3. GRAANSKO PRAVO3.1. GRAANSKO MATERIJALNO PRAVO3.1.1. OBLIGACIONO PRAVO

OBLIGACIONO PRAVO OSNOVNA NAELA (l. 1 25. Zakona o obligacionim odnosima)

1.Pouzdanje kupca u evidenciju nepokretnosti ne moe otkloniti nitavost ugovora o kupoprodaji nepokretnosti. Iz obrazloenja: Prema albenim navodima tuene da prvostepeni sud je jedini osnov za svoju odluku naao u presudi Trgovinskog suda od 22.11.2007. godine a da je prilikom zakljuenja ugovora, ija se nitavost trai, neposredno utvrdila da se radi o pravu korienja, upravljanja i raspolaganja od strane prodavca to proizilazi i iz reenja Optinskog suda u od 21.05.2003. godine (kojim se utvruje da je dozvoljena uknjiba prava vlasnitva na kupljenom delu spornog prostora u njenu korist) i naznaenog popisnog lista od 21.09.2007. godine. Iz svega toga sledi da se ona u svemu ponaala u skladu sa lanom 12. Zakona o obligacionim odnosima odn. potovala je naelo savesnosti i potenja, a iz svih tih razloga nisu ispunjeni uslovi za donoenje prvostepene odluke. albeni navodi tuene su neosnovani. Ovo i zbog toga to i iz pomenute presude Trgovinskog suda i iz pomenutog reenja Skuptine optine od 13.02.1992. godine, ispravljenog zakljuk om od 26.02.1999. godine, proizilazi da su predmetni ugovor i aneks tog ugovora protivni prinudnim propisima - radi se o nepokretnosti koja je vlasnitvo Republike Srbije, a koja je data na korienje bez naknade navedenom drutvenom preduzeu, s tim da predmetni objekat ustupi bez naknade tuilji. Od tog dokaza je poao i Trgovinski sud donosei navedenu presudu. Zbog toga je pravilan zakljuak prvostepenog suda da su predmetni ugovor i njegov aneks - nitavi. Neosnovani su i albeni navodi tuene, kojima se ukazuje da je ugovor o kupoprodaji zakljuen u dobroj veri (jer je bilo upisano pravo korienja, upravljanja i raspolaganja na prodavca i po tom osnovu joj i preneto, te da ne moe i ne sme trpeti posledice kao da te savesnosti nije bilo, budui da nakon uvida u javne knjige nije znala niti je mogla znati da prodavac nije nosilac prava korienja, upravljanja i raspolaganja). Ti navodi su neosnovani, jer se - u situaciji u kojoj je ugovor izvren u celosti od strane ugovornih strana - moe traiti utvrenje njegove nitavosti u sluaju ispunjenja uslova iz lana 103. Zakona o obligacionim odnosima, te su stoga neosnovani navodi tuene da tuilja nije mogla tubom traiti utvrenje nitavosti ugovora i njegovog aneksa. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, G. 6535/10 od 20.01.2011. godine)

2.Ne postoji zakonski osnov da se zakljueni ugovor sudskom odlukom o odreivanju privremene mere stavi van snage ili da se zabrani njegovo pravno dejstvo. Iz obrazloenja: U konkretnoj situaciji, privremena mera po svom dejstvu iscrpljuje tubeni zahtev, s obzirom da se istom trai da se stavi van snage zakljueni Ugovor.-2-

OBLIGACIONO PRAVO Kako parnini postupak predstavlja skup procesnih pravila radi pruanja sudske pravne zatite prilikom reavanja graanskopravnih sporova, te kako je osnova graanskopravnih odnosa slobodna volja stranaka da urede svoje odnose u granicama prinudnih propisa, to ne postoji zakonski osnov da se zakljueni ugovor sudskom odlukom o odreivanju privremene mere stavi van snage ili da se zabrani njegovo pravno dejstvo. Sud jedino ima zakonsko ovlaenje da, nakon odrane rasprave, utvrdi nitavost ili da poniti ugovor odn. da odlui o pravnim posledicama raskida ili nitavosti ugovora, ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi, kreui se u granicama tubenog zahteva i nakon ocene dokaza podnetih tokom glavne rasprave. Stoga, albeni navodi tuilaca ne utiu na pravilnost donete odluke povodom predloene privremene mere, ali svakako moraju biti razmatrani u postupku odluivanja o osnovanosti tubenog zahteva. (Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, P. 13805/10 od 24.11.2010. godine)

