5._nedelja_-_procena_rizika_-_tipovi_i_nacin_procene_rizika

1

PROCENA RIZIKA tipovi i nain procene rizika

1. Dr Branislav Jeremi, red. prof. 2. Doc dr Ivan Maui, 3. Marko apan, dipl. ma. ing. Fakultet inenjerskih nauka, Univerzitet u Kragujevcu

INENJERING BEZBEDNOSTI I UPRAVLJANJE RIZIKOM

PROCENA RIZIKA - osnovni elementi i procedure

KAKO SE DEFINIE RIZIK? RIZIK je odreen kao funkcija:

1) VEROVATNOE NASTANAK OPASNOG DOGAAJA 2) POSLEDICA OPASNOG DOGAAJA

2


TIPOVI PROCENE RIZIKA

Postoje dva tipa procene rizika koji, iako se meusobno ne iskljuuju zahtevaju razliit pristup, kao i znanja i vetine za sprovoenje:

1. KVANTITATIVNA PROCENA iji je rezultat tano odreena brojna vrednost. Primeri za ovakvu procenu u oblasti BZR jesu buka, nivo hemijskih tetnosti i slino gde je jasno odreen nivo dozvoljenog izlaganja kao i posledice poveanog izlaganja.

2. KVALITATIVNA PROCENA koja opisno definie rizik. Ovaj tip procene je subjektivan i zavisi od lica koje procenu vri. Ovaj tip procene je zadovoljavajui za najvei deo opasnosti i tetnosti u oblasti BZR.


PRAVILNIK O NAINU I POSTUPKU PROCENE RIZIKA NA RADNOM MESTU

I U RADNOJ OKOLINI

Procedura za sprovoenje procene rizika i izradu Akta o proceni rizika.

3


ta obuhvata procena rizika Procena rizika obuhvata:

1)opte podatake o poslodavcu; 2)opis tehnolokog i radnog procesa, opis

sredstava za rad, i njihovo grupisanje i opis sredstava i opreme za linu zatitu na radu;

3)snimanje organizacije rada; 4)prepoznavanje i utvrivanje opasnosti i tetnosti

na radnom mestu i u radnoj okolini; 5)procenjivanje rizika u odnosu na opasnosti i

tetnosti; 6)utvrivanje naina i mera za otklanjanje,

smanjenje ili spreavanje rizika; 7)zakljuak; 8) izmene i dopune akta o proceni rizika.


Opis tehnolokog i radnog procesa (1)

Svi prikupljeni podaci, opisi i informacije koje se daju u ovom delu treba da budu U FUNKCIJI PROCENE RIZIKA a ne da same sebi budu cilj.

Sve podatke treba na pravilan nain identifikovati i oznaiti kako bi se kasnije lako pozivali na njih.

Uoeno je da se najee navode samo oni najoigledniji i najosnovniji podaci, opisi i informacije, dok se svi ostali zanemaruju iako mogu biti od velikog znaaja za procenu rizika.

Dobar polaz moe biti situacioni planovi, pre svega itavog preduzea, a zatim i pojedinanih objekata ukoliko ih ima vie.

4



Ceo poslovni prostor treba podeliti u vie zona koje se zasebno razmatraju. Osim karakteristinih zona koje se obino navode treba imati u vidu i neke od sledeih: parkinge za putnika i komercijalna vozila puteve za vozila unutra kruga preduzea nain ukljuenja vozila u javni saobraaj staze za peake nain skladitenja i dostave materijala do procesa proizvodnje kancelarije i ostali administrativni prostori izlobeni prostori, prostori za odravanje i popravke prostori za deponovanje otpadnog materijala i divlje deponije zaputene zone i prostori koji se retko koriste interakcija sa okolnim obejktima i zonama (obostrani tetni

uticaji)



5




Naziv: Tip: Serijski broj: Proizvoa: Godina proizvodnje: Lokacija:

Uputstvo za rukovanje: srpski strani jezik ne postoji Uputstvo za odravanje: srpski strani jezik ne postoji Izvod iz uputstva: postoji ne postoji CE oznaka: postoji ne postoji Struni nalaz o izvrenom pregledu i ispitivanju sredstva za rad: postoji ne postoji

Opis sredstava za rad i njihovo grupisanje

6


Naziv radnog mesta: Grupa radnih mesta:

Ukupan broj radnika: od toga mukaraca: ena: mlaih od 18 godina: invalida: Da li se radi od radnom mestu sa posebnim uslovima rada DA NE Da li se radi od radnom mestu sa beneficiranim radnim staom DA NE Raspored i duina radnog vremena: Dnevno (sati): Nedeljno (sati): Ukupno trajanje pauza u toku dana (min): rad po smenama rad iskljuivo u prepodnevnoj smeni rad u turnusu rad iskjuivo u nonoj smeni rad dui od normalnog skraeno radno vreme zbog oteanih uslova rada Broj povreda na radu u prethodnih pet godina:

Snimanje organizacije rada - definisanje radnog mesta


Radno mesto i radne aktivnosti Radno mesto treba definisati kao zbir razliitih radnih aktivnosti

Radno mesto

Radna aktivnost 4

Radna aktivnost 1

Radna aktivnost 2

Radna aktivnost 3

Radna aktivnost 5

Radna aktivnost 6

7


Prepoznavanje i utvrivanje opasnosti i tetnosti

Za prepoznavanje i utvrivanje IDENTIFIKACIJU OPASNOSTI I TETNOSTI mogu se koristiti razliiti prethodno pripremljeni vodii koji se najee jednim imenom nazivaju EK LISTE (check list).


Prepoznavanje i utvrivanje opasnosti i tetnosti

OPASNOST TETNOST kratkotrajno

dejstvo dugotrajno

dejstvo

povreda oboljenje

8


Grupisanje opasnosti i tetnosti 1. Mehanike opasnosti:

nedovoljna bezbednost zbog rotirajuih ili pokretnih delova, slobodno kretanje delova ili materijala koji mogu naneti povredu

zaposlenom, unutranji transport i kretanje radnih maina ili vozila, kao i pomeranja

odreene opreme za rad, korienje opasnih sredstava za rad, koja mogu proizvesti eksplozije

ili poar, nemogunost ili ogranienost pravovremenog uklanjanja sa mesta

rada, izloenost zatvaranju, mehanikom udaru, poklapanju, i sl., drugi faktori koji mogu da se pojave kao mehaniki izvori opasnosti

2. Opasnosti koje se pojavljuju korienjem elektrine energije: opasnost od direktnog dodira sa delovima elektrine instalacije i

opreme pod naponom, opasnost od indirektnog dodira, opasnost od toplotnog dejstva koje razvijaju elekrtrina oprema i

instalacije (pregrevanje, poar, ekspolozija, elektrini luk ili varnienje) opasnosti usled udara groma i posledica atmosferskog pranjenja, opasnost od tetnog uticaja elektrostatikog naelektrisanja, druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa korienjem el.

energije.


Grupisanje opasnosti i tetnosti

3. Opasnosti koje se pojavljuju u vezi sa karakteristikama radnog mesta, kao to su: opasne povrine (podovi i sve vrste gazita, povrine sa kojima

zaposleni dolazi u dodir, a koje imaju otre ivice rubove, iljke, grube povrine, izboene delove, i sl.),

rad na visini ili u dubini, u smislu propisa o bezbednosti i zdravlju na radu,

rad u skuenom, ogranienom ili opasnom prostoru (izmeu dva ili vie fiksiranih delova, izmeu pokretnih delova ili vozila, rad u zatvorenom prostoru koji je nedovoljno osvetljen ili provetravan, i sl.),

mogunost klizanja ili spoticanja (mokre ili klizave povrine), fizika nestabilnost radnog mesta, mogue posledice ili smetnje usled obavezne upotrebe sredstava ili

opreme za linu zatitu na radu, uticaji usled obavljanja procesa rada korienjem neodgovarajuih ili

neprilagoenih metoda rada, druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa karakteristikama

radnog mesta i nainom rada (korienje sredstava i opreme za linu zatitu na radu koja optereuju zaposlenog, i sl.);

9



4. tetnosti koje nastaju ili se pojavljuju u procesu rada, kao to su: hemijske tetnosti, praina i dimovi (udisanje, guenje, unoenje u

organizam, prodor u telo kroz kou, opekotine, trovanje, i sl.), fizike tetnosti (buka i vibracije), bioloke tetnosti (infekcije, izlaganje mikroorganizmima i

alergentima), tetni uticaji mikroklime (visoka ili niska temperatura, vlanost i

brzina strujanja vazduha), neodgovarajua nedovoljna osvetljenost, tetni uticaji zraenja (toplotnog, jonizujueg ili nejonizujueg,

laserskog, ultrazvunog), tetni klimatski uticaji (rad na otvorenom), tetnosti koje nastaju korienjem opasnih materija u proizvodnji,

transportu, pakovanju, skladitenju ili unitavanju, druge tetnosti koje se pojavljuju u radnom procesu, a koje mogu da

budu uzrok povrede na radu zaposlenog, profesionalnog oboljenja ili oboljenja u vezi sa radom



5. tetnosti koje proistiu iz psihikih i psihofiziolokih napora koji se uzrono vezuju za radno mesto i poslove koje zaposleni obavlja, kao to su: napori ili telesna naprezanja (runo prenoenje tereta, guranje ili

vuenje tereta, razne dugotrajne poveane telesne aktivnosti i sl.), nefizioloki poloaj tela (dugotrajno stajanje, sedenje, uanje,

kleanje i sl.), napori pri obavljanju odreenih poslova koji prouzrokuju psiholoka

optereenja (stres, monotonija i sl.), odgovornost u primanju i prenoenju informacija, korienje

odgovarajueg znanja i sposobnosti, odgovornost u pravilima ponaanja, odgovornost za brze izmene radnih procedura, intenzitet u radu, prostorna uslovljenost radnog mesta, konfliktne situacije, rad sa strankama i novcem, nedovoljna motivacija za rad, odgovornost u rukovoenju, i sl.;

10



6. tetnosti vezane za organizaciju rada, kao to su: rad dui od punog radnog vremena (prekovremeni rad), rad u smenama, skraeno radno vreme, rad nou, pripravnost za sluaj intervencija, i sl.;

7. Ostale tetnosti koje se pojavljuju na radnim mestima, kao to su: tetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade

na alterima, lica na obezbeenju, i sl.), rad sa ivotinjama, rad u atmosferi sa visokim ili niskim pritiskom, rad u blizini vode ili ispod povrine vode nedovoljna motivacija za rad, odgovornost u rukovoenju, i sl.;


Procenjivanje rizika u odnosu na opasnosti i tetnosti

Procena rizika zasniva se na analizi verovatnoe nastanka i teine mogue povrede na radu, oteenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog u vezi sa radom prouzrokovanih na radnom mestu i u radnoj okolini.

Na osnovu prikupljenih podataka i prepoznatih, odnosno utvrenih opasnosti i tetnosti i utvrene liste opasnosti i tetnosti u radnoj okolini na svakom radnom mestu, izborom i primenom odgovarajuih metoda vri se procenjivanje rizika verovatnoe nastanka i teine povreda na radu, oteenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog.

Procenjivanje rizika vri se za svaku prepoznatu, odnosno utvrenu opasnost ili tetnost, uporeivanjem sa dozvoljenim vrednostima propisanim odgovarajuim propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, tehnikim propisima, standardima i preporukama.

PROCENA RIZIKA ZA RADNO MESTO VRI SE KROZ SUMARNU ANALIZU RIZIKA OD SVIH PRETHODNO DEFINISANIH OPASNOSTI.

11


Utvrivanje naina i mera za otklanjanje, smanjenje ili spreavanje rizika

Na osnovu procenjenih rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, poslodavac utvruje nain i mere za njihovo spreavanje, otklanjanje ili smanjenje na najmanju moguu meru.

Ako su procenjeni rizici takve prirode da ivot i zdravlje zaposlenih nisu tee ugroeni, a za ije otklanjanje su potrebna vea investiciona ulaganja, aktom o proceni rizika mogu se utvrditi mere i rokovi za njihovo sprovoenje kojima se u potpunosti otklanjaju rizici ili kojima se oni smanjuju na najmanju moguu meru.

O sprovoenju mera za otklanjanje, smanjenje ili spreavanje rizika stara se poslodavac neposredno ili preko lica odreenog za bezbednost i zdravlje na radu ili drugog lica odreenog aktom o proceni rizika.


Prioriteti u definisanju bezbednosnih mera 1. Eliminacija opasnosti ili

smanjenje rizika kroz sprovoenje redizajna teh. procesa i/ili rekonstrukciiju sredstava za rad

2. Izmetanje radnog mesta van opasne zone

3. Korienje zatitnih naprava i drugih sredstava zatite

4. Korienje sredstava line zatite

5. Sprovoenje organizacionih mera zatite obuka, informisanje, razvoj bezbednih radnih rutina, znaci upozorenja, zvuna i svetlosna signalizacija...

1 2

3 4

5

12


PROCENA RIZIKA I POVEANJE BEZBEDNOSTI

NA MAINAMA

Prema standardu JUS EN 1050

Uz korieenje drugih domaih i stranih pravilnika, tehnikih dokumenata, propisa, preporuka, uputstva

proizvoaa maine i oprema itd.


Proces procene rizika i poveanja bezbednosti maine

1.

2.

3.

4.

13


1. Odreivanje granica maine Prvi korak podrazumeva definisanje fiziko-tehnikih granica

maine pri emu se posebna panja posveuje sledeim faktorima: Namena maine (sa posebnim naglaskom na posledice neadekvatne

primene) Opseg i podruje upotrebe maine Eksploatacioni vek maine Faze rada maine Nain na koji se maina moe koristiti (pravilno i nepravilno) Posebni zahtevi i ogranienja pri korienju maine (uzrast, pol,

fizike sposobnosti) Opti i posebni zahtevi vezani za obuenost rukovaoca maine

(ukljuujui i radnike koji rade na odravanju maine) Izlaganje drugih osoba potencijalnim opasnostima pri radu

maine Ostali podaci neophodni za definisanje granica relavantni za

specifine tipove maina i ureaja.


2. Identifikacija potencijalnih opasnosti Sve potencijalne opasnosti, potencijalno opasne situacije i

potencijalno opasni dogaaji koji su na bilo koji nain vezani za mainu moraju biti identifikovani i opisani.

Detaljni vodi za identifikaciju potencijalnih opasnosti na mainama u skladu sa standardom JUS EN 1050 dat je u sklopu materijala. Vodi je kreiran u formi ek-liste.

Mehanike opasnosti

Opasnosti od elektro instalacije na maini 2

3

4

1

Opasnosti od zagrejanih delova maine

Opasnosti od buke i vibracija

5 Opasnosti od tetnog zraenja

14


3. Procena rizika na mainama

Za svaku identifikovanu potencijalnu opasnost mora se sprovesti zasebna procena rizika. Postupak procene rizika podrazumeva definisanje sledeih elemenata rizika: 1. Nivo (stepen) mogue tete 2. Verovatnoa pojavljivanja tetnog dogaaja

Nivo mogue tete koji nastaje iz konkretne potencijalne opasnosti

RIZIK

Verovatnoa pojavljivanja tete


3.1 Nivo (stepen) mogue tete Postoji vei broj skala za definisanje teine potencijalne

povrede (3, 4, 5 ili vie stepena gradacije). Ovde je dat primer sa 4 nivoa za faktor TP teina povrede.

1. Lake povrede (1) nagnjeenja, udari, posekotine

2. Srednje teke povrede (3) povrede bez trajnih posledica (lomovi, opekotine)

3. Teke povrede (6) povrede sa trajnim posledicama (nepokretnost, amputacija udova, gubitak vida, oteenje disajnih organa)

4. Fatalne povrede (10) smrtni ishod

15


3.2 Verovatnoa pojavljivanja tete Verovatnoa pojavljivanja tete se odreuje uzimanjem u

obzir sledeih faktora:

3.2.1 3.2.2 3.2.3

Uestanost i trajanje izlaganja

Verovatnoa pojavljivanja potencijalno opasnog dogaaja

Mogunost izbegavanja ili ograniavanja tete


3.2.1 Uestanost i trajanje izlaganja

Za definisanje faktora UI - uestanost izlaganja koristimo skalu sa tri nivoa.

1. Retko (1) jednom nedeljno ili ree

2. Povremeno (2) dnevno 3. esto (4) vie puta u toku

dana

16


Za definisanje faktora VP - verovatnoa povreivanja koristi se skala sa 4 nivoa.

1. Mala (1) 2. Mogua (2) 3. Verovatna (4) 4. Sigurna (6)

3.2.2 Verovatnoa pojavljivanja potencijalno opasnog dogaaja

Verovatnoa povreivanja je kombinacija verovatnoe pojavljivanja potencijalno opasnog dogaaja i verovatnoe povreivanja pod uslovom da doe do opasnog dogaaja.


3.5 Odreivanje vrednosti procenjenog rizika Vrednost procenjenog rizika se dobija po jednostavnoj

formuli:

TEINA POVREDE

(1, 3, 6 ILI 10)

TP UI VP + +

UESTANOST IZLAGANJA

(1, 2 ILI 4)

VEROVATNOA POVREIVANJA

(1, 2, 4 ILI 6)

17


3.6 Kategorizacija procenjenog rizika Kategorizacija se vri na skali od

1 do 20 pri emu najmanji rizik nosi ocenu 3 (1+1+1) a maksimalni ocenu 20 (10+6+4):


4. Vrednovanje rizika Posle zavrene faze procene rizika prelazi se na fazu

vrednovanja rizika pri emu je osnovno pitanje na koje treba dati odgovor:

Ukoliko je procenjeni nivo rizika previsok prelazi se na definisanje mera za smanjenje rizika i postizanje zadovoljavajue bezbednosti na maini.

Postupak procene rizika se ponavlja posle svakog ciklusa definisanja mera kako bi se proverila njihova efikasnost.

DA LI JE PROCENJENI RIZIK PRIHVATLJIV? NE DA

18


4. Vrednovanje rizika

4.


Napredna formula za odreivanje vrednosti procenjenog rizika kod maina

Prethodno prikazana formula za odreivanje vrednosti procenjenog rizika predstavlja osnovni i najjednostavniji oblik.

Postoji i unapreena, detaljnija formula bazirana na vrednovanju istih faktora ali sa vie nivoa rangiranja.

Ova formula ukljuuje i dodatan etvrti faktor BO broj osoba izloenih delovanju opasnosti, a faktori se meusobno mnoe umesto sabiranja.

TEINA

POVREDE

TP UI +

UESTANOST

IZLAGANJA

VEROVATNOA

POVREIVANJA

VP BO

BROJ IZLOENIH

OSOBA

19



Za definisanje faktora TP teina potencijalne povrede koristi se skala sa 7 nivoa.

TEINA POTENCIJALNE POVREDE Vrednost faktora TP ogrebotine, nagnjeenja i sl. 0.1 posekotine, razderotine i sl. 0.5

lom manjih kostiju, laka oboljenja (privremena) 2.0 lom glavnih kostiju, tea oboljenja (privremena) 4.0

gubitak oka, ula sluha, ekstremiteta, trajna oboljenja 6.0 gubitak vida, vie ekstremiteta, tea trajna oboljenja 10.0

fatalni povrede smrtni ishod 15.0



Za definisanje faktora UI uestanost izlaganja opasnostima koristi se skala sa 6 nivoa.

UESTANOST IZLAGANJA OPASNOSTIMA

Vrednost faktora UI

jednom godinje 0.5

jednom meseno 1.0

jednom nedeljno 1.5

jednom dnevno 2.5

svakog sata 4.0

konstantno 5.0

20



Za definisanje faktora VP verovatnoa povreivanja koristi se skala sa 8 nivoa.

VEROVATNOA POVREIVANJA Vrednost faktora VP Gotovo neverovatno,

mogue samo pod ekstremnim okolnostima 0.33333

Vrlo malo verovatno, mada moguno 1.0

Malo verovatno, mada moe da se desi 1.5

Moe da se desi mada je neuobiajeno 2.0 Postoji ansa da se desi 5.0

Moguno, ne predstavlja iznenaenje 8.0 Verovatno, treba oelivati da e se desiti 10.0

Sigurno, desie se bez sumnje 15.0



Za definisanje faktora BO broj izloenih osoba koristi se skala sa 5 nivoa.

BROJ IZLOENIH OSOBA Vrednost faktora BO 1 2 1

3 7 2

8 15 4

16 50 8

50 i vie 12

21



Konano se mnoenjem prethodno odreenih faktora dobija vrednost procenjenog rizika a zatim se vri njegova kategorizacija prema sledeoj tabeli:

KATEGORIJA RIZIKA RIZIK = TP UI VP BO ZANEMARLJIV RIZIK

veoma mali rizik za zdravlje i bezbednost 0 - 5 MALI RIZIK

rizik postoji i mogu se definisati mere zatita 6 50 UMEREN RIZIK

potrebno je uloiti napore kako bi se smanjio rizik 51 250 VISOK RIZIK

znaajan rizik, obavezno je definisanje mera zatite 251 500 NEPRIHVATLJIV RIZIK

rad sa ovakvik rizikom je neprihvatljiv > 500


Posledice opasnog dogaaja

Neznatne Opasne Izuzetno opasne

Vero

vatn

oa

dog

a

aja

Verovatan dogaaj

UMEREN RIZIK

ZNATAN RIZIK

NEDOPUSTIV RIZIK

Redak dogaaj

DOPUSTIV RIZIK

UMEREN RIZIK

ZNATAN RIZIK

Izuzetno redak

dogaaj

NEZNATAN RIZIK

DOPUSTIV RIZIK

UMEREN RIZIK

Standard OHSAS 18001 procena rizika

Tabela: NIVOI RIZIKA

22


Standard OHSAS 18001 procena rizika

NIVO RIZlKA AKCIJA NEZNATAN Ne zahteva se nikakva akcija.

DOPUSTIV Nema potrebe za dodatnim aktivnostima na upravljanju operacijom. Moe

se razmotriti ekonomski isplativije reenje ili unaprenje bez dodatnih ulaganja. Potrebno je pratiti situaciju, kako bi posedovali informacije o

sprovoenju propisanih aktivnosti.

UMEREN

Potrebno je uloiti napor kako bi se smanjio rizik, ali troskovi prevencije

moraju biti paljivo planirani i ogranieni do izvesnog nivoa. Potrebno je

definisati rok za sprovoenje unapreenja. Kod onih dogaaja kod kojih

mogu nastupiti izuzetno opasne posledice, potrebno je dodatno proveriti

verovatnou nastanka takvog dogaaja kako bi se definisao potreban nivo

aktivnosti na ublaavanju rizika.

ZNATAN Ne sme se zapoeti sa datom aktivnou dok nivo rizika ne bude snien. Mogu biti potrebna znatna sredstva kako bi se rizik smanjio. Ako se rizik

odnosi na ve zapoete aktivnosti, potrebno je preduzeti hitne akcije na

smanjenju nivoa rizika.

NEDOPUSTIV Aktivnost ne sme biti ni zapoeta ni nastavljena, sve dok se nivo rizika ne

smanji. Ako ni ulaganjem neogranienih sredstava nije mogue smanjiti nivo

rizika, aktivnost mora ostati zabranjena.


5._nedelja_-_procena_rizika_-_tipovi_i_nacin_procene_rizika

Documents