#8,FITOPATOLOGIJA

# P P U N I V E R Z I T E T U BEOGRADU

Dr #AAMLADEN JOSIF0VIĆ

#NNŠUMSKA FITOPATOLOGIJA

IZDAVAČKO PREDUZEĆE -NARODNE REPUBLIKE SRBIJE

#MMBEOGRAD, #GG1951

PREDGOVOR

Usled neracionalne, a često i usled prave rasipničke eksploatacije Šuma u prošlosti, drvo je postalo gotovo u svima zemljama sveta, sve redi i sve sktipoceniji proizvod, a potrebe za njim su, naprotiv, sve više rasle. Zbog toga je već dosta davno sazrelo saznanje, i to ne samo među šumarskim stručnjacima, da se sa preostalim šumama mora što pra-vilnije gazdovati, da se one moraju što bolje negovati i čuvati i da se istovremeno mora pristupiti kako obnovi opustošenih šumskih sastojina, tako i podizanju novih šuma.

Da bi se ovi zadaci mogli š to uspešhije rešavati potrebno je, pored ostalog, što bolje poznavati i probleme zaštite i to kako šume kao celine, tako i svakog drveta ponaosob, od njihovih prirodnih neprijatelja, od mnogobrojnih, često vrlo opasnih parazitnih organizama, koji izazivaju razne bolesti, od kojih, pojedine mogu imati za posledicü prave kala-mitete. Neke od njih pretstavljaju ozbiljnu opasnost i za šumske rasad-nike, a neke su u stanju da kompromituju samu obnovu šuma

. Zbog toga šumarski stručnjaci moraju imati što* obimnija znanja i -što bogatije iiskuštvo iz šumske fitopatologije, kako bi što više uspeha imali u borbi protivu ovih neprijatelja šuma.

Ovom našom knjigom, koja pretstavlja prvo delo na našem jeziku u kome je obuhvaćena u celini problematika bolesti šumskog drveća, želimo da olakšamo studentima šumarstva i njihovoj težnji da se što bolie osposobe za izvršenje zadataka koji ih u praksi očekuju u vezi sa zaštitom šuma, i istovremno da pružimo terenskim stručnjacima jedan što potpuniji priručnik iz iste oblasti. Verujemo da će i oni'šumarski in-ženjeri, koji se budu orijentisali: ka naučno^straživačkom radu u Fito-patologiji,. u ovoj knjizi moći da nađu dovoljnu osnovu za svoju dalju delatnost.

ВД pisanju ove Šumske fitopatologije trudili smo se da u nju une-semo što je mogućno više rezultata do kojih se došlo u novije doba u raznim zemljama i kod nas. U ovim svojim nastojanjima smo nailazili na mnoge teškoće usled ograničenih mogućnosti u pribavljanju strane literature. Ali ipak uspeli smo da dobijemo gotovo sva važnija dela, kako iz Opšte, tako i iz Specijalne fitopatologije, koja su objavljena po-slednjih godina, kao i da iskoristimo mnoge strane stručne časopise tako, da se nadamo, da se u ovoj našoj šumskoj fitopatologiji neće ose-ćati neka osetmja praznina. Naročito nam - je dragocena bila Forest Pathology, od J. S. Воусе^а, profesora šumske fitopatologije na Yale Univerzitetu (2-go izdanje, 1948), koja svakako spada među najpotpu-nija dela iz oblasti bolesti šuma. Takođe i monografija: Decay of Timber

I

and its Prevention od Cartwright, E. St. G. i Findlay, W. R. K., objavljena 1946. g., omogućila nam je da što iscrpnije obradimo pitanje drvne tru-leži. Mnogo nam je koristila, zahvaljujući svom bogatom činjehickom materijalu i Леснал фитопатологил од Ć. И. Ванина, jedini udžbenik ove vrste na ruskom jeziku, namenjen šumarskim fakultetima SSSR. Nažalost najnovije izdanje ovog dela iz 1948 g. nismo mogli dobiti.

Slike koje smo uneli u našu Šuiftsku fitopatologiju delom su po-zajmljene od raznih autora, eijk su imena označena u odgovarajućim le-gendama, a delom se sad prvi put objavljuju. Želimo ovde da istaknemo, da glavna zasluga1 što ova naša kiijiga sadrži röl&tivnö vrlo lep broj originalnih snimaka pripada Inž: : MilivOju P e r i š i č u | starijem asistentu Univerziteta, konie srdačno Zahvaljujemo ha ukazanoj ham sar^dnji.

^ Dr ШаЛеп Jpsifovič Beograd

juna 1951 gi

ÜVOD

Fitopatologija je nauka o biljnim bolestima (od grčkog: fiton — biljka;pctfos —•bolest, logos ' nauka) .• šumska fitopatologija pak obu-hvata onaj deo f itopatologT je koji proučava bolesti šumskog drveća i šiblja kao i razne truleži koje nastaju ' u drvnoj građi kako u šumi i na stovarištima tako i u konstrukcijama.

Biljne bolesti bile su zapažene u davnoj prošlosti, naročito bolesti onih biljaka koje je čovek • iskorašćaVao za svoju ishranu. O ovim bole-stima nalaze se često opširni podaci u najstarijim pisanim dokumetima ljudske istorije. U Biblij, u spisima jevTejskih, grčkih i latinskih autora nalaze se mnoga ob^veštenja o pojedinim bolestima i štetočinama koje su se pojavljivale naročito na žitima, maslini i vinovoj lozi. Istina sva

^ova obaveštehjia su bila praćena sasvim pogrešnim tumačenjima o pri-rodi t ih bolesti. Pohajčešće, štete koje su -pojeddne bolesti nanosile bilj-kama dovođene su ü vežu sa uticajem atmosferskih Ш kosmičkih fak-tora, kao i sa aktivnošćti. uzvesnih" božanstava, koja sut po tadašnjem verovanju, na ovaj način kažnjavala neposlušnost, grehe ljudi.

Bolesti šumskog drveća, pak privukle su pažnju mnogo docnije, ^ t v a r n o tek krajem; XV Ш veka. Öovek se vrlo dugo nije interesovao

izbliže Onim što še u nepreglednim šumama dešavalo. Šume je bilo u izobilju, te sporadične pojave patoloških р ш т е п а na raznom drveću nisu mogle ni biti zapaženi, a ukoliko su i bile uočene one nisu pretstav-Ijale. osobiti interes da bi bile zabeležene.

Najstari je delo & šumske fitopatologije datira iz 1795 god.t kada je u Nemačkoj S c h r ä g e r objavio svoja zapažanja o nekim bolestima važnijih vrsta šumskog. clrveća,, Docni je nalazimo i u raznim šumskim botanikama iz^estan materijal o tim bolestima. Međutim. u svim tim izlaganjima, pretežno 4oskriptivnog karaktera, o pravoj prirodi opisa-nih Oboljenja kap i njähowni direktnim uzrocima postojala su sasvim nejasna ili pogrešna shvatanjä. Prvi je T h e o d o r H a r t i g (1833 god.) doveo u uzročnu vezu crvenu i belu trulež u.stablu bora sa prisustvom u natrulim delovima micelđje raznih gljiva. Samo on je stvarni uzrok ove truleži — samu mrcellju f t gledao kao njenu posledicu. Ovaj naučni radnik, kao ü ostalom i pretežan broj njegovih savremenika,. pod uplivom učenja o samozačeću. (generatio spontanea)t smatrao je da je zapažena micelija u tkivima koja se raspadaju, proizvod tog raspadanja a ne njegov prouzrokpvač, što je razume se bilo pogrešno. Tek 1866 god. W i l l k o m m opasujući jednu bolest četina smrče (prouzrokovanu od Chrysomyxa abietis) i rajk na arišu (čiji je prouzrokovač Dasyscypha wiUkommii) prvi je đzne© ispravno tvrđenje da su gljive pravi prouzro-kovaČi pojedinih bolesti šumskog drveća. Ali nepobitne dokaze o gl ji-

S A D R Ž A J

Str. U v o d . . . . . . . 5 Predgovor 3

O P S T I D E O

Glava I. BOLESTI I NJIHOVI UZROCI . 11 Vrste i uzroci bolesti . . . . . - 11 Simptomatologija 12

Glava H. FITOPATOGENE GLJIVE . . . . . . ; • « • • 15 Osnovi morfologije, sistematike i fiziologije gljiva . 15

M o r f o l o g i j a , g l j i v a - . . . . • . • • 15 Vegetativni aparat 15 Razmnožavanje gljiva . . 1 7

S i s t e m a t i k a g l j i v a . . . . . . . $ 22 Klasa Archimyceteae . . . . . . . . . . 22 Klasa Phycomyceteae . . . . . . . . . . 22 Klasa Ascomyceteae . . . . . . . . . . 25 Klasa Basidiomyceteae . . . . . . . . . . . 32 Fungi imperfecti (Deuteromyceteae) . WM . . . . 22

F i z i o l o g i j a i e k o l o g i j a g l j i v a . . . . . . 44 Ishrana gljiva . . . . . . . . . . . . 44 Patogeneza . . . . . . . . . . . . . 50 Imunitet kod biljaka . . . . . . . . . . 52 Uticaj sredine na parazitne gljive i na pojavu i tok mikoza . 57 Pojava epifitoeija (ßpifitologija) . . . . . . . . . 60 Prognoza mikoza . . . . . . . .• . . . 64

Glava III. FITOPATOGENE BAKTERIJE . . . . . . . . . . 66 J Parazitizam kod bakterija 66

Vrste oboljenja koje izazivaju fitopatogene bakterije . . . -67 Načini prodiranja bakterija -u biljke . . . . . . . . 68 Rasejavanje i konservacija fitopatogenih bakterija . . . . 68 Sistematika fitopatogenih bakterija . . . . . . . . 69 Glavne odlike fitopatogenih bakterija . . . . . 70

Glava . IV. FITOPATOGENI VIRUSI . . . . . . . . . . . 71 Osobine Virusa . . . . . . . . . . . 1 72 Simptomatologija viroza . . . . . . .. . . . 77 Nomenklatura fitopatogenih Virusa . . . . . . , • 78 Specifičnosti u borbi protivu viroza . . •si . . 79

Glava V. PRINCIPI ZAŠTITE SUMA OD BOLESTI | . . . . . . 82 Mere borbe protivu autohtonih parazita . . . . . . . 82 Mere borbe protivu novounetih —• egzotičnih — parazita . 85 Primena hemiske metode borbe . . . . . . . . 87 Najvažniji fungicidi . . . *. . . . . . 89 Nekoliko napomena- o primeni fungicida . . . . 96

P O S E B N I D E O

U v o d . . . . . . . . . . . , . I , . 101

Glava VI. BOLESTI PONIKA I MLADICA . . . . . . . . . ц)2 P o l e g a n j e p o n i te a . , . . . . . . . , . iq2-T r u 1 e ž n i e a ž i l a . . . . . . , . . , ц з T u m o r i (rak) n a k o r e n u . . . . . . . . 115 B o l e s t i l i š ć a 4 č e t i n a , . . . . . . . . Ц&

Crvenilo (osipanje) borovih četina 117 Hrastova papelnica . . . . . . , . . . 121

G t i š e n j e m l a d i c a . . 123. Glava VII. BOLESTI KORENA . . . . . . . . ... . . . 126

T r u l e ž n i c a k o r e n a . . . . . . . . , . 120 Armillaria mellea . . . . .., . . . . , . . 126 Trametes radiciperda . . . . . . . . . . . 130

Polyporus dryadeus . . . . 134 Phytophora cambivora . . . . . . . . „ , 139

Glava VIII. BOLESTI STABLA I GRANA IZUZEV DRVNE TRULEŽI . . 138 S u š e n j e i . j i v e l o s t . . . . . . . . . . 138

Sušenje bresta . . . . . . . . . . . . , 138 Sušenje hrasta u posavskim Šumama . . . . . . 147 Sušenje raznih lišćara (Traheoverticilioza) 148 .Sušenje grana lišćara » . . . . . . . . . . 150 Sušenje grana četinara . 152

R a k — r a n e . . . . . . . . . . . . 152 Rak-rane na arišu . . . . , . 155 Rak-^rane na drugim četinarima . . . . . . . . 161 Nectria-rak . . . . . . 162 Endothia-rak na kestenu 164 Dothichiza-rak na topoli . . . . . . . , . . . 172 Bakteriski rak na jasenu . . . . . . . . . 174 Bakteriski rak na topoli . . . . . 175

Bakteriski rak na boru . . . . . 179 Tumori neopredeljene prirode 180

R đ a h a č e t i n a r i m a 181 Rđa na vrstama bora sa 5 četina . . . . . . . . . 182 Rđa na vrstama bora sa 2 Četine . . . . . . . . 186 Rđa na Juniperus spp. . . . . 189 Deformacije (krivljenje) grana bora . . . . . . . 191

V e š t i č i n e m e t l e . . 195 Veštičine metle na jeli . . . ... . . . . . 196 Veštičine iiietle na grabu i drugim lišćarima 200