3.Za usluge koje nisu u potpunosti iskoriene, a za koje nije ugovorena pojedinana cena, ne moe se traiti snienje ugovorene jedinstvene cene u situaciji kada je davalac usluge zbog njihove prirode bio onemoguen da ih plasira nekom drugom licu. Iz obrazloenja: Prema injeninom stanju koje je utvreno u prvostepenom postupku, parnine stranke su bile u poslovnom odnosu tako to je tuilac tuenom uputio ponudu iji je predmet bilo iznajmljivanje platforme za parkiranje aviona, pozicija za seenje, asistencije pri seenju aviona. Pod opisom usluge u ponudi je navedeno: iznajmljivanje platforme za parkiranje aviona od 06.11.2006. do poetka seenja, pruanje usluge prevlaenja aviona do pozicije za seenje i iznajmljivanje potrebne opreme - dizalice, kredlovi, stepenice, kao i pruanje protiv-poarne zatite tokom radova na seenju i ispiranje gorivnih rezervoara pre seenja Ponudom je odreena cena usluge u iznosu od 199.155,oo dinara + PDV. Tueni je ponudu tuioca prihvatio i prihvatanjem ponude obavezao se da dostavi imena lica koja e raditi na seenju, brojeve vozila koja e koristiti, da se pridrava pravila koja vae u tehnici, a po zavretku radova opere I oisti radnu platformu i da je ostavi u ispravnom stanju, da osigura od rizika tokom radova svoje ljude i opremu. Plaanje usluga je dogovoreno 50% avansno, a 50% po ponudi. Cena za iznajmljivanje predmetne platforme je data kao jedinstvena odn. u ponudi nije data cena pojedinanih usluga koje je pruao tuilac, ve jedinstvena cena usluge. Tueni je cenu za pruenu uslugu platio 50%, i to u delu koji se odnosio na avansno plaanje, dok preostalih 50% nije platio. Od postavljenog tubenog zahteva branio se isticanjem injenice da nije koristio sve usluge iz ponude i da stoga nije u obavezi da plati punu cenu. Prvostepeni sud je na utvreno injenino stanje pravilno primenio materijalno pravo kada je zakljuio da je tueni u obavezi da tuiocu plati preostali deo cene za izvrene usluge, te da ga injenica da nije koristio sve usluge iznajmljene platforme koje su obuhvaene ponudom ne oslobaa obaveze na plaanje ugovorene cene za pruenu uslugu, s obzirom da se radi o ugovorenoj jedinstvenoj ceni za sve pojedinane usluge koje ine i koje ulaze u iznajmljivanje platfor-3-

OBLIGACIONO PRAVO me, primenom lana 262. stav 1. i lana 148. u vezi sa lanom 17. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Privredni apelacioni sud nalazi da je tuilac, kao davalac usluge, iznajmljivanjem platforme jednom licu - tuenom, onemoguen da za one usluge koje ovaj ne koristi iste prui drugom licu, jer su one vezane za tehniko posedovanje same platforme, pa stoga injenica da tueni nije koristio sve usluge koje iznajmljivanje platforme prua ne oslobaa istog obaveze da plati ugovorenu naknadu. U vezi sa tim, neosnovani su i albeni navodi kojima tueni pobija pogrenu primenu materijalnog prava i istie da je prvostepeni sud pogreno protumaio ponudu tuioca ispostavljenu tuenom, posebno imajui u vidu da je upravo obaveza tuenog bila da postupa sa poveanom panjom i pre prihvatanja ponude utvrdi da li cena iz ponude obuhvata jedinstvenu uslugu, da li je mogue koristiti samo neke usluge i kolika je njihova cena, te ostale pojedinosti vezane za to - ako je znao da mu sve usluge koje su navedene u ponudi nisu potrebne. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, P. 3496/10 (2009) od 24.11.2010. godine)

