di ne i do la skom na

me sto pred sed ni ka Vla di mi ra Pu ti na, ~i tav od nos pre ma isto ri ji

Jo{ od sre di ne osam de se tih, a na ro ~i to iz ra ̀ e no od po -

~et ka de ve de se tih go di na 20. ve ka, od po ra za SSSR/Ru si je u

hlad nom ra tu, me |u ide o lo {ki ori jen ti sa nim stru~ wa ci ma, po -

li ti ~a ri ma i u jav no sti ~i ta vog ni za evrop skih ze ma qa – u za -

pad noj Evro pi, i na ro ~i to u biv {im ~la ni ca ma Var {av skog pak -

ta i no vo na sta lim dr ̀ a va ma na kon ras pa da SSSR, u Pri bal ti -

ku, Ukra ji ni... – po ~e li su da se ja vqa ju zah te vi za re vi zi jom isto -

ri je SSSR i Ru si je, i iz jed na ~a va wem dva naj zna ~aj ni ja to ta li -

tar na re ̀ i ma 20. ve ka na ci zma i sta qi ni zma. Na tom ta la su na -

stao je ~i tav niz kwi ga (E. Nol te, A. Bu lok, Vik tor Su vo rov, Cr -

na kwi ga ko mu ni zma...). U osno vi, oni su bi li za sno va ni na sta -

vo vi ma za pad nih in te lek tu a la ca o to ta li tar nom ka rak te ru isto -

ri je So vjet skog Sa ve za i ru ske isto ri je u ce li ni, ob li ko va nih i

for mu li sa nih u ra noj fa zi hlad nog ra ta (po put H. Arent, R. Paj -

psa, S. Ma li je, R. Ta ke ra ...). A de lom su se na sla wa li i na tra -

di ci je (eks trem no) de sni ~ar ske mi sli, ko ja je kri vi cu za iz bi ja -

we Dru gog svet skog ra ta pre ba ci va la sa na ci sti~ ke Ne ma~ ke na

Sta qi na i SSSR. Isto vre me no, ta vr sta re vi zi je isto ri je tre -

ba lo je, u no vim ide o lo {kim i po li ti~ kim re a li ja ma vre me na

kra ja hlad nog ra ta, po ra za i ras pa da SSSR, da mi ni mi zu je zna -

~aj So vjet skog Sa ve za (no vog gu bit ni ka) za po be du sa ve zni ka u

Dru gom svet skom ra tu, a sa mim tim i zna ~a ja Dru gog svet skog ra -

ta u ce li ni. De lom, i da bi se re la ti vi zo vao po raz, osu da i odi -

jum pre ma Ne ma~ koj (jed noj od ne sum wi vih do bit ni ka Hlad nog ra -

ta), ali i da bi se re la ti vi zo vao i zna ~aj bi po lar nog si ste ma

me |u na rod nih od no sa, na sta log na kon ra ta i oli ~e nog u OUN.

Re vi zi ja isto ri je

u poseti

bo qi va zdu ho plov ni spor ti sta i da }e bi ti je dan od ret kih Sr ba

ko ji }e uz du` i po pre ko ob i }i, za ci vi le ina ~e za tvo ren, ko smo -

drom u Baj ko nu ru, Ka zah stan?

Prvo zlato

– Da me je IMT pu stio da bez pro ble ma pre |em u Zve zdu, ko

zna, mo ̀ da bi sve bi lo dru ga ~i je – po ~i we @ivan pri ~u iz ko je se

ba{ i ne ose }a `al za br zim kra jem obe }a va ju }e ru ko met ne ka ri -

je re.

Po sle sred we {ko le po stao je he mij ski teh ni ~ar, ta len to va -

ni spor ti sta i za qu bqe nik u fo to gra fi ju. Pri vla~ na umet nost i

strast. Sva ova in te re so va wa pro ̀ i ma jed na kon stan ta. Ona je

za cr ta na ka da je imao 15 go di na i kad mu je brat (ina ~e ta da vr -

sni mo de lar) po ~eo ot kri va ti ve {ti ne iz ra de ra ke ta ko je se lan -

si ra ju i na kon to ga se pa do bra nom vra }a ju na tlo.

Na kon ma le pa u ze, upu stio se u `i vot nu avan tu ru ko ja }e mu

do ne ti mno go ra do sti 2000. go di ne na jed noj li va di u Slo va~ koj.

Osva ja wem svet skog se ni or skog pr ven stva uz po mo} jed ne se kun de

na {ao se na ma pi svet skih ma de la ra.

– Bi lo je vi {e ne go dra ma ti~ no. U po sled wem tur nu su isti

broj bo do va ima li smo Ita li jan, Ame ri ka nac i ja. Za vr {no nad -

mu dri va we bi lo je sa Ita li ja nom. U pi ta wu su bi li mo de li ra ke ta

za tak mi ~e we u tra ja wu le ta, po la me tra du ga~ ki sa pre~ ni kom od

40 mi li me ta ra. To su je di ni „za cr ta ni“ pa ra me tri. Od lu ~u ju tak -

program

@ i v a n J o s i p o v i } , { a m p i o n r a k e t n o g m o d e l a r s t v a

42 15. maj 2010.

@ivan Josipovi},

~etrdeset{estogodi{wi raketni

modelar iz Zemuna, drugi je ~ovek

u istoriji Vazduhoplovnog saveza

Srbije kome je po{lo za rukom da

osvoji presti`nu nagradu – statuetu

„Zlatnog orla”, trofej koji se

svake godine dodequje najboqim

poklonicima neba i visina

Me da qe, pe ha ri, sta tue i mo de li ra ke ta za u zi ma ju do bar deo

pro sto ra u dnev nom bo rav ku po ro di ce Jo si po vi}. @ivan i

we go va su pru ga Sne ̀ a na ro di teqi su ma le Je li sa ve te i we -

nog sta ri jeg bra ta Jo va na. Mo ̀ e se re }i – sre} ni qu di. Krat -

ko je vre me od upo zna vawa do pre la ska na te mu ko ja je sve -

pri sut na me |u Jo spo vi }i ma.

Po zna ta je ap so lut na do mi na ci ja srp skih ra ket nih mo de la ra

po sled wih go di na u sve tu, ali ma lo se zna o sa mom spor tu. Za po -

~e tak, za ni ma nas ka ko je @ivan ot krio mo de lar stvo? Da li je od

ma le na za mi {qao da }e pra vi ti ver ne ko pi je kom pli ko va nih ma -

{i na za su bor bi tal ni tran sport, po sta ti re pre zen ta ti vac, naj -

– Pre ci znost je ov de naj bit ni ja. Aq ka vost se ne tr pi – na gla -

{a va @ivan i pri ~a o svo joj qu ba vi pre ma de ci i ra du sa ma li -

{a ni ma u ma ti~ nom Ae ro klu bu „Fra wo Kluz“ iz Ze mu na. – Tre nut -

no ì vim od ovog ho bi ja. To uspe vam jer su mi ti tu le i is ku stvo po -

mo gli da od me ne na ru ~u ju do ku men ta ci ju i osta lu po dr {ku. Naj vi -

{e me oku pi ra rad sa de com u klu bu i let wi kam po vi, ko je, uz po -

mo} Mi ni star stva za sport i omla di nu, or ga ni zu je mo za mla de na -

stav ni ke teh ni~ kog obra zo va wa u osnov nim {ko la ma. Na taj na ~in

po ku {a va mo da za in te re su je mo klin ce. Re zul ta ti se ne ka da ne me -

re sa mo me da qa ma. Od jed ne ge ne ra ci je ko ju sam ob u ~io, sva pe to -

ri ca su ka sni je osta la u va zdu ho plov stvu. Je dan se za po slio u „JAT

teh ni ci“, dru gi su na ma {in skom fa kul te tu, avio-sme ru, dok je je -

dan od wih po stao in ̀ e wer u ka nad skoj fa bri ci avi o na „Bom bar -di er“. De ~a ci ko ji po ha |a ju bes pla tan kurs sa da se od lu ~u ju za sred -

wu {ko lu i po seb no mi je dra go {to ~u jem da ne ki ve} raz mi {qa ju

o „Pe tru Drap {i nu“. Uko li ko ne ko ima è qu, mo ti va ci ju i ta le -

nat, on na sta vqa i tek ta da je po treb no odvo ji ti i ne ka nov ~a na

sred stva, ko ja su sva ka ko ma wa od osta lih gra na va zdu ho plov nog

spor ta. Upis je sva ke go di ne.

Sa Voj skom smo uvek ima li do bru sa rad wu, ko ja mo ̀ e bi ti i

mno go bo qa. Ne mo ram pri ~a ti ko li ko bi zna ~i lo mo jim po la zni -

ci ma da obi |u na {e ra ke ta {e, vi de ne ke PVO si ste me uì vo i

upo zna ju se sa qu di ma ko ji ru ku ju tom teh ni kom.

Ove go di ne Sr bi ja je or ga ni za tor 19. svet skog pr ven stva

ra ket nih mo de la ra u Iri gu. Kao vo |a re pre zen ta ci je sa svo jim

spor ti sti ma pla ni ram svo je vr snu sen za ci ju. Ciq nam je da na

do ma }em te re nu osvo ji mo sva tri pr va me sta! – po ru ~u je na{ sa -

go vor nik.

Za hva qu je mo na go sto prim stvu po ro di ci Jo si po vi}, pra vi mo

ne ko li ko za jed ni~ kih fo to gra fi ja i za do voq no kon sta tu je mo da je

srp ski sve mir ski pro gram u na sta ja wu. Ba{ u pe ri o du ka da pro -

sla vqa mo sto go di {wi cu va zdu ho plov stva.

Pe tar VO JI NO VI]


ti ka, ume {nost i zna we. Ta ko |e, po treb no je do bro po zna va we me -

te o ro lo gi je. „Stu bo vi“ to plog va zdu ha i wi ho va pra te }a stru ja wa,

let ra ke te mo gu okon ~a ti u se kun di. Na rav no da ra ke ta mo ra bi ti

{to lak {a. Tre ba zna ti ka da je naj po god ni ji mo me nat za lan si ra -

we. Mo ra se pa zi ti na ve tar. Do la zi tre }i i od lu ~u ju }i tur nus i

za sa mo jed nu se kun du bo qi sam od dru go pla si ra nog. Pr vo me sto u

go di ni blo ka de i neo pi siv ose }aj da na po di ju mu gle dam sa vi si ne

na re pre zen ta ci je iz ze ma qa ko je ima ju svo je sve mir ske agen ci je.

Kosmi~ki put

Sve mir ski pro gram, bu ste ri, sa te li ti, dvo ste pe ne i tro ste -

pe ne ra ke te. Pre la zi mo na naj za ni mqi vi ji deo ra ket nog mo de lar -

stva, ka te go ri ju S7.

Iza me da qa i ~e ti ri sta tu e te „Zlat nog or la“ do mi ni ra naj ve -

}a ra ke ta u sta nu po ro di ce Jo si po vi} – „Sa turn S1B“. Za tre nu tak

nas pod se }a na le gen dar ni „Sa turn B“ – ra ke tu ko ja je qu de od ve la

na me sec. Do bi ja mo de taq no ob ja {we ne u ~e mu se raz li ku ju. @ivan

nam po ja {wa va de ta qe naj za ni mqi vi je ka te go ri je ho bi ja:

– Pre ne go {to se upu sti te u iz ra du ova kve vr ste mo de la mo -

ra te ima ti de taq nu do ku men ta ci ju – ka ̀ e i da je nam po ve }u fa sci -

klu sa ured no slo ̀ e nim fo to gra fi ja ma po me nu te ra ke te. Vi {e od

sto ti nu stra na po seb no sli ka nih de ta qa, pla no va, di ja gra ma, di -

men zi ja i {e ma bo je wa. – Ova ra ke ta le te la je 12 pu ta. Raz me ra

je 1:62 i sve je u de ta qi ma. Sto ji na pet mo to ra od ko ji je sva ki

po ti ska 40 wut na. Mak si mal ne vi si ne od ne kih 200 me ta ra do sti -

ù se ver ti kal nom br zi nom od 80 me ta ra u se kun di. Kod nas su se

pe le na vi si ne i pre ko 400 me ta ra! Po sto je dvo ste pe ne i tro ste -

pe ne ra ke te. Elek tron ski taj me ri pa le mo to re sva kog ste pe na i

oni, po put pra ve ra ke te, na sta vqa ju da le te. Na tak mi ~e wi ma su -

di je pr vo oce wu ju kva li tet iz ra de, raz me ru i de ta qe. Od re |i va -

we cen tra te ̀ i {ta i cen tra po ti ska ve o ma je bit no – da bi let

bio is prav ni ji. [to vi {e de ta qa, to vi {e bo do va. Uko li ko na -

pra vi{ gre {ku ko ja se de fi ni {e od stu pa wem u od no su na ori gi -

nal ve }im od 10 od sto – dis kva li fi ko van si.

program

43

44

est da je ma jor Ni dal Ma lik Ha san u no vem bru pro {le go di ne u

voj noj ba zi Fort Hud, u ame ri~ koj dr ̀ a vi Tek sas, u puc wa vi ubio

13, a ra nio 30 qu di od jek nu la je sve tom. Kr va vi pir za u sta vqen je

tek ka da je ubi cu sa ~e ti ri met ka po go dio po li ca jac, i te {ko ga ra -

nio. Na kon ovog tra gi~ nog do ga |a ja, stra ni me di ji iz no si li su ra-

z li ~i te spe ku la ci je o to me {ta je mo ti vi sa lo ma jo ra Ni da la Ha sa na,

po vu ~e nog voj nog psi hi ja tra za po sle nog u ovoj ba zi, da za pu ca na qu de

oko se be, one ko je je le ~io i sa ko ji ma je ra dio.

Ve }i na stru~ wa ka sla ̀ e se u oce ni da je, uzi ma ju }i u ob zir ~i we ni -

ce i okol no sti pod ko ji ma se ovaj in ci dent do go dio, we gov po ten ci jal ni

uzrok ne ki ob lik post tra u mat skog stre snog po re me }a ja (PTSP), po zna ti jeg

kao „vi jet nam ski sin drom“, od ko ga je ve ro vat no pa tio ma jor Ni dal Ha -

san. Me |u tim, sum wa se da je u ovom slu ~a ju re~ o se kun dar nom post tra u -

mat skom stre snom po re me }a ju, jer Ha san ni je u~e stvo vao u bor ba ma ili

li~ no do ̀ i veo ne ko tra u ma ti~ no is ku stva, ve} je kao psi hi ja tar slu {ao

is po ve sti i po ma gao voj ni ci ma ko ji su se vra ti li iz rat nih ope ra ci ja.

Na i me, voj na ba za Fort Hud, u ko joj je ma jor bio na slu ̀ bi kao psi hi ja tar

i u ko joj se tra ge di ja i do go di la, me sto je oda kle voj ni ci od la ze u Irak

ili Av ga ni stan, ali je i oba ve zna sta ni ca i onih ko ji se oda tle vra }a ju.

15. maj 2010.

Post tra u mat ski stre sni po re me }aj

Posttraumatski stresni poreme}aj,

poznatiji kao „vijetnamski

sindrom“, u ameri~ku psihijatriju

zvani~no je uveden pre skoro 30

godina, a kao wegovi potencijalni

uzroci navedeni su prirodne

katastrofe, bombardovawe,

torture, streqawe, kidnapovawe,

zemqotresi i sli~no. Oboleli

od ovog poreme}aja u~esnici su ili

svedoci ozbiqnih emocionalnih

patwi. Nedavno je, me|utim,

utvr|eno da ovaj poreme}aj

posredno mo`e uti~e na porodicu,

prijateqe, ali i na lekarsko

osobqe koje se brine o pacijentu

sa ovim sindromom.

Se}awa koja

Psi ho lo zi su PTSP de fi ni -

sa li kao psi ho lo {ki po re me }aj

iza zi van tra u ma ti~ nim do ga |a -

jem, ko ji obi~ no ukqu ~u je smrt nu

opa snost ili ozbiq ne po vre de, a

ko ji se mo ̀ e do ̀ i ve ti sa mo stal -

no ili u gru pi. Ta kvi pri me ri

ukqu ~u ju si lo va we, pri rod ne ka -

ta stro fe, rat ne bor be i te {ke

ne sre }e, kao {to su avi on ske.

Po sle tra u ma ti~ nog do ga |a ja, pr -

vi simp to mi mo gu se ja vi ti na kon

48 sa ti, ali isto ta ko mo gu se ma -

ni fe sto va ti i na kon ne ko li ko go -

di na. Osnov ni simp to mi su po -

nov no pro ̀ i vqa va we tra u ma ti~ -

nog do ga |aj u „fle{ be ko vi ma“

ili kroz no} ne mo re, a pri sut no

je i iz be ga va we dru gih qu di, po -

re me }a ji spa va wa, pa ~ak i sni -

èn prag to le ran ci je na fru -

stra ci je.

Post tra u mat ski stre sni

po re me }aj mo ̀ e da osta vi trag

na one ko ji do ̀ i ve tra u ma ti ~an

do ga |aj, ali isto ta ko mo ̀ e uti -

ca ti i na pri ja te qe, po ro di cu i

na one ko ji su za du ̀ e ni da se

bri nu za oso be sa PTSP-om,

kao {to su rad ni ci hit ne po mo -

}i i le ka ri, i u tom slu ~a ju go -

vo ri se o se kun dar nom PTSP.

Pre ma re ~i ma psi ho lo ga, qu di

ko ji su bi li sve do ci ne ke ne sre -

}e ne ì ve u va ku u mu, pa su zbog

to ga po ro di ca i pri ja te qi, po -

sred no, ta ko |e po go |e ni pro ̀ i -

vqe nim tra u ma ti~ nim is ku stvom

tih oso ba.

Ka ko na vo di Shad Mes had,

je dan od vo de }ih eks pe ra ta u

obla sti PTSP-a u Ame ri ci, ko ji

je po ma gao i po vrat ni ci ma iz

Vi jet nam skog ra ta, ono {to se

kod ma jo ra Na da la Ha sa na su -

sre }e je upra vo ob lik se kun dar -

nog PTSP-a. On ta ko |e sma tra

da je „oki da~“ ko ji je ma jo ra Ha -

sa na na veo na ova kav ~in ~i we -

ni ca da su ga ne dav no oba ve sti -

li da }e bi ti raz me {ten u Irak

ili Av ga ni stan.

„Ne ma mo do voq no in for -

ma ci ja o Ni dal Ma lik Ha sa nu i

we go vim mo ti vi ma. Me |u tim, ako

je le ~io voj ni ke ko ji su pa ti li od

post tra u mat skog stre sa i ko ji su

se vra }a li iz voj nih ak ci ja u

Ira ku, a na kon to ga se su o ~io sa

~i we ni com da }e bi ti raz me -

{ten upra vo ta mo gde we go vi pa -

ci jen ti is ku si li te tra u me, mo glo

je da bu de do voq no, u kom bi na -

ci ji sa dru gim stre so vi ma, da

iza zo ve ne ku vr stu psi ho ti~ nog

slo ma ko ji bi ob ja snio stra vi~ -

no na si qe ko je se do go di lo“ re -

~i su Mes ha da, a pre no se ame -

ri~ ki me di ji.

Zlo ~in ko ji je Ma lik Ha san

po ~i nio 5. no vem bra opo mi we da

}e se naj ve ro vat ni je broj slu ~a -

je va PTSP-a u Fort Hud po ve }a -

va ti i da je neo p hod no da vi {e

psi hi ja ta ra ra di u ovoj ba zi da

bi se spre ~i le ne sre }e u bu du} -

no sti. Me |u tim, taj po re me }aj ne

mo ̀ e da se iz le ~i te ra pi jom i

an ti de pre si vi ma. To je bo lest

ko ja, na ̀ a lost, osta je pri ta je na

i mo ̀ e se sa mo dr ̀ a ti pod kon -

tro lom.

Tok i is hod PTSP, ka ko ka -

ù stru~ wa ci, za vi si i od vre me -

na po sta vqa wa di jag no ze, za tim

vre me na ka da je za po ~e to le ~e -

we, po sto ja wa te ̀ eg te le snog

o{te }e wa ili obo qe wa, ka rak -

te ri sti ka li~ no sti pre obo le va -

wa, ali i ka rak te ri sti ka sa mog

45

Pre ma stu di ji spro ve de noj u Ame ri ci 2005. go di ne, od

168.528 ira~ kih ve te ra na u ame ri~ koj voj sci, kod 20 od sto di -

jag no sti fi ko va ni su psi ho lo {ki po re me }a ji, ukqu ~u ju }i 1.641

ve te ra na sa post tra u mat skim stre snim sin dro mom.

U is toj stu di ji ob ja vqe noj pro {le go di ne, vi {e od 12.500

od go to vo 245.000 rat nih ve te ra na po se ti lo je sa ve to va li {ta

u cen tri ma za sa na ci ju pro ble ma i simp to ma PTSP-a.

Ma rin ci i pri pad ni ci kop ne ne voj ske ima ju sko ro ~e ti ri

pu ta ve }e {an se da obo le od PTSP-a ne go pri pad ni ci mor na -

ri ce i va zdu ho plov stva zbog wi ho ve ve }e iz lo ̀ e no sti bor be -

nim si tu a ci ja ma. Isto ta ko, dvo stru ko je ve }a ve ro vat no }a da

voj ni ci po po vrat ku iz bor be pri ja ve ne ki ob lik PTSP-a u od -

no su na ofi ci re i ko mand ni ka dar.

Ova stu di ja ta ko |e po ka zu je i da ve li ki pro ce nat è na,

sko ro 10 od sto, ko je su bi le u ak tiv noj slu ̀ bi, ali i one pen zi -

o ni sa ne, a ko je su bi le na slu ̀ bi u Ira ku, pa te od PTSP-a. Ka -

ko se na vo di u is tra ̀ i va wu, è ne u ame ri~ koj voj sci ko je slu -

`bu ju u Ira ku pa te od iz ra ̀ e ni jih i vi {e is cr pqu ju }ih ob li ka

PTSP-a od svo jih mu {kih ko le ga.

âk se i u stu di ji ko je je spro ve lo Mi ni star stvo od bra ne

SAD o tru pa ma ko je su se vra ti le iz Ira ka na vo di se da je od

sva kih {est voj ni ka i ma ri na ca, bar je dan imao simp to me te -

{ke de pre si je i PTSP-a. Po red to ga, ovo is tra ̀ i va we je po ka -

za lo da sa mo od re |e ni pro ce nat voj ni ka ko ji ima ova kve psi -

hi~ ke te go be za tra ̀ i po mo} od stru~ wa ka, a je dan broj iz be ga va

da to ura di, u stra hu da ne ugro zi svo ju voj nu ka ri je ru.

MARINCI I @ENE VOJNICI

NAJUGRO@ENIJI

Se}awa bole

46

pre ̀ i vqe nog stre sa. Zna ~a jan uti caj ima ju i dru {tve na po dr {ka u

okru ̀ e wu, so ci jal ni i eko nom ski sta tus.

Upra vo zbog ta kve pri ro de PTSP-a, pre po ru ke ve te ra na pret -

hod nih ra to va ko ji su se su sre ta li sa ovim obo qe wem, ali i psi ho -

lo ga, je ste da je po red in di vi du al nih se si ja neo p hod no or ga ni zo va ti

i grup ne te ra pi je, ko je su se po ka za le kao de lo tvor ne, jer se ta ko

obo le li ose }a ju da ima ju po dr {ku me |u so bom, {to znat no po ma ̀ e u

pro ce su le ~e wa.

Re ak ci je dru {tva

Deo isto ri je ovog obo qe wa ukqu ~u je i re ak ci je dru {tva na

we ga. Bi lo da je di ja go sti fi ko van kao no stal gi ja, è le zni~ ka ki~ -

ma ili stres iza zvan eks plo zi jom gra na te, voj ni ci ko ji su pa ti li

od ovog po re me }a ja to kom isto ri je bi li su ozna ~a va ni kao za bu -

{an ti ili im je pri go va ra no da si mu li ra ju pro ble me i da è le

da iz beg nu u~e stvo va we u bor ba ma. Isto ta ko, ni su na i la zi li na

raz u me va we ~ak ni me |u me di cin skim oso bqem, ko je ni je zna lo za

ovaj pro blem, a za me ra li su im da za u zi ma ju kre vet u bol ni ca ma

oni ma ko ji ima ju vi dqi ve rat ne po vre de i ko ji ma je stvar no neo p -

ho dan.

To kom Pr vog svet skog ra ta, To mas So lo mon, ame ri~ ki le -

kar, de fi ni sao je ovo sta we pro sto kao na ~in da se „po beg ne“

iz ne pod no {qi vih okol no sti. U isto vre me, Fri drih Par sons,

ko man dant u ame ri~ koj voj noj bol ni ci, ob ja snio je da „za rat ne

ne u ro ze ko je se po na vqa ju ni je za slu ̀ na bo lest i ni ko me ne bi

tre ba lo da bu de do zvo qe no da se pro sla vi kao slu ~aj {o ka od

gra na te“.

Po zna to je i da je to kom ovog oru ̀ a nog su ko ba bri tan ska voj ska

na vod no po gu bi la vi {e od 300 svo jih voj ni ka zbog is ka za nog ku ka -

vi~ lu ka, de zer ter stva ili ne po slu {no sti. Iz da na {we per spek ti ve,

bar ne ki od wih su ve ro vat no sa mo ima li re ak ci ju na stres na stao

zbog u~e stvo va wa u bor be nim dej stvi ma.

Bi qa na MI QI]

15. maj 2010.

Ia ko sva ki rat ima svoj ukus, isto ri ja je po ka za la da je za -

jed ni~ ka ka rak te ri sti ka svih ra to va to {to u~e stvo va we u bor -

ba ma, sva ka ko, osta vqa tra ga, bez ob zi ra na to da li je re~ o

po bed ni ci ma ili po ra ̀ e ni ma. Ono {to se to kom to kom vre me na

me wa lo su ime na ko ji ma su na zi va ni emo ci o nal ni stre so vi ko ji

su mu ~i li u~e sni ke ovih oru ̀ a nih su ko ba.

Stru~ wa ci sma tra ju da je uti caj ko ji oru ̀ a ni kon flikt ima na

psi hi~ ko sta we ve ro vat no za po ~eo ka da je pra ~o vek pr vi put po ku -

pio sa tla {tap ili ka men, a od ta da do da nas sa mo se dru ga ~i je

na zi va. To kom Gra |an skog ra ta u Ame ri ci, ne ki voj ni ci iz gu bi li su

vo qu ili sna gu da se bo re ili su pa ti li od no stal gi je, a ova kvo sta -

we ka sni je je di jag no sti ko va no kao „voj ni~ ko sr ce“. Ono je po zna to

i kao „{vaj car ska bo lest“ – uspo me na na da nak voj ni ka iz te ze mqe

ko ji su bi li pri mo ra ni da u~e stvu ju u voj nim ope ra ci ja ma.

Ka sni je je uve den po jam „è le zni~ ka ki~ ma“, ko ji je na stao

zbog broj nih uà snih è le zni~ kih ne sre }a, gde je ve li ki broj

qu di ima lo psi ho lo {ke po sle di ce na kon {to su bi li sve do ci

ova kvih do ga |a ja u ko ji ma je obi~ no stra da lo i po vre |i va no

mno go qu di. Ka ko je po jam evo lu i rao, me |u le ka ri ma je za vla da -

lo op {te mi {qe we da zbog in ten ziv nog stra ha mo ̀ e bi ti na ru -

{en ner vni si stem oso be ko ja je ne ku tra ge di ju pro ̀ i ve la. Sled -

stve no to me, do kra ja 19. ve ka, tra u mat ska hi ste ri ja i tra u mat -

ska ne u ra ste ni ja pri hva }e ne su kao poj mo vi ko ji ozna ~a va ju psi -

ho lo {ke po re me }a je.

Me |u tim, tek je na kon Pr vog svet skog ra ta na sta la glo bal -

na afir ma ci ja, za to vre me na pred ne ide je, o pod sve snim men -

tal nim pro ce si ma. To kom tog ra ta, le ka ri su opi si va li sta we

voj ni ka kao {ok pre tr pqen od broj nih eks plo zi ja gra na ta. Ta kve

di jag no ze do de qe ne su voj ni ci ma sa ne u ro lo {kim simp to mi ma,

ali bez fi zi~ kih po vre da.

Dru gi svet ski rat iz ne drio je kon cept „bor be nog za mo ra“.

Sta ti sti ka po ka zu je da je jed na od sva ke ~e ti ri `r tve Dru gog svet -

skog ra ta ne po sred no po ve za na sa ne kim men tal nim po re me }a jem.

U bor ba ma na evrop skom kon ti nen tu, ame ri~ ki voj ni ci za be le ̀ i li

su da na sva ka tri voj ni ka ko ji su ra we ni u bor bi, ide je dan voj nik

ko ji je `r tva stre sa do ̀ i vqe nog u bor be nim dej stvi ma.

Ali, tek rat no is ku stvo is ku stvo u Vi jet na mu do pri ne lo je da

se po jam „post tra u mat ski stre sni po re me }aj“ po pu la ri zu je i 1980.

go di ne za ve de u Di jag no sti~ ki i sta ti sti~ ki pri ru~ nik men tal nih

po re me }a ja. Me |u stru~ nim kru go vi ma 1999. go di ne zah te va lo se

ko ri {}e we na zi va „ re ak ci ja na stres iza zvan u~e {}em u bor be -

nim dej stvi ma“, a ka sni je je pro me wen u „ope ra tiv no-bor be ni

stres“ u na me ri da se na gla si raz li ka u od no su na dru ge ob li ke

PTSP-a ko je su iza zva ne osta lim tra u ma ti~ nim is ku stvi ma.

ISTORIJA BOLESTI

Kako bi smawile opasnost od nuklearnog oru`ja,

dve najve}e nuklearne sile (SAD i Rusija) pot-

pisale su 8. aprila u Pragu Sporazum o daqem

smawewu i ograni~ewu svojih sada{wih 5.000 na

3.100 nuklearnih bojnih glava. Ve} 12. i 13. aprila u

Va{ingtonu su predsednici 47 dràva na skupu pod

nazivom „Samit o nuklearnoj bezbednosti” razma-

trali kako da uspostave sistem koji }e pouzdano

spre~iti da nuklearni materijali ne do|u u posed

neobuzdanih subjekata.

Imaju}i u vi du da oboga}enog uranijuma ima u

koli~inama do voqnim da se na pravi oko 100.000

nu klearnih bojnih glava, ne-

sumwiv je zna ~aj va{ingtonskog

samita o unapre|ewu po stoje}eg

reìma nu klearne me|unarodne

bezbednosti.

Nuklearno or u`je pred-

stavqalo je efikasno (privilegov-

ano) odbrambeno i/ili prete}e

sredstvo sa mo do trenutka dok ga je

posedovala samo jedna dràva. Za

vreme tzv. hladnog rata nuklearno

oru`je vi{e je predstavqalo teret

onima koji su ga posedovali nego

sredstvo koje moè biti upotre-

bqeno za postizawe ratnih ciqe-

va. Takvo saznawe navodi wegove

razumne imaoce (dràve) da traga-

ju za na~inima kako da se to oru`je

smawi i potpuno ukloni.

Nasuprot navedenom, u

savremenoj me|unarodnoj

areni postoje pojedini

ne razumni (nesuvereni) subjekti,

koji rukovo|eni iracionalnim

politi~kim ciqevima nastoje da

se naoruàju nuklearnim oru ̀ -

jem. Radi se o te ro-ri sti~kim

kolektivitetima, pre sve ga Al

Kaidi, koja sistematski

poku{ava da nabavi takvo razorno oru`je. U ve zi

s wenim mogu}nostima da ostvari nameravani

ciq, treba imati u vidu slede}e: na va{ingtonskom

sku pu o nuklearnoj bezbednosti u~estvovalo je 47

dràva, a raspoloìva saznawa upozoravaju da

Al Kaida ima pozicije u oko 90 dràva savremenog

sveta. Zato, logi~no je zapitati se da li }e biti

optimalno uspe{no realizovane obaveze koje su

dogovorene na tom samitu, koje treba da onemogu}e

da materijal za izradu nuklearnog oru`ja dospe u

posed Al Kaide.

Pitawe je da li }e pomenute obaveze po{tovati

sve dràve (192), posebno one u kojima Al Kaida delu-

je. Ovim ponovo dolazi do izraàja saznawe da je

me|unarodna bezbednost nedeqiva. U konkretnom

slu~aju, poguban je bilo kakav dosluh neke dràve sa

teroristima, nezavisno od motiva kojima se rukovodi.

Aktuelno me|unarodno deklarativno pro-

tivteroristi~ko saglasje, a u su{tini, podmuklo nesa-

glasje, ~ini da je nuklearna opasnost ve}a po

me|unarodnu bezbednost nego u periodu hladnog rata.

Prvenstveno zato {to su evidentni na pori teror-

ista da se naoruàju oru`jem za masovno uni{tavawe

i ukoliko uspeju u tome, u najve}oj

mogu}oj me ri }e po ve}ati svoje

mo gu}no sti u po gle du za stra -

{ivawa po tencija lnih ̀ r tava na-

pada.

Treba imati u vidu da ukoliko

se neki teroristi~ki kolek-

tivitet domogne takvog oru -

`ja, ne treba sumwati da }e ga up -

otrebiti. Naprosto, teroristi

nemaju odgovornost kakvu imaju

dràve. Eventualni teroristi~ki

nu klearni napad u nekom gradu

imao bi ka taklizmi~ne po -

sledice. Pod pretpostavkom da

bude izveden na teritoriji drà -

ve koja ima nuklearno oru`je (vo -

|a Al Kaide Osama bin Laden je

25. marta 2010. zapretio SAD

novim napadima), mogu}e je pret-

postaviti wenu reakciju protiv

dràve za koju se ustanovi da je

bila u dosluhu sa nalogodavcima

ili neposrednim izvo|a~ima

takvog napada.

Zakqu~ak u vezi sa evident-

nom nuklearnom teroristi~kom

opasno{}u je jasan: me|unarod-

na zajednica mora urgentno da

se jedinstveno odredi u pogledu nosilaca teroriz-

ma – da revnosno suzbija svaki oblik tog surovog

nasiqa, jer bezbednosna protivteroristi~ka prak-

sa upozorava da ne postoje umereni i èstoki

teroristi.

To zna~i da ako je danas Al Kaida zaokupqena

problemom nuklearnog naoruàvawa, sutra to moè

da bude neki drugi teroristi~ki kolektivitet, preksu-

tra tre}i... U stvari, nacionalna i me|unarodna

bezbednost moè da bude suo~ena sa neo~ekivanim

oblikom ugroàvawa.

Pi{e

dr Milan Mijalkovski

April 2010.

bi}e zapam}en

po iskrenom

poku{aju

najve}eg broja

dràva

savremenog

sveta da

smawe

postoje}u

nuklearnu

opasnost po

sopstvenu i

me|unarodnu

bezbednost.

