79025285 unutrasnji transport

7/29/2019 79025285 Unutrasnji Transport

1/20

SADRAJ:

I ) Unutranji transport ......................................................... str. 1

1. Principi projektovanja unutranjeg transporta ...................str. 3

2. Paletizacija materijala ......................................................... str. 4

3. Vreme transporta .................................................................. str. 5

4. Kapacitet transporta ......................................................... str. 7

II ) Skladite ............................................................................ str. 8

1. Veliina i kapacitet skladita ............................................... str. 12

2. Odreivanje irine manipulativnih staza ............................ str. 15

3. Iskoritenost skladinog prostora ......................................str. 17

4. Organizacija rada skladita .............................................. str. 17


2/20

UNUTRANJI TRANSPORT

Unutrasnji transport i prenos materijala predstavlja integralni deoproizvodnog sistema.Pod unutrasnjim transportom treba podrazumevati celokupniproces kretanja i manipulacije materijalom u okviru proizvodnog sistema(preduzeca). Sva manipulacija materijalom od ulaska materijala u skladiste(utovar,prenos,pretovar, i druge manipulacije) pa sve dok gotov proizvod nenapusti proizvodni sistem cini unutrasnji transport.

Troskovi unutrasnjeg transporta krecu se od 10% do 80% od proizvodnihtroskova u raznim granama industrije. Zato je potrebno posvetiti punu paznju

prilikom projektovanja ne samo transportnih sistema i odabira pojedinih vrstatransportnih uredjaja vec je neophodno prilikom projektovanja tehnoloskog

projekta resiti i sistem unutrasnjeg transporta. Mora se voditi racuna o

ekonomicnosti, produktivnosti i rentabilnosti izabranog transportnog sistema.Jedan od znacajnijih kriterijuma za odredjivanje efikasnosti unutrasnjegtransporta je vreme protoka materijala kroz proizvodni sistem.

Kod projektovanja transportnog sistema unutrasnjeg transporta postojiveliki broj alternativa koje mogu da zadovolje nase potrebe za povezivanjem

procesa proizvodnje, proizvodnje sa skladistem , transportovanjem imanipulacijim tereta ali je samo jedno resenje najekonomicnije , najproduktivnijeodnosno optimalno. Zadatak projektanta je da pronadje taj optimalni inajekonomicniji transportni sistem.

Sigeo Singo navodi misao koju nesmemo zaboraviti prilikom projektovanja, izbora i organizacije unutrasnjeg transporta:Upotreba viljuskara , transportnih traka , transportera i td. ne predstavlja

racionalizaciju transporta nego samo racionalizaciju rada u transportu. Stvarnaracionalizacija transporta polazi od principa da se u najvecoj meri eliminise

potreba za transportom,na primer racionalnijim layout-tom.

Optimalni layout omogucava:

Smanjenje transportnih puteva , a samim tim i smanjenje transportnomanipulacionih operacija,

Povecanje produktivnosti kako proizvodne tako i transportnomanipulativne opreme,

Smanjenje kolicine materijala u procesu proizvodnje, Preglednost proizvodne povrsine , jer je tok materijala blizi

pravolinijskom kretanju, Smanjenje vremenskog ciklusa proizvodnje, jer je smanjen broj

transportno manipulativnih operacija,

Troskovi proizvodnje su manji , jer je manje transportnomanipulativnih operacija i sl.

2


3/20

Vrste transportnih sredstava

3


4/20

PRINCIPI PROJEKTOVANJA UNUTRANJEG TRANSPORTA

Nemoguce je projektovati sistem unutrasnjeg transporta a da se istovremenone projektuje i proizvodno tehnoloski proces i obrnuto,nemoguce je projektovati

tehnoloski proces i izabrati tehnolosku opremu , odrediti optimalni stepen njeneautomatizacije a da se istovremeno ne projektuje i unutrasnji transport.

