4019 ekonomija upravljanje obrtnim kapitalom srb 49str
DESCRIPTION
Upravljanje Obrtnim KapitalomTRANSCRIPT
SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVISEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE
I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJALI.
WWW.DIPLOMSKI-RAD.COM
AKO VAM TREBA EDUKATIVNI MATERIJAL BILO DA JE TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI , MATURSKI RAD, ILI POWERPOINT PREZENTACIJA NA NASIM SAJTOVIMA CE TE NACI SVE NA JEDNOM MESTU . SVI VAM PRUZAJU SAMO IME ZA SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD A MI VAM DAJEMO DA POGLEDATE SVAKI RAD NJEGOV SADRŽAJ I PRVE TRI STRANE U PDF-U TAKO DA MOŽETE TACNO DA ODABERETE PRAVI RAD BEZ PROMASAJA. NASA BAZA SADRZI SVAKI GOTOV SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RAD KOJI CE VAM IKADA ZATREBATI, MOŽETE GA SKINUTI I UZ NJEGOVU POMOC NAPRAVITI JEDINISTVEN I UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE NADJETE SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATRUSKI RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM MOMENTU MOZETE NARUCITI DA SE IZRADI NOVI POTPUNO UNIKATAN SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD NA LINKU NOVI RADOVI. SVA PITANJA I ODGOVORE MOŽETE DOBITI NA NAŠEM FORUMU KAO I BESPLATAN SEMINARSKI, PREPRICANE LEKTIRE, PUSKICE I POMOC. ZA BILO KOJI VID SARADNJE ILI REKLAMIRANJA MOZETE NAS KONTAKTIRATI NA KONTAKT FORMI.
SADRŽAJ:
UVOD
I MENADŽMENT OBRTNOG KAPITALA (TEORIJSKI DEO)
1. POJAM, VRSTE I KARAKTERISTIKE OBRTNIH SREDSTAVA…………………7
1.1 Obrtna sredstva u novčanom obliku……………………………………………………..7
1.2 Obrtna sredstva u naturalnom obliku………………………………………….................8
1.3 Obrtna sredstva u prelaznom obliku…………………………………………………..…8
2. VAŽNOST UPRAVLJANJA OBRTNIM SREDSTVIMA……………………...……..10
3. POLITIKA FINANSIRANJA OBRTNIH SREDSTAVA………..................................11
4. UPRAVLJANJE ZALIHAMA..........................................................................................14
4.1 Ciljevi i osnovne karakteristike…………………………………...................................14
4.2 Vrste zaliha sa aspekta pojedinih funkcija u preduzeću..................................................14
4.3 Menadžerske odluke o zalihama………………………………………............………..14
5. UPRAVLJANJE POTRAŽIVANJIMA OD KUPACA .................................................18
5.1 Pojam.............................................................................................................................18
5.2 Politika kreditiranja.........................................................................................................19
5.3 Uslovi kreditiranja...........................................................................................................20
5.4 Politika naplate potraživanja...........................................................................................23
5.5 Analiziranje podnosioca kreditnog zahteva....................................................................25
5.6 Odluka o kreditu i kreditnoj liniji...................................................................................25
6. UPRAVLJANJE GOTOVINOM
6.1 Faktori koji utiču na nivo gotovine .................................................................................26
6.2 Osnovni ciljevi i strategija upravljanja gotovinom..........................................................27
6.3 Motivi za držanje gotovine..............................................................................................28
6.4 Modeli za utvrđivanje optimalnog nivoa gotovine i plasmana viška gotovine u
likvidne hartije od vrednosti .............................................................................................38
II KOMPANIJA "METALAC AD" GORNJI MILANOVAC
(DODATAK)
2
1.OPŠTI PODACI.....................................................................................................................30
2. PODACI O UPRAVI DRUŠTVA........................................................................................31
3. PODACI O POSLOVANJU DRUŠTVA.............................................................................32
III UPRAVLJANJE OBRTNIM KAPITALOM KOMPANIJE METALAC
AD GORNJI MILANOVAC (PRAKTIČAN DEO)
1. FINANSIJSKO UPRAVLJANJE KUPCIMA…………..…… …………...……….....33
1.1 Efekat relaksacije kreditnih standarda na finansijski rezultat........................................... 34
1. 2 Efekat uvođenja kasa skonta na finansijskii rezultat.........................................................34
1.3 Efekat produženja kreditnog perioda na finansijski rezultat..............................................36
2. FINANSIJSKO UPARAVLJANJE GOTOVINOM......................................................38
2.1 Prosečna dužina gotovinskog ciklusa………………………………………….............…39
2.2 Koeficijen obrta gotovine……………………………………..………………………….40
2.3 Prosečno potreban saldo gotovine………………………………………………………..40
2.4 Oportunitetni troškovi držanja gotovine………………………………………………….41
2.5 Strategije upravljanja gotovinom…………………………………………………………42
ZAKLJUČAK………………………………………………………………………………..46
LITERATURA……………………………………………………………………………....49
PRILOZI
3
REZIME
Summary
Calculate the value of working capital in addition to calculating the value of fixed assets is an
important factor in assessing the total funds required for investment in entrepreneurial
venture. The theme of my final paper is the management of working capital company Metalac
ad Gornji Milanovac. Will present the impact of working capital management on the
efficiency of the overall financial situation of Metalac ad Gornji Milanovac. Emphasis will be
placed on efficient management customer and cash as well as implementing measures of
relaxation in order to achieve the best possible financial result.
Ključne reči - Keywords
Analiza obrtnog kapitala – Analysis of working capital,
Obrtni kapital – Working capital
Aktiva – Assets
Fiksna sredstva – Fixed assets
Racio – Ratio,
Finansijska analiza racia – Financial ratio analysis
Aktiva – Assets
Zalihe – Supplies
Gotovina – Cash
Potraživanja – Claims,
Kupci – Customer,
Pasiva – Liabilities,
Sopstveni kapital – Equity,
Pozajmljeni kapital- Borrowed capital,
Dugoročne obaveze – Long – term liabilities,
Kratkoročne obaveze – Short – term liabilities,
4
NOS – Net current assets,
NOF – Net working capital fund;
UVOD
Obrtna sredstva predstavljaju imovinu kojom raspolaže kompanija, a koja traje manje od
jedne godine i u proizvodnom procesu menja svoj oblik te se posle završenog ciklusa
ponovno pojavljuje u prvobitnom obliku, prelazi iz jedne poslovne faze u drugu, iz jednog
pojavnog oblika u drugi. Za obrtna sredstva je karakteristično da su to materijalne vrednosti
koje se troše u proizvodnji, tako da se njihova vrednost i supstanca jednokratnom upotrebom
potpuno prenose na novi proizvod i pri tome se menja njihov prvobitni oblik.
Upravljanje obrtnim kapitalom je važno za preduzeće jer tekuća imovina u strukturi sredstava
ima značajan udeo, u zavisnosti od delatnosti preduzeća kreće se okvirno od 50% u
proizvodnim preduzećima pa do 80% ili čak i više u trgovinskim preduzećima. Odluke o
tekućoj imovini, izvorima finansiranja su svakodnevne. U zavisnosti od brzine cirkulacije
tekuće imovine ova pitanja se ne mogu jednom rešiti, pa se moraju odložiti na neko vreme, za
razliku od odluka o stalnoj imovini, isplati dividende ili o strukturi kapitala. Sve odluke o
obrtnom kapitalu imaju veliki uticaj na profitabilnost poslovanja i na rizik ostvarivanja
planiranih rezultata.
Tema mog završnog rada je upravljanje obrtnim kapitalom komapanije Metalac ad Gornji
Milanovac. Rad je struktuiran tako da obuhvata teorijski i praktičan deo i jedan dodatak.
Teorijski deo se sastoji iz šest delova. U prva tri dela definisaću pojam obrtnog kapitala,
karakteristike koje ga prate kao i način finansiranja u procesu poslovanja. U ostala tri dela
prikazan je menadžment radnog kapitala – obrtnih sredstava (zalihe, potraživanja i gotovina).
U dodatku su date informacije o kompaniji Metalac ad Gornji Milanovac (opšti podaci kao i
podaci o upravljanju i poslovanju kompanije u 2009. godini).
U praktičnom delu predstaviću uticaj menadžmenta obrtnog kapitala na efikasnost celokupne
finansijske situacije kompanije Metalac a.d Gornji Milanovac. Akcenat će biti stavljen na
5
efikasno upravljalje kucima i gotovinom kao i primeni mera relaksacije u cilju ostvarivanja
što boljeg finansijskog rezultata.
1. POJAM, VRSTE I KARAKTERISTIKE OBRTNIH SREDSTAVA
U obrtna sredstva se svrstavaju ona sredstva preduzeća koja predstavljaju deo imovine
preduzeća čiji je vek trajanja, odnosno rok vezivanja kraći od jedne godine. Izuzetak čini sitan
inventar koji se takođe uključuje u grupu obrtnih sredstava1.
Za obrtna sredstva je karakteristično da su materijalne vrednosti koje se troše u proizvodnji,
tako da se njihova supstanca i vrednost jednokratnom upotrebom potpuno prenose na nov
proizvod i pri tom se menja njihov prvobitni oblik. Osnovna karakteristika obrtnih sredstava
je jednakost upotrebe, kao i neposredno kruženje, tj. obrtanje i stalna cirkulacija u punom
iznosu njihove vrednosti u okviru reprodukcionog ciklusa preduzeća.
Prema svom karakteru, odnosno pojavnom obliku, obrtna sredstva, po fazama ciklusa
reprodukcije, mogu biti:
Početni robni oblik (zalihe materijala)
a) prelazni tehnološki oblik (nedovršena proizvodnja)
b) završni robni oblik (zalihe gotovih proizvoda)
c) novčani oblik (po realizaciji proizvoda).
Prema pojavnim oblicima obrtna sredstva bi se mogla svrstati u tri osnovne grupe i to:
a) obrtna sredstva u novčanom obliku,
b) obrtna sredstva u naturalnom obliku,
c) obrtna sredstva u prelaznom obliku.
1.1 Obrtna sredstva u novčanom obliku
1 Leko Vera : Računovodstvo, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva – Beograd, 2004. godine, 23 strana
6
Obrtna sredstva u novčanom obliku čine gotovina u kasi i na računima finansijskih institucija,
kao i ekvivalenti gotovine koji imaju kratkoročni karakter, kao što su: čekovi, menice,
plemeniti metali, izdvojena sredstva posebne namene, depoziti sa kratkim otkaznim rokom,
deonice i drugi vrednosni papiri.
1.2 Obrtna sredstva u naturalnom obliku
Obrtna sredstva u naturalnom obliku se javljaju u obliku zaliha koje se prema
karakteristikama mogu klasifikovati kao:
a) zalihe materijala, rezervnih delova i sitnog inventara,
b) zalihe u proizvodnji u smislu nedovršene proizvodnje,
c) zalihe proizvoda (ako se radi o proizvodnom preduzeću),
d) zalihe robe (ako se radi o trgovinskom preduzeću).
Zalihe materijala, rezervnih delova, sitnog inventara i trgovačke robe evidentiraju se po
nabavnim cenama, a zalihe proizvodnje i proizvoda po troškovima učinjenim za stvaranje tih
učinaka.
1.3 Obrtna sredstva u prelaznom obliku
Obrtna sredstva u prelaznom obliku se mogu pojaviti u obliku potraživanja i u obliku
razgraničenja.
Prelazni oblici potraživanja mogu biti u smislu transformacije:
a) iz robe u novac,
b) iz novca u robu
c) iz novca u novac
Prvi slučaj da robu ili proizvode prodajemo na kredit, kojom prilikom nastaje potraživanje
koje će nestati u momentu kada dužnik-kupac doznači, tj. isplati ono što je dužan.
Prelazni oblik iz novca u robu se javlja u slučaju kada potraživanja nastaju po osnovu unapred
plaćenog iznosa-akontacije isporučiocu robe u svrhu pravovremenog obezbeđenja da isporuka
robe bude na vreme i u traženoj količini ili nekim drugim kupoprodajnim uslovima.Ovaj oblik
obrtnih sredstava će se ugasiti u momentu kada isporučilac-dobavljač isporuči preduzeću
7
robu, pri čemu će se od prodajne vrednosti oduzeti iznos unapred date akontacije.Razlika
iznosa predatavlja obavezu preduzeća.2
Prelazni oblik iz novca u novac nastaje kada se novac daje drugom subjektu na privremeno
kratkoročno korišćenje. To je slučaj davanja kratkoročnih kredita, pozajmica i sl. Taj oblik se
gasi kada dužnik vrati iznos duga novčanom doznakom. Dati novac se nakon izvesnog
vremena vraća u svoj prvobitni oblik ali indirektno, odnosno preko kategorije potraživanja.
Obrtna sredstva u obliku razgraničenja predstavljaju prvenstveno prelazni oblik novca u
troškove koji su predmet razgraničenja u kratkoročnom periodu. Za primer može poslužiti
slučaj kada preduzeće unapred plaća osiguranje za tekuću godinu ili zakupninu i sl. U tom
slučaju na relaciji transformacije novčanih sredstava u troškove nastaju kratkoročna
razgraničenja kao sastavni element grupacije obrtnih sredstava.
Obrtanje obrtnih sredstava počinje nabavkom potrebnih materijala (sirovina ili poluproizvoda
u industriji, pića, hrane u ugostiteljstvu i sl.) i to je pretpostavka za početak proizvodnje. U
svakom obrtnom ciklusu obrtna sredstva moraju proći kroz tri faze:
a) Faza nabavke,
b) Faza proizvodnje i
c) Faza realizacije 3
2 Leko Vera : Računovodstvo, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva – Beograd, 2004. godine, 24 strana3 Van Horne dr Jemes, Wachowicz dr John: Osnove finansijskog menadžmenta, nakladnička kuća, Zagreb -
1990. godine, 265 – 273 strana;
8
Izvor:Prof.R.Todosijević (Strategijski menadžment 2009.) 4
2. VAŽNOST UPRAVLJANJA OBRTNIM KAPITALOM
Menadžment obrtnog kapitala (Working Capital Management) ima izuzetno veliki značaj za
efikasnost finansijske funkcije korporacije. Obrtni kapital u ovom kontekstu se ne tretira se
samo kao izbor sredstava u pasivi, već se pod njim podrazumevaju i obrtna sredstva u aktivi
(zalihe, potraživanja i gotovina). Shodno tome, menadžment obrtnog kapitala uključuje
odluke koje se odnose na tekuću imovinu (obrtna sredstva) i način njihovog finansiranja.
Termin "working" kapital potiče od stranih američkih prevoznika koji su posedovali prevozna
sredstva (fiksnu imovinu), pri čemu su pozajmicom od banke kupovali trgovačku robu (radni
kapital) koju su prodavali, odnosno "obrtali" ostvarujući profit.5
Obrtni kapital se razlikuje od fiksnog kapitala po vremenu povraćaja uloženih sredstava. Kod
fiksnog kapitala (zemljište, građevinski objekti, oprema i sl.) potrebno je više godina za
povraćaj inicijalnog kapitalnog ulaganja. Kod obrtnog kapitala ovaj period je mnogo kraći, s
obzirom da se ulaganje u pojedine oblike sredstava mogu vratiti u znatno kraćem roku i to u
toku jednog repro - ciklusa.
U toku trajanja kružnog repro - ciklusa kompanija mora ulagati u obrtna sredstva, ali i voditi
računa da ima dovoljan iznos gotovinskih sredstava za izmirenje dospelih plaćanja. Takođe,
ona mora efikasno upravljani svim oblicima obrtnih srdstava, jer se na taj način smanjuje
potreba za angažovanjem dodatnih izvora finansijskih sredstava.
Polazeći od predhodog, menadžment obrtnog kapitala odnosi se na upravljanje tekućom
aktivom i pasivom, a podrazumeva odluke vezane za:
a) nivo i način finansiranja ukupne tekuće aktive (obrtnih sredstava) i njenih pojedinih
pozicija i
4 Leko Vera : Računovodstvo, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva – Beograd, 2004. godine, 24 strana5 Kastratović dr Miloš, Marković mr Vesna : Poslovne finansije, Valjevo, 2009. godine, 76 –sta strana;
9
b) efikasno upravljanje svim pozicijama u tekućoj aktivi (zalihe, potraživanja i gotovina).
3. POLITIKA FINANSIRANJA OBRTNIH SREDSTAVA
Osnovni elementi finansiranja tekuće aktive preduzeća opredeljeni su politikom finansiranja
obrtnih sredstava preduzeća. Smernicama ove politike definisan je ciljni nivo tekuće aktive i
način njenog finansiranja.
Priroda i veličina investiranja kompanija u obrtna sredstva zavisi od sledećih faktora:
a) vrste proizvoda,
b) dužine repro - ciklusa,
c) nivoa prodaje,
d) kreditne politike,
e) efikasnosti upravljanja obrtnim sredstvima i sl.
Odluke o načinu finansiranja obrtnih sredstava veoma su složene i imaju značajne implikacije
na rentabilnost i likvidnost preduzeća.
Ukoliko se finansijskom politikom forsira ulaganje u fiksna sredstva, sa ciljem povećanja
prihoda i profita u budućem periodu, onda je favorizovan princip rentabilnosti u odnosu na
princp likvidnosti. Na taj način minimizira se značaj nivoa neto obrtnih sredstava preduzeća i
povećanja rizika od nelikvidnosti.
Forsiranje ulaganja u fiksna sredstva ima smisla jedino ako je realna predpostavka da je
doprinos ulaganja u fiksna sredstva na planu ostvarivanja prihoda i maksimiranja profita, veći
od doprinosa odgovarajućih ulaganja u obrtna sredstva.
Pritom, treba imati u vidu i razliku u ceni kratkoročnih i dugoročnih izvora sredstava, kojima
se finansiraju odgovarajući oblici poslovnih sredstava. Naime, kratkoročni izvori sredstava
(krakoročni krediti, dobavljači i sl.) kojima se po pravilu finansiraju obrtna sredstva, jeftiniji
su od dugoročnih izvora sredstava, kojima se po pravilu finansiraju investicina ulaganja u
fiksna sredstva.
10
Kod dugoročnih zajmova kompanija ima troškove kamate i u periodu kada nema potrebe za
novčanim sredstvima, kao npr. u periodu sezone i sl.
Kratkoročni zajmovi daju mogućnost izbegavanja troškova kamata, naročito u sezoni, kada je
dovoljan priliv finansijskih sredstava iz poslovanja, što eliminiše potrebu za zaduživanjem u
tom periodu.
Imajući predhodno u vidu, izbor načina finansiranja poslovnih sredstva preduzeća, a unutar
toga obrtnih i fiksnih sredstava, nije jednostavan.
Ako se respektuju predpostavke o različitom doprinosu fiksnih i obrtnih sredstava
rentabilnosti i različitim troškovima kratkoročnih i dugoročnih izvora sredstava, važi pravilo
prema kojima povećanje učešća obrtnih sredstava u ukupnim poslovnim sredstvima, vodi
smanjenju rentabilnosti i smanjenju rizika od nelikvidnosti, s obzirom da se povećava nivo
neto obrtnih sredstava i obrnuto.
Međutim, ovo pravilo u praksi ne može biti univerzalno, jer postoje određene delatnosti i
određena preduzeća, kao npr.trgovinska preduzeća, kod kojih ulaganje u obrtna sredstva
donosi veći doprinos i to u kraćem roku, sa nižim troškovima finansiranja, u odnosu na
ulaganja u fiksna sredstva.
Zbog toga, finansijska praksa ne može se robovati nekim krutim principima finansijske
politike i pravilima finansiranja. Struktura poslovnih sredstava i način njihovog finansiranja
moraju biti prilagođeni konkretnoj situaciji, koja uvažava delatnost preduzeća, njegove
proizvodne, tehnološke i tržišne karakteristike, stanje na finansijskom tržištu i sl.
Odluke o metodama finansiranja obrtnih sredstava preduzeća su veoma složene. U praksi je
moguće opredeljenje između sledećih osnovnih metoda finansiranja:
a) agresivni metod finansiranja (finansiranje prema ročnosti),
b) konzervativni metod fiansiranja i
c) kombinovani metod finansiranja.
Agresivni metod finansiranja uvažava princip finansiranja poslovne imovine prema
ročnosti. On je u funkciji principa rentabilnosti i primene principa bilansnih pravila.
11
Rigoroznija verzija ovog modela polazi od zahteva bilansnog pravila u užem smislu, prema
kojem kratkoročnim izvorima sredstava treba finansirati celokupna obrtna sredstva, a
dugoročnim izvorima fiksna sredstva. Ova varijanta zahteva maksimalno moguć iznos
kratkoročnih obaveza u procesu finansiranja. Blaža varijanta agresivnog metoda finansiranja
odgovara zahtevima bilansnog prabila u širem smislu, prema kojem kratkoročnim izvorima
treba finansirati obrtna sredstva umanjena za iznos zaliha trajno vezanih za proces
proizvodnje.
Konzervativni model finansiranja podrazumeva finansiranje obrtnih sredstava dugoročnim
izvorima, a samo iznenadnih potreba za obrtnim sredstvima, kratkoročnim izvorima. Ovaj
model insistira na minimalnom iznosu kratkoročnih izvora finansiranja, što je u praksi gde su
pozicije na računima dobavljača značajne, neprihvatljivo i nezamislivo.
Prilikom opredeljivanja za povećanje ili smanjenje učešća kratkoročnih izvora u ukupnim
izvorima sredstava treba imati u vidu da se karatkoročni krediti mogu dobiti brže od
dugoročnih i da su troškovi ovakvog finansiranja niži, a rizici viši.
Ovaj metod polazi od toga da ukupno procenjene godišnje potrebe za obrtnim sredstvima
treba da budu finansirane iz dugoročnih izvora, a samo nepredviđene potrebe za obrtnim
sredstvima treba finansirati iz kratkoročnih izvora.
U korporativnoj praksi najčešći je kombinovani metod finansiranja. Ovaj metod,
uvažavajući stanje u preduzeću i njegovom okruženju, predpostavlja takav način finansiranja
koji će, ne pridržavajući se nekim krutim pravilima finansiranja, obezbediti zadovoljavajući
nivo rentabilnosti, uz prihvatljiv rizik od nelikvidnosti.
Kompromisni metod finansiranja obrtnim sredstava teži da pomeri predhodna dva metoda
(koji praktično imaju potpuno suprotne efekte na rentabilnost i rizik), odnosno da obezbedi
zadovoljavajuću rentabilnost, uz usmerenu izloženost rizika od insolvetnosti. Tako, po ovom
modelu, stalno potrebna sredstva treba da budu jednaka srednjoj vrednosti između minimalnih
i maksimalnih mesečnih potreba za tim sredstvima u toku godine i njih treba finansirati iz
dugoročnih izvora. U tom slučaju kratkoročno finansiranje odnosi se na ostatak promenljivih
potreba za obrtnim sredstvima u toku godine. 6
6 Kastratović dr Miloš, Marković mr Vesna : Poslovne finansije, Valjevo, 2009. godine, 78 strana;
12
4. UPRAVLJANJE ZALIHAMA
4.1 Ciljevi i osnovne karakteristike
Efikasan menadžment zaliha, koje čine veliki deo poslovnih sredstava kompanije, izuzetno je
značajan za efikasnost finansijskog menadžmenta.
Efikasno upravljanje zalihama omogućava neopravdano visoka ulaganja u ovaj deo obrtnih
sredstava i sprečava pojavu nepotrebnih troškova po tom osnovu.
U vezi sa nivoom zaliha i u preduzeću se mogu identifikovati sledeće vrste troškova:
a) troškovi pribavljanja zaliha (vezani za poruđbine, prijem, istovar, smeštaj i kontrolu),
b) troškovi držanja zaliha (vezivanje gotovine, uskladištenje, osiguranje, porezi,
zastarevanje) i
c) troškovi nedostatka zaliha (gubitak prihoda od prodaje, gubitaka goodwill – a i
gubitak zbog neuzvršenja plana).
Osnovni cilj menadžmenta zaliha je minimiziranje ukupnih troškova uz efikasnost svih
funkcija (nabavne, prodajne, proizvodne i finansijske). Ovde se radi o protivrečnim ciljevima,
zbog čega su odluke o zalihama jako složene i važne.7
4.2 Vrste zaliha sa aspekta pojedinih funkcija u preduzeću
S aspekta ostvarivanja proizvodne, prodajne, nabavne i finansijske funkcije, značajna je
podela zaliha u sledeće grupe:
a) zalihe sirovina i materijala,
b) zalihe nedovršene proizvodnje i
7 Kastratović dr Miloš, Marković mr Vesna : Poslovne finansije, Valjevo, 2009. godine, 79 strana;
13
c) zalihe gotovih proizvoda.
Zalihe sirovina i materijala su u funkciji nesmetanog odvijanja procesa prizvodnje. Na nivo
ovih zaliha utiču sledeći faktori: vreme izvršavanja prorudžbenice, učestalost upotrebe, cene i
osnovne karakteristike pojedinih sirovina i materijala.
Vreme izvršavanja porudžbenice je vreme koje protekne od momenta dostavljanja
porudžbenice dobavljačima, do momenta isporuke sirovina i materijala, odnosno njihovog
prijema u magacin. Dužina ovog vremena upravo je srazmerna nivoa zaliha sirovina i
materijala preduzeća.
Učestalija upotreba zaliha sirovina i materijala takiđe utiče na nivo zaliha i to u smislu potrebe
za njihovim povećanjem.
Na nivo zaliha u preduzeću utiču i cena sirovina i materijala. Logično je očekivati da se u
slučaju niskih cena, na lageru drže veće zalihe sirovina i materijala.
Karakteristike pojedinih sirovina i materijala mogu bitno determinisati nivo zaliha. Naime,
sirovine i materijali koji su lomljivi, kvarljivi i sl., ne mogu se nabavljati i držati u magacinu u
većim količinama i dužem vremenu.
Zalihe nedovršene proizvodnje jesu, u stvari, troškovi nedovršene proizvodnje. Njihovo
dejstvo na finansijsku snagu je višestruko. Zalihe nedovršene proizvodnje su nelikvidan oblik
sredstava, što negativno deluje na likvisnost i finansiranje, ali budući da su to istovremeno
troškovi, odnosno budući rashodi a i budući prihodi u visini prodajne cene, one istovremeno
deluju i na renatabilnost u visini razlike između prihoda i rashoda.
Obim zaliha nedovršene poizvodnje zavisi od:
a) veličine kapaciteta, tačnije, od stepena iskorišćenja optimalnog, odnosno realnog
kapaciteta,
b) dužine ciklusa proizvoda i
c) visine troškova proizvodnje.
14
Srazmerno povećanje stepena iskorišćenja kapaciteta povećavaju se zalihe nedovršene
proizvodnje. Međutim, iako to negativno deluje na likvidnost i finansiranje, povećanje zaliha
nedovršene proizvodnje po ovom osnovu je prihvatljivo sve do optimalnog stepena
iskorišćenja kapaciteta
Dužina ciklusa proizvodnje takođe deluje na visinu zaliha nedovršene proizvodnje, duži
ciklus proizvodnje veće zalihe i obrnuto. Pri tome, dužina ciklusa proizvodnje može a i ne
mora da ima uticaj na stepen iskorišćenja kapaciteta. On ima uticaj na stepen iskorišćenja
kapaciteta u onom slučaju kada proces izrade dela proizvoda traje duže od tehnički potrebnog
vremena za njihovu izradu, jer će za to vreme biti proizvedeno manje delova proizvoda a time
će biti i niži stepen iskorišćenja kapaciteta. Međutim, ako sklapanje delova proizvoda
vremenski traje duže nego što je to objektivno potrebno, onda će se zalihe nedovršene
proizvodnje povećavati dok će stepen iskorišćenja kapaciteta koji služi za izradu delova ostati
nepromenjen.
Troškovi proizvodnje zavise od visine utroška i cene utroška, a kada se posmatraju po jedinici
proizvoda, fiksni i realtivno fiksni troškovi zavise i od obima proizvodnje. Svakako povećanje
troškova istovremeno i znači povećanja zaliha nedovršene proizvodnje po osnovu troškova i
njihovog negativnog dejstva ne samo na likvidnost i finansiranje, već i na buduće rashode,
odnosno poboljšanje finansijskog rashoda, otuda težnja je da troškovi proizvodnje budu što
manji, odnosno da se održe na objektivno potrebnom nivou a to su standardni troškovi.
Cilj upravljanja zalihama nedovršene proizvodnje jeste da se optimalne zalihe što ranije
kvantifikuju i da se podstiču samo ona odstupanja stvarnih od optimalnih zaliha nedovršene
proizvodnje bilo naviše, bilo naniže koja dovode do povećanja finansijskog rezultata, što se
postiže nizom postupaka koji dovode do iskorišćenja instaliranog kapaciteta na nivou
optimuma, sniženja cene koštanja i sraćenja broja dana trajanja tehnološkog procesa.8
Zalihe gotovim proizvoda
Zalihe gotovih proizvoda su, nelikvidan oblik sredstava koji samim tim negativno utiče na
likvidnost i finansijski rezultat, odnosno deluje negativno na uvećanje imovine. U izvesnim
okolnostima zalihe gotovih proizvoda mogu delovati i na troškove proizvodnje, što takođe
8 Rodić dr Jovan, Filipović dr Milovan, Poslovne finansije, Asimex, Beograd, 2006., 380 strana;
15
utiče na finansijski rezultat, ali uz pomoć zaliha gotovih proizvoda, putem njihove prodaje,
finansijski rezultat bi se povećao što bi dalje delovalo na uvećanje imovine. Strategoija i
taktika zaliha gotovih proizvoda treba da minimizira negativne i maksimizira pozitivne uticaje
zalihe gotovih proizvoda na finansijsku snagu. Ceo problem se svodi na to da se zalihe
gotovih proizvoda održe na nivou optimuma, a optimum je onaj nivo zaliha koji izaziva
najmanje troškove držanja zaliha gotovih proizvoda, a kada one deluju i na troškove
proizvodnje, optimalne zalihe gotovih proizvoda se one koje svode zbir troškova držanja i
troškova proizvodnje na najniži nivo.
Opšti obrazac za utvrđivanje optimuma zaliga gotovih proizvoda (ZG – opt ) na sledeći način:
ZG – opt = Gp xT / 365
Gde je:
Gp = vrednost (ili količina) godišnje prodaje po ceni koštanja,
T = prosečan broj dana koji protekne od momenta prijema gotovog proizvoda iz proizvodnje
u skladište do momemnta otprme kupcu, i
365 = dana u godini
Optimum zaliha gotovih proizvoda utvrđuje se za svaki proizvod posebno jer je različit
prosečan broj dana zadržavanja u skladištu (T). 9
Da bi se moglo efikasno upravljati zalihama, a imajući u vidu rizik koji objektivno postoji,
važno je ukupne zalihe podeliti na one koje zahtevaju najveća i one koje zahtevaju najmanja
ulaganja i pažnju usmerenu na odluke koje se odnose na zalihe sa najvećim ulaganjima.
Svaka odluka o zalihama utiče na finansijsku poziciju preduzeća. Pritom je u okviru
finansijske funkcije u preduzeću prisutna težnja da se obezbedi optimalan nivo zaliha, koji
minimizira vezivanje gotovine u zalihe, odnosno oslobađa gotovinu za druge, alternativne
upotrebe, što je u raskoraku sa drugim funkcijama.
Ra razliku od finansijske funkcije, za prodajnu funkciju važan je dovoljan nivo zaliha gotovih
proizvoda, kako bi se zadovoljile porudžbenice od kupaca i sprečilo propuštanje potencijalnih
prihoda od prodaje. Isto tako, nabavna funkcija forsira obezbeđenje visokog nivoa zaliha
9 Rodić dr Jovan, Filipović dr Milovan, Poslovne finansije, Asimex, Beograd, 2006., 396 strana;
16
sirovina i materijala, kako se ne bi ugrozio proces proizvodnje, što odgovara i proizvodnoj
funkciji. 10
4.3 Menadžerske odluke o zalihama
Osnovne menadžerske odluke o zalihama zasnovane su na analitičkim proračunama koji se
baziraju na odgovarajućim metodama i tehnikama, čiji je cilj minimiziranje troškova zaliha uz
nesmetano i kontinuirano odvijanje procesa proizvodnje. Ove odluke suštinski se svode na
utvrđivanje:
a) ekonomske veličine porudžbine,
b) ekonomske veličine proizvodne serije i
c) vremena pribavljanja zaliha.
Ekonomska veličina porudžbine (economic ordering quantity – EOQ) odnosi se na količinu
jednokratno nabavljenih sirovina i materijala, koja minimizira ukupne troškove pribavljanja i
držanja zaliha.
Kolika će biti jedna porudžbina da bi bila najekonomičnija zavisi od mnogih faktora, a pre
svega od iznosa troškova, potreba za takvom vrstom zaliha i sl. 11
5. UPRAVLJANJE POTRAŽIVANJIMA OD KUPACA
5.1 Pojam
Potraživanja od kupaca imaju karakter kredita koji se odobrava kupcima. Pritom se mora
voditi računa o dospelosti i sigurnosti naplate potraživanja, jer ukoliko se prolongira period
naplate ili se potraživanja uopšte ne mogu naplatiti, nastaje značajna ekonomska šteta i
izostaje priliv novčanih sredstava.
10 Kastratović dr Miloš, Marković mr Vesna : Poslovne finansije, Valjevo, 2009. godine, 80 strana;11 Kastratović dr Miloš, Marković mr Vesna : Poslovne finansije, Valjevo, 2009. godine, 81 strana;
17
Zbog toga se moraju definisati kriterijumi koje kupac mora da ispuni da bi mu se odobrio
kredit, a to su pre svega:
a) stepen verovatnoće da će poštovati preuzete obaveze,
b) proizvodne i prodajne sposobnosti,
c) finansijske mogućnosti i
d) uticaj spoljnih faktora i perspective opstanka kupca.
Efikasnost menadžmenta potraživanja sagledava se preko kojeficijenta obrta potraživanja. Što
je kojeficijent obrta potraživanja veći, menadžment potraživanja je efikasniji, jer je iznos
naplaćenih potraživanja veći, a saldo na ovom računu manji.
Efikasnost manadžmenta potraživanja predpostavlja definisanu politiku kreditiranja,
odgovarajuće kreditne uslove i adekvatnu politiku naplate potraživanja.
5.2 Politika kreditiranja
U kreiranju kreditne politike preduzeća značajnu ulogu ima finansijski rukovodilac.
Kreiranje i usvajanje kreditne politike podrazumeva:
a) detaljan pregled potencijalnih zahteva kupac, pregled njihovog finansijskog stanja i
kreditnog rejtinga,
b) uvažavanje faktora prodaje, koja u velikoj meri zavisi od karaktera usvojene kreditne
politike i
c) uvažavanje sezonskog uticaja, s obzirom da firma u van sezonskom periodu može
ponuditi kupcima povoljnije uslove prodaje, u odnosu na sezonu.
Jedan od bitnih elemenata kreditne politike su kreditni standardi, koji predstavljaju
minimalne kriterijume koje kupac treba da zadovolji da bi mu se odobrio kredit, odnosno
kupovina. Kreditni standardi odražavaju maksimalan rizik koji preduzeće može da prihvati u
vezi sa kreditiranjem kupaca.
Kreditni standardi služe za sagledavanje kreditne sposobnosti. Testiranje potencijalnih
dužnika u vezi kreditne sposobnosti vrši se na osnovu kreditne analize, na bazi koje se
utvrđuje maksimalan iznos kredita koji kupac može da podnese. Ova analiza može se uraditi
18
na bazi podataka iz bilansa uspeha i bilansa stanja za nekoliko poslednjih godina, na način
koji je prikazan u okviru finansijske analize.
Međutim, pored toga dragocene informacije mogu se dobiti i od banke kupaca, ali i od drugih
dobavljača sa kojima kupac ima poslovne odnose.
Jedan od najznačajnijih pokazatelja koji se koristi kada je upitanju kreditna sposobnost
kupaca je prosečno vreme isplate dobavljača:
saldo dobavljača . 360
Prosečno vreme ispalte dobavljača = _______________________________
nabavka sirovina i materijala
Ako je prosečno vreme isplate dobavljača duže nego što je slučaj kod ostalih preduzeće u
grani, onda je naplata rizičnija. 12
Procena ri zika kroz 5C analizu
a) Karakter – subjektivna procena o moralu kupca,
b) Kapital – finansijsko ekonomska snaga preduzeća (racio analiza),
c) Kapacitet – proizvodno prodajna sposobnost preduzeća (vidi se iz bilansa stanja i
bilansa uspeha koje tražimo od kupca),
d) Kolateral – postojanje odgovarajućih sredstava kao pokriće (zaloga),
e) Kondicija – uticaj spoljnih faktora;
5.3 Uslovi kreditiranja
Jedan od značajnih faktora koji utiču na nivo potraživanja od kupaca su kreditni uslovi.
Kreditni uslovi bitno determinišu obim prodaje preduzeća, a istovremeno utiču na ukupan
iznos potraživanja
U okviru kreditnih uslova značajni su:
a) kasa skonto (2%)
b) gotovinski popust uz diskontni period (10 dana)
c) kreditni period (30 dana)
12 Kastratović dr Miloš, Marković mr Vesna : Poslovne finansije, Valjevo, 2009. godine, 87-88 strana
19
Kasa skonto je popust koji se daje kupcu ako izvrši obavezu u roku (diskontni period).
Efekti uvođenja ili povećanja kasa skonta
Varijable Pravac dejstva Uticaj na dobitak
Obim prodaje povećanje +
Prosečan period naplate potraživanja smanjenje +
Gubic zbog nenaplativih potraživanja smanjenje +
Dobitak po jedinici proizvoda smanjenje -
Na primer: bilo je 2/10 neto 30 a sada posle produženja 2/15 neto 30
Gotovinski popust daje se u slučaju da kupac izvrši plaćanje pre predviđenog roka. Npr. ako
je roba prodata na kredit sa rokom plaćanja od 45 dana, ukoliko se plaćanje izvrši u roku od
20 dana odobrava se popust od 4%. Ovo se obično izražava na sledeći način : "4/20 neto 45".
Efekti produženja diskontnog perioda
Varijable Pravac dejstva Uticaj na dobitak
Obim prodaje povećanje +
Gubici zbog nenaplativih potraživanja smanjenje +
Dobitak po jedinici proizvoda smanjenje -
Prosečan period naplate potraživanja smanjenje +
Gotovinski popusti imaju za cilj da proizvod učine dostupnijim kupcima sa aspekta cena i da
kroz skraćenje perioda naplate (diskontni period) ubrzaju naplatu i smanje iznos potraživanja,
konvertujući ih u gotovinu.
Krediti period je vremenski rok na koji se odobrava robni kredit kupcu. Kupcima se može
dati mogućnost izbora kreditnog perioda uz punu cenu, bez gotovinskog popusta koji je duži i
sa gotovinskim popustom koji je kraći. 13
13 Kastratović dr Miloš, Marković mr Vesna : Poslovne finansije, Valjevo, 2009. godine, 89 strana.
20
Efekti produženja kreditnog perioda
Varijable Pravac dejstva Uticaj na dobitak
Obim prodaje povećanje +
Prosečan period naplate potraživanja povećanje -
Gubici zbog nenaplativih potraživanja povećanje -
Na primer: 2/10 neto 30 a posle produženja je 2/10 neto 60
U sklopu uslova kreditiranja moguće je i produženje kreditnog perioda, što je u funkciji
povećanja obima prodaje. Međutim, prilikom preduzimanja ovakvih mera mora se voditi
računa o tome da one uzrokuju povećanje iznosa potraživanja i smanjenje njihovog
koeficijenta obrta.
5.4 Politika naplate potraživanja
Efikasan menadžment potraživanja nalaže potrebu da preduzeće definiše adekvatnu politiku
naplate potraživanja. Ova prilika odnosi se na postupak naplate dospelih potraživanja od
kupaca. Na prvi znak da postoje finansijske teškoće kod kupca, treba preduzeti odlučne mere
za naplatu potraživanja.14
Ukoliko je kupac već ušao u docnju, a inače je solidan u izvršavanju obaveza, jako insistiranje
na naplatu može uticati na njegovu preorijentaciju na druge dobavljače. Zbog toga, mora se u
okviru ove politike definisati takav pristup, kojim će pozitivni efekti na preduzeće biti najveći,
a to podrazumeva korišćenje svih mogućnosti pre nego što se pristupi sudskoj naplti. Ukoliko
kupac nije blagovremeno izmirio obaveze, uobičajeni početni korak je pismo kojim se on
opominje da u skladu sa kreditnim uslovima koje je prihvatio, izvrši svoje obaveze. Ukoliko
pismo nema efekta, pokušava da se obezbediti naplata potraživanja telefonskim putem ili na
osnovu pošte i dogovora sa kupcem.
14 Kastratović dr Miloš, Marković mr Vesna : Poslovne finansije, Valjevo, 2009. godine, 89 strana;
21
5.5 Analiziranje podnosioca kreditnog zahteva
Pošto su dogovoreni uslovi prodaje koji se nude, sledi ocenjivanje podnosioca kreditnog
zahteva i utvrđivanje njegovog finansijskog položaja na tržištu.
Ocenjivanje kreditne sposobnosti podrazumeva tri koraka:
a) prikupljanje podataka o podnosiocu zahteva,
b) analiziranje tih podataka kako bi se utvrdila kreditna sposobnost podnosiocu zahteva,
c) donošenje odluke o kreditu (određivanje da li postoje uslovi za izdavanje kredita,
kolika bi bila maksimalna vrednost izdatog kredita).
Izvori informacija
Brojne finansijske institucije osiguravaju kreditne informacije o preduzećima, ali za neke
kupce, posebno one male, trošak prikupljanja takvih podataka može biti veći nego
potencijalna profitabilnost tog kupca. Banka koja daje kredit mora raspolagati brojnim
informacijama kako bi donela ispravnu odluku. Pored troška mora se voditi računa takođe i
na vreme koje je potrebno da bi se istražio podnosilac zaheva za kredit. Znači, prikupljeni
podaci se moraju posmatrati u odnosu vreme i potreban trošak.15
Finansijski izveštaj
Instrument koji služi za davalje informacija opšte namene jesu finansijski izveštaji. Polazeći
od klasifikacije bilansa, moguće je analogno izvršiti i klasifikaciju, odnosno sistematizaciju
finansijskih izveštaja polazeći od raznovrsnih ciljeva njihovog sastavljanja (redovni.
specijalni, trgovački, specijalni, zajednički, konsolidovani, zbirni...). Godišnji zaključak
predstavlja deo seta finansijskog izveštaja koje sastavljamo na kraju poslovne godine, a čine
ga: bilans uspeha, izveštaj o novčanim tokovima, izveštaj o promenama na kapitalu i
napomene uz finansijske izveštaje.
Adresate, odnosno korisnike informacija iz finansijskog izveštaja mogu se grupisati na interne
(u preduzeću) i eksterne (izvan preduzeća).
15 Van Horne dr Jemes, Wachowicz dr John: Osnove finansijskog menadžmenta, nakladnička kuća, Zagreb 1990. godine, 264. strana;
22
Predstavljaju jedan od najpoželjnijih izvora informacija za kreditnu analizu.Često, postoji
korelacija između odbijanja neke kompanije da osigura izveštaj i slabe finansijske pozicije.
Kreditno rangiranje i izveštavanje
Uz finansijski izveštaj i kreditno rangiranje je dostupno kod raznih agencija koje se bave
uzveštavanjem o kreditnoj sposobnosti. Dun & Bradstreet (D&B) je najpoznatija i
najposećenija takva agencija. Osigurava finansijska rangiranja predplatnicima za ogroman
broj preduzeća na područiju Amerike. TRW Bisiness Credit Services prikuplja i obrađuje
informacije o preduzećima ali obrada nije detaljna kao kod Dun & Bradstreet ali nude
značajnu alternativu u kreditnoj analizi. Komercijalne kreditne usluge TRW – a dostupne su
u nizu formata, uključujući on – line dostavu računarom, CD – ROM- om.
Bankarska provera
Banka je još jedan izvor kreditnih informacija za kreditnog analitičara. Većina banaka ima
kreditne odeljke koji će osigurati informaciju o njihovim komercijalnim komitentima kao
uslugu onim komitentima koji žele dobiti trgovački kredit (kredit koji izdaje jedno preduzeće
drugom). Prilikom razmene kreditnih informacija, mnoge banke slede upustvo koje su
prihvatili Robert Morris associates (RMA), američko udruženje vlasnika zajmova i kredita.
Provera u industriji
Kreditne informacije se često razmenjuju između kompanija koje prodaju isti proizvod. Kroz
razne kreditne organizacije, ljudi za kreditiranje na određenom polju postaju čvrsto povezana
zajednica. Neka kompanija može pitati druge dobavljače o njihovim iskustvima sa odrećenim
kupcem.16
5.6 Odluka o kreditu i kreditnoj liniji
Kada je analitičar dobijo sve dokaze i analizirao ih, mora se doneti odluka o kupcu. Kod prve
prodaje, prva je odluka koju je trebalo doneti bila da li poslati robu i odobriti kredit. Ako su
moguće ponovne narudžbine, kompanija će verovatno odobriti postupak tako da ne mora
potpuno oceniti odobravanje kredita svaki put kada stigne nova narudžbina. Jedan od načina
jeste i određivanje kreditne linije koja predstavlja granicu na svotu kupcu odobrebnog kredita.
Kupac može kupovati na kredit do te granice.
16 Van Horne dr Jemes, Wachowicz dr John: Osnove finansijskog menadžmenta, nakladnička kuća, Zagreb 1990. godine, 267 strana;
23
6. FINANSIJSKO UPRAVLJANJE GOTOVINOM
Menadžment gotovine, posebno je delikatan zadatak na područiju fianansija. Svaki suficit
novaca iznad posebnog, garant je likvidnosti, ali negativno utiče na rentabilnost. Svaki deficit
gotovine ugrožava likidnost i mogućnost izmirenja dospelih obaveza. Nedostatak gotovine
znači gubljenje kreditne sposobnosti i utiče na smanjenje tržišne reputacije firme.
Adekvatan menadžment gotovine zahteva da su kompaniji u svakom trenutku poznati iznos
gotovine, potrebe za gotovinom i mesto gde se gotovina nalazi. Na taj način, moguće je
vremenski identifikovati višak gotovinskih sredstava, koja se mogu investirati, ili manjak
gotovinskih sredstava koja treba pribaviti, kako bi kompanija normalno funkcionisala.
6.1 Faktori koji utiču na nivo gotovine
Iznos gotovinskih sredstava kompanije opredeljuku mnogobrojni faktori, od kojih su
najznačajniji sledeći:
a) politika upravljanja gotovinom,
b) prognoza kratkoročnih i dugoročnih tokova gotovine,
c) stanje tekuće likvidnosti,
d) rizik likvidnosti,
e) rokovi dospeća dugova,
f) rokovi i rizik naplate potraživanja i
g) efikasnost upravljanja zalihama.
Jasno definisana politika upravljanja gotovinom i prognoza kratkoročnih i dugoročnih tokova
gotovine smanjuje rizik nedostatka gotovinskih sredstava i omogućavaju racionalnije i
efikasnije korišćenje gotovine.
24
Stabilno stanje tekuće likvidnosti i minimiziranje rizika nelikvidnosti, omogućavaju držanje
manjeg iznosa gotovine i angažovanje viška gotovinskih sredstava.17
Duži rokovi dospeća dugova i kraći rokovi naplate potraživanja uz minimiziranje rizika
naplate, omogućavaju držanje manjeg iznosa gotovinskih sredstava na računu.
U funkciji nižeg nivoa gotovinskih sredstava i racionalnijeg korišćenja gotovine je povećanje
efikasnosti upravljanja zalihama. U uslovima kada su gotovinski prilivi i odlivi, u pogledu
obima i vremenske dimenzije, visoko sinhronizovani, kompanija može držati manji nivo
gotovine.
6.2 Osnovni ciljevi i strategija upravljanja gotovinom
Osnovni cilj upravljanja gotovinom je utvrđivanje optimalnog salda, kojim se minimiziraju
ukupni troškovi gotovine.
U troškove gotovine spadaju:
a) troškovi držanja gotovine,
b) troškovi nedostatka gotovine i
c) troškovi transakcija gotovinom18.
Troškovi držanja gotovine su oportunitetni troškovi koji su jednaki izgubljenom prinosu
koji bi bio ostvaren da su ta sredstva umesto što stoje na računu, uložena u neki posao, hartije
od vrednosti ili nekom pozajmljena.
Troškovi nedostatka gotovine proističu iz propuštenih popusta koji bi bili prisutni da su
potrebne sirovine i materijal nabavljeni i plaćeni gotovinski i kamata koje se plaćaju u slučaju
da se moraju koristiti krediti.
Troškovi transakcija sa gotovinom predstavljaju administrativne troškove i provizie, koji
nastaju tokom pribavljanja ili transfera gotovine.
Smisao racionalnog gazdovanja gotovinom je povećanje koeficijenta obrta gotovine,
skraćenje prosečnog vremena trajanja obrta i smanjenje potrebnog salda gotovine, kako bi se
troškovi gotovine minimizirali.
17 Kastratović dr Miloš, Marković mr Vesna : Poslovne finansije, Valjevo, 2009. godine, 90 strana;18 Kastratović dr Miloš, Marković mr Vesna : Poslovne finansije, Valjevo, 2009. godine, 91 strana;
25
Ovaj cilj moguće je ostvariti samo ako u preduzeću postoji definitivna strategija upravljanja
gotovinom čija se suština ogleda u zahtevu:
a) da se u granicama mogućnosti produži isplata kratkoročnih obaveza,
b) da se poveća efikasnost korišćenja zaliha i
c) da se skrati period naplate potraživanja.
Produženje rokova ispate obaveza prema dobavljačima može se ograničeno koristiti i nije
preporučljivo, jer se time narušava kreditna sposobnost i ugled firme, a može doći i do
gublenja poslovnih veza sa dobavljačima. Ovaj način moguće je primeniti ako su dobavljači
izuzetno zavisni od preduzeća.
Za postizanje krajnjeg cilja finansijskog upravljanja gotovinom - skraćenje gotovinskog
ciiklusa, tj. smanjenje minimalno potrebnog salda gotovine koriste se praktično tri strategije, i
to: efikasnije upravljanje zalihama, ubrzanje naplate potraživanja od kupaca i pronlogiranje
kratkoročnih obaveza. Efikasnije upravljanje zalihama odražava se praktično kroz mogućnost
povećanja koeficijenta obrta zaliha.
6.3 Motivi za držanje gotovine
John Maynard Keynes predložio je tri razloga za držanje gotovine. Keynes je te motive
nazvao ovako: transakcijski, špekulativni i motiv promišljenog opreza. Prebacujući naglasak
dalje od pojedinca, možemo koristiti tri kategorije za opisivanje motiva zbog kojih
korporacije drže gotovinu.
Transakcijski motiv: da bi se ispunila plaćanja, kao što su kupovina, plaćanje,
porezi, dividende koje se javljaju u redovnom poslovanju.
Špekulativni motiv : da bi se iskoristile privremene mogućnosti zarade, kao što je
neočekivani pad cene sirovina.
Motiv promišljenog opreza: da bi se održavala sigurnost ili kako bi se ispunile
neočekivane potrebe za gotovinom. Što su predvidljiviji ulazi i izlazi gotovine nekog
preduzeća, manja se količina drži za potrebe promišljenog opreza.19
19 Van Horne dr Jemes, Wachowicz dr John: Osnove finansijskog menadžmenta, nakladnička kuća, Zagreb, 1990. godine, 283 strana
26
Važno je naglasiti da sve potrebe preduzeća ne podržavaju izričito držanje gotovine.
Preduzeća uglavnom ne drže gotovinu zbog špekulacije. Upravljanje gotovine podrazumeva
efikasno prikupljanje, raspodelu te privremeno investirane gotovine. U proračunu gotovine
trebe imati sastavne informacije o gotovini kao i neku vrstu kontrolnog sastava.U velikim
preduzećima te informacije su obično komjuterizovane.
Potrebno je da se dobijaju česti izveštaji, uglavnom svakodnevno, o stanju novca u svakom od
bankarskih računa preduzeća, o plaćanjima gotovinom, o prosečnim dnevnim stanjima,
položaju preduzeća na finansijskom tržištu, kao i detaljan obrazloženje o promeni položaja.
Takođe je važno imati informacije o glavnim predviđenim primanjima i davanjima gotovine.
Sve su te informacije bitne ako preduzeće želi efikasno upravljati svojom gotovinom – način
koji omogućava sigurnu i prhvatljivu raspoloživost gotovine.
6.4 Modeli za utvrđivanje optimalnog nivoa gotovine i plasmana viška gotovine u
likvidne hartije od vrednosti
Jedan od načina da se nađe povoljan kompromis između principa likvidnosti i rentabilnosti je
ulaganje u hartije od vrednosti. Držanje naplativih (likvidnih) hartija od vrednosti štiti
kompanije od nedostatka gotovine i nelikvidnosti.
Kompanije mogu višak gotovinskih sredstava uložiti u hartije od vrednosti, koje je moguće
pretvoriti u novčana sredstva onda kada je prisutan deficit gotovine.20
Ostoje dva osnovna modela za utvrđivanje optimalnog nivoa gotovine kompanija i to:
Braumolov model ( bauml's model) i
Milerov model (Miller model).
20 Kastratović dr Miloš, Marković mr Vesna : Poslovne finansije, Valjevo, 2009. godine, 92 strana;
27
Na ovaj način ostvaruje se izvestan prinos, a i do gotovine se može lako doći prodajom ovih
hartija. Kratkoročne hartije od vrednosti dospevaju u periodu od jedne godine, one vlasniku
donose prinos u vidu kamate.
Mogu biti:
Državne:
a) Državni blagajnički zapisi,
b) Državne obveznice,
c) HOV državnih agencija
Nedržvne:
a) Komercijalni papiri
Državne blagajničke zapise emituje državna blagajna. Ona garantuje plaćanje kamate i
glavnice i predstavlja ulaganje bez rizika.
Što se tiče HOV državne agencije za njih država ne garantuje ali su ipak sigurne.
Komercijalne papire emituju velika preduzeća sa dobrim bonitetom.
28
II KOMPANIJA "METALAC AD" GORNJI MILANOVAC
1. OPŠTI PODACI
Poslovno ime: Metalac akcionarsko društvo
Sedište i adresa: Gornji Milanovac, Kralja Aleksandra 212
Matarični broj: 07177984
PIB: 100887751
Web site i E – mail adresa: www.metalac.com [email protected]
Broj i datum rešenja upisa u registar privrednih subjekata: BG 5372 / 2005.
01.05.2005
Delatnost (šifra i opis): 74.150. Holding poslovi
Broj zaposlenih 31.12.2009.: 1 .230
Broj akcionara 31.12.2009.: 1. 535
Najvećih akcionari su:
Raiffeisen Zentralbank 1.010 .897 . akcija ( 9.98%);
ZB Invest d.o.o 640.119 akcija (6.28) ;
Majstorović Nadežda 77. 373 akcija (7.58);
Vrednost osnovnog kapitala 408.000.000.- dinara
Broj izdatih akcija 1.020.000.-
ISIN broj RSMETAE 71 629
CFI kod ESVUFR21
2. PODACI O UPRAVI DRUŠTVA
21 www.belex.com
29
Članovi Upravnog odbora su:
a) Dragoljub Vukadinović – Gornji Milanovac;
b) Prof. Dragan Đuričin – Beograd;
c) Prof. Goran Pitić -Beograd;
d) Nikola Pavičić – Bačka Palanka;
e) Vladimir Čupić – Beograd;
f) Mr. Đorđe Milosavljević – Beograd;
Članovi nadzornog odbora
a) Dr. Rajko Tepavac – Beograd;
b) Prof. Radoslav Senić – Kragiujevac;
c) Prof. Ljubinka Rajaković – Beograd;
Društvo ima usvojen Kondeks korporativnog upravljanja i Kodekst poslovne etike, koje
je objavilo na svom web sajtu www.metalac.com.
Kompanija Metalac ad ima status kontrolnog društva u odnosu na 12 zavisnih društava, od
kojih 9 posluju u zemlji, a 3 u inostranstvu.
Proizvodna društva su: Metalac posuće d.o.o; Metalac Inko d.o.o ; Metalac print
d.o.o ; Metalac bojler d.o.o iz Gornjeg Milanovca.
Trgovačka društva u zemlji su: Metalac Market d.o.o; Metalac trade d.o.o ;Metalac
Proleter d.o.o; (sva sa sedištem u Gornjem Milanovcu); Metalac Metalurgija a.d iz
Novog Sada; Metpor d.o.o iz Beograda;
Trgovačka preduzeća u inostranstvu su : METROT d.o.o Moskva; Metalac market
Podgorica d.o.o Podgorica; PROMO – Metalac d.o.o Zagreb.
U vlasničkoj strukturi Metalca a.d. fizička lica učestvuju sa oko 60%, a pravna lica i kastodi
računi oko 40% . Učešće stranih lica i investicionih fondova u ukupnom akcijskom kapitalu je
45%.22
3. PODACI O POSLOVANJU DRUŠTVA
22 www.belex.com
30
Matična kompanija i zavisna društva na domaćem tržištu posluju u skladu sa usvojenom
poslovnom politikom.
Analiza poslovanjaUkupan prihod 578 .003 .000.-Ukupan rashod 505. 480. 000.-Poslovni dobitak 72. 523. 000.-
Prihodi od prodaje proizvoda 310. 397. 000.-Prihodi od aktiviranja učinaka i robe 1. 678. 000.-Ostali prihodi 2 65. 928 .000.-Ekonomičnost poslovanja 114.96Rentabilnost poslovanja 7.51Prinos na ukupni kapital 9.81Neto prinos na sopstveni kapital 9.52Poslovni neto dobitak 552.414.-
Možemo zaključiti da ne postoji neizvesnost naplate prihoda, niti postoje mogući budući
troškovi koji mogu značajno uticati na finansijsku poziciju Društva.
Akcija Metalca, sa B Listinga Beogradske berze, košta 1.950 dinara prema maksimalnih u
poslednjih 12 meseci 3.150 dinara iz septembra prošle i minimalnih 1.940 dinara iz avgusta
ove godine. Prema trenutnoj ceni na Berzi, tržišna kapitalizacija gornjomilanovačke
kompanije je 1,98 milijardi dinara. Dobitak po akciji je 298.45 dinara a isplaćena dividenda
po akciji u 2009. godini je 100 dinara.23
Imovine, obaveze i rezultati četiri najznačajnija preduzeća koja pripadaju holdingu
kompanije Metalac ad Gornji Milanovac u 2009.godini
U 000 din Eksterna prodaja Interna prodaja RezultatiMetalac posuđe d.o.o 981.547.- 780.196.- 225.883.-Metalac print d.o.o 80.184.- 115.357.- 2.077.-Metalac metalurgija a.d 388.791.- 117.799.- 17.738.-Metalac trade d.o.o 188.897.- 78.779.- 53.237.-
III UPRAVLJANJE OBRTNIM KAPITALOM KOMPANIJE
"METALAC" A D GORNJI MILANOVAC
23 www.belex.com
31
Pokazatelji aktivnosti Koeficijent obrta kupaca 1.64Prosečan period naplate potraživanja (dana) 220Koeficijent obrta zaliha 1.25Prosečno vreme trajanja jednog obrta (dana) 288Koeficijent obrta dobavljača 1.71Prosečno vreme trajanja jednog obrta (dana) 210Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava 0.47
Koeficijent obrta kupaca od 1.64 pokazuje da se potraživanja od kupaca naplaćuju 1.64 puta
godišnje, odnosno da na svakih 1.64 dinara ostvarenih prihoda od prodaje u toku godine u
proseku jedan dinar ostaje nenaplaćen u saldu potraživanja od kupaca na kraju godine.
Prosečan period naplate od 220 dana znači da od trenutka prodaje proizvoda kupcima do
momenta naplate potraživanja od njih prođe prosečno 220 dana. (Kompanija nudi 220 dana
kao kreditni uslov kupcima).
Koeficijent obrta zaliha od 1.25 znači da se zalihe obrnu prosečno 1.25 puta godišnje,
odnosno da na svakih 1.25 dinara periodičnih rashoda na ime prodaje u proseku jedan dinar
ostaje vezan u vrednosti zaliha. Prosečno vreme trajanja jednog obrta je 288 dana što znači
da prosečna starost zaliha iznosi 288 dana, odnosno od nabavke materijala za proces
proizvodnje do konačne prodaje gotovih proizvoda kupcima prosečno prođe 288 dana. Što je
koeficijent obrtaja zaliha veći to je upravljanje zalihama efikasnije, zalihe su “svežije” i
likvidnije.
Koeficijent obrta dobavljača od 1.71 dana znači da se obaveze prema dobavljačima izmiruju
prosečno 1.71 puta godišnje.
Prosečno vreme trajanja jednog obrta je 140 dana i pokazuje da od trenutka nabavke od
dobavljača do momenta plaćanja obaveza prema dobavljačima prođe 1.71 dana
Koeficijent obrta obrtnih sredstava je 0.47, ova dobijena vrednost znači da su obrtna sredstva
prosečno 0.47 puta godišnje korišćena za plaćanje rashoda.
1. FINANSIJSKO UPRAVLJANJE KUPCIMA
1.1 Efekat relaksacije kreditnih standarda na finansijski rezultat
32
Kompanija "Metalac " a.d Gornji Milanovac u toku poslovanja u 2009. godini ostvarila je
prihod od 578.003.000.- dinara i pri tom troškove od 505.480.000.-dinara.Varijabilni troškovi
iznose 353.836.000.- dinara, a fiksni troškovi 30% od ukupnih troškova. Ukoliko bi se
kompanija odlučila da primeni postupak relaksacije kreditnih standarda obim proizvodnje i
prodaje bi se povećao za 10% što će dalje usloviti produženje perioda naplate potraživanja sa
220 na 230 dana. Gubici zbog nenalativih potraživanja povećali bi se sa 0.2% na 0.8% od
prodajne vrednosti. Oportunitetni troškovi držanja potraživanja od kupaca ostali bi
nepromenjeni na nivou od 17% godišnje.
Na bazi predhodnih podataka izračunaću i objasniću diferencijalni dobitak na prodaji,
diferencijalne troškove ulaganja u potraživanja od kupaca, dodatne gubitke zbog nenaplativih
potraživanja i neto efekat relaksacije kreditnih standarda na ukupan finansijski rezultat
kompanije.
Pre relaksacije
kreditnih standarda
Posle relaksacije kreditnih
standarda
Prihodi od prodaje 578 .003 .000.- 635.803.300.-
Trošk.realiz.proizvoda - -
Varijabilni troškovi 353.836.000.- 389.219.600.-
Fiksni troškovi 151.644.000.- 151.644.000.-
Ukupni troškovi 505.480.000 540.863.600.-
Dobitak na prodaji 72.523.000.- 94.939.700.-
Diferencijalni dobitak na prodaji = 22.416.700.-
Diferencijalni dobitak na prodaji iznosi 22.416.700.-dinara, odnosno na bazi povećanja
obima prodaje od 10% kompanija bi mogla da ostvari dodatni doprinos ukupnom dobitku od -
22.416.700.-dinara . Da bi njihova odluka o relaksaciji kreditnih standarda bila opravdana,
ovaj doprinos mora da bude veći od troškova koji nastaju u vezi sa dodatnim ulaganjima u
potraživanja od kupaca. Zbog toga je neophodno utvrditi i diferencijalne troškove na
povećanom obimu prodaje na sledeći način:
a) Koeficijent obrta kupaca = 360 / 220 =1.64 dana
33
posle relaksacije 360 /230= 1.56 dana
b) Prosečna ulaganja u potraživanja od kupaca = tr.realiz.proizvoda / keficijent obrta
kupaca = 505.480.000 / 1.64 = 308.219.512.-dinara ,
posle realksacije =540.863.600 / 1.56 = 346.707.436.- dinara
c) Diferencijalna ulaganja u potraživanja od kupaca = 346.707.436 - 308.219.512 =
38.487.924.-dinara.
d) Diferencijalni troškovi ulaganja u potraživanja od kupaca = diferencijalna
ulaganja x oportunitetni troškovi = 38.487.924 * 0.17= 6.542.947.- dinara,
e) Diferencijalni troškovi ulaganja u potraživanja od kupaca = diferencijalna
ulaganja x oportunitetni troškovi = 3 .190.382 *0.17= 542 .365.- dinara
f) Gubici zbog nenanplativih potraživanja = 0.002 *578.003.000.- =1.156.006.- dinara
odnosno 635.803.300 * 0.008 = 5.086.426.-dinara;
g) Dodatni gubici zbog nenaplativih potraživanja = 5.086.426 – 1.156.006 =
3.930.420.-dinara
(Objašnjenje: Utvrđivanje diferencijalnih troškova podrazumeva najpre izračunavanje
koeficijenta obrta kupca za postojeći i povećani obim realizacije na bazi poznatog prosečnog
perioda naplate potraživanja, 220 odnosno 230 dana. Kada se zatim troškovi realizovanih
proizvoda i usluga na kredit podele sa dobijenim koeficijentom obrta, dobija se iznos
prosečnih ulaganja u potraživanja od kupaca, čija razlika na povećanom u odnosu na postojeći
obim realizacije predstavlja diferencijalna ulaganja u potraživanja od kupaca u iznosu od
38.487.924.- dinara. Ovaj iznos pomnožen sa stopom oportunitetnih troškova od 17 % daje
praktično diferencijalne troškove ulaganja u potraživanja od kupaca u iznosu od 542.365.-
dinara. Gubici zbog nenaplativih potraživanja utvrđuju se kao proizvod prihoda od prodaje na
postojećem i povećanom obimu realizacije i odgovarajućih stopa od 0.2 % odnosno 0.8 % , a
njihova razlika u iznosu od 5.086.426.- dinara predstavlja dodatne gubitke zbog nenanplativih
potraživanja.) Na osnovu dobijene vrednosti diferencijalnog dobitka i njemu pripadajućih
diferencijalnih troškova moguće je utvrditi doprinos relaksacije kreditnih standarda ukupnom
finansijskom rezultatu kompanije "Metalac" a.d Gornji Milanovac na sledeći način:
34
Doprinos ukupnom fiansijskom rezultatu
Diferencijalni dobitak na prodaji 22.416.700.-
Diferencijalni troškovi ulaganja u potraživanja od kupaca 6.542.947.-
Dodatni gubici zbog nenaplativih potraživanja 5.086.426.-
Neto efekat 10.787.327.-
Neto efekat relaksacije kreditnih standarda na ukupan finansijski rezultat kompanije Metala
ad Gornji Milanovac može se oceniti: relaksacija kreditnih standarda bila bi prihvatljiva s
obzirom da se ostvaruje diferencijalni dobitak na prodaji u iznosu od 22.416.700.- dinara što
uz ukupne difeniijalne troškove od 11.629.373.- dinara (6.542.947 + 5.086.426) podrazumeva
dodatni doprinos ukupnom finansijskom rezultatu u iznosu od 10.787.327.- dinara.
Administrativni troškovi kreditiranja se povećavaju zato što kreditno odeljenje kompanije
Metalac ad Gornji Milanovac opslužuje u isto vreme veći broj kupaca.
Obim prodaje se povećava jer kompanija nije više rigorozna što se tiče davanja robe na kredit.
Prosečan period naplate potraživanja se povećava zato što se prelazi na kreditiranje kupaca sa
slabijim kreditnim bonitrtom. Nakon relaksacije možemo utvrditi da dolazi do povećanja
prosečnog salda kupca
1.2 Efekat uvođenja kasa skonta na finansijskii rezultat
U ciju ostvarivanja većeg diferencijalnog dobitka na prodaji kao i smanjenja potraživanja od
kupaca i smanjenja nenaplativih potraživanja koja ima kompanija Metalac ad Gornji
Milanovac u toku poslovanja 2009. godine mogla bi odlučiti da primeniti efekat uvođenja
kasa skonta od 2% na finansijski rezulatat. Pod predpostavkom da će kasa skonto koristiti
60% kupaca, doprinos njegovog uvođenja bio bi sledeći:
35
Pre uvođenja kasa skonta
Posle uvođenja kasa skonta
Prihodi od prodaje 578 .003 .000.- 635.803.300.-Troškovi realizacije proizvoda - -
Varijabilni troškovi353.836.000.- 389.219.600.-
Fiksni troškovi 151.644.000.- 151.644.000.-Ukupni troškovi 505.480.000.- 540.863.600.-
Dobitak na prodaji72.523.000.- 94.939.700.-
Diferencijalni dobitak na prodaji 22.416.700.-
Koeficijent obrta kupaca 1.64 1.56Proseč. ulaganje u potraživanje od kupaca 308.219.512.- 346.707.436.-
Smanjenje ulaganja u potraživanja od kupaca -38.487.924Uštede u troškovima potraživanja od kupaca -6.542.947Nenaplativa potraživanja 4.624.024- 1.271.606.-
Smanjenje nenaplativih potraživanja 3.352.418.-Troškovi kasa skonta 7.629.639.-
Uporednom analizom diferencijalnog dobitka na prodaji nastalog na bazi uvođenja kasa
skonta i na drugoj strani diferencijalnih troškova, odnosno smanjenja troškova koje to
uvođenje uslovljava , dobićemo neto efekat ili doprinos ukupnom finansijskom rezultatu na
sledeći način:
Doprinos ukupnom finansijskom rezultatu
Diferencijalni dobitak na prodaji 22.416.700.-
Uštede u troškovima potraživanja od kupaca -6.542.947
Smanjenje nenaplativih potraživanja -38.487.924
Troškovi kasa 7.629.639.-
Neto efekat -14.984.532.-
Uvođenje kasa skonta ne bi bio opravdan postupak u slučaju da kompanija Metalac ad Gornji
Milanovac ostvari diferencijalni dobitak na prodaji u iznosu od 22.416.700.- dinara. Takođe
ne bi se ostvarila ušteda tj. smanjenje potraživanje od kupaca kao ni smanjenje nenaplativih
potraživanja.Veliki negativan efekat uvođenja ovog popusta za kompaniju bili bi i troškovi
kasa skonta u iznosu od 7.629.639.- dinara koji bi dalje uslovili negativan finansijki rezultat
u iznosu od 14.984.532- dinara.
1.3 Efekat produženja kreditnog perioda na finansijski rezultat
36
Kompanija "Metalac " a.d Gornji Milanovac u toku poslovanja u 2009. godini ostvarila je
prihod od 578.003.000.- dinara i pri tom troškove od 505.480.000.-dinara.Varijabilni troškovi
iznose 353.836.000.- dinara, a fiksni troškovi 30% od ukupnih troškova. Pod predpostavkom
da kompanija ne primeni efekat relaksacije kreditnih standarda koji donosi pozitivan
finansijski rezultat može se odlučiti za primenu efekta produženja kreditnog perioda.
Produženjem kreditnog perioda za sedam dana prosečan period naplate potraživanja od
kupaca iznosio bi 227 dana. Gubici zbog nenanplativih potraživanja povećali bi se sa 2% na
3.5% od prodajne vrednosti. Produženje kreditnog perioda uslovilo bi povećanje obima
proizvodnje i prodaje od 15%. Oportunitetni troškovi držanja potraživanja od kupaca ostali bi
nepromenjeni na nivou od 17% godišnje.
Na bazi ovih podataka izračunaću i objasniću doprinos produženja kreditnog perioda
ukupnom finasijskom rezultatu.
Pre produženja Posle produženja
kreditnog perioda
kreditnog perioda
Prihodi od prodaje 578.003.000.- 664.703.450.-Troškovi realizacije proizvoda - -Varijabilni troškovi 353.836.000.- 406.911.400.-
Fiksni troškovi 151.644.000.- 151.644.000.-Ukupni troškovi 505.480.000.- 558.555.400.-Dobitak na prodaji 72.523.000.- 106.148.050
Diferencijalni dobitak na prodaji 33.625.050.-
Koeficijent obrta kupaca 1.64 1.59Proseč. ulaganje u potraživanje od kupaca 30.821.951.- 35.129.204.-
Diferencijalan ulaganja u potraživanja odkupaca 4.307.253.- Diferencijalni troškovi potraživanja od kupaca 732.233.-Gubici zbog nenaplativih potraživanja 11.560.060.- 23.264.621.-Difere. gubici zbog nenaplativih potraživanja 11.704.561.-
Doprinos ukupnom finansijskom rezultatu
37
Diferencijalni dobitak na prodaji 33.625.050.-Diferencijalni troškovi držanja potraživanja od kupaca 732.233.-Diferencijalni gubici zbog nenaplativih potraživanja 11.704.561.-Neto efekat 21.188.256.-
Povećanje obima prodaje od 15% zbog olakšanih uslova plaćanja podrazumevaju i nove
kupce. Dolazi do produženja prosečnog perioda naplate potraživanja od kupaca kao i do
povećanja gubitka zbog nenaplativih potraživanja. Upoređivanjem diferencijalnog gubitka na
prodaji i ukupnih troškova i gubitaka u iznosu od 12.436.794.- dinara, zaključak je da bi bilo
opravdano da kompanija Metalac ad Gornji Milanovac produži kreditnog period za sedam
dana s obzirom da bi neto efekat iznosio 21.188.256.- dinara.
2. FINANSIJSKO UPARAVLJANJE GOTOVINOM
Ako predpostavimo da kompanija Metalac a.d Gornji Milanovac planira ukupne godišnje
izdatke gotovine za 2009. godinu od 362.119.000.- dinara, uz predhodno izračunate
koeficijente zaliha, kupaca i dobavljača možemo izračunati i analizirati relevantne veličine
a) Prosečna dužina gotovinskog ciklusa,
b) Koeficijent obrta gotovine,
c) Prosečao potreban saldo gotovine,
d) Oportunitetni troškovi držanja gotovine
e) Efekat povećanja koeficijenta obrta zaliha sa 1.25 na 2.15, efekat povećanja
koeficijenta obrta kupaca sa 1.64 na 3, efekat smanjenja koeficijenta obrta dobavljača
sa 1.64 na1.32 kao i kumulativni efekat promena datih koeficijenata na prosečnu
dužinu gotovinskog ciklusa, koeficijent obrta gotovine, prosečno potreban saldo
gotovine i oportunitetne troškove držanja gotovine.
2.1 Prosečna dužina gotovinskog ciklusa
38
Prosečna starost zaliha = 288
Prosečna starost kupaca = 220 dana
Prosečna starost dobavljača = 210 dana
Dobijena vrednost pokazuje da prosečna starost zaliha, tj. vreme vezivanja gotovine u
ukupnim zalihama iznosi 288, prosečna starost kupaca ili prosečno vreme naplate
potraživanja od kupaca 220, a prosečna starost dobavljača , tj. prosečno vreme isplate
obaveza prema dobavljačima 210 dana.
Prosečna dužina gotovinskog ciklusa = prosečna straost zaliha + prosečna starost kupaca -
prosečna starost dobavljača = 220 + 288 – 210 = 298 dana.
Ovo praktično znači da u konkretnom primeru dužina gotovinskog ciklusa, ili prosečno
vreme trajanja jednog obrta gotovine treba da iznosi 298 dana . Ili, od trenutka izdavalja
gotovine za nabavku sirovina i materijala i do momenta primanja gotovine na ime realizacije
gotovih proizvoda protekne prosečno 298 dana.
2.2 Koeficijen obrta gotovine
Koeficijent obrta gotovine dobija se kada se broj dana u godini podeli sa prosečnim trajanjem
jednog obrta . Na primeru kompanije "Metalac" a.d ovaj koeficijent iznosio bi :
Koeficijent obrta gotovine = Broj dana u godini / prosečno vreme trajanja jednog obrta
= 360 / 298 = 1.21
što pokazuje da kompanija u toku naredne poslovne godine može očekivati oko 1.21 obrta
gotovine, odnosno gotovinskog ciklusa.
2.3 Prosečno potreban saldo gotovine
39
Imajući u vidu vrednost planiranih ukupnih godišnjih izdataka gotovine kompanije "Metalac "
ako i predhodni izračunat koeficijent obrta gotovine, može se utvrditi minimalni saldo
gotovine koji treba da odgovara prosečnom godišnjem saldu gotovine neophodnom za
redovnu poslovnu aktivnost, na sledeći način:
Prosečno potreban saldo gotovine = Ukupni godišnji izdaci gotovine / koef.obrta gotovine
= 362 119 000 / 1.21 =299.271.900.- dinara
Ovo znači da ukoliko kompanija ulaže u novu poslovnu godinu sa saldom gotovine
299.271. 900.- dinara ima bar 1.21 gotovinskih ciklusa u toku godine trebalo bi da su ukupni
troškovi gotovine minimalni i da je kompnija sposobno da plaća svoje dospele novčane
obaveze.
2.4 Oportunitetni troškovi držanja gotovine
Oportunitetni (prosečni ili minimalni) saldo gotovine podrazumeva odgovarajuće troškove
držanja gotovine, koji predstavljaju praktično propušteni prinos koji bi mogao da se ostvari na
ulaganju tog salda u najmanje rizične plasmane. Ovi, tzv. oportunitetni troškovi bi u
kompaniji "Metalac" a.d bili procenjeni na nivou od 17 % godišnje i kada se primeni ova
stopa na dobijeni iznos prosečno potrebnog salda gotovine, dobija se sledeći iznos godišnjih
troškova držanja minimalnog salda gotovine:
Godišnji troškovi držanja minimalnog salda gotovine = (prosečno potreban saldo gotovine
x 17% ) /100 = 299 271 900 * 0.17 =50.876 .223.-dinara
Iznos od 50.876.223.- dinara predstavlja propušteni prinos koji bi kompanija mogla da
ostvariti ulaganjem minimalno potrebnog salda gotovine u plasmane, sa minimalnim rizikom,
ili otplatom duga koji ima fiksnu cenu od 17 % godišnje.
Galavni cilj finansijkog upravljanja gotovinom je smanjenje dužine gotovinskog ciklusa, tj.
srazmerno povećanje koeficijenta obrta gotovine.
2.5 Strategije upravljanja gotovinom
40
I Efikasnost upravljanja zalihama (efekat povećanja koeficijenta obrta zaliha)
Za postizanje krajnjeg cilja finansijskog upravljanja gotovinom – skraćenje gotovinskog
ciklusa, tj. smanjnje minimalno potrebnog salda gotovine koriste se tri strategije i to :
efikasnije upravljanje zalihama, ubrzavanje naplate potraživanja od kupaca i prolongiranje
kratkoročnih obaveza. Efikasnije upravljanje zalihama odražava se praktično kroz mogućnost
povećanja koeficijenta obrta zaliha. Ukoliko bi predpostavljeni koeficijent obrta zaliha
kompanije "Metalac" a.d povećali sa 1.25 na 2.15 , predhodno analizirane veličine iznosiće:
Prosečna starost zaliha = 360 / 2.15 =167 u odnosu na 288 dana
Prosečna dužina gotovinskog ciklusa = 220 + 167 - 210 = 177 u odnosu na 298 dana
Koeficijent obrta gotovine = 360 / 177 = 2.03 u odnosu na 1.21
Prosečno potreban saldo godovine = Ukupni godišnji izdaci gotovine / koef.obrta gotovine
=362 119 000 / 2.03 =178 .383.744. u odnosu na 271. 900.- dinara
Oportunitetni troškovi držanja gotovine = 178 383 744 x 0.17 = 30.325 .237. u odnosu
na 50.876.223.- dinara.
Primenom ove strategije kompanija bi smanjila prosečnog saldo gotovine za 120.888.156.-
dinara. Ostvarila bi se ušteda u oportunitetnim troškovima držanja gotovine u iznosu od
20.550.986.- dinara (50.876.223 – 30.325.237). Takođe bi došlo do skraćenja prosečne
starosti zaliha za 121dan (288–167) što se bi se dalje odrazilo na skraćenje prosečne ukupne
dužine gotovinskog ciklusa za 121 dana (298 - 177), kao i na povećanje koeficijenta obrta
gotovine za 0.82 (2.03 –1.21).
II Ubrzanje naplate potraživanja od kupaca (efekat povećanja koef. obrta
kupaca)
41
Druga strategija koju bi kompanija Metalac ad Gornji MIlanovac mogla koristi u cilju
efikasnijeg upravljanja gotovinom, odnosno skraćenje dužine gotovinskog ciklusa odnosi se
na mogućnost ubrzanja naplate potraživanja od kupaca putem povećanja predpostavljenog
koeficijenta obrta kupaca. Ako bi se koeficijent obrta kupaca povećao sa 1.64 na 3.24 , dobile
bi se sledeće veličine:
Prosečna starost kupaca = 360 / 3.24 = 111 dana u odnosu na 220 dana ;
Prosečna dužina gotovinskog ciklusa = prosečna straost zaliha + prosečna starost kupaca -
prosečna starost dobavljača = 288 dana +111 dana –210dana = 189 dana u onosu na 298
dana.
Koeficijent obrta gotovine = 360 / 189 = 1.90 u odnosu na 1.21
Prosečno potrebna saldo gotovine =362.119.000 / 1.90= 190.588.947.- u odnosu na
299. 271 .900.- dinara.
Oportunitetni troškovi držanja gotovine = 190.588.947 x 0.17 = 32.400.121 u odnosu
na 50.876.223.- dinara.
Povećanje koeficijenta obrta kupaca sa 1.64 na 3.24 uslovilo bi kompaniji skraćenje prosečne
starosti kupaca tj. smanjnje prosečnog vremena naplate potraživanja od kupaca za 109 dana
(220 - 111) i to dalje uslovljava povećanje koeficijenta obrta gotovine za 0.69 (1.90 – 1.21).
Primena ove strategije kompaniji Metalac ad Gornji MIlanovac omogućila bi smanjenja
prosečnog salda gotovine za 62.847.100 (36.211 .900 – 299.271.900). Kompanija bi ostvarila
uštedu u oportunitetne troškovima držanja gotovine u iznosu od 18 .476.102.- dinara
(50.876.223 – 32.400.121).
III Prolongiranje kratkoročnih obaveza (efekat smanjenja koeficijenta obrta
dobavljača)
42
Kao treća moguća strategija u okviru upravljanja gotovinom pojavljuje se prolongiranje
kratkoročnih obaveza, i to prvenstveno obaveza prema dobavljačima. Ovo podrazumeva
praktično smanjenje koeficijenta obrta dobavljača i njegov direktan uticaj na dužinu
gotovinskog ciklusa, odnosno visinu minimalno potrebnog salda gotovine. Ukoliko bi
predpostavljeni koeficijent obrta dobavljača smanjili sa 1.71 na 1.32 kompanija Metalac ad
Gornji Milanovac bi ima sledeće veličine:
Prosečna starost dobavljača = 360 /1.32= 273 u odnosu na predhodnih 210 dana.
Prosečna dužina gotovinskog ciklusa = prosečna straost zaliha + prosečna starost kupaca -
prosečna starost dobavljača
= 288 dana + 220 dana –273 dana = 235 dana u odnosu na predhodnih 298 dana.
Koeficijent obrta gotovine = 360 / 235 = 1.53 u odnosu na predhodnih 1.21
Prosečno potreban saldo gotovine = 362 119 000 / 1.53 = 236 679 085 dinara u odnosu
na 299.271.900.- dinara.
Oportunitetni troškovi držanja gotovine =236.679.085. x 0.17 = 40.235.444.- u odnosu
na 50.876.223.- dinara.
U konkretnom slučaju smanjenje koeficijenta obrta dobavljača sa 1.71 na1.32 uslovilo bi:
povećanje prosečne starosti dobavljača za 63 (273 - 210 ) i to bi dalje prouzrokovalo
povećanje koeficijenta obrta gotovine za 0.32 . Prosečno potreban saldo gotovine smanjio bi
se za 62.592.815 dinara (299.271.900. – 236.679.085.); Ostvarila bi se i ušteda u
oportunitetnim troškovima držanja gotovine za 10.550.779.- dinara (50.876.223 –
40.235.444);
IV Kombinovanje pojedinih strategija upravljanja gotovinom
43
Osim primene predhodno analiziranih pojedinačnih strategija upravljanja gotovinom moguće
je, a pošto postoje uslovi i poželjna , simultana primena istih. Naime za ispunjenje osnovnog
cilja efikasnog upravljanja gotovinom najbolji efekti postižu se upravo kombinovanjem sve tri
pomenute strategije.
Prosečna dužina gotovinskog ciklusa = prosečna straost zaliha + prosečna starost kupaca -
prosečna starost dobavljača = 167 + 111 – 273 = 5 dana u odnosu na predhodnih 298 dana
Koeficijent obrta gotovine = 360 /5 = 72 u onosu na predhoni 1.21
Prosečno potreban saldo gotovine =362.119.000. / 72 = 5.029.431.- dinara u odnosu na
299.271.900.- dinara.
Oportunitetni troškovi držanja gotovine = 5.029.431. x 0.17 = 855.003.- dinara u odnosu
na predhodnih 50.876.223.- dinara.
Gotovinski ciklus bi se skratio za dana 293 dana , koef.obrta gotovine bi se povećao sa
predhodnih 1.21 na 72 to uslovljava dalje smanjenje prosečnog salda gotovine za
294.242.469.- dinara. Ostvarila bi se ušteda u oportunitetnim troškovima držanja gotovine u
iznosu od 50.021.220.- dinara.
ZAKLJUČAK
44
Kompanija Metalac a.d. je otvoreno akcionarsko društvo sa 13 preduzeća: četiri proizvodna
društva, pet trgovinskih društava na domaćem tržištu i četiri preduzeća u inostranstvu. Postoji
već 50 godina sa sedištem u Gornjem Milanovcu. Matična kompanija i zavisna društva
posluju u skladu sa usvojenom poslovnom politikom.
Kompanija Metalac ad Gornji Milanovac je u 2009.godini ostvarila značajan pozitivan
novačani tok iz poslovanja od 72.523.000.- dinara u tekućoj odnosno 5.566.000.- dinara u
predhodnoj godini. Ostvareni novačani tok iz poslovanja potiče najvećim delom iz pozicija
koje su formirale rezultat kompanije (prihodi od prodaje i rashodi). Bila je to prva godina
velike ekonomske krize koju je kompanija završila sa 16% manjim ukupnom prihodom i
statusom lidera u društveno odgovornom poslovanju jer je dosledno sprovodila svoje,
ekonomske, socijalne i ekološke ciljeve.
U okviru tokova gotovine iz aktivnosti plasiranja i investiranja radi se o intezivnim
investicionim aktivnostima u opremu u iznosu od 48.738.000.-dinara. Što se tiče tokova
gotovine iz aktivnosti finansiranja najveći su odlivi gotovine proizašli izmirivanjem obaveza
prema kratkoročnim i dugoročnim kreditima u iznosu od 228.948.000.- dinara kao i
isplaćenih dividendi u iznosu od 133.170.000.-dinara. Neto novčani tok je u 2009.godini
negativan što znači da kompanija nije pokazala izuzetne mogućnosti da podnese intezivne
investicione aktivnosti zahvaljujući svojoj sposobnosti da kreira gotovinu iz poslovanja. To
znači da su ove investicione aktivnosti dovele do dodatnog zaduživanja kompanije na
eksternom tržištu.
Upravljanje obrtnim kapitalom ima izuzetno veliki značaj za efikasnost finansijske funkcije
kompanije. Obrtni kapital u ovom kontekstu ne tretira se samo kao izvor sredstva u pasivi,već
se pod njim podrazumevaju i obrtna sredstva u aktivi (zalihe, potraživanja i gotovina).
Na osnovu izvršene finansijske analize komapnije Metalac ad Gornji Milanovac možemo
zaključiti sledeće:
a) Koeficijent obrta kupaca od 1.64 pokazuje da se potraživanja od kupaca naplaćuju
1.64 puta godišnje što kompaniji nije dovoljno tako da se preporučuje ubrzanje
perioda naplate potraživanja od kupaca. Smatram, a dokazala sam kroz postupak da bi
bilo najbolje da kompanija primeni efekat relakscije kreditnih standarda na finansijski
rezultat i time ostvari neto efekat od 10.787.327.dinara.-
45
b) Koeficijent obrta zaliha od 1.25 treba povećati kako bi se skratila prosečna starost
zaliha što bi se dalje odrazilo na skraćenje prosečne ukupne dužine gotovinskog
ciklusa .
c) Smanjenje koeficijenta obrta dobavljača od od 1.71 uslovilo bi povećanju prosečne
starosti dobavljača i povećanju koeficijenta obrta gotovine.
Interes kompanije je da što brže naplaćuje svoja potraživanja (prosečan broj dana naplate
potraživanja treba da opada) kao i da što više prolongira rokove isplate svojih obaveza
(prosečan broj dana plaćanja obaveza treba da raste).
Gotovinski ciklus koji iznosi 289 dana treba smanji jer bi se na taj način ubrzalo vraćanje
gotovine pretvorene u zalihe i potraživanja od kupaca, što bi imalo za posledicu smanjenje
obima obrtne imovine a time i smanjenje finansijskih izvora finansiranja (krediti i emitovane
hartije od vrednosti) kao i smanjenje troškova finansiranja. Kompanija može da primeni neku
od navedenih strategija u cilju smanjenja gotovinskog ciklusa.
Budući da se na gotovinu ne ostvaruje nikakav prinos, moje mišljenje je da kompanija može
periodične viškove gotovine upotrebiti za kupovinu one hartije od vrednosti koja nosi sa
sobom najmanji rizik (na primer: državna obveznica) koja se prodaje i kupuje na finansijskom
tržištu i koja nosi kamatnu stopu ili stopu prinosa višu od kamatne stope na depozite po
viđenju.
Takođe smatram da je za uspešnost poslovanja kompanije pored ostvarivanja i širenja
društvenih interesa (plaćanje poreza i doprinosa, isplate zarada zaposlenima, usavršavanje
zaposlenih, zaštita okoline) bitan i interes menadžera. Pošto vlasnici prenose pravo donošenja
odluka na menadžere u toliko je za uspešnost poslovanja bitan i njihov interes. Oni će raditi
na postizanju ciljeva vlasnika samo ako su zadovoljeni svojim interesima. Zbog toga
kompanija treba da omogući i druge povlastice (pored plaćanja i korišćenja automobila) kao
što su bonusi, luksuzno opremljene kancelarije i sl.
Veća profitabilnost može se ostvariti ukoliko kompanija u budućem periodu bude smanjila
ulagala u tekuću imovinu kao i povećala razmeru kratkoročnog dugovanja prema dugoročnom
dugovanju.
46
LITERATURA
47
1. Van Horne dr Jemes, Wachowicz dr John, OSNOVE FINANSIJSKOG
MENADŽMENTA , Nakladnička kuća, Zagreb ,1990.;
2. Kastratović dr Miloš, Marković mr Vesna, POSLOVNE FINANSIJE, Valjevo, 2009.;
3. Leko Vera, RAČUNOVODSTVO, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva – Beograd,
2004.;
4. Rodić dr Jovan, Filipović dr Milovan, POSLOVNE FINANSIJE , Asimex, Beograd,
2006.;
5. www.metalac.com [email protected] (02.09.2010.godine);
6. www.belex.rs (30.08.2010.godine);
PRLOZI
48
49