56245356 priprema nastavne jedinice iz sociologije

8/19/2019 56245356 Priprema Nastavne Jedinice Iz Sociologije

1/17

Универзитет у Сарајеву

Филозофски факултет

Одсјек Социологија

Припрема наставне јединице из Социологије

Тема: Постиндустријско друштво-информацијско друштво-глобализација


2/17

Студент:

ентор:

!лдин "е#кови$ проф% "латка

&усеинови$' ОС(О)(' ПО*+,'

кола:.имназија Обала Сарајево

/азред:'''-0

(аставни предмет:Социологија

(аставна јединица:Постиндустријско друштво и глобализација

Тип наставног сата:Обрада новог наставног садр1аја

енторица:проф%"латка &усејинови$

(аставу извео и припремио:"е#кови$ !лдин

*атум:23%4%2355%

'' ,'6!)' (+СТ+)(! 7!*'(',!:

Образовни ци#еви

2


3/17

5%Упознати у8еника са основним карактеристикама постиндустријског друштва

2%Упознати у8енике са основним карактеристикама информацијског друштва и

процесом глобализације те кроз сликовите примјере појаснити проблематику

Функционални ци#еви

5%/азвија9е социолошког дијалога%

2%)је1ба9е способности издваја9а битног од небитног и снала1е9е у раду%

Одгојни ци#еви

5%/азвијати самопоузда9е и повјере9е у властито просуива9е%

2%/азвијати вјештину комуникације и ува1ава9е миш#е9а други;%

''' СТ/Удио Понав#а9е садр1аја 0-? мин

из социологије%

Обрада нови; садр1аја%

Средиш9и дио У8еницима $е бити указано 20 мин

(а шта да обрате па19у%

@


4/17

Провјера остварености задака

"авршни дио =одговара9е у8еника на 50 мин

Постав#ена пита9а>%

'стица9е к#у8ни; та8ака-шта

Треба упамтити%

') +Т!/'7+A(О-Т!&('B

Социологија !нтони .иденсG Оп$а Социологија Сали; Фо8о

) ТО< '")ОC!D+ (+СТ+)(! 7!*'(',!

У)О*(' *'О

Понав#а9е прет;одног градива%

4


5/17

Пита9а за понав#а9е:

5% (аведи представнике цикли8не теоријеH

2% су постале творнице и

0


6/17

јавила се индустријска производ9а% 'з )елике Nританије се парни строј проширио

по 8итавој !вропиE а из !вропе у +мерику%

(астанком индустрије по8и9е ново доба% + сама 'ндустрија је скуп #удски;

елатности које су окренуте производ9и робе и услуга% Тај појам оби8ноподразумијева и поелу радаE за разлику од обртаE ге се иста особа мо1е бринути

за цијели процес: производ9уE продају и управ#а9е% СтогаE индустрија оби8но

ук#у8ује велики број #уди%

Пла$ени рад је основна активност индустријског друштва и без истог индустријско

друштво напросто не постоји% У неиндустријским друштвима пла$ени рад никада

није био доминантан на8ин рада%

'ндустрија је промијенила свијет јер је то на8ин производ9е помо$у стројева% Од

неолита #уди су производили својим рукама и својом енергијомE а сада и; је

замијенио строј% У Nританији су по8ели настајати индустријски градови P

анц;естерE AиверпоолR #уди са села долазе радити у градове% У градовима се

по8и9у одвајати два дијела P дио у којем станују власници и ге су културна

средишта и дио ге 1иви радништво и ге су смјештене творнице%

Стројеви су се прво појавили у индустријиE онда у рударствуE а ускоро и у промету%

Промет је крвоток индустрије P довоз енергијеE радне снагеE транспорт робеRПарни строј је инспирирао #уде да по8ну тра1ити на8ин да тај строј покрене неко

возило па је 5M3?% године /оберт Фултон употријебио парни строј у (е9 Sорку на

броду P тако је настао пароброд% Од 5M40% године измеу !нглеске и С+*-а постоји

прва стална паробродска линија%

5M54% Степ;енсон је конструирао прву локомотиву P названа је /акета P на тај на8ин

