5_1 … · web viewТабела 5.1 Спецификација предмета на...

Табела 5.1

Спецификација предмета на студијском програму докторских студија

Р. Б. Назив предмета1. Теоријске и експерименталне методе истраживања2. Математика - одабрана поглавља 3. МКЕ – идентификација мехатроничких структура4. Савремени технички материјали 5. Специјална електронска мерења6. Аморфни материјали, наноматеријали и нанотехнологије7. Електроника - поглавља8. Одабрана поглавља из метрологије9. Сензорика10. Компоненте САУ11. Рачунарски системи за рад у реалном времену12. Дигитална обрада сигнала13. Технике пројектовања савремених микроконтролерских система14. Динамика машина – одабрана поглавља15. Преносници снаге и кретања - поглавља 16. Одабрана поглавља из електромоторних погона17. Соларни системи18. Логистика – одабрана поглавља19. Одабрана поглавља из индустријске роботике20. Пројектовање мехатроничких система

Назив предмета: Теоријске и експерименталне методе истраживањаНаставник или наставници: Алекса М. Маричић Статус предмета: Обавезан предметБрој ЕСПБ: 5Услов: НемаЦиљ предметаПроучавање физичких основа на којима се заснива рад експерименталних метода значајних за истраживања вазаних за примену у електротехници.Исход предмета Оспособљавање студената за коришћење експерименталних метода у истаживачком раду, са посебним нагласком на важност непрекидног праћења тога експеримента. Способност анализе експерименталних резултата.Садржај предметаТеоријска наставаОсновне врсте научних истраживања. Tеоријска и експериментална истраживања. Увод у експериментална истраживања. Планирање експеримента. Корелација резултата истраживања две и више експерименталних метода. Истраживачке методе које се примењују у електроенергетици, рачунарској техници и савременим материјалима.Термоелектричне истраживачке методе, термомагнетне истраживачке методе, рендгеноструктурне методе, термичке методе, метода мерења термоелектромоторне силе (ТЕМС).

Практична настава Аквизиција података и рачунарска обрада експерименталних резултата. Симулационе методе у експерименталним истраживањима. Експериментални истраживачки рад у лабораторији применом експерименталних метода, који се односе на конкретну проблематику модула у оквиру студијског програма.Препоручена литература [1] S. K. Chapman, The Surface Image: A Scanning Electron Microscopy Revolution, European Microscopy and Analysis, May 1992. [2] A. M.Maričić, M. M.Ristić, Sinteza i karakterizacija materijala, CMS Beograd, Tehnički fakultet Čačak, Beograd-Čačak 1997.[3] P. Grivet, Electron, part 2, Oxford, Pergamon Press, 1972.[4] E Zschech, CWhelan and T Mikolajick, Materials for InformationTechnology, Springer-Verlag London Limited 2005.Број часова активне наставе 3 Теоријска настава: 2 Практична настава: 1Методе извођења наставеТеоријска настава, експериментални студијски истраживачки рад у лабараторији.

Оцена знања (максимални број поена 100)Семинарски рад- 20

Експериментални истраживачки рад са презентацијом- 30Усмени испит- 50

<<<Листа свих предмета

Назив предмета: Математика- одабрана поглављаНаставник или наставници: Вера Д. Лазаревић Статус предмета: Изборни предметБрој ЕСПБ: 10Услов: НемаЦиљ предметаOспособљавање студената да овладају напредним техникама нумеричке математике, као и да у стручним предметима праве и решавају математичке моделе применом статистичких метода у техници.Исход предмета Студент је компететан да у пракси и на докторским студијама у стручним предметима користи методе нумеричког и статистичког решавања математичког модела.Садржај предметаТеоријска настава

Апроксимација функција. Хермитеов интерполациони полином. Сплајн интерполација. Итеративни процеси и конвергенција. Аиткенов делта 2 процес. Нумеричко решавање система нелинеарних једначина, диференцијалних, интегралних и комплексних једначина. Условне расподеле. Параметарске оцене. Нецентриране оцене. Бајесове оцене. Тестирање хипотеза. Анализа варијанси. Линеарна регресија и корелација. Поступци независни од расподеле. Примена у техници.

Практична настава Примена математичких софтверских алата (Statistika, Excel, Mathematica, SPSS, Mаtlab) за реализацију статистичких и нумеричких метода при решавању проблема електротехнике и рачунарства.Препоручена литература [1] Д. Тошић, Увоg у нумеричку анализу, Академска мисао, Београд, 2004.[2] Д. Радуновић, Нумеричке метоgе, , Академска мисао, Београд, 2000.[3] Д. Херцег, Ђ. Херцег, Нумеричка математика, Стилос, Нови Сад, 2003.[4] З. Ивковић, Математичка статистика,Научна књига, Београд, 1980. [5] В. Јевремовић, Ј. Малишић, Статистичке метоgе у метеорологији и инжењерству,

Савезни хидрометеоролошки завод, Београд, 2002. [6] М. Меркле, Вероватноћа и статистика, Академска мисао, Београд, 2010.[7] В. Лазаревић, М. Ђукић, Инжењерска математика, Технички факултет у Чачку, Чачак,

2010.Број часова активне наставе: 7 Теоријска настава: 4 Практична настава: 3Методе извођења наставеКласична предавања уз коришћење рачунара и савремених математичких софтверских пакета, консултације. Студијски истраживачки рад.