4.Nee ostati na snazi i nee proizvoditi pravno dejstvo pravna radnja koja je preduzeta suprotno optem aktu pravnog lica ako je suprotna strana pri preduzimanju iste znala ili morala znati za ovu suprotnost. Iz obrazloenja: Relevantne odredbe: Pravna lica u zasnivanju obligacionih odnosa postupaju u skladu sa svojim optim aktima; ali i ugovor koji je zakljuen ili druga pravna radnja koje je preduzeta suprotno tim aktima ostaje na snazi, osim ako je za to druga strana znala ili je morala znati ili ako je ovim zakonom drugaije odreeno - lan 22. Zakona o obligacionim odnosima. Sporne ugovore za tuioca u konkretnom sluaju potpisao je Sekretar, sa naznakom da tuioca zastupa u svojstvu direktora. Kako nije organizovan kao privredno drutvo, a to je optepoznato i lako proverljivo uvidom u odgovarajui Registar - javnu knjigu, pa time njegov zakonski zastupnik nije direktor ve Sekretar predvien Statutom - to je (ve na osnovu same injenice da u ugovoru navodi da isti potpisuje u svojstvu direktora tuioca, koji kod tuioca ne postoji), tueni mogao i morao znati da se radi o licu koje nije ovlaeno za zakljuenje istog. To ga ini nesavesnim. Iz tih razloga nisu ispunjeni uslovi da sporni ugovori ostanu na snazi prema lanu 22. Zakona o obligacionim odnosima na koji se tueni u albi poziva. Dakle, s obzirom na naznaku da ugovor za tuioca potpisuje direktor, tueni je morao znati da se radi o potpisu neovlaenog lica, jer je ugovor potpisalo oznaeno lice u svojstvu organa koji ne postoji. Imajui sve to u vidu, a u smislu citiranih odredbi Zakona o obligacionim odnosima, ugovor koji je potpisao sekretar tuioca prekoraenjem statutarnih ovlaenja ne proizvodi pravno dejstvo, to je prvostepeni sud pravilno utvrdio, reguliui i pravne posledice usvajanjem zahteva za vraanje menica i meninih ovlaenja datih na osnovu navedenih ugovora o solidarnom jemstvu. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, P. 8463/10 (2) od 06.05.2010. godine)-4-

OBLIGACIONO PRAVO

5.Tubeni zahtev tuioca za isplatu duga od tuenika zbog neispunjenja ugovorne obaveze osnovan je ako je ugovorom o otkupu stana predvieno da ima mesta njegovom raskidu ako kupac-tuenik ne plati tri uzastopne mesene rate.

Iz obrazloenja: Tokom dokaznog postupka, prvostepeni sud je utvrdio da je izmeu tuioca - kao prodavca i tuenog - kao kupca, zakljuen ugovor o otkupu stana koji je i overen. Navedenim ugovorom tuenik se obavezao da otkupnu cenu stana isplati u 480 mesenih rata i da svaku ratu plati do 10. u mesecu za prethodni mesec. Takoe je ugovoreno da se mesena otplatna rata usklauje za estomesene obraunske periode sa kretanjem cena na malo u Republici, pri emu je na prodavcu obaveza da obavesti kupca o visini izmenjene rate. Utvreno je i da, ukoliko kupac ne plati svojom krivicom tri uzastopne rate, ceo neotplaeni dug dospeva odmah za naplatu sa zateznom kamatom i drugim trokovima. Vetaenjem je prvostepeni sud utvrdio da je bilo propusta i na strani tuioca koji nije uvek blagovremeno obavetavao tuenog kao kupca o promeni mesene otplate, ali to nije bila izvinjavajua okolnost zbog koje je tuenik mogao da ne plaa ve prethodno utvrene rate ija visina mu je bila poznata. Za pomenuti propust odgovara tuenik. S obzirom na sve okolnosti konkretnog sluaja i sadrinu preuzetih ugovornih obaveza, prvostepeni sud je sa sigurnou utvrdio da je zbog neplaanja vie od tri uzastopne rate isplata neisplaenog dela kupoprodajne cene dospela za naplatu odjednom. Na tako utvreno injenino stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je na osnovu lana 124. u vezi lana 17. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, po osnovu ispunjenja neispunjene ugovorne obaveze iz ugovora o otkupu stana od 31.01.1997. godine, usvojio tubeni zahtev tuioca u celosti. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, G. 1099/10 od 15.04.2010. godine)

6.U zavisnosti od utvrenja injenice na iji su raun i u kom iznosu uplaena sredstva kupca na ime kupoprodajne cene vozila, te da li je taj novac uplaen osnivau ocenie se njegova odgovornost za izvrenje ugovora o prodaji vozila predajom vozila ili povraajem njegove cene. Iz obrazloenja: Tuilja je u konkretnom sluaju bila u materijalno-pravnom odnosu sa navedenim preduzeem, u odnosu na koje je obustavljen postupak steaja na osnovu reenja Steajnog vea nadlenog Trgovinskog suda. Odredbom lana 16. ugovora o osnivanju ovog Preduzea propisano je da "osnivai ne odgovaraju za obaveze drutva, osim u sluajevima izriito navedenim u zakonu, a snose rizik do visine uloga".-5-