Pre nego sto se pristupi planiranju i projektovanju unutrasnjeg transportaneophodno je razmotriti sledece elemente:

-sistem pretpostavljenog tehnoloskog procesa (ili realnog ako je upitanjurekonstrukcija postojeceg stanja) i njegov uticaj na unutrasnji transport,-stepen automatizacije proizvodne opreme i njen uticaj na unutrasnji transport,-tok kretanja materijala u zavisnosti od tehnoloskog procesa,-moguce transportne puteve,uz postovanje postojecih ogranicenja (postojanje vec

izgradjenih objekata),-troskove unutrasnjeg transporta i njihov uticaj na ukupne troskove proizvodnog

procesa.Tek po detaljnoj analizi prethodno navedenih elemenata pristupa se

projektovanju transportnog sistema drzeci se sledecih principa:

-Osnovni princip planiranja unutrasnjeg transporta je da se njegov obim smanji doracionalnog minimuma.-Duzina transportnih puteva mora da bude sto kraca.-Da bi se skratila duzina transportnih puteva treba izbegavati povratne transportegde god je to moguce.-Prilikom projektovanja treba izbegavati ukrstanje transportnih puteva.-Eliminisati gde god je to moguce operacije rucnog premestanja materijalauvodjenjem automatizacije i mehanizacije.-Razmotriti,nije li jednostavnije pokretati radnike od jednog radnog mesta dodrugog nego material.-Izbegavati nepotrebna medjuoperacijska skladistenja materijala.-Optimalno koristiti skladisteni proctor, kako po povrsini tako i po visini.-Svi sistemi rukovanja materijalom moraju biti povezani.

-Svesti na minimum cekanje transportnih uredjaja na posao.-Pri projektovanju transportnih linija treba voditi racuna o njihovoj fleksibilnostizbog mogucih promena proizvodnog programa.-Obezbediti podatke o kostanju transportnih operacija ,ceni transportne opreme ivrsiti poboljsanja i zamene kad god je to ekonomski opravdano.

4


5/20

PALETIZACIJAMATERIJALA

Jedan od nacina racionalizacije manipulisanja robom u unutrasnjem

transportu i skladistenju jeste paletizacija materijala,kao jedan odnajuniverzalnijih i najmasovnijih sistema manipulisanja robom.

Postoji veliki broj razlicitih resenja paleta odnosno posuda za prihvat teretai on uglavnom zavisi od vrste I oblika materijala koji setransportuje.Palete,odnosno posude za transport treba da su:

-prilagodjene transportnom uredjaju,-prilagodjene materijalu koji treba transportovati,-standardizovane (ako to dopusta material koji se transportuje),-jake da se mogu visekratno koristiti,-imaju malu cenu nabavke.

Prednost primene paleta pri transportu i skladistenju ogleda se:

-trajanje utovara i istovara svedeno je na minimum,-iskljucuje se ucesce radne ljudske snage pri utovaru i istovaru materijala,-postize se bolje koriscenje transportnih sredstava,-smanjuju se troskovi unutrasnjeg transporta ( u metalskoj industriji

35%,industriji papira 54%,prehrambenoj industriji 79%,u elektro industriji31%..).

Primer palete

5


6/20

VREMETRANSPORTA

Za ocenu planiranog i ostvarenog transporta jedan od kvntitativnihelemenata jestevreme.Posveti li se vremenu i njegovom optimalnom iskoriscenju dovoljnopaznje,uz istovremenu analizu svih gubitaka,moze se videti da li postoje izvesnereserve,odnosno mogucnosti povecanja obima transporta,uz isovremenosmanjivanje troskova boljom i racionalnijom organizacijom rada.

Svrha vremenskog definisanja transportnog procesa je:-izbor optimalnog transportnog sredstva,-pravilno odredjivanje potrebne kolicine transportnih sredstava radi izvrsenja

planiranog zadatka,-planiranje (rada) transportne operacije,-odredjivanje troskova transporta,odnosno ekonomskih pokazatelja-odredjivanje stepena iskoriscenja transportnog sredstva.

Osnovna podela transportnog procesa se moze izvrsiti na transportnecikluse. Transportni ciklus se moze definisati kao vremenski interval koji

protekne izmedju dva istorodna transportna zahteva.Jedan transportni ciklus se,uglavnom sastoji, iz sledecih transportnih operacija:

-operacije utovara,-operacije transporta,-operacije istovara,-operacije povratka praznog transportnog sredstva.

Vreme transportnog ciklusa, odnosno transportne operacije moze seodrediti tehnicki, pomocu odgovarajuce analize, merenjem ili proracunom iliiskustveno.Iskustveno,na osnovu iskustva, odnosno poredjenjem slicnih operacijaili statickim poredjenjem ostvarenih vremena na slicnim ili istim transportnim

operacijama. Vreme transportne operacije odredjeno tehnickim nacinom uvek jemanje vremena odredjenog iskustveno.

Vreme transportnog ciklusa se moze odrediti pomocu obrasca:

tTC = tDO + tUT + tTR+ tIS + tPO + tG

gde je:

tTC vreme transportnog ciklusa,

tDO vreme potrebno da transportno sredstvododje mesta garaziranja do mesta utovara ,

6


7/20

tUT vreme potrebno da se utovari odgovarajuci material na transportnosredstvo,

tTR vreme potrebno da se utovarena roba transportuje na odrediste,

tPO

vreme potrebno da se transportno sredstvo (uredjaj) vrati na polaznudestinaciju,

tG razni vremenski gubici koji mogu nastati u toku odvijanja transportnogciklusa.

Odredjivanje stepena korisnosti transportnog ciklusa

Stepen korisnosti transportnog ciklusa moze se odrediti kao kolicnikvremena transporta robe I ukupnog vremena trajanja transportnog ciklusa,

odnosno: nKTC = tTR/ tTC ,

Odredjivanje stepenavremenskog iskoriscenja transportnog ciklusa moze seodrediti kao kolicnik izmedju ostvarenog i tehnicki (ili iskustveno) odredjenogvremena transportne operacije:

nTTO = tTO /tOVOnTTO stepen vremena iskoriscenja transportne operacije

tTO

tehnicki ili iskustveno odredjeno vreme transportne operacijetOVO ostvareno vreme transportne operacije

Odredjivanje stepena vremenskog iskoriscenja transportnog ciklusa-predstavlja stvarno utroseno vreme koje je bilo potrebno za obavljanje datogtransportnog ciklusa.

nTTC = tTC/ tOVC , nTTC=tTCi (za i=1 do n),

tTC tehnicki ili iskustveno odredjeno vreme transportnog ciklusa,tOVC ostvareno vreme transportnog ciklusa.

7


8/20

KAPACITET TRANSPORTA

Cilj odredjivanja stepena iskoriscenja kapaciteta transportne opreme je

postici sto realnije sagledavanje kapaciteta radi ostvarivanja sto minimalnijihtroskova transportai proizvodnje.Ako transportni sistem sacinjava vise transportnih uredjaja razlicitog

kapaciteta (nosivosti), tada se maksimalni kapacitet odredjuje:

Kmax= N1K1+N2K2++NnKnn ukupan broj transportnih uredjaja,

N (od 1do n) broj razlicitih transportnih uredjajaK (od 1 do n) kapacitet (nosivost) transportnog uredjaja.

Prosecan kapacitet transportnog sistema sastavljenog od n transportnihuredjaja se moze odrediti:

Ksr= Kmax/(N1+N2+Nn),

Vremenski ucinak transportnog uredjaja (U) se moze odrediti primenomsledeceg obrasca:

U = Q/tu (t / h),gde je:U (t/h)- vremenski ucinak transportnog uredjajaQ (t/h) masa prevezenog tereta,tu vreme trajanja transporta.

8


9/20

SKLADITE

Skladite je prostor za sigurno odlaganje i uvanje materijala. Glavna

funkcija skladita je da izjednai razlike u kretanju materijala, koja nastaje zbogvremenske razlike dolaska i odlaska materijala. Svrha skladita je da uzminimalmne trokove pouzdano opsluuje proizvodnju, odnosno potroaa.

Skladita se mogu razvrstati na vie naina. I to po:

1. nainu nastanka,2. tehniko-ekonomskom kriterijumu,

3. uestalosti manipulacije uskladitenim materijalom,4. karakteristikama opreme u skladitu.

1. Po nainu nastanka razlikujemo sledee vrste skladita:

-prijemno skladite, skladite ulaznog materijala-procesno, meuoperacijsko skladite koje moe biti:-skladite koje nastaje zbog neusklaenosti proizvodnog kapaciteta,

-skladite koje nastaje iz elje da se obezbedi sigurnost u odvijanju proizvodnogprocesa.-skladite proizvoda-skladite otpada.

2. Prema tehniko-ekonomskom kriterijumu skladita mogu biti:

-otvorena-pokrivena-zatvorena-specijalna.

3. Prema uestalosti manipulacije skladita mogu biti:

-prizemna-spratna

9


10/20

4. Prema karakteristikama opreme u skladitu skladita mogu biti:

nisko regalna,

Nisko regalno skladite

visoko regalna.

10

Visoko regalno skladite

1 Ulaz robe iz proizvodnje2 Pufer na transporteru3 Dolazak robe sa rampe4 Obrtni sto5 Ureaj za proveru gabarita palete6 Sabirni transporter7 Paletna kolica8 Primopredajno mesto regalskog slagaa9 Otprema robe


11/20

Pri upravljanju zalihama tei se minimiziranju ukupnih trokova, a to sepostie optimizacijom upravljanja zalihama i tehnilogijom.

Zalihe mogu biti: zalihe reproduktivnog materijala zalihe gotovih proizvoda zalihe nedovrene proizvodnje zalihe alata i sredstava za rad zalihe delova i materijala za tehniko odravanje i tekue opravke

sredstava za rad zalihe materijala za odravanje istoe, opreme za zatitu na radu,

kancelarijski materijal i sl.Da bi se smanjila veliina ili izbegla pojava skladita koje nastaje zbog

neusklaenosti proizvodnih kapaciteta potrebno je izvriti balansiranjeproizvodnje, odnosno uravnoteavanje kapaciteta. Obiaj je da se oprema imaine koriste maksimalno, meutim ako to dovodi do pojave skladita ondatreba ii na ujednaenu proizvodnju. Treba razmotriti i zamenu visoko

produktivne maine za vie nisko produktivnih i jeftinijih maina koje imajumanji kapacitet.

Pojava karta u proizvodnji moe dovesti do haosa u proizvodnom procesu,a da bi se to izbeglo poveava se serija za odreeni procenat, to uzrokuje pojavuskladita koje nastaje zbog pojave karta. Ovaj tip skladita daje pravo''graanstva'' kartu, a samim tim degradira slubu kontrole.

Automatizacija procesa skladitenja ne predstavlja racionalizaciju

skladitenja, nego samo racionalizaciju rada u procesu skladitenja.

11

Visoko regalno skladite

1 Primo-predaja paleta2 Ureaji za kontrolu paleta3 Mesto identifikacije4 Nivo skladitenja5 Prevodnica6 Ureaj za opsluivanje regala7 Skladite visokih regala8 Automatski utovar-istovar teretnog vozila9 Sabirno mesto za tovar teretnog vozila10 Odstranjivanje paleta sa grekom11 Primanje paleta12 Podiznio sto sa valjcima13 Valjkasti transporter14 Lanani transporter15 Ureaj za distribuciju16 Transportno vozilo sa lananim transporterom


12/20

Automatsko skladite paleta u visoko regalno skladite

Proces skladitenja bio on potreban ili ne, nikada ne donosi novac, venaprotiv stvara trokove. Odluka o ukidanju skladita treba da bude produktdetaljne i sveobuhvatne analize uzroka koji dovode do potrebe za skladitenjem.Otklanjanjem tih uzroka prestaje i potreba za skladitenjem.

Proseni trokovi skladitenja rasporeeni su procentualno na sledeetrokove:

-upravljanje 4%-plate administrativnih radnika 11%-plate skladinih radnika 52%

-pomoni materijal 1,5%-kontrola 5%-transport u okviru skladita 10%-amortizacija zgrade i opreme 7,5%-odravanje zgrade 4,5%-grejanje i osvetljenje 1,5%

Glavni cilj optimizacije procesa skladitenja nije da se eliminie processkladitenja ve smanjenje trokova, odnosno jeftinija proizvodnja. Smanjivanje

veliine i broja skladita je samo jedno od sredstava za postizanje navedenog cilja

12


13/20

VELIINA I KAPACITET SKLADITA

Pri projektovanju skladita mora se voditi rauna da se u skladitu i poreddranja uskladitenog materijala vri i manipulacija materijalom, tako da se mora

obezbediti racionalan tok kretanja materijala uz visok stepen iskorienja prostorauz minimalni utroak energije i radne snage. Koliina i dimenzije uskladitenogmaterijala direktno utiu na veliinu skladinog prostora, dok vreme dranjamaterijala na skladitu i zahtevi skladitenja odreuju tehnologiju skladitenja,izbor opreme i dispoziciju skladita.

Projektovano skladite mora da obezbedi sledee zahteve:

Poloaj skladita treba da bude takav da se obezbedi princip pravolinijskog

kretanja materijala, Pored prostora za skladitenje mora se predvideti dovoljno pomonog

prostora neophodnog za manipulaciju materijalom pri prijemu odnosnonjegovoj otpremi, kao i pomone povrine neophodne za normalnofunkcionisanje skladita

Projektovana mehanizacija skladitenja treba da obezbedi planiranudinamiku protoka materijala.

Materijal koji se skladiti uslovljava svojim svojstvima veliinu skladita.

Prilikom dimenzionisanja veliine skladita treba voditi rauna o:

Materijalu koji e se skladititi Fiziko hemijskim osobinama materijala koji se skladiti Dimanzijama i masi materijala koji se skladiti.

Faktori koji utiu na pravilno funkcionisanje skladita su:

Odgovarajui informacioni sistem

Dovoljno prostora za unutranji transport i manipulaciju materijalom kojise skladiti

Osvetljenost Ventilacija Odgovarajua temperatura Protivpoarna zatita.

Da bi skladite pravilno radilo, ono bi trebalo da ima sledee povrine zone:

Prijemnu povrinu (A1), na kojoj bi se odvijao pregled i prijem materijala

13


14/20

Skladinu povrinu (A2), na kojoj se nalazi materijal za vreme skladitenja.Ukoliko je skladite snabdeveno regalima, onda to predstavlja povrinu podregalima.

Manipulativna povrina (A3), predstavlja povrinu predvienu za

transportne puteve i manipulaciju materijalom koji se skladiti. Otpremna povrina (A4), obuhvata prostor na kojem se vri otprema

materijala koji je bio uskladiten. Vrlo esto se ova povrina preklapa saprijemnom povrinom.

Administrativna povrina (A5), obuhvata povrinu za kancelarije osobljakoje opsluuju skladite, pomone prostorije.

Ukupna povrina skladita bi iznosila:

A = A1 + A2 + A3 + A4 + A5 ( m )

Ukupna povrina skladita moe se odrediti i iz obrasca:A = LB ( 1+kH/h) ( m )

gde je:

L ( m ) duina skladitaB ( m ) irina skladitaH ( m ) visina skladitak koeficijent koji pokazuje koji se deo povrine od osnovice (LB) koristi uetaama

h ( m ) visina etaa ili police u sluaju primene regalaH / h broj etaa

Ukoliko poznajemo potrebnu povrinu skladita, njegova duina se moeodrediti reavajui prethodnu formulu po L, odnosno:

L = A / ( B ( 1 + kH / h ) )

irina (B) savremenih skladita se kree od 20-30 m, a visina do 10 m pojednom spratu. Samo specijalna skladita se izrauju od 12 do 35 i vie metara.

Kapacitet skladita moe se odrediti pomou obrasca:KS = Ap / k ( t )

gde je:

KS ( t ) kapacitet skladitaA ( m ) ukupna povrina skladitaP = 0,5 - 10 ( t / m ) specifino optereenje korisne povrine skladita uzavisnosti od vrste materijala koji se skladiti i visine njegovog slaganja, k=1,2-37

koeficijent poveanja korisne povrine (A2) dodatnom povrinom(A1+A3+A4+A5) koja je potrebna za prijem i izdavanje materijala, za transportne

puteve, mokri vor, kancelarije i sl.

14


15/20

Propusna mo skladita se moe odrediti pomou obrasca:

P = TKS / (tL + tm ) ( t / period )

gde je:

P ( t / period ) propusna mo skladitatL ( dan ) broj dana koji materijal koji se skladiti provede u skladitutm ( dan ) potrebno vreme za unoenje i iznoenje robe, manipulaciju i sl.T ( dan ) broj radnih dana kada skladite radi.

15


16/20

ODREIVANJE IRINE MANIPULATIVNIH STAZAKOD SKLADITA

Prilikom odreivanja transportno manipulativnih povrina, odnosno irine

tranportnih puteva izmeu regala, treba voditi rauna o potrebnom prostoru zamanevrisanje viljukara pri odlaganju ili uzimanju materijala. Prostor izmeuredova regala, odnosno irina transportne staze zavise od rasporeda regala, tipaviljukara i njegovog radijusa okretanja i dimenzija palete koja se odlae.

Prilikom odreivanja manipulativnog prostora izmeu regala, odnosnorastojanja izmeu redova sa regalima, mogu nastati dva sluaja:

ema manipulativnog prostora izmeu regala pri odlaganju palete viljukarom

1. kada je L < 2H, tada je irina izmeu redova regala

S = R + B + K + 2C

2. kada je L > 2H, tada je irina izmeu redova regala:

S = R + [ ( B + K ) + ( L / 2 H ) ] + 2C

S ( m ) irina izmeu regala, odnosno irina manipulativne povrineL ( m ) duina paleteB ( m ) irina paleteC = 0,1 ( m ) odstojanje izmeu viljukara i regala spreda i pozadi

K ( m ) rastojanje od prednje osovine viljukara do zadnje stranice palete

16


17/20

H ( m ) polovina irine viljujkara + unutranji radijus okretanja (od 300 do400)R ( m ) spoljni radijus okretanja viljukara

Kada su regali postavljeni pod izvesnim uglom () smanjuje se irina

potrebnog prolaza za veliinu ugla , odnosno:30% za veliinu ugla =45 (sin =sin45=0,7)50% za veliinu ugla =30 (sin =sin30=0,5)

ema manipulativnog prostora kada su regali rasporeeni pod uglom

17


18/20

ISKORIENOST SKLADINOG PROSTORA

Stepen iskorienosti skladinog prostora moe se odrediti primenomobrasca:

S = 100 VM / VS ( % )

gde je:S ( % ) stepen iskorienosti skladinog prostoraVM ( m ) zapremina uskladitenog materijalaVS ( m ) zapremina skladita

Kod dobro organizovanog skladita stepen iskorienja skladita S se

kree od 15 % do 70%.

ORGANIZACIJA RADA SKLADITA

Operacija skladitenja moe se rastaviti na nekoliko glavnih aktivnosti,odnosno na:

Prijem materijala Prerada materijala Skladitenje materijala Izvadavanje materijala.

U zavisnosti od konkretnih zahteva, prerada materijala moe imati za cilj:

Sortiranje Razdvajanje Spajanje Pakovanje Oznaavanje

Sve ove aktivnosti treba da budu propisane odgovarajuim organizacionimi radnim uputstvima.

18


19/20

PRIJEM ROBE. Isporuilac robe dostavlja robu u skladite i predaje jeSkladitaru zajedno sa kartom materijala i otpremnicom. Skladitar prima robu i

smeta je u prijemni deo skladita gde e se izvriti kvantitativna kontrolapristigle robe.

KONTROLA ROBE moe da bude:Kvantitativna i kvalitativna

REKLAMACIJA ROBE. Ukoliko se pri kontroli ustanovi da podaci saotpremnice i karte materijala nisu tani, roba se vraa isporuiocu o njegovtroak.

EVIDENTIRANJE ROBE U SKLADITU.Izdavanje naloga za evidenciju robe

Posle kontrola Skladitar daje otpremnicu i nalog za evidentiranje administracijiskladita.

Evidencija robePo prijemu otpremnice i naloga za evidentranje od strane Skladitara, Evidentiarevientira ulaz, odreuje mesto skladitenja i dostavlja Skladitaru Transportnikarton crvene boje i Paletni dokument.Evidentiar na osnovu overene kopije otpremnice otvara evidentcioni karton kojisadri sledee podatke:

- naziv robe- jedinica mere- broj boksa- datum- ulaz- izlaz- kumulativno stanje- broj dokumenta (otpremnice)

Transportni dokument je dokument kojim vozau viljukara dajeinstrukcija za unoenje ili iznoenje robe u regal. On se sastoji od:

- jednog crvenog TK, kojim se regulie ulaz- jednog plavog TK, kojim se regulie izlaz- dva bela TK, jedan se nalazi kod evidentiara, a jedna u boksu

regala.

19


20/20

Paletni dokument definie sardaj delova na jednoj paleti odnosno boksuregala:

On sadri:

- broj paletnog mesta- naziv robe- jedinica mere- datum- ulaz- izlaz- stanje

- broj dokumenta

U zavisnosti od porekla robe, odnosno ako je roba pristigla od Isporuiocavan fabrike dostavlja se izvetaj o pristigloj robi sledeim slubama:

- planskoj slubi- materijalnom knjigovodstvu- nabavci.

Ukoliko je roba iz fabrike, tada se izvetaj alje:

-planskoj slubi-nabavci.

USKLADITENJE ROBE

Po prijemu transportnog kartona i paletnog dokumenta po nalogu zaskladitenje Transportni radnik po informacijama iz naloga skladiti robu.

79025285 unutrasnji transport

Documents