42041432-finansijski-izvestaji

Uticaj finansijskih izvetaja na donoenje poslovnih odluka

UVODU cilju prikazivanja znaaja finansijskog izvetavanja, sadraja finansijskih izvetaja i analize istih, ovaj rad je podeljena na sedam celina. U prvom poglavlju predstavljena je istorija finansijskih izvetaja i raunovodstva uopte. Nain izvetavanja u naoj zemlji, godinji zavrni raun i postupak predzakljunog knjienja, koji prethodi izradi zavrnog rauna su razraeni u drugom poglavlju. U narednom, treem delu ovog rada je detaljnije razraen pojam finansijskih izvetaja. Dat je pregled bilansa stanja, bilansa uspeha i izvetaja o novanim tokovima. U odeljku koji je posveen bilansu stanja, prikazana je njegova struktura i sadraj i razraene su pojedine najznaajnije stavke. Na isti nain prikazan je sadraj i struktura bilansa uspeha i izvetaja o novanim tokovima. Za svaki izvetaj dat je primer kako bi trebalo da izgleda, kao i primer izvetaja konkretnog preduzea. etvrto poglavlje bavi se finansijskom analizom. U ovom delu objanjen je sam pojam finansijske analize, vrste koje postoje, tehnike obavljanja iste, kao i instrumenti i postupci kojima se to postie. U nastavku ovog poglavlja razraene su metode finansijske analize, pa je tako dat prikaz i postupak obavljanja racio analize, vizuelne analize, analize pomou rauna pokria, analize bilansa pomou neto-obrtnog fonda, Cash flow i Funds flow analize. Objanjen je mehanizam svake od ovih analiza, kao i nain njihovog sprovoenja. Sledee, peto poglavlje je praktian rad. Dat je primer bilansa stanja i bilansa uspeha preduzea Mas-promet d.o.o. iz Novog Sada. Na osnovu ovih podataka, za poslednje tri godine, sastavljen je izvetaj o tokovima gotovine. esto poglavlje predstavlja zakljuak ovog rada. Poslednje, sedmo poglavlje je spisak literature korien prilikom izrade rada.

1


1. Istorija finansijskih izvetaja i raunovodstvaIstorija raunovodstva je stara koliko i sama civilizacija. Raunovodstvo predstavlja jednu od najznaajnijih profesija u ekonomiji i poslovanju. Njegov razvoj bio je uslovljen razvojem privrede, s jedne strane, i pojavom novca kao merila vrednosti i platenog sredstva, s druge strane. Sve dok su proizvodne snage bile na nivou razvoja naturalne proizvodnje, proizvodnje robe za samog proizvoaa, nije se oseala potreba za raunovodstvenom evidencijom. Ukoliko je tada i vrena razmena, ona je obavljana putem trampe, roba jedne upotrebne vrednosti razmenjivala se za robu druge upotrebne vrednosti, u istom momentu, zbog ega nisu ni nastajali duniko-poverilaki odnosi i nije ni bilo potrebno evidentirati takvu razmenu. Meutim, kada je razvoj proizvodnih snaga omoguio proizvodnju i za trite, dolo je i do razvoja trgovine. Tada poinje da se osea potreba za evidencijom, jer treba znati ko kome i koliko duguje, odnosno ko, koliko i od koga potrauje, s jedne strane, i kolika je zarada trgovca, s druge strane. Pojavom akumulacije omoguen je razvoj banaka, gde se javljaju kreditni odnosi, a samim tim i potreba za evidencijom, da bi se znali dunici i poverioci i da bi se utvrdila zarada po osnovu kamate. Tragovi raunovodstvene evidencije otkriveni ve kod antikih naroda uglavnom su sa podruja bankarskih poslova. Jo u XVIII veku p.n.e. u Vavilonu u Zakonu kralja Hamurabija ukazuje se kakva se evidencija morala voditi sa podruja dunikopoverilakih odnosa. Vremenom se prvo u antikoj Grkoj, u bankarskim poslovima, javljaju i koriste dve knjige ephemerid i trapezitica grammata. Prva knjiga koja je predstavljala hronoloku evidenciju svih poslovnih dogaaja, a druga raune (konta) klijenata. Potom se prve knjigovodstvene evidencije javljaju u Egiptu i Rimu. U kasnom srednjem veku dolazi do procvata italijanskih gradova i naglog razvoja trgovine, to je uslovilo i nagli razvoj knjigovodstvene evidencije. Najstarija sauvana poslovna knjiga, odnosno samo njena dva lista potiu iz 1211. godine. Zatim postepeno dolazi do prelaska sa prostog na dvojno knjigovodstvo. Najstarija knjiga voena po metodu dvojnog knjigovodstva potie iz 1340. godine. Summa et Aritmetica, Geometria, Propotioni et Proportionalita je, zahvaljujui svom poglavlju Particularis de Computis et Scripturis (Details of Accounting and Recording) posveenom dvojnom knjigovodstvu jedna od najvanijih knjiga ikad napisanih. Summa je bila jedna od prvih knjiga tampanih na Gutembergovoj maini, to joj je i omoguilo da se rairi po celoj Evropi. Kako je u knjizi i objanjeno, ako je sve dobro uraeno, knjigovoa moe, sabirajui sva dugovanja na desnoj strani i sva potraivanja na desnoj, sastaviti probni bilans, pri emu zbirovi sa obe strane moraju biti jednaki. U suprotnom, postoji greka koja se mora pronai ispraviti. Ovaj sistem je bio lak za primenu i ispunjavao je zahteve poslovanja, tako da se vrlo brzo proirio.

2

Uticaj finansijskih izvetaja na donoenje poslovnih odluka Savremeno poslovanje zahteva trenutno izvetavanje o aktivnostima i pokazateljima poslovanja preduzea. Trend u informatikoj eri je konceptualizacija i implementacija raunovodstva kao informacionog sistema u vidu baze podataka, koji obuhvata sve kvantitativne i kvalitativne aktivnosti kompanije. Konkretno, finansijsko izvetavanje ima istoriju dugu vie od 170 godina. Tokom ovog perioda, sve do danas, razvoj finansijskih izvetaja je iao uzlaznom putanjom. Meutim, dva finansijska izvetaja, ija je vrednost sve do danas ostala neosporena su Bilans stanja i Bilans uspeha. Dugi niz godina primarni finansijski izvetaj bio je Bilans stanja, sluei pri tome, prvenstveno interesima poverilaca i kreditora, koji su u njemu pronali instrument za obraun kapaciteta pokria dugova. Poetkom XX veka, bilans poinje sluiti i drugim svrhama, u prvom redu potrebama menadmenta preduzea, koji je u njemu pronaao finansijski izvetaj koji prezentuje salda realnih tokova, kao i salda monetarnih tokova. Drugi finansijski izvetaj, Bilans uspeha takoe ima bitnu funkciju a to je da slui analizi procesa stvaranja bogatstva od strane preduzea, kao i, s druge strane, sueljavanju prodate proizvodnje i odnosne potronje, dopunjeno rezultatima vanrednih operacija iz kojih proizilazi periodini rezultat, kao osnova kontrole poslovnog procesa, polaganja rauna, oporezivanja i obrauna statistikih agregata. Pratei razvoj raunovodstva, to se glavnog cilja bilansa tie, razvile su se tri bilansne teorije, odnosno tri shvatanja, i to: statiko dinamiko i organsko. Savremena raunovodstvena nauka se uglavnom temelji na osnovama dinamikog shvatanja bilansa. Glavna svrha bilansa, po statikom shvatanju, je utvrivanje imovinskog poloaja preduzea. Vremenom su se izdvojile dve forme statike teorije bilansa, i to: starije (nerazvijeno) i novije (razvijeno) shvatanje bilansa. Da bi se utvrdio pravi uspeh konkretnog preduzea, potrebno je na kraju njegovog poslovnog ivota sastaviti totalni raun uspeha, u kome su svi prihodi identini primanjima, a rashodi izdvajanjima. Razliiti interesi nalau preduzeu potrebu razlaganja ukupnog poslovnog ivota na periode to e usloviti sastavljanje periodinog rauna uspeha. Problem je prisutan kod izraunavanja periodinog rezultata za pojedine periode razloenog ukupnog poslovnog ivota, odnosno za krae vremenske periode, iz prostog razloga, to u njima svi poslovi nisu dovedeni do finala, u smislu da sva primanja i izdvajanja nisu dospela, u periodu koji se posmatra. Problem je reen na taj nain, to je Schmalnbach (uveni nemaki profesor, tvorac dinamikog shvatanja bilansa) pored niza izdaci-primici, uveo i niz rashodiprihodi. Ako se razume prethodno stanje, odnosno prolo poslovanje, to je prvi korak za analizu postojeeg stanja i pripremu za budue poslovanje. Naime, ukoliko smo upoznati sa sadanjom finansijskom situacijom, daleko je lake kroz analizu finansijskih izvetaja razmotriti mogue pravce budueg poslovanja preduzea. Kako 3

Uticaj finansijskih izvetaja na donoenje poslovnih odluka bi se u voenju finansijske politike preduzea bilans posmatrao kao dinamika kategorija, primenjuje se sistem analize vie uzastopnih bilansa stanja. Jedino takva finansijska analiza daje osnovu za realnije zakljuke, to je vano za pravilno voenje finansijske politike preduzea.

2. Finansijsko izvetavanje u naoj zemljiIz ciljeva i zadataka knjigovodstva i bilansa proizilaze zahtevi za finansijskim izvetavanjem. Instrumenti koji treba da zadovolje odreene potrebe podreeni su ovim ciljevima i zadacima. Knjigovodstvo i bilans nemaju svoje samostalne ciljeve, ve treba da zadovolje zahteve razliitih korisnika. Sutinski posmatrano, svi oni koji se koriste informacijama sadranim u instrumentima finansijskog izvetavanja su: interni (u poslovnom subjektu) i eksterni (van poslovnog subjekta) korisnici. Zahtevi brojnih korisnika (u raunovodstvenoj teoriji i praksi) zadovoljavaju se putem sledeih obrazaca: Bilansa stanja, Bilansa uspeha, Izvetaja o novanim tokovima (Bilans tokova gotovine), Izvetaja o promenama na kapitalu, Napomena uz finansijske izvetaje. Pomenuti dokumenti zajedno struktuiraju godinji (zavrni) raun. Finansijski izvetaji ine osnovnu sadrinu baze finansijskih izvetaja i izvor podataka za Registar podataka o bonitetu koji se vodi u Narodnoj banci Srbije i predstavljaju znaajni element u sistemu makroekonomskog informisanja na nivou zemlje.

2.1. Godinji (zavrni) raunSkup vie osnovnih dokumenata kojima se prikazuje ekonomska situacija poslovnog subjekta smatra se godinjim (zavrnim) raunom. Njime se vri svoenje rauna o efikasnosti poslovanja za proteklu godinu. Godinjim raunom se pravi godinji prosek sa ciljem sagledavanja uspenosti rada i obezbeenja uslova za korektivne akcije u buduim obraunskim periodima, pri tom imajui u vidu kontinuitet poslovanja u duem vremenskom periodu. Mogunost za korektivne akcije ne bi postojala ukoliko bi se efikasnost poslovanja sagledavala na kraju ivotnog ciklusa rada poslovnog subjekta. Godinjim raunom menadment polae raune o svom radu pred vlasnicima kapitala. Znaaj mu je takoe bitan i za sagledavanje potovanja zakonitosti u poslovanju poslovnog subjekta. Svaki poslovni subjekt na kraju poslovne godine sastavlja godinji raun. Kod nas se on sastavlja na dan 31.12. tekue godine. U svetu se poslovna godina zavrava razliito. U najveem broju zemalja to je 31.12., ali u nekima je to i: 31.03.; 30.06.; 30.09. tekue godine, itd.

4

Uticaj finansijskih izvetaja na donoenje poslovnih odluka Izrada zavrnog rauna ne vri se samo na kraju godine (kao tekueg poslovnog perioda) ve i kod statusnih promena (razdvajanja, spajanja, steaj, likvidacija, sanacija, itd.). Prezentacija i obelodanjivanje finansijskih izvetaja predviena je Zakonom o raunovodstvu i reviziji, kojim je propisano da pravno lice i preduzetnik sastavljaju i prezentuju finansijske izvetaje za tekuu poslovnu godinu sa stanjem na dan 31.12. tekue godine. Svi obveznici revizije iz lana 30. Zakona obavezni su da Bilans stanja i Bilans uspeha, Izvetaj o novanim tokovima, Izvetaj o promenama na kapitalu, zajedno sa miljenjem revizora, obelodane najkasnije do datuma isteka sedam kalendarskih meseci tekue godine u sredstvima javnog informisanja ili putem Web site-a. Godinjim raunom se na kraju poslovne godine utvruje stanje sredstava i izvora sredstava, kao i rezultat poslovanja za proteklu godinu. Godinji raun sastavlja se na osnovu podataka utvrenih inventarisanjem i usklaenih sa knjigovodstvenim stanjem. Stoga, pre sastavljanja godinjeg rauna je neophodno izvriti usklaivanje knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem, tj. izvriti tzv. predzakljuna knjienja.

2.2. Predzakljuna knjienjaNa kraju godine, nakon knjigovodstvenog obuhvatanja svih poslovnih dogaaja neophodno je sainiti godinji raun. Njegova izrada iziskuje sprovoenje tzv. predzakljunih knjienja, koja imaju za cilj da usklade knjigovodstveno sa stvarnim stanjem. Tekuim knjienjima ne mogu se obuhvatiti sve promene vrednosti sredstava (aktive) i izvora sredstava (pasive), npr. kaliranje, kvar, lom, manjkovi, itd., usled ega dolazi do neslaganja izmeu knjigovodstvenog i stvarnog stanja. Knjigovodstveno stanje treba da bude veran odraz stvarnog stanja. Predzakljuna knjienja obuhvataju: vremensko razgranienje rashoda i prihoda izmeu prethodne i naredne godine, knjigovodstveno obuhvatanje vikova i manjkova, knjigovodstveno obuhvatanje otpisa nekretnina, postrojenja i opreme, knjigovodstveno obuhvatanje neplativih spornih potraivanja, razvijanje aktivno - pasivnih i pasivno - aktivnih rauna, usklaivanje sintetike i analitike evidencije, preiavanje meovitih rauna.

5


3. Finansijski izvetaji strukturni elementi zavrnog raunaFinansijski izvetaj ini set propisanih obrazaca, u kojima obveznik, prema Zakonu o raunovodstvu i reviziji, daje prikaz svog finansijskog poloaja i poslovnih promena u izvetajnoj godini. Prilikom sastavljanja finansijskih izvetaja, obveznici revizije primenjuju Meunarodne standarde finansijskog izvetavanja (MRS/MSFI), a mala pravna lica, ogranci stranih pravnih lica i preduzetnici Pravilnik o nainu priznavanja i procenjivanja imovine, obaveza, prihoda i rashoda malih pravnih lica i preduzetnika (Slubeni glasnik RS, br. 106/06). Saglasno raunovodstvenoj regulativi, finansijski izvetaj velikog i srednjeg pravnog lica i ogranaka stranog pravnog lica sadri: bilans stanja, bilans uspeha, izvetaj o tokovima gotovine, izvetaj o promenama na kapitalu, statiki aneks i napomene uz finansijske uzvetaje. Finansijski izvetaj malog pravnog lica, ogranaka stranog pravnog lica i preduzetnika, sadri: bilans stanja, bilans uspeha, statiki aneks. Finansijski izvetaji se sastavljaju uz potovanje naela nastanka poslovnog dogaaja i naela stalnosti poslovanja i moraju imati odreena kvalitativna obeleja (razumljivost, vanost, znaajnost, pouzdanost, blagovremenost) koja ih ine korisnim za donoenje ekonomskih odluka. Cilj finansijskog izvetavanja jeste da obezbedi informacije o finansijskom poloaju i uspenosti poslovanja obveznika koje su znaajne za korisnike finansijskih izvetaja prilikom donoenja ekonomskih odluka. Korisnici informacija koje su sadrane u finansijskim izvetajima su sadanji i potencijalni vlasnici, poverioci, kreditori, dobavljai, kupci, zaposleni, dravni organi i ira javnost. Vlasnici, investitori, banke, drava, menaderi, direktori i svi zaposleni u raznim preduzeima zainteresovani su za poslovni uspeh preduzea. Iz tog razloga prate poslovanje preduzea preko finansijskih izvetaja, koji se daju na uvid nezavisnim revizorskim firmama da bi se potvrdila njihova ispravnost i tanost. Finansijski izvetaji sa svojim pozicijama daju uvid u finansijsko stanje preduzea.

6


Finansijski izvetaji pokazuju, sa knjigovodstvenog aspekta, vrednost imovine preduzea i obaveza u odreenom periodu.

3.1. Bilans stanja (Balance sheet)Bilans stanja prua informacije koje se tiu likvidnosti i solventnosti preduzea odreenog dana. Analiza likvidnosti ukljuuje poreenje kratkorone sposobnosti kompanije da zaradi novac i kratkoronih potraivanja koja ima. Likvidnost pokazuje sposobnost kompanije da odgovori redovno na potraivanja i obaveze koje moraju biti podmirene u narednih godinu dana. Likvidnost prvenstveno interesuje kreditore i potencijalne kreditore. Sredstva sa kojima preduzee posluje se prikazuju u bilansu stanja. Re bilans potie od latinske rei ''bilanx libra'', to znai vaga sa 2 tasa. Bilansom se polae raun o pozitivnim i negativnim rezultatima, uspesima i neuspesima koji prate poslovanje preduzea. Bilans stanja je sloen i sastoji se iz rauna odnosno salda rauna aktive i passive. Bilansne pozicije predstavljaju u bilansu vrednost svake kategorije sredstava i izvora sredstava. Obzirom da svako sredstvo ima svoj izvor, osnovna karakteristika bilansa stanja je bilansna ravnotea, koja se vidi po tome to je vrednost svih pozicija na levoj strani u aktivi jednaka vrednosti svih pozicija na desnoj strani bilansa u pasivi, odnosno osnovna bilansna jednaina moe se prikazati odnosom: aktiva = pasiva, to izraava kvantitativnu ravnoteu leve i desne strane bilansa. Ukoliko bilans stanja nije u ravnotei, to znai da bilans i ne postoji. Ukoliko finansijski rezultat nije raspodeljen, on se iskazuje u bilansu stanja, ime se uspostavlja ravnotea izmeu aktive i pasive. Pozitivan finansijski rezultat, koji predstavlja viak aktive nad pasivom, iskazuje se u pasivi, dok se negativan finansijski rezultat iskazuje u aktivi, jer predstavlja manjak aktive prema pasivi. Bilans moe biti prikazan u vidu jednostranog rauna, pri emu se prvo prikazuje aktiva, a ispod nje pasiva; ili u vidu dvostranog rauna, pri emu se levo prikazuje aktiva, a desno pasiva. Bilansne pozicije u aktivi bilansa stanja za preduzea ralanjene su prema principu rastue likvidnosti, a sve pozicije pasive prema principu rastue dospelosti. To znai da manji stepen likvidnosti imaju pozicije koje ine stalnu imovinu od stavki koje ine obrtnu imovinu, a u okviru toga gotovina i gotovinski ekvivalenti imaju najvei stepen likvidnosti. U pasivi, pak, osnovni kapital ima najdui rok dospelosti, odnosno najkrae su one obaveze koje su dospele, a nisu izmirene prema poveriocima. Postoji ustaljena ili propisana forma, sadraj i raspored pozicija bilansa, koja se naziva bilansna ema. Formom bilansa odreuje se broj kolona, njihov naziv, smetaj aktive i pasive, kao i razmetaj i naziv pojedinih delova i pozicija aktive i pasive.

7


Najprostije reeno, bilans stanja je izvetaj o onome to preduzee poseduje i to duguje u odreenom vremenskom trenutku. Razlika izmeu onoga to preduzee poseduje i onoga to duguje, predstavlja akcionarski kapital. Kao to je jedan od ciljeva kompanije da povea profitabilnost, drugi je da povea akcionarski kapital. U sutini su oni usko povezani. Dakle, bilans stanja je finansijski izvetaj koji pokazuje finansijsko stanje, odnosno vrednost imovine i izvore imovine preduzea na odreeni dan za odreeni period. Imovina koja se lako ili u bliskoj budunosti moe pretvoriti u gotovinu ili novac, naziva se tekua ili obrtna imovina. Gotovina, hartije od vrednosti, dospela potraivanja i zalihe su tekua imovina. Od svih navedenih oblika tekue imovine oekuje se da se u periodu do godinu dana mogu pretvoriti (konvertovati) u gotovinu. Druga vrsta imovine je fiksna ili stalna imovina, koja se u poslovnom procesu ne moe pretvoriti u gotovinu odmah ili u roku do godinu dana, ili u toku jednog obraunskog perioda, ali se upotrebom ili korienjem ove imovine u poslovanju stvara gotovina. Fiksna imovina je materijalne prirode, poput opreme ili fabrike, ili nematerijalne, kao to je patent, idejni projekat, kompjuterski projekat, itd. Akcionarski kapital (Equity) je udeo akcionara u kompaniji izmeren po raunovodstvenim pravilima. Kao to je ve reeno, zove se i knjigovodstvena vrednost kompanije. U raunovodstvu je akcijski kapital uvek imovina umanjena zaobaveze; to je takoe zbir ukupnog kapitala koji su platili akcionari,plus svaka dobit koju kompanija zaradi od svog poetka,minus dividende koje su isplaene akcionarima. Dobit se moe ostvariti u bilo kom periodu, i akcijski kapital e u bilansu pokazati porast, i obrnuto. Vremenom, odeljak za akcijski kapital u bilansu stanja pokazujeakumulac iju dobiti ili gubitaka u poslovanju; stavka se zove nerasporeena dobit (gubici). Tekue obaveze, kao to su dospeli rauni na naplatu, su obaveze koje zahtevaju isplatu sa rauna preduzea u okviru tekue godine poslovanja. Dugorone obaveze su dugovi koji dospevaju na naplatu nakon isteka perioda od godinu dana.

3.1.1. Struktura bilansa stanjaTekue obaveze, kao to su dospeli rauni na naplatu, su obaveze koje zahtevaju isplatu sa rauna preduzea u okviru tekue godine poslovanja. Dugorone obaveze su dugovi koji dospevaju na naplatu nakon isteka perioda od godinu dana.

8


U aktivi se imovina grupie prema funkciji. Aktivu ine: fiksna ili stalna imovina (osnovna sredstva, nematerijalna ulaganja i dugorona finansijska ulaganja hartije od vrednosti); obrtna imovina ili kapital (zalihe, material, gotovi proizvodi, nedovrena proizvodnja, kratkorona potraivanja kupci, kratkorona finansijska ulaganja hartije od vrednosti, menace, novana sredstva gotovina); aktivna vremenska razgranienja; gubitak iz ranijih godina i gubitak iz tekue godine. U pasivi se izvori imovine ili kapitala grupiu prema nameni za koju su pribavljeni. Pasivu ine: osnovni kapital akcionarski ili sopstveni kapital, dugorone obaveze krediti, hartije od vrednosti, kratkorone obaveze ( dobavljai, ekovi, menice i ostale kratkorone hartije od vrednosti, avansi, ostale kratkorone obaveze iz poslovanja), pasivna vremenska razgranienja, nerasporeena dobit iz tekue godine. Bilans stanja pokazuje veliinu kapitala, kvalitet i izvore kapitala kroz strukturu aktive i pasive. Do poveanja aktive i pasive se dolazi novim prilivom sredstava, to menja kvantitet i kvalitet izvora imovine. Svaki novi odliv sredstava dovodi do smanjenja aktive i pasive. Zato je bilans stanja snimak imovine preduzea i novanih izvora korienih za nabavku te imovine. Postoje dva tipina formata bilansa stanja. Tradicionalni model pokazuje aktivu na levoj polovini strane, a obaveze i akcijski kapital na desnoj, s obavezama na vrhu. Manje tradicionalni format stavlja aktivu na vrh, obaveze u sredinu, a osnivaki kapital u dno strane. Kakav god da je format, bilans ostaje isti: aktiva mora biti jednaka zbiru obaveza i akcijskog kapitala. esto bilans stanja pokazuje uporedne cifre za, recimo, 31. decembar poslednje godine i 31. decembar prethodne godine. 1. Tekua ili obrtna imovina: - gotovina ili hartije od vrednosti - prilivi potraivanja od kupaca - zalihe + 2. Fiksna ili stalna imovina - osnovna sredstva - nematerijalna sredstva Aktiva Obrtna imovina Iznos 1. Tekue obaveze - isplate - kratkoroni dug + 2. Dugorone obaveze

+ 3. Sopstveni kapital Pasiva Kratkorone obaveze 9 Iznos

Uticaj finansijskih izvetaja na donoenje poslovnih odluka Gotov novac Hartije od vrednosti Potraivanja od kupaca Zalihe Ostala obrtna imovina Ukupna obrtna imovina Fiksna imovina Zgrade i imovina Akumulirana amortizacija Neto fiksna imovina Nematerijalna imovina Ostala imovina Ukupna aktiva 300 Dugovanja poveriocima 100 Dugovanja dobavljaima 2500 Ostale kratkorone obaveze 1000 Ukupne kratkorone obaveze 490 Dugoroni krediti 4390 Ostale dugorone obaveze Ukupne obaveze 14000 Akcionarski kapital 7800 Obicne akcije 6200 Nerasporeena dobit 8996 Ukupan akcionarski kapital 1984 21570 Ukupna pasiva 2000 5300 120 7420 5000 4300 16720 4000 850 4850 21570

pr. bilans stanja trgovinskog preduzea Trade Market a. d. na dan 31.12. 2004. godine ( u 000 dinara)

U primeru Bilansa stanja preduzea Trade Market a.d. moemo videti da je to preduzee imalo 400 hiljada dinara gotovog novca i vrednosnih papira - hartija od vrednosti (300 plus 100), zatim potraivanja za prodatu robu od 2,5 miliona dinara, koja su dospela na naplatu (receivables). Zalihe (inventories) ine materijal i gotovi proizvodi koji ekaju na prodaju. Zajednika karakteristika navedene imovine, koja se naziva tekua ili obrtna, je da se u bliskoj budunosti moe pretvoriti u novac, za razliku od fiksne imovine (poslovni prostor, oprema, nametaj, vozila). Prema priloenom Bilansu stanja, bruto vrednost fiksne imovine je 14 miliona dinara. Sadanja vrednost fiksne imovine je manja za 7,8 miliona dinara na ime amortizacije, pa iznosi 6,2 miliona dinara.

Nematerijalna imovina iznosi 8,9 miliona dinara (projekti, softveri, renomirano poslovno ime, prepoznatljiva oznaka, marka, ugled preduzea (goodwill)...).

10

Uticaj finansijskih izvetaja na donoenje poslovnih odluka Zatim, ako uporedimo ukupnu obrtnu imovinu (4,39 miliona dinara) i ukupne kratkorone obaveze (7,42 miliona dinara), moe se zakljuiti da su obaveze vee od vrednosti imovine za 3,03 miliona dinara (4,39 - 7,42 = - 3,03). Dobijena vrednost se naziva neto obrtni kapital (Net Working Capital NWC). To je obrtna ili tekua imovina umanjena za tekue obaveze. Tu su i dugorone obaveze, odnosno dugovanja koja treba isplatiti u roku duem od godinu dana. Iz tabele se vidi da ove obaveze iznose 5 miliona dinara. Ostale dugorone obaveze su 4,3 miliona dinara.

3.1.2. AktivaAktiva je ono to kompanija poseduje: gotovina i hartije od vrednosti, maine i oprema, objekti i zemljite. Aktiva predstavlja aktivnu masu, odnosno sredstva koja krue. U aktivi se prikazuje transformacija sredstava iz jednog oblika u drugi oblik. U aktivi se troe i nastaju efekti, a na osnovu promena koje nastaju u aktivi izvode se konstatacije o kvantitetu i kvalitetu poslovnih aktivnosti koje su se zbivale u preduzeu i onima koje treba oekivati u budunosti. Otuda zakljuak da aktiva predstavlja seriju samostalnih pokazatelja nezavisnih od pasive. Aktivu ine realne i fiktivne stavke. Obrtna sredstva, koja obino dolaze prva u bilansu stanja, ukljuuju sve ono to za manje od godinu dana moe da se unovi ili pretvori u gotovinu. Dugorona aktiva je ona iji je rok upotrebe dui od godinu dana.

3.1.2.1. Realna aktivaRealna aktiva obuhvata poslovna i posebna sredstva. Svako preduzee ima svoj osnovni zadatak, a za njegovo izvrenje slue poslovna sredstva, koja se dalje dele na osnovna i obrtna. Izvrenje osnovnog zadatka potpomau sredstva posebne namene koje se formiraju u toku poslovanja (izdvajanjem dela dobitka kao to su rezerve i po osnovu amortizacije).

3.1.2.2. Fiktivna aktivaOdnosi ili poslovne transakcije izmeu dva preduzea koje se javljaju u vidu sumnjivih, spornih i nenaplativih potraivanja imaju karakter fiktivne aktive, i izraz su smanjenja obrtnih sredstava odnosno nesolidnog poslovanja preduzea. Smanjenje obrtnih sredstava po ovom osnovu moe biti privremeno (kad je perspektiva naplate evidentna) i trajno (nema perspektive naplate). Uzroci koji dovode do stvaranje fiktivne aktive mogu biti interni (nesolidnost u poslovanju, nerentabilnost, neaurnost i sl.) i eksterni (propusti sistema).

Postoji mnogo podkategorija aktive. U nastavku u nabrojati samo najpoznatije one koje se pojavljuju u bilansima stanja gotovo svake kompanije.

11


3.1.3. Gotovina i gotovinski akvivalentiTo je novac u banci ili novac na raunima novanog trita. Takoe, akcije i obveznice kojima se javno trguje vrsta koja moe da se pretvori u gotovinu u toku dana, ili krae. Drugaije se ova kategorija zove likvidna imovina. To je jedna od malobrojnih stavki koje ne podleu diskrecionim odlukama raunovoa. Na primer, kadaMicrosoft kae da ima 56 milijardi dolara u gotovini i kratkoronim investicijama, to znai da on stvarno ima toliko u bankama, novanim fondovima i hartijama od vrednosti. Naravno, ovo ne mora biti istina. Gigantska italijanska kompanijaParmala t je u svom bilansu stanja prijavila da ima milijarde na jednom raunu u Bank of America, a nije imala.

3.1.4. Potraivanja od dunikaPotraivanja od dunika (Accounts Receivable) je iznos koji klijenti duguju kompaniji. Ponekad bilans stanja ukljuuje stavku pod nazivom sporna potraivanja koja se oduzimaju od potraivanja od dunika. To je procena raunovoe obino zasnovana na iskustvu iz prolosti potraivanja koja duguju klijenti koji ne plaaju svoje raune. U mnogim kompanijama oduzimanje spornih potraivanja daje precizniju sliku vrednosti potraivanja od dunika. Zanimljivo je da mnoge kompanije koriste sporna potraivanja kao alat da ispeglaju svoju zaradu. Kada se poveaju sporna potraivanja u bilansu stanja, mora da se prikae troak u odnosu na ostvarenu dobit u bilansu uspeha. To smanjuje prijavljenu zaradu. Kada se smanje sporna potraivanja, ovo umanjenje na slian nain poveava dobit u bilansu uspeha.

3.1.5. ZaliheKompanije koje pruaju usluge nemaju mnogo toga u smislu zaliha, ali gotovo sve druge kompanije proizvoai, veletrgovine, maloprodaja imaju. Jedan deo brojki o zalihama predstavlja vrednost proizvoda koji su spremni za prodaju. To su zalihe gotovih proizvoda. Drugi deo je vrednost proizvoda koji su jo u izradi, odnosno zalihe nedovrene proizvodnje. Na kraju, postoje zalihe sirovina koje e se koristiti za izradu proizvoda, koje se upravo tako i zovu zalihe sirovina.

3.1.6. Nepokretnosti, postrojenja, oprema

12

Uticaj finansijskih izvetaja na donoenje poslovnih odluka Ova stavka u bilansu stanja (nepokretnosti, postrojenja, oprema Property, Plant, Equipment) ukljuuje objekte, maine, kamione, raunare i svu drugu fiziku imovinu ili materijalna sredstva koja kompanija poseduje. Ova brojka predstavlja ukupnu vrednost koju treba platiti da bi se kupile sve prostorije i oprema koje kompanija koristi u svom poslovanju. Ovde je naroito bitna nabavna vrednost. Bez stalnih procena, niko ne zna koliko bi zaista nepokretnosti ili oprema kompanije, mogli da vrede na otvorenom tritu. Drugi razlog korienja nabavne vrednosti cene je izbegavanje mnotva mogunosti za unoenje pristrasnosti u brojke. Ukoliko je nekom sredstvu zemljitu, na primer upravo skoila vrednost i kada bismo eleli da podignemo njegovu cenu u bilansu stanja do trenutne vrednosti, morali bismo da prikaemo dobit u bilansu uspeha. Ali ta dobit bi bila zasnovana samo na neijem miljenju o tome koliko to zemljite danas vredi. Neke kompanije (Enron) idu dotle da osnivaju fiktivna preduzea, esto u vlasnitvu svojih izvrnih direktora ili nekog drugog zaposlenog, i onda tim fiktivnim pravnim licima prodaju svoju imovinu i sredstva.

3.1.7. Gudvil (Goodwill)Goodwill se nalazi u bilansima stanja kompanija koje su kupile druge kompanije. To je razlika izmeu cene koja je plaena za kupljenu kompaniju i neto vrednosti imovine koju kupac zapravo dobija. Primer Na primer, ako jedna kompanija eli da kupi drugu za 500 miliona dinara, po pravilima raunovodstva, ako se isplata izvri u gotovom, stavka gotovina u bilansu stanja e opasti za 500 miliona dinara. To znai da ostala sredstva treba da se poveaju za 500 miliona dinara. Ovde treba obratiti panju na sledee: poto se kupuje zbirka materijalnih sredstava, ta sredstva se mogu proceniti na, recimo, 200 miliona dinara, nakon odbitka bilo kojih obaveza koje se preuzimaju. To nije loe, s obzirom da se kupuje aktuelno preduzee sa imenom, listom klijenata, strunim saradnicima, i ova takozvana nematerijalna imovina moe u nekim sluajevima biti mnogo vrednija od materijalne imovine. Konkretno u ovom primeru, kupuje se nematerijalna imovina koja vredi 300 miliona dinara. To je 300 miliona dinara goodwill-a, koji zajedno sa 200 miliona dinara neto materijalne imovine ine 500 miliona dinara i predstavljaju odgovarajui porast imovine od 500 miliona dinara u bilansu stanja.

3.1.8. Intelektualna svojina, patent ii druga nematerijalna sredstva13


Trokove stvaranja novog softverskog proizvoda ili patenta nema smisla prikazivati kao rashod u bilansu uspeha u datom periodu, nita vie nego kada bi se prikazao ceo troak kupovine kamiona. Kao i kamion, softver i patent e pomoi u stvaranju prihoda u buduim obraunskim periodima. Tako se ova ulaganja smatraju nematerijalnim sredstvima i treba da se amortizuju tokom vremena u kojem donose prihod. Na isti nain, meutim, trokove istraivanja i razvoja, koji ne rezultiraju nikakvim sredstvom koje bi moda donosilo prihod, treba evidentirati kao troak u bilansu uspeha.

3.2. PasivaPasiva prikazuje ''neaktivnu'' masu. Ona prua informacije o poreklu sredstava, i podatke o nameni sredstava i izraava finansijsku konstituciju preduzea. Finansiranje predstavlja aktivnost koja se odnosi na obezbeivanje finansijskih sredstava koja mogu biti sopstvena i pozajmljena. Posmatrano sa pravne take gledita, pasiva prikazuje dugove ili obaveze preduzea. Ukupnost pasive se sastoji iz obaveza preduzea prema samom sebi (to za cilj ima rentabilno poslovanje koje mora da ostvari) i obaveza prema treim licima (dobavljaima, dravi i drugim poslovnim subjektima). Prema nameni finansijskih sredstava, razlikujemo: finansirenje u uem smislu ili finansiranje proste reprodukcije, odnosno tekuih poslovnih aktivnosti i finansiranje u irem smislu ili finansiranje proirene reprodukcije, odnosno novih ulaganja. Finansiranje se moe posmatrati kao: vlasniko, vremensko i namensko. Vlasniko finansiranje moe biti: sopstveno ili samofinansirajue iz poslovnog rezultata i finansiranje iz tuih izvora, kao to su banke, poslovni partneri i sl. Sa pozicije ronosti,razlikuju se: dugoroni trajni izvori, putem kojih se finansiraju ulaganja u fiksna sredstva i stalna obrtna sredstva i kratkoroni povremeni izvori, putem kojih se finansiraju povremene potrebe obrtnih sredstava.

Sa aspetkta namene svaki izvor finansiranja mora da ima definisanu nameru.

14


3.2.1. Obaveze i kapitalObaveze predstavljaju finansijske obligacije prema razliitim stranama. Primera radi, kada preduzee kupi robu od svojih dobavljaa, stvara obavezu da je plati; kada uzme zajam od banke, stvara obavezu da ga vrati. Tako su dobavljai i banke prvi potraioci imovine preduzea. Dakle, obaveze su ono to kompanija duguje, a kapital je njena neto vrednost.

3.2.2. Vrste obavezaObaveze su uvek podeljene u dve kategorije: ekue obaveze - su one koje moraju da se plate za manje od godinu dana (to su uglavnom kratkoroni krediti i kratkoroni (obnovljivi) zajmovi,a dugorone obaveze - su one koje dospevaju na naplatu u duem vremenskom okviru.

3.2.3. Obaveze prema dobavljaimaObaveze prema dobavljaima pokazuju iznos koji kompanija duguje svojim dobavljaima. Kompanija svakodnevno dobija robu i usluge od svojih dobavljaa i obino ne plaa raun najmanje 30 dana. Dobavljai su, zapravo pozajmili novac kompaniji. Obaveze prema dobavljaima pokazuju koliko se dugovalo na dan bilansa stanja.

3.2.4. Dugorone obavezeVeina dugoronih obaveza su krediti. Ali postoje i druge obaveze koje su ovde navedene. Primer su odloene premije ili naknade, odloeni porezi i obaveze za penzije, itd.

3.2.5. Akcionarski kapital15


Akcionarski kapital je ono to ostane kada se od aktive oduzmu obaveze. Akcionarski kapital ukljuuje kapital koji su obezbedili investitori i dobit koju je kompanija zadrala tokom vremena. Akcionarski kapital ima mnogo naziva, ukljuujui i kapital deoniara i kapital akcionara. Ova stavka obino ukljuuje sledee kategorije: Prioritetne akcije poznate su jo i kao akcije ili deonice sa prvenstvom to je posebna vrsta akcija. Imaoci ovih akcija dobijaju dividende na svoja ulaganja, dok vlasnici obinih akcija ne. Meutim, prioritetne akcije obino nose fiksnu dividendu. Investitori koji imaju prioritetne akcije mogu da ne dobiju celu naknadu od rasta vrednosti kompanije. Obine akcije uglavnom nose pravo glasa. Ljudi koji ih imaju mogu da glasaju za lanove upravnog odbora (obino jedna akcija, jedan glas) i za bilo koju drugu stvar koja se moe staviti pred akcionare. Obine akcije mogu, ali ne moraju da nose dividende. Vrednost iskazana u bilansu stanja obino pokazuje nominalnu vrednost, koja je obino veoma mala i nema veze sa trinom cenom akcija.

3.2.6. Nerasporeena dobitNerasporeena dobit ili akumulirana zarada je dobit koja je ponovo uloena u poslovanje, umesto da je isplaena u obliku dividendi. Ova brojka predstavlja ukupan dohodak po izmirenju poreza, koji je ponovo uloen ili zadran tokom ivotnog veka kompanije.

3.3. Knjigovostvena vrednost i trina vrednostKnjigovodstvena vrednost imovine kompanije se utvruje u saglasnosti sa opteprihvaenim raunovodstvenim principima ili standardima (Generally Accepted Accounting Principles GAAP). Trina vrednost se odreuje prema tekuoj stvarnoj vrednosti imovine koja bi se mogla postii prodajom na tritu. Opteprihvaeni raunovodstveni principi ili standardi su vrsta uputstava za pripremu finansijskih izvetaja. U skladu sa meunarodnim raunovodstvenim standardima, imovina se knjii po nabavnoj vrednosti, korigovanoj za iznos amortizacije, a obaveze prema njihovoj hronoloki evidentiranoj, istorijskoj ili originalnoj vrednosti. Dakle, trina vrednost imovine i obaveza nije jednaka svojim knjigovodstvenim vrednostima. Knjigovodstvena vrednost bazirana je na nabavnim vrednostima, a trina na sadanjoj vrednosti imovine i obaveza.

16

Uticaj finansijskih izvetaja na donoenje poslovnih odluka Razlike izmeu knjigovodstvene vrednosti i trine vrednosti su promenljive, zavisno od vrste imovine. Koliko e te razlike iznositi prvenstveno zavisi od kvaliteta, naina odravanja i vremena trajanja date imovine. Knjigovodstvena vrednost obaveza nije ista kao njihove trine vrednosti. Potencijalno najblia je kod kratkoronih obaveza, dok su razlike vee kod dugoronih obaveza. Primer Pretpostavimo da je vrednost raunarske opreme Novinsko-izdavakog preduzea Politika iz Beograda kotala milion dinara pre dve godine, dok se danas na tritu cena te iste opreme kree oko 700 hiljada dinara. Ne ulazei u razloge promene cene, moemo konstatovati da je knjigovodstvena vrednost raunarske opreme vea od njene sadanje trine vrednosti. To istovremeno znai da e bilans stanja preceniti vrednost imovine Politike, za iznos te razlike u ceni, odnosno razlike izmeu knjigovodstvene i trine vrednosti date imovine. Nasuprot ovome, uzmimo primer da je fabrika za proizvodnju tampaa Laser razvila proizvodnju u postrojenju koje kota 230 miliona dinara. Knjigovodstvena vrednost je 230 miliona dinara minus iznos amortizacije. Meutim, nakon to je postrojenje konstruisano, na tritu su se pojavili kvalitetniji tampai u pogledu brzine i obima tampanja. Trina vrednost postrojenja fabrike Laser automatski je prepolovljena. U tom sluaju, trina vrednost je manja od knjigovodstvene vrednosti i bilans stanja e preceniti vrednost aktive fabrike Laser. Knjigovodstvena vrednost poslovanja je vrednost prikazana u finansijskim izvetajima. Knjigovodstvena vrednost neto imovine je vrednost umanjena za obaveze, odnosno to je vrednost kapitala vlasnika (akcionarski kapital) i neraspodeljene neto dobiti iz poslovanja (ostatak dobiti ili profita). Razlike izmeu knjigovodstvene i trine vrednosti najee su kod akcionarskog kapitala. Zato je sasvim prirodno da su akcionari i uprava preduzea zainteresovani da ta razlika bude to vea u korist trine cene akcija. U praksi zemalja razvijene trine privrede, preduzea esto smatraju da je u analizi rezultata poslovanja korisno razmatrati trini bilans stanja. Za razliku od knjigovodstvenog bilansa stanja, bilansne pozicije vrednuju se po trinoj vrednosti, a ne po knjigovodstvenoj vrednosti. Na taj nain, razlika izmeu trine vrednosti imovine i vrednosti obaveza daje trinu vrednost akcionarskog kapitala. Trina vrednost (cena) akcija se potom dobija kad se trina vrednost akcionarskog kapitala podeli sa ukupnim brojem akcija.

17


3.4. Bilans uspeha (Income statement)Do dvadesetih godina XX veka, dominantan znaaj u prikazivanju poslovanja preduzea je imao bilans stanja jer je prikazivao sredstva i obaveze preduzea. Sa razvojem konkurencije, razvojem novih preduzea, i porastom znaaja rezultata poslovanja za budunost preduzea, raste i znaaj bilansa uspeha. Bilans uspeha svoj koren vue iz bilansa stanja i u stalnoj je uslovljenosti i povezanosti sa njim. Bilans uspeha je finansijski izvetaj u kojem su prikazani prihodi, rashodi i neto dobit ili gubitak iz poslovanja u odreenom periodu. Bilans uspeha pokazuje kako je (ili nije) ostvarena dobit (prihodi minus rashodi), pokrie rashoda ili trokova i raspodelu ostvarene dobiti. Na osnovu poreenja prihoda i rashoda utvruje se finansijski rezultat preduzea. Ako su prihodi vei od rashoda, ostvaren je pozitivan finansijski rezultat. Ukoliko su rashodi vei od prihoda, finansijski rezultat je negativan i tada se smanjuje kapital preduzea. Kada je u bilansu uspeha prikazan negativan finansijski rezultat koji je vei od kapitala preduzea, preduzee nee moi da vrati dugove poveriocima. Tada se radi o gubitku ne samo sopstvene imovine, ve i dela tue. U strukturi bilansa uspeha na levoj strani se iskazuju rashodi, a na desnoj prihodi preduzea. Prihode preduzea ine: prihodi od prodaje proizvoda, robe ili materijala ili pruanja usluga, prihodi od finansiranja kamate, kursne razlike, vanredni prihodi neplaeni prihodi iz ranijih godina, vikovi, smanjenje obaveza i sl. Rashodi preduzea su: nabavna vrednost prodate robe i materijala, materijalni trokovi i amortizacija, nematerijalni trokovi, bruto zarade, nabavka osnovnih sredstava, rashodi za materijalna ulaganja, rashodi finansiranja kamate, kursne razlike, porezi i druge javne dabine, vanredni rashodi gubici, manjak, otpisi i sl. Kada su prihodi vei od rashoda dobije se bruto dobit, a ako su rashodi vei od prihoda nastaje gubitak. Bilans stanja i bilans uspeha nalaze se u meuzavisnosti i sa stanovita voenja finansijske politike preduzea ovi finansijski izvetaji razmatraju se zajedno. Kao i bilans stanja, i bilans uspeha se moe iskazati dvostrano, u formi konta jednostrano, ili u formi liste. U formi liste, prvo se prikazuju prihodi, ispod njih rashodi i kao trei deo prikazuje se razlika, odnosno finansijski rezultat.

18

Uticaj finansijskih izvetaja na donoenje poslovnih odluka U dvostranom pregledu, na levoj strani su prikazani rashodi i pozitivan finansijski rezultat, dok su na desnoj prikazani prihodi i negativan finansijski rezultat. Ovaj nain je pregledniji i jasniji i u neposrednoj je vezi sa knjigovodstvom. Forma konta vie odgovara logici zakljuivanja knjiga i uspostavljanju veze izmeu knjigovodstva sa jedne, i bilansa uspeha s druge strane. Prihodi Nabavna vrednost prodate robe Ostali trokovi Opti i administrativni trokovi Amortizacija Dobit pre kamate i poreza Trokovi kamata Oporezivana dobit Porezi Neto dobit Akumulacija Dividende 32000 10400 290 9900 2200 9210 400 8810 1233 7577 3577 4000

pr. bilans uspeha trgovinskog preduzea Trade Market a. d. na dan 31. 12. 2004. godine ( u 000 dinara) Ovde vidimo da je preuzee Trade Market a.d. prodalo robu u vrednosti od 32 miliona dinara, a ukupni trokovi prodate robe su iznosili 10,4 miliona dinara. U opte i administrativne trokove ukljueni su izdaci na ime pomonog materijala i trokovi zarada zaposlenih. Iznos amortizacije je 2,2 miliona dinara. Ostali trokovi odnose se na trokove marketinga i reklame, distribucije proizvoda, itd. Kako je preduzee svoje investicije delom finansiralo bankarskim kreditima, u 2002. godini je moralo da plati kamate u iznosu od 400 hiljada dinara. Deo dobiti se odnosi na plaeni porez na dohodak preduzea u iznosu od 1,233 miliona dinara. Bilans uspeha pokazuje i raspodelu ostvarene dobiti. Ostatak dobiti od 7,577 miliona dinara je rasporeen tako to je 4 miliona dinara isplaeno akcionarima u vidu dividendi, a 3,577 miliona dinara je namenjeno za investiranje.

3.4.1. DobitakDobitak ini viak prihoda nad rashodima. Analizom dobitka, najpre treba izvesti konstatacije o realnosti njegovog obrauna i karakteru, o obimu ostvarenog dobitka u tekuoj godini, trendu njegove dinamike u odnosu na prethodnu godinu i njegovom ueu u ukupnom prihodu. Poto je dobitak sloena kategorija, treba vriti analizu elemenata iz kojih je sastavljen.

19


3.4.2. GubitakU sluajevima kad je ostvareni prihod manji od rashoda, preduzee posluje sa gubitkom. Pojava gubitka moe biti uzrokovana internim i eksternim faktorima. Interni faktori su izraz poremeaja u tokovima reprodukcije preduzea, a izmeu ostalih tu spadaju neiskorienost kapaciteta, pogrean izbor tehnologije i sredstava rada, neorganizovanost procesa rada, nedostatak kreativnog kadra, i sl. Eksterni faktori koji uzrokuju pojavu gubitka su inflacija, poveanje kursa stranih valuta, carinske stope, revalorizacija sredstava, i sl. Gubitak moe imati poslovni (poslovna perspektiva je loa), finansijski i vanredni karakter, u sluajevima kad su rashodi od navedenih aktivnosti preduzea vei od prihoda.

3.4.3. Prikazivanje prihoda i rashodaPrihodi i rashodi mogu da se prikazuju u bilansu uspeha u nesaldiranim (bruto princip) i saldiranim iznosima (neto princip). Bruto princip ne kompenzuje pojedine vrste prihoda i rashoda, svaka vrsta prihoda i rashoda se prikazuje posebno. Ovako iskazan bilans uspeha prikazuje ostvareni rezultat po izvorima (poslovni i finansijski rezultat). Neto princip moe biti sastavljen na razliite naine. Saldiranje prihoda i rashoda moe da se vri potpuno i delimino.

3.4.4. Poslovni prihodiPoslovni prihodi predstavljaju najsigurnije prihode. Poto se veina poslovnog prihoda formira po osnovu fakturisane, odnosno naplaene realizacije uinaka, faktori poslovnog prihoda su koliine proizvoda i prodajne cene ( P = Q x C ). Koliina proizvoda i usluga (Q) utie na poslovni prihod preko faktora proizvodnje (kapacitet, radna snaga) i faktora realizacije (kvalitet proizvoda, cena i sl.). Cene (C) kao drugi znaajan faktor formiranja poslovnog prihoda se mogu formirati na tritu i administrativno. Analiza strukture poslovnih prihoda se svodi na analizu njihovih vrsta, pa se u tom smislu trebaju izvesti konstatacije o ueu pojedinih vrsta prihoda npr. od prodaje, zakupnina, subvencija, kompenzacija, itd. u poslovnom prihodu. Takoe, poto se veina poslovnih prihoda formira na osnovu realizacije proizvoda, treba analizirati da li ti prihodi dolaze sa domaeg ili inostranog trita. Analiza poslovnih prihoda se vri i za preduzee u celini, po organizacionim jedinicama i po proizvodima.

3.4.5. Rashodi20


Pojam rashoda obuhvata sve izdatke koji prate poslovanje preduzea, dele se na: poslovne, finansijske i vanredne. Onaj deo rashoda koji je vezan za proizvodnju proizvoda, koji moe biti ukalkulisan u cenu kotanja ini kategoriju trokova. Njih ine poslovni i finansijski rashodi. Analiza obima rashoda se svodi na analizu ukupnih i pojedinanih vrsta rashoda. Analizu rashoda treba poeti sa izvoenjem konstatacija o obimu i dinamici rashoda tekue godine sa rashodima prethodnih godina. Rast stope uea rashoda u ukupnom prihodu dovodi do smanjenja poslovnog rezultata i ekonominosti poslovanja preduzea. Analiza strukture rashoda treba da prikae uee pojedinih vrsta rashoda (poslovnih, finansijskih, vanrednih) u ukupnim rashodima. Procenat uea poslovnih rashoda u ukupnim rashodima treba da je priblian procentu uea poslovnih prihoda u ukupnim prihodima. Uee finansijskih rashoda u ukupnim rashodima je uslovljeno stepenom zaduenosti i visinom kamate koja se plaa na pozajmljene kredite. Uee vanrednih rashoda je indikator vanrednih aktivnosti preduzea. Njihovo svoenje na nulu je znak pozitivnih trendova u ekonomiji preduzea.

3.4.6. Finansijski prihodiFinansijski prihodi obuhvataju: prihode od kamata, realizovanih kursnih razlika i dividendi, prihode ostvarene iz odnosa sa povezanim pravnim licima, sa uzajamnim ueem i sa drugim pravnim licima i ostale finansijske prihode.

3.4.7. Rezultat poslovanjaPrimarni cilj poslovanja preduzea je razliit za razliite oblike preduzea, tako je kod inokosnih i ortakih preduzea to uveavanje profita u korist vlasnika kapitala, dok je kod deoniarskih drutava i javnih preduzea pre svega poveavanje rentabilnosti poslovnih ulaganja.

Rezultat poslovanja preduzea se moe posmatrati sa vie aspekata. Sa aspekta vremena u teoriji se razlikuju:

21

Uticaj finansijskih izvetaja na donoenje poslovnih odluka totalni (ukupni poslovni vek preduzea) periodini (tromeseni, polugodinji).

Sa aspekta prostora rezultat se moe odnositi na: preduzee u celini i njegove organizacione delove. Prema poreklu rezultat moe biti: poslovni, finansijski i vanredni. Po svom karakteru moe biti: uporediv (nastaje pod uticajem internih faktora privreivanja - radnog kolektiva), neuporediv (nastaje pod uticajem eksternih faktora - promene cena). Razlikujemo nerealizovan (proizvedeni a nerealizovani uinci) i realizovan (koji moe biti naplaen i nenaplaen). Najinteresantnije analize poslovanja su prema: poreklu poslovanja, uspenost poslovanja. Prema poreklu, rezultat poslovanja se deli na: poslovni, finansijski i vanredni. Oni nastaju kao razlike prihoda i rashoda svakog ponaosob. Segmentiranje rezultata prema poreklu daje informacije iz kojih grupa prihoda on potie. U normalnim uslovima, analiza e pokazati da veina rezultata potie od poslovnih prihoda. Rezultat od finansiranja je obino negativan iz razloga to se obino vie pozajmljuje sredstava nego to se plasiraju. Vanredni dobitak nastaje vanredno, pa se na njega ne moe due raunati. Prema uspenosti poslovanja, rezultat moe biti: pozitivan (prihodi vei od rashoda), negativan (prihodi manji od rashoda).

3.5. Raspodela finansijskog rezultata22


Raspodela finansijskog rezultata se vri u dve faze: u prvoj fazi se utvruje deo rezultata koji uzima drava u obliku raznih dabina, i deo koji ostaje preduzeu gde su rezultati ostvareni. Iz ovoga se moe zakljuiti da je drava partner u raspodeli ostvarene dobiti, tako da preduzeu ostaje deo dobiti posle raspodele s dravom. To je neto dobit. Preostali deo neto dobiti rasporeuje se kako odlui menadment preduzea, npr. na ime dividendi, stimulaciju zaposlenih, razliite fondove i druge namene.

3.6. Metoda obrauna rezultataMetode obraunavanja poslovnog rezultata: metoda ukupnih trokova, metoda trokova prodatih uinaka. Obraun rezultata po metodi ukupnih trokova: rezultat poslovanja se utvruje poreenjem svih prihoda i rashoda proizvedenih proizvoda u obraunskom periodu bez obzira da li su realizovani ili ne. Ova metoda je pogodna za sagledavanje ukupnih ulaganja i njihovih rezultata. Obraun rezultata po metodi prodatih uinaka: rezultat predstavlja razliku izmeu prihoda od prodaje i pripadajuih rashoda, dok se ne prikazuju prihodi i rashodi koji se odnose na neprodate uinke. Ova metoda je pogodna za analizu rezultata poslovanja.

3.7. Izvetaj o novanim tokovimaIzvetaj o novanim tokovima ili tokovima gotovine je pregled svih primanja i isplata gotovine preduzea u odreenom periodu. U izvetaju o novanim tokovima, gotovina se prema izvoru nastanka deli na: iznos gotovine iz tekueg poslovanja, koju ine neto dobit plus (minus) negotovinski trokovi i plus (minus) gotovina nastala usled promena obrtnog kapitala. Izvori gotovine nastali zbog premena obrtnog kapitala rezultat su smanjenja (poveanja) tekue imovine ili obaveza iznos gotovine iz investiranja koju ini dobit iz dugorono investirane imovine. Taj iznos ukljuuje i neto promene u neisplaenim dugovima, naplaene dividende i prodaju ili preprodaju obinih akcija iznos gotovine od finansijskih aktivnosti poveanja ili smanjenja zajmova, nove emisije hartija od vrednosti, isplate dividendi, i dr.

23

Uticaj finansijskih izvetaja na donoenje poslovnih odluka Meutim, iznos gotovine koji stoji na raspolaganju preduzeu i iznos neto dobiti iz bilansa uspeha se razlikuju. Razlike izmeu iznosa neto dobiti i iznosa gotovine su, u osnovi, posledica sledeih faktora: dobit je umanjena za iznos amortizacije (negotovinski troak). Kod izraunavanja neto dobiti odbija se iznos godinje amortizacije iako amortizacija nije gotovinska isplata dobit ne odraava promene u strukturi obrtnog kapitala (poveanje ili smanjenje zaliha, nenaplaena potraivanja od kupaca, itd.) evidentiranje iznosa dobiti u bilansu uspeha pokazuje stanje prodaje, ali ne i kada je prodaja stvarno gotovinski naplaena. Ne poklapa se vreme prodaje (isporuke) robe i vreme naplate od kupaca. Gotovina koju preduzee potrauje iz bilansa uspeha tek treba da se naplati od kupaca. Nasuprot tome, gotovina koju preduzee duguje dobavljaima jednaka je vrednosti iz bilansa uspeha, uveanoj za vrednost promena u zalihama. Prema tome, prvi razlog neslaganja iznosa gotovine, koji stoji na raspolaganju preduzeu, i iznosa neto dobiti iz bilansa uspeha je to negotovinski izdaci, kao to je amortizacija, utiu na to da je prikazan iznos neto dobiti nii od funkcionalne stvarne gotovine. Drugi razlog razlika izmeu iznosa gotovine i neto dobiti objanjava se uporeivanjem knjigovodstvene dobiti i gotovine. Gotovi proizvodi, proizvedeni ili nabavljeni i prodati, troak su sve dok ne budu naplaeni. Gotovina je orijentisana na naplatu, a ne na knjigovodstvenu evidenciju prodaje i potraivanja. Izvetaj o novanim tokovima sastoji se iz tri dela. Prvi deo odnosi se na iznos gotovine zaraene tekuim poslovnim aktivnostima. Drugi daje uvid u stanje gotovine za investicije novac koji preduzee investira u novu opremu ili u kupovinu drugih preduzea (akvizicija), dok je u treem delu prikazan iznos gotovine od finansijskih aktivnosti (zajmovi, akcije, dividende).

24

Uticaj finansijskih izvetaja na donoenje poslovnih odluka Gotovina Neto dobit iz poslovanja Negotovinski trokovi Amortizacija Ostali negotovinski trekovi Promene obrtnog kapitala Smanjenje (poveanje) zaliha Smanjenje (poveanje) potraivanja od kupaca Poveanje (smanjenje) obaveza prema dobavljaima Ostalo Gotovina iz tekueg poslovanja Gotovina za investicije Poveanja imovine i opreme Akvizacije drugih preduzea Ostale investicije Gotovina za investicije Gotovina od finansijsjih aktivnosti Poveanja (smanjenja) zajmova Otkup obveznica Dividende Gotovina od finansijsjih aktivnosti Neto porast gotovine i hartija od vrednosti Iznos 2500 1200 200 (280) (500) 250 (60) 3310 (1200) (4520) 800 (4920) 3000 (2000) (800) 200 1410

pr. izvetaj o novanim tokovima preduzea Svetlost a.d. ( u milionima dinara) U prvom delu izvetaja najvee smanjenje raspoloive gotovine je od nenaplaenih potraivanja od kupaca u iznosu od 500 miliona dinara (iznos u zagradi), koja su inae ukljuena u prihode u Bilansu uspeha. Suprotno tome, iznos raspoloive gotovine povean je za iznos od 250 miliona dinara, i odnosi se na obaveze prema dobavljaima, poto preduzee ove obaveze jo nije isplatilo. Amortizacija u iznosu od 1.200 miliona dinara nije gotovinska isplata, evidentira se i ostaje u preduzeu. U drugom delu Izvetaja o novanim tokovima, prikazano je da je preduzee potroilo 1.200 miliona dinara za nabavku nove opreme i 4.520 miliona dinara za kupovinu drugih preduzea (iznosi u zagradi), to ukupno iznosi 5.720 miliona dinara. Na ostalim investicijama ostvaren je priliv gotovine u iznosu od 800 miliona dinara. to se tie treeg dela izvetaja koji govori o gotovini od finansijskih aktivnosti, preduzee je emisijom obveznica obezbedilo iznos od 3.000 miliona dinara, potroivi deo ovih sredstava na otkup opozivih obveznica (2.000 miliona dinara). Iznos isplaenih dividendi akcionarima je bio 800 miliona dinara.

25


Na osnovu prikazanih podataka iz sva tri dela, rezultat prikazanog izvetaja je sledei (u milionima dinara): Gotovina iz poslovanja Gotovina za nove investicije Gotovina od finansijskih aktivnosti Stanje gotovine +3310 -4920 +200 -1410

Prema Izvetaju o novanim tokovima, preduzee je zaradilo 3.310 miliona dinara gotovog novca iz tekueg poslovanja, potroila 4.920 miliona dinara na nove investicije i obezbedila 200 miliona dinara po osnovu finansijskih aktivnosti. Dakle, potroeno je vie nego to je zaraeno. Zato je Izvetaj o novanim tokovima bio negativan u iznosu od 1.410 miliona dinara.

4. Finansijska analizaU istraivanju finansijske politike svako preduzee je pod uticajem brojnih faktora od kojih zavise rezultati poslovanja. Zato je nuna opreznost u donoenju finansijskih odluka i ustanovljavanju instrumenata finansijske politike. Ali, dok s jedne strane, preteran opreznost moe da smanji efikasnost poslovanja usled izbegavanja rizika, s druge strane, neopreznost moe da ugrozi ne samo efikasnost, ve i opstanak preduzea. Za pravilno voenje finansijske politike preduzea vana je finansijska analiza poslovanja kao osnova za donoenje odgovarajuih odluka. Finansijska analiza se bavi istraivanjem, kvantificiranjem i analitikim interpretiranjem funkcionalnih relacija koje postoje izmeu bilansnih pozicija (bilansa stanja i bilansa uspeha), sa ciljem da se omogui validna ocena finansijske pozicije rentabiliteta poslovanja preduzea. Na ovaj nain definisana finansijska analiza upuuje na analizu poslovnih sredstava i izvora finansiranja ovih sredstava, i na analizu poslovnog rezultata koji se dobija meusobnim poreenjem poslovnih prihoda i poslovnih rashoda u nekom vremenskom roku. Normalno da finansijska analiza ne mora da se zadri samo na ovim fundamentalnim finansijskim izvetajima, ve za predmet istraivanja moe da ima i druge izvetaje koji odraavaju finansijski poloaj preduzea. Informaciona podloga za finansijsku analizu su osnovni finansijski izvetaji o stanju i uspehu preduzea bilans stanja i bilans uspeha, a u novije vreme i bilansi tokova gotovine i aneks.

26


Ciljevi finansijske analize mogu se podeliti na opte i posebne. S obzirom na predmet finansijske analize, u literaturi je uglavnom prihvaeno iroko rasprostranjeno miljenje da su ispitivanje i ocena finansijske situacije i merilo rentabilnosti uloenog kapitala, kao i pruanje svrsishodnih informacija o tome odreenim korisnicima, opti ciljevi finansijske analize. Posebni ciljevi finansijske analize mogu se posmatrati sa aspekta internih i eksternih korisnika, ciljevi se svode na pruanje adekvatnih informacija odgovarajuim organima za potrebe analize, kontrole, planiranja i odluivanja. S obzirom da ima vie eksternih korisnika, kao to su: vlasnici kapitala, poverioci, dravni organi, statistiki zavodi, privredne komore i poslovna udruenja, sindikat, konkurenti, privredna publikacija. Vlasnici kapitala u akcionarskim drutvima prevashodno su zainteresovani za ostvarenu rentabilnost jer od nje zavisi prihod koji ostvaruju uestvujui u raspodeli rezultata po osnovu uloenog kapitala (dividende). Na drugom mestu je njihov interes za sigurnost uloenog kapitala. Otuda i potreba i zainteresovanost akcionara za analitikim i drugim informacijama, na bazi kojih odluuju o tome da li da zadre ili prodaju akcije preduzea, odnosno da li da kupuju nove ili ne. Kreditore prvenstveno interesuje sigurnost i pravovremenost povraaja odobrenih kredita. S tim u vezi, danas preovladava shvatanje da se osiguranje odobrenih kredita primarno obezbeuje rentabilitetom, a sekundarno visinom neto imovine, za razliku od ranije dominirajueg miljenja koje je u prvi plan isticalo neto imovinu kao garantnu supstancu za odobrene zajmove. Dravni organi mogu u odreenim situacijama da zahtevaju od pojedinih preduzea odreene analitike izvetaje. Na primer kada nadleni dravni organi razmatraju i ocenjuju poslovanje javnih preduzea, zatim kada drava uestvuje u ekonomsko-finansijskoj konsolidaciji nekih preduzea. Statistiki organi koriste izvorne bilansne informacije za izradu drutvenih rauna, odnosno za izraunavanje drutvenog proizvoda nacionalnog dohotka. Pored toga, oni mogu zahtevati od preduzea odreene analitike pokazatelje koji su produkt finansijske analize, ija je statistika obrada i praenje predvieno programom statistikih istraivanja. Privrednim komorama i poslovnim udruenjima su potrebne analize o efikasnosti poslovanja i ekonomsko-finansijskom poloaju znaajnih preduzea, na osnovu kojih se moe sagledati njihovo mesto u okviru grupacije ili grane. Sindikat je zainteresovan za politiku raspodele u preduzeu, sigurnost radnih mesta i perspektivu zapoljavanja novih radnika. Konkurenti ele informacije na bazi kojih mogu da ocene razlike u finansijskom i rentabilitetnom poloaju i njihove uzroke. Brojni specijalizovani svetski asopisi iz oblasti privredne publikacije praktikuju da objavljuju godinje liste znaajnih analitikih pokazatelja izraunatih na nivou privredne grane odnosno grupacije.

27


4.1. Tehnika finansijske analizeFinansijska analiza vri se da bi se sagledala finansijska situacija preduzea, koja je osnovno polazite za finansijsko planiranje. Zavisno od korisnika, ciljevi finansijske analize mogu da budu interni i eksterni. Interni su vezani za samo preduzee radi poboljanja upravljanja poslovanjem usklaenosti finansijske politike sa potrebama preduzea. Eksterni ciljevi finansijske analize pokazuju finansijsku sliku preduzea za potrebe kreditora i ostalih poverilaca. Svako preduzee koje namerava da se razvija, ulae u obrtnu imovinu, opremu, razvoj proizvodnje, te je, samim tim, neophodno da raspolae dovoljnim iznosom gotovine za te svrhe. Svi zainteresovani za poslovni uspeh preduzea, poevi od finansijskog menadera, akcionara, zaposlenih, dobavljaa, drave, i dr., oslanjaju se na finansijske izvetaje koji pruaju informacije o poslovanju preduzea. Analiza finansijskih izvetaja bavi se ocenom finansijskog stanja i upravljanjem obrtnim kapitalom. Finansijska analiza, pre svega, mora da prati izvravanje finansijskih planova kojim su predvieni naini upravljanja obrtnim kapitalom, obim i vrste finansiranja. Obrtni kapital trebalo bi da se koristi na nain da se raspoloiva imovina upotrebljava efikasno ako je cilj finansijske politike ostvarenje vee vrednosti kapitala. Manji obim obrtnog kapitala svakako ograniava veu proizvodnju i prodaju, dok vei obim podrazumeva vee stope prinosa na kapital. Poveanje obrtnog kapitala koji se oekuje kao rezultat poslovanja govori o stopi prinosa, odnosno o tome da li je i koliko ostvarena zarada po jednoj novanoj jedinici ulaganja. Prvo od ega se polazi pri oceni finansijskog stanja preduzea su sledei finansijski izvetaji: bilans stanja, bilans uspeha, izvetaj o novanim tokovima, i analiza o izvorima i upotrebi sredstava. Sa stanovita finansijske analize izuzetno je znaajna priprema finansijskih izvetaja, u smislu saimanja pojedinih bilansnih pozicija i njihovog adekvatnog grupisanja za potrebe analize. U tu svrhu pozicije u bilansu stanja se najee u aktivi grupiu prema principu opadajue likvidnosti, a u pasivi prema principu rastue dospelosti.

4.2. Vrste finansijskih analizaU teoriji i praksi, razlikuje se vie vrsta finansijske analize u zavisnosti od odabranih kriterijuma. Pri tome, najee korieni kriterijumi su: 1. korisnici analize, 2. predmet analize, 3. vreme posmatranja (period obuhvaen analizom), 4. nain pripremanja bilansa za analizu i 5. metode (instrumenti) analize.

28


1. Polazei od korisnika analize diferenciramo internu i eksternu finansijsku analizu. Prethodna objanjenja o ciljevima finansijske analize i zahtevima internih i eksternih korisnika pruaju osnovu za identifikovanje slinosti i razlika izmeu jedne i druge. U osnovi izmeu ovih dveju vrsta analiza nema dijametralnih razlika. Naime, obe polaze od istih optih ciljeva, imaju isti predmet ispitivanja, a za njihovo objanjenje mogu se koristiti iste metode, odnosno isti instrumenti. Meutim, kada je u pitanju interna finansijska analiza treba istai da ona, po pravilu, ima vie parcijalnih ciljeva, ispituje vei broj pojava, koristi obimniji fond podataka, samim tim prua vie informacija. Nasuprot njoj, eksterna finansijska analiza, uglavnom, ima manji broj posebnih ciljeva, upotrebljava skromniji fond podataka, obrauje ui fond pitanja, te zato ima manju informacionu mo. 2. Prema predmetu (objektu) analize razlikujemo analizu bilansa stanja (analizu finansijske situacije), analizu bilansa uspeha (analizu uspenosti poslovanja) i analizu bilansa tokova gotovine. Prva je usmerena na ispitivanje i ocenu rentabilnosti uloenog kapitala. Iako je mogue izvriti samo analizu bilansa stanja ili bilansa uspeha, u teoriji i praksi preovladava shvatanje da se radi o komplementarnim, a ne o nezavisnim analizama. Naime, kompleksna ocena finansijskog stanja i rentabilnosti poslovanja preduzea zahteva da se simultano sprovedu obe analize. Posmatrano sa stanovita predmeta, trea vrsta analize je analiza tokova gotovine. Ona se bavi ispitivanjem priliva i odliva novanih sredstava, prevashodno u funkciji ocene likvidnosti. 3. Sa stanovita vremena posmatranja, tj. perioda obuhvaenog analizom razlikuju se statika (analiza stanja) i dinamika analiza (analiza razvoja). Statika analiza ispituje bilans stanja na tano odreeni dan, odnosno bilans uspeha za jedan obraunski period. Dinamika analiza se bavi ispitivanjem i komparacijom niza sukcesivnih bilansa stanja i uspeha, to prua mogunost za identifikaciju trenda u odnosu na statiku analizu. 4. Prema kriterijumu koji uzima u obzir nain pripremanja bilansa stanja i uspeha za analizu, diferencira se analiza: bilansa izraenih u apsolutnim brojevima, bilansa prezentiranih u relativnim brojevima i bilansa prikazanih u formi grafikona. Danas je opte prihvaeno da se, u postupku pripreme podataka za analizu, koriste sva tri naina prikazivanja. Naime, veina programskih paketa za finansijsku analizu pomou kompjutera to omoguava brzo i jednostavno. Samo na taj nain se obezbeuje integralno i pregledno prezentovanje baznih finansijskih izvetaja pripremljenih za analizu. 5. Imajui u vidu metode (instrumente) tj. postupke analize, razlikujemo: racio analizu, analizu pomou neto obrtnog fonda, analizu bilansa novanih tokova (cash flow analizu), analizu bilansa tokova finansijskih sredstava (funds flow analizu), vizuelnu analizu i raun pokria.

29


4.3. Instrumenti i postupci analize bilansaU instrumente i postupke analize bilansa spadaju: vizuelna analiza bilansa, analiza bilansa pomou rauna pokria, racio analiza, analiza bilansa pomou neto obrtnog fonda, Cash Flow analiza i Funds Flow analiza.

4.4. Finansijska analiza i pokazatelji poslovanjaFinansijska analiza bavi se istraivanjem funkcionalnih odnosa koji postoje izmeu odreenih pozicija u bilansu stanja i bilansu uspeha, da bi se omoguila verodostojna ocena finansijskog poloaja i aktivnosti preduzea. Za analizu finansijskog stanja koriste se odreena pravila finansiranja izraena u vidu racija, koeficijenata i drugih pokazatelja poslovanja, kojima se sumiraju finansijski podaci o stanju poslovanja. Informacije iz bilansa uspeha, iznos prihoda, rashoda i dobit, i informacije iz bilansa stanja, o vrednosti imovine, obavezama, i neto vrednosti imovine u odreenom periodu, osnova su za izraunavanje finansijskih racija koji se odnose na ostvarene rezultate i ukazuju na nivo rizika u poslovanju. Izraunavanjem finansijskih racija meri se i ocenjuje svaki rizik u poslovanju. Imajui u vidu da finansijski izvetaji sadre veliki broj podataka, ovi podaci grupiu se radi finansijske analize da bi se dobio jasan i pregledan uvid u finansijsko stanje i da bi se mogli koristiti za izraunavanje racija ili pokazatelja poslovanja.26 Koriste se samo oni podaci koji su bitni za izraunavanje kljunih finansijskih racija. Kada preduzee, na primer, trai kredit od banke, za oekivati je da e banku da interesuju pokazatelji zaduenosti i sposobnosti preduzea da vraa dug i plaa kamatu. Finansijska analiza je, u osnovi, racio analiza izraena u prostoj matematikoj formuli kroz odnos jedne bilansne pozicije prema drugoj. Odnose izmeu bilansnih pozicija koji se izraavaju racio brojevima korisno je stalno proveravati pomou unapred postavljenih normi ili standarda da bi se izvrila ocena o finansijskom stanju preduzea i buduim tendencijama. Pri analitikoj interpretaciji racio brojeva nekog preduzea, analitiaru obino stoje na raspolaganju jedan ili vie od sledeih standarda, koje moe koristiti alternativno ili komplementarno: racio brojevi zasnovani na poslovnoj prolosti svakog pojedinanog preduzea, racio brojevi utvreni na bazi informacija iz tekueg operativnofinansijskog plana preduzea, koji odraavaju proteklo iskustvo preduzea korigovano za oekivane promene u nastupajuem planskom periodu, racio brojevi privredne grane kojoj pripada preduzee.

30


Zavisno od toga emu treba da slue, svi racio brojevi mogu se klasifikovati u sledeih nekoliko grupa pokazatelja poslovanja ili finansijskih pokazatelja: pokazatelji likvidnosti, pokazatelji aktivnosti, pokazatelji finansijske strukture, pokazatelji rentabilnosti, pokazatelji prinosa po akciji, finansijski leverid, Dipon sistem analize. Navedeni pokazatelji nisu jedini i njihov redosled nije nepromenljiv. Na primer, kod kreditne analize na prvom mestu su svakako racija finansijskog leverida. Meutim, veina autora na prvo mesto stavlja pokazatelje likvidnosti, pre svega zato to su pokazatelji likvidnosti kriterijum ne samo primarne sigurnosti i zatite poverioca, ve opstanka preduzea. Primer Prilikom razmatranja odluke o kratkoronom kreditiranju, poslovna banka je zainteresovana da najpre sazna pokazatelje likvidnosti preduzea. Banka na toj osnovi ocenjuje mogui stepen rizika ulaganja svojih sredstava. Da li e preduzeu odobriti traeni kredit ili ne, zavisi ne samo od tekueg racija likvidnosti, nego i od procene neto obrtnog kapitala, koji je kao izvor finansiranja izvesna garancija za zatitu interesa kratkoronih poverilaca.

4.5. Racio-analizaRacio analiza je jedan od najee korienih instrumenata finansijske analize. Konkretno, upotreba ove metode u praksi podrazumeva, pre svega, poznavanje osnovnih teoretskih- metodolokih postavki na kojima je ista izgraena kao celovit i zaokruen sistem za analitiko ispitivanje finansijskog i rentabilitetnog poloaja preduzea. S obzirom na injenicu da analitiaru stoje na raspolaganju brojni racio pokazatelji, znaajno je pitanje njihovog izbora, grupisanja i utvrivanja adekvatnog redosleda. Od istog znaaja je i pravilna analitika interpretacija kvantificiranih racio veliina. Danas, na osnovu masovnog korienja u praksi i iroke rasprostranjenosti u literaturi, s pravom se moe tvrditi da se radi o znaajnoj metodi finansijske analize. S tim u vezi, neki autori gotovo da poistoveuju finansijsku analizu i racio analizu. To treba shvatiti vie kao isticanje znaaja ove metode, a manje kao iskljuivo tvrdnju.

31


Osnovne pretpostavke, na kojima poiva koncept racio analize, su sledee generalne tvrdnje: svaki od odabranih racio brojeva mora biti relevantan indikator za ocenu finansijskog poloaja i rentabilnosti poslovanja, u koliinama oba elementa (i brojitelj i imenitelj) imaju jednaku vanost. Zato je neophodno analizirati uticaj i jednog i drugog elementa na veliinu racio broja, uporedivost racio brojeva u vremenu predstavlja sadrinsku nepromenljivost brojitelja i imenitelja u svim analiziranim godinama, pojedini racio brojevi su zavisni od veliine i promene drugih racia. Pri njihovoj interpretaciji neophodno je razmatrati tu meuzavisnost, izabrani racio brojevi uvek se prezentuju u obliku tabelarnog pregleda u kome su grupisani u ue i ire homogene grupe pokazatelja, u skladu sa ciljevima i zahtevima analize, kvantificiranje racio brojeva treba analizirati u odnosu na unapred postavljene standarde (norme, pravila, odnosno kriterijume), da bi se moglo oceniti u kojoj meri njihova veliina odrava povoljna ili nepovoljna stanja i tendencije. Racio analiza bazira se na odreenim komponentama bilansa stanja i bilansa uspeha i sraunata je na identifikovanje i ocenu finansijskog poloaja (likvidnosti, sigurnosti i aktivnosti) i rentabiliteta poslovanja preduzea. Imajui u vidu ciljeve racio-analize, razlikujemo sledee vrste: likvidnosti, sigurnosti, upravljanja i rentabiliteta. Racio likvidnosti se dobija na bazi podataka iz bilansa stanja i koristi se kao inicijalni pokazatelj sposobnosti preduzea da likvidira svoje obaveze o roku dospelosti. Prema tome racio likvidnosti je usmeren na utvrivanje i ocenu finansijskog poloaja preduzea na kratak rok. Razlikuju se 3 racia ili testa likvidnosti preduzea, i to: opti racio likvidnosti, racio reducirane likvidnosti i racio novane likvidnosti. Opti racio likvidnosti je nastao kao refleks aplikacije bilansnog pravila u uem smislu, koje zahteva da osnovna sredstva budu finansirana sopstvenim ili bar permanentnim kapitalom, a obrtna sredstva da budu pokrivena kratkoronim izvorima finansiranja. Ovaj racio se utvruje na sledei nain: obrtna sredstva Opti radio likvidnosti = kratkorone obaveze Kao i sve ostale racio brojeve, opti racio likvidnosti posebno (zbog neidentifikovane strukture njegovog brojioca i imenioca) treba krajnje oprezno interpretirati i koristititi. Ipak, moe se rei da opti racio likvidnosti manji od 1 pokazuje nezadovoljavajuu likvidnost (kratkoroni kapital je korien za finansiranje osnovnih sredstava), opti racio likvidnosti koji je jednak 1, predstavlja donju granicu, tj. realizaciju zahteva bilansnog pravila u uem smislu i opti racio likvidnosti koji je jednak 2 predstavlja standardnu relaciju, tj. ostvaruje zahteve pravila finansiranja 2:1.

32


Kao i sve ostale racio brojeve, opti racio likvidnosti posebno (zbog neidentifikovane strukture njegovog brojioca i imenioca) treba krajnje oprezno interpretirati i koristititi. Ipak, moe se rei da opti racio likvidnosti manji od 1 pokazuje nezadovoljavajuu likvidnost (kratkoroni kapital je korien za finansiranje osnovnih sredstava), opti racio likvidnosti koji je jednak 1, predstavlja donju granicu, tj. realizaciju zahteva bilansnog pravila u uem smislu i opti racio likvidnosti koji je jednak 2 predstavlja standardnu relaciju, tj. ostvaruje zahteve pravila finansiranja 2:1: obrtna sredstva bez zaliha Racio reducirane likvidnosti = kratkorone obaveze Ipak, kada je re o oceni finansijskog poloaja preduzea na kratak rok na bazi racio- reducirane likvidnosti, po pravilu stoji konstatacija da iznos ovog racia iznad 1 pokazuje povoljnu i esto poeljnu finansijsku strukturu preduzea. Racio novane likvidnosti predstavlja jo stroi test likvidnosti preduzea. Ovaj racio se utvruje na sledei nain: Gotovina Racio novane likvidnosti = Kratkorone ili dospele obaveze Racio sigurnosti ili solventnosti se, takoe, dobija na osnovu podataka iz bilansa stanja, ali slui za identifikovanje i ocenu finansijskog poloaja (strukture) preduzea na dugi rok. U strunoj literaturi i privrednoj praksi se razmatra i primenjuje vie racia sigurnosti ili solventnosti. Najvaniji su racio strukture izvora finansiranja (kapitala), racio uea pozajmljenih izvora finansiranja (pozajmljenog kapitala) u ukupnim korienim izvorima finansiranja (ukupnom kapitalu) ili racio doprinosa pozajmljenih izvora finansiranja (pozajmljenog kapitala) pokriu aktive i racio uea pozajmljenih dugoronih izvora finansiranja (pozajmljenog dugoronog kapitala), tj. dugoronih kredita u ukupnim permanentnim izvorima finansiranja (permanentnom kapitalu). Racio strukture izvora finansiranja (kapitala) utvruje se na sledei nain: Sopstveni kapital Racio strukture izvora finansiranja (kapitala) = Pozajmljen kapital

33


U strunoj literaturi je najvie zastupljeno shvatanje prema kome iznos ovog racia sigurnosti ili solventnosti ispod 1 pokazuje nedovoljnu sigurnost, a iznad 1 sigurnost koja je iznad normale. To znai da preduzea koja imaju izrazito neizvesne i slabije uslove privreivanja moraju imati znatniji iznos sopstvenog izvora finansiranja (sopstvenog) kapitala, tj. moraju obezbediti racio strukture izvora finansiranja (kapitala) iznad 1. Racio uea pozajmljenih izvora finansiranja (pozajmljenog kapitala) u ukupnim korienim izvorima finansiranja (ukupnom kapitalu) ili racio doprinosa pozajmljenih izvora finansiranja (pozajmljenog kapitala) pokriu aktive obino se izraava u procentima i izraunava na sledei nain: Pozajmljeni izvori Racio doprinosa pozajmljenih izvora finan. pokr. aktive = X 100 Ukupna poslovna srds. Racio uea pozajmljenih dugoronih izvora finansiranja, tj. dugoronih kredita u ukupnim permanentnim izvorima finansiranja (permanentnom kapitalu) se, po pravilu, iskazuje u procentima i izraunava na sledei nain: Dugoroni kapital Racio uea pozajmljenih dug. izvora finan. u = X 100 ukupnom permanentnom finansiranju Permamnentni kapital

Racio uea pozajmljenih dugoronih izvora finansiranja (pozajmljenog dugoronog kapitala) u ukupnim permanentnim izvorima finansiranja (permanentnom kapitalu). Ako poemo od pretpostavke da dugoroni krediti iznose 40.000 dinara, a permanentni kapital 80.000 dinara, onda racio uea pozajmljenih dugoronih izvora finansiranja (pozajmljenog dugoronog kapitala) u ukupnim permanentnim izvorima finansiranja (permanentnom kapitalu) iznosi 50%, to znai da 50% permanentnog kapitala predstavljaju dugoroni krediti (znai 50% permanentnog kapitala ini sopstveni kapital). Da li je to dovoljno, malo ili mnogo zavisi, takoe, od konkretnog preduzea i to, pre svega, od strukture poslovnih sredstava datog preduzea. Racio upravljanja ili pokazatelji aktivnosti se dobijaju na bazi podataka iz bilansa stanja i bilansa uspeha, a izraavaju se u formi koeficijenata ili broja dana zadravanja poslovnih sredstava u konkretnom obliku (zalihe, potraivanja od kupaca, obaveze prema dobavljaima i sl.). Ima vie racia upravljanja ili pokazatelja aktivnosti, ali emo se zadrati na sledea tri:

34


Gotovina Racio novane likvidnosti = Kratkorone ili dospele obaveze Racio sigurnosti ili solventnosti se, takoe, dobija na osnovu podataka iz bilansa stanja, ali slui za identifikovanje i ocenu finansijskog poloaja (strukture) preduzea na dugi rok. U strunoj literaturi i privrednoj praksi se razmatra i primenjuje vie racia sigurnosti ili solventnosti. Najvaniji su racio strukture izvora finansiranja (kapitala), racio uea pozajmljenih izvora finansiranja (pozajmljenog kapitala) u ukupnim korienim izvorima obrta zaliha, racio regulisanja potraivanja od kupaca i racio regulisanja obaveza prema dobavljaima. U okviru racia obrta zaliha od posebnog su znaaja koeficijent obrta zaliha i pokazatelj prosenog vremena zadravanja zaliha u preduzeu. Koeficijent obrta zaliha utvruje se na sledei nain: Cena kotanja realizacije proizvoda Koeficijent obrta aliha = Prosean saldo zaliha Proseno vreme zadravanja zaliha u preduzeu se identifikuje na sledei nain: 360 dana Proseno vreme zadravanja zaliha u preduzeu = Koeficijent obrta zaliha Za praktine analitike potrebe, koeficijent obrta zaliha i proseno vreme zadravanja zaliha u preduzeu mogu se utvrivati i za pojedine oblike zaliha: materijal, nedovrenu proizvodnju, gotove proizvode, robu i sl. Kada je re o raciu regulisanja potraivanja od kupaca, takoe, izdvajamo koeficijent obrta kupaca i pokazatelj prosenog vremena naplate potraivanja od kupaca. Koeficijent obrta kupaca se utvruje na sledei nain: Prihodi od realizacije proizvoda Koeficijent obrta kupca = Prosean saldo kupca

35


Ukoliko u posmatranom obraunskom periodu prihodi od realizacije proizvoda iznose 90.000 dinara, a prosean saldo kupaca 15.000 dinara (saldo kupaca na poetku obraunskog perioda je 14.000 dinara, a na kraju obraunskog perioda 16.000 dinara), koeficijent obrta kupaca iznosi 6,00, a to znai da se potraivanja od kupaca u odnosnom obraunskom periodu naplauju proseno 6 puta. Takoe, izraunati koeficijent obrta kupaca od 6 pokazuje da prihodi od realizacije proizvoda u posmatranom obraunskom periodu iznose 600% u odnosu na prosean saldo kupaca. Proseno vreme naplate potraivanja od kupaca se identifikuje na sledei nain: 360 dana Proseno vreme naplate = Koeficijent obrta kupca

U naem pretpostavljenom primeru proseno vreme naplate potraivanja od kupaca iznosi priblino 60 dana (360 dana/6), to znai da je potrebno da proe proseno 60 dana od momenta prodaje proizvoda kupcima do trenutka naplate potraivanja od kupaca. Kada je re o raciju regulisanja obaveza prema dobavljaima zadraemo se na dva najvanija pokazatelja, i to: koeficijentu obrta dobavljaa i pokazatelju prosenog vremena plaanja obaveza prema dobavljaima. Koeficijent obrta dobavljaa se utvruje na sledei nain: Cena trokova realizacije proizvoda (+ poveanje zaliha, - smanjenje zaliha) Koeficijent obrta dobavljaa = Prosean saldo dobavljaa

Proseno vreme plaanja obaveza prema dobavljaima se meri na sledei nain: 360 Proseno vreme plaanja obaveza prema dobav. = Koeficijent obrta dobavljaa

Racio rentabiliteta, kao i racio upravljanja ili pokazatelji aktivnosti, koriste podatke iz bilansa stanja i bilansa uspeha s ciljem da identifikuju uspenost poslovanja preduzea, tj utvrde njegovu zaraivaku sposobnost u relevantnom vremenskom periodu.

36


U ekonomskoj literaturi rentabilitet se, po pravilu, ne shvata kao apsolutna veliina i ne meri samo visinom ostvarenog periodinog (poslovnog) rezultata kao razlike ukupnih (odnosno poslovnih) prihoda i rashoda. Za ekonomistu, adekvatno merilo uspenosti poslovanja preduzea je relativan odnos periodinog rezultata i angaovanih sredstava u realizaciji tog rezultata. Otuda, kao pokazatelji rentabiliteta poslovanja trino orijentisanog privrednog subjekta, pa i naeg preduzea, pojavljuju se: stopa poslovnog dobitka, stopa neto-dobitka, stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva i stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva. Stopa poslovnog dobitka i stopa neto-dobitka spadaju u parcijalne pokazatelje rentabiliteta poslovanja preduzea i fundirani su na podacima iz bilansa uspeha. Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva i stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva predstvaljaju globalne pokazatelje rentabiliteta poslovanja preduzea i baziraju se na podacima iz bilansa stanja i bilansa uspeha. Stopa poslovnog dobitka se utvruje na sledei nain: Poslovni dobitak Stopa poslovog dobitka = X 100 Prihodi od realizacije proizvoda

Ako pretpostavimo da u posmatranom obraunskom periodu poslovni dobitak (kao razlika izmeu ukupnih poslovnih prihoda sa jedne strane, i fiksnih trokova perioda i varijabilnih trokova sadranih u realizovanim proizvodima, sa druge strane) iznosi 7.500 dinara, a prihodi od realizacije proizvoda 70.000 dinara, stopa poslovnog dobitka e biti 10,7%. To znai da je preduzee u odnosnom obraunskom periodu na svakih 100 dinara prihoda od realizacije proizvoda proseno ostvarilo 10,7 dinara poslovnog dobitka. Stopa neto dobitka se izraunava na sledei nain: Neto dobitak Stopa neto-dobitka = X 100 Prihodi od realizacije

U naem pretpostavljenom primeru proseno vreme naplate potraivanja od kupaca iznosi priblino 60 dana (360 dana/6), to znai da je potrebno da proe proseno 60 dana od momenta prodaje proizvoda kupcima do trenutka naplate potraivanja od kupaca. Pod uslovom da u analiziranom obraunskom periodu neto dobitak (kao razlika izmeu poslovnog dobitka i plaenih kamata i poreza na dobitak) iznosi 6.000 dinara, a prihodi od realizacije proizvoda 70.000 dinara, stopa neto dobitka e biti 8,6%. To znai da je preduzee u analiziranom obraunskom periodu na svakih 100 dinara prihoda od realizacije proizvoda proseno ostvarilo 8,6 dinara neto dobitka, tj. da je proseno platilo 2,1 dinara na ime kamata i poreza na dobitak.

37


Proseno vreme naplate potraivanja od kupaca se identifikuje na sledei nain: 360 Proseno vreme naplate potraivanja od kupaca = Koeficijent obrta kupca

Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva predstavlja relativan odnos poslovnog dobitka i prosenih poslovnih sredstava preduzea angaovanih u posmatranom periodu ili proizvod stope poslovnog dobitka i koeficijenta obrta ukupnih poslovnih sredstava (koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava je kolinik izmeu prihoda od realizacije proizvoda i prosenih poslovnih sredstava preduzea angaovanih u posmatranom obraunskom periodu): Poslovan dobitak Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva = X 100 Prosena poslovna sredstva

Pod pretpostavkom da u analiziranom obraunskom periodu poslovni dobitak iznosi 7.500 dinara, prosena poslovna sredstva 90.000 dinara (ukupna poslovna sredstva na poetku obraunskog perioda 80.000 dinara, a na kraju obraunskog perioda 100.000 dinara) i prihodi od realizacije proizvoda 70.000 dinara, stopa poslovnog dobitka e biti 10,7% (7.500/70.000), koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava 0,78 (70.000/90.000), a stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva 8,3% (7.500/90.000 ili 10,7% 0,78). Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva pokazuje procenat periodinog prirasta ukupnih poslovnih sredstava preduzea i njome se meri efikasnost korienja ukupnih poslovnih sredstava. Konkretno, u ovom hipotetikom primeru, na svakih 100 dinara proseno uloenih sredstava preduzee je u posmatranom obraunskom periodu ostvarilo prirast tih sredstava za 8,3 dinara. Za privrednog subjekta robnog proizvoaa, jaanje rentabiliteta upotrebe ukupnih poslovnih sredstava, tj. maksimiranje stope prinosa na ukupna poslovna sredstva znai realizaciju sledeih imperativa: poveanje uea poslovnog dobitka u prihodima od realizacije proizvoda (maksimiranje stope poslovnog dobitka) i smanjenje vremena obrta ukupnih poslovnih sredstava (maksimiranje koeficijenta obrta ukupnih poslovnih sredstava). Stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva je relativan odnos neto-dobitka i prosenih sopstvenih poslovnih sredstava preduzea angaovanih u posmatranom periodu (misli se na poslovna sredstva finansirana iz sopstvenih izvora finansiranja) ili proizvod stope neto dobitka i koeficijenta obrta sopstvenih poslovnih sredstava (koeficijent obrta sopstvenih poslovnih sredstava je kolinik izmeu prihoda od realizacije proizvoda i prosenih sopstvenih poslovnih sredstava preduzea angaovanih u posmatranom obraunskom periodu).

38

Uticaj finansijskih izvetaja na donoenje poslovnih odluka Neto dobitak Stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva = X 100= Prosena sops. poslo. sredstva Neto dobitak Prihodi od realizacije proizvoda = X 100 = X 100 Prihodi od realizacije proizvoda Prosena sops. poslo. sredstva

Ako pretpostavimo da u posmatranom obraunskom periodu neto-dobitak iznosi 6.000 dinara, prosena sopstvena poslovna sredstva 50.000 dinara (sopstvena poslovna sredstva na poetku obraunskog perioda 40.000 dinara, a na kraju obraunskog perioda 60.000 dinara) i prihodi od realizacije proizvoda 70.000 dinara, stopa neto dobitka e biti 8,6% (6.000/70.000), koeficijent obrta sopstvenih poslovnih sredstava e biti 1,4, tj. 70.000/50.000, a stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva pokazuje relativan (procentualni) periodini prirast onog dela poslovnih sredstava koji je finansiran iz sopstvenih izvora finansiranja i njome se meri efikasnost upotrebe sopstvenih sredstava angaovanih u poslovanje preduzea. U naem pretpostavljenom preduzeu, na svakih 100 dinara proseno angaovanih sopstvenih poslovnih sredstava u posmatranom obraunskom periodu, ostvaruje se prirast tih sredstava za 12 dinara. Maksmiziranje stope prinosa na sopstvena poslovna sredstva, tj. jaanje efikasnosti korienja sopstvenih poslovnih sredstava podrazumeva poveanje uea netodobitka u prihodima od realizacije proizvoda (maksimiranje stope neto-dobitka) i smanjenje vremena obrta sopstvenih poslovnih sredstava (maksimiranje koeficijenta obrta sopstvenih poslovnih sredstava).

4.6. Vizuelna analizaVizuelna analiza bilansa ili metoda vizuelne analize je, po pravilu inicijalni postupak koji se primenjuje u analizi bilansa. Ova metoda je, zbog jednostavnosti i brzine primene naroito pogodna za potrebe eksterne analize sraunate na sticanje globalne predstave o finansijskom poloaju i rentabilitetu poslovanja preduzea. Postupak vizuelne analize bilansa se sastoji u posmatranju bilansa stanja i bilansa uspeha (izraenih u apsolutnim i relativnim brojevima, a posebno u vidu grafikona) i donoenju optih ocena ili konstatacija o stepenu likvidnosti preduzea, rentabilitetu poslovanja preduzea, itd. Vizuelna analiza bilansa se moe koristiti kao poetna metoda , kako za potrebe statike analize finansijskog poloaja i rentabiliteta poslovanja preduzea, tako i za potrebe dinamike analize finansijske strukture i poslovnih rezultata preduzea (analiza bilansa stanja i bilansa uspeha preduzea veeg broja sukcesivnih obraunskih perioda poslovnih godina).

39


4.7. Analiza pomou rauna pokriaMetoda analiza bilansa pomou rauna pokria tangira samo bilans stanja, ali se dopunjava sa ostalim postupcima analize koji istrauju i efikasnost poslovanja preduzea. Kao i metoda vizuelne analize bilansa, i ova metoda se koristi za potrebe statike i dinamike analize finansijskog poloaja (strukture) preduzea. Sutina ove jednostavne metode sastoji se u utvrivanju sledeih relacija, izraenih u apsolutnim i relativnim brojevima: strukture poslovne imovine, sredstava preduzea (kao odnosa osnovnih prema obrtnim sredstvima preduzea), strukture kapitala (kao odnosa sopstvenih i pozajmljenih izvora finansiranja poslovnih sredstava preduzea) i pokria osnovnih sredstava sopstvenim kapitalom (kao odnosa sopstvenog kapitala, tj. poslovnog i rezervnog fonda prema osnovnim sredstvima preduzea).

4.8. Analiza bilansa pomou neto-obrtnog fondaAnaliza bilansa pomou neto-obrtnog fonda polazi od celine bilansa stanja i uglavnom slui za potrebe dinamike analize. Neto-obrtni fond (NOF) ili neto-obrtna sredstva (NOS) predstavljaju deo obrtnih sredstava koji je finansiran dugoronim izvorima finansiranja (sopstvenim kapitalom i dugoronim kreditima). Neto-obrtni fond je jednak razlici izmeu dugoronog kapitala i osnovnih sredstava. Neto-obrtna sredstva predstavljaju razliku izmeu obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza ili kredita. Kao to je ve reeno neto-obrtni fond se koristi uglavnom za potrebe analize razvoja na ba

42041432-finansijski-izvestaji

Documents