OBLIGACIONO PRAVO Ovaj dokaz niestepeni sudovi nisu cenili prilikom utvrivanja obima odgovornosti tuenog u vezi sa ugovorom o poslovnoj saradnji, koji je zakljuen sa drugonavedenim preduzeem i predstavlja odnos uvoznika i ovlaenog dilera. Osim toga, prvostepeni sud nije utvrdio na iji su raun i u kom iznosu uplaena sredstva tuilje na ime kupoprodajne cene vozila, te da li je taj novac uplaen tuenom osnivau od strane dilera, a u vezi s tim nije ustanovljena ni obaveza tuenog osnivaa da vozilo preda ili da novac vrati tuilji. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 44/2010 od 11.05.2010. godine)

7.Posledica nepostupanja trgovca po upustvu o prihvatanju kartica koje je sastavni deo Ugovora o prihvatanju platnih kartica je nemogunost naplate izvrene transakcije usled odbijanja banke da izvri plaanje, a samim tim i gubljenje prava za naknadu tete koju trgovac usled takvog postupanja trpi. Iz obrazloenja: albeni navodi kojima se pobija pravilno i potpuno utvreno injenino stanje i istie da je tuilac postupao u skladu sa obavezom koju je preuzeo na osnovu zakljuenog Ugovora o prihvatanju platnih kartica i obavezom prema uputstvu za prihvatioce platnih kartica, te da je prilikom prodaje robe preduzeo sve propisane radnje - neosnovani su. Naime, na takav zakljuak ne upuuju izvedeni dokazi i stanje u spisima, posebno imajui u vidu da je 26.11.2004. godine - kada je tuilac prihvatio falsifikovane kreditne kartice i izvrio prodaju robe - na prodajnom mestu tuioca za 14 minuta i 13 sekundi pokuano 17 transakcija pomou pet kartica inostranih banaka, a da su samo etiri transakcije prole autorizaciju. Ta injenica nesumnjivo ukazuje da sa predmetnim karticama neto nije u redu, ak i ako se postupa sa uobiajenom panjom. U toj situaciji tuilac je odn. njegov radnik, morao da reaguje i pozove tuenog da izvri proveru da li su kreditne kartice validne tj. ako je u tom trenutku taj podatak bio nedostupan - da ga pita za savet. Meutim, tuilac u tom cilju nije preduzeo nikakvu radnju, na koji nain je rizik od eventualne tete, kao i odgovornost, preuzeo na sebe. Prvostepeni sud je, na utvreno injenino stanje, pravilno primenio materijalno pravo kada je zakljuio da se tuilac prilikom prodaje robe ili vrenja usluga korisnicima kreditnih kartica nije ponaao u skladu sa Uputstvom za prihvatioce platnih kartica, da se nije pridravao osnovne procedure i sigurnosnih mera u cilju spreavanja zloupotrebe, te da je njegov zahtev za isplatu iznosa od 620.800,oo dinara neosnovan. Takoe, Privredni apelacioni sud nalazi da tuilac prilikom procesuiranja spornih transakcija nije postupao sa panjom koja se u pravnom prometu zahteva u odgovarajuoj vrsti obligacionih odnosa odn. da u izvravanju svoje profesionalne delatnosti nije postupao sa poveanom panjom shodno lanu 18. st. 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima, te da se, shodno stavu 3. istog lana, nije uzdrao od postupka koji je oteao izvrenje obaveze druge strane. Sama injenica da je u kratkom vremenskom intervalu pokuan vei broj transakcija, a da su samo etiri uspele, morala je da kod tuioca izazove sumnju da sa kreditnim karticama neto nije u redu.-6-

OBLIGACIONO PRAVO Ovo naroito zbog toga to je Uputstvom za prihvatljivost platnih kartica predvieno da i u situaciji ako je stranka sumnjiva u bilo kom smislu, obaveza je prihvatioca kartice da ne zakljui transakciju, ve da pozove autorizacioni centar tuenog i trai instrukcije. Tuilac je kod utvrenog stanja stvari bio u obavezi da postupi u skladu sa navedenom odredbom uputstva i pozove tuenog, ali on to nije uinio. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, P. 4596/2010 od 16.09.2010. godine)