Wihov napor

je razumqiv,

budu}i da svet

osnovano

smatra da je

danas ve}a

mogu}nost

upotrebe

nuklearnog

oru`ja nego za

vreme tzv.

hladnog rata.

Aktuelno me|unarodno

deklarativno proti vte -

roristi~ko saglasje, a u

su {tini, podmuklo nesa-

glasje, ~ini da je nuklear-

na opasnost ve}a po me -

|unarodnu bezbednost ne -

go u periodu hladnog rata.

Prvenstveno zato {to su

evidentni napori te ro -

rista da se naoruàju

oru`jem za masovno uni -

{tavawe i ukoliko uspeju

u tome, u najve}oj mogu}oj

meri }e pove}ati svoje

mogu}nosti u pogledu zas-

tra{ivawa potencijalnih

`rtava napada.

47

NUK

Pogledi

48

Programi transformacije pe{adinaca 21. veka

Visokotehnolo{kiratnici

15. maj 2010.

isku

stva

e vo lu ci ja u voj noj obla sti uslo vi la je i kva li ta tiv nu teh ni~ ko-teh no -

lo {ku tran sfor ma ci ju, pre o bli ko va we da na {weg voj ni ka kop ne ne voj -

ske u vi so ko teh no lo {kog rat ni ka bu du} no sti. Kon cept voj ni ka kop ne ne

voj ske bu du} no sti – In fan try Sol di er of the Fu tu re – uob li ~en je u po sled -

woj de ce ni ji pro {log ve ka, a po sle di ca je in ten ziv nog teh nolo-

{kog na pret ka u obla sti na o ru ̀ a wa, voj ne opre me i in for ma ci o nih teh no -

lo gi ja, ali i re zul tat is ku sta va ste ~e nih u broj nim rat nim su ko bi ma s kra ja

pro {log i po ~et ka ovog ve ka.

Raz voj no vih ope ra tiv nih kon cep ci ja i teh no lo gi ja sa dr ̀ i kva li ta tiv ne

pro me ne u obla sti po kre tqi vo sti, pra vo vre me nog uo ~a va wa opa sno sti, efi -

ka sni je za {ti te i us kla |e nog od go vo ra na si me tri~ ne i asi me -

tri~ ne pret we u raz li ~i tim am bi jen ti ma, po seb no u ur -

ba nim sre di na ma, te na ~i na na ko ji se iz vo de bor be ne

i ne bor be ne ope ra ci je.

Ka ko ve }i na ze ma qa ima sop stve ne pro gra me za

rat ni ka 21. ve ka, Na to je 2003. go di ne for mi rao

rad nu gru pu TG-1 ~i ji je za da tak bio da ob je di ni

na po re 20 ze ma qa ka ko bi se ostva ri la in ter o -

pe ra bil nost iz me |u raz li ~i tih na ci o nal nih pro -

gra ma i rad ne gru pe za stan dar di za ci ju si ste ma

voj ni ka bu du} no sti i we go ve opre me, u ko joj rav no -

prav no u~e stvu ju ame ri~ ki i evrop ski part ne ri.

Tre ba re }i da se ra di o ve o ma sku pom pro gra mu –

po je di na~ ni kom ple ti za voj ni ka bu du} no sti ko {ta -

ju od 20.000 do 40.000 evra, {to mo gu da pod ne su

sa mo fi nan sij ski ja ke ze mqe.

LAND 125 i VO JAK 21Au stra lij ski pro gram Wun der ra – LAND 125

Sol di er Com bat System raz vi ja se u sa rad wi sa ame -

ri~ kim stru~ wa ci ma od 1997. go di ne u ne ko li ko

fa za. Po naj no vi joj va ri jan ti (SEv1), au stra lij -

ski rat nik 21. ve ka bi }e na o ru ̀ an ju ri {nom

pu {kom F88, ka li bra 5,56 mi li me ta ra i ima -

}e ugra |e nu ter mo vi zij sku ni {an sku spra vu. Ta -

ko |e, ima }e po boq {an {lem, tak ti~ ki pr sluk,

no vi si stem za no {e we bor be ne opre me, li~ ni ra -

dio-ure |aj, dvo gled za osma tra we no }u, iz vo re za na -

pa ja we elek tron skih si ste ma i {tit ni ke za lak to ve i ko le na.

ê {ki pro gram VOJAK 21 (V-21) raz vi ja se od 2004. go di ne,

ka ko bi se ~e {ka opre ma pri la go di la stan dar di ma Se ver no a -

tlant ske ali jan se. ê {ki voj nik bi }e opre mqen in te gri sa nim

{le mom ko ji }e omo gu }i ti upo tre bu ka me re LLLC – Low Le ved LightCa me ra sa kom pakt nim po ka zi va ~em na {le mu. Bi }e na o ru ̀ an

no vom au to mat skom pu {kom CZ 805, ka li bra 5,56 mi li me ta ra.

Pro gram pred vi |a da ê {ka do 2015. go di ne no vim kom ple tom

opre mi tri ba ta qo na.

FE LINJe dan od naj u spe {ni jih na ci o nal nih pro gra ma opre me voj ni ka

u 21. ve ku je ste fran cu ski pro gram FE LIN – Fan tas sin A Equ i pe ments etLi a si ons In te gre es. Pro gram je po ~eo da se raz vi ja 1996. go di ne.

Fran cu ska ar mi ja je od pro iz vo |a ~a na ru ~i la 34.500 kom ple ta ko -

jim }e opre mi ti 20 pe {a dij skih pu ko va i pri pad ni ke oklop nih, in -

`i we rij skih i ar ti qe rij skih pu ko va.

Kom plet FE LIN ob u hva ta tri osnov na si ste ma – in di vi du al ni

ko ji ima {est pod si ste ma, po seb ne si ste me po put ter mi nal nog in -

for ma ci o nog, vi {e na men skog bi no ku lar nog IC osma tra~ kog ure |a -

ja i ko lek tiv ne si ste me, od no sno gru pu pre no snih elek tron skih si -

ste ma. U in di vi du al ni si stem spa da ju kom plet ode }e i opre me (uni -

for ma, obu }a, {lem, za {tit ni pr sluk, ru ka vi ce, {tit ni ci), elek -

tron ski ure |a ji (pre no sni ra ~u nar, li~ na ra dio-sta ni ca po ve za -

na pe {a dij skom in for ma ci o nom mre ̀ om, op to e lek tron ski ure |a -

ji, ure |a ji za no} no osma tra we), te kom plet na o ru ̀ a wa – ju ri {na

pu {ka FA MAS, ka li bra 5,56 mi li me ta ra, ko ja ima ugra |en vi so ko -

o se tqi vi osma tra~ ki ure |aj, snaj per ska pu {ka Gi at FR-F2, ka li bra

7,62 mi li me ta ra, i la ki pu {ko mi tral jez FN Her stal mi ni mi, ka li -

bra 5,56 mi li me ta ra sa ni {an sko-osma tra~ kim ure |a jem i od go -

va ra ju }om pro gram skom opre mom ugra |e nom u pre no sne elek tron -

ske si ste me.

Sol da to fu tu roIta li ja ni kom plet za

voj ni ka bu du} no sti – Sol da tofu tu ro raz vi ja ju u tri va ri jan -

te – za ko man di re vo do va,

strel ce i gre na di re, od no sno

ba ca ~e bom bi. Osnov ni ele -

men ti u sve tri va ri jan te bi -

}e iden ti~ ni, dok }e do dat ni,

spe ci jal ni bi ti za sva ku va -

ri jan tu po seb ni. Ko man di ri

vo do va bi }e opre mqe ni si -

ste mom C2, ko ji se sa sto ji od

si ste ma za be ̀ i~ nu iz me nu

po da ta ka i si ste ma za ori -

jen ta ci ju.

Na ras po la ga wu }e ima -

ti i bi na ku lar ni si stem za

ozna ~a va we ci qe va u dva ka -

na la (dnev ni i no} ni ter mal -

ni), ugra |e ne la ser ske da qi -

no me re i si stem GPS. Strel ci pe {a din ci bi }e na o ru ̀ a ni mo der ni -

zo va nom va ri jan tom po sto je }eg mo de la ju ri {ne pu {ke AR-70/90 i CX-4storm. No va pu {ka ima }e te le skop ski kun dak, bi }e lak {a i opre mqe -

na dnev no-no} nim osma tra~ ko-ni {an skim ure |a jem, dok }e gre na di ri

ima ti ba ca~ bom bi ka li bra 40 mi li me ta ra, ko ji ima i in ven tiv ni si -

stem za kon tro lu va tre, la ser ski da qi no mer i ba li sti~ ki ra ~u nar.

Ve li ku pa ̀ wu Ita li ja ni po sve ti li su no voj uni for mi, obu }i i

sred stvi ma za {ti te. Bor be ni za {tit ni pr sluk pred sta vqa kom bi na -

ci ju op ti mal ne za {ti te i uni ver zal nog mo du la po ve za nog elek tron -

skim si ste mi ma. No va uni for ma iz ra |e na je od tka ni na vi so kih an -

ti de tek cij skih svoj sta va i obez be |u je vi so ki ste pen RHB za {ti te.

[i ro ka pri me na elek tron skih si ste ma do ve la je do raz vo ja na pred -

nih kla si~ nih pu wa ~a za po sto je }e ba te ri je, ali i al ter na tiv nih iz -

vo ra na pa ja wa – raz li ~i ti te ren ski so lar ni pa ne li.

Do mi na tor

Osno vu raz vo ja pro gra ma opre ma wa iz ra el skog voj ni ka 21.

ve ka ~i ni pro je kat – Tsayad, ko ji pred vi |a di gi ta li za ci ju kop ne nih

sna ga. Kqu~ ni deo pro gra ma in te gri sa nih pe {a dij skih bor be nih

si ste ma IICS – In te gra ted In fan try Com bat Systems ~i ni ra ~u nar PDU(Per so nal Di gi tal Unit), ko ji pod u pi re upo tre bu ope ra tiv nog si ste ma

Win dow CE (Wi nel) 5.0 ili 6.0, kao i upo tre bu ope ra tiv nog si ste -

ma Li nux. Ma sa PDU bez ba te ri ja je oko 700 gra ma, a vre me upo tre be od

~e ti ri do 14 sa ti. Ra ~u nar je, pre sve ga, na me wen za pla ni ra we za -

da ta ka, pri ka zi va we i pre gled do sta vqe nih in for ma ci ja u vre me

iz vo |e wa ak ci ja. Raz vi je ne su dve va ri jan te – za pri ka ~i wa we na

xep uni for me i za ugrad wu na {lem.

Za ko mu ni ka ci ju raz vi jen je ra dio-ure |aj PRC-710 MB, ko ji

ra di u fre kvent nom op se gu od 30 do 512 me ga her ca, ma se oko 800

gra ma i mo gu} no sti da ra di u kon ti nu i te tu do 15 sa ti. Iz ra el ski

voj nik ima }e na ras po la ga wu i la ki pre no sni, ru~ ni ter mo vi zij -

ski si stem co ral, na ko ji je ugra |en la ser ski da qi no mer i si stem

GPS. Od na o ru ̀ a wa ima }e au to mat sku pu {ku IMI TAR-21, ka li bra

5,56 mi li me ta ra, opre mqe nu dnev no-no} nom ka me rom, la ser skim

da qi no me rom i pot cev nim ba ca ~em gra na ta ka li bra 40 mi li me ta -

ra. Pro gram Do mi na tor ob u hva ta i bes pi lot nu le te li cu skylark i

mi ni ro bot Vi per.

Ne ma~ ki kop ne ni rat nik

49

Ne ma~ ki pro gram kop ne nog rat ni ka 21. ve ka IdZ/IdZ-ES – In -fan te rist der Zu kunft od vi ja se od dru ge po lo vi ne de ve de se tih go di -

na pro {log ve ka, a is pro ban je u Av ga ni sta nu, Kon gu i na Ko so vu.

Kom plet IdZ (ES) ob u hva ta {lem sa ba li sti~ kom za {ti tom i mo -

gu} no {}u ugrad we osma tra~ kih i vi deo-ure |a ja, za {tit ni pr sluk,

na o ~a re i {tit ni ke za lak to ve i ko le na, za tim u obla sti pra vo -

vre me nog ot kri va wa opa sno sti i pret wi osma tra~ ko-ni {an ski

ure |a je Vic tro nix vec tor IV, Ze iss AN/PAS-13V. Od na o ru ̀ a wa bi

imao au to mat sku pu {ku H&K G-36 ka li bra 5,56 mi li me ta ra na

ko ju je ugra |en ba ca~ gra nat ka li bra 40 mi li me ta ra, au to mat

MP7 ka li bra 4,6 mi li me ta ra, la ki pu {ko mi tra qez H&K MG4 u

ka li bru 5,56 mi li me ta ra i ru~ ni ra ket no-pro ti vo klop ni ba ca~

Dyna mit No bel Pan zer fa ust 3, te in te gri sa ni vi {e na men ski in for -

ma cij sko-na vi ga cij ski (Tha les Nav lComC41) i ko mu ni ka cij ski ele -

me nat.

skih si ste ma, {lem s vi deo-ka me rom i mo gu} no {}u da se ure |aj mon -

ti ra za osma tra we no }u.

Li~ no na o ru ̀ a we {pan skog voj ni ka bu du} no sti je ste mo der ni -

zo va na ju ri {na pu {ka H&K G-36 ka li bra 5,56 mi li me ta ra, ko ja se

pro iz vo di u [pa ni ji.

MAR CUSZa opre ma we voj ni ka u 21. ve ku [ved ska od 2002. go di ne raz -

vi ja pro gram MAR CUS – Markstrid su tru stad Sol dat, ko ji tre ba da is pu -

ni glav ne zah te ve op ti mal nog si ste ma C4 – ubo ji tost, za {ti tu, mo -

bil nost i iz dr ̀ qi vost. Na ni vou vo da {ved ski voj ni ci bi }e opre -

mqe ni ra dio-ure |a jem Mo to ro la GP328/RA 1183/4183, dok }e u

okvi ru ode qe wa ima ti ra dio-ure |aj Se lex Ga li leo.

Voj ni ci }e no si ti au to mat sku pu {ku Bo fors Ak5D ka li bra 5,56

mi li me ta ra, ko ja ima pot cev ni ba ca~ gra na ta u ka li bru 40 mi li me -

ta ra, a na ko ju se mo gu po sta vi ti raz li ~i ti osma tra~ ki i ni {an ski

ure |a ji.

U kom plet spa da ju i si stem GPS (voj ni MIL-STD Roc kwell Co lin sovDARG ili ko mer ci jal ni Gr mi non GPS Map 765), IC i vi deo-ka me ra

za sni ma we, na pred na bor be na uni for ma, za {tit ni ba li sti~ ki pr -

sluk i na pred ni {lem.

FISTBri ta ni ja od 1994. go di ne ra di na raz vo ju kon cep ta pro gra ma

opre ma wa voj ni ka bu du} no sti FIST – Fu tu re In fan try Sol di er Tec hno logy.Od 2003. go di ne taj pro gram u ce lo sti je pre u ze la kom pa ni ja Tha lesUK, ko ja se oba ve za la da }e bri tan skoj ar mi ji do 2020. go di ne is po -

ru ~i ti 35.000 kom ple ta za opre ma we pe {a di na ca, ma ri na ca i pri -

pad ni ka va zdu {no de sant nih je di ni ca.

Kom plet ob u hva ta pet ce li na – C4ISR (ce lo vit si stem ko man do va -

wa, kon tro le, ko mu ni ka cij sko, ra ~u nar sko i oba ve {taj no obez be |e we,

iskustva

50

NOR MANSU okvi ru kon cep ta mre ̀ no-cen tri~ nog ra to va wa CNW –

Cen tric Net work War fa re Nor ve {ka je za svo je voj ni ke raz vi la mo -

du lar ni ark ti~ ki mre ̀ no-cen tri~ ni pro gram NOR MANS – Nor -we gi an Mo du lar Arc tic Net work Sol di er. Pro gra mom je pred vi |e no

da svi voj ni ci u 21. ve ku bu du opre mqe ni ta ko zva nim la kim kom -

ple tom ko ji se sa sto ji iz tri mo du la. Pr vi ob u hva ta ra dio-ure -

|aj ko ji ima do da tak za za {ti tu slu ha – Har ris RF-7800S, fre -

kvent nog op se ga od 350 do 450 me ga her ca, do me ta na otvo re nom

pro sto ru od dva do tri ki lo me tra, a u ur ba nom am bi jen tu do 800

me ta ra, uz mo gu} nost isto vre me nog raz go vo ra i pre no {e wa in -

for ma ci ja.

U dru gom mo du lu na la ze se mi kro ra ~u nar i pa siv ni osma tra~ -

ki i ni {an ski sen zo ri za oru` je, dok je u tre }em ru~ ni tak ti~ ki

da ta ter mi nal. Pro gram pred vi |a i iz grad wu ~e tvr tog mo du la na -

me we nog ko man di ri ma ode qe wa, a ko ji ob u hva ta mi kro ra ~u nar,

tak ti~ ki ru~ ni ter mi nal s pri ka zi va ~em, ra dio-ure |aj za ve zu s

vi {im je di ni ca ma i me |u ve zom za pri stup in for ma ci ja ma ak tiv -

nih sen zo ra. Po seb na pa ̀ wa bi }e po sve }e na na o ru ̀ a wu i opre -

mi s ob zi rom na ark ti~ ki am bi jent upo tre be je di ni ca. To na la ̀ e

da se taj seg ment pro gra ma NOR MANS sa sto ji od ro bu snog, si gur -

nog i pro ve re nog na o ru ̀ a wa ko je }e bez za sto ja dej stvo va ti u eks -

trem nim uslo vi ma, iz me |u osta log i na tem pe ra tu ri is pod 30 ste -

pe ni Cel zi ju sa.

Ho land ski D2S2

Ho land ski pro gram za voj ni ka bu du} no sti D2S2 – Dutch Di smo -un ted Sol di er System naj ve }u pa ̀ wu po kla wa za {ti ti (ba li sti~ ka i

RHB), uboj no sti, pra vo vre me nom ot kri va wu opa sno sti i in for ma cij -

sko-ko mu ni ka cij skim re {e wi ma. Ho land ski voj nik no si }e ju ri {nu

pu {ku Di e ma co C7/C8 ka li bra 5,56 mi li me ta ra, ko ja ima ugra |en

na pred ni osma tra~ ko-ni {an skim ure |aj Ele com C79 i pot cev ni ba -

ca~ bom bi ka li bra 40 mi li me ta ra.

COM FUT[pan ska kom pa ni ja EADS, sa ko o pe ran ti ma-spe ci ja li zo va nim

pred u ze }i ma, re la tiv no je ka sno (2006. go di ne) po ~e la da raz vi ja

pro gram opre ma wa {pan skog voj ni ka u 21. ve ku – COM FUT. Kom plet

sa dr ̀ i sa vre me nu uni for mu ~i ja je funk ci ja odr ̀ a va we to plot ne

sta bil no sti te la voj ni ka i zna ~aj nog sma we wa mo gu} no sti we go vog

vi zu el nog opa ̀ a wa na boj nom po qu. U kom ple tu se na la zi i na pred -

ni si stem C2 (ko man do va we i kon tro la), no vi tip za {tit nog pr slu ka

ko ji ima ugra |e ne ra dio-ure |a je i ba te ri je za na pa ja we elek tron -

15. maj 2010.

Od biv {ih ju go slo ven skih re pu bli ka Slo ve ni ja je naj da qe

oti {la u raz vo ju kom ple ta za rat ni ka 21. ve ka. No va uni for ma

(zim ska i let wa) i obu }a pri mar no ima ju ulo gu za {ti te voj ni ka

od vre men skih uti ca ja. U kom plet spa da i opre ma za te ren ske

uslo ve (vre }a za spa va we) za tem pe ra tu re od mi nus do plus 40

ste pe ni Cel zi ju sa, za tim, {lem ma se 1.450 gra ma ko ji je na pra -

vqen od ne gor qi vih ara mi da s spoq nim slo jem ot por nim na ha -

ba we, a pri la go |en za po sta vqa we slu {a li ca. Kom plet ta ko |e

ima ure |aj za no} no osma tra we i za {tit nu ma sku, tak ti~ ki frag -

men ti ra ni za {tit ni pr sluk i za {tit ne na o ~a re Sha lon EPS 21.

Me |u op to e lek tron skim sred stvi ma kom plet voj ni ka za 21. vek

ima mo no ku lar ni ure |aj za no} no osma tra we, la ser ski bi no ku -

lar ni da qi no mer me trix s elek tron skim kom pa som. Od tak ti~ kih

ko mu ni ka ci o nih si ste ma slo ve na~ ki voj nik opre mqen je GPS si -

ste mom i ul tra la kim pre no snim ra dio-ure |a ji ma. Osnov no na -

o ru ̀ a we bi }e au to mat ska pu {ka FN F2000S, ka li bra 5,56 mi -

li me ta ra.

SLOVENA^KI BORAC BUDU]NOSTI

51

osma tra we i iz vi |a we), ubo ji tost (po boq {a na va ri jan ta ju ri {ne pu -

{ke SA8O ka li bra 5,56 mi li me ta ra i pre no sni pro ti vo klop ni ra ket -

ni si stem ja ve lin i LAW. Ta ko |e, ob u hva ta ele men te ko ji se od no se na

spo sob nost pre ̀ i vqa va wa – po kre tqi vost i iz dr ̀ qi vost. Pre ma oce -

ni bri tan skih stru~ wa ka, kom plet po ve }a va bor be nu spo sob nost voj -

ni ka, po seb no pre ci znost, i sma wu je wi ho va fi zi~ ka i psi ho lo {ka op -

te re }e wa u bor bi.

Land Warrior i MERSKra jem osam de se tih go di na pro {log ve ka Ame ri kan ci su po ~e -

li da ra de na raz vo ju teh no lo {ki naj kom pli ko va ni jeg pro jek ta za

opre ma we voj ni ka u 21. ve ku – Land War ri or (kop ne ni rat nik), s osnov -

nim ci qem da se po boq {a bor be na mo} voj ni ka, po ve }a spo sob nost

we go vog pre ̀ i vqa va wa na sa vre me nom bo ji {tu i da se sva kom voj -

ni ku obez be di u~e {}e u pro ce su ko man do va wa i kon tro le u bor be -

nim i ne bor be nim dej stvi ma. Zah tev ame ri~ ke kop ne ne voj ske bio je

umre ̀ a va we kom ple ta Land War ri or s fa mi li jom oklop nih bor be nih

vo zi la to~ ka {a Stryker, {to taj pro gram ~i ni je din stve nim me |u svim

pro gra mi ma ko ji se raz vi ja ju u sve tu.

Kom plet je mo du la ran i pri la go |en raz li ~i tom spek tru iz -

vr {a va wa za da ta ka. Raz vi je na su dva osnov na mo de la – lak {i

(1.W), za voj ni ka i dru gi za ko man di re ode qe wa. Raz li ku ju se po

to me {to kom plet ko man di ra ode qe wa ima dva ra dio-ure |a ja –

za ko mu ni ka ci ju unu tar ode qe wa i za ko mu ni ka ci ju sa ko man di -

rom vo da.

Bor be ni za {tit ni pr sluk slu ̀ i i kao si stem za no {e we raz li -

~i te ra ~u nar ske opre me i ba te ri ja za na pa ja we elek tron skih si ste ma.

[lem slu ̀ i za ba li sti~ ku za {ti tu, ali i kao no sa~ de la in for ma cij -

sko-ko mu ni ka ci o nog si ste ma i kom pakt nog vi {e funk ci o nal nog pri ka -

zi va ~a. Osnov no li~ no na o ru ̀ a we za sni va se na ro bu snom, kom pakt -

nom i efi ka snom ka ra bi nu M4, ka li bra 5,56 mi li me ta ra s pot cev nim

ba ca ~em bom bi u ka li bru od 40 mi li me ta ra, ko ji je opre mqen raz li -

~i tim ure |a ji ma za osma tra we i ni {a we we.

Pro gram ski kom plet ob u hva ta ne ko li ko glav nih pro gram skih

pa ke ta – za na o ru ̀ a we, osma tra we, ni {a we we i raz me nu in for -

ma ci ja do di gi tal ne kar te te re na na ko joj se sva kih 30 se kun di a`u -

ri ra ju po da ci o po lo ̀ a ju sop stve nih sna ga.

Pro gram Land War ri or na sle dio je pro gram Rat ni ka sna ga bu -

du} no sti, a we ga je u okvi ru tran sfor ma ci je ame ri~ kih sna ga za me -

nio pro gram – Bor be ni si ste mi bu du} no sti.

Ne za vi sno od Kop ne ne voj ske SAD, Pro gram una pre |e wa ma ri -

na ca spro vo di i Kor pus mor na ri~ ke pe {a di je u pro jek tu MERS, ko ji

teh no lo {ki znat no za o sta je za pro gra mom Land War ri or. Pro je kat

MERS raz vi ja se za po tre be osnov ne tak ti~ ke je di ni ce ma ri na ca –

eks pe di ci o no stre qa~ ko ode qe we. Kom ple tom su ob u hva }e ni uni -

for ma, za {tit na sred stva (ba li sti~ ki {lem, in te gri sa ni pr sluk,

ba li sti~ ke na o ~a re i ru ka vi ce) i sred stva ko mu ni ka ci je (ra dio-ure -

|aj Mo to ro la fre kvent nog op se ga od 380 do 470 me ga her ca, tak ti~ ki

ra dio-ure |aj AM/FM za ko man di re ode qe wa. Osnov no na o ru ̀ a we

ma ri na ca u 21. ve ku bi }e ka ra bin M4 ka li bra 5,56 mi li me ta ra,

au to mat ska pu {ka M16A4 u ka li bru od 5,56 mi li me ta ra i pu {ko mi -

tra qe zi M249 ka li bra 5,56 mi li me ta ra i M240 ka li bra 7,62 mi -

li me ta ra.

RIFSKom plet ru mun skog pe {a din ca 21. ve ka raz vi ja se u okvi ru pro -

gra ma RIFS. Raz vi je ne su dve va ri jan te kom ple ta – A, ko ja ob u hva ta

na o ru ̀ a we (au to mat ska pu {ka AK-47 ka li bra 5,56 mi li me ta ra s od -

go va ra ju }im osma tra~ ko-ni {an skim ure |a ji ma), {lem na ko ji su ugra -

|e ni pod si ste mi (za no} no osma tra we, mi kro po ka zi va~, ra dio-ure -

|aj), ra ~u nar ski i ko mu ni ka cij ski pod si ste mi, te pod si stem za no {e -

we opre me, ali i iz vo ri ener gi je za elek tron ske si ste me. Dru ga va -

ri jan ta ob u hva ta na o ru ̀ a we, pod si stem C4I i osnov nu opre mu voj ni -

ka. Pred vi |e no je da se sa pr vih 500 kom ple ta voj ni ci ru mun ske ar -

mi je opre me do 2013. go di ne.

Sta ni slav AR SI]

Bu gar ski pred sed nik Ge or gi Pr va -

nov iz ja vio je, na pa ra di po vo dom Da na

voj ske, da je bu gar skoj neo p hod na mo der -

ni za ci ja ar mi je i da je to pro ces bez al -

ter na ti ve.

Ne dav no je u Plov di vu mi ni star

od bra ne An ge lov go vo rio o sma we wu

pri pad ni ka za 33 od sto i ti me bi bio

op ti ma li zo van sa stav ar mi je. On je po -

ja snio da }e ot pu {ta wa bi ti u vi so kim

ko mand nim struk tu ra ma u kop ne noj voj -

sci, voj no-va zdu {nim i voj no-po mor skim

sna ga ma, ali i u dru gim je di ni ca ma. „Va -

`no je da stvo ri mo efek tiv nu ak tiv nu

struk tu ru, sa ma lo qu di, a ne da ima mo

de mo ti vi sa ne pri pad ni ke voj ske“, iz ja -

vio je mi ni star voj ni.

MERIDIJANIPriprema Mirjana SANDI]

„Oru ̀ a ne sna ge BiH uni {ti }e ne ko li ko

sto ti na to po va, de se ti ne ba ca ~a ra ke ta i osta -

log na o ru ̀ a wa ko je se sma tra ne is prav nim, dok

}e deo na o ru ̀ a wa ras pro da ti ka ko bi po pu ni le

buxet”, pi {e sa ra jev ski Dnev ni avaz.

List na vo di da se na spi sku pro da je na la zi

20 avi o na i de set he li kop te ra, 268 ten ko va, je -

dan tenk no sa~ mo sta i dva ten ka no sa ~a. Na spi -

sku vi {ko va oru` ja na la zi se pre ko 400 to po va,

261 bes tr zaj ni top, 38 vi {e cev nih ba ca ~a ra -

ke ta, 82 voj na au to mo bi la, kao i dru go na o ru ̀ a -

we po put plin skih pi {to qa, au to mat skih pu {a -

ka, ba ca ~a gra na ta i ra ket nih lan se ra.

15. maj 2010.

Ru si ja i NA TO odo bri le su plan voj -

ne sa rad we za 2010. go di nu, iz ja vio je u

Bri se lu glav ni voj ni pred stav nik Ru si je u

NA TO Alek sej Ma slov. „Plan voj ne sa -

rad we za 2010. je odo bren, a glav nim voj -

nim pred stav ni ci ma je da to uput stvo da

na pra ve na crt pla na voj ne sa rad we za

2011. go di nu“, re kao je ge ne ral Ma slov

po sle sa stan ka Ru si ja – Sa vet NA TO na

ni vou na ~el ni ka ge ne ral {ta ba.

Port pa rol Voj nog ko mi te ta NA TO

pu kov nik Ma si mo Pa ni ci iz ja vio je ra -

ni je da plan voj ne sa rad we Ru si je i NA -

TO-a za 2010. ob u hva ta za jed ni~ ke ve -

`be, sa stan ke voj nih stru~ wa ka i se mi -

na re o ~e ti ri glav na tren da - an ti te ro -

ri zmu, bor bi pro tiv pi ra ta, lo gi sti~ koj

po dr {ci i ope ra ci ja ma tra ̀ e wa i spa -

sa va wa u mo ri ma.

Je dan pro je kat ame ri~ ke mor na ri ce tre ba -

lo bi usko ro da bu de ostva ren, ~i me }e è na ma

bi ti omo gu }e no da po sta nu ~la no vi po sa de u pod -

mor ni ca ma. Ame ri kan ke, ko je ~i ne bli zu 15 od -

sto sna ga ame ri~ ke mor na ri ce, mo gu da bu du po -

sta vqa ne na rad na me sta na bro do vi ma.

One ta ko |e mo gu da upra vqa ju bor be nim

avi o ni ma, ali su im nu kle ar ne pod mor ni ce do

sa da bi le za bra we ne. Naj ~e {}e na vo |e ni raz -

log bio je sku ~e nost pro sto ra na toj vr sti plo vi -

la. Od lu ka ame ri~ ke mor na ri ce mo gla bi da

pro me ni tu si tu a ci ju, {to zna ~i da bi ̀ e ne usko -

ro mo gle da po sta nu ~la no vi po sa de pod mor ni -

ca, ~ak i da ko man du ju wi ma.

Se kre tar mor na ri ce Rej Ma bus je iz ja vio

da ni je bi lo ve }eg ot po ra pro jek tu ni me |u po sa -

da ma pod mor ni ca ni u po li ti~ kim kru go vi ma. On

je re kao da è ne ima ju ve li ko is ku stvo na bro -

do vi ma i is ta kao da ve} vi {e od 20 go di na do -

ka zu ju da mo gu ve o ma do bro da sa ra |u ju sa ko le -

ga ma mu {kog po la. Za sa da sa mo ne ke ze mqe po -

put Au stra li je i Nor ve {ke do zvo qa va ju da po sa -

du pod mor ni ca ~i ne i è ne.

Ame ri~ ki si stem za od bra nu od ba li -

sti~ kih ra ke ta po kri }e ce lu Evro pu do 2018.

go di ne, iz ja vio je zva ni~ nik Pen ta go na.

Na pre tre su pred od bo rom Pred stav -

ni~ kog do ma Kon gre sa, za me nik po mo} ni ka se -

kre ta ra za od bra nu Bre dli Ro berts re kao je

da ame ri~ ka ad mi ni stra ci ja {to je br ̀ e mo -

gu }e po sta vqa „pro ve re ne“ ra ke te kao deo re -

vi di ra nog pro gra ma an ti ra ket nog {ti ta pro -

tiv iran skih ba li sti~ kih pro jek ti la.

On je re kao da }e {tit NA TO-a u pot -

pu no sti po kri ti Evro pu za osam go di na. SAD

pla ni ra ju da po tro {e mi li jar de do la ra na

od bra nu od iran skih ra ke ta krat kog i sred -

weg do me ta ko je, ka ko tvr de, mo gu ima ti he -

mij sko, bi o lo {ko ili nu kle ar no pu we we.

Ameri~ki raketni {tit

Smawewe bugarske vojske

@ene uskoro

u ameri~kim podmornicama

Mi ni stri NA TO slo ̀ i li su se da ukqu ~e

Bo snu i Her ce go vi nu u Ak ci o ni plan za ~lan stvo

(MAP), ali uz od re |e ne uslo ve ko ji mo ra ju bi ti

is pu we ni za we go vu pri me nu, sa op {tio je port -

pa rol NA TO Xejms Apa tu rai.

„MAP za Bo snu je usvo jen, ali uz ja sne uslo -

ve po treb ne za pri me nu“, re kao je port pa rol

Apa tu rai na kon fe ren ci ji za no vi na re po sle

sa stan ka mi ni sta ra spoq nih po slo va NA TO u

Ta li nu u Esto ni ji. Apa tu rai je do dao i da }e BiH,

iz me |u osta log, mo ra ti da do vr {i re gi stra ci ju

ce lo kup ne voj ne opre me u ze mqi. Ovaj plan, za

ko ji se BiH pri ja vi la 2009, ima za ciq da ubr za

pro ces ula ska ze ma qa kan di da ta u Ali jan su.

BiH u Akcionom planu

za ~lanstvo

Vojska BiH prodaje

vi{ak naoruàwa

Plan vojne saradwe Rusije i NATO

53

Pi{e

Aleksandar RADI]

P A R A L E L E

Ba za Bond stil pred sta vqa za ve li ki broj Sr -

ba go to vo mit sko me sto oda kle ame ri~ ka im -

pe ri jal na ma {i na è li da uve de no vi svet -

ski po re dak u uvek ha o ti~ ni, ali slo bod ni Bal kan.

Mi to vi ni su pro na {li osno va u stvar nom ì vo tu,

jer su u Bond sti lu u to ku pri pre me za no vo ve li ko

sma we we qud stva, po sle ko ga }e u kru gu ba ze osta -

ti oko pet sto uni for mi sa nih

pri pad ni ka ame ri~ kih oru -

à nih sna ga.

U tom bro ju su ko man da

bor be ne gru pe Kfo ra „Is -

tok”, re la tiv no sna ̀ an sa ni -

tet, he li kop ter ska ~e ta od

osam „blek ho ko va”, ne {to

oso bqa za du ̀ e nog za odr ̀ a -

va we ve ze sa ci vil ni ma na

te re nu, pre sve ga sa srp skim

se li ma zbog po li ti~ ke ose -

tqi vo sti u en kla va ma.

Ve }i na po slo va u Bond -

sti lu, ko ji su tra di ci o nal no

voj ni, odav no su pre da ti ci -

vil nim fir ma ma. Obez be |e -

we ba ze, kon tro lu ula ska i

iz la ska i voj nog oso bqa

stal nog sa sta va i ci vil nih rad ni ka i go sti ju spro -

vo di ci vil na fir ma ITT. We ni „rad ni ci” vi {e li -

~e na „rat ni ke”, jer su na o ru ̀ a ni au to mat skim pu -

{ka ma, pa siv nim ure |a ji ma za no} no osma tra we,

op ti~ kim ure |a ji ma.

âk su odr ̀ a va we „blek ho ko va”, kon trol ni

to raw he li dro ma, va tro ga sna slu ̀ ba, ta ko |e po ve -

re ni ci vil nim fir ma ma. Ka da su ta kvi po slo vi ci -

vil ni on da se sa svim pri rod nim mo ̀ e sma tra ti i

to {to ci vil ne fir me dr ̀ e sve lo gi sti~ ke po slo ve,

od is hra ne do odr ̀ a va wa in fra struk tu re.

Zna tan broj ci vil nih rad ni ka su Sr bi, ali pri -

vat ne kom pa ni je ne è le da pri ka zu ju sta ti sti -

ku. One su po pra vi lu vr lo stro ge u po gle du

bez bed no snih pra vi la i to u od no su na ~ak i naj -

stro ̀ e voj ne pro ce du re. Za to na me {te ni ci ne pri -

~a ju, ali o~i gled no je da su Sr bi iz {i reg pro sto ra

oko ba ze u woj pro na {li si gu ran iz vor pri ho da.

Unu tar ba ze u ko joj je ne ka da, u olov na vre me na,

bi lo pre ko 4.000 ame ri~ kih voj ni ka i ne ra do su vi -

|e ni svi stran ci, sa da se na la ze ~e te tur ske, ukra jin -

ske i poq ske voj ske. U Bond sti lu je i hr vat ski he li -

kop ter ski de ta {man sa dva Mi-171[, ali su oni di -

rekt no pod re |e ni ko man di Kfo ra i sa mo ko ri ste

pro stor ame ri~ ke ba ze za sme {taj i odr ̀ a va we.

Sni ̀ e na de mon stra ci ja mo }i ja sno je vi dqi va

i u iz bo ru vo zi la ko ja ko ri sti ame ri~ ki kon tin gent.

Ume sto „ham vi ja”, ko ji su uglav nom na par kin zi ma,

iz ba ze se na te ren iz la zi u To jo ti nim „land kru ze -

ri ma” i Ni sa no vim „pa tro li ma”, na ba vqe nim na

otvo re nom tr ̀ i {tu. Za to su ta vo zi la ra zno boj na,

i sa mo ta bli ce ame ri~ ke kop ne ne voj ske uka zu ju na

to ko je vla snik.

Ame ri kan ci iz la ze na o ru ̀ a ni pi {to qi ma, a

du ge ce vi su pri vi le gi ja ci vil nog obez be |e wa. U

Bond sti lu vi {e ne ma te {kog na o ru ̀ a wa, ako se iz -

u zmu dva za bo ra vqe na oklop na

tran spor te ra M113, ko ja sto je

na jed nom par kin gu me |u ni zom

„ham vi ja”. Po sled wi pri mer ci

bor be nih vo zi la pe {a di je,

„bre dli”, oti {li su sa Ko so va

u mar tu ove go di ne. Tih po sled -

wih {est vo zi la ni je du go iz la -

zi lo iz ba ze i wi ho vo pri su st-

vo po sta lo je ne svr sis hod no.

U ame ri~ ke kon tin gen te u

Kfo ru odav no do la ze sa mo pri -

pad ni ci Na ci o nal ne gar de i to

iz sa sta va ko ji ni su u ovom tre -

nut ku neo p hod ni u bor be nim mi -

si ja ma u Azi ji.

Ovaj niz in for ma ci ja,

pri ba vqe nih na li cu

me sta u Bond sti lu, idu u

pri log ne iz re ~e noj na me ri SAD da pro blem Ko so -

va i za dat ke ~u va wa bez bed no sti pre pu sti ko le ga -

ma iz Na toa. Na go to vo iden ti ~an na ~in, po sle po -

li ti~ ke sta bi li za ci je pri li ka, po ste pe no je po vu -

~e no ame ri~ ko qud stvo iz ba ze Ora na ae ro dro mu

u Tu zli. I ona je, od ve li ke pri vre me ne ba ze za hi -

qa de ame ri~ kih voj ni ka, po ste pe no sve de na na

ekvi va lent ba ta qo na, ~e te i na kra ju je pot pu no na -

pu {te na.

Sa da ofi ci ri iz Bond sti la uglav nom pri ~a ju o

to me ka ko bi se ra do od me ri li sa srp skim ko le ga ma

u ba ske tu, dok na TV Pen ta go nu gle da ju de taq nu ana -

li zu Kec ma no vog isto rij skog ko {a.

Ve ̀ be Kfo ra sa te ̀ i {tem na kon tro li ma sa

i su zbi ja wu jav nih ne re da ta ko |e go vo re vr lo uver -

qi vo o to me do kle idu i pe si mi sti~ ni pla no vi raz -

vo ja pri li ka. U bli zi ni ba ze, u Uro {ev cu, u biv -

{oj ka sar ni na {e 243. me ha ni zo va ne bri ga de, na -

la zi se cen tar za obu ku Ko sov skih sna ga bez bed no -

sti, tre nut no je di nog re le vat nog bez bed no snog

pro ble ma u sa rad wi sa Na to om, gle da no iz srp -

skog ugla.

Po gled iz Bond sti la je ne {to dru ga ~i ji jer se

in si sti ra na to me da je to je di no re {e we za efi ka -

snu kon tro lu i iz be ga va we po ten ci jal nog {i reg pa -

ra voj nog or ga ni zo va wa Al ba na ca. Ti me se ni je iz -

be gao ri zik od na stav ka de lo va wa te ro ri sti~ kih

gru pa, ali one su sa da ba rem sve de ne na mar gi nu

ko sov ske sva ko dne vi ce.

Za Srbiju je

va`no da su

znatno smawene

snage Kfora

li{ene

ofanzivnih

borbenih sistema

pokazateq da se

veruje u mirno

re{ewe i da se

Kosovo vi{e ne

smatra za izvor

bezbednosnih

problema. Iza

nas su vremena

kada su snage

Natoa tretirale

Srbiju kao

neprijateqa.

Saradwa

Broj ni kon tak ti Voj ske

Sr bi je sa Kfo rom i na sto ja -

we Mi ni star stva od bra ne

Sr bi je da se pri bli ̀ i Na tou

pre ko Pro gra ma Part ner -

stvo za mir i bi la te ral nim

ve za ma sa dr ̀ a va ma ~la ni -

ca ma tog sa ve za do ve le su do

stvar ne re lak sa ci je od no sa.

54 15. maj 2010.

baviti filosofskom, teolo{kom i

istorijskom problematikom i

izu~avati dela likovnih umetnosti.

Œ Posledwih godina, vratili ste

se staroj qubavi – poeziji. Koje su

razlike izme|u daleke prve zbirke

i ove posledwe tri?

– Posledwe tri moje zbirke

su Du{a, Uz Boga i qubav i Stihom

kroz srpske predele. Po~etna

zbirka, Ku}a u raju, prete`no je

delo optimisti~kog

neosimboliste, sa slikarskim i

poetskim efektima i metaforama

vedrine i radosti, i

prostosrda~nom idilom zavi~ajnog

kutka i qubavnog zanosa. U

posledwim zbirkama zadràla se

samo tema qubavi i donekle

zavi~aja, a dominantni pojmovi i

simboli postali su Bog, du{a,

prolaznost, manastirske svetiwe,

svetost svetih qudi i srpski

istorijski i geografski toponimi.

Dakle, napu{teni su opisna i

rustikalna lirika iz zbirke Ku}a

u raju, a od lirskih vrsta, u moje

posledwe tri zbirke, pored

qubavne, dominiraju noeti~ka

(misaona), religiozna (duhovna) i

rodoqubiva tematika.

ŒObjavili ste antologiju „100

najboqih srpskih lirskih pesama“.

U predgovoru toj kwizi izneli ste

nekoliko parametara va`nih za

stvarawe velikih pesama?

– Svaki antologi~ar ima svoje

kriterijume, parametre, na osnovu

kojih sa~iwava antologiju. Parametri kojih sam se ja pridràvao

pri sastavqawu ove antologije su poetska originalnost; odnos

sadrìne i forme u pesmi; odnos emotivnog i racionalnog;

lirski jezik, stil i izraz; teofilijska tendencija ka Bogu;

misaona komponenta u pesmi; muzikalni elementi (metrika i

ritam) i dekorativni, slikovni elementi (stilske figure).

Najve}e na{e lirske pesme su Santa Maria della Salute L. Kosti}a,

Mo`da spava V. P. Disa, pesme Senka i Povratak Du~i}a,

Lament nad Beogradom Crwanskog i Posveta S. M. Sarajliji

P. P. Wego{a.

Œ U posledwe vreme ogledali ste se i u hagiografiji.

Rezultat toga je, od uglednih teologa protojereja @arka

Gavrilovi}a i Dimitrija Kalezi}a prili~no hvaqena kwiga

kratkih ìtija pod naslovom „Velike svetiteqke“.

TAJNA TRAJAWANajdraì deo moje poslovne

biografije vezan je za vojsku.

Premda sam radio u raznim

ustanovama i preduze}ima

u zemqi i inostranstvu,

misli su mi se ~esto vra}ale

na dane provedene u JNA,

kaè jedan od najomiqenijih

profesora Vojne gimnazije

Zdravko Buji}.

UDomu Vojske Srbije u Beogradu nedavno su

predstavqene dve kwige Zdravka Buji}a –

Pankimizam, teorija talasnog trajawa i

Velike svetiteqke.

Buji} je filosof, pesnik, hagiograf i

antologi~ar. U po~etnom periodu rada Vojne

gimnazije u Beogradu, bio je jedan od

najomiqenijih profesora, upam}en me|u

u~enicima, od kojih su neki danas generali,

pukovnici i priznati stru~waci.

Œ Gospodine Buji}u, da li je predstavqawe

Va{ih novih kwiga u Domu Vojske Srbije

nostalgija za jednim periodom ìvota,

pedago{kim, ili su neki drugi razlozi u

pitawu?

– U prvom delu pitawa nalazi se i odgovor.

Mo`da najdraì deo moje poslovne biografije

vezan je za vojsku. Onu kada je bila JNA, kada

sam prvih pet godina slu`be proveo u

Mornari~koj upravi tada{weg DSNO-a, kod

admirala Mate Jerkovi}a i kapetana bojnog

broda Du{ana Miqani}a, a narednih pet

godina bio profesor u tek formiranoj Vojnoj

gimnaziji u Beogradu. Posle, premda sam radio u raznim

ustanovama i preduze}ima u zemqi i inostranstvu, misli su mi

se ~esto vra}ale na drage dane provedene u Armiji.

Œ Jo{ kao student u Beogradu, objavili ste (u „Bagdali“ iz

Kru{evca, 1962) prvu zbirku pesama, pod naslovom „Ku}a u

raju“, koju je kritika toplo primila. Poeziji ste se vratili

tek 2005. godine. [ta je razlog toliko duge pauze?

– Te{ko je na to ukratko odgovoriti, jer razloga za moje

pesni~ko „}utawe“ ima vi{e. Najbliì istini bio je pokojni dr

Milivoj Rodi}, kwièvni teoreti~ar, koji je (u recenziji

„Oduhovqena lirika“) napisao da se razlozi za moje „poetsko

}utawe“ nalaze u mome odlasku iz beogradske sredine u dva

razli~ita nacionalna i kulturna miqea, najpre u Makedoniju, pa

u SSSR (Rusiju), kao i u ~iwenici {to sam se po~eo intenzivno

Zdravko Buji}, filosof i pesnik

– Na osnovu veoma bogate literature, na{e i strane,

o svetim qudima, posebno na osnovu 12 nezaobilaznih kwiga

na{ega ave Justina Popovi}a, usudio sam se da napi{em kratka

ìtija o 47 velikih svetih èna, na ~elu sa Presvetom

Bogorodicom, i da to kao du{ekorisno {tivo ponudim

~itaocima. Na po~etku kwige je moj veoma obiman predgovor,

kao uputstvo, posebno za mawe upu}ene, koje ~itaoca

informi{e o vrstama podviga svetih èna, wihovim

~udotvorstvima i o socijalnim i duhovnim sredinama

iz kojih su ponikle.

Œ Dobri poznavaoci Va{ega stvarala{tva smatraju da ste

najve}e rezultate dostigli u filosofskoj problematici?

– Pravu vrednost svih, ne samo filosofskih, dela zna

samo dragi Bog. Moja ~etvorotomna kwiga o kojoj je re~ zove se

Pankimizam, teorija talasnog trajawa, za koju uvaèni

akademik Svetislav M. Jari} i profesor Milo{ Mandi},

kaù da je vaàn doprinos istoriji svetske filosofije,

posebno u razotkrivawu su{tine trajawa svetske kulture.

Wom sam poku{ao da odgonetnem tajnu trajawa ovog sveta u

kom ìvimo. Naime, nisam bio zadovoqan mnogim

filosofskim teorijama o su{tini qudskog trajawa,

i o razvoju i sledovawu raznih pravaca u umetnosti,

sistema i teorija u filosofiji i naukama. Zato sam u prvoj

kwizi obrazloìo sve teze i postulate svoje pankimisti~ke

teorije, u drugoj sam ostvario primenu te teorije u trajawu

religije, posebno hri{}anske. U tre}oj, mislim da sam

dokazao da sva svetska filosofija, po~ev od Talesa do

danas, traje u skladu sa mojom pankimisti~kom teorijom, pre

svega wenim atributima idealofilije i realofilije. A moja

~etvrta kwiga o pankimizmu poku{ava da dokaè da sva svetska

kreativna umetnost (tj. kwièvnost, likovne umetnosti

i muzi~ka umetnost) traje samo po zakonima moje teorije,

preciznije – u skladu sa wenim atributima teofilije

i antropofilije.

Œ Iz domena prakti~ne filosofije profetskog karaktera

objavili ste kwigu „De{ifrovani geniji i talenti“. Koje je

novine ona donela ~itaocima i stru~nim krugovima?

– Kwigom „De{ifrovani geniji i talenti” èleo sam da

obrazloìm i defini{em razlike izme|u stvarala~kog talenta i

genijalnosti, odnosno stvarala~ke veli~ine i duhovne ~ovekove

veli~ine; da dokaèm da je duhovna veli~ina va`nija za ~oveka od

stvarala~ke veli~ine; i da dokaèm da postoji devet razli~itih

nivoa u qudskoj stvarala~koj lepezi. Za neke duhovne oblasti

potrebno je mnogo vi{e stvarala~kog talenta nego za mnoge druge

oblasti.

Œ Koji su teoreti~ari najboqe shvatili i nau~no ocenili

Va{e stvarala{tvo u filosofiji, poeziji i teologiji?

– U filosofiji su moje delo najboqe razumeli i ocenili

akademik Svetislav M. Jari} i profesor Milo{ Mandi}. Moje

hagiografsko delo najpreciznije je ocenio protojerej dr @arko

Gavrilovi}, a kvalitet moje lirike najstru~nije je ocenio dr

Milivoj Rodi}, ali su i Momir Vojvodi}, Dragan Kolunxija i

profesori Miladin Tomovi} i Boìdar Stan~i} napisali pa`we

dostojne recenzije.

Œ Da li sada ne{to novo pi{ete?

– Radim na izboru mojih najboqih pesama, koji }u izdati kao

zasebnu kwigu, i na rezimeu, u kom }u ukratko objasniti su{tinu

onoga {to sam op{irno izloìo u svojoj tetralogiji pod

naslovom Pankimizam, teorija talasnog trajawa.

S. G. M.

55

PRIKAZI

Zaboravqena pro{lostLuka Nikoli}: Srbijo, majko i ma}eho

Dok se o sme{taju srpske vojske na Krfu i solunskom zale|u

znaju gotovo svi detaqi, dotle je wen boravak u Bizerti i na

obalama severne Afrike nezasluèno propu{tena stranica

na{e istorije. Tamo se slilo oko 60.000 qudi, od kojih je najve}i

broj, oko 40.000, bio na le~ewu, a ostali na obuci. Wih 3.000

ostavilo je svoje kosti na tlu Afrike i po~ivaju na 26 grobaqa.

Da tu istorijsku prazninu ispravi, potrudio se artiqerijski

potpukovnik u penziji mr Luka Nikoli} u svojoj kwizi Srbijo,

majko i ma}eho.

Autor je vi{e godina istraìvao, vo|en li~nim motivima da

prona|e grob svog dede \unisija, a napravio je nau~nu studiju,

delo u kome su sintetizovana i sistematizovana saznawa i

uspe{no rekonstruisani va`ni istorijski doga|aji.

Monografijom su Bizerta i severna Afrika postavqene na mesto

koje im zasluèno pripada u odnosu na krajwi ciq – proboj

Solunskog fronta. Najboqe kasarne i bolnice stavqene su na

raspolagawe srpskoj vojsci i narodu, a francuski i srpski

lekari uloìli su nadqudske napore da spasu veliki broj vojnika

kako bi mogli da se vrate u vojni~ke redove.

Poseban doprinos mr Nikoli}a su Jedinstveni spisak

sahrawenih vojnika u severnoj Africi, sa najkompletnijim do

sada objavqenim podacima, i {ema grobnih mesta sahrawenih

srpskih vojnika u Menzel Burgibi, najve}em grobqu u severnoj

Africi.

M. [.

Autobiografske slikevremenaJevrem M. Coki}: U slu`bi naroda i otaxbine

Kada se ~ovek lati pera da bi slovo posvetio sebi, onda je

te{ko i ~oveku i slovu. Ve} u po~etku pisawa vrebaju ga mnoge

zamke, patetika i hvalospevi su me|u najopasnijim. Me|utim,

Jevrem Coki}, general-pukovnik u penziji, tekst je posvetio

vremenu u kome je ìveo a sebe tek doìvqava kao nepodmitqivog

svedoka doga|aja i doga|awa. îni to vojni~ki jasno, pedantno, sa

mnogo detaqa koji potkrepquju tvrdwu i brane istinu.

Kada je neko ~itav svoj radni vek odan vojnoj profesiji,

narodu i otaxbini (kako stoji u naslovu kwige), stekne iskustvo od

komandira voda i ~ete, potporu~nika sve do general-pukovnika,

komandanta Prve armije, onda su u wemu nataloèni ne samo

jedno vreme ve} i brojni doga|aji.

Kroz opis svoje karijere, ìvota uop{te, autor nas vodi

kroz godine i decenije razvoja JNA, wenog ugleda i poverewa, sve

do tragi~ne uloge u raspadu te iste dràve kojoj je bila ponos i

~ast, a onda moneta za potkusirivawe politi~kih razra~unavawa

i nacionalisti~kih ambicija.

ôvek od re~i i pera, beskrajno odan svojoj profesiji, onaj

koji je slu`bovao u devet garnizona, pro{ao kroz sve du`nosti ne

preska~u}i nijedan stepenik, zavr{io sve ispite i vojne {kole pa

dospeo do najvi{eg ~ina, pozvan je da svedo~i i pi{e o zavidnom

usponu i tragi~nom sunovratu instutucije koja je bila me|u

vode}ima u biv{oj Jugoslaviji. Svedo~anstva Jevrema Coki}a su

do kraja uverqiva, slede celovit tok i jasnu misao.

Posebno je dragocem wegov opis zbivawa i politi~kih

prilika u gra|anskom ratu 1991–1992. godine, kada se nalazio

na du`nosti komandanta Operativne grupe JNA. U tom ratu je i

te{ko rawen.

B. K.

56

Promena unutra{weg

politi~kog ure|ewa u

Jugoslaviji posle Drugog

svetskog rata nije se pokazala

presudnom za nastavak

francusko-jugoslovenskog

prijateqstva, koje se razvija

tokom posleratnih godina i

pored nekih mawih

nesuglasica, iskqu~ivo na

relaciji dva politi~ka

rukovodstva. Posle sukoba

FNR Jugoslavije sa

Informbiroom dolazi do

poboq{awa odnosa zvani~nog

Beograda sa tri Zapadne sile

(SAD, Britanija, Francuska).

Jugoslavija je po~ev od 1949.

godine ostvarivala

intenzivnu saradwu na

politi~kom, vojnom i

ekonomskom planu sa

Francuskom, kao i sa drugim

Zapadnim silama, ali je

posebno sa Francuzima bila

izra`ena kvalitetna

saradwa i u domenu kulture.

UDru gom svet skom ra tu dve dr ̀ a ve i dva na ro da po no vo su se na {li na is toj za -

ra }e noj stra ni. Po sle te {kih `r ta va ko je su pod ne li, na ro di Fran cu ske i Ju -

go sla vi je na kra ju ovog kr va vog ra ta po vra ti li su svo ju dr ̀ av nost i slo bo du i

na {li se po no vo na po bed ni~ koj stra ni, ali sa da sa raz li ~i tim po li ti~ kim

unu tra {wim ure |e wi ma.

To kom 1946. go di ne do la zi do u~vr {}i va wa od no sa dve ju ze ma qa na zva ni~ -

nom ni vou. Iz ne nad no po vla ~e we De Go la iz ne po sred nog po li ti~ kog `i vo ta Fran -

cu ske po ~et kom 1946. go di ne, zna ~aj no je uti ca lo na ne de fi ni sa nost do ma }e po li -

ti~ ke sce ne i po seb no na ne do sta tak „po li ti~ kog te ga“ bi lo ko je od po li ti~ kih gru -

pa ci ja u ze mqi. Ko mu ni sti~ ka par ti ja Fran cu ske (KPF) u~e stvo va la je u pr voj po -

sle rat noj Vla di, u ko joj je ~ak ima la is tak nu to me sto i u tom pe ri o du je ima la sr da~ -

ne od no se sa ju go slo ven skim po li ti~ kim vo| stvom.

Od nos dru gih fran cu skih po li ti~ kih stra na ka pre ma FNRJ u pe ri o du do pri bli -

`no 1949, bio je re la tiv no re zer vi san. U pr vom pla nu bi lo je sva ka ko pri ja teq stvo

dva na ro da i dve ju dr ̀ a va, {to su re spek to va li prak ti~ no svi na po li ti~ koj sce ni

Fran cu ske. No va Ju go sla vi ja se – svo jim opre de qe wem u pr vim po sle rat nim go di na ma

pre ma te snom po li ti~ kom i ide o lo {kom sa ve zni {tvu sa SSSR-om i dru gim no vo u spo -

sta vqe nim so ci ja li sti~ kim re ̀ i mi ma u Is to~ noj Evro pi – zna ~aj no de ter mi ni sa la po

pi ta wu od no sa sa naj va ̀ ni jim su bjek ti ma stra na~ kog ̀ i vo ta Fran cu ske. Ta ko je naj ve -

}i deo de sni ce bio kraj we re zer vi san pre ma vla sti ma no ve Ju go sla vi je.

Fran cu sko-ju go slo ven ski od no si su u pr vim po sle rat nim go di na ma ima li iz ve -

sne ta~ ke ne sla ga wa, kao {to su ju go slo ven ski ob ra ~un sa gra |an skom opo zi ci jom, po -

kro vi teq stvo i pri hva ta we Fran cu ske na svom tlu de la ju go slo ven ske po li ti~ ke opo -

zi ci je – emi gra ci je, su |e we Ste pin cu ko je je po seb no ne ga tiv no do ̀ i vqe no od stra ne

15. maj 2010.

Francusko-srpski odnosi (4)Pi{e dr Dragan PETROVI]

Uzleti

i padovi

Fran cu ska ê tvr ta re pu bli ka je i po red bor be da za dr ̀ i svo -

je ko lo ni jal ne po se de bi la sprem na na po ste pe no po ve }a va we wi -

ho ve au to no mi je, osim u jed nom slu ~a ju ko ji Fran cu zi ni su ni tre ti -

ra li kao ko lo ni jal no pi ta we – po pi ta wu Al ̀ i ra. Al ̀ ir je po fran -

cu skom Usta vu tre ti ran kao sa stav ni deo na ci o nal ne te ri to ri je

(Al ̀ ir van al ̀ ir ske Sa ha re, pre ci zni je me di te ran ski deo da na -

{weg Al ̀ i ra – ta da {wa tri de part ma na Kon stan tin, Oran i Al -

ìr), i u sr ci ma svih Fran cu za on je za i sta ta ko i do ̀ i vqa van. U

we mu je ̀ i ve lo oko mi li on i po Fran cu za i na tu ra li zo va nih Fran -

cu za, {to je ~i ni lo pre ko 15 po sto sta nov ni {tva, plus bli zu mi li on

qu di u sa sta vu raz li ~i tih ro do va fran cu ske ar mi je i po li ci je sta -

ci o ni ra nih na al ̀ ir skom tlu.

U pe ri o du al ̀ ir ske po bu ne do je se ni 1956. od no si iz me |u

Fran cu za i FNRJ ni su se bit ni je po gor {a va li jer je zva ni~ ni Be o -

grad, po put pre o vla |u ju }eg svet skog jav nog mwe wa, tre ti rao al ̀ ir ski

pro blem kao unu tra {wu stvar Pa ri za. Na to je pri li~ no uti ca la i

~i we ni ca da su naj ve }i deo vre me na u po sma tra nom pe ri o du pre mi je -

ri Fran cu ske bi li Men des-Frans i Gi Mo le, ko ji su va ̀ i li za omi -

qe ne fran cu ske po li ti ~a re u o~i ma po li ti~ kog vo| stva FNRJ. Na i -

me dok je ju go slo ven ski po li ti~ ki vrh do {ao po vo dom In fom bi roa u

su kob sa do brim de lom fran cu ske le vi ce, pre sve ga ko mu ni sti ma na

~i jem je ~e lu bio To res, do bri od no si su za dr ̀ a ni sa so ci ja li sti ma

(par ti ja SFIO) i le vim ra di ka li ma ko je je pred vo dio Men des-

Frans. Vr hu nac do brih od no sa po li ti~ kih ru ko vod sta va dve ze mqe

bi la je du go od la ga na Ti to va po se ta Pa ri zu ma ja 1956. go di ne.

So ci ja li sti na vla sti u Fran cu skoj (SFIO par ti ja), pred vo -

|e ni pre mi je rom Gi Mo le om i mi ni strom spoq nih po slo va Pi no om

ga ji li su ozbiq ne na de da }e u Ti tu ima ti bla go na klo nog po sred ni ka

u pre go vo ri ma sa Ara pi ma, na ro ~i to Egip tom i pred sed ni kom Na se -

rom – po {to je Ka i ro po stao cen tar de lo va wa Pri vre me ne al ̀ ir -

ske vla de (PAV). Wi ho vo iz ne na |e we bi lo je sle de }ih me se ci pot pu -

no – za kqu~ no sa Su ec kom kri zom –

ka da se vo| stvo FNRJ pred vo |e no

Ti tom pr vi put jav no sta vi lo na

stra nu FLN-a, isti na jo{ po {tu ju -

}i ukup ni fran cu ski su ve re ni tet

nad Al ̀ i rom, ali iz no se }i da to

vi {e ni je sa mo unu tra {wa stvar

Fran cu ske.

Pe ta re pu bli ka

Pa dom ê tvr te re pu bli ke, ma -

ja 1958. go di ne i De Go lo vim do la -

skom na vlast, kao i uda ra wem te -

me qa Pe te re pu bli ke, znat no je oja -

~an pre sti` Fran cu ske u sve tu, a i

u od no su na FNRJ. De mo kra ti za ci -

ja Fran cu ske uni je i for mi ra we do bro voq ne Fran cu ske za jed ni ce

pu tem ni za re fe ren du ma ko lo ni ja li zo va nih na ro da, kao i prak ti~ -

no voj ni po raz FLN-a u Al ̀ i ru (ali ne i pot pu ni pre sta nak ge ril -

skih bor bi, ve} sa mo wi ho vo sma wi va we na ti wa ju }i ni vo), u~i ni li

su De Go lo vu po zi ci ju ve o ma ~vr stom i u me |u na rod nom okru ̀ e wu,

{to je mo rao da re spek tu je i Ti to.

Pe ri od do sre di ne 1959. go di ne bio je is pu wen me |u sob nim

re spek tom dva po li ti~ ka ru ko vod stva (Fran cu ske i FNRJ), te o~e ki -

va wem da qeg ras ple ta si tu a ci je u Al ̀ i ru, ali i raz vo ja {i reg me -

|u na rod nog okru ̀ e wa, na ro ~i to dr ̀ a wa su per si la. Sle de }i pre -

lom ni tre nu tak u od no si ma zva ni~ nog Be o gra da i Pa ri za u kon tek stu

Al ̀ ir skog ra ta je ste jun 1959. go di ne i go sto va we pred sed ni ka Pri -

vre me ne al ̀ ir ske vla de u Ka i ru PAV-a Fer ha ta Aba sa u Be o gra du.

Ti me je PAV pri znat de fac to, ali jo{ i ne de ju re, po {to bi u su prot -

nom do {lo do pre ki da od no sa iz me |u Fran cu ske i FNRJ (FNRJ je

ve} ima la sli~ no is ku stvo sa SR Ne ma~ kom po vo dom pri zna wa DR

Ne ma~ ke). Do kra ja 1960. go di ne od no si dve ju dr ̀ a va bi li su po seb -

no op te re }e ni al ̀ ir skim pro ble mom, po {to De Gol jo{ ni je bio

spre man da do pu sti re fe ren dum po pi ta wu bu du} no sti Al ̀ i ra. Pre -

lom ni tre nu tak za De Go lo vo da qe dr ̀ a we po al ̀ ir skom pi ta wu

bio je de cem bar 1960. i ma sov ne de mon stra ci je grad skog arap skog

57

stran ke ka to li~ ke de sni ce MRP-a na ~e lu sa @or ̀ om Bi do om.

Po sle Re zo lu ci je In for mbi roa i obe lo da wi va wa su ko ba na

li ni ji FNRJ – SSSR i dru ge is to~ no e vrop ske so ci ja li sti~ ke ze mqe,

do la zi do na glog za hla |e wa od no sa KPF-a sa vla sti ma FNRJ.

Do mi nan tan kul tur ni i na u~ ni uti caj Fran cu ske na Ju go sla vi ju

u po sma tra nom pe ri o du (kraj ~e tr de se tih i pr va po lo vi na pe de se tih

go di na) da vao je sta ri sjaj od no si ma dve ju dr ̀ a va, upr kos ~i we ni ci

{to je Fran cu ska u od no su na pe ri od pre Dru gog svet skog ra ta iz ve -

sno opa la u po li ti~ kom, eko nom skom i voj nom zna ~a ju u svet skim i

kon ti nen tal nim okvi ri ma.

Kul tur na sa rad wa

Po sle rat ni od no si FNR Ju go sla vi je i ê tvr te re pu bli ke do -

sti gli su svoj afir ma tiv ni vr hu nac u pr voj po lo vi ni pe de se tih. Me -

|u na rod na kon ste la ci ja sna ga omo gu }a va la je kra jem ovog pe ri o da

FNRJ ve }i ma ne var ski pro stor (re {a va we pro ble ma Tr sta, po pu -

{ta we sa Is to kom, za vr {e no for mi ra we Bal kan skog pak ta).

Fran cu ska je za vr {a va la is cr pqu ju }i rat u In do ki ni ko ji ni je

imao pre di spo zi ci je za bit ni je ugro ̀ a va we od no sa iz me |u zva ni~ -

nog Be o gra da i Pa ri za. U to vre me po kret ne svr sta nih ni je jo{ imao

ni ozbiq no iz ra ̀ e nu vi zi ju u pla no vi ma ju go slo ven skog po li ti~ kog

vo| stva. Ta ko su po je di ni kri ti~ ki na stu pi ju go slo ven skih po li ti~ kih

pred stav ni ka u OUN-u pre ma fran cu skim po zi ci ja ma u Ma ro ku i Tu -

ni su tog pe ri o da, ima li u se bi vi {e de kla ra tiv no sti ne go ele me na -

ta for mi ra ne po li ti~ ke po zi ci je. Sa svim je dru ga po zi ci ja bi la u

pi ta wu Al ̀ i ra, ko ji je sve do kra ja 1954. i od stra ne zva ni~ nog Be -

o gra da ne iz o stav no sma tran sa stav nim de lom fran cu ske na ci o nal -

ne te ri to ri je, {to ni je ni ~im ospo ra va no.

Ju go slo ven ski vr hun ski na u~ ni i kul tur ni rad ni ci, spor ti sti i

dru gi, re pre zen to va li su to kom ovog pe ri o da svo ju ze mqu u vi {e na -

vra ta na na ci o nal nim i me |u na -

rod nim sku po vi ma ko je je Fran cu -

ska or ga ni zo va la u Al ̀ i ru kao sa -

stav nom de lu svo je na ci o nal ne te -

ri to ri je. Niz te ku }ih pi ta wa u od -

no si ma dve ju dr ̀ a va (pi ta we na -

dok na de fran cu ske na ci o na li zo -

va ne imo vi ne u FNRJ, su sre ti rat -

nih ve te ra na i fran cu ski spo me -

ni ci, kul tur na zda wa, pi ta we po -

li ti~ ke emi gra ci je i dr) ubr za no su

re {a va na, dok je je di no eko nom ska

sa rad wa ostva ri la skro man obim.

âk je i Ti to da vao sa gla snost

za me |u sob ne po se te fran cu skih

ve te ra na i srp skih «so lu na ca» za

ob no vu ne kih spo me ni ka. Fa vo ri -

zo van je bio do la zak fran cu skih in te lek tu a la ca ko ji su da va li po -

dr {ku no vom re ̀ i mu i Ti tu, a bi li su ve o ma ret ki slu ~a je vi di rekt -

nog od bi ja wa onih fran cu skih na u~ ni ka ko ji su ozna ~a va ni «kao re -

ak ci o na ri i kri ti ~a ri ju go slo ven ske vla sti». U ovom pe ri o du mno gi

fran cu ski ko mu ni sti su po sta li neo mi qe ni jer su ve }i nom da va li

po dr {ku SSSR u spo ru sa Ju go sla vi jom.

Al ̀ ir sko pi ta we

Usta nak u Al ̀ i ru od 1. no vem bra 1954. go di ne iz ne na dio je

sve, ka ko u Fran cu skoj uni ji ta ko i u sve tu, ukqu ~u ju }i i Ju go slo ve ne.

Po ~e tak Al ̀ ir skog ra ta kra jem 1954. uneo je no ve mo men te u od -

no se dve ju dr ̀ a va, bu du }i da je Ju go sla vi ja sve ma we za vi si la od Fran -

cu ske (pre sta nak pri ma wa Tri par tit ne fi nan sij ske po mo }i od tri Za -

pad ne si le, ve} na da qe sa mo od SAD-a; za vr {e tak tr {}an ske kri ze;

oto pqa va we od no sa FNRJ sa SSSR-om i is to~ no e vrop skim so ci ja li -

sti~ kim dr ̀ a va ma kao i de fi ni ti van pre sta nak opa sno sti agre si je od

stra ne Is to ka, a sa mim tim i sma we we osla wa wa na Za pad). FNRJ je

sve vi {e pri hva ta la po li ti ku i opre de qe we ne svr sta no sti, ma da je to

bio po ste pen i tih go di na jo{ ne u o bli ~en pro ces. Upra vo po pi ta wu

Fran cu ske uni je i eman ci pa ci je ne kih we nih ~la ni ca od Fran cu ske,

po li ti ka FNRJ sve je vi {e ukr {ta la in te re se sa zva ni~ nim Pa ri zom.

UzletiPo seb no u pe ri o du od 1949 pa do kra ja pe de se tih raz -

vi je na je ve o ma ì va kul tur na sa rad wa. Fran cu ska je kao i

uvek bi la svet ski cen tar na u ke i kul tu re pa su od la sci ju go -

slo ven skih na u~ nih i kul tur nih rad ni ka po po zi vu u tu ze mqu

bi li mno go ~e {}i ne go u ne ke dru ge de lo ve sve ta.

Po red od la ska na pe ri o di~ ne, naj ~e {}e go di {we sku po -

ve fran cu skih na u~ nih aso ci ja ci ja, Pa riz je bio i cen tar ve -

}i ne me |u na rod nih na u~ nih i kul tur nih or ga ni za ci ja ko je su tu

odr ̀ a va le sku po ve uz u~e {}e i ju go slo ven skih pred stav ni ka.

Ima ju }i u vi du tra di ci ju, mno gi fran cu ski na u~ ni i kul -

tur ni rad ni ci, rat ni ve te ra ni pa i tu ri sti su ra do do la zi li

u zva ni~ ne i pri vat ne po se te Ju go sla vi ji u tom pe ri o du.

Nau~ni uticaj

58

sta nov ni {tva u pri log FLN-a pri li kom we go ve (is po sta vi }e se ka -

sni je, za pra vo po sled we) po se te Al ̀ i ru.

FNRJ je u me |u vre me nu ve} ofor mi la te me qe ne svr sta nog sve ta,

za jed no sa jo{ ne ko li ko dr ̀ a va ko je su bi le pred vod ni ce po kre ta. To

je do dat no uti ca lo na sve otvo re ni ju po dr {ku zah te vu za ne za vi snost

Al ̀ i ra. Ka ko je Fran cu ska to kom 1960. go di ne ve} da la ne za vi snost

prak ti~ no svim svo jim ko lo ni jal nim po se di ma (sem ne kih ma wih, uglav -

nom de part ma na), Al ̀ ir je ostao po sled wi spor ni pred met iz me |u

Fran cu ske i ju go slo ven skog vo| stva po ko lo ni jal nom pi ta wu.

Na Pr voj Kon fe ren ci ji ne -

svr sta nih sep tem bra 1961. u Be o -

gra du FNRJ i de ju re pri zna je PAV,

{to }e po ~et kom 1962. go di ne bi -

ti raz log za po vla ~e we am ba sa do -

ra Fran cu ske iz Be o gra da i ot ka -

zi va we go sto prim stva ju go slo ven -

skom am ba sa do ru u Pa ri zu – ~i me

su di plo mat ski od no si dve ju dr ̀ a -

va spu {te ni na ni ̀ i ni vo.

Do dat no za te za we od no sa po

al ̀ ir skom pi ta wu od stra ne ru ko -

vod stva FNRJ sa Ti tom na ~e lu to -

kom 1961. i pr ve po lo vi ne 1962.

go di ne, ka da je De Gol sa mo tra ̀ io

for mu fran cu skog po vla ~e wa iz

Al ̀ i ra uz ostva ri va we mi ni mal -

nih pra va za al ̀ ir ske Fran cu ze –

re al no po sma tra no, ni je bi lo po -

treb no, i sa mo je op te re ti lo od no -

se dve ju ze ma qa. Po sle sve ga ne ko -

li ko me se ci do la zi do raz re {e wa

al ̀ ir ske dra me, na kon spro vo |e -

wa re fe ren du ma i fran cu skog

pri zna wa ne za vi sno sti Al ̀ i ra 3.

ju la 1962. go di ne. Ve} to kom av gu -

sta FNRJ i Fran cu ska po no vo su

ob no vi le di plo mat ske od no se na

ni vou am ba sa do ra, a do kra ja go -

di ne do la zi do ubr za nog po boq -

{a va wa od no sa dve ju dr ̀ a va.

U so ci ja li sti~ koj Ju go sla vi ji,

Ti to kao ap so lut ni li der u jed nom

ne de mo krat skom re ̀ i mu, ni je po -

la gao mno go na do bre od no se sa

Fran cu skom, ia ko su oni sve do

raz vo ja al ̀ ir skog pro ble ma u dru -

goj po lo vi ni pe de se tih bi li ko -

rekt ni, na mo men te pri ja teq ski,

{to se na ro ~i to od no si na in ten -

ziv nu kul tur nu sa rad wu. Na kon

spu {ta wa od no sa dve ze mqe na

naj ni ̀ i ni vo u fi ni {u re {a va wa

al ̀ ir ske dra me, od no si dve ze mqe

se vra }a ju na usta qen, ko rek tan

ni vo, da bi ta kvi pri bli ̀ no osta -

li sve do ras pa da SFRJ po ~et kom

de ve de se tih go di na.

To kom {e zde se tih go di na do -

la zi do po ste pe nog oto pqa va wa

od no sa iz me |u zva ni~ ni ka dve ze -

mqe, me |u tim ovi od no si ni su ni ka da vi {e do sti gli onaj ni vo iz

pr ve po lo vi ne pe de se tih, a da ne go vo ri mo o tra di ci o nal nom sa -

ve zni {tvu od pre Dru gog svet skog ra ta. Ovo me je do pri neo i li~ ni

ani mo zi tet iz me |u De Go la i Ti ta, ko ji se ni ka da zva ni~ no ni su sa -

sta li.

To kom se dam de se tih go di na, do la zi do iz ve snog po boq {a va wa

od no sa dve ze mqe. Fran cu ska je sa Za pad nom Ne ma~ kom vo de }a ze -

mqa Evrop ske eko nom ske za jed ni ce, u woj `i vi ili je na pri vrem nom

ra du ve li ki broj Ju go slo ve na (po seb no Sr ba), a eko nom ski od no si

dve ze mqe po ste pe no ra stu. Taj pro ces je bio po seb no vi dqiv po sle

Ti to ve smr ti, to kom osam de se tih go di na.

Po sled we dve de ce ni je

To kom de ve de se tih go di na Fran cu ska je ima la vi {e raz u me va -

wa u od no su na dru ge ve li ke si le Za pa da pre ma srp skim in te re si ma,

ma da ve ro vat no ne u onoj me ri ko ja bi se o~e ki va la u od no su na tra -

di ci o nal no pri ja teq stvo. Pri to me se ta bla go na klo nost mo gla vi {e

pri me ti ti za vre me pred sed ni~ kog

man da ta Fran soa Mi te ra na, ne go

po tom @aka [i ra ka, ko ji je ~ak

fran cu ske va zdu {ne sna ge uveo u

kon tin gent NA TO pri li kom agre si je

na SRJ 1999. go di ne. [i rak je pri

tom stal no isti cao da zva ni~ ni Pa -

riz ne ma po vo qan stav pre ma ak tu -

el nom Mi lo {e vi }e vom re ̀ i mu, a ne

pre ma srp skom na ro du. U tom prav -

cu fran cu ska po li ti ka je i za vre me

bom bar do va wa NA TO po ka za la na

vi {e na ~i na svo ju na klo nost pre ma

srp skom fak to ru u ce li ni (su prot -

sta vqa we bom bar do va wu ni za ci -

qe va u SRJ, ukup no dr ̀ a we fran cu -

skih pi lo ta i voj nih li ca, dr ̀ a we

ve }eg de la fran cu ske jav no sti i dr).

Od 2000. go di ne do la zi do

pri bli ̀ a va wa sta vo va Be o gra da i

Pa ri za po ni zu pi ta wa. Fran cu ska

po ve }a va svo ju eko nom sku sa rad wu

sa Sr bi jom i Cr nom Go rom. Zva ni~ -

ni Pa riz je sta jao na po zi ci ji da je

pi ta we Ko so va i Me to hi je in ter na -

ci o na li zo va no 1999. go di ne, ali

da bi me |u ne ko li ko so lu ci ja za re -

{e we ovog pro ble ma ve ro vat no naj -

op ti mal ni je bi lo {i ro ka au to no -

mi ja u okvi ru Sr bi je i SRJ (SCG).

Fran cu ska je po dr ̀ a va la op sta nak

za jed ni~ ke dr ̀ a ve Sr bi je i Cr ne

Go re, prak ti~ no do sa mog re fe ren -

du ma ma ja 2006. go di ne. Pri li kom

na sr ta ja al ban skih te ro ri sta na

srp sko i ne al ban sko sta nov ni {tvo

na Ko so vu mar ta 2004, fran cu ska

jav nost je uglav nom na srp skoj stra -

ni, a fran cu ski voj ni kon tin gent u

okvi ru me |u na rod nih sna ga se dr ̀ i

ko rekt no. Na ro ~i to je od srp skih

dr ̀ av ni ka i po li ti ~a ra ovog pe ri -

o da bli zak sa fran cu skom po li ti -

kom bio pred sed nik SRJ, a po sle i

pre mi jer Sr bi je Vo ji slav Ko {tu ni -

ca, ma da su i osta li vi so ki po li ti -

~a ri Sr bi je ima li uglav nom ve o ma

do bre od no se sa Fran cu skom.

Od do la ska na ~e lo Fran cu -

ske Ni ko le Sar ko zi ja i mi ni stra

spoq nih po slo va Ber na ra Ku {ne -

ra, od no si dve ze mqe su op te re }e ni ko sov skim pi ta wem, po {to je

zva ni~ na Fran cu ska pri zna la 2008. ne za vi snost Ko so va. Ima ju }i u

vi du ukup no sta we na fran cu skoj po li ti~ koj sce ni, kao i u fran cu -

skom dru {tvu, po sto je pred u slo vi da se od no si dve ze mqe po ste pe no

vra te na ni vo tra di ci o nal nog pri ja teq stva. U tom prav cu je pred -

sed nik Sr bi je Ta di} pri li kom po se te Pa ri zu ma ja 2009. na go ve stio

stva ra we stra te {kih od no sa sa Fran cu skom u bu du} no sti.

(Kraj)

Pe ri od od 1949. do kra ja 1951. pred sta vqa vre me in -

ten ziv nog po boq {a wa i na glog po ra sta kva li te ta od no sa dve ju

dr ̀ a va – FNRJ i Fran cu ske. To kom ove dve go di ne ni vo od no -

sa to li ko je po ras tao da se mo ̀ e re }i da ta ko na gla pro me na

na bo qe u krat kom pe ri o du ni je za be le ̀ e na u ~i ta vom 20. ve ku.

Ju go sla vi ja je bi la ve o ma za in te re so va na za do bre od -

no se sa Fran cu skom. Pr vo zbog su ko ba sa Ko min for mom i

pre stan ka svih kon ta ka ta sa is to~ no e vrop skim so ci ja li sti~ -

kim dr ̀ a va ma i SSSR-om, ~i me se FNRJ na {la u si tu a ci ji

da upra vo od tih ze ma qa o~e ku je even tu al nu agre si ju, pro vo -

ka ci je i pret we, zbog ~e ga je od Za pa da tra ̀ i la po dr {ku.

Dru go – sa go to vo au tar hi~ nom i sla bom pri vre dom, Ju go sla -

vi ji su bi li hit no po treb ni kre di ti i eko nom ska po mo}, na -

ro ~i to u ne rod nim go di na ma. Tri za pad ne si le odo bri le su

Ju go sla vi ji tri par tit nu po mo}, a Fran cu ska joj je (isti na ma -

we ne go SAD i Bri ta ni ja) da va la i ne ke do dat ne ob li ke po -

mo }i i kre di ta. Tre }e, spor na Slo bod na te ri to ri ja Tr sta, i

kon flikt sa Ita li jom oko we, do bi li su po sred ni {tvo tri

si le Za pa da, me |u ko ji ma je bi la i Fran cu ska.

Podr{ka Jugoslaviji

15. maj 2010.

Uspon saradwe u vreme predsednika Miterana

18. maj

Uka zom kra qa Pe tra Pr vog Ka ra -

|or |e vi }a od 23. ok to bra 1903, 18.

maj od re |en je za pra znik 8. pe {a dij -

skog pu ka u znak se }a wa na dan oslo -

bo |e wa Po ̀ a rev ca 1804. go di ne.

20. maj 1989.

Skup {ti na Sr bi je do ne la je od lu ku

o ras pi si va wu zaj ma za pri vred ni

pre po rod Sr bi je. Za jam ni ka da ni je

vra }en zaj mo dav ci ma, a srp ska pri -

vre da je u na red noj de ce ni ji do ̀ i ve -

la ko laps.

22. maj 1939.

U Ber li nu, pred stav ni ci vla da fa -

{i sti~ ke Ita li je i na ci sti~ ke Ne -

ma~ ke pot pi sa li ugo vor, ta ko zva ni

„^e li~ ni pakt“, ko jim su se oba ve za -

le na za jed ni~ ko vo |e we ra ta.

23. maj 1916.

Na ~el nik {ta ba Vr hov ne ko man de

ge ne ral Bo jo vi} na re dio je da zbog

je vrej skog pra zni ka {a vu a ta (Pri -

ma we za ko na), 24. i 25. ma ja, „voj -

ni ci Moj si je ve ve re“ bu du oslo bo -

|e ni sva kog ra da i za ni ma wa. Odo -

brio je da oni voj ni ci ko ji `e le mo -

gu da odu u So lun i pri su stvu ju ver -

skoj slu ̀ bi u si na go gi.

24. maj 1913.

U znak Kra qev skog pri zna wa za is -

ka za nu hra brost u ra tu 1912–1913.

go di ne, kraq Pe tar od li ko vao je

zlat nom me da qom za hra brost za -

sta ve ~e tr na est pe {a dij skih i ko -

wi~ kih pu ko va pr vog i dru gog po zi va

na rod ne voj ske.

26. maj 1972.

Pot pi san spo ra zum SALT I (Stra te gicArms Li mi ta ti on Talks) o ogra ni ~e wu

stra te {kog na o ru ̀ a wa iz me |u Sje -

di we nih Ame ri~ kih Dr ̀ a va i So -

vjet skog Sa ve za. Ovi pre go vo ri po -

~e li su 1969. go di ne ka ko bi se za -

mr zlo ofan ziv no oru` je na po sto je -

}em ni vou i omo gu }i lo urav no te ̀ e -

no i pro ver qi vo raz vi ja we stra te -

{kog nu kle ar nog na o ru ̀ a wa. Se dam

go di na ka sni je, 18. ju na 1979, pot -

pi san je spo ra zum SALT 2, ko jim su

ogra ni ~e ni broj i vr ste nu kle ar nog

na o ru ̀ a wa u po se du dve ju dr ̀ a va.

28. maj 1812.

Pot pi san Bu ku re {ki mi rov ni ugo vor

iz me |u Ru si je i Oto man ske im pe ri -

je. ^lan 8. Mi rov nog ugo vo ra, na ko -

me je in si sti ra la Ru si ja, obez be dio

je am ne sti ju srp skim usta ni ci ma, au -

to nom no upra vqa we unu tra {wim

po slo vi ma ze mqe i pri ku pqa we po -

re za, te po vra tak Tu ra ka u srp ske

gra do ve. Ia ko je ka sni je do veo do te -

{ke voj no-po li ti~ ke si tu a ci je, Bu ku -

re {ki ugo vor pred sta vqa pr vi me -

|u na rod no-prav ni akt ko jim su Sr bi

uve de ni u me |u na rod ne od no se.

28. maj 1879.

Ro |en je ma te ma ti -

~ar, astro nom i ge -

o fi zi ~ar Mi lu tin

Mi lan ko vi}, osni -

va~ ka te dre ne be -

ske me ha ni ke na Be -

o grad skom uni ver -

zi te tu.

29. maj 1868.

Pri li kom {et we Ko {ut wa kom kod

Be o gra da ubi jen je srp ski knez Mi -

ha i lo Obre no vi}, ko ji je Sr bi ju u~i -

nio naj ja ~om voj nom si lom Bal ka na.

Ubi jen je u vre me kad je do vr {a vao

pri pre me za rat pro tiv Oto man skog

car stva. Na pre sto lu Sr bi je bio je

od 1839. do 1842. i od 1860. do

smr ti.

30. maj 1913.

Za kqu ~en je mi rov ni ugo vor u Lon -

do nu iz me |u ~la ni ca Bal kan skog sa -

ve za (Bu gar ska, Sr bi ja, Cr na Go ra i

Gr~ ka) i Tur ske, ko jim je okon ~an Pr -

vi bal kan ski rat. Tur ska je ovim ugo -

vo rom iz gu bi la sve bal kan ske po se -

de, na evrop skom tlu ostao joj je sa -

mo Ca ri grad sa oko li nom.

DOGODILO SE...DOGODILO SE...

Pripremio mr Miqan MILKI]

59

vremeplov

Pe de set da na po sle Us kr sa, cr kva u li tur gij -

skoj go di ni sla vi Du ho ve. U toj svet ko vi ni sla vi se

do la zak tre }e Bo ̀ an ske li~ no sti, po sla te od Oca

i Si na da sve po sve ti i do ve de do pu no }e Isu so vo

de lo na ze mqi.

Opi su ju }i do ga |aj Du ho va, je van |e li sti ne

spo mi wu po ja vu ne kog od re |e nog li ka, qud skog ili

bi lo kog dru gog. Do ga |aj Du ho va pra te dva zna ka:

ogaw i ve tar.

Ogaw je ve} u Sta rom za ve tu ozna ~a vao Bo ̀ i ju

pri sut nost. Do voq no je se ti ti se we go vog uka za wa

Moj si ju u pla me nom gr mu i na log da po |e fa ra o nu i

iz ve de na rod iz rop stva. Duh sve ti, ja vio se apo sto li -

ma u ob li ku pla me nih je zi ka s na lo gom da idu svim na -

ro di ma i na ve {ta va ju spa se we po Isu su Hri stu.

De lo va we Du ha sve to ga ta ko |e se ozna ~a va sim -

bo lom ve tra jer on raz no si sve do ~an stva apo sto la s

jed nog na dru gi kraj sve ta. Ra do sna vest i da nas se ne -

za u sta vqi vo {i ri...

V E R S K I P RA Z N I C I16-31. maj

Pra vo slav ni

21. maj – Sve ti apo stol i je van |e list

Jo van Bo go slov

22. maj – Pre nos mo {ti ju Sve tog oca

Ni ko la ja – Za du {ni ce

23. maj – Si la zak Sve tog Du ha na apo sto le –

Pe de set ni ca – Tro ji ce

24. maj – Du hov ni po ne de qak; Sve ti Ki ri lo

i Me to di je

25. maj – Du hov ski uto rak

29. maj – Te o dor Vr {a~ ki; mu ~e nik Vu ka {in

Rimokatoli~ki

23. maj – Du ho vi – Pe de set ni ca

30. maj – Pre sve to Troj stvo

Ova dva bra ta ro |e na su u So lu nu, u ku }i zna me -

ni tih i bo ga tih ro di te qa. Sta ri ji brat Me to di je pro -

veo je, kao ofi cir, de set go di na me |u Slo ve ni ma (ma -

ke don skim) i ta ko na u ~io slo ven ski je zik. Po po vrat ku

u Gr~ ku za mo na {io se, a ma lo iza to ga pri dru ̀ io mu

se mla |i brat Ki ri lo (Kon stan tin). Ka da je ha zar ski

car Ka gan tra ̀ io od ca ra Mi ha i la pro po ved ni ke hri -

{}an stva, car mu je po slao bra }u ]i ri la i Me to di ja.

Oni su pr vo ube di li Ka ga na i we go ve do glav ni -

ke, a za tim i mno go na ro da pre ve li u hri {}an stvo. Po

po vrat ku u Ca ri grad sa sta vi li su slo ven sku azbu ku od

38 slo va, a po ~e li da pre vo de cr kve ne kwi ge sa gr~ kog

na slo ven ski. Na po ziv kne za Ras ti sla va oti {li su u

Mo ra vi ju da {i re ve ru Hri sto vu, a umno ̀ e ne cr kve ne

kwi ge po de li li su sve {te ni ci ma da u~e omla di nu. Na

pa pin po ziv sti gli su u Rim gde se ]i ri lo raz bo leo i

umro 14. fe bru a ra 869. go di ne.

Me to di je se po tom vra tio u Mo ra vi ju i na sta vio

{i re we ve re me |u Slo ve ni ma sve do smr ti 6. apri la

885. go di ne. We go vo de lo na sta vi li su we go vi u~e ni -

ci sa sve tim Kli men tom kao epi sko pom na ~e lu. Pre -

{li su Du nav i spu sti li se na jug, u Ma ke do ni ju (Ohrid)

i tu pro du ̀ i li za po ~e ti po sao bra }e ]i ri la i Me to -

di ja. [i ri li su ve ru i pi sme nost me |u Slo ve ni ma.

SVETI ]IRILO I METODIJE

DUHOVI

60 15. maj 2010

1 0 0 g o d i n a o d p r v e m a r a t o n s k e t r k e u S r b i j i

LBe o grad ski ma ra ton, naj ma sov ni ja

sport ska ma ni fe sta ci ja u Sr bi ji,

od lu kom Skup {ti ne gra da Be o gra da

uvr {te na je u do ga |a je od po seb nog

zna ~a ja za glav ni grad. Od 8. ma ja

1988, ka da je odr ̀ an pr vi ma ra ton,

ova sport ska ma ni fe sta ci ja ni je

pre ki da na, pa ni u pro le }e 1999.

go di ne, ka da su sna ge Na toa

bom bar do va le Be o grad. Bio je to i

pr vi ma ra ton na sve tu tr ~an u

uslo vi ma rat nog sta wa.

Pod slo ga nom Za u sta vi te rat – tr ~i te

sve tom, u tr ci ko ja ni je ima la

po bed ni ka, kroz ciq je za jed no

pro {lo 39 ma ra to na ca, ko ji su bez

po zi va pri sti gli u Be o grad iz se dam

ze ma qa. Bio je to i pr vi i do sa da

je di ni ma ra ton u ko me su svi

u~e sni ci bi li po bed ni ci.

U ko rak sa sve tome pa tra di ci ja Be o grad skog ma ra to na svo je ko re ne vu ~e iz ma -

ra ton ske tr ke ko ja se vi {e go di na tr ~a la od Ob re nov ca do

Be o gra da. Bi lo je to po ~et kom pro {log ve ka, a pr va u ni zu

tih tr ka, ko ja je ujed no bi la i pr va ma ra ton ska tr ka u Sr bi -

ji, odr ̀ a na je 2. ma ja po sta rom, od no sno 15. ma ja 1910. po

no vom ka len da ru, da kle, ta~ no pre sto go di na.

Pr vi ma ra ton u Sr bi ji

„Ve li ku pe {a~ ku utak mi cu Ob re no vac – Be o grad“, ka ko je pi -

sa lo na zva ni~ nom pla ka tu or ga ni za to ra be o grad skog Sport klu -

ba „Olim pi ja“, za po ~e lo je tog ne deq nog po po dne va 97 „tr ka ~a“.

Ve} u bli zi ni Du bo kog, po sle sa mo pet pre |e nih ki lo me ta ra, iz -

dvo jio se od osta lih tak mi ~a ra Du {an Mi loj ko vi}. Ali, we go vo

pre i mu} stvo ve }e od jed nog ki lo me tra, stvo re no ja kim tem pom od

sa mog po ~et ka tr ke, br zo je

ne sta lo, pa su ovog tak mi -

~a ra (se qa ka ko ji ni je

imao zna we ka ko se tr ~i

ma ra ton ska tr ka) su sti gli

osta li. Do Ostru ̀ ni ce,

ko ja je bi la na po lo vi ni

pu ta do ci qa, od u sta lo je,

zbog ne pri pre mqe no sti za

tr ke na du ge sta ze, vi {e od

po lo vi ne tak mi ~a ra.

Ciq tr ke („po bed ni

stub“) bio je u Ko {ut wa ku,

gde je za tu pri li ku iz gra -

|e na kru ̀ na atlet ska sta -

za du ̀ i ne 335 me ta ra, ko ju

su tak mi ~a ri pre ula ska u

ciq mo ra li pre tr ~a ti tri pu ta. Uz

sta zu, na cen tral nom me stu, bi la je

po sta vqe na i sve ~a na bi na, ko ju su

ne po sred no pre za vr {ni ce tr ke za u -

ze li srp ski kraq i we go va svi ta. A

on da, na kon 2 sa ta i 50 mi nu ta od po ~et ka tr ke u Ob re nov cu i pre -

tr ~a nog 31 ki lo me tra, pr vi je na kru ̀ nu sta zu, a za tim i u ciq,

u{ao Alek san dar Po po vi}. Osam mi nu ta ka sni je pri sti gao je i Du -

{an Mi loj ko vi}, ko ji je smo gao

sna ge da se po vra ti po sle kri -

ze ko ju je imao kod Du bo kog,

ali ga je ipak u fi ni {u tr ke,

pot pu no is cr pqe nog, pre sti -

gao Qu bo mir Uro {e vi}, tr go -

vac, ko ji je pre tr ke va ̀ io za

fa vo ri ta. Kroz ciq u Ko {ut -

wa ku pro {lo je 27 tak mi ~a ra.

Za po be du u pr voj ma ra -

ton skoj tr ci u Sr bi ji, Alek -

san dar Po po vi} do bio je lo -

vo rov ve nac iz ru ku kra qa Pe -

tra Pr vog Ka ra |or |e vi }a.

Srp ski re dov

– olim pij ski

ma ra to nac

Zna ~aj no me sto u isto ri ji

pr vih be o grad skih i srp skih

ma ra to na ima Dra gu tin To ma -

{e vi}. On je de se to stru ki po -

bed nik tr ke Ob re no vac–Be o -

grad, ali i pr vi ~o vek iz Sr bi je ko ji je u~e stvo vao na olim pij skom

ma ra to nu. Ro |en je 20. apri la 1890. u Bi stri ci kod Pe trov ca na

Mla vi, a pre mi nuo ok to bra 1915. od po sle di ca ra wa va wa u oko -

li ni Po ̀ a rev ca, gde se u Pr vom svet skom ra tu kao do bro vo qac

pri kqu ~io srp skoj voj sci u od bra ni otax bi ne.

U svo joj dva de set dru goj go di ni, kao re dov XVII pe {a dij skog pu -

ka „Kra qe vi} \or |e“, To ma {e vi} je po be dom na kva li fi ka ci o noj

tr ci, ta ko |e na sta zi Ob re no vac–Be o grad, iz bo rio u~e {}e u ma -

ra ton skoj tr ci na Pe tim olim pij skim igra ma mo der nog do ba, ko ja

je odr ̀ a na u ne de qu 14. ju la 1912. u {ved skoj pre sto ni ci.

Zva ni~ ni za pi snik ove olim pij ske ma ra ton ske tr ke ni je sa ~u -

van, pa }e mo re kon struk ci ju tr ke, tj. onih de ta qa ve za nih za u~e -

{}e na {eg re pre zen ta tiv ca, iz vr {i ti na osno vu vi {e iz vo ra,

ukqu ~u ju }i i sve do ~e wa Du {a na Mi lo {e vi }a (1894–1967), na {eg

tak mi ~a ra u tr ci na 100 me ta ra, i Sve to mi ra \u ki }a

(1882–1960), osni va ~a srp skog olim pij skog po kre ta, pr vog di rek -

to ra Srp skog olim pij skog klu ba i ~la na Me |u na rod nog olim pij skog

ko mi te ta (MOK).

Da kle, tog ne deq nog po po dne va olim pij sku ma ra ton sku tr ku

za po ~e lo je 69 u~e sni ka iz 19 ze ma qa. Naj vi {e pri ja vqe nih tak -

mi ~a ra ima li su do ma }i ni, Ve li ka Bri ta ni ja i Sje di we ne Ame ri~ -

ke Dr ̀ a ve – po 12. Kra qe vi nu Sr bi ju pred sta vqao je je dan tak mi -

~ar – Dra gu tin To ma {e vi}, ma da se za naj a trak tiv ni ju olim pij sku

di sci pli nu pri ja vio jo{ je dan – @iv ko N(V)asti} (po da tak MOK-

a), ali se on ni je po ja vio na start noj po zi ci ji (zbog ne do stat ka

nov ca ni je ni do pu to vao u [ved sku). Po ve li koj vru }i ni (tr ka je

za po ~e la u 13.15) sta zu du gu 40,2 km pr vi je pre tr ~ao tak mi ~ar iz

Ju ̀ ne Afri ke Ke net Me kar tur (Ken neth McArt hur). Pla sman Dra gu -

ti na To ma {e vi }a ostao je do da nas spo ran: dok na zva ni~ nom saj tu

MOK-a sto ji da srp ski ma ra to nac ni je za vr {io tr ku (Did not fi -nish), sve dok tog do ga |a ja Sve to mir \u ki} tvr di, u iz ve {ta ju Mi ni -

star stvu pro sve te i cr kve nih de la, da je To ma {e vi} pro {ao kroz

ciq kao tri de set sed mi.

Zo ri ca JAN KO VI]

Au tor ka je isto ri ~ar i ku stos Isto rij skog mu ze ja Sr bi je

61

U znak se }a wa na pr vog

u~e sni ka olim pij skog ma ra -

to na iz na {e ze mqe, u Pe -

trov cu se sva ke go di ne, u ju nu

me se cu, odr ̀ a va Me mo ri jal -

na tr ka „Dra gu tin To ma {e -

vi}“, u or ga ni za ci ji lo kal ne

sa mo u pra ve i pod po kro vi -

teq stvom Olim pij skog ko mi -

te ta Sr bi je.

Se }a we

na pr vog

ma ra ton ca

Na periferiji {vedske prestonice

Tog pro le }a 1910. go di ne, ka da je odr ̀ a na pr va ma ra ton ska

tr ka u Sr bi ji, u Be o gra du je pr vi put iz ve de na Be to ve no va 9. sim -

fo ni ja, vi {e da na se go lim okom vi de la Ha le je va ko me ta, Ar na u -

ti su stva ra li ne mi re u Pri zre nu, a kraq Pe tar Pr vi Ka ra |or -

|e vi} se, po sle se dam go di na izo la ci je Sr bi je od evrop skih dvo -

ro va (zbog svi re pog ubi stva kra qev skog pa ra), sa stao sa ru skim i

bu gar skim ca rem i tur skim sul ta nom.

Pre kid izo la ci je

od naj ve }ih i naj bo qe or ga ni zo va nih re ga ta ko -

je se odr ̀ a va ju na Me di te ra nu i sva ke go di ne

oku pqa oko 2500 je ri li ~a ra iz ce log sve ta. Re -

ga ta ujed no pred sta vqa svet sko pr ven stvo voj -

nih aka de mi ja u kla si je dri li ca J 24.

Pri pre me eki pe Voj ne aka de mi je od vi ja -

le su se na Du na vu, na po zajm qe nim je dri li -

ca ma iz Je dri li ~ar skog sa ve za Sr bi je. Po -

seb nu za hval nost du gu ju Mar ku Je li }u i Go ra nu

Stan ko vi }u ko ji su im us tu pi li je dri li ce, kao

i Vla di mi ru Mi tro vi }u i Alek san dru Lo ri -

do nu na ne se bi~ noj po mo }i i broj nim tre nin -

zi ma ko je su od ra di li sa eki pom.

J. K.

J e d r i l i ~ a r i

V o j n e a k a d e m i j e

n a r e g a t i

u L i v o r n u

EJe dri li ~ar ska

re pre zen ta ci ja

Voj ne aka de mi je

u~e stvo va la je na

pre sti ̀ noj re ga ti

u Li vor nu u Ita li ji,

od 26. apri la do

3. ma ja, i osvo ji la

13. me sto u sve tu

i ~e tvr to me sto u

kla si fi ka ci ji

ze ma qa Me di te ra na

i Cr nog mo ra

Do bar pla sman

ki pu Voj ne aka de mi je ~i ni li su ka pe tan re~ -

nih je di ni ca Jo van Kri vo ka pi}, tre ner i

tim li der, po ru~ nik kor ve te Alek san dar

\or |e vi}, ski per i ka de ti Bi qa na Ka we -

ri}, Vla da Traj ko vi}, Alek san dar Jo va no -

vi} i Vla di ca Ta si}.

– Bi li smo naj mla |a eki pa iz je di ne kon -

ti nen tal ne ze mqe na re ga ti, za ko ju smo se

pri pre ma la na re ci, a tak mi ~i li na mo ru.

Mo ̀ e mo bi ti za do voq ni uspe hom, prem da se

ra di o mla doj i ne is ku snoj eki pi ka de ta, ko ji

su pr vi put kro ~i li na je dri li cu pre dva me -

se ca ka da smo po ~e li tre nin ge, iz ja vio je vo -

|a eki pe ka pe tan Kri vo ka pi}.

Pr vo me sto osvo ji la je eki pa Ba hre i na,

dru go Uje di we nih Arap skih Emi ra ta, a tre }e

me sto pri pa lo je eki pi Tur ske. U kla si fi ka -

ci ji ze ma qa Me di te ra na i Cr nog mo ra pr vo

me sto osvo ji la je Tur ska, dru go Ita li ja, dok je

tre }e me sto pri pa lo eki pi Slo ve ni je.

Po zi vu ita li jan ske po mor ske aka de mi je i

gra da Li vor na, ove go di ne, oda zva lo se 20 ze -

ma qa, sa ukup no 21 eki pom ko je su se tak mi ~i -

le u kla si je dri li ca J 24. Po red voj nih re pre -

zen ta ci ja, na re gat nom po qu u~e stvo va lo je i

20 eki pa iz Ita li je i ce le Evro pe, me |u wi ma

i olim pij ski i svet ski pr va ci.

„Tro fej po mor ske aka de mi je i gra da Li -

vor na“ (TAN) ka ko se na zi va ova re ga ta, jed na je

SPORT

Od 24. do 28. maja u Novom Sadu }e se, u organizaciji Ko-

mande KoV, oràti Tre}e sportsko prvenstvo Kopnene vojske.

Doma}in brojnim sportistima bi}e Prva brigada KoV, a tak-

mi~ewa }e se sprovoditi na sportskim terenima Novog Sada,

Subotice, Sremske Kamenice i Futoga.

Preko 400 takmi~ara svrstano je u {est takmi~arskih ekipa:

Novi Sad, Kraqevo, Ni{-1, Ni{-2, Pan~evo i Vrawe. Tokom pet

dana trajawa prvenstva oni }e se, pojedina~no i ekipno, boriti

za ostvarivawe najboqih sportskih rezultata u vojnom vi{eboju,

streqa{tvu, orijentiringu, odbojci, malom fudbalu, atletici i

xudou i osvajawe laskave titule najboqih u KoV. B. P.

U susret Tre}em sportskom

prvenstvu Kopnene vojske

Uspeh vojnih sportista na Kupu u planinskom tr~awu

Prvi Kup u planinskom tr~awu (Via militaris cism – mountain run-ning challenge cup), odràn je u Dimitrovgradu od 6. do 10. maja, u

organizaciji Ministarstva odbrane, Atletskog saveza Srbije, Uni-

verziteta Edukons i lokalne samouprave Dimitrovgrad. U okviru

ove manifestacije odràno je i 1. prvenstvo Srbije u planinskom

tr~awu.

Takmi~ili su se pripadnici oruànih snaga Albanije, Bosne i

Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore i Srbije.

Reprezentativci Ministarstva odbrane i Vojske Srbije ost-

varili su izuzetne rezultate u pojedina~noj i u ekipnoj konkurenciji.

Stariji vodnik Goran êgar pobednik je u mu{koj konkurenciji,

ujedno i prvak Srbije, kadetkiwa Nevena Jovanovi} prvoplasirana

je u ènskoj konkurenciji i vice{ampionka Srbije, dok je kapetan

Aleksandar Ne{evski bio drugoplasirani u vojnom delu, a u

konkurenciji za prvenstvo Srbije osvojio je tre}e mesto.

Mu{ka ekipa MO i VS osvojila je prvo mesto u ekipnoj

konkurenciji, dok je ènska ekipa zauzela drugo mesto.

Vojnu ekipu ~inili su pukovnik Zoran [}eki}, {ef delegacije,

Stevan Gruji} trener ekipe, potpukovnik Dragan Todorov, kapetani

Aleksandar Ne{evski i Milovan Mili}, stariji vodnici Igor

Vukovi} i Goran êgar i kadetkiwe Nevena Jovanovi}, Sla|ana

\or|evi} i Marija Markovi}.

G. ^.

Tre}e sportsko prvenstvo centara za obuku

Vojske Srbije odràno je u Prvom centru za obuku

u Somboru.

Sportske snage odmerile su ekipe iz Gorweg

Milanovca, Sombora, Beograda, Batajnice, Vaqe-

va, Zaje~ara, Kru{evca, Leskovca i Poàrevca, u

sedam sportskih disciplina – vojni vi{eboj, stre-

qa{tvo, atletika, futsal, odbojka, xudo i orijen-

tiring.

Otvaraju}i sportsko prvenstvo, u prisustvu

brojnih predstavnika politi~kog, privrednog i

kulturnog ìvota Sombora i Apatina, komandant

Komande za obuku general-major Aleksandar

@ivkovi} rekao je da karakter, intenzitet i vrsta

poverenih zadataka name}u visok stepen fizi~ke

spremnosti svakog pripadnika Vojske Srbije i u

tome se ogleda va`nost sportskog prvenstva.

– O na{oj spremnosti svedo~i i osvojeno dru-

go mesto Komande za obuku na pro{logodi{wem

sportskom prvenstvu Vojske Srbije, istakao je gen-

eral @ivkovi} i poèleo svim u~esnicima uspeh u

vite{kom nadmetawu u duhu fer pleja.

M. M.

T r e } e s p o r t s k o p r v e n s t v o c e n t a r a z a o b u k u

64 15. maj 2010.

a) Za nastavnike:

1.Za uè nau~ne oblasti Pogonska sredstva i korozija

i za{tita materijala i Za{tita ̀ ivotne sredi-

ne, izbor

– jedan u zvawe vanredni profesor (posebni uslovi: pro-

fesionalni pripadnik VS, doktor nauka iz oblasti za ko-

je se bira)

b) Za nastavnike ve{tina:

2.Za uè oblasti Vojna tehnika i oprema jedinica

ViPVO i Taktika jedinica ViPVO, izbor

– jedan u zvawe vi{i predava~ (posebni uslovi: profe-

sionalni pripadnik VS, VES 31398)

v) Za spoqne saradnike – nastavnike:

3.Za uù nau~nu oblast Ra~unarski informacioni si-

stemi, izbor

– jedan u zvawe docent (posebni uslovi: profesionalni

pripadnik VS, doktor nauka iz oblasti vojnih elektron-

skih sistema – informacione tehnologije)

4.Za uù nau~nu oblast Sanitetska i veterinarska po-

dr{ka, izbor

– jedan u zvawe docent – vanredni profesor (posebni

uslovi: profesionalni pripadnik VS, doktor medicin-

skih nauka)

5.Za uù nau~nu oblast Snabdevawe, izbor


pripadnik VS, doktor nauka iz oblasti za koju se bira)

6.Za uù nau~nu oblast Mehanika naoruàwa, izbor

– jedan u zvawe vanredni profesor – redovni profesor

(posebni uslovi: doktor nauka iz oblasti za koju se bira)

7.Za uù nau~nu oblast Vazduhoplovno ma{instvo, iz-

bor


pripadnik VS, doktor nauka iz oblasti za koju se bira)

g) Za saradnike:

8.Za uù nau~nu oblast Sistem logistike, izbor

– jedan u zvawe asistent (posebni uslovi: profesiona-

lni pripadnik VS, zavr{ena VA, magistar elektro teh -

ni~kih nauka)

9.Za uù nau~nu oblast Sistem logistike, izbor


lni pripadnik VS, zavr{ena VA, magistar iz oblasti lo-

gistike)

d) Za spoqne saradnike – saradnike:

10. Za uù nau~nu oblast Sistem logistike, izbor


lni pripadnik VS, magistar tehni~kih nauka)

11. Za uù nau~nu oblast Ekonomija odbrane, izbor


lni pripadnik VS, zavr{ena VA, magistar ekonomskih

nauka)

12. Za uù nau~nu oblast Transport u logistici, izbor


lni pripadnik VS, zavr{ena VA, magistar nauka iz obla-

sti logistike)

USLOVI KONKURSA I NAÎN KONKURISAWA

Pored posebnih uslova navedenih za svaku ta~ku ovog kon-

kursa kandidati moraju da ispuwavaju i slede}e uslove:

1) da imaju dve posledwe slu`bene ocene najmawe vrlo do-

bar (ne odnosi se na lica iz gra|anstva koja konkuri{u

na mestu broj 6);

2) da su osnovne studije zavr{ili sa prosekom najmawe 8

(osam) – odnosi se samo na lica koja konkuri{u za zva-

we vi{eg predava~a i

3) da ispuwavaju i ostale uslove za izbor u zvawe nasta-

vnika za koje konkuri{u, predvi|ene Zakonom o vojnim

{kolama i vojnim nau~noistraìva~kim ustanovama i

Statutom VA.

Kandidati iz Ministarstva odbrane i Vojske Srbije

molbe za izbor treba da podnosu redovnim putem, na adre-

su VP 2977, Beograd, sa naznakom „za konkurs“, a kandida-

ti iz gra|anstva po{tom, preporu~eno, na adresu: Vojna

akademija, Pavla Juri{i}a [turma br. 33, Beograd. U

molbi obavezno navesti adresu i telefon, uù nau~nu

oblast za koju se podnosi molba i brojnu oznaku uè nau~ne

oblasti u konkursu.

Uz molbu kandidati treba da priloè:

– dokaze o ispuwavawu uslova konkursa;

– biografiju sa opisom kretawa u slu`bi, odnosno sa

opisom radnih du`nosti;

– bibliografiju objavqenih nau~nih i stru~nih radova

sa primercima radova i

– saglasnost pretpostavqene komande za angaòvawe u

nastavnom procesu u Vojnoj akademiji (samo za mesta pod „v“

i „d“) .

Pored navedenih dokumenata profesionalna vojna li-

ca, koja se nalaze van sastava Vojne akademije, i koja kon-

kuri{u za mesta pod „a“, „b“ i „g“ treba da dostave i upit-

nik za preme{taj (popuwen i overen) i saglasnost nadle`ne

pretpostavqene komande. Lica iz gra|anstva koja konku-

ri{u na mesto br. 6, treba da dostave jo{: izvod iz

mati~ne kwige ro|enih, uverewe o dràvqanstvu, uverewe

da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak i uverewe da

nisu ka`wavani.

O rezultatima konkursa kandidati iz Ministarstva od-

brane i Vojske Srbije bi}e obave{teni redovnim putem, po-

sredstvom svojih komandi, a kandidati iz gra|anstva na do-

stavqenu ku}nu adresu.

Nepotpune i neblagovremeno podnete molbe ne}e biti

razmatrane.

Konkursna dokumentacija ne}e se vra}ati.

Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa.

VOJNA AKADEMIJA

Raspisuje

KONKURSza izbor nastavnika i saradnika u {kolskoj

2010/2011. godini

Susret nekada{wih u~enika 7. klase Vojne gimnazije,

povodom 30. godi{wice mature, zakazan je za 29. maj

2010. godine. Okupqawe je u internatu {kole u 10.00

~asova. Blià obave{tewa mogu se dobiti na sajtu 7.

klase www.7-klasa.info i na telefone: 064 8329 751

(Slavoqub M. Markovi}) i 065 3555 155 (Zoran Ma-

lini}).

Mali oglasi

65

Auto reli

Memorijal

heroja Tepi}a 2010

Doma}in ovogodi{weg relija je Centar

za privredno-tehnolo{ki razvoj Vojvodine u ~ijem

}e objektu, u predivnom ambijentu Nacionalnog

parka „Fru{ka gora”, biti odràna sve~anost

povodom progla{ewa pobednika

Pod okriqem novoosnovanog Sportskog reli saveza Srbije,

Oficirski auto-moto sportski klub Beograd i Automobilski

sportski klub Zemun zajedni~ki organizuju Sedmi auto-reli pod

nazivom „Memorijal heroja Tepi}a 2010” na kome u~estvuju ak-

tivne, rezervne i penzionisane stare{ine, ~lanovi wihovih po-

rodica i ostali takmi~ari iz raznih krajeva zemqe. Osnovni

ciq ovog nadmetawa je druèwe qudi, upoznavawe kulturno-isto-

rijskih i turisti~kih znamenitosti Srbije, podizawe saobra}aj-

ne i tehni~ke kulture, posebno mladih nara{taja, i èqa da se

otrgne od zaborava svetao lik narodnog heroja Milana Tepi}a,

koji pre, bazmalo, dve decenije nije dozvolio hrvatskim paravoj-

nim formacijama da zauzmu skladi{te ubojnih sredstava, ve} ga

je podigao u vazduh, preseliv{i se u legendu. Sa wim u nezaborav

je oti{ao i desetar Stojadin Mirkovi}, iz sela Gorwe Leskovi-

ce, blizu Vaqeva.

Automobilske posade }e u nedequ, 27. juna 2010, startova-

ti iz Vazduhoplovnog remontnog zavoda „Moma Stanojlovi}” u

Batajnici, a na ciq, koji se nalazi na Fru{koj gori, sti}i }e po-

sle ocenske vo`we i nekoliko specijalnih ispita. Oni }e, sem

toga, voze}i ka ciqu udaqenom oko 100 km, re{avati test koji se

ti~e poznavawa Novog zakona o bezbednosti saobra}aja i ̀ ivot-

nog puta heroja Tepi}a, kapetana prve klase tehni~ke slu`be, po-

smrtno unapre|enog u majora.

Doma}in ovogodi{weg nadmetawa i druèwa na{ih automo-

bilista je Centar za privredno-tehnolo{ki razvoj Vojvodine. Je-

dan od rukovodilaca centra, Dragan Torwanski, veruje da }e tak-

mi~arima i ~lanovima wihovih porodica u prijatnoj uspomeni

ostati trenuci provedeni na Andrevqu utonulom u gustoj {umi Na-

cionalnog parka „Fru{ka gora”, a mi bismo samo dodali da }e ga

mnogi, op~iweni prelepim zelenilom, sigurno ponovo pohoditi.

Ako neko poèli da posle relija preno}i ili ostane koji dan duè,

neka se javi na telefon 021/48-02-400 kako bi se podrobnije

obavestio o svemu {to ga, u vezi sa sme{tajem, zanima.

V. RISTI]

N A R U X B E N I C A

Pretpla}ujem se na magazin „Odbrana” za 2010. godinu

(zaokruìte)

1. Polugodi{wa pretplata (1.1. – 30.6. 2010.

godine, 12 brojeva) – po ceni 1.080,00 dinara

2. Godi{wa pretplata (1.1. – 31.12.2010. godine,

24 broja) – po ceni 2.160,00 dinara.

Ukoliko se pretpla}ujete na ve}i broj primeraka, upla-

titi odgovaraju}u sumu (pomnoìti broj primeraka sa pret-

platnom cenom).

Pla}awe unapred na ìro-ra~un 840-49849-58.

Naruxbenicu i uplatnicu poslati na adresu:

MC „Odbrana”, Bra}e Jugovi}a 19, Beograd.

Pravnim licima dostavi}emo predra~un na osnovu ove

naruxbenice.

Kupac ______________________________________

Ulica i broj ________________________________

Telefon ____________________________________

Mesto i broj po{te __________________________

Potpis naru~ioca

M.P. ________________________________

Prijavqivawe

Prijavu za takmi~ewe (ime i prezime, ta~nu adresu,

broj telefona, marku vozila i zapreminu motora) ispi{ite

sami (na obi~nom papiru) i {to pre, a najkasnije do 15. juna

2010. po{aqite na adresu: Redakcija magazina „Odbrana” (sa

naznakom „Za reli”), 11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19.

Ispravka

U oglasu za prijem profesionalnih vojnika, objavqenom

kao prilog u Odbrani broj 111 od 1. maja 2010. godine, is-

pravqa se broj telefona Tehni~kog opitnog centra. Novi broj je

011 3401069.

66 15. maj 2010.

UK

R[

TE

NE

RE

Î

A

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

1. Raspravqivo, pretre{qivo, 2. Pametan, uman, 3. Antikvari, 4. Naneti

nekome poraz, 5. @ensko ime, Aneta odmila, 6. Prwa, krpica, 7. Rusko ̀ en-

sko ime, Irena, 8. Veliko jezero u Africi, 9. Gr~ko slovo, 10. Li~na zame-

nica, 11. Rukovati nekim ure|ajem, 12. Pramere (str.), 13. Razorni izvori

svetlosti, opti~ki kvantni generatori, 14. Graditeqi violina iz Kremone,

15. Brat odmila, 16. Vrsta papagaja (mn.), 17. Simbol lantana, 18. Staviti

raniji datum, 19. Biv{i filmski reìser (Lepota poroka), 21. Italijanski

fudbaler, Fabio, 23. Film @ike Mitrovi}a, 25. Koraci, kora~i}i, 26.

Prvi pade` (gram.), 28. Biti nalik, sli~iti, li~iti , 29. Naseqe i op{tina

u Gradu Beogradu, 31. Drug po slu`bi, kamarad, 32. Biv{i ameri~ki diplo-

mat, Averel, 34. Grad u Italiji, 35. Op{tina i mesto u Kosovskopomorav-

skom okrugu u Srbiji, 37. Mogu}an, 38. Sveàw cve}a, 40. Filipo odmila

(u Italiji, npr. fudbaler Inzagi), 41. Francuski vizionar i utopist, Etjen,

43. Me|unarodna oznaka za Namibiju, 44. Biv{i francuski politi~ar,

Ferdinand, 46. Povratna zamenica, 47. Auto-oznaka Pan~eva.

20. Nejednakost vi{e valuta (mn.), 21. Ma|arski filmski kriti~ar, pisac i

pesnik, 22. Dati intonaciju, 23. Plovila sa dva trupa, 24. Planina u Bo-

sni, iznad Glamo~a, 25. [panski kompozitor i violinist, Pablo de, 26. Te-

levizija (skr.), 27. Krivi rog, pozauna (muz.), 28. Italijanski barokni

slikar, \ovani Antonio Kanal, 29. Ime glumca Noltija, 30. Poltron, udvo-

rica, 31. Oni koji uvode novine, inovatori, 32. Ime biv{eg nema~kog fud-

balskog golmana Ilgnera, 33. @ensko ime, Tina odmila, 34. Karavanske po-

vorke ili kolone, 35. Nema~ki fudbaler, Ditmar, 36. Ime engleske kwièv-

nice Kristi, 37. Lomiti, prelamati, 38. Spajati varewem, 39. Ameri~ka

glumica, Hale, 40. [aqiv~ine, lakrdija{i, 41. Onaj koji je izabran, iza-

branik, 42. Drugi, ostali, 43. Muzi~ki poja~ava~ki ure|aj, 44. Biv{i glu-

mac, Emil, 45. Inicijali biv{e glumice Tarner, 46. Dràva u Africi, 47.

Metal male specifi~ne teìne, 48. Premazati sapunicom, 49. Izgubiti

razum, postati bena (nar.), 50. Izgubiti snagu, 51. Prezime izvedeno od

imenice kapetan.

Pripremio

Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

RE[

EW

E I

Z P

RO

[L

OG BRO

JA

VO

DO

RA

VN

O: pritoka, N

ikola Ka-

rovi}, razaraw

e, f

olirati se, a, izgladiti, M

inimaks, RM

, M

arini-

ca, levi~ari, F

AI

, O

setija

, zaseja

ti, pazl, ribica, Katarina, M

inos,

Spasa, satirici, bera~i, kate, rem

enica, P

alotaj, I

TI

, M

alezija

,

Mala lira, Bi, matinata, botani~ar, o, kapaciteti, nadizati, raste-

retiti s

e, katani}.

[AH

NAPOLEONOVE PARTIJE

GARDA UMIRE,

ALI SE NE PREDAJE

Retko je u istoriji na}i li~nost

oven~anu brojnijim legendama kao

{to je to Napoleon I Bonaparte

(1769–1821), francuski car od

1804. godine, vojskovo|a i osvaja~.

Ovaj Korzikanac je 1812. godine

u{ao i u Moskvu, ali je posle poraza

od koalicije kod Vaterloa (1815. go-

dine) prognan na ostrvo Svetu Je-

lenu, gde je i umro.

Pouzdano se zna da je kao mladi

ar tiqerijski poru~nik ~esto pose -

}i vao ~uvenu „Kafe de la Rezans” u

Parizu, gde su {ah igrali tada naj-

ja~i majstori. U Partijama je, kako

pi{e na{ {ahovski istori~ar Slav -

ko Domazet, ispoqavao smelost,

VODORAVNO: USPRAVNO:

tra ̀ io neobi~na re{ewa, preduzi-

mao ~esto i nepravilan plan sa gle-

di{ta teorije. Od {aha se nije ra z -

dvajao ni za vreme mnogobrojnih voj -

nih pohoda. Partneri su mu bili ca -

rica Jozefina, a|utanti i generali

me|u kojima mar{al Nej i knez Ba san.

[ah je igrao i na Svetoj Jeleni, gde

mu je protivnik bio mar{al Ber tran,

tako|e izgnanik. U Be~u je odigrao i

jednu partiju protiv „{a hov skog au-

tomata” barona Kempelena 1809. go-

dine. Imao je bele figure i – èle}i

da ispita znawe tajan stve nog part-

nera, odigrao nepravilan potez, ali

je „Tur~in” kod tre}eg ne pravilnog

poteza poru{io figure i bacio ih na

pod. Partija je ipak odigrana, ali je

imperator bio matiran.

U mnogim kwigama objavqena je

slede}a partija:

KOMBINACIJA

Doner – [paward, 1961.

Beli: Kh2, Ta6, Ta7, Le6, g2, h5

Crni: Kf4, Ta1, Te5, a4, g5

Crni na potezu.

Moglo se o~ekivati da se crni

pre da po{to ima figuru mawe, a

svo jim posledwim potezom Tha7 be-

li je zapretio da mu uzme pe{aka sa

{ahom. Ali... 1...Th1!!

Slavni Doner je predao, jer po -

sle neizbe`nog 2.Kx1 dolazi neod-

brawivo 2...Kg3 sa matom.

Napoleon – Gospo|a de Ramize

Pariz ili La Malmaison,

1804.

1. Sc3 e5 2. Sf3 d6 3. e4 f5 4.

h3 fe4 5. Se4 Sc6 6. Sfg5 d5 7. Dh5

g6 8. Df3 Sh6 9. Sf6 Ke7 10. Sd5

Kd6 11. Se4 Kd5

REKLI SU…

Ja volim sve pozicije. Dajte mi te{ku poziciju, ja }u je igrati. Dajte mi

lo{u poziciju, ja }u je braniti. Otvarawa, zavr{nice, komplikovane

pozicije, „mrtvi” remiji, ja ih volim i ja }u ih igra ti. Ali potpuno dobi-

jenu poziciju ne mogu!

Jan Doner

Beli: Ke1, Df3, Ta1, Th1, Lc1, Lf1,

Se4, a2, b2, c2, d2, f2, g2, h3

Crni: Kd5, Dd8, Ta8, Th8, Lc8, Lf8,

Sc6, Sh6, a7, b7, c7, e5, g6, h7

12. Lc4 Kc4 13. Db3 Kd4 14. Dd3

mat.

Petar Meji} je u svojoj kwizi o

znamenitim {ahistima ovu partiju

ocenio tako {to je zavr{etak sma-

trao jednim od najlep{ih matova u

minijaturama.

40 ПОСТЕРАФОРМАТ А3 У ЗАШТИТНОЈ КОРИЦИ

СА ОСНОВНИМ ИСТОРИЈСКИМ И ТАКТИЧКО-ТЕХНИЧКИМ ПОДАЦИМА

N A R U X B E N I C A

NC „ODBRANA”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd Tel: 011/3241-009,

telefaks: 011/3241-363

@iro-ra~un : 840-49849-58

Naru~ujem slede}a izdawa:

1. „Lova~ki avioni”, po ceni od 850,00 dinara, koli~ina _____________________________

2. „Bombarderi, juri{nici i helikopteri”, po ceni od 850,00 dinara, koli~ina _________

3. Oba kompleta, po povla{}enoj ceni od 1.400,00 dinara, koli~ina ___________________

Pla}awe se vr{i unapred. Dokaz o uplati i naruxbenicu dostaviti na adresu

NC „Odbrana”, nakon ~ega isporu~ujemo izdawa.

Kupqena izdawa bi}e dostavqena putem Post ekspresa, na teret kupca.

Kupac _________________________________________________________________________

JMBG__________________________________________________________________

Ulica i broj _______________________________________________________________________

Mesto _______________________________________________________________________________

Telefon ___________________________________________________________________________

Potpis naru~ioca ________________________________________________________________

S p e c i j a l n i p r i l o g

ARSENAL

Oru`je

velikog

rata

SSOOVVJJEETTSSKKAA

PPUU[[KKAA SSVVTT--4400

41

Helikopter

koji

obe}ava

AAGGUUSSTTAAWWEESSTTLLAANNDD AAWW114499

Hladnoratovski

koncept

izrade

JJUU@@NNOOKKOORREEJJSSKKOO BBOORRBBEENNOO

VVOOZZIILLOO PPEE[[AADDIIJJEE KK2211

Automati ero i mini ero

Po ugledu na uzija 2

Ju`nokorejsko borbeno vozilo

pe{adije K21

Hladnoratovski koncept

izrade 4

AgustaWestland AW149Helikopter

koji obe}ava 7

Ruska pu{ka SVT-40

Oru`je velikog rata 9

Urednik priloga

Mira [vedi}

2

A U T O M A T I E R O I M I N I E R O

Pre nekoliko godina Hrvatska je od izraelske vojne

industrije dobila licencu za proizvodwu ~uvenih

automata – uzi i mini uzi, koje su prekrstili u ero i mini

ero. Sagledavaju}i sve ~iwenice, prednosti i mane oba

oru`ja lako je zakqu~iti da se sa automatom ero, u

automatskom re`imu paqbe, mo`e uspe{no dejstvovati na

gotovo dvostruko ve}im daqinama nego sa mini ero. Kada se

hrvatski model mini uporedi sa familijom uzija, onda je

on izme|u mini i mikro varijante.

do brog ras po re da, a i zbog to ga {to se za tva -

ra~ na la zi u ta~ ki te ̀ i {ta, au to mat je od li~ -

no iz ba lan si ran pa je olak {a na kon tro la

pri li kom ra fal ne paq be iz jed ne ru ke ili sa

ku ka. Od tih go di na au to mat je do ̀ i veo sa mo

dve do ra de – au to mat ska ko~ ni ca na ru ko hva -

tu i pro me na ka li bra u .45 in ~a.

15. maj 2010.

Po ugledu

na uzija

Ka da se spo mene ~u ve ni ne ma~ ki MP5,

uo bi ~a je no je da se na we ga na do ve zu je

uzi. Ma jor Uzi el Ga lil kon stru i sao je

dav ne 1951. pr vi ~u ve ni au to mat iz

fa mi li je uzi. Ugle dao se na ~e {ke kon -

struk to re i od wih je uzeo te le skop ski za tva -

ra~ i po sta vqa we okvi ra u ru ko hvat. Usled

su i kun dak i uze li su

ma we sta bil ni ji i

spo ri ji si stem od In -

gra mo vih au to ma ta.

Kod sta ri jeg bra ta

kun dak se pre kla pa

sa stra ne, a kod mi -

ni ero sa gor we

stra ne. Zad wi ni {an

mu je eks cen tri~ ni

di op ter sa dva po lo -

à ja – 75 i 150 m.

Is pod ce vi, od mah

is pred {tit ni ka oki -

da ~a, na la zi se ko -

mad me ke gu me, {to

hvat sla bi jom ru kom

~i ni udob ni jim.

Raz li ke

Na stre li {tu se po ka za lo ono od ~e ga

se stra ho va lo. Pri li kom ra fal ne paq be

mi ni ero se ve o ma te {ko kon tro li {e zbog

br zi ne za tva ra ~a. Ras tu ra we je ve li ko. Pet

me ta ka is pa qe nih iz mi ni ja u me tu na ra sto -

ja wu od osam me ta ra for mi ra krug pre~ ni -

ka 30–35 cen ti me ta ra. Kod je di na~ ne paq -

be je ma lo skrom ni je, pa na uda qe no sti od

15 me ta ra pet me ta ka is pa qe nih iz oru` ja

pra vi sli ku po go da ka pre~ ni ka pet cen ti me -

ta ra. To i ni je ta ko lo {e bu du }i da je ko ri -

{}en kun dak. Ka da se ko ri stio dvo ru~ ni stav

i ra fal na paq ba, sem pr vo is pa qe nih me -

ta ka, osta lih ni je bi lo u me ti.

Sve je bi lo dru ga ~i je pri li kom dej -

stva iz eroa – du ̀ a ni {an ska li ni ja i sta -

bil nost kun da ka davali su mnogo boqu sli-

ku pogodaka ne go kod mi ni ja. Kod eroa sli -

ka po go da ka ni je pre la zi la krug pre~ ni ka

25 cen ti me ta ra. Sa ma te ̀ i na i sma we na

br zi na ga |a wa da ju erou mno go ve }u sta -

bil nost i mo gu} nost kon tro le oru` ja pri -

li kom ra fal ne paq be. Po red to ga, iz we -

ga je mo gu }e dej stvo va ti ra fa lom od dva

met ka, {to se sma tra op ti mal nim za tu vr -

stu oru` ja.

Sa gle da va ju }i sve ~i we ni ce, pred no -

sti i ma ne oba oru` ja la ko se za kqu ~u je da

se au to ma tom ero, u au to mat skom re ̀ i mu

paq be, mo ̀ e uspe {no dej stvo va ti na go to vo

dvo stru ko ve }im da qi na ma ne go sa mi ni

ero.

U slu ~a ju ku po vi ne bi lo kog oru` ja uz

we ga se is po ru ~u ju jo{ i RAP sa ~e ti ri okvi -

ra, dvo del na {ip ka, kan ti ca sa uqem i kom -

plet ~et ki ca. Okvi ri su ka pa ci te ta 32 i 20

me ta ka, i te {ki 200 i 150 gra ma, ka da su

pra zni.

Oba oru` ja ne mo gu se ba{ po hva li ti

za vr {nom ob ra dom oru` ja. Ta~ ka sta za va -

ri va wa su vi dqi va, a po vr {i ne gru bo ob -

ra |e ne.

I{tvan PO QA NAC

Ina ~e, kun dak se pa ku je u ob li ku slo va „Z” i

we go vo pre vo |e we u bor be ni po lo ̀ aj ve o ma

je jed no stav no.

Cev je du ga 26 cm, {to stan dard nom zr -

nu od 9 mm pa ra da je po ~et nu br zi nu od 400

m/s i ener gi ju od 640 xu la. Te o ret ska br zi -

na ga |a wa iz no si 650 me ta ka u mi nu ti, {to

je za oko 50 me ta ka br ̀ e ne go kod uzi ja. Ba -

lans oru` ja na eru je od li~ no pre sli kan sa

izra el skog ori gi na la. Re gu la tor paq be, ili

ka ko ga Hr va ti zo vu ko~ ni ca, na la zi se na

istom me stu kao kod sta ri jeg bra ta – na sa -

mom vra tu ru ko hva ta – i ima tri po lo ̀ a ja

ko ji su obe le ̀ e ni slo vi ma „R” ra fal no, „P”

po je di na~ no i „Z” za ko ~e no. Sa re gu la to rom

je ve o ma la ko ru ko va ti – do voq no je da se

pal cem do hva ti re gu la tor i ve} se mo ̀ e me -

wa ti re ̀ im va tre. Na rav no, ako su strel ci

de {wa ci. Kod le vo ru kih je ta rad wa ma lo

slo ̀ e ni ja, ali se ipak mo ̀ e iz ve sti re la -

tiv no br zo.

Ka da se hr vat ski mo del mi ni ero upo -

re di sa fa mi li jom uzi ja, on da je on iz me -

|u mi ni i mi kro uzi ja. Svo jom te ̀ i nom od

2,2 kg mi ni ero je 250 g te ̀ i od mi kro i

500 g lak {i od mi ni uzi ja. Ka da mu je sklo -

pqen kun dak, du ga ~ak je 32 cm, od no sno

54,5 cm ka da je kun dak otvo ren. Cev je du -

ì ne 15 cm, {to je go to vo pet cen ti me ta -

ra ma we od mi ni uzi ja. Zr no ka li bra 9 mm

pa ra na usti ma ce vi po sti ̀ e br zi nu od

352 m/s, {to mu da je ki ne ti~ ku ener gi ju

ma wu za 20 od sto u od no su na onu ko ja se

po sti ̀ e iz ero ve ce vi du ga~ ke 26 cen ti -

me ta ra. Te o ret ska br zi na je mno go ve }a

za hva qu ju }i kra }em za tva ra ~u. Zbog to ga

je ci klus br ̀ i, a sa ma br zi na iz no si

1.100 me ta ka u mi nu ti. Vi so ka ka den ca,

ma la te ̀ i na i ba lans oru` ja ne po voq no

uti ~u na sta bil nost u au to mat skom re ̀ i mu

paq be.

Taj pro blem su Izra el ci uspe {no re -

{i li kod mi kro uzi ja jer su po sta vi li kom -

pen za tor u vi du dva ko sa za re za i ti me po -

ve }a li sta bil nost ta ko ma log oru` ja pri li -

kom dej stva ra fal nom paq bom. Pro me ni li

Po red stan dard nog mo de la po ja vi li su

se mi ni i mi kro uzi, ko ji su ta ko |e za dr ̀ a li

ka rak te ri sti ke pret hod ni ka, ~ak su i po boq -

{a ne. Naj pre su sa tim oru` jem bi li na o ru -

à ni izra el ski pa do bran ci, a za tim su se

pro {i ri li na ve li ki broj voj no-po li cij skih

je di ni ca i je di ni ce ko je obez be |u ju va ̀ ne

li~ no sti.

Pre ne ko li ko go di na Hr vat ska je od

izra el ske voj ne in du stri je do bi la li cen cu

za pro iz vod wu ~u ve nih au to ma ta i to uzi i

mi ni uzi, ko je su pre kr sti li u ero i mi ni

ero.

Ka rak te ri sti ke

Ero je, ba{ kao i uzi, iz ra |en uglav -

nom od pre so va nih li mo va, ~i me je we go va

iz ra da mak si mal no po jed no sta vqe na i po -

jev ti we na. Po ga ba ri tu i per for man sa ma,

go to vo da je iden ti ~an sta ri jem bra tu. Te -

àk je 3,57 kg, {to ga ~i ni ro bu snim oru` -

jem i vr lo sta bil nim pri li kom au to mat ske

paq be. Dug je 47 cm sa sklo pqe nim kun da -

kom, a sa ras klo pqe nim 65 cen ti me ta ra.

3

41

Po ugledu

Osnovni TT podaci

4

J U @ N O K O R E J S K O B O R B E N O V O Z I L O P E [ A D I J E K 2 1

Hladnoratovski

koncept izrade

Psred stva ko ji ma na sto ji da opre mi i oja ~a

do ma }e oru ̀ a ne sna ge, u kon stant noj opa -

sno sti od kon fron ta ci je sa Se ver nom Ko re -

jom. Wi ho vi ten ko vi K2, sa mo hod ne ha u bi ce

K9, nad zvu~ ni {kol sko-bor be ni avi o ni T/A-

15. maj 2010.

Posle prikazivawa tenka K2, jednog od najsavremenijih,

ako ne i najsavremenijeg na svetu, ju`nokorejska namenska

industrija predstavila je i borbeno vozilo pe{adije K21,

nameweno za pra}ewe K2. Ju`nokorejci su mislili na sve

i u K21 ugradili su sva najnovija saznawa iz svih relevantnih

oblasti. Ipak, s obzirom na okolnosti u kojima se nalaze

oru`ane snage te zemqe i prete}eg sukoba sa Severnom Korejom,

na K2 se ose}a „duh“ hladnog rata.

50, te {kol ski avi o ni KTX-1, sma tra ju se vr -

hun skim sred stvi ma u svo jim ka te go ri ja ma i

rav no prav nim tak ma ci ma bi lo kom dru gom

re {e wu u sve tu.

Kva li tet ju ̀ no ko rej skog oru` ja ne

osta je ne pri me }en. Tre nut no, naj o zbiq ni ji

ku pac je Tur ska, ko ja je ot ku pi la li cen cu za

avi o ne KTX-1 i za K9, a pro iz vo di ta vo zi la

pod ozna kom T-155. Me |u tim, to me ni je kraj

– ov de se mi sli na naj no vi ji pro iz vod te vr -

lo di na mi~ ne na men ske in du stri je, bor be no

vo zi lo pe {a di je (BVP) K21. Ju ̀ na Ko re ja je

u pret hod nom pe ri o du pro iz vo di la sop stve -

nu va ri jan tu bor be nog vo zi la pe {a di je

K200, ko je je u su {ti ni bi lo ba zi ra no na

ame ri~ kom BVP AIFV, raz vi je nom na ba zi do -

bro po zna tog oklop nog tran spor te ra (OT)

o sled we de ce ni je Ju ̀ na Ko re ja ~i ni

ogrom ne na po re da, po red elek tron ske,

au to i bro do gra |e vin ske in du stri je,

raz vi je i voj nu in du stri ju. U to me i te

ka ko uspe va, s ob zi rom na pri ka za na

po ra ci je Do o san Systems. Po ~e tak raz vo ja

BVP NIFV (New In fan try Fig hting Ve hic le) za po ~eo

je 1999. go di ne. Do o san je 2005. is po ru ~io

tri pro to ti pa XK2, dok je se rij ska pro iz vod -

wa vo zi la ozna ~e nog sa K2 za po ~e la 2009. go -

di ne. No vem bra 2009. Ju ̀ na Ko re ja je ve}

pro na {la pr vog kup ca za BVP K2 – Ma le zi ju.

Kon cep ci ja BVP K2 je kla si~ na, {to va -

`i i za unu tra {wi ras po red. Au to mat ska

tran smi si ja je na pred wem de lu, a iza we, sa

de sne stra ne, na la zi se mo tor. Le vo od mo to -

ra se di vo za~, a iza mo to ra i vo za ~a je bor -

5

41M113. Re al no, ia ko je re~ o re {e wu sa vi -

so kim od no som kva li te ta i ce ne, AIVF ni je

bio naj po god ni ji ni za pra }e we ten ko va K1

(Type-88), a ka mo li naj sa vre me ni jih K2.

Na me na

Od no vog BVP-a zah te vao se zna ~a jan

na pre dak u vi {e kqu~ nih pra va ca – oklop noj

za {ti ti, va tre noj mo }i i po kre tqi vo sti. Ka -

ko Ju ̀ no ko rej ci do sa da ni su raz vi ja li taj

ipak spe ci fi ~an tip vo zi la i po {to im ne do -

sta je is ku stva, te {ko je iko mo gao da pret po -

sta vi da }e re zul tat wi ho vog ra da bi ti jed no

od naj u spe li jih i naj bo qe iz ba lan si ra nih re -

{e wa BVP u sve tu. Upra vo je iz ba lan si ra nost

od ve li kog zna ~a ja pri pro jek to va wu BVP-a –

po treb no je na pra vi ti ve lik broj kom pro mi -

sa, mo ̀ da i ve }i u od no su na pro ces pro jek -

to va wa ten ka. Na i me, kod BVP, u ce lu „jed na -

~i nu“, po red na o ru ̀ a wa, po kre tqi vo sti i za -

{ti te, ula zi i is krc na pe {a di ja, ko ja uslov no

mo ̀ e da se uvr sti u va tre nu mo}.

Ta kvo vo zi lo mo ra da pra ti ten ko ve i

da svo jim na o ru ̀ a wem do pu wu je na o ru ̀ a we

ten ko va. Iz tog raz lo ga, na o ru ̀ a we ve li ke

ve }i ne BVP je to kom go di na sve de no na au to -

mat ski top ka li bra 25–40 mm. Wi ho va mu -

ni ci ja je do voq no kom pakt na da do zvo qa va

pre voz naj ma we {est pe {a di na ca, ali, ipak

je pre o vla da lo mi {qe we da je po tre ban ne -

{to ve }i broj voj ni ka. Kon struk to ri BVP

K21 svo je na po re usred sre di li su pre vas -

hod no na na o ru ̀ a we i pre voz {to vi {e voj -

ni ka, ali uz pri me nu naj sa vre me ni je teh no -

lo gi je, {to je da lo pr vo kla sno vo zi lo.

Bor be no vo zi lo pe {a di je K21 raz vi la

je kom pa ni je Do o san In fra co re, u sa sta vu kor -

be no ode qe we sa ku po lom i na o ru ̀ a wem.

Iza ku po le je sme {te na ukrc na pe {a di ja, ko -

ja ima na ras po la ga wu ve li ku ram pu na zad -

wem de lu vo zi la. Da kle, u po gle du unu tra -

{weg ras po re da, K2 je ste kla si~ no re {e we

vo zi la te ka te go ri je. Me |u tim, ovo ne tre ba

shva ti ti kao ne do sta tak ma {te kon struk to ra,

ve} kao pri hva ta we re {e wa ko ja su u prak si

po ka za la op ti mal ne ka rak te ri sti ke.

Na o ru ̀ a we

Ka da je re~ o na o ru ̀ a wu, ono je po sta -

vqe no u dvo ~la nu ku po lu (ko man dir i ni {an -

xi ja). Osnov no for ma cij sko na o ru ̀ a we je -

ste top K40, ka li bra 40 mm (ve ro vat no li -

cen cni Bo fors), te o ret ske br zi ne ga |a wa

300 met/min. U bor be ni kom plet ula zi i vi -

{e na men ska mu ni ci ja sa tem pir nim upa qa -

~em po ~et ne br zi ne 1.005 m/s i po tka li ba -

r na mu ni ci ja sta bi li sa na kril ci ma (APFS-DS), ko ja ima pro boj nost 220 mm va qa nog ho -

mo ge nog pan cir nog ~e li ka na bor be nim da -

qi na ma. To li ka pro boj nost do voq na je da se

na ma wim da qi na ma pro bi je ~e lo ku po le i

tru pa ten ka T-55 i we go ve ki ne ske ko pi je

Type-59, ko ji su naj broj ni ji se ver no ko rej ski

ten ko vi. Osim to ga, omo gu }en je pro boj bo ka

na ve }im da qi na ma. Obe vr ste mu ni ci je ko -

je is pa qu je top 40 mm de lo su ju ̀ no ko rej skih

stru~ wa ka kom pa ni je Po ong San.

Bor be ni kom plet iz no si 24 me ta ka

sprem nih za dej stvo, dok su po sa di na ras po -

la ga wu ukup no 224 met ka. Za dej stvo pro tiv

ten ko va na ve }im da qi na ma, na le vom bo ku

ku po le na la ze se dva ku ti ja sta oklo pqe na

lan se ra pro ti vo klop nih vo |e nih ra ke ta, ko -

je se u stru~ noj li te ra tu ri upo re |u ju sa

izra el skim ra ke ta ma Spi ke. One ima ju re la -

tiv no ve li ku pro boj nost od

1.000 mm va qa nog ho mo ge -

nog pan cir nog ~e li ka i, {to

je jo{ va ̀ ni je, mo gu} nost

dej stva iz po ni ra wa na krov

ten ka, ko ji je znat no sla bi je

oklo pqen od ~e la ili bo ka.

Na taj na ~in su te ra ke te

efi ka sne i pro tiv naj sa -

vre me ni jih ten ko va. Kao se -

kun dar no na o ru ̀ a we, tu je

spreg nu ti mi tra qez ka li -

bra 7,62 mi li me ta ra.

Po kre tqi vost

i za {ti ta

Vr lo bit na kom po nen -

ta va tre ne mo }i BVP K2 je -

ste sen zor ski si stem, od no -

sno, si stem za upra vqa we

va trom, ukqu ~u ju }i i sta bi -

li za ci ju to pa u obe rav ni.

Ko man dir je opre mqen {i -

ro ko u ga o nim ter mal nim pa -

no ram skim ni {a nom (ICPS),

{to se sma tra vr hun skim

Tenk K2 pre vo zi neo bi~ no ve lik broj

voj ni ka – ~ak de vet. Pri me ra ra di, to je

za jed nog voj ni ka vi {e od do da nas naj u -

spe {ni jeg vo zi la u tom po gle du, {ved skog

CV90, a za dva do tri vi {e u od no su na

ame ri~ ki M2 Bra dley, bri tan ski War ri or i

ru ske BMP-2 i BMP-3. Me |u tim, za raz -

li ku od po je di nih re {e wa, K2 ne ma pu -

{kar ni ce kroz ko je bi voj ni ci mo gli da

otva ra ju va tru iz vo zi la. To gle di {te je

da nas i te ka ko ak tu el no na po sled wim

va ri jan ta ma BVP-ova, re ci mo M2A2 Bra -dley, dok ne ki BVP-ovi ni su ni ima li mo -

gu} nost otva ra wa va tre iz unu tra {wo sti

vo zi la. Ti pi ~an pri mer su War ri or i CV90.

To gle di {te ob ja {wa va se vr lo ma lom

pre ci zno {}u ta kve va tre, na ro ~i to ka da

je vo zi lo u po kre tu, jer oru` je u vi du ju ri -

{nih pu {a ka ne ma au to mat sku sta bi li za -

ci ju. Kon struk to ri su ume sto te mo gu} no -

sti da li pred nost bo qoj oklop noj za {ti ti

i gu me nim ja stu ci ma na na du va va we.

Bez pu{karnica

Ga |a we iz vo de

wu spe ci fi~ nu ma su u od no su na ~e lik, za

isti po stig nu ti ni vo za {ti te do bi ja lak {a

kon struk ci ja. Me |u tim, to ni je u pot pu no sti

ta~ no. Efi ka snost po sled we ge ne ra ci je le -

gu ra alu mi ni ju ma 2519 iz no si za 14 od sto

vi {e u od no su na ~e lik tvr do }e 380 HB i

pri bli ̀ no je jed na ka ~e li ku tvr do }e oko

500 HB, ko ji se ve} ko ri sti na oklop nim vo -

zi li ma. Me |u tim, efi ka snost pro tiv par ~a -

di ar ti qe rij skih oru |a je ve }a i, {to je ta -

ko |e va ̀ no, od plo ~a le gu re alu mi ni ju ma ko -

je ima ju ve }u de bqi nu u od no su na ~e lik, do -

bi ja se ve }a kru tost kon struk ci je. Iz tog raz -

lo ga, iz be ga va se upo tre ba po pre~ nih oja ~a -

wa, od no sno ukru }e wa, pa se do bi ja za oko

10 od sto la ga ni ja kon struk ci ja te la vo zi la.

re {e wem ~ak i za ten ko ve, a ka mo li BVP. U

sklo pu tog ure |a ja je i la ser ski da qi no mer.

Mak si mal ni do met iz no si ~ak 6.000 m, a ci -

qe vi mo gu da se iden ti fi ku ju na da qi na ma

od 3.000 me ta ra. Ni {an xi ja je opre mqen,

ta ko |e, ter mal nim ni {a nom IGPS, ko ji po -

red upo tre be pro tiv ci qe va na ze mqi, mo -

è efi ka sno da dej stvu je i po ci qe vi ma u va -

zdu {nom pro sto ru. Oba ni {a na su mar ke

Sam sung Tha les. Vo zi lo ima i spo qa {we di -

gi tal ne ka me re, ko je omo gu }a va ju da voj ni ci

osma tra ju oko li nu.

Pri kon stru i sa wu BVP K2, po red na o -

ru ̀ a wa, ve li ka pa ̀ wa po sve }e na je po kre -

tqi vo sti. Du ̀ i na vo zi la je 6,95 m, {i ri na je

3,4 m, a vi si na 2,6 me ta ra. Bor be na ma sa

BVP K2 iz no si 25 t, {to je za oko pet to na ma -

we u od no su na kon ku ren ci ju. U od no su na tu

ma su, ko ri sti se iz u zet no sna ̀ an V10 tur bo –

di zel mo tor Do o san D2840LXE od 552 kW(750 KS), ali }e u per spek ti vi, na va ri jan ti

PIP (Pro duct Im pro ve ment Pro gram me) on bi ti

za me wen jo{ sna ̀ ni jim od 618 kW (840 KS).

O ko joj sna zi je re~, mo ̀ e da po slu ̀ i ~i we ni -

ca da go to vo jed na kom sna gom ras po la ̀ u i

sko ro dvo stru ko te ̀ i ten ko vi se ri je T-72!

Tran smi si ja je au to mat ska, a ve {a we hi drop -

ne u mat sko, sa hi drop ne u mat skim ele men ti ma

unu tar po lu ga hod nih to~ ko va. Na taj na ~in po -

sti ̀ e se iz u zet na po kre tqi vost, ko ja je od iz -

u zet nog zna ~a ja na br do vi tom ko rej skom te re -

nu, a pri bli ̀ na je ten ko vi ma K2 ko je bi ta vo -

zi la tre ba lo da pra te i po dr ̀ a va ju u bor bi.

Mak si mal na br zi na na pu tu je 70 km/~,

na te re nu 40 km/~, a au to no mi ja 450 km.

Pre ma ras po lo ̀ i vim po da ci ma, os no -

v na kon struk ci ja BVP K2 iz ra |e na je teh no -

lo gi jom za va ri va wa va qa nih plo ~a le gu re

alu mi ni ju ma. Va ̀ i uvre ̀ e no mi {qe we da se

sa mim tim {to le gu re alu mi ni ju ma ima ju ma -

Po red to ga, na ~e lu i pred wem de lu bo ko va

na la zi se oklop ko ji se sa sto ji od ke ra mi~ -

kih plo ~a iza ko jih je sloj kom po zit nog ma te -

ri ja la, oja ~a nog sta kle nim vlak ni ma. Na taj

na ~in po sti ̀ e se ~e o na za {ti ta od APFSDSmu ni ci je ka li bra 25 mm (ekvi va lent za {ti te

50 mm sa 1.000 m), a sa bo ka od pro boj ne mu -

ni ci je te {kih mi tra qe za 14,5 mm (25 mm sa

1.000 m).

Krov na plo ~a mo ̀ e da iz dr ̀ i dej stvo

par ~a di ar ti qe rij skih pro jek ti la 152 mm sa

uda qe no sti od 10 me ta ra. Po red to ga, re -

zer vo a ri za go ri vo su sa mo zap ti va ju }i i

ima ju mo gu} nost da ap sor bu ju ki ne ti~ ku ener -

gi ju, a ugra |en je i au to mat ski si stem za ga -

{e we po ̀ a ra. U sle de }oj fa zi, na va ri jan ti

PIP, vo zi lo }e do bi ti i hard-kill ak tiv ni si -

stem za {ti te, ko ji pod ra zu me va uni {ta va we

na do la ze }e pro ti vo klo pe vo |e ne ra ke te.

Tre nut no naj o zbiq ni ji „kan di dat” je si stem

AWiSS, ko ji se is pi tu je i na ten ku K2.

Oce na

Ako se po gle da ju sve ka rak te ri sti ke vo -

zi la K2, mo ̀ e se pri me ti ti da je ak cent sta -

vqen pr ven stve no na va tre noj mo }i i po kre -

tqi vo sti. Za {ti ta sa ~e la od mu ni ci je 25

mm APFSDS ne {to je ni ̀ a u od no su na kon ku -

rent ska vo zi la, kod ko jih je obez be |e na za -

{ti ta od APFSDS mu ni ci je ka li bra 30 mi li -

me ta ra. Osim to ga, ni je bi lo re~eno ni {ta

o za {ti ti od ku mu la tiv nih pro jek ti la, ko ja

je kod kon ku ren ci je go to vo oba ve zna, bar sa

~e la. Zbog ~e ga?

Kao {to je re ~e no, kon stru i sa we BVP

je ste spoj raz li ~i tih kom pro mi sa. Ka ko pra -

}e we ten ko va K2, po seb no po brd skom te re nu

ka rak te ri sti~ nom za Ko re ju, ni je ni ma lo lak

za da tak, ma sa vo zi la ogra ni ~e na je na skrom -

nu vred nost, a po gon ski blok je neo bi~ no sna -

àn. U ta kvim uslo vi ma, pa siv na

oklop na za {ti ta ve ro vat no ni je

mo gla da do stig ne kon ku ren ci ju,

ali }e se to po sti }i ugrad wom si -

ste ma ak tiv ne za {ti te. Na taj na -

~in, do bi je no je vo zi lo ko je je vr -

lo pro hod no i po ukup noj kon cep -

ci ji naj sli~ ni je hlad no ra tov skim

BVP-ima. To me do pri no si i ugrad -

wa pro ti vo klop nih vo |e nih ra ke -

ta i sna ̀ nog na o ru ̀ a wa, ~i ji je

za da tak od bra na od pro tiv ni~ kih

ten ko va. To je vr lo va ̀ no, jer Se -

ver na Ko re ja, upr kos izo la ci ji,

ima broj ~a nu pred nost u ten ko vi -

ma, {to wen ju ̀ ni su sed mo ̀ e naj -

ra ci o nal ni je da na dok na di kva li -

ta tiv nom pred no {}u i ospo so -

bqa va wem ve }eg bro ja plat for mi

za pro ti vo klop nu bor bu. Sve u

sve mu, K2 ima kon cep ci ju BVP-a

ka kvu bi smo re dov no vi |a li da

hlad ni rat ni je za vr {en.

Mr Se ba sti an BA LO[

6 15. maj 2010.

Vr lo za ni mqi va oso bi na je ste plov -

nost, ko ja se po sti ̀ e pon ton skim si ste mom,

sa bo~ nim gu me nim za ve sa ma na na du va va -

we. Kre ta we kroz vo du ostva ru je se vo do -

mla znim pro pul zo ri ma, {to je ta ko |e iz u -

zet no sa vre me no re {e we, re la tiv no ti ho

i eko no mi~ no. Mak si mal na br zi na u vo di

je 6 km/~. Ka ̀ e mo za ni mqi va, jer da nas

ret ko ko ji BVP ima mo gu} nost sa mo stal nog

sa vla da va wa vo de nih pre pre ka – tu bi pre

sve ga tre ba lo spo me nu ti ru ske BVP BMP-

3. âk i ona vo zi la ko ja su to kom hlad nog

ra ta ima la tu mo gu} nost, re ci mo ame ri~ ki

M2 Bra dley, u me |u vre me nu su je iz gu bi la,

jer se po ka za lo da je u prak si, bar u onim

uslo vi ma gde su vo zi la ko ri {}e na, plov -

nost od se kun dar nog zna ~a ja – tu se pre sve -

ga mi sli na Bli ski Is tok. U tom slu ~a ju,

ume sto plov no sti, vo zi la su do bi la znat no

sna ̀ ni ju oklop nu za {ti tu.

Plovnost

Vozilo K21 sa naduvanim

plovcima na bokovima

}i da su ga ve} na ru ~i le Bri tish Army i RoyalNavy – ukup no 62 pri mer ka sa is po ru ka ma po -

~ev od 2014. go di ne. Dru gi tip je, me |u tim, za -

po ~e la sa ma kom pa ni ja na svo ju ini ci ja ti vu,

na osno vu tre nut nog sta wa na tr ̀ i {tu. To

zna ~i da Agu sta We stland na me ra va da {to pre

re a li zu je taj he li kop ter, na me wen mno go broj -

nim vr sta ma mi si ja, ko ji bi po nu di li even tu -

al nim kup ci ma kao za me nu za AS532 Co u gar,ko ji se na la zi u kla si iz me |u AW139 i NH90.

Od li ke

He li kop ter je pr vi put pred sta vqen jav -

no sti u for mi mok-up na po sled wem saj mu

na o ru ̀ a wa IDEF 2009 u In stam bu lu, sa for -

ma ma ko je od ra ̀ a va ju ve} ti pi~ ni pre po zna -

tqi vi stil po sled wih re a li za ci ja kom pa ni je

Agu sta We stland, i umno go me pod se }a na

AW139. To var ni pro stor je za oko 25 od sto

{i ri ne go na AW139, bu du }i da ima sle de }e

di men zi je – tri me tra du ̀ i ne, 2,26 m {i ri ne

i 1,45 m vi si ne. Mo ̀ e pri mi ti do 18 voj ni -

ka ili 16 sa la kom opre mom ili 12 sa kom -

plet opre mom. Ulaz u le te li cu je lak za hva -

qu ju }i pre sve ga {i ro kim kli znim vra ti ma

na bo ko vi ma ko ja, ka da su otvo re na, omo gu -

}a va ju ulaz i iz laz dvo ji ci voj ni ka istvre me -

no sa obe stra ne. Dva pro zo ra sme {te na na

pred wem de lu to var nog pro sto ra, od mah iza

pi lot ske ka bi ne, mo gu se ko ri sti ti za in sta -

li ra we mi tra qe za ili za osma tra ~e.

Na de snoj stra ni mo ̀ e bi ti in sta li ra -

na elek tri~ na di za li ca za ope ra ci je SAR (Se -arch And Re scue) ili Com bat SAR, i u sta wu je

da po di ̀ e do 272 kg, dok u kon fi gu ra ci ji za

sa ni tet sku eva ku a ci ju he li kop ter ima {est

le ̀ a je va i do voq no pro sto ra za ~e ti ri bol -

ni ~a ra i po treb nu me di cin sku opre mu.

Za upo tre bu u va ri jan ti tran sport nog

he li kop te ra, AW149 nu di 12,4 kub nih me ta ra

unu tra {weg pro sto ra i mo gu} nost da po di ̀ e

do 2.720 kg te re ta sa ba ri cen tri~ nom ku kom.

Pred vi |e na je i mo gu} nost da se he li -

kop ter ko ri sti kao plat for ma za ko man du i

7

41A G U S T A W E S T L A N D A W 1 4 9

Helikopter

koji obe}avaU trci za novi transportni helikopter za Tursku, italijanska

kompanija AgustaWestland namerava da pobedi sa AW149.

To je prilika koju nikako ne `eli da ispusti, posebno posle

uspostavqawa sna`ne saradwe sa turskom industrijom.

Stra te gi ja italijanske kom pa ni je Agu sta -We stland je ste da na tr ̀ i {te iz ba ci ga -

mu he li kop te ra ko ji bi bi li u sta wu da

za do vo qe zah te ve bi lo ko je vr ste kli -

jen ta. Ta fir ma i ova ko po kri va ve li -

ki deo sekto ra tran sport nih he li kop te ra

(uti lity), a i vi {e na men skih, po ~ev od jed no mo -

tor nih mo de la AW119 Ke od 2,8 to na, do

tro mo tor nog he li kop te ra AW101 od 15,6

to na, iz me |u ko jih se na la ze jo{ he li kop te -

ri po put AW109 LHU (3 to ne), Su per Lynx 300(5,3 to ne), AW139 (6,4/6,8 t) i NH90 (10,6

t). Upr kos sve mu, AW na sta vqa sa svo jim po -

nu da ma, osta vqa ju }i ve o ma ma li pro stor

kon ku ren ti ma. Ta ko se o~e ku je vr lo br zi po -

~e tak pro iz vod we he li kop te ra ti pa AW159

({est to na) i AW149 (osam to na).

Usko ro se pred vi |a pr vi let oba ti pa

he li kop te ra. Za pr vi je put ve} otvo ren, bu du -

i per fekt no je kom pa -

ti bil na sa upo tre -

bom ure |a ja za no} no

gle da we.

Na me |u na -

rod nom

tr ̀ i {tu

Sa AW149 kom -

pa ni ja Agu sta We stlandna me ra va da po be di u

tr ci za no vi tran -

sport ni he li kop ter

za Tur sku. Pro gram

TUHP (Tur kish Uti lityHe li cop ter Pro gram),

na ko me se tak mi ~e

jo{ i ame ri~ ki UH-60 Black Hawk, pred -

vi |a ku po vi nu ukup no

109 he li kop te ra, u

vred no sti ve }oj od

kon tro lu, i bio bi opre mqen sa dve work sta ti -on. Mo ̀ e bi ti upo tre bqen jo{ i kao bor be -

ni he li kop ter, na ko ji se mo gu in sta li ra ti dva

no sa ~a za te {ko na o ru ̀ a we. Tre nut no je

pred vi |e na in te gra ci ja po da sa mi tra qe zi -

ma ili au to mat skim to po vi ma 12,7 ili 20 mm,

i sa }i sti ma za ne vo |e na ra ket na zr na sa 7,

12 ili 19 ce vi od 70 ili 81 mi li me ta ra. He -

li kop ter je, ipak, pred vi |en i za upo tre bu ra -

ke ta va zduh–ze mqa kla se Hel lfi re i TOW i la -

kih ra ke ta va zduh–va zduh po put ATAS (Air To AirStin ger) ili ATAM (Air To Air Mi stral).

Po gon he li kop te ra ba zi ra se na dva

tur bo mo to ra GE CT7-2E1 od 1.400 kW. Ro -

tor je pre~ ni ka 14 me ta ra i ima pet lo pa ti -

ca, so lu ci ja ko ja ga ran tu je ni zak ni vo vi bra -

ci ja i bu ke.

Mak si mal na kr sta re }a br zi na tre ba -

lo bi da bu de oko 280 km/~, a au to no mi ja u

tran sport noj kon fi gu ra ci ji sa 12 opre mqe -

nih voj ni ka oko 600 ki lo me ta ra. Po sto ji i

mo gu} nost ugrad we po mo} nih re zer vo a ra

unu tar ka bi ne ili va ni, sa stra ne na no sa -

~e na o ru ̀ a wa. Ho ve ring je mo gu }e iz ve sti

do vi si ne od 1.830 me ta ra.

Po seb na pa ̀ wa po sve }e na je spo sob -

no sti pre ̀ i vqa va wa ma {i ne i bez bed no sti

po sa de i oso bqa ko je tran spor tu je. Sva se -

di {ta su er go nom ski pro fi li sa na, a uvla -

~e }i trap je u for mi tri ci kla. He li kop ter

po se du je i leb de }i si stem u ob li ku va zdu -

{nog ja stu ka is pod tru pa ko ji se ak ti vi ra

pri li kom pri nud nog sle ta wa.

Lo pa ti ce ro to ra ima ju od re |e nu ba li -

sti~ ku iz dr ̀ qi vost dok se na po du i zi do vi -

ma ka bi ne mo gu mon ti ra ti ba li sti~ ke pan -

cir ne plo~ ce. U sva kom slu ~a ju oklop na za -

{ti ta bi }e mo du lar nog ti pa, ta ko da se iz -

beg ne da he li kop ter mo ra no si ti tu do dat nu

te ̀ i nu i ka da to tak ti~ ka si tu a ci ja ne zah -

8

dve mi li jar de ame ri~ kih do la ra. Tim he li -

kop te rom bi le bi opre mqe ni va zdu ho plov -

stvo, KoV, `an dar me ri ja, po li ci ja, obal ska

stra ̀ a i {um ska slu ̀ ba.

To je pri li ka ko ju AW ni ka ko ne `e li

da is pu sti, po seb no po sle us po sta vqa wa

sna ̀ ne sa rad we sa tur skom in du stri jom za -

hva qu ju }i pro gra mu ATAK, gde je kao po bed -

nik iza bran bor be ni he li kop ter T129 (tur -

ska ver zi ja bor be nog he li kop te ra AW 129In ter na ti o nal).

Obi~ no, u ve }i ni slu ~a je va ka da je he -

li kop ter jo{ u raz vo ju, to ne po voq no uti ~e

na we go vu pro da ju even tu al nom kup cu, pre

sve ga zbog ne iz ve sno sti raz vo ja, vre me na is -

po ru ke i ko na~ ne ce ne. Me |u tim, u slu ~a ju

pro gra ma TUHP to mo ̀ e bi ti od lu ~u ju }i fak -

tor za po be du, pre sve ga jer AW mo ̀ e upo -

te va. Si stem pro tiv za mr za va wa, re za~ ka -

blo va, su i te DAS (De fen si ve Aids Subsystem) i

si stem za lo ka ci ju, kom ple ti ra ju za {ti tu he -

li kop te ra.

Avi o ni ka, ba zi ra na na stan dar du

1553B, je ste otvo re nog ti pa, ta ko da mo ̀ e

in kor po ri sa ti raz li ~i te si ste me, za vi sno

od zah te va kli je na ta. Ipak, he li kop ter }e

jo{ od po ~et ka bi ti po nu |en sa pre di spo zi -

ci jom za ugrad wu si ste ma FLIR (For ward Lo o -king In fra Red) i me te o ro lo {kog ra da ra. Ta -

ko |e, in sta li ran je i si stem HUMS (He althand Usa ge Mo ni to ring System), ko ji mo ni to ri -

zu je i re gi stru je sve glav ne pa ra me tre le ta i

mo to ra.

Kok pit je opre mqen sa ~e ti ri {i ro ka

vi {e na men skih dis ple ja LCD u bo ji i si ste -

mom za osve tqa va we ka bi ne i in stru me na ta

15. maj 2010.

Helikopter

Tip ............. Sred wi dvo mo tor ni vi {e na men ski he li kop ter

Po sa da .......................................je dan ili dva ~la na ~la na

Na o ru ̀ a we ......................... mi tra qez 7,62 mm mon ti ran

na pro zo ri ma. Na bo~ nim no sa ~i ma AW 149 mo ̀ e no si ti: ra ket -

ni lan ser sa 7/12/19 ce vi od 70 ili 81 mm, mi tra qez 12,7 ili

20 mm, mi tra qez 12,7 mm i ra ket ni lan ser sa tri ce vi ka li bra

70 mm i ra ke te va zduh–ze mqa, va zduh–va zduh

Di men zi je

Du ̀ i na sa ro to rom ..................................................16,91 m

Vi si na ....................................................................... 5,05 m

Di ja me tar ro to ra ....................................................14,00 m

Mak si mal na du ̀ i na ka bi ne ........................................ 3,0 m

Mak si mal na {i ri na ka bi ne ..................................... 2,26 m

Mak si mal na vi si na ka bi ne ........................................1,45 m

Te ̀ i na

Mak si mal no op te re }e we ba ri cen tri~ ne ku ke ........ 2.720 kg

Mak si mal na bru to te ̀ i na ...................................... 7.000 kg

Per for man se

Mak si mal na kr sta re }a br zi na ....................... oko 280 km/~

Au to no mi ja le ta ....................................... oko 600 km sa dva

~la na po sa de i 12 kom plet no opre mqe nih voj ni ka

Tra ja we le ta ............................................. vi {e od 3,5 ~a sa

sli ti i tur ske fir me u raz voj he li kop te ra.

Ti me bi Agu sta We stland pre ne la svo je teh no -

lo gi je, ko je bi ka sni je mo gle ko ri sti ti tur -

skim fir ma ma po put TAI (Tur kish Ae ro spa ce In -du stri es), TEI (Tu sas En gi ne In du stri es), Ro ket sani Ha vel san.

Ako tur ska vla da do ne se od lu ku o ku po -

vi ni TUHP 149, pr vi pri me rak bio bi is po -

ru ~en u ro ku od pet go di na, a pr vi let bi }e

iz ve den do kra ja ove go di ne.

Osim kon kur sa za Tur sku, AW 149 mo -

gao bi da bu de in te re san tan i za Ve li ku Bri -

ta ni ju, gde bi mo gao da za me ni he li kop te re

SA330 PU MA i Sea King HC4. Usko ro }e u Ve -

li koj Bri ta ni ji bi ti po kre nut pro gram Fu tu reMe di um He li cop ter ko ji pred vi |a na bav ku oko

60 le te li ca sa is po ru ka ma iz me |u 2018. i

2022. go di ne.

Helikopter AW ima od li~ nu {an su i u

Ita li ji, gde bi mo gao bi ti iza bran kao na -

sled nik AB212 za KoV i voj no va zdu ho plov -

stvo.

Zoran MI LO [E VI]

13. apri la 1940. na lo ̀ io po ~e tak pro iz -

vod we po boq {a nih po lu a u to mat skih pu {a -

ka SVT-40. Ali, ne ki ne do sta ci tog oru` ja

ni ka da ni su pot pu no ot klo we ni. Ovo se pr -

ven stve no od no si na ne prak ti~ nost re gu la -

to ra ga so va, gu bqe we se pa rat no re {e nog

ma ga ci na i pre ve li ku ose tqi vost na ne ~i -

sto }u, tem pe ra tur ne i kli mat ske raz li ke i

sti {wa va we ma zi va.“ Za tim, za kqu ~u je:

„Pu {ke SVT-40 ~i ni le su deo na o ru ̀ a wa

ko je je SSSR, u pe ri o du 1944-1945, u vi du

po mo }i do sta vio NOVJ. O~i to, so vjet sku

po mo} ~i ni lo je oru` je ko je je, zbog lo {eg

kva li te ta, po vu ~e no iz opre me so vjet ske

ar mi je.“

Bog da no vi} je po tom, po mi wu }i ~i we -

ni cu da su Nem ci za ple we ne pu {ke tog ti pa

ma sov no ko ri sti li i ~ak uve li zva ni~ no u

na o ru ̀ a we Ver mah ta i Va fen-SS-a, na pi -

9

S O V J E T S K A P U [ K A S V T - 4 0

Oru`je

velikog rata

41

I

Prva asocijacija na re~

„Tokarev“ za ve}inu

od nas jeste pi{toq TT.

Me|utim, Fjodor Vasiqevi~

Tokarev, jedan od

najznamenitijih sovjetskih

konstruktora oru`ja,

nije se zaustavio samo na

konstrukciji kratkih cevi.

Wegov izum je pu{ka SVT-40,

kontraverzno oru`je

nameweno Rusima, a koju su

obo`avali Nemci i Finci.

Ako se nalazila u rukama

znalaca bila je odli~no

juri{no, napada~ko oru`je,

sposobno da obezbedi visoku

gustinu vatre, efektivno

za intenzivna snajperska

dejstva na frontu, sposobno

da poga|a ciqeve na

udaqenosti ve}oj od

standardnih pu{aka.

sto ri ja ru~ nog va tre nog na o ru ̀ a wa pu -

na je oru` ja ko ji ma su za slu ̀ e no ili

ne, ko ri sni ci i po to wi stru~ wa ci i

isto ri ~a ri da li dvo smi sle ne, ~e sto i

kon tra dik tor ne oce ne. Jed no od ta kvih

je ste i so vjet ska pu {ka SVT-40. Vo de }i se

mno go pu ta po no vqe nim ste re o ti pi ma „po -

zna to je“ ili „zna se“, `i go sa na je kao ne po -

u zda no i ne zgrap no oru` je, a taj ̀ ig pre no si

se kroz ge ne ra ci je, bez ula ̀ e wa u io le de -

taq ni je ana li ze.

Na{ re no mi ra ni stru~ wak Bran ko

Bog da no vi} u de lu „Dva ve ka pu {a ka na

te ri to ri ji Ju go sla vi je“, iz da tom 1990, pi -

{e i ovo o pu {ka ma To ka re va SVT-38 i

SVT-40:

„No ve pu {ke su u bor be nim uslo vi ma

te sti ra ne na fin skom fron tu. Ta mo su se

is ka za li ne ki bit ni ne do sta ci, pa je SSSR

10

kon struk ci je zbog ve li kog bro ja za sto ja u ra -

du, kva ro va i raz li ~i tih o{te }e wa, ne mo gu

pri hva ti ti kao oru` ja po u zda na u bor be nim

uslo vi ma i u svom sa da {wem vi du ne mo gu bi -

ti usvo je na u na o ru ̀ a we RK KA“. Kon kret no,

na 20.000 is pa qe nih me ta ka na pu {ka ma Deg -

tja re va bi lo je 16 za me na opru ga i tri slu ~a -

ja za me ne iz vla ka ~a, dok je na pu {ka ma To ka -

re va bi lo de vet slu ~a je va za me ne iz vla ka ~a.

Osta lo je za be le ̀ e no da je za per spek tiv ni ju

pri zna ta kon struk ci ja Deg tja re va.

15. maj 2010.

na ~el ni ka kla se ju ri {nih au -

to mat skih pu {a ka „sred weg“

ka li bra i au to ra vi {e de la

na te mu va tre nog oru` ja ko ja

su prak ti~ no po sta le ux be ni -

ci ge ne ra ci ja ma so vjet skih

oru ̀ a ra. Pu {ke Deg tja re va i

Si mo no va ima le su re gu la to -

re re ̀ i ma va tre i iz men qi ve

ma ga ci ne, ~i me su se jo{ vi {e

pri bli ̀ i le ono me {to je pet -

na e stak go di na ka sni je na zva -

no ju ri {nom pu {kom.

Ve} 1932. To ka rev raz vi -

ja de se to met nu pu {ku sa fik -

snom ce vi ko ja za rad au to ma -

ti ke ko ri sti si stem po zaj mi ce ba rut nih ga so -

va, kod ko je je za tva ra~ za bra vqi vao u san du -

ku, ro ti ra ju }i po uz du ̀ noj osi. Me |u tim, to -

kom pr ve po lo vi ne tri de se tih po ja vqu je se no -

va kon struk ci ja Si mo no va, ko ja vi {e ne go

uspe {no pro la zi po li gon ska is pi ti va wa i

1934. do no si se od lu ka o iz ra di pro to tip ske

se ri je na me we ne trup nim is pi ti va wi ma, ali

i od lu ka da se ubr za raz ra da teh no lo {kog

pro ce sa za we nu pro iz vod wu u fa bri ci u

I`ev sku.

Tokarov pregleda svoje pu{ke

SVT-38

sao: „Da nas je te {ko re }i {ta je to Nem ce

im pre si o ni ra lo kod ovih u su {ti ni lo {ih

po lu a u to mat skih pu {a ka.“

Pred i sto ri ja

Kao {to je Bog da no vi} za kqu ~io, Nem -

ci i Fin ci, pro tiv ko jih je tre ba lo da se ra -

tu je, da li su dru ga ~i je oce ne tim pu {ka ma od

onih ko je su do bi li u do mo vi ni, ba rem u do -

brom de lu jav no sti. Za to je neo p hod no da se

objek tiv ni je sa gle da we no me sto u isto ri ji

va tre nog oru` ja. Za tu ana li zu tre ba se vra -

ti ti u 1930. go di nu u So vjet ski Sa vez. Ta da

je mno go ra znih si ste ma oru` ja i oru |a mo -

der ni zo va no i uve de no u upo tre bu u RK KA

(Rad ni~ ko-se qa~ ku Cr ve nu ar mi ju).

Jo{ od dva de se tih go di na pro {log ve ka

voj ne kru go ve za o ku pqa la je ide ja da „au to -

mat sko“ oru` je u pu {~a nom ka li bru po sta ne

osnov no stre qa~ ko na o ru ̀ a we ar mi je. Po ja -

vom oklop nih sred sta va u Pr vom svet skom ra -

tu, su prot sta vqe ne stra ne pri bli ̀ i le su se

jed na dru goj, a ma ne var je u{ao u tak ti ku bor -

be. Sma tra lo se da }e upra vo po lu a u to mat -

ska pu {ka od go vo ri ti po tre ba ma ta kvih ra -

to va, pa su raz vi ja ni raz li ~i ti pro jek ti, ~ak

su iz ra |i va ne ma we ko li ~i ne ta kvog oru` ja.

Ta ko |e, vla da lo je mi {qe we da je va tre na

mo} jed ne po lu a u to mat ske pu {ke jed na ka mo -

}i dve re pe tir ke jer ona ne zah te va vre me ni -

ti za sta nak strel ca za pre pu wa va we i po me -

ra we ni {an ske li ni je sa ci qa da bi se to

ura di lo, te da ima dru ge pred no sti u od no su

na re pe tir ke ko je su da nas op {te po zna te.

Tre ba na po me nu ti da je 1930, u okvi ru

sve u kup ne mo der ni za ci je, u na o ru ̀ a we Cr -

ve ne ar mi je usvo je na mo der ni zo va na re pe -

tir ka mo si na M-1891/30, a sa wom i me tak

M-1908/30, ka li bra 7,62h54R ko ji je, osim

so lid ne ba li sti ke, ote ̀ a vao po sao kon -

struk to ri ma au to mat skog oru` ja, jer je imao

~a u ru sa obo dom.

Mar ta 1930. ras pi san je kon kurs za au -

to mat sku pu {ku za ko ju su osnov ni zah te vi bi -

li: da bu de u ka li bru for ma cij ske re pe tir ke,

da joj ma sa ne pre la zi ~e ti ri ki lo gra ma, da

ima mo gu} nost upo tre be dvo red nih od voj ivih

ma ga ci na ka pa ci te ta 10 do 15 me ta ka ili in -

te gral nih ma ga ci na ka pa ci te ta 5 ili 10 me -

ta ka, da ima po u zda ne ko~ ni cu i ga snu ko~ ni cu

na usti ma ce vi i si stem za sni ̀ a va we ka den -

ce, ra di po ve }a wa pre ci zno sti pri ra fal noj

va tri i eko no mi~ ni jeg ras ho da mu ni ci je, da

na wu mo ̀ e da se po sta vi ba jo net i da bu de

pro sta za pro iz vod wu i upo tre bu, po u zda na.

Za taj kon kurs dvo ji ca po zna tih kon struk -

to ra – Va si lij Alek se je vi~ Deg tja rev i Fjo -

dor Va si qe vi~ To ka rev – pri pre mi la su po

pet pu {a ka. Mo de li oba kon struk to ra no si la

su u se bi re {e wa pri me we na u wi ho vim pret -

hod nim raz ra da ma i po sle pro ve de nih po li -

gon skih is pi ti va wa kon kurs na ko mi si ja do ne -

la je za kqu ~ak da „po lu a u to mat ske pu {ke obe

Jed na od oso be no sti kon struk ci je To -

ka re va bi la je i au to ma ti ka sa tr za ju }om ce -

vi zbog ~e ga pu {ka ni je mo gla da is pa qu je

trom blon ske gra na te, {to je bio je dan od

uslova kon kur sa. Za to je Ar ti qe rij ski ko mi -

tet na sa ve to va wu odr ̀ a nom po ~et kom apri -

la 1930. u pri su stvu oba kon struk to ra do -

neo od lu ku da se pre ki ne da qi raz voj raz -

ra de To ka re va, {to je we mu ve o ma te {ko pa -

lo – pet na e stak go di na tru da ba ~e no je u ve -

tar. Taj do ga |aj uzi ma se kao pre lom na ta~ ka

od ko je svi so vjet ski kon struk to ri na pu {ta ju

kon struk ci ju pu {a ka sa tr za ju }om ce vi i pre -

la ze na prin cip po zaj mi ce ba rut nih ga so va.

Ri val stvo

sa Si mo no vim

To kom 1931. i Deg tja rev je svo ju pu {ku

iz 1930. pri pre mao za trup na is pi ti va wa,

ali ona ni je oti {la da qe od pro to ti pa.

Sli~ nu sud bi nu ima la je i pu {ka ta len to va -

nog kon struk to ra Ser ge ja Ga vri lo vi ~a Si -

mo no va. On je is ku stvo sti cao u ti mu zna me -

ni tog Vla di mi ra Ge or gi je vi ~a Fjo do ro va,

kon struk to ra „Au to ma ta Fjo do ro va“, ro do -

Od ta da To ka rev i Si mo nov po sta ju

glav ni kon ku ren ti u kon stru i sa wu no ve pu -

{ke. Na stra ni Si mo no va bi la je vi {a kul tu -

ra kon stru i sa wa i em pi rij ski pri stup, dok se

To ka rev osla wao na svo je is ku stvo i pri stup

ko ji se od li ko vao kon stant nim pro me na ma,

po ne kad i kar di nal nim, ~ak i kod si ste ma ko -

ji do tog mo men ta ni su bi li raz ra |e ni u pot -

pu no sti. Na raz vo ju ta kvog ti pa oru` ja To ka -

rev je ra dio bez ma lo ve} dve de ce ni je. Dru gi

si ste mi po lu a u to mat skih pu {a ka u to vre me

ni su bi li do voq no do bri da bi se uzi ma li

kao uzor, pa je kon struk tor ska mi sao mo ra la

da po~ ne od pra znog li sta pa pi ra, a u slu ~a ju

To ka re va – od ne ko li ko ko ma da ~e li ka. Raz u -

me se, ni je To ka rev sam to ra dio. Imao je tim

in ̀ e we ra, teh ni ~a ra i stru ga ra.

U to vre me, bez ob zi ra na to {to je pri -

o ri tet do bi la kon struk ci ja Si mo no va, To ka -

rev usa vr {a va au to mat ski ka ra bin ko ji je

1935. pro iz ve den u ma loj se ri ji, i kod ko ga je

upo tre bio si stem po zaj mi ce ba rut nih ga so va

i za bra vqi va we ce vi pa dom za tva ra ~a na do -

le, ka kav je i na po to wim SVT-38 i SVT-40.

To kom jed nog od ni za obim nih is pi ti va -

wa opit nih pu {a ka To ka re va i Si mo no va,

pu {a ka, i da ih ta ko una pre |e ne pri pre me za

za vr {na is pi ti va wa za ka za na za 20. no vem -

bar 1938. go di ne. I po no vo je pu {ka To ka re -

va za u ze la pr vu po zi ci ju i 26. fe bru a ra

1939. bi va usvo je na u na o ru ̀ a we so vjet ske

ar mi je pod na zi vom „Sa mo zar jad na ja vin tov -

ka To kar je va obra sca 1938. g.“ (Po lu a u to -

mat ska pu {ka To ka re va mo del 1938) SVT-38.

Za taj po du hvat To ka rev iste go di ne do bi ja

Sta qi no vu na gra du, ti tu lu he ro ja so ci ja li -

sti~ kog ra da i dok to ra teh ni~ kih na u ka.

Usva ja we u na o ru ̀ a we pu {ke To ka re va

ni je sta vi lo ad ak ta pi ta we o iz bo ru naj bo -

qeg si ste ma. Ia ko pu {ka Si mo no va ni je do

kra ja iz dr ̀ a la is pi ti va wa zbog ne do voq ne

ì la vo sti udar ne igle i iz vla ka ~a, iza zva la

11

41pro ve de nih to kom 1935. i 1936, po sle

6.180 is pa qe nih me ta ka, do go di la se ha va -

ri ja sa pu {kom To ka re va pa je is pi ti va we

pre ki nu to. Bo qe re zul ta te po ka za la je au to -

mat ska pu {ka Si mo no va i ona je usvo je na u

na o ru ̀ a we Cr ve ne ar mi je pod ozna kom

AVS-36 („Av to ma ti ~e ska ja vin tov ka Si mo -

no va obra sca 1936. g.“ – Au to mat ska pu {ka

Si mo no va mo del 1936). Ta ko su po sta li pr -

va ar mi ja u sve tu ko ja je kao ma sov no na o ru -

à we uve la au to mat sku pu {ku.

Ter min „au to mat ska“, ka ko je na zva na

pu {ka Si mo no va, ipak tre ba uze ti sa re zer -

vom. Ia ko oru` je za i sta mo ̀ e da otva ra ra -

fal nu va tru, je di na~ na va tra je osnov ni re -

ìm. Za ni mqi vo je da je to kom {pan skog gra -

|an skog ra ta (1936–1939) iz ve sna ko li ~i na

pu {a ka tog ti pa po sla ta kao po mo} Re pu bli -

kan skoj ar mi ji, ta~ ni je, na is pi ti va wa u

bor be nim uslo vi ma.

Pu {ka AVS-36 pr vi put je pri ka za na

do ma }oj jav no sti na pr vo maj skoj pa ra di

1938. u Mo skvi. Me |u tim, prak sa je po ka za -

la da ima ne ko li ko krup nih ne do sta ta ka: bi -

la je re la tiv no slo ̀ e na za pro iz vod wu i

upo tre bu, ose tqi va na pr qa we i tem pe ra -

tur na ko le ba wa, sa kom pli ko va nim me ha ni -

zmom i za be le ̀ e nim po ve }a nim ha ba wem

sklo po va za za bra vqi va we. Efek tiv nost ra -

fal ne va tre bi la je ma la.

No vi kon kurs

Zbog krup nih ne do sta ta ka pri me }e nih

na AVS-36, 22. ma ja 1938. ob ja vqen je kon -

kurs za no vu po lu a u to mat sku pu {ku. Do ta da

je pro iz ve de no 65.800 pu {a ka Si mo no va.

Osim ve} od ra ni je po zna tih uslo va, no vim

kon kur som na gla {e no je da ma sa i du ̀ i na pu -

{ke ne sme da bu de ve }a od ma se i du ̀ i ne

re pe tir ke mo si na M-91/30, ko ja je bi la u

na o ru ̀ a wu Cr ve ne ar mi je. Isto vre me no, ta

po lu a u to mat ska pu {ka ni je sme la da za o sta -

je za wom po pre ci zno sti, mo ra la je da ra di

po u zda no sa mu ni ci jom raz li ~i tog kva li te ta

u svim tem pe ra tur nim uslo vi ma, da bu de la -

ka za ru ko va we i odr ̀ a va we, po u zda na, ì -

la va, jed no stav na za pro iz vod wu.

Kon kurs na is pi ti va wa pro ve de na su od

25. av gu sta do 3. sep tem bra 1938, i na wi -

ma je, osim opit nih pu {a ka sta rih kon ku re -

na ta To ka re va i Si mo no va, sa svo jim oru` -

jem u~e stvo vao i Ni ko laj Va si qe vi~ Ru ka vi -

{wi kov. We go va kon struk ci ja sli~ na je onoj

kod ~e {ke po lu a u to mat ske pu {ke ZH-29 kon -

struk to ra Ema nu e la Ho le ka.

Sve tri kon struk ci je bi le su ba zi ra ne

na si ste mu po zaj mi ce ba rut nih ga so va i

odvo ji vim ma ga ci ni ma ka pa ci te ta 10 ili 15

me ta ka. Za kqu ~ak tih is pi ti va wa bio je da

ni je dan od tri raz li ~i ta si ste ma ne is pu -

wa va uslo ve kon kur sa, ali je kon struk ci ja

To ka re va po ka za la po treb nu ì la vost.

Kon struk to ri ma je pred lo ̀ e no da mo -

di fi ku ju i oja ~a ju po je di ne sklo po ve i iz gled

struk ci je Si mo no va: za iz ra du jed ne pu {ke

si ste ma Si mo no va tre ba lo je ma we ~a so va

ra da od vre me na po treb nog za iz ra du To ka -

re vo ve, za tim 1,74 ki lo gra ma ma we me ta la

po treb nog za iz ra du (na rav no, ni je re~ o to -

me da je raz li ka u ma si iz me |u dve pu {ke to -

li ka, ve} da to li ko vi {e si ro vi ne ula zi u

pro iz vod ni pro ces iz ra de jed ne pu {ke). Raz -

u me se, i ce na iz ra de pu {ke Si mo no va bi la

je, ne mno go, ali ipak ni ̀ a od kon ku rent ske

pu {ke.

Osim eko nom skih i teh no lo {kih po ka -

za te qa, za ni mqi vo je upo re di ti i ne ke teh -

ni~ ke oso be no sti. Na pri mer, ma sa pu {ke

Si mo no va bi la je 0,65 ki lo gra ma ma wa od

To ka re vo ve (4,175 na spram 4,825 kg), ima la

je ma we de lo va (118

na spram 143), ma we

ra znih opru ga (16 na -

spram 22), i za we nu

iz ra du ko ri stio se ma -

wi broj vr sta ~e li ka

(7 na spram 12). Ko mi -

si ja je do ne la za kqu ~ak

da po teh no lo {ko-eko -

nom skim pa ra me tri ma

pu {ka Si mo no va pre -

va zi la zi To ka re vo vu,

zbog ~e ga pre po ru ~u je

taj mo del za se rij sku

pro iz vod wu i usva ja we

u na o ru ̀ a we.

Bez ob zi ra na to, ru ko vo de }i se è -

qom da {to pre Cr ve nu ar mi ju na o ru ̀ a po -

lu a u to mat skim pu {ka ma za po tre be ra to va

ko ji su o~i to bi li ne mi nov ni i spro ve de -

nih po li gon skih is pi ti va wa ko je je SVT-38

uspe {no pro {la, Ko mi tet od bra ne SSSR

do neo je 17. ju la 1939. od lu ku da se pre ki -

ne da qe raz ma tra we pi ta wa po lu a u to mat -

ske pu {ke i pred la ̀ e da Na rod ni ko me sa -

ri jat na o ru ̀ a wa usred sre di na po re na

we nu ma sov nu pro iz vod wu. Ne ret ko se na -

vo di da je onaj ko ji je od go vo ran za tu od lu -

ku, onaj ko ji je „pre lo mio“, upra vo Jo sif

Vi sa ri o no vi~ Sta qin. Na vod no, imao je

pri li ke da vi di oru` ja ko ja su bi la na is -

pi ti va wi ma i SVT-38 mu se do pa la, te je

sam do neo tu od lu ku u ko rist kon struk ci je

To ka re va, ~i je su ime i do ta da {wi rad ta -

ko |e ima li te ̀ i nu.

Pr ve nac SVT-38

Pro iz vod wa SVT-38 po ve re na je Tul -

skom oru ̀ a nom za vo du ko ji je zbog tog za dat -

ka pre ki nuo pro iz vod wu mo der ni zo va nih pu -

{ka mo si na M-91/30. Za po tre be pro jek ta

za vod je mo bi li sao sve svo je ka pa ci te te ko ji

su u re kord no krat kom ro ku, za ma we od {est

me se ci, uspe li da raz vi ju i iz ra de sto ti ne

no vih ala ta i le gu ra me ta la, te da u za vod

uve du u to vre me na pred ne teh no lo gi je au to -

ma ti za ci je i me ha ni za ci je pro iz vod we, a i

pro iz vod ne tra ke. Sve to tre ba lo je da do -

Vojnici s pu{kama SVT-38

Bajoneti: par na vrhu su od SVT-38 a ostali

od SVT-40

je naj vi {e pa ̀ we. Vi {e od me sec da na pre ob -

ja vqi va wa uka za o usva ja wu SVT-38 u na o ru -

à we, Si mo nov iz ve {ta va Cen tral ni ko mi tet

Sve sa ve zne ko mu ni sti~ ke par ti je da je is pra -

vio sve uo ~e ne ne do stat ke i ti me do bio ve }u

ì la vost i po u zda nost ra da ~i ta vog si ste ma.

Tre ba po me nu ti i to da pro je kat Si mo no va ni -

je u pot pu no sti od ba ~en jer su se to kom 1940.

i 1941. pro vo di la is pi ti va wa we go vih po lu -

a u to mat skih ka ra bi na, {to je na kra ju, 1945.

do ve lo do usva ja wa u na o ru ̀ a we SKS-45.

Po seb na ko mi si ja Na rod nog ko me sa ri -

ja ta na o ru ̀ a wa i Glav ne ar ti qe rij ske upra -

ve za upo red no te sti ra we i oce wi va we pro -

iz vod no-eko nom skih pa ra me ta ra pu {a ka Si -

mo no va i To ka re va for mi ra na je 20. ma ja

1939. go di ne. Za kqu~ ci su i{li u ko rist kon -

su do to ga da iz je di ni ca po~ nu da do la ze ne -

ga tiv ne re ak ci ja na pu {ku: pr ven stve no da je

du ga i ne spret na za ma ni pu la ci ju (zbog ma ga -

ci na ko ji {tr ~i van osnov ne si lu e te pu {ke),

a za tim i na po ve }a nu ma su i ve o ma krhk dvo -

del ni pot kun dak, na ve o ma ne u dob nu pro ce du -

ru po de {a va wa ga snog re gu la to ra i na to da

je zbog re la tiv no uskih to le ran ci ja iz ra de

me ha ni zma, pu {ka ose tqi va na pr qa we i ni -

ske tem pe ra tu re, ne za hval na za odr ̀ a va we.

Sve su to bi li de ta qi ko je je tre ba lo do ra -

di ti kao kod sva kog no vog oru` ja, po seb no ako

se ko ri sti lo u su ro vim kli mat skim uslo vi ma.

âk i pre za vr {et ka tog ra ta Sta qin,

ko ji ni je is pu {tao iz vi da rad na no voj pu -

{ci, na re dio je da se for mi ra ko mi si ja za

usa vr {a va wa SVT-38, na ~i jem ~e lu je bio

~o vek od we go vog naj ve }eg po ve re wa, Ge or gij

Mak si mi li a no vi~ Ma len kov, se kre tar Cen -

tral nog ko mi te ta Ko mu ni sti~ ke par ti je, ka -

ve de do kon stant nog vi so kog rit ma pro iz vod -

we i kva li te ta.

Da bi se taj za i sta am bi ci o zni plan

is pu nio, for mi ran je pro jekt ni bi ro u ko me

su oku pqe ni naj bo qi stru~ wa ci iz oru ̀ a nih

za vo da {i rom ze mqe. Raz ra da teh no lo {kih

pro ce sa u ta ko krat kim ro ko vi ma zah te va la

je da se ne gu bi vre me na du go traj ne eks pe ri -

men te i iz ra du kom plek snih ala ta i in stru -

me na ta. Re {e we je na |e no u pri me ni naj sa -

vre me ni jih ala ta za ma {in sku ob ra du do -

stup nih u to vre me u SSSR-u i u mak si mal noj

op ti mi za ci ji pro iz vod nog pro ce sa. Uzi ma ju -

}i u ob zir krat ke ro ko ve i mo gu} nost da zbog

to ga do |e do gre {a ka, iz ne dre na je jed na

ino va ci ja u teh no lo {kom pro ce su ko ja je na -

zva na „si stem du bo ke kon tro le”.

Pr va pu {ka SVT-38 pro iz ve de na je 16.

ju la 1938. go di ne. Od 25. ju la po ~e lo je

skla pa we ma wih se ri ja, a po sle dvo me se~ ne

stat ke bez me wa wa iz osno va po je di nih

sklo po va oru` ja i to za krat ko vre me. Za pa -

à ju se raz li ke na dva mo de la: dvo del ni

pot kun dak SVT-38 za me wen je za lak {i i ne -

{to kra }i jed no del ni na SVT-40 sa `le bo -

vi ma na bo ko vi ma pot kun da ka za si gur ni ji

hvat, gor wa per fo ri ra na me tal na oblo ga

ce vi i si ste ma po zaj mi ce ga so va pro du ̀ e na

je na ra ~un gor we dr ve ne oblo ge ce vi i is -

pod we po sta vqe na do wa per fo ri ra na me -

tal na oblo ga ce vi, ko ja na mo de lu iz 1938.

ni je po sto ja la, tj. we nu za {tit nu funk ci ju

imao je du ̀ i dr ve ni pot kun dak. Ume sto dva

pr ste na za fik si ra we pot kun da ka i oblo ga

ce vi, na SVT-40 upo tre bqen je sa mo je dan.

[ip ka za ~i {}e we ce vi, ko ja je kod sta rog

mo de la bi la sme {te na u `le bu na de snom

bo ku pot kun da ka, kod no vog mo de la mo di fi -

ko va na je i sme {te na na uo bi ~a je nom me stu

– is pod ce vi.

12 15. maj 2010.

Plod usavr{avawa prethodnog modela SVT-40

Tip: poluautomatska

Kalibar: 7,62h54R (metak 1908/30)

lako zrno 9,7 g

Masa sa bajonetom: bez metaka: 4,3 kg

Masa bez bajoneta i metaka: 3,85 kg

Masa praznog magazina: 0,28 kg

Duìna pu{ke sa bajonetom: 1.465 mm

Duìna pu{ke bez bajoneta: 1.226 mm

Duìna cevi: 630 mm

Duìna o`lebqenog dela cevi: 555 mm

@lebovi u cevi: ~etiri, u desnu stranu

Korak `lebova: 240 mm

Po~etna brzina zrna: 860 m/s

Duìna ni{anske linije: 409 mm

Ni{anska daqina: 1.500 m

Kapacitet magazina: 10 metaka

Prakti~na brzina paqbe: 25 met/min

Osnovni tehni~ki podaci SVT-40op ti mi za ci je u pro iz vod nom pro ce su, od 1.

ok to bra za po ~i we se rij ska pro iz vod wa pu -

nog obi ma. Pr ve tri pro iz ve de ne pu {ke bi -

le su po sla te na rod nom ko me sa ru za na o ru -

à we Va ni ko vu, u Cen tral ni ko mi tet Sve sa -

ve zne ko mu ni sti~ ke par ti je i Ko mi tet na rod -

ne od bra ne. U je sen 1939. To ka rev od la zi u

Ièv ski oru ̀ a ni za vod gde je tre ba lo da za -

po~ ne pri pre mu pro iz vod we SVT-38 u ce hu u

ko me je do 16. ma ja iste go di ne pro iz vo |e na

au to mat ska pu {ka Si mo no va AVS-36.

Pro iz vod wa SVT-38 u Ièv sku po ~e la

je 4. ok to bra 1939. go di ne. Ala ti i ob u ~en

ka dar ni su bi li pot pu no sprem ni do kra ja

1939, da bi tek po ~et kom 1940. bio do stig -

nut pla ni ra ni obim pro iz vod we. Pu {ke

SVT-38 pro iz ve de ne u Ièv sku da nas su, ob -

zi rom na ne ve li ku pro iz vod wu u krat kom pe -

ri o du, ve li ke gu bit ke to kom ra ta, pro sto ha -

ba we i fa bri~ ku pre ra du u SVT-40, ve o ma

ret ke. Snaj per ske pu {ke na ba zi SVT-38 jo{

su re |e, a od obi~ nih pu {a ka raz li ko va le

su se po bri ̀ qi vi jem fi ni {u ~i ta vog oru` -

ja i ka na la ce vi, te san du ku mo di fi ko va nom

ta ko da se mo ̀ e po sta vi ti no sa~ ni {a na sa

op ti~ kim ni {a nom PE, uve }a wa 3,6 pu ta.

Svo je va tre no kr {te we SVT-38 do ̀ i ve -

la je to kom so vjet sko-fin skog ra ta u zi mu

1939. na 1940, u eks trem nim uslo vi ma na Ka -

rel skom pre vo ju, ka da su bor be na dej stva vo -

|e na na br do vi tom te re nu pod {u mom, sa vi -

si nom sne ga oko me tar i po i tem pe ra tu ra ma

ko je su se spu {ta le i do –40°S. Ti fak to ri,

za jed no sa ne do voq nom ob u ~e no {}u voj ni ka u

upo tre bi i odr ̀ a va wu no vog oru` ja, do ve li

Raz li ke po sto je i na sklo po vi ma udar -

nog me ha ni zma, ko~ ni ca ma i utvr |i va ~i ma

ma ga ci na – na no vom mo de lu uda ra~ je iz me -

we nog di zaj na, bra nik oba ra ~e je uì, utvr -

|i va~ ma ga ci na po stao je sklo piv iz dva de -

la, jer je kod sta rog jed no del nog, zbog utvr -

|i va ~a ma ga zi na ko ji je {tr ~ao, do la zi lo do

we go vog ne na mer nog oslo ba |a wa i gu bqe -

wa. âk je zbog to ga bi lo pred lo ga da se ma -

ga cin na ~i ni in te gral nim, ali to ni je usvo -

je no u se rij skoj pro iz vod wi. Te lo za tva ra ~a

una pre |e nog mo de la ima lo je na se bi uz du -

`ne `le bo ve ra di sma we wa we go ve ma se.

Ma ga cin za met ke bio je ne {to kra }i i pro -

me wen je na ~in fik si ra wa we go vog dna. Gor -

wa griv na re me na je sa zad weg de la na stav -

ka ce vi kod SVT-38, na mo de lu SVT-40 pre -

ba ~e na na pr sten ko ji fik si ra pot kun dak za

gor wu dr ve nu, kao i gor wu i do wu me tal nu

oblo gu ce vi. Skra }en je no sa~ zad weg ni {a -

na, una pre |en po sto je }i na ~in fik si ra wa

san du ka za usad nik, a ura |en je i niz dru gih

mo di fi ka ci ja usme re nih na sma we we ma se

i po jed no sta vqi va we pro iz vod we.

Ta ko |e, po sve do ~e wu na rod nog ko me -

sa ra za na o ru ̀ a we Va ni ko va, Sta qin je,

pri ~i tav {i àl be voj ni ka sa fron ta na

pre dug ba jo net i na ina ~e du goj pu {ci, na re -

dio da se no ve pu {ke kom ple ti ra ju {to kra -

}im ba jo ne ti ma, {to je i i u~i we no: ba jo net

za SVT-40 ima kra }e se ~i vo od ono ga na

SVT-38 (360 na spram 246 mi li me ta ra). Uz

to, oko utvr |i va ~a ba jo ne ta iz ra |en je za -

{tit nik ko ji spre ~a va we go vo ne na mer no

pri ti ska we i spa da wa ba jo ne ta sa pu {ke.

ko je na ve de no „sa ci qem da se po lu a u to mat -

ska pu {ka To ka re va pri bli ̀ i po lu a u to mat -

skoj pu {ci Si mo no va“. To se pr ven stve no od -

no si lo na sma we we ma se, ali ne i na sni -

à va we ~vr sti ne i po u zda no sti. Pro iz vod -

wa SVT-38 pre ki nu ta je 13. apri la 1939. i

iz ra |e no je oko 150.000 pu {a ka.

Ne do stat ke

is pra vqa SVT-40

Po boq {a wa na SVT-38 iz ne dri la su

pu {ku, ju na ki wu na {e pri ~e – SVT-40. Ni je

bi lo mo gu }e ot klo ni ti sve pri me }e ne ne do -

11 voj ni ka. Pred vi |e no je da ko man dir ode -

qe wa bu de na o ru ̀ an po lu a u to mat skom pu -

{kom, pu {ko mi tra qez bi op slu ̀ i vao voj nik

ko ji je kao li~ no oru` je imao pi {toq ili re -

vol ver, a we gov po slu ̀ i lac imao bi po lu a u -

to mat sku pu {ku. Dva voj ni ka bi la bi na o ru -

à na au to ma ti ma, a osta li pod jed na ko po lu -

a u to mat skim pu {ka ma i re pe tir ka ma.

âk i pre ne ma~ kog na pa da, u naj vi {im

so vjet skim voj nim kru go vi ma kon sta to va na je

sla bi ja ob u ~e nost pe {a di je u od no su na dru -

ge ro do ve voj ske Cr ve ne ar mi je, zbog to ga

{to su teh ni~ ki pi sme ni ji re gru to va ni u

oklop ne je di ni ce, ar ti qe ri ju, je di ni ce ve ze,

flo tu i sli~ no, ta ko da ni svi voj ni ci na re -

dov nom od slu ̀ e wu voj nog ro ka ni su bi lo do -

voq no upo zna ti sa SVT-40. Vo de }i se is ku -

stvi ma sa SVT-38 to kom so vjet sko-fin skog

ra ta, no vom pu {kom SVT-40 u Cr ve noj ar mi -

ji pr vo su bi li na o ru ̀ a ni snaj pe ri sti, je di -

ni ce po seb ne na me ne, gra ni ~a ri, pi tom ci

voj nih {ko la, mor na ri...

Efi ka snost po lu a u to mat skih pu {a ka po -

ka za la se ve} u pr vim bor ba ma. Da li je to

sa mo jo{ je dan od rat nih mi to va ili isti na,

tek osta lo je za be le ̀ e no da su u pr vim da ni -

ma na pa da na SSSR ne ma~ ki ko man dan ti iz -

ve {ta va li vi {e in stan ce da su im voj ni ci de -

mo ra li sa ni è sto kom va trom So vje ta, sma -

tra ju }i da su oni na o ru ̀ a ni uglav nom pu {ko -

mi tra qe zi ma. Mla di re gru ti mo bi li sa ni po -

sle ne ma~ kog na pa da i mo bi li sa ni re zer vni

sa stav sa vla da va li su to kom krat ke obu ke ru -

ko va we re pe tir kom mo si na, dok su SVT-40

sma tra li bes po treb nom kom pli ka ci jom. Me -

|u tim, ve li ka ko li ~i na SVT-40 upra vo je iz

skla di {ta do spe la u ru ke sla bo ob u ~e nih bo -

ra ca do bro vo qa ca – „opol ~e na ca“.

U tre nut ku ne ma~ kog na pa da 22. ju na

1941, Cr ve na ar mi ja ima la je po tre ban broj

pu {a ka i ka ra bi na ra znih si ste ma, oko

7.720.000 ko ma da, ali su ka ta stro fal no sta -

we na fron tu to kom ~i ta ve 1941. i iz u zet no

ve li ko stra da we qud stva (ka da je prak ti~ no

raz bi je na re gu lar na ar mi ja) do ve li do to ga

da se gu bi ci u la kom na o ru ̀ a wu u tom pe ri o -

du pro ce wu ju na oko 6.290.000 ko ma da. Ni

sle de }a, 1942, ni je bi la ni {ta lak {a, ni ti

sa ma we gu bi ta ka u qud stvu i teh ni ci. Krat ki

ro ko vi i ve li ke po tre be za oru` jem, sni ̀ a -

va we kva li te te si ro vi na, ha ba we ma {in skog

par ka, de fi cit u stru~ noj rad noj sna zi, mo ra -

lo je da se od ra zi i na oru` ju.

Ko lek ci o na ri i vla sni ci SVT-40 sa

ko ji ma je au tor ovog ~lan ka imao kon takt, ne -

ret ko opi su ju SVT-40 pro iz ve de ne po sle po -

~et ka ra ta „kao da su se ki rom iz de qa ne“, a

po sto je i sve do ~e wa ve te ra na da je u to do -

ba na zi va na „pi o nir skom“ pu {kom – „kao da

su je de ca pra vi la“. Ta ko |e, pri me }e no je da

13

41Tre ba po me nu ti da je kod pr -

vih pro iz ve de nih se ri ja ba jo -

net bio sa se ~i vom okre nu tim

go re, a od dru ge po lo vi ne

1940. okre nu to je na do le.