Оцена знања (максимални број поена 100)Семинарски рад- 50

Усмени део испита- 50


Назив предмета: МКЕ – идентификација мехатроничких структураНаставник или наставници: Марко С. ПоповићСтатус предмета: Изборни предметБрој ЕСПБ: 10Услов: НемаЦиљ предметаЦиљ овог предмета је упознавање студената са теоријом и праксом решавања проблема носећих структура применом нумеричке методе, односно методе коначних елемената (МКЕ). У оквиру предмета се изучавају основи теорије, статика носећих конструкција, динамика носећих конструкције, а све кроз примену МКЕ. У самој реализацији предмета доминира инжењерски приступ коришћења МКЕ и његова приман у пракси.Исход предмета Изучавањем овог предмета стичу се основна знања о теорији и примени методе коначних елемената у анализи носећих конструкција. Након овог курса, студент је способљен је да самостално решава реалне проблеме из области анализе носећих конструкција, користећи одговарајућу методологију и адекватан софтвер.Садржај предметаТеоријска наставаОсновне једначине еластомеханике. Метод помераја. Облици коначних елемената (штап, троугао, четвороугао, тетраедар). Матрице крутости. Састављање укупне матрице крутости система.Прорачун статике простих носећих структура. Основе динамичке једначине коначног елемента и носеће структуре. Инерционе матрице. Метод концентрисаних сила. Слободне осцилације носећих структура. Практична наставаНа вежбама се решавају практични примери из свих области које се обрађују на предавањима, дају упутства и врши преглед самосталних радова (пројеката). Проблеми дати у оквиру пројектних задатака, анализирају се и решавају у оквиру савремених софтверских решења. Такође, врши се анализа добијених резултата, након чега се реализује оптимизација конструкција према предходно задатим критеријумима.Препоручена литература [1] Калајџић, М.,Метоg коначних елемената“, Машински факултет, Београд, 2000.[2] Секуловић, М., „Метоg коначних елемената“, Грађевинска књига, 1988.[3] Јовановић, М., Јовановић, Ј., "CAD/FEA практикум за пројектовање у машинству", Машински факултет, Ниш, 1994.[4] Shih, R., „Introduction to Finite Element Analysis Using SolidWorks Simulation 2012“, SDC Publications, 2012[5]Olek C Zienkiewicz, Robert L Taylor, J.Z. Zhu„The Finite Element Method: Its Basis and Fundamentals“, Butterworth-Heinemann, 2013.Број часова активне наставе: 7 Теоријска настава: 4 Практична настава: 3Методе извођења наставеПредавања и вежбеУ оквиру предавања студент се упознаје са теоријским основама потребним за разумевање материје и израду практичних примера. На вежбама се стичу практична знања и вештине примене методе коначних елемената у пракси, као и примена специјализованих софтвера у решавању практичних инжењерски проблема. Провера знања се изводи кроз решавање и одбрану пројектних задатака.Урађени и одбрањени пројектни радови обезбеђују услов полагања завршног испита.Оцена знања (максимални број поена 100)

Активност у току предавања – 15; Пројектни задаци – 35;

Завршни испит – 50<<<Листа свих предмета

Назив предмета: Савремени технички материјалиНаставник или наставници: Бранка А. Јордовић, Златан Н. ШошкићСтатус предмета: Изборни предметБрој ЕСПБ: 15Услов: НемаЦиљ предметаУпознавање са значајем и карактеристикама нових материјала у савременој инжењерској пракси,могућностима њихове примене као и перспективама примене у области технике.Исход предмета Овладавање основним знањима из области савремених материјала (карактеристике, примена,избор), који имају првенствено примену у савременој електротехници.Садржај предметаТеоријска наставаУвод у примену материјала. Композитни материјали са полимерном матрицом замикроелектронику. Материјали за електромагнетну заштиту. Структурални композити са self-sensing угљеничним влакнима. Материјали за контролу корозије на бази цемента ојачаничеликом. Примена угљеничних влакана субмикронског пречника. Електрично понашањеразличитих типова материјала. Температурна зависност електричног отпора. Диeлектрично,електромагнетно, термоелектрично, електрохемијско понашање материјала.Практична наставаЕкспериментална мерења. Карактеризација различитих материјала у погледу структуре,механичких и физичких својстава.Препоручена литература [1] Deborah D.L. Chung, Applied Materials Sciense, CRC Press LLC, 2001.[2] K.G.Budimski, M.K.Budimski, Engineering Materials: Properties and Selection, Prentice Hall 2002[3] L. F. Nielsen, Composite Materials, Springer-Verlag Berlin Heidelberg 2005.[4] P. Knauth, J. Schoonman, Eds. Nanocomposites, Springer- New York, NY 2008.Број часова активне наставе: 10 предавања: 5 Студијски истраживачки рад: 5Методе извођења наставеПредавања, консултације, студијски и истраживачки рад у лабораторији.Оцена знања (максимални број поена 100)

Активност у току предавања- 10 Урађен и одбрањен семинарски рад- 40

Усмени испит- 50


Назив предмета: Специјална електронска мерењаНаставник или наставници: Слободан Р. Ђукић Статус предмета: Изборни предметБрој ЕСПБ: 15Услов: НемаЦиљ предметаУпознавање са потребама за специјалним електронским мерењима у различитим областима истраживања, као и са самим методама мерења

Исход предмета Овладавање техником мерења електричних параметара компоненти које се користе у различитим областима истраживања

Садржај предметаТеоријска наставаТеоријски опис следећих електронских мерних уређаја: стабилизовани извори напајања, електронски волтметри, генератори функција, фреквенцметри, осцилоскопи са меморијом, дигитални осцилоскопи, RLC метри, AD-DA конвертори, уређај за испитивање магнетских карактеристика материјала.

Практична настава Практичан рад са електронским уређајима као што су: стабилизовани извори напајања, електронски волтметри, генератори функција, фреквенцметри, осцилоскопи са меморијом, дигитални осцилоскопи, RLC метар, AD-DA конвертори, уређај за испитивање магнетских карактеристика материјала.

Препоручена литература [1] R. A. Witte, Electronic Test Instruments Analog and Digital Measurement, 2002.[2] D Dallet, J Machado da Silva, Dynamic Characterisation of Analogue-to-Digital Converters, Springer, Berlin Heidelberg New York 2006.[3] Упутства за употребу одговарајућих инструмената- user manual

Број часова активне наставе: 10 Теоријска настава: 5 Практична настава: 5Методе извођења наставеНастава је комбинација предавања и менторског рада. Докторанти стичу теоријско знање из области специјалних електронских мерења као и практично знање у руковању појединим специјализованим инструментима. Стечено знање у току семестра проверава се у форми израде кратких пројектних задатака, као и кроз усмену проверу.

Оцена знања (максимални број поена 100)Експеримент – 20,

Презентација пројекта - 20усмени испит – 60


Назив предмета: Аморфни материјали, наноматеријали и нанотехнологијеНаставник или наставници: Небојша С. Митровић, Александра С. Kалезић-ГлишовићСтатус предмета: Изборни предметБрој ЕСПБ: 15Услов: НемаЦиљ предметаУпознавање са значајем аморфних материјала, наноматеријала и нанотехнологија, могућностима и ограничењима примене, као и перспективама синтезе аморфних и наноматеријала и примене у новим областима технике.Исход предмета Овладавање основним знањима из области структуре и примене савремених аморфних материјала и наноматеријала као и из области постојећих нанотехнологија.Садржај предметаТеоријска наставаУвод у наноматеријале и нанотехнологије. Историјат наноматеријала. Утицај наноструктурног фактора на особине материјала. Атоми, кластери и наноматеријали. Промена својстава материјала у корелацији са наноструктурисањем елемената њихове грађе. Промена механичких својстава. Механизми ојачавања и повишења жилавости. Магнетне особине кластера. Класификација магнетних наноматеријала. Монодоменске честице код феримагнетних нанопрахова. Оптичке особине наноматеријала. Абсорпција светлости полупроводничких наноматеријала. Перспективе и процена правца развоја наноелектронске индустрије.

Практична настава Синтеза наноструктура. Основне операције у нанотехнологијама. Процеси и технологије добијања ултрафиних прахова метала и оксида. Хемијске и физичке методе синтезе нанопрахова. Плазма поступак синтезе, ласерска синтеза. Добијање наноструктура трансформацијом аморфних материјала.Препоручена литература [1] A. Inoue, K. Hashimoto (ed.), Amorphous and Nanocrystalline Materials, Springer-Verlag, Berlin 2001.[2] B. Idzikowski, P. Svec. M. Miglierini (ed.), Properties and Applications of Nanocrystalline Alloys from Amorphous Precursors, Kluwer Academic Publishers, Dordrecht, 2005.[3] J. Šestak, M. Holeček, J. Malek (ed.), Some Thermodynamic, Structural and Behavioral Aspects of Materials Accentuating Non-crystalline States, Institute of Physics, Academy of Sciences of Czech Republic, Pilsen 2009.[4] G. Schmid (ed.), Nanotechnology, Assessment and Perspectives, Springer, Berlin Heidelberg New York 2006.[5] A Korkin E GusevJ Labanowski S Luryi, (ed.), Nanotechnology for Electronic Materials and Devices, Springer, Berlin Heidelberg New York 2007.[6] D Sellmyer, R Skomski, (ed.), Advanced Magnetic Nanostructures, Springer, Berlin Heidelberg New York 2006.[7] M J. Jackson, Micro and Nanomanufacturing, Springer, Berlin Heidelberg New York 2007.Број часова активне наставе 10 Теоријска настава: 5 Практична настава: 5Методе извођења наставеПредавања, консултације. Студијски истраживачки рад.

Оцена знања (максимални број поена 100)Домаћи задатак- 20Семинарски рад- 30



Назив предмета: Електроника - поглављаНаставник или наставници: Слободан Р. ЂукићСтатус предмета: Изборни предметБрој ЕСПБ: 15Услов: НемаЦиљ предметаУпознавање са основним карактеристикама електронских кола. Детаљно упознавање са начином рада сложених електронских кола и њиховим карактеристикама.

Исход предмета Овладавање техником анализе и пројектовања сложенијих електронских кола са различитим врстама појачавача.

Садржај предметаТеоријска наставаОперациони појачавачи – идеални и реални. Танзисторски појачавачи снаге. Појачавачи снаге са операционим појачавачима. Негативна повратна спрега. Типови негативне повратне спреге: редно-редна, редно-паралелна, паралелно- редна и паралелно-паралелна. Пројектовање појачавача са негативном повратном спрегом. Линеарни осцилатори. Осцилатори као кола са позитивном повратном спрегом. Осцилатори са кристалом кварца. Једносмерни извори напајања. Стабилисани извори напајања са негативном повратном спрегом. Стабилисани извори напајања у интегрисаној техници. ПСПИЦЕ програм као софтверски алат за анализу електронских кола.Практична наставаСимулација рада електронских кола помоћу ПСПИЦЕ програма, као и њихова лабораторијска анализа.

Препоручена литература [1] С. Ђукић: Линеарна електроника, Технички факултет Чачак, 2006 година, ISBN 86-7776-031-8, COBISS.SR-ID 135691276.[2] A. R. Hambley, "Electronics-a top down approach to computer aided cicuit design", Prentice Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1994.[3] A. Sedra, K. Smith, Microelectronic Circuits, Oxford University Press, New York, US, 2004.[4] M. H. Rashid, Microelectronic Circuit: Analysis & design, Thomson Learning, US, 1998.Број часова активне наставе: 10 предавања: 5 Студијски истраживачки рад: 5

Методе извођења наставеПредавања, рачунске вежбе, рад у лабораторији.

Оцена знања (максимални број поена 100)Израда семинарског рада - 20

Писмени део- 50; Усмени део – 30;


Назив предмета: Одабрана поглавља из метрологијеНаставник или наставници: Аленка М. МиловановићСтатус предмета: Изборни предметБрој ЕСПБ: 15Услов: НемаЦиљ предметаСтицање знања из теоријске, законске и примењене метрологије и оспособљавање за самостални истраживачки рад из предметне области.Исход предмета Познавање теоријске, примењене и законске метрологије. Способност за самостално решавање реалних проблема у метрологији.Садржај предметаТеоријска наставаМерење и метрологија. Међународне и националне метролошке институције. Анализа извора грешака и сметњи при мерењу. Метролошке карактеристике средстава мерења. Методе обраде резултата мерења и утврђивање мерне несигурности. Примена рачунарских компоненти у метрологији, у прикупљању и обради мерних података.

Практична настава Обрада резултата мерења на конкретним примерима мерења електричних и неелектричних величина.

Део наставе се оgвија кроз самостални студијски истраживачки рад.Студијски истраживачки рад обухвата активно праћење примарних научних извора, систематизацију релевантних извора, анализу одабраних поглавља, решавање конкретног проблема (експеримент и обрада резултата мерења), као и писање научног рада из предметне области и припрема радова за публиковње на конференцијама и у часописима.

Препоручена литература [1] Semyon G. Rabinovich, Measurements Errors and Uncertainties, Theory and Practice", Third

Edition, Springer, 2005. [2] П. Дудуковић, М. Ђекић, Електрична мерења, Чачак 1997.[3] ЕIA, Expression of the Uncertanity of Measurement in Calibration, Europian Coorporation for

Accreditation,1999. [4] E. O. Doebelin, Measurement Systems: Aplication and Design, McGraw Hill, New York 1990.[5] А. Миловановић, М. Бјекић, Б. Копривица, Виртуелна инструментација, Технички

факултет,Чачак, 2010., ISBN 978–86–7776–100-4.[6] Љ.Р.Голубовић, Електрична мерења неелектричних величина, Прво издање, Чачак - Бања

Лука, 2005 .Број часова активне наставе: 10 Теоријска настава: 5 Практична настава: 5Методе извођења наставеПредавања, консултације, домаћи задаци, реализација мерења

Оцена знања (максимални број поена 100)Израда и одбрана семинарског рада- 50

Теоријски део испита- 50


Назив предмета: СензорикаНаставник или наставници: Небојша С. Митровић Статус предмета: Изборни предметБрој ЕСПБ: 15Услов: НемаЦиљ предметаПрипрема за истраживачки рад у области сензора.Исход предмета Способност мерења карактеристика сензорских компоненти (импедансе, индуктивности, капацитивности, Q-фактора) до високих фреквенција и избора сензора оптималне осетљивости. Способност обављања термовизијских анализа у области примене сензора.Садржај предметаТеоријска наставаТехничке карактеристике и примене сензора. Карактеризација и тестирање сензорских компоненти (индуктивност, капацитивност, импеданса, Q-фактор). Практичан рад на RLC-метру до високих учестаности где се развијају специфични ефекти. Развој магнетоимпедансног сензора и примене. Термовизијски сензори и системи. Тумачење и презентација добијених резултата.Преглед најновијих резултата у области сензорике кроз научне радове.

Практична настава Део наставе се реализује кроз самостални истраживачки рад у области сензорике. Студијски истраживачки рад обухвата активно проучавање научне литературе, организацију и извођење експеримената, обраду података, писање научног рада из научне области којој припада тема докторске дисертације.

Препоручена литература [1] Н. Митровић, Сензори – физички принципи и примене, WUS Austria, ТФ Чачак 2005.[2] Jacob Fraden, Handbook of Modern Sensors, Physics, Design and Application, AIP Press 2004.[3] Xavier P.V. Maldague, Theory and Practice of Infrared Tehnology for Nondestructive Testing, John Wiley & Sons 2001.[4] K. H. J. Buschow, Handbook of Magnetic Materials, Vol. 15, Elsevier, B.V. Amsterdam, 2003.[5] Научни часописи из области сензорике: Sensors and Actuators A: Physical, Sensors and Materials, Sensors.Број часова активне наставе 10 Теоријска настава: 5 Практична настава: 5Методе извођења наставеПредавања, консултације. Студијски истраживачки рад.

Оцена знања (максимални број поена 100)Домаћи задатак- 20Семинарски рад- 30



Назив предмета: Компоненте САУНаставник или наставници: Новак Р. НедићСтатус предмета: Изборни предметБрој ЕСПБ: 15Услов: НемаЦиљ предметаУпознавање студената са компонентама система аутоматског управљања базираних на мехатроничком принципу и интелигенцији.

Исход предмета Способност студента да познаје и врши анализу засновану на научној методологији хибридних компоненти САУ.Садржај предметаХибридне компоненте САУ. Интелигентне компоненте САУ. Електрохидрауличне сервокомпоненте и сервосистеми. Електропнеуматске сервокомпоненте и сервосистеми. Интелигентни сензори. Сензори у роботици.

Препоручена литература [1] Н. Недић, “Истраживање и развој електрохидрауличких и електропнеуматских сервосистема”, МАШИНСТВО ЗА XXI ВЕК, Нови Сад 1995. (научна монографија).[2] М. Поповић, "Сензори у роботици" ВЕШ, Београд ,1996.[3] В. Филиповић, Н. Недић, ПИД регуалтори, Машински факултет Краљево, Научна монографија, 2008.[4] M. Jelali, A. Kroll, Hydraulic Servo-systems, Modeling, Identification and Control, Springer, 2004.[5] Н. Недић, Анализа и синтеза електрохидрауличких и електропнеуматских компоненти и сервоситема високе тачности и поновљивости, Машински факутет Краљево, 2003.

Број часова активне наставе: 10 предавања: 5 Студијски истраживачки рад: 5Методе извођења наставеНастава се изводи „на табли“ уз коришћење мултимедијалних садржаја и симулационих и експерименталних примера.Оцена знања (максимални број поена 100)

Семинарски рад – 55;Усмени део испита – 45;


Назив предмета: Рачунарски системи за рад у реалном временуНаставник или наставници: Александар С. ПеулићСтатус предмета: Изборни предметБрој ЕСПБ: 15Услов: Сигнали и системи, Дигитална обрада сигналаЦиљ предметаОсновни циљ предмета је синтеза стечених знања из рачуанарске технике усмерена на примену савремених алата за развој система за рад у реалном времену. Посебан циљ предмета је оспособљавање студентата за самосталан рад при пројектовању рачунарског система за комуникацију са физичким окружењем и сензорским системима.

Исход предмета Овладавање теоријским, методолошким и практичним знањима развоја система за рад у реалном времену, упознавање са хардверским компонентама реалног процеса, стицање основних спознаја о начинима комуникације, сензорима и интегрисањем у комплексан систем за рад у реалном времену кроз теоријске основе и решавање практичних проблема.

Садржај предметаТеоријска наставаПроцес и ток пројектовања. Окружења за симулацију и синтезу. Напредне методе и напредни језици за опис хардвера. Пројектовање сложенијих рачунарских компоненти. Интеграција са централном процесорском јединицом. Пројектовање микроконтролера. Превођење реалних физичких величина. Рачунари у процесу управљања. Начини приступа комуникационим медијумима.

Практична настава Практична реализација: пројектовање микроконтролера, превођење реалних физичких величина. Рачунари у процесу управљања, начини приступа комуникационим медијумима.Препоручена литература [1] Proakis, J. Digital Сommunications, 4th ed. NJ, McGraw-Hill, 2000.[2] Rappaport, T. Wireless Communications, Principles and Practice. Prentice-Hall,Inc, 1996.[3] Stallings, W. Data and Computer Communiacation, Prentice-Hall,Inc, 1997.[4] А. Пеулић, Ж. Чучеј, Даљинско управљање и комуникације, БиоИРЦ, Крагујевац, 2010. [5] Научни часописи из области пројектовања рачунарских система.Број часова активне наставе 10 Теоријска настава: 5 Практична настава: 5Методе извођења наставеПрезентације и дискусија о изабраним темама; консултације; израда пројектног задатка;студијски истраживачки рад

Оцена знања (максимални број поена 100)Активност у току предавања (дискусија о изабраним темама) – 20,

Презентација урађеног пројектног задатка – 30,Усмени испит - 50


Назив предмета: Дигитална обрада сигналаНаставник или наставници: Предраг Б. Петровић Статус предмета: Изборни предметБрој ЕСПБ: 15Услов: НемаЦиљ предметаОвај курс има за циљ да студентима који се определе за дигиталну обраду сигнала, пружи сва потребна знања о дигиталној обради и њеној примени. Потребно је утврдити знања са дипломских студија о дигиталним сигналима како у временском, тако и у фреквентном домену, дигиталним филтрима и методама за њиховог пројектовања. Циљ овог курса је да прошири и продуби знања доктораната кроз упознавање са напреднијим алгоритмима и апликацијама дигиталне обраде сигнала.Исход предмета Овладавање основним алгоритмима обраде сигнала у дискретном времену и најважнијим трансформацијама дискретних сигнала, закључно са алгоритмима за брзу Фуријеову трансформацију.Упознавање са дигиталним филтрима се врши кроз примере, а потом проучавају теоријски основи и методе пројектовања. Студент ће научити да изабере оптималну структуру за реализацију и да пројектује сложене системе за дигиталну обраду сигнала.Овладавање методама за естимацију спектра сигнала, као и адаптивне системе, а кроз практичан рад сиче искуства са Matlab DSP Toolbox-ом и Simulink-ом.Садржај предметаТеоријска наставаПрактични аспекти АД и ДА конверзије и теореме о одабирању. Трансформације дискретних сигнала и везе међу њима (ZT, FTD, DFT). Брза FT и брза конволуција. Примери дигиталних FIR и IIR филтара и њихове карактеристике. Основне методе пројектовања дигиталних филтара (уз упоѕнавање Matlab DSP Toolbox-а). Методе пројектовања и избор структуре за реализацију оптималних дигиталних FIR и IIR филтара. Multirate системи. Адаптивни системи. Естимације спектра (уз упознавање Matlab Simulink-a).Практична настава Вежбе су аудиторне, током којих се преко примера из праксе и примера из збирки задатака студенте упознаје са наставним јединицама које су претходно обрађене на теоријској настави. Део наставе се одвија кроз самостални рад у области алгоритама дигиталне обраде сигнала.Препоручена литература [1] J. Proakis, D. Manolakis, Digital Signal Processing-Principles, Аlgorithms, Applications, Prentice Hall, 1996.[2] E. Ifeachor, B. Jervis, Digital Signal Processing-A Practical Approach, Prentice Hall, 2001.[3] S. Mitra, Digital Signal Processing-A Computer Based Approach, McGraw-Hill, 2005.[4] М. Поповић, Дигитална обраgа сигнала, Академска мисао, Београд, 2006.[5] П. Петровић, М. Стевановић, Дигитална обрада и реконструкција сложених наизменичних сигнала, Технички факултет Чачак, 2007.Број часова активне наставе 10 Теоријска настава: 5 Практична настава: 5Методе извођења наставеНастава је комбинација предавања и менторског рада. Самостални део рада докторанта је подржан са неопходним презентацијама у Microsoft PowerPoint-u, видео материјалом. Менторски се пролази кроз одабрана поглавља са циљем продубљивања одређених знања са дипломских студија. Докторанти стичу практично искуство у раду са софтверским алатима за дигиталну обраду сигнала и са развојним платформама за ДСП на којима врше имплементацију алгоритама.

Оцена знања (максимални број поена 100)активност на предавањима- 10

урађен и одбрањен семинарски рад- 40усмени испит- 50


Назив предмета: Технике пројектовања савремених микроконтролерских системаНаставник или наставници: Александра С. ПеулићСтатус предмета: Изборни предметБрој ЕСПБ: 15Услов: НемаЦиљ предметаОвај уводни предмет се фокусира на теме које се односе на пројектовање, програмирање и управљање микроконтролерским системима. Теме покривене у овом предмету обухватају: архитектура и програмирање микроконтреолерског система, И/О и интерфејси управљачких програма за микроконтролерске сисетме и драјвере, ОС примитиве за временско ограничење, планирање, комуникацију и синхронизацију, технике за управљање ресурсима које се користе у реалном времену, концепте на којима се базирају микроконтролерски системи као што су обраде сигнала и повратна спрега.Исход предмета Овладавање теоријским, методолошким и практичним знањима развоја микроконтролеских, упознавање са хардверским компонентама реалног микроконтролерског процеса, овладавање начинима комуникације, сензорима и интегрисањем у комплексан микроконтролерски систем кроз теоријске основе и решавање практичних проблема.Садржај предметаТеоријска наставаПроцес и ток пројектовања. Окружења за симулацију и синтезу. Напредне методе и напредни језици за опис хардвера. Пројектовање сложенијих рачунарских компоненти. Интеграција са централном процесорском јединицом. Пројектовање микроконтролера. Превођење реалних физичких величина. Начини приступа комуникационим медијумима.Практична настава Практична реализација:Пројектовање микроконтролера. Превођење реалних физичких величина. Микроконтролери у процесу управљања. Начини приступа комуникационим медијумима.Препоручена литература [1] S.R. Ball, Embedded Microprocessor Systems:Real Word Design, Reading, Mass.: Elsevier, 2003[2] Rappaport, T. (1996). Wireless Communications, Principles and Practice. Prentice-Hall,Inc.[3] Stallings, W. (1997). Data and Computer Communiacation. Prentice-Hall,Inc.[4] A.Peulić, Ž.Čučej, Daljinsko upravljanje I komunikacije, BioIRC, Kragujevac, 2010[5] Електронски материјал у облику ППТ фајлова

Број часова активне наставе: 10 предавања: 5 Студијски истраживачки рад: 5Методе извођења наставе- презентације и дискусија о изабраним темама; консултације; израда пројектног задатка; - студијски истраживачки рад; провера знања: самостална израда пројектног задатка; завршни испит у усменом обликуОцена знања (максимални број поена 100):

Активност у току предавања (дискусија о изабраним темама) – 20;Презентација урађеног пројектног задатка – 40;

Усмени испит – 40;


Назив предмета: Динамика машина – одабрана поглављаНаставник или наставници: Радомир В. СлавковићСтатус предмета: Изборни предметБрој ЕСПБ: 15Услов: НемаЦиљ предметаОвладавање методологијом теоријске и експерименталне анализе динамике машина и елемената машинских система како би се негативан утицај динамчких појава на саму машину или околну технолошку опрему (машине, мерни уређаји...) свео на што је могуће мању меру.Исход предмета Студент је овладао знањима о методологијама теоријске и експерименталне анализе динамике машина као и знањима о смањењу нивоа негативних утицаја динамичких појава како на саму машину тако и на околну технолошку опрему.Садржај предметаТеоријска наставаОсновне карактеристике динамичких оптерећења машина, механизам принудних и самопобудних вибрација, принципи креирања динамичких модела машинских система, динамички модели са једним или више степени слободе кретања. Линеарни и нелинеарни динамички модели. Моделирање структура машинских система методом коначних елемената, методом концентрисаних маса и методом крутих тела. Диференцијалне једначине осциловања структура машинских система. Модална анализа (сопствене вредности, сопствени вектори). Динамичка стабилност машина. Динамика машина у временском и фреквентном домену. Пригушене вибрације код машина. Технике виброизолације, методе експерименталне идентификацијединамике машина. Модули софтверског система ANSYS за анализу динамике носећих и ротационих структура машинских система. Практична настава Припрема студента за самостално истраживање писане литературе, стручних часописа и web potral-a и решавање конкретних проблема динамике машина.Препоручена литература [1] H. Dresig, F. Holzweißig, Dynamics of Machinery Theory and Applications, Springer, 2010.[2] Д. Хартог, Вибрације у машинству, Грађевинска књига, Београд, 1972.[3] К. В. Фролов, Теория механизмов и машин, Высш. шк., Москва, 1987.[4] I.M. Rabinovič, BauDynamik – Handbuch, VEB Verlag für Bauwesen Berlin, 1979.[5] J. T. Broch, Mechanical Vibration and Shock Measurements, Brüel&Kjaer, 1980.[6] L. Rusov, Mehanika III – Dinamika, Naučna knjiga Beograd, 1975

Број часова активне наставе: 10 предавања: 5 Студијски истраживачки рад: 5Методе извођења наставеПредавања коришћењем мултимедијалних алата, семинарски радови.

Оцена знања (максимални број поена 100)Два семинарска рада – 50 поена;

Завршни, усмени, део испита - 50 поена.


Назив предмета: Преносници снаге и кретања - поглављаНаставник или наставници: Звонимир С. Југовић, Марко С. ПоповићСтатус предмета: Изборни предметБрој ЕСПБ: 15Услов: НемаЦиљ предметаЦиљ овог предмета је упознавање студената са проблематиком решавања преноса снаге и кретања код мехатроничких система. Циљ је да студенти теоријска и практична знања из области механичких преносника, као и њихову примену у различитим мехатроничким системима. Такође, предмет изучава и област оптимизације преносника, као и напредне технике и технологије за конструкцију и израду механичких преносника. Такође, предмет обухвата примену методе коначних елемената у анализи напонско деформационог стања најважнијих елемената зупчастих, фрикционих, каишних и ланчастих преносника.Исход предмета Изучавањем овог предмета стичу се основна знања отеоријским основама механичких преносника и њиховој примени у преносу снаге и кретања код мехатроничких система.Садржај предметаТеоријска наставаМеханички преносници, подела и дефиниције. Зупчасти преносници (кинематика и прорачун). Фрикциони преносници(кинематика и прорачун). Каишни преносници(кинематика и прорачун). Ланчасти преносници(кинематика и прорачун). Метод коначних елемената у анализи механичких преносника. Напонско деформационо стање вратила и кућишта. Програмска подршка при анализи механичких преносника.Практична наставаНа вежбама се решавају практични примери из свих области које се обрађују на предавањима, дају упутства и врши преглед самосталних радова (пројеката). Проблеми дати у оквиру пројектних задатака, анализирају се и решавају у применом савремених техника и савремених софтверских решења.Препоручена литература [1] Јанковић, Љ., Подмазивање зупчастих преносника великих снага, Факултет техничких

наука, Чачак, ИСБН 86-81745-59, 2000.[2] Николић, В., Механичка анализа елемената зупчастих преносника, Факултет

инжењерских наука, Крагујевац, ИСБН 86-80581-41-0, 1999.[3] Марјановић. Н., Оптимизација зупчастих преносника снаге, Факултет инжењерских

наука, Крагујевац, ИСБН 978-86-80581-99-6, 2007.[4] Танасијевић, С., Механички преносници, Југословнеско друштво за трибологију,

Крагујевац, ИСБН 86-23-43041-7, 1994.[5] Росић, Б., Планетарни преносници унутрашњи цилиндрични парови, Машински

факултет, Београд, ИСБН 86-7083-463-4, 2003. [6] Ристивојевић, М., Митровић Р.,Расподела оптерећења – зупчасти парови и котрљајни

лежаји, Машински факултет и Чигоја штампа, Београд, ИСБН 86-7558112-2, 2002.Број часова активне наставе: 10 предавања: 5 Студијски истраживачки рад: 5Методе извођења наставеПредавања коришћењем мултимедијалних алата и примена специјализованих софтвера у решавању практичних инжењерски проблема.Оцена знања (максимални број поена 100):

Активност у току предавања – 15;Пројектни задаци – 35;

Завршни испит – 50.


Назив предмета: Одабрана поглавља из електромоторних погонаНаставник или наставници: Мирослав М. БјекићСтатус предмета: Изборни предметБрој ЕСПБ: 15Услов: положени предмети из области електричних машина, електромоторних погона и регулација електромоторних погонаЦиљ предметаСтицање додатних знања из области електомоторних погона и регулације електромоторних погона. У зависности од интересовања студент сам бира једну од понуђених области из које добија конкретан пројекти задатакИсход предмета Оспособљавање студента за самостално решавање конкретног постављеног задатка из области електромоторних погона.Садржај предметаТеоријска наставаДинамичке карактеристике погона. Реализација регулационе структуре помоћу аналогних и дигиталних електронских кола. Изведбе регулисаног погона напајаног претварачима енергетске електронике. Примена векторског управљања на асинхрони мотор. Синтеза регулационе структуре. Утицај промене параметара мотора на перформансе векторски регулисаног погона. Синхрони мотори у електромоторном погону.Практична настава Рад у лабораторији из напред наведених садржаја. Препоручена литература [1] Boldea, I. Nasar, S. A., Electric drives, Taylor&Francis Group, 2006. [2] Boldea, I., Tutelea, L. Electric Machines Steady State, Transients, and Design with MATLAB, CRC

Press Taylor&Francis Group, 2010.[3] El-Hawary E. M., Principles of electric machines with power electronic applications, The Institute

of Electrical and Electronics Engineers, 2002.[4] Hughes, A., Electric motors and drives fundamentals types and applications, Third edition,

Newnes, 2006.[5] Kenjo T., Electric motors and their controls, Oxford University press, 1991.[6] Mohan N., ADVANCED ELECTRIC DRIVES analysis, control and modelling using SIMULINK,

MNPERE, 2001.[7] Quang N. P., Dittrich J. Vector control of three-phase AC machines, Springer, 2008.[8] Subrahmanyam V., Electric drives concepts and applications, Mc Graw Hill, 1996.[9] Sul S. Control of Electric Machine Drive Systems, IEEE Press, 2011.[10] Vas P, Artificial-intelligence-based electrical machines and drives, Oxford Universit press,1999.

[11] Vukosavić S. Digital Control of Electrical Drives, Springer, 2007.Број часова активне наставе 10 Теоријска настава: 5 Практична настава: 5Методе извођења наставеПредавања, консултације. Студијски истраживачки рад.

Оцена знања (максимални број поена 100)Пројектни задатак- 50Усмени део испита- 50


Назив предмета: Соларни системиНаставник или наставници: Снежана М. Драгићевић Статус предмета: Изборни предметБрој ЕСПБ: 15Услов: НемаЦиљ предметаСтицање знања о технички искористивим потенцијалима, могућностима и значају експлоатације соларне енергије. Разумевање принципа и технологија добијања електричне енергије из соларне енергије. Укључивање студената у научноистраживачки рад у области конверзије енергије сунца у електричну енергију.Исход предмета Развој научних и стручних кадрова у области соларне енергетике. Студенти треба да поседују знања која ће им омогућити да самостално решавају практичне и теоријске проблеме у овој области.Садржај предметаТеоријска наставаOдабрана поглавља из области мерења и анализе ресурса енергије Сунца. Термодинамички процеси и анализа конверзије соларне енергије у електричну. Нове генерације соларних ћелија. Утицај обновљивих извора електричне енергије на животну средину. Принципи економског вредновања обновљивих извора електричне енергије.

Практична настава Део наставе на предмету се одвија кроз самостални студијски истраживачки рад и мерења на лабораторијском соларном систему.Препоручена литература [1] A. Luque, S. Hegedus, Handbook of Photovoltaic Science and Engineering, John Wiley & Sons, 2010.[2] Duffie, J.A., Beckman, W.A., Solar Engineering of Thermal Processes, Third Edition, John Wiley & Sons, 2006.[3] C.J. Chen, Physics of Solar Energy, John Wiley & Sons, 2011.Број часова активне наставе 10 Теоријска настава: 5 Практична настава: 5Методе извођења наставеКласична предавања заједно са индивидуалним радом током израде практичног рада.

Оцена знања (максимални број поена 100)Презентација пројекта - 40



Назив предмета: Логистика – поглавља Наставник или наставници: Срећко Н. ЋурчићСтатус предмета: Изборни предметБрој ЕСПБ: 15Услов: НемаЦиљ предметаОсновни циљ изучавања овог предмета је да студенти стекну знања о савременим и перспективним производним и логистичким процесима, као и знања за одговарајуће логистичке подршке за разне врсте произвоних и услужних процеса.Исход предметаСтечена знања омогућавају примену логистичке концепције у функцији дефинисаних циљева као што су: оптимална набавка потребних материјала и информација, распоред радних места, одређивање минималних транспортних трошкова, одређивање максималне добити, заштита животне средине и др.Садржај предмета Појам, ресурси и логистички концепт: Логистички процеси и карактеристике логистичке концепције за дрфинисане системе и процесе. Ресурси логистике у разним областима пословања. Логистички концепт као сегмент маркетинга у дефинисаним процесима. Функције логистике: Набавка и континуитет снабдевања како материјалима тако и подацима за дефинисане процесе, (прибављање информација, опредељивање, избор оптималних снабдевача), модели и системи набавке. Логистика складиштења за дефинисане системе и процесе: типови складишта, величина простора за складиштење, оптимизација складишта, технологија складиштења, складишна техника, аутоматизација складишта. Размештај опреме. Корелације: капацитет-трошкови-коришћење капацитета. Логистика транспорта и транспортни процеси за дефинисане системе и процесе. Анализa, логистичко моделирање и смулација за дефинисане системе и процесе.Вежбе: Вежбе се изводе моделирањем и симулацијом решевања практичних проблема логистичким концептом за дефинисане сидтеме и процесе.Практична настава: Студент треба да буде укључен у процесе пројектовања, израде и контроле конкретних процесаза дефинисане системе и процесе.Други облици наставе, Студијски истраживачки радДео наставе треба да се реализује кроз самостални истраживачки рад у области логистике дефинисаних система и процеса.Студијски истраживачки рад обухвата активно проучавање научне литературе, писање научних радова из научне области којој припада тема докторске дисертације.Препоручена литература[1] Ћурчић, С., Пантелић, Т.: Логистички системи, Технички факултет, Чачак, 2005.[2] Ћурчић С.,Драгићевић С., Милуновић С., Ђурић М.:Могућности коришћења биомасе и отпадног дрвета од комуналних система за добијање различитих облика енергије, Технички факултет Чачак, 2010.[3] QuentinGraftonR., AdamowiczW., Dupont, D., NelsonH., Hill, R.J., Renzetti, S. (2004): TheEconomics of the Environment and Natural Resources. Blackwell Publ.[4] Ћурчић С., Марић А.:Реинжењеринг производних система, Технички факултет,Чачак, 2011.Број часова активне наставе: 10 предавања: 5 Студијски истраживачки рад: 5Методе извођења наставеПредавања, консултације. Студијски истраживачки рад.Оцена знања (максимални број поена 100)

Активност у току предавања- 15;Пројекат- 35;

Усмени део испита- 50.


Назив предмета: Одабрана поглавља из индустријске роботикеНаставник или наставници: Бранислав A. Боровац, Иван Р. МилићевићСтатус предмета: Изборни предметБрој ЕСПБ: 15Услов: НемаЦиљ предметаЦиљ предмета је да се, у складу са својим претходним знањем и интересовањима, студенти упознају са класичним и новим областима индустријске роботике и да се уведу у истраживачку проблематику.Исход предмета Исход предмета су знања и способност студента да разумеју проблематику, посебно напредне области, индустријске роботике и да се у укључе у истраживачки рад из ове области.Садржај предметаТеоријска наставаОсновни појмови и дефиниције, хомогене трансформације, кинематика робота (директни и инверзни проблем), Денавит-Хартенбергова нотација, Јакобијан, синтеза трајекторија, динамика робота, управљање роботима, програмирање робота,сензори у роботици и њихова примена, примена робота у индустријским задацима.Практична настава Део наставе на предмету се одвија кроз самостални студијски истраживачки рад у области индустријске роботике.Студијски истраживачки рад обухвата активно праћење примарних научних извора, организацију и извођење експеримената истатистичку обраду података, нумеричке симулације, писање рада из уже научно наставне области којој припада темадокторске дисертације.Препоручена литература [1] M. Vukobratović, D. Stokić, Control of Manipulation Robots, Control of Manipulation Robots, Springer, ISBN 3-540-11629-X,SBN 0-387-11629-X.[2] M. Vukobratović, M. Kirćanski, Kinematics and Trajectory Synthesis of МanipulationRobots,Springer Verlag, ISBN 3-540-13071-3.[3] M. Vukobratović, D. Stokić, N.Kirćanski, Non-adaptive and Adaptive Control of Manipulation Robots, Springer, ISBN 3-540-13073-X,ISBN 0-387-130.[4] M. Spong, S. Hutchinson, M.Vidyasagar, Robot Modelling and Control, John Wiley & Sons, ISBN-10 0-471-64990-2, ISBN-13.[5] L. Sciavicco, B. Sicilijano, Modelling and control of robot manipulators, Springer - Verlag, ISBN 1-85233-221-2[6] Б. Боровац, Г. Ђорђевић, М.Рашић, М. Раковић, Индустријска роботика, (у припреми)[7] Б. Боровац, Г. Ђорђевић, М.Рашић, М. Раковић, Збирка задатака из индустријске роботике, (у припреми)Број часова активне наставе: 10 предавања: 5 Студијски истраживачки рад: 5Методе извођења наставеУ зависности од броја студената настава може бити класична (предавања, консултације) или менторска. Облици наставе сеприлагођавају броју студената и изабраним поглављима.

Оцена знања (максимални број поена 100)Семинарски рад – 50 поена;

Усмени део испита – 50 поена.

Назив предмета: Пројектовање мехатроничких системаНаставник или наставници: Радомир В. Славковић, Синиша С. Ранђић, Мирослав М. БјекићСтатус предмета: Изборни предметБрој ЕСПБ: 15Услов: НемаЦиљ предметаОвладавање фондом знања потребним за компентентну синтезу структуре мехатроничког решења, дефинисање извршног механизма, управљачког модула и алгоритма рада. Развијање креативне способности да се за задати проблем постави идејно мехатроничко решење које ће на оптималан начин задовољити потребне техничке захтеве. Исход предмета Располагање инжињерским способностима да се изведе квалитетна синтеза механизама, електронског и процесорског модула као кључних подсклопова мехатроничког решења. Прецизно решавање директног инжењерског задатка синтезе оригиналног мехатроничког решења са интеграцијом конкретних модула и елемената.Садржај предметаТеоријска наставаМехатронички систем, карактеристични примери, патенти у овој области, структура мехатроничког решења, појам мехатроничко пројектовање, CAx - технологије за пројектовање. Систем анализа и дефинисање мехатроничког система као објекта, погонске и механичке структуре мехатроничких система, сензори и актуатори, управљачки хардвер и софтвер.Практична настава Интеграција компоненти мехатроничког система у целину, дијаграми симулација и анализа функција мехатроничког система.Препоручена литература [1] A. Sekulić, Projektovanje mehanizama, Mašinski fakultet, Beograd, 1998. [2] К. Janschek, Mechatronic Systems Design Мethods, Models, Concepts, Springer, 2012.

[3] S. Arya, M. Oneil, G. Pincus, Design of structures and foundations for vibrating machines,1984.

[4] http://www.scribd.com/doc/36001356/Design-of-Structures-Foundations-for-Vibrating-Machines

Број часова активне наставе: 10 предавања: 5 Студијски истраживачки рад: 5Методе извођења наставеПредавања, консултације. Студијски истраживачки рад.Оцена знања:

Пројекат- 50;Усмена одбрана пројекта – 50.


http://www.scribd.com/doc/36001356/Design-of-Structures-Foundations-for-Vibrating-Machines

http://www.scribd.com/doc/36001356/Design-of-Structures-Foundations-for-Vibrating-Machines

5_1 … · web viewТабела 5.1 Спецификација предмета на...

Documents