8.U ispunjenju novane obaveze kanjenje u isplati avansa ne predstavlja docnju za koju izvoa ima pravo na zateznu kamatu. On moe ostvarivati druga prava koja se tiu produenja rokova za izvoenje radova, razlike u ceni, pa i eventualno - prava na raskid ugovora. Iz obrazloenja: Iznos novca koji jedna ugovorna strana daje drugoj unapred, kako bi joj omoguila izvrenje njene ugovorne obaveze - predstavlja avans (predujam). Uobiajeno je kod ugovora o graenju da se ugovara plaanje avansa koji omoguava izvoau radova da preduzme pripremne radnje za izvoenja radova kao svoje ugovorne obaveze. Smatra se da je izvoa primio deo cene koju je naruilac platio unapred radi nabavke graevinskog materijala. Ukoliko avans ne bude plaen u roku koji su stranke svojim ugovorom predvidele, to ne znai da je naruilac posla u docnji sa ispunjenjem novane obaveze, ve da obavezu nije platio "dovoljno" unapred - onako kako je to ugovoreno. Izvoau radova, meutim, to ne daje za pravo da na iznos avansa obraunava zateznu kamatu po isteku ugovorenog roka za uplatu avansa do dana kada je avans zaista uplaen, ali mu daje neka druga prava koja se odnose na ovlaenje da zahteva izmenu ugovorene cene zbog promene cene materijala do koje je zbog toga dolo, kao i mogunost da trai odlaganje sa otpoinjanjem izvoenja radova zbog neblagovremene uplate avansa odn. mogunost da trai prekid radova ukoliko su ve bili zapoeti. U svakom sluaju, ima pravo na produenje ugovorenog roka za izvoenje radova. Ukoliko su ispunjeni drugi uslovi, daje mu i pravo da raskine ugovor. Dakle, pravilan je zakljuak prvostepenog suda da tueni nema pravo na obraunatu kamatu na sredstva avansa koje je tuilac platio po proteku roka koji je za uplatu avansa predvien meusobno zakljuenim ugovorima. Zato je pravilno prvostepeni sud na osnovu nalaza vetaka utvrdio da potraivanje tuenog ne sadri obraunatu zateznu kamatu na sredstva avansa koja su uplaena od strane tuioca, ali po isteku roka koji je ugovoren, ve da potraivanje tuenog na dan preseka sadri potraivanje razlike u ceni, kamate na razliku u ceni i kamate koja je obraunata na iznose po ispostavljenim situacijama koji su plaeni sa zadocnjenjem od strane tuioca, a to ukupno iznosi navedenu sumu. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, P. 2125/10 od 12.02. 2010. godine)

9.Naelo jednake vrednosti uzajamnih davanja ne vai kod ugovora o prodaji drutvenog kapitala.-7-

OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloenja: Na sporni odnos primenie se Zakon o privatizaciji, kao lex specialis u odnosu na Zakon o obligacionim odnosima. Ovaj zakon je izriito propisao (lan 41a) da se, u situaciji kada kupac ne isplati bilo koju ratu kupoprodajne cene u ugovorenom roku, ima smatrati da je ugovor raskinut po samom zakonu. Nesumnjivo je utvreno da tueni nije platio treu ratu kupoprodajne cene, pa se predmetni ugovor smatra raskinutim danom kada je tuilac uputio obavetenje tuenom o raskidu ugovora. Nisu osnovani revizijski navodi tuenog o pogrenom zakljuku da tuilac nije izvrio svoje ugovorne obaveze, zbog ega ne moe raskinuti predmetni ugovor u smislu odredaba l. 121., 124. i 125. Zakona o obligacionim odnosima. Ovo stoga to je tuilac preneo tuenom 70% prodajnog drutvenog kapitala u vidu akcija subjekta privatizacije TP "P..." iz S... bez ikakvog optereenja, to i predstavlja predmet njegove obaveze. Po osnovu zakljuenog ugovora tueni je upisan kao vlasnik 70% kapitala subjekta privatizacije u registarskom uloku Trgovinskog suda u S... Kod ugovora o prodaji drutvenog kapitala ne primenjuje se naelo jednake vrednosti uzajamnih davanja. Tueni nije kupio prodajni kapital prema njegovoj realno utvrenoj vrednosti, ve je poetna cena na aukciji iznosila 20% od gornje granice raspona utvrene vrednosti drutvenog kapitala koji je predmet prodaje a u skladu sa l. 2a i 2b Uredbe o prodaji kapitala i imovine javnom aukcijom. Tueni je kapital kupio po trinoj ceni, a ne po realnoj niti po knjigovodstvenoj. Shodno tome, tueni neosnovano istie u reviziji da je isplatom dve rate kupoprodajne cene preplatio vrednost kapitala koji je kupio, time to u imovinu subjekta privatizacije koja se prodaje nije bila uneta jedna od nepokretnosti. Neosnovana je i revizijska tvrdnja da su potraivanja parninih stranaka zbog toga kompenzabilna. Osim izriito navedenih izjava i garancija, prema ugovorenoj klauzuli da "Agencija ne daje bilo kakve druge izjave i garancije." - predaja bilo koje nepokretnosti navedene u programu privatizacije ne predstavlja obavezu tuioca. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Prev. 196/2006 od 7.09.2006. god.)