Glava IX. PARAZITNE CVETNICE . . 2U3 Uvod . , , . g . . . . 203 Viscum album . . . . . . . . . ,. . . 203 Loranthus europeus . . . 210 Arceuthobium oxycedri . . 211

> Cuscuta spp. . 214

Glava X. BOLESTI LISCA I CETINA . . . . 217 B o l e s t i l i š ć a . . . . • 217

Pegavost lišća . . . . . . . . . . . . . 217 Obična pegavost (ospičavost) . . » . . . • • 218 Pegavost duž nerava . . . . . . . . . . - 225 Katranasta pegavost . . . . . . . . 227 Pepelnica (medljika) . . . 232 Rđa . . . . -. , . . . . . . - , 235 Čađavica 236 Mozaik . . . . . . . . . . . .... 237

#KK384 П9П

Deformacije lišća • • • ; f ' ' Deformacije cvetova i plodova liscara . • • • • ***

B o l e s t i č e t i n a • • • ' Osipanje Cetina . • I * • • • * * i * v

Crna paučinavost Cetina , , • • • 1 • • • • | | Rđa na četinama . . • • • • • • . . . . ^Јј Rđa na šišarkama smrče . . . . • • • ZbU

«Glava XI. TRULEŽ STABLA • 1 | • • I I • ' ' Ц ' 2 6 3

O p š t i d e o o d r v n o j t r u l e ž i . . , . . . ^ - 263 Suština procesa drvne truleži . 2 6 4

Anatomske promene . . < • • • • • • • 266 Brzina procesa truleži . , . . • • . . . • 269

-v Spodjne karakteristike drvne truleži . . . . . . . 269

O p š t e n a p o m e n e o m e r a m a b o r b e p r o t i v d r v n e t r u l e ž i u š u r n a m a . . . . . . . . . . 271

D r v n a t r u l e ž k o d č e t i n a r a . . . . . • . . 277 Crvena prstenasta trulež . . . . . . . . . . 277 Mrka prizmatična trulež . . . 1% . . . . . . .280 Crveno-mrka prizmatična trulež . . . . . . . . 282 Žuta trulež srčike jele . . . . . . . . . . . 283 Bela prizmatična trulež smrče . . . . . . . . 284 Rđasta rupičava trulež . . . . . . . . . . 285 Bela trulež beljike . . . . . . . . . . . 286 Ostale vrste drvne truleži kod četinara . . . . . . 287

D r v n a t r u l e ž k o d l i š ć a r a . . . . . . . 290 Bela drvna trulež . . . . . . . . . . . 290

Bela pegava trulež . . . , . ^ . . 290 Bela slojevita trulež ." . . . ' , . •.. . . . 293 Sareno-bela trulež . . . | . . . 1 . . 296 Bela prizmatična trulež • . . . .1 . , . . 298 Bela rupičava trulež hrasta . . . . . , . . . 300 Belo-žuta trulež . i , . . . . . , . . . 302 Bela trulež beljike . . . . . . . . . . . 304 Ostale vrste .truleži . ... . . .... • . . . . . . . 304

Mrka drvna trulež . . . . . . , . . . . 315 Mrka prizmatična trulež . . . . . . . 315 Mrka rupičava trulež . . . . . . . . . . . 320

«Glava XII. TRULEŽ MRTVOG RRVETA . . . . . . . . . . 328 T r u l e ž g r a đ e / s t i i b o v a , ž e l j e z n i č k i h p r a g o v a

i m o s t o v s k e k o n s t r u k c i j e . . . . . . . 328

K a k o s a č u v a t i m r t v o d r v o o d t r u l e ž i . , 331 Faktori koji uslovljavaju otpornost mrtvog drveta prema truleži . . . . . . . . r . . . . . . 331 Zaštita: građe od truleži na skladištima . . .. . . 334

M a n e (greške) u b o j i m r t v o g d r v e t a . . . . . 335 Plavetnilo (modrenje) . . „ V p . . . . 336 Kako sprečiti modrenje i druge mane u boji mrtvog drveta 339

T r u l e ž d r v e n i h k o n s t r u k c i j a u g r a đ e v i n a m a 340 Prouzrokovači truleži drvnih konstrukcija u građevinama . 340

g Suzbijanje truleži drveta u građevinama . . . . . . 352 BIBLIOGRAFIJA . . . .. . . . 3 « IREGISTAR . . Ш . . . . ! i ' . ' I . . . 368