No si lac pro iz vod we

SVT-40 bio je Tul ski oru ̀ a ni

za vod. Po iz ve {ta ju ko ga je

na rod ni ko me sar za na o ru ̀ a -

we Va ni kov, 22. ok to bra

1940, pod neo Ko mi te tu od -

bra ne, se rij ska pro iz vod wa

SVT-40 po ~e la je 1. ju la

1940, uz isto vre me no po vla -

~e we iz pro iz vod we re pe tir -

ke mo si na M-91/30. U ju lu je

pro iz ve de no – 3.416, u av gu -

stu – 8.100, sep tem bru –

10.700, ok to bru – 11.960 ko -

ma da SVT-40. Pro iz vod wa je

te kla spo ri je od pla na, ali je

bi la ve }a ne go kod pret hod nog

mo de la SVT-38. Raz log za to bi lo je upro -

{}a va we pro iz vod we mo de la SVT-40 i is -

ku stvo rad ni ka u pro iz vod nom ce hu. Ve} na -

red ne, 1941, pro iz vod ni pro ces je to li ko

op ti mi zo van da je pro iz ve de no ukup no

1.031.861 stan dard nih i 34.782 snaj per -

skih SVT-40. Da ni je fa {i sti~ ka Ne ma~ ka

na pa la SSSR, ve ro vat no bi bio ostva ren

usvo je ni plan za tu go di nu – 1.176.000 stan -

dard nih i 37.500 snaj per skih SVT-40.

Ve li ki pla no vi i

skrom ne mo gu} no sti

Po zna to je da je u SSSR-u po sto jao

plan o pre na o ru ̀ a va wu Cr ve ne ar mi je to -

kom 1939. i 1940. no vim mo de li ma pe {a dij -

skog na o ru ̀ a wa. Po lu a u to mat ska pu {ka To -

ka re va tre ba lo je da po ste pe no za me ni re -

pe tir ku mo si na, za tim je tu bio i pi {toq Vo -

e vo di na kao za me na za TT. Pla ni ra no je uvo -

|e we au to ma ta Deg tja re va ili [pa gi na. Mi -

tra qez Deg tja re va tre ba lo je da za me ni 30

go di na sta rog mak si ma, a o~e ki va lo se da se

po ja ve krup no ka li bar ski mi tra qez Deg tja -

re va i [pa gi na i no va vr sta oru` ja u Cr ve -

noj ar mi ji – pro ti ven kov ska pu {ka Ru ka vi -

{wi ko va. Me |u tim, od po bro ja nih, pi {toq

Vo e vo di na i pro tiv ten kov ska pu {ka Ru ka vi -

{wi ko va ni su ~ak do {li da qe od prob nih

par ti ja, mi tra qez Deg tja re va po vu ~en je iz

se rij ske pro iz vod we zbog op {te ne do ra |e -

no sti kon struk ci je, dok su au to mat [pa gi na

(PP[-41) i krup no ka li bar ski mi tra qez

Deg tja re va i [pa gi na (D[K-38) u pot pu no -

sti oprav da li sve po sta vqe ne zah te ve i

odvo je va li ~i tav rat, po stav {i go to vo iko -

no graf ski ele men ti Cr ve no ar me ja ca.

He ro i na na {e pri ~e, po lu a u to mat ska

pu {ka To ka re va, ima la je svo ju sud bi nu. Na -

me ra je bi la da po sta ne osnov no oru` je pe -

{a di je: ode qe we pe {a dij ske di vi zi je po

„[ta tu“ № 4/400 iz 1940. sa sto ja lo se od

Voj ni ci na fron tu, pri pi su ju }i pu {ci

}u dqiv ̀ en ski ka rak ter, na de nu li su joj na -

dim ke Sve ta, Svet ka ili Sve tla na. Iz je di -

ni ca su do la zi le àl be ko je su se svo di le

na to da je obu ka za upo tre bu i odr ̀ a va we

slo ̀ e na jer se pu {ka sa sto ja la iz mno go

sit nih de lo va ko je se la ko mo gu za gu bi ti.

Po re |e na je sa re pe tir kom mo si na, ko ja

ako se ra ~u na ba jo net, ima tri sklo pa – po -

me nu ti ba jo net, sa ma pu {ka i wen za tva -

ra~. Isti na je da je SVT-40 ne {to slo ̀ e -

ni ja od we nih sa vre me ni ca i da zah te va re -

dov no odr ̀ a va we i ru ko va o ca sa iz ve snom

teh ni~ kom kul tu rom. Po sto ja we ve }eg bro ja

sit nih de lo va i wi ho vo la ko gu bqe we uslo -

vi lo je i vi sok pro ce nat iz ba ci va wa iz

stro ja pu {a ka SVT-40, ko ji je do sti zao go -

to vo tre }i nu od ukup nog bro ja, dok je kod

re pe tir ki mo si na bi lo ma we od je dan od -

sto od ukup nog bro ja pu {a ka.

]udqiv karakter

„Odbrani}emo Moskvu” – plakat iz

jeseni 1941.

Dobrovoqac – „opol~enac” u odbrani Moskve sa SVT-40 u zimu

1941. godine

su pu {ke pro iz ve de ne u Ièv sku ne {to gru -

bqeg fi ni {a od onih iz Tu le.

@esto ki zah te vi za ogra ni ~e wem ma se

do ve li su do to ga da je SVT-40 kon stru i sa na

na ivi ci lo ma – bor ba za sni ̀ a va we te ̀ i -

ne vo di la se bu kval no za sva ki gram. A {ted -

wa na ma si, strog pri stup kon struk ci ji i

pro ble mi pro iz vod we u rat no vre me, uve }a -

ni ne do voq nom obu kom bo ra ca, po ka za li su

svoj ne ga ti van uti caj na kva li tet pro iz ve de -

nih pu {a ka i ade kvat nost wi ho ve pri me ne u

bor bi. Na ̀ a lost, upra vo ta bor ba za sma -

wi va we ma se i kon struk ci ja pu {ke na gra -

ni ci lo ma uzrok su i broj nih pro ble ma ko ji

su mo gli da se ja ve u eks plo a ta ci ji.

Ma sa pu {a ka pro iz ve de nih u rat no

vre me po ve }a la se za oko sto ti nak gra ma,

uglav nom na ra ~un ne iz vr {a va wa ne kih ma -

14

ca kop ne ne voj ske. Zbog to ga su teh ni~ ki slo -

è ni je pu {ke SVT-40 slu ̀ i le u wi ho vim ru -

ka ma znat no du ̀ e od onih u kop ne noj voj sci i

pro {le su sve è sto ke bor be na oba li Cr -

nog mo ra. Iz tog raz lo ga SVT-40 su osta le

kao ne ka vr sta „vi zit-kar te“ so vjet ske mor -

na ri~ ke pe {a di je, ba rem do 1943, dok je u to

vre me ve }i na pu {a ka tog ti pa u kop ne noj voj -

sci to kom 1941. bi la iz gu bqe na u bor ba ma

ili po sta la teh ni~ ki ne is prav na.

Na frontovima

[i ro ka upo tre ba SVT-40 i po ve }a na

po tro {wa mu ni ci je, a ve ro vat no i zbog psi -

ho lo {kog efek ta na ne pri ja te qe, uslo vi li

su jo{ jed nu oso be nost opre ma wa so vjet skih

„mor pe ha“ ko ja je ~e sto pri ka za na na fo to -

gra fi ja ma tog vre me na: no {e we pre ko gru di

ukr {te nih plat ne nih re de ni ka sa me ci ma od

mi tra qe za mak sim.

Po sto je sve do ~an stva o SVT-40 sa kun -

da ci ma cr ne bo je u ru ka ma so vjet skih mor na -

ra i du go vre me na se na ga |a lo o ~e mu je re~.

Ra zne su pret po stav ke, ali je naj ve ro vat ni ja

ona ko ja ka ̀ e da su dr ve ni de lo vi na knad no

obo je ni u cr no za po tre be po ~a snih je di ni ca

jer je cr ven ka sta bo ja dr ve ta stan dard nih

SVT-40 na ru {a va la sklad tam nih mor nar -

skih uni for mi i cr nih fi {e kli ja za mu ni ci -

ju, ka kve su ko ri sti le u mor na ri ci. Ina ~e,

SVT-40 naj du ̀ e su se za dr ̀ a le na slu ̀ bi u

mor na ri ci, ne ret ko su se na bro do vi ma sre -

ta le i to kom osam de se tih.

^la no vi gru pa spe ci jal ne na me ne

NKVD-a (Na rod nog ko me sa ri ja ta unu tra -

{wih po slo va) i GRU-a (Glav ne oba ve {taj ne

upra ve), ko je su de lo va le u ne ma~ koj po za di -

ni, bi ra li su upra vo SVT-40 ili au to mat ske

AVT-40. Par ti zan ski od re di u ne ma~ koj po -

za di ni bi li su tom pu {kom ve o ma za do voq ni

zbog mo gu} no sti da stvo ri ve li ku gu sti nu va -

tre, ~e sto je sta vqa ju }i is pred au to ma ta. Br -

zo su shva ti li da pu {ku tre ba do bro upo zna -

ti i re dov no je odr ̀ a va ti, ali u {u mi, sre -

di ni re la tiv no ~i sti joj od ro vo va, bi lo je i

ma we za sto ja oru` ja zbog za pr qa no sti.

Ia ko je ne sta la sa fron to va kao ma sov -

na pu {ka, SVT-40 je do vo je va la do kra ja ra ta

i ko ri sti li su je oni ko ji ma je bi la na me we -

na: snaj pe ri sti, di ver zan ti, iz vi |a ~i, mor -

na ri i svi oni ko ji su mo gli da shva te we nu

kon struk ci ju, pro pi sno je odr ̀ a va ju i ko ri -

ste na naj bo qi na ~in. Ona je za i sta oru` je

za znal ce i funk ci o ni {e bes pre kor no ka da

je o~i {}e na i pod ma za na od go va ra ju }im ma -

zi vom. U ta kvim ru ka ma ona je od li~ no ju ri -

{no, na pa da~ ko oru` je, spo sob no da obez be -

di vi so ku gu sti nu va tre, efek tiv no za in ten -

ziv na snaj per ska dej stva na fron tu, spo sob -

no da po ga |a ci qe va na uda qe no sti ve }oj od

stan dard nih pu {a ka. î ni se da kon struk tor -

ske za mi sli ugra |e ne u ovu pu {ku jo{ ni su u

pot pu no sti od go net nu te i we ni bor be ni kva -

li te ti ni su se po ka za li do kra ja.

Mednogorskom je za po ~e la pro iz vod wa kom -

ple ti ra wem 7.000 pu {a ka od de lo va do ve ze -

nih iz Tule, da bi ve} u ja nu a ru obim pro iz -

vod we stan dard nih pu {a ka do sti gao pla ni ra -

ni ni voa, dok je pro iz vod wa snaj per skih SVT-

40 na sta vqe na tek u mar tu 1942. go di ne. Tre -

ba na po me nu ti da su se u Med no gor sku, osim

pu {a ka SVT-40, pro iz vo di li i dva de set mi li -

me tar ski avi on ski to po vi [VAK, kon struk ci -

je B. G. [pi taq nog i S. V. Vla di mi ro va.

I po red svih te {ko }a, ni je se od u sta lo

od SVT-40, ve} od we ne ulo ge kao osnov nog

oru` ja pe {a di je i ona je pro iz vo |e na u ono -

li kom obi mu ko li ko su to uslo vi do zvo qa va -

li. Pr vo bit ni plan usvo jen 1939. utvr dio je

pro iz vod wu po lu a u to mat ske pu {ke To ka re va

u 2.000.000 ko ma da, a u 1942. bio je re du -

ko van i iz no sio je tek oko 16 od sto od pla -

15. maj 2010.

Sa Crvenoarmejcima od po~etka do kraja...

ni ra ne ko li ~i ne. Kon kret no, pla ni ra na je

pro iz vod wa 309.000 stan dard nih i 13.000

snaj per skih pu {a ka, da bi bi lo pro iz ve de no

264.148 stan dard nih i 14.220 snaj per skih

SVT-40.

Je dan od naj ver ni jih ko ri sni ka SVT-40

bi la je mor na ri ca i mor na ri~ ka pe {a di ja

Cr ve ne flo te (morpehi) ili „~or nie bu {la -

ti“ („cr ne do la mi ce“), ka ko su ih pro zva li

zbog cr nih mor nar skih do la mi ca ko je su bi le

deo wi ho ve uni for me. Oni su bi li na o ru -

à ni kao i je di ni ce kop ne ne voj ske, i za wih,

kao i za sve dru ge, ni su kon stru i sa ni po seb -

ni mo de li stre qa~ kog oru` ja, ali se u prak -

si za pa ̀ a la spe ci fi~ nost – ve li ka za stu -

pqe nost pu {a ka SVT-40 u je di ni ca ma ko je su

se for mi ra le na Cr nom mo ru. Za hva qu ju }i

slu ̀ bi na rat nim bro do vi ma i ba za ma flo -

te na oba li, mor ski pe {a din ci i mor na ri

ima li su vi {i ste pen ob u ~e no sti od stre la -

{in skih ope ra ci ja ve za nih sa ski da we „vi -

{ka“ me ta la sa san du ka pu {ke. Da ni je bi lo

to li kog ogra ni ~e wa oko ma se, pu {ka To ka -

re va bi la bi, bez sum we, jed no zna~ no opi -

si va na kao od li~ no oru` je.

Eva ku a ci ja

To kom le ta 1941. li ni ja fron ta sve se

vi {e pri bli ̀ a va la Tu li i mno gi rad ni ci za -

vo da bi li su mo bi li sa ni, a To ka rev, ia ko ve}

se dam de se to go di {wak, pu no vre me na pro vo -

dio je u pro iz vod nim ce ho vi ma gde je za po -

tre be o~u va wa pro iz vod we uspeo da pri vu ~e

i pu {ka re pen zi o ne re sa ve li kim is ku stvom.

U ok to bru 1941. po ~i we eva ku a ci ja Tul skog

oru ̀ a nog za vo da u Med no gorsk, gra di} na oko

1.650 ki lo me ta ra ju go i sto~ no od Mo skve, u

Oren bur ̀ skom kra ju na Ura lu, bli zu sa da -

{we gra ni ce Ru si je i Ka zah sta na. Po sle sa -

mo 38 da na od pre stan ka pro iz vod we u Tu li u

15

Ka ko je rat ula zio u svo ju za vr {ni cu,

sma wi vao se obim pro iz vod we oru` ja da bi

od 3. ja nu a ra 1945. bi la pre ki nu ta pro iz -

vod wa i SVT-40.

Mo di fi ka ci ja AVT-40

In te re sant na mo di fi ka ci ja SVT-40 je -

ste AVT-40, ver zi ja pu {ke sa mo gu} no {}u

otva ra wa ra fal ne va tre, ali i le gen da ka -

ko je ona na sta la. U svo jim se }a wi ma, na rod -

ni ko me sar od bra ne Va ni kov pi {e da mu je

Sta qin spo me nuo ka ko je ~lan voj nih sa ve ta

ne ko li ko ar mi ja i fron to va, mar {al Ni ko -

laj Alek san dro vi~ Bul ga win, pri ~ao o „ne -

kom ve {tom maj sto ru“ na Za pad nom fron tu

ko ji je jo{ u je sen 1941. svo ju po lu a u to mat -

sku SVT-40 pre ra dio u pot pu no au to mat sku.

^uv {i to, Sta qin je, na vod no, na lo ̀ io da

se „au tor na gra di za do bar pred log, a za sa -

mo voq nu pre ra du oru` ja ka zni sa ne ko li ko

da na pri tvo ra“. To do voq no sve do ~i da se

ni su svi, ka ko se ~e sto tvr di, tru di li da se

iz ba ve od to bo ̀ e lo {eg oru` ja, ve} su na -

sto ja li da po ve }a ju we nu bor be nu efi ka -

snost.

Dr ̀ av ni ko mi tet od bra ne SSSR-a do -

no si 20. ma ja 1942. od lu ku o po ~et ku se rij -

ske pro iz vod we jo{ ra ni je raz vi je ne AVT-40

i od ju la te 1942. ona po ~i we da do la zi do

je di ni ca i pro iz vo di se do le ta 1943. go di -

ne. Jo{ od po ja vqi va wa AVS-36, u GAU i Na -

rod nom ko me sa ri ja tu od bra ne bio je po znat

pro blem ma le efek tiv no sti ra fal ne va tre

pu {~a nom mu ni ci jom iz oru` ja re la tiv no ma -

le ma se i tan kih zi do va ce vi, jer je po sle is -

pa qe nih par de se ti na me ta ka gu bi la pre ci -

znost, a i san duk pu {ke ni je pred vi |en za ra -

fal nu va tru. Usva ja we AVT-40 bi la je pri -

vre me na me ra ko jom bi se ka ko-ta ko kom pen -

zo vao uo~ qiv de fi cit pu {ko mi tra qe za u je -

di ni ca ma Cr ve ne ar mi je. Pra vi lo za pu {ku

AVT-40 za bra wi va lo je is pa qi va we vi {e od

tri okvi ra za re dom u re ̀ i mu ra fal ne va -

tre, {to je bi lo do pu {te no is kqu ~i vo to kom

od bi ja wa na pa da ili dru gih van red nih si tu a -

ci ja, is kqu ~i vo po odo bre wu sta re {i ne.

Raz li ke iz me |u dva mo de la oru` ja, SVT

i AVT iz istog, po ste va ku a cij skog pe ri o da

pro iz vod we, za i sta su mi ni mal ne. Su ro va

prak sa po ka za la je da ra fal na va tra skra -

}u je rad ni vek pu {ke, da wen me ha ni zam za

oki da we ipak ni je na me wen au to mat skom

oru` ju, {to do vo di do po ve }a wa bro ja za -

sto ja, pa i ozbiq ni jih, ka kvi su uz du ̀ no ili

po pre~ no pr ska we ~a u re (i do ne iz vla ~e wa

~a u re iz le ̀ i {ta) i ne za bra vqi va wa za tva -

ra ~a. Kod au to mat ske ver zi je do {ao je do iz -

ra ̀ a ja pro blem tan kog vra ta kun da ka ko ji je

~e sto do bi jao na pr sli ne ili se pro sto lo -

mio. Da bi se on ka ko-ta ko oja ~ao, u pu {kar -

skim ra di o ni ca ma u je di ni ca ma kroz vrat

kun da ka po sta vqan je po pre~ no za vr taw, u

zo ni tik iza zad weg kra ja san du ka.

Po ja vi la se no vi ja kon struk ci ja ga sne

ko~ ni ce, sa ~e ti ri krup na otvo ra ko ja ni je

sa mo lak {a za pro iz vod wu ne go se i u prak -

si po ka za lo da je i zvuk puc wa ma we re zak

od onog iz pu {ke sa sta ri jom kon struk ci jom

ga sne ko~ ni ce sa dva na est „{kr ga“.

Ta ko |e, od po lo vi ne 1942. pu {ke se

kom ple ti ra ju ne {to ma siv ni jim kun da ci ma

na ko ji ma je gor wa gaj ka za rem nik iz ra |e -

pu {ko mi tra qe za uz znat no ma wu ma su –

utre ni ran stre lac mo gao je da na uda qe no -

sti 300–350 me ta ra sme sti ~i tav ra fal od

10 me ta ka (ko li ki je bio ka pa ci tet ma ga ci -

na) u ciq – au to mo bil ili mo to cikl sa pri -

ko li com.

Ka ra bin SKT-40

Ru ski iz vo ri od au to ri te ta, ka kvi su D.

N. Bo lo tin i A. B. @uk, na vo de da je na ba zi

SVT-40 pro iz ve de na ne po zna ta ko li ~i na ka -

ra bi na naj ~e {}e na zi va nih SKT-40 („Sa mo -

zar jad nij ka ra bin To kar je va obra sca 1940.

g.“ – Po lu a u to mat ski ka ra bin To ka re va mo -

del 1940). Ame ri~ ki stru~ wak za so vjet sko

stre qa~ ko na o ru ̀ a we Vik To mas is ti ~e po -

da tak da je u sep tem bru 1940. pro iz ve de na

ogra ni ~e na se ri ja ka ra bi na na ba zi SVT-

40, dok je za po tre be is pi ti va wa, u ju lu

1941, je di ni ca ma is po ru ~e no oko 3.000 ka -

41

Je dan od ~e to vo |a od -

re da ukra jin skih na ci o na -

li sta iz UPA (Ukra in ske

usta ni~ ke ar mi je) ko ja je

ra to va la pro tiv So vje ta,

Mi ro slav Sim ~i~ – Kri vo -

nos, u svo jim se }a wi ma re -

~i to je opi sao SVT-40:

„Na pra vi li su je Ru si, a

na me we na je da je ko ri ste

Nem ci“ (na slici). Sli~ nu

oce nu au to ru tek sta dao je

je dan od ru skih ko lek ci o -

na ra, ko ji je po se do vao

SVT-40: „Po sle li~ nog po -

znan stva sa SVT, na {a lio sam se da je ni su kon stru i sa li kod nas. Po svom du hu i kva li te tu

in ̀ i wer ske mi sli ona je ti pi~ no ne ma~ ka pu {ka – ve o ma pre ci zno iz ra |e na, ali ne ̀ na i

sa ve li kom ko li ~i nom sit nih de lo va i opru gi ca. Mo ̀ da upra vo ti me mo ̀ e da se ob ja sni

za {to su je Nem ci i Fin ci to li ko za vo le li“.

Se}awa

Oznaka automatske verzije AVT-40

na kao je dan deo sa pr ste nom za fik si ra -

we oblo ga ce vi, dok je do wa gaj ka, ili osta -

la ka kva je bi la, ili je upo tre bqe na upro -

{}e na kon struk ci ja, tj. na pra vqen je pro -

rez na kun da ku kroz ko ji se pro vla ~io re -

men, ka ko je to bi lo re {e no na re pe tir ka -

ma mo si na, a ta ko |e, na de snom bo ku kun -

da ka AVT-40 bi lo je ure za no slo vo „A“. Ta -

kvi kun da ci sre }u se i na po lu a u to mat skim

SVT-40, ali se pret po sta vqa da je to slu -

~aj kod pu {a ka ko je su do bi le kun da ke au to -

mat skih ver zi ja iz na ku pqe nih re zer vi, ~i -

ja je pro iz vod wa u me |u vre me nu pre ki nu ta

ili su pro {le ge ne ral ni re mont. To kom

1942. i stan dard ne SVT-40 pre ra |i va ne

su u pu {kar skim ra di o ni ca ma u je di ni ca ma

u au to mat ske ver zi je.

Au to mat sku ver zi ju SVT-40 ce ni li su

iz vi |a ~i ko ji su dej stvo va li u ne ma~ koj po za -

di ni, gde su im te pu {ke pru ̀ a le va tre nu mo}

ra bi na. Po we go voj tvrd wi, iz fa bri ke su

is po ru ~e ni ka ra bi ni ~i ja je du ̀ i na ce vi bi -

la 47 cm i ma sa sma we na na 3,6 ki lo gra ma.

Na skra }e noj gor woj dr ve noj ob lo zi ce vi ka -

ra bi na bio je sa mo po je dan ven ti li ra ju }i

pro rez sa le ve i de sne stra ne (na stan dard -

noj SVT-40 ~e ti ri), a skra }e ne su bi le i

per fo ri ra ne li me ne oblo ge ce vi. Dru gi iz -

vo ri, ba zi ra ju }i svo ju pro ce nu na po zna tim

po da ci ma o ko li ~i ni no vog pe {a dij skog

oru` ja ko je se {a qe na is pi ti va we u je di ni -

ce, za kqu ~u ju da bi ta ko li ~i na mo gla da bu -

de iz me |u 5.000 i 10.000 pro iz ve de nih ka -

ra bi na.

Ta ko |e, ni je si gur no ~ak ni to ka ko je

ta~ no iz gle dao ka ra bin: po sto ji sa ~u van

pri me rak sa po sve tom, dar tul skih oru ̀ a -

ra ta da {wem za me ni ku pred sed ni ka Sa ve -

ta na rod nih ko me sa ra SSSR Kli men tu Je -

fre mo vi ~u Vo ro {i lo vu, i ka ra bin iz ko -

lek ci je Cen tral nog mu ze ja Oru ̀ a nih sna ga

u Mo skvi. Ia ko se wi ho ve kon fi gu ra ci je

raz li ku ju, za oba se na vo di da su au ten ti~ -

ni. Do da na {weg da na to je te ma oko ko je

se vo de spo ro vi iz me |u po zna va o ca i ko -

lek ci o na ra pu {a ka To ka re va. Zna se da je

iz ve stan broj stan dard nih pu {a ka SVT-40

pe dant no skra }i van i fi ni {i ran, po sta -

vqa ni su la ki ra ni kun da ci od fi nog dr ve -

ta i sa pri god nom po ru kom ugra vi ra nom na

oru` ju, i bi li da ri va ni ne kom od vi so kih

voj nih zva ni~ ni ka.

U no vi je vre me, ba{ zbog te mi ste ri je

ko ja oba vi ja ka ra bin sku ver zi ju SVT-40 i

ra ri te ta ko ji on pred sta vqa ({to se od ra -

à va i na we go vu ce nu), za be le ̀ e ni su pri -

mer ci ve {to „ka ra bi ni zo va nih“ SVT-40 ~i -

ja ce na tro stru ko pre va zi la zi onu stan dard -

ne pu {ke, a po znat je i slu ~aj iz {e zde se tih,

ka da su dve pri vat ne kom pa ni je – ame ri~ ka

„Glo bal“ i ka nad ska „Vi king arms“ –skra ti -

le iz ve snu ko li ~i nu stan dard nih pu {a ka, pa

ne in for mi san ku pac ve o ma la ko mo ̀ e da za

po pri li~ no ve li ku su mu ku pi neo ri gi nal ni

ka ra bin To ka re va.

Nov op ti~ ki ni {an

Raz voj snaj per ske ver zi je po lu a u to mat -

ske pu {ke To ka re va i op ti~ kog ni {a na za wu

– PU, ima po seb nu isto ri ju. Ti ni {a ni za au -

to mat ske i po lu a u to mat ske pu {ke raz vi ja ne

su u So vjet skom Sa ve zu jo{ od pr ve po lo vi -

ne tri de se tih. Ia ko je ve li ki le win grad ski

op ti~ ki za vod „Pro gres“ (Za vod №357), ko -

ji je pri pa dao Na rod nom ko me sa ri ja tu za

na o ru ̀ a we, to kom 1940. slao iz ve {ta je da

ra di na no vom mo de lu op ti~ kog ni {a na, po -

ja vqu je se kon ku ren ci ja – iz Za vo da ?3 iz

Har ko va, ko ji je pri pa dao Na rod nom ko me -

sa ri ja tu unu tra {wih po slo va (NKVD) i to uz

sve srd nu po dr {ku gla ve zlo gla snog NKVD-a

– La vren ti ja Pa vlo vi ~a Be ri je. Ta mo su pot -

pu no sa mo i ni ci ja tiv no i bez ika kvih po sta -

vqe nih teh ni~ ko-tak ti~ kih zah te va raz vi li

no vi op ti~ ki ni {an.

Za me nik na rod nog ko me sa ra od bra ne

i na ~el nik Glav ne ar ti qe rij ske upra ve

(GAU) mar {al Gri go rij Iva no vi~ Ku lik iza -

{ao je pred Ko mi tet od bra ne 21. ju na

1940. sa pred lo gom da se u na o ru ̀ a we

usvo ji har kov ski op ti~ ki ni {an. Po we go -

vim re ~i ma, iz ra |e na je par ti ja od 25 no -

vih op ti~ kih ni {a na ko ji su is pi ta ni na

Na u~ no i stra ̀ i va~ kom po li go nu stre qa~ -

kog na o ru ̀ a wa (u [~u ro vu, oko 110 km ju -

go i sto~ no od Mo skve), i po ka za li su do bre

re zul ta te. Dru gi iz vo ri, pak, na vo de da je

ta mo kra jem ma ja iste go di ne is pi ta no pet

op ti~ kih ni {a na.

Mar {al Ku lik u svom do pi su Ko mi te tu

od bra ne na vo di upo red ne ka rak te ri sti ke

op ti~ kog ni {a na PE, ko ji je ta da bio u upo -

tre bi, sa no vim ni {a nom na me we nog SVT-

40. No vi je imao kon struk ci ju sa de vet so ~i -

va, kao i we gov pret hod nik, ali je pre~ nik

so ~i va bio ma wi, sa mim tim i we go va sve -

tlo sna si la. Ori gi nal na kon struk ci ja osno -

ve do bo {a za po prav ku omo gu }i la je ugrad -

wu ~i ta vog sre di {weg sklo pa ni {a na unu -

tar kor pu sa op ti~ kog ni {a na, a di ja frag ma

je bi la iz ra |e na kao deo kor pu sa. U do pi su

mar {al uka zu je na pred no sti no vog op ti~ kog

ni {a na po ma si, ukup nim ga ba ri ti ma, jed no -

stav no sti kon struk ci je i iz ra de, po u zda no -

sti i tra ̀ i da se do 1. av gu sta pre ki ne pro -

iz vod wa PE u ko rist no vog har kov skog.

Ne pu nih me sec ka sni je, 18. ju la 1940,

Ko mi tet od bra ne pri hva ta pred log mar {a -

la Ku li ka i do no si od lu ku „o usva ja wu u na -

o ru ̀ a we op ti~ kog ni {a na skra }e ne kon -

struk ci je pro iz vo |a ~a har kov skog kom bi na -

ta za po lu a u to mat sku pu {ku To ka re va mo del

1940”, a Be ri ji, pod ~i jom nad le ̀ no {}u je

bio taj za vod, na la ̀ e da na gra di li ca ko ja

su u~e stvo va la u raz ra di no vog ni {a na.

U teh ni~ koj do ku men ta ci ji na vo di se da

se ni {an vo dio pod in dek som 51-OM-

611A, ali je po stao po znat pod ozna kom

PU. Ve ru je se da je to skra }e ni ca od re ~i

„pri cel uko ro ~e nij“ – ni {an skra }e ni, ali

se ta dva slo va tu ma ~e i

kao skra }e ni ca od re ~i

„pri cel uni ver saq nij“

– ni {an uni ver zal ni

(to je ui sti nu i po stao,

tek od 1942, ka da je po -

~eo da se po sta vqa na

snaj per ske ver zi je re -

pe tir ke mo si na, a po -

tom i na ra zna dru ga

oru` ja).

Na red bom№211 Na rod nog ko me sa ra

od bra ne Bo ri sa Qvo vi ~a Va ni ko va od 22.

ju la 1940, pro iz vod wa PU tre ba lo je da

bu de or ga ni zo va na u le win grad skom „Pro -

gre su“. Me |u tim, do biv {i teh ni~ ku do ku -

men ta ci ju, kon struk tor ski bi ro Za vo da iz -

ve {ta va o ne ko li ko ne do sta ta ka kon struk -

ci je, od ko jih je naj zna ~aj ni ji bi lo pro di ra -

we ma zi va na so ~i va iz me ha ni zma za ko -

rek ci ju prav ca i vi si ne. Na ve }a wu odr ̀ a -

nom u Le win gra du 9. av gu sta iste go di ne,

taj iz ve {taj do bi ja ju glav ni kon struk tor

har kov skog za vo da [ej nha uz i pred stav nik

GAU, ali je pred log da se uno se iz me ne u

kon struk ci ju – od bi jen. Kra jem sep tem bra

„Pro gres“ do bi ja re zul ta te is pi ti va wa

PU, pro ve de nog 31. ma ja. I u wi ma je uka -

za no na go to vo iste ne do stat ke, pa su iz Za -

vo da za po tre be no vih is pi ti va wa tre bo -

va li ~e ti ri pu {ke SVT-40 sa no sa ~em ni -

{a na, ali je GAU to od bi la sma tra ju }i da -

qa is pi ti va wa ne po treb nim.

Bez ob zi ra na pri med be na kon struk -

ci ju PU, „Pro gres“ je in ten ziv no osva jao

pro ces pro iz vod we, a pro to tip ski pri mer -

ci PU pro iz ve de ni su u sep tem bru (u kon -

struk ci ju je une ta 21 iz me na). Pro iz vod na

li ni ja kom ple ti ra na je u ok to bru, a pr va se -

ri ja pro iz ve de na u no vem bru. „Pro gres“ je

do kra ja te 1940. iz ra dio 15.000, a Har kov

oko 7.500 PU.

Oba pro iz vo |a ~a na sta vi la su da qe

una pre |i va we ni {a na na sto je }i da eli mi -

ni {u osnov ni ne do sta tak – pro di ra we ma -

zi va na so ~i vo za obr ta we sli ke, pa mar ta

1941. Na rod ni ko me sa ri jat na o ru ̀ a wa tra -

ì od GAU da ra ti fi ku je po ~e tak pro iz vod -

we ni {a na kod ko jih je taj ne do sta tak eli mi -

ni san i da je rok do 1. ju na, od ka da bi tre -

ba lo da po~ ne pro iz vod wa mo di fi ko va nih

PU. To kom pr vog po lu go di {ta 1941. obim

pro iz vod we PU u Le win gra du i Har ko vu bio

je na me se~ nom ni vou od 4.000 i 1.000, re -

spek ta tiv no. To je bio to li ko neo ~e ki van i

ve li ki obim pro iz vod we da su u „Pro gre su“,

su o ~e ni sa ne mo gu} no {}u lo kal nog do ba vqa -

~a da is po ru ~i po treb ne ko li ~i ne plat ne nih

na vla ka i ko ̀ nih za {tit ni ka za oku lar i

objek tiv PU, raz ma tra li po kre ta we sop stve -

nog sa ra~ kog ce ha za pro iz vod wu pro iz vo da

ko ji ne do sta ju.

(Nastavak u idu}em broju)

Dra gan AVRA MOV

15. maj 2010.16

Pre~nik objektiva........................... 22 mm

Pre~nik okulara.......................... 24,5 mm

Broj so~iva................................ 9 komada

Broj delova ............................. 52 komada

Pre~nik izlaznog zraka.................... 6 mm

Udaqenost izlaznog zraka od

okulara (ED faktor)........ 72 mm

Uve}awe ........................................... 3,5 h

Vidno poqe......................................... 3°6'

Duìna ni{ana............................. 169 mm

Masa ni{ana................................... 270 g

Tehni~ki podaci opti~kog ni{ana PU

Karabin, naknadno prera|en (gore) i standardna SVT-40 (dole)

9. maj dan pobede i dan evrope - ministry of defence odbrana.pdf godina vi broj 112 15. maj 2010....

Documents