10.O jaem pravu na sticanje prava svojine na istu nepokretnost u sluaju kada je vie lica zakljuilo vie posebnih pravnih poslova u tom cilju, sud odluuje primenom naela savesnosti i potenja i naela zabrane zloupotrebe prava. Ukoliko su svi kupci savesni, a ni jedan nema dravinu nepokretnosti niti je ishodio upis prava svojine u zemljinu tj. drugu javnu knjigu, raniji kupac ima jai pravni osnov. Ako su svi kupci savesni, kupac koji je ishodio upis u zemljinu, tj. drugu javnu knjigu ima jai pravni osnov, a ako ni jedan to nije ishodio jai je u pravu kupac kome je nepokretnost predata u dravinu. Iz obrazloenja: Utvreno je sledee injenino stanje: tuioci K. M. i A. su sa PP K... zakljuili kupoprodajni ugovor K-05 od 23.04.1996. godine, iji je predmet stan br. 33, povrine 53,22 m kv., u ul.________, u N... S... za ukupan iznos od 239.490,oo dinara i rokom isplate do 23.04.1996. godine. Rok izgradnje bio je april 1997. godine. Ugovoreno je da e se, ukoliko kupci ne plate cenu za 75 % povrine do-8-

OBLIGACIONO PRAVO 23.04.1996. godine, ugovor smatrati nevaeim i prodavac imati pravo da isti stan proda drugom kupcu bez posebne najave o raskidu ugovora. Prema priznanicama, kupci su uplatili 50.000 DM. Isti stan je kupila i tuilja M.J., ugovorom o kupoprodaji br. K-34 od 23.03.1999. godine, za cenu od 401.811,oo dinara, koju je i isplatila 23.03.1999. godine kod Optinskog suda u N... S... Ov. br. ____/99. U sporni stan se tuilja M.J. i uselila. Niestepeni sudovi usvojili su njen tubeni zahtev i utvrdili joj pravo vlasnitva na spornom stanu, sa pravom da se isti izlui iz steajne mase. Tubeni zahtev tuilaca K.M. i A. niestepeni sudovi su odbili. Ovi tuioci traili su da se utvrdi da su oni vlasnici spornog stana i da im se on preda u posed. Obrazloenje niestepenih sudova je bilo da je tuilja M. J. jaa u pravu, s obzirom da je ugovor zakljuila i overila u sudu, isplatila cenu, porez na promet i svoje pravo iz ugovora ostvarila preuzimanjem dravine. Nasuprot tome, tuioci K.M. i A. nisu overili ugovor u sudu, platili su samo vei deo stana i nemaju dravinu. Revizioni sud, meutim, nalazi da su osnovani navodi revizije tuilaca glavnih umeaa, te da je pobijana presuda doneta na osnovu pogrene primene materijalnog prava jer ni injenino stanje bitno za pravilnu odluku o tubenom zahtevu nije potpuno utvreno. Sadrina kupoprodajnih ugovora ukazuje na to da tuioci od tuenog kupuju stan u izgradnji koji je prema ugovoru K.M. i A. morao biti izgraen do aprila 1997. godine, a prema ugovoru M.J. do marta 1999. godine. Dakle, u pitanju je ugovor o izgradnji stana tj. ugovor o graenju, na koji se shodno primenjuju odredbe ugovora o delu, a ne ugovora o prometu nepokretnosti. Zbog toga, za punovanost tih ugovora, nije potrebno da potpisi ugovornih strana budu overeni kod suda (kao kada su u pitanju ugovori o prometu nepokretnosti). Na drugoj strani, o jaem pravu u sluaju da su dva lica zakljuila posebne pravne poslove radi sticanja prava svojine na istu nepokretnost sud odluuje primenom naela savesnosti i potenja i naela zabrane zloupotrebe prava. Ako su oba sticaoca savesna, a nijedan nema dravinu nepokretnosti, niti je ishodio upis prava svojine u javnoj knjizi raniji sticalac ima jai pravni osnov. Ako su savesna oba sticaoca, jai pravni osnov ima sticalac koji je ishodio upis u javnu knjigu. Ako to ni jedan nije ishodio, jae pravo ima sticalac kome je nepokretnost predata u dravinu. Raniji savesni sticalac ima jai pravni osnov prema nesavesnom kasnijem sticaocu, pa i u sluaju kada je otuilac nepokretnosti istu predao u dravinu kasnijem nesavesnom sticaocu ili je nesavesni sticalac ishodio upis u javnu knjigu. Zbog toga e sud u ponovnom postupku, imajui u vidu izloeno, utvrditi da li je tuilja M. J. u momentu zakljuenja ugovora mogla znati da je PP K... predmetni stan pre toga prodao drugom licu, zatim stepen dovrenosti zgrade, tj. spornog stana u trenutku zakljuenja ugovora izmeu tuilje i tuenog, kao i u momentu useljenja, a zatim i na koji nain se tuilja uselila u stan. Sud e takoe utvrditi da li su tuioci K.M. i A. do ugovorenog roka isplatili cenu u celosti ili delimino i u kom procentu. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 491/2004 od 10.06.2005. god.)