изум#ен је влак% 'змеу индустријски; градова се по8и9у ширити 1е#езнице%

Прва пруга изграена је 5M20 и повезивала је анц;естер и Aиверпоол%

'ндустријско друштво- 'ндустријска револуција је стра;овито утјецала на #удско

друштво% (ајприје се јав#ају нови слојеви друштва - индустријска бур1оазија и

пролетаријат% 'ндустријска бур1оазија били су власници творница и подузетници%

Они 1еле потпуну слободу у привреди% Dој смета апсолутна монар;ија и влада који

O


7/17

контролира производ9у% 'сто тако не 1ели да итко одреује цијену производа него

1ели да произвоа8и на тр1ишту слободно конкуришу% ,ијене нека се одреују

према потра19и и производ9и производа% Dима треба радна снага која се мо1е

доселити у град и радити у индустрији% 'ндустријска бур1оазија још се називала и

либерална бур1оазија јер је тра1ила граанске демократске слободе% (а тај на8ин

би кметови постали слободни и могли би долазити радити у творнице%

'ндустријска бур1оазија је локомотива 5L% сто#е$а P дио друштва који ву8е

напријед%

'ндустријска револуција је утјецала на масовно ствара9е сирома;а у градовима и

на селу% *руги слој је радништво или пролетаријат% а9ина =власници> су богатиE а

ве$ина осиромашује% Производе се огромне коли8ине робе па је она страшно

јефтина% 'ндустријски производи су нај8еш$и јер је производ9а најбр1а% (агло

пропадају мануфактуре и обрти% (а тај на8ин се јавио процес пролетаризације%

Обртници затварају властите обрте и постају радници у индустрији%

Стројеве су могли приуштити велепосједнициE а оби8ни зем#орадници који су

имали ;ектар зем#е нису могли% (а велепосједима су се производиле исте културе

као и на малим посједима% еутимE велепосједници су могли снизити цијену

своји; производа јер имају огромне коли8ине и сигурно $е зарадитиE а се#аци не

смију снизити цијену своји; производа јер не би ништа зарадили% Се#аци су се

по8ели заду1ивати код ли;вара и онда нису имали 8име вратити дуг па су ли;вари

продавали сву се#акову имовину како би подмирили дуг% Тим се#ацима је

преостало само то да постану индустријски радници% 'ндустрија није могла

запослити све раднике и зато су наднице постале јако ниске% Понуда је огромнаE а

потра19а за радницима мала%

(а концуE тре$и вал је постиндустријско информати8ко друштвоE које на сцену

по8и9е ступати након 5L00% године% У најразвијенијим зем#ама данас је на сцени

сукоб измеу другог и тре$ег валаE који резултира великим промјенама у

те;нологијиE у производ9и информацијаE али и у на8ину миш#е9а и понаша9а

итд%

?


8/17

Постиндустријско друштвоE карактеризира неколико трендоваE и то:

T умјесто индустријског друштваE информати8ко друштвоE

T умјесто форсиране те;нологијеE висока те;нологија и емотивно про1има9еE

T умјесто националне привредеE свјетска привредаE

T умјесто кратког рокаE дуги рокE

T умјесто централизацијеE децентрализацијаE

T умјесто помо$и установамаE самопомо$

T умјесто представни8ке демокрацијеE партиципативна демокрацијаE

T умјесто ;ијерар;ијеE мре1на структураE

T умјесто или - или одлукеE вишеструке могу$ности избора%

Три подру8јаE заслу1ују дета#није анализеE на која вриједи обратити па19у% То јеE

прије свегаE постмодернизам као филозофска парадигма постиндустријског

друштва% С друге странеE то је информати8ко друштво као органска саставница

постиндустријског друштва и новог доба% (а концуE то је и процес глобализације

као ну1на резултанта постиндустријскогE информацијског друштва%

Постмодернизам као филозофска парадигма постиндустријског друштва

*анас доминира миш#е9е да индустријском друштву као филозофска парадигма

одговара појам UмодернаUE а постиндустријском друштву UпостмодернизамU% "а

модерну јеE дакакоE карактеристи8но да је одбацила традицију и усмјерила се на

модерно индустријско друштвоE умјесто бав#е9а прошлош$уE па19у је усмјерила

према западној рационалностиE знаностиE а све с ци#ем изазива9а промјенаE раста

и развоја у буду$ности%

Постмодернизам јеE прије свегаE у односу на модерну алтернативни приступ дава9а

смисла свијету% Он наглашава одбацива9е западне рационалности и ;егемоније

знаности%

M


9/17

Постмодернизам став#а нагласак на разли8итостиE фасциниран је иновацијом и

промјеномE воли мијеша9е стиловаE а толерантан је према расцјепканости и

нејасности%

Појам UпостмодернизамU се односи на најма9е двије димензије свијета: временско раздоб#е и културни стил%


10/17

систематизирану и усклаену информацију- представ#а главни стратегијски ресурс

друштва%

Они који стварају и дистрибуирају ово зна9еE тј% нау8нициE специјалисти за

компјутереE економистиE ин1е9ери и други професионалци сви; профилаE све вишепостају лидери друштвени; групаE смје9ују$и индустријалце и подузетнике

старога система%

(а нивоу културе присутно је одваја9е од карактеристика K радне етикеQ

индустријализмаE а #уди све више постају слободни да се упуштају у иновације и

у1ивају како на радном мјесту тако и у свом дома$ем 1ивоту% ' поред заним#иве

идеје и предвиа9а промјена да се примјетити да није само те;ни8ко-те;нолошки

напредак носилац друштвени; промјенаE ве$ је увјетован и уско везан и са

полити8ким и културним приликама% "ато промјене треба с;ватити и поимати као

интегралан друштвени процесE веома сло1ен и тешко предвидив за далеку

буду$ност%QV Фо8оE Сали;E СоциологијаE *ом штампе "еницаE "еницаE 2333%E стр%

202%W

Постмодернизам сеE осим тогаE мо1е сматрати и засебним културним стиломE 8ак

скупом културни; стилова који се разилазе од модерни;% Он скре$е па19у на

плурализам ти; стилова%

(еке од разлика индустрије и постиндустријеE односноE модерне и постмодерне

мо1емо виети на с#еде$ој табели:

'(*УСТ/'7С


11/17

асовна запосленост и релативно стална радна мјеста "апосленост овиси о

потребама тр1иштаE али и

о потенцијалима запосленика који 8есто сами

себи проналазе посао%


12/17

преиспитује привилегирани поло1ај одреени; скупина и појединаца и даје

прилику онима 8ији се глас ина8е не мо1е 8ути%

'нформацијско друштво као најбитнија саставница постиндустријског друштва

'нформацијско друштво за многе је синоним и за само постиндустријско друштво%

'нформацијско друштво је фаза у развоју #удске цивилизације која је управо на

елуE и у којој је информацијаE односно зна9еE и најве$а вриједност% 'нформацијско

друштво је незамисливо без информацијске те;нологије% (аравноE све то без #уди

не би зна8ило много%

"а разлику од традиционалног индустријског друштваE у којем је у првом плану

била производ9а материјални; добараE у информацијском се друштву те1иште

став#а на сасвим друге вриједности% 'сти8емо три подру8јаE која су посебно

зна8ајна:

а> прикуп#а9е информацијаE

б> производ9а зна9аE те

ц> пру1а9е услуга%

!вропаE у погледу примјене информацијске те;нологијеE заостаје за С+*% Стога је

!вропска комисијаE ве$ 2333% годинеE изашла с приједлогом мјера које би владезема#а !уропске Уније требале подузимати с ци#ем бр1ег уласка !вропе у

информацијско друштво% Посебице су зна8ајна три слиједе$а ци#а:

а> Увое9е сваког граанина у дигитално доба%

б> Ствара9е дигитално писмене !уропеE

ц> Осигурава9е да цијели процес буде друштвено при;ват#ив

*а би се ти ци#еви и постиглиE пакетом наведени; мјера се предла1у и

приоритетна подру8ја за акцију% еу 9имаE треба иста$и:

а> Увое9е европске младе1и у дигитално доба%

б> 7ефтинији приступ 'нтернетуE

ц> Потица9е електронског послова9аE

52


13/17

д> Факултетима и истра1ива8ким институтима треба осигурати брзе

комуникацијске каналеE

е> Потребно је максимизирати употребу мре1а и напредни; те;нологија за

пра$е9е здрав#аE за приступ здравственим информацијамаE за лије8ни8ку 9егу итд%

Приједлог мјера !вропске комисије на потица9у развоја информацијскога друштва

би озби#но морала с;ватити и Nосна и &ерцеговина% "а тоE постоје и прагмати8ни

разлози% (аводимо само неке од 9и;:

а> 'деју о информацијском друштву !вропа сматра битним елементом интеграцијеE

б> !вропска комисија прати напредак информацијског друштва и тума8и га као

мјеру спремности сваке од зема#а за интеграцију у !вропу%

ц> *а би се Nосна и &ерцеговина могла прибли1авати !вропској УнијиE од 9е се

о8екује да свјесно елује на развоју информацијскога друштваE те да подузима

кораке сли8не онима у зем#ама унутар Уније%

Све то нала1е да се и унутар Nи& одреди институција или тијело које би

координирало активности везане за информацијско друштво%

.лобализација као резултанта постиндустријског друштва

Прије свегаE треба ре$и да сам појам глобализације мо1емо дефинисати као Kја8а9е

свјетски; друштвени; односа који повезују уда#ена мјеста на такав на8ин да

локална дешава9а бивају обликована догаајима који се одвијају километрима

далеко и обратноQ% "а појам глобализације тј% 9еног дефиниса9а не постоји оп$а

сагласност шта све обу;ватаE све 8еш$е је употреб#авају и полити8ариE

теорети8ариE академициE економистиE правнициE културолозиE еколозиE социолози и

стру89аци разни; други; профила% *акле 9ено дефиниса9е итекако овиси од

аспекта са којег је посматрамо% Тако $е економиста глобализацију с;ватати као

процесс у којем имамо слободан проток робаE услуга и капитала % "а културолога

она је прилика за повезива9е разни; култура и цивилизацијаE ал и опасност од

губ#е9а културног идентитета ма9и; народа и тд%

5@


14/17

.лобализацију треба с;ватити као друштвени процес% Одговор на пита9е о каквом

се душтвеном процесу ради није једнозна8ан% "а једнеE глобализација је апсолутно

позитиван друштвени процес који резултира повезива9ем #уди у свим дијеловима

свијетаE ја8а9ем комуникација меу #удима без обзира на др1авне границе које и;

раздвајајуE убрзаним протоком робеE новца и капитала широм свијетаE економском

сарад9омE пријеносом и прерадом информација итд% "а другеE глобализација је

апсолутно негативан друштвени процес заснован на те19и најмо$нији;E да ради

своји; економски; интересаE оствари ;егемонију над 8итавим 8овје8анством%

Сагласност не постоји ни у вези с тим како би се тај новиE глобални свијетE требао

конституирати% 7едни сматрају да то треба у8инити преко засебни; меународни;

организација и институција% *ругиE заговарају ствара9е новог свјетског поретка у

којем би одлу8ују$у улогу имале привредно најразвијеније и најмо$није др1аве

савременог свијетаE а процес 9егова ствара9а би се извео преко меународни;

економски; институцијаE меународни; полити8ки; организацијаE те меународног

војног савеза%

У сваком слу8ајуE глобализација јесте процес планетарног повезива9а #уди -

појединацаE групаE организацијаE друштава - који је омогу$ен огромним

знанственим и те;ни8ко-те;нолошким напретком савременог свијета% У пита9у јеE

појава радијаE телевизије прије свегаE откри$е и масовна употреба компјутера и

9егова доступност све ширем кругу #удиE потом у најновије вријеме и интернета

који омогу$ује брзо шире9е информација и на великим уда#еностима%

ТакоеE 8и9еница је да глобализација мије9а свијетE као и наша гледа9а на свијет%

.лобална перспектива открива нам 8и9еницу да све ја8е везе са остатком свијета

зна8е да наши поступци имају пос#едице по другеE а да свјетски проблеми имају

пос#едице по нас саме% Примјер тога су недавна збива9а у 7апану:Q Утјецај

катастрофе у 7апану на Свијет

Пос#едице потреса у 7апану осје$ају се и да#еE а уз нуклеарнуE свијет би могла

погодити још једна криза P те;нолошка%

54


15/17

7апанске творнице к#у8не су за производ9у електронски; уреајаG око 23 посто

сви; полуводица и 43 посто сви; меморијски; 8иповаE који су саставни дијелови

мобителаE компјутера и камераE долази управо из 7апана% Тос;иба производи

меморијске 8ипове (+(* који се користе у иП;онеXимаE иПадXима и осталим

таблет-компјутерима%

,ијене ови; 8ипова вец су ско8иле 23 постоE а у творници јос увијек испитују

размјере стете и не знају датум поновног отвара9а% СонY је затворио седам

творница к#у8ни; за производ9у Nлу-раY дисковаE ПлаYСтатиона и литиј-ионски;

батерија%


16/17

*имензије глобализације

.лобализација се односи на 8и9еницу да сви све више 1ивимо у Kједном свијетуQE

тако да су појединциE групе и нације све више меусобно зависни% .лобализација

настаје спаја9ем полити8ки;E културни; и економски; фактора% 'знад свегаE узрокглобализације представ#а развој информационе и комуникационе те;нологије која

је пове$ала брзину и обим интеракција меу #удима широм свијета% Податак који

нам дово#но говори о развоју комуникације у свијету јесте Kда је по8етком 2333%

било само 033 милиона претплатника мобилне телефоније и 203 милиона

корисника интернета% По8етком 2355% број претплатника мобилне телефоније

премашио је пет милијардиE а број корисника интернета двије милијардеE додао је

главни тајник кровне меународне телекомуникацијске организације &амадоун

Тоуре E организација која елује у оквиру Уједи9ени; народа% Према статистици

'ТУ-а око 2E3M милијарди #уди - односно више од сваког тре$ег становника

свијета - UсурфалоU је интернетом 2353%QV ;ттп:ZZ999%пословни%;рZвијестиZброј-

корисника-интернета-у-свијету-досегнуо-2-милијарде--5?3203%аспF =Приступ#ено

50%34%2355>W

"+)/(' *'О

Провјера усвојеног градива у току 8аса:

5% (аведите неке од карактеристика индустријског и постиндустријског друштваH

2% У информацијском друштву се акценат став#а на три подру8ја% (аведи која су то

подру8јаI

@% *ефинирај својим рије8има појам K.лобализацијаQ

5O


17/17

5?

56245356 priprema nastavne jedinice iz sociologije

Documents