11.Tubeni zahtev tuioca za neosnovano obogaenje je neosnovan, jer se povodom istog duga a po pravnosnanoj presudi vodi postupak izvrenja koji nije okonan.

-9-

OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloenja: Presudom Optinskog suda u A..., P. br. 655/02 od 29.01.2003. godine, odbijen je tubeni zahtev tuioca kojim je traeno da tuenik po osnovu neosnovanog obogaenja plati tuiocu navedeni novani iznos u izreci presude. Protiv navedene presude albu je izjavio tuilac. Okruni sud u U... je svojom presudom G. br. 408/03 od 8.04.2003. godine odbio kao neosnovanu albu tuioca i potvrdio je presudu Optinskog suda u A..., P. br. 655/02 od 29.01.2003. godine. U obrazloenju drugostepene presude je navedeno sledee: U toku postupka je utvreno da navedeni novani iznos tuenik duguje tuiocu po pravnosnanoj presudi P. br. 532/92 od 4.12.1998. godine, i da je sada u toku postupak izvrenja u predmetu Optinskog suda u A... I. br. 88/00. U takvoj situaciji prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo nalazei da je tubeni zahtev tuioca za neosnovano obogaenje neosnovan, jer se povodom istog duga a po pravnosnanoj presudi vodi postupak izvrenja koji nije okonan. (Iz presude Okrunog suda u Uicu, G. br. 408/03 od 8.04.2003. god.)

12.Osnovno naelo graanskog prava o jednakoj vrednosti uzajamnih davanja ograniava dispozitivnost norme o ugovornoj kamati. Iz obrazloenja: Utvreno je sledee injenino stanje: Prvostepeni sud je u dokaznom postupku utvrdio da su tuilac - protivtueni i tueni - protivtuilac zakljuili ugovor o nenamenskom oroenom depozitu, i to dana 26.09.1995. godine. Po ovom ugovoru se deponent - ovde tueni - protivtuilac obavezao da kod banke - ovde tuioca - protivtuenog poloi, a banka primi novani iznos od 130.000,00 dinara. Ugovoren je rok vraanja, sa kamatnom stopom od 0,6 % dnevno. Uz osnovni ugovor zakljueni su prvi i drugi aneks ugovora, kojima su izmenjeni rokovi vraanja novanih sredstava (l. 1035., 1038. ta. 1. i 1042. Zakona o obligacionim odnosima). Prema tome, ugovor o oroenom nenamenskom depozitu predstavlja pasivni bankarski posao, u kome je banka dunik prema svojim deponentima, zakljuujui ih radi obezbeenja novanih potencijala za obavljanje aktivnih bankarskih poslova. Prvostepenom presudom tuilac - protivtueni je obavezan da tuenom - protivtuiocu isplati iznos od 104.003,34 dinara sa zakonskom zateznom kamatom poev od 25.03.1996. godine sve do isplate. Obrazloenje prvostepenog suda je da je u toku postupka utvreno da su tuilac - protivtueni i tueni - protivtuilac zakljuili dana 26.09.1995. godine ugovor o nenamenskom depozitu sume od 130.000,00 dinara, sa kamatom od 0,6 % dnevno i rokom vraanja 06.10.1995. godine. Dva aneksa ugovora izmenila su samo rok vraanja deponovane sume, a svi ostali bitni elementi ugovora ostali su nepromenjeni. Tuilac - protivtueni isplatio je tuenom - protivtuiocu, zakljuno sa 25.03. 1996. godine, ukupno 148.269,00 dinara. Obaveza tuioca - protivtuenog prema tuenom - protivtuiocu iznosi 104.003,34 dinara. Vii sud nalazi da je prvostepena presuda doneta uz pogrenu primenu materijalnog prava i nepotpuno utvreno injenino stanje, te je valja ukinuti.- 10 -

OBLIGACIONO PRAVO Stanovite prvostepenog suda u konkretnom sluaju se ne moe prihvatiti. Naime, tano je da su stranke ugovorom o nenamenskom oroenom depozitu ugovorile kamatu od 0,6 % dnevno na iznos deponovanih sredstava (l. 1042. Zakona o obligacionim odnosima). Meutim, dispozitivnost norme o ugovorenoj kamati ograniena je sukobom sa osnovnim naelom graanskog prava o jednakoj vrednosti uzajamnih davanja (l. 15. Zakona o obligacionim odnosima), a o tome sud vodi rauna po slubenoj dunosti. Zato je prvostepeni sud bio duan da ispita da li ugovorna kamata od 0,6 % dnevno odnosno 18 % meseno, za period za koji je obraunata, predstavlja realnu i uobiajenu kamatu za takvu vrstu posla. Samo takvoj kamatnoj stopi moe se pruiti sudska zatita. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 5408/2001 od 21.02.2002. god.)

13.Predugovor je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se zakljui glavni ugovor. Ukoliko predugovorom obavezana strana nee da sklopi glavni ugovor, tada druga strana ne moe tubom traiti ispunjenje ove inidbe, nego preko suda moe traiti da se naloi drugoj strani da u roku od est meseci po isteku ugovorenog roka pristupi zakljuenju glavnog ugovora. Iz obrazloenja: Prema odredbi lana 45. stav 1. ZOO, predugovor je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se docnije zakljui drugi, glavni ugovor. Prema odredbi lana 20. stav 1. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, pored ostalih naina, pravo svojine se stie i na osnovu pravnog posla. Na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnostima se prema odredbi l. 33. navedenog Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, stie upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajui nain odreen zakonom. Po samom zakonu, pravo svojine se prema odredbi lana 21. navedenog Zakona, moe stei i graenjem na tuem zemljitu, pod uslovima i na naine predviene odredbama l. 24, 25. i 26. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima. Dakle, glavni cilj sklapanja predugovora je meusobno obavezivanje pregovarajuih strana na zakljuenje drugog glavnog ugovora. Iz predugovora ne nastaje obaveza na ispunjenje neke odreene inidbe, odnosno ispunjenje neke ugovorne obaveze iz onog nameravanog i eljenog glavnog ugovora, ve jedino obaveza sklapanja odreenog definitivnog obaveznog ugovora, a tek nakon to ovaj ve bude sklopljen, nastae ugovorena obaveza ispunjenje odreene inidbe, koja je predmet te ugovorene obaveze. Ukoliko predugovorom obavezna strana nee da sklopi ovaj drugi glavni ugovor, tada druga strana ne moe uspeno ustati sa tubom radi ispunjenja one inidbe koja je predmet ugovorene obaveze nameravanog definitivnog, glavnog, ugovora, ve jedino tubom za ispunjenje konkretno sklopljenog predugovora, tubom za sklapanje glavnog ugovora, kako to predvia odredba l. 45. st. 4. ZOO-a. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1968/02 od 3.07.2002. god.).

14.Isplata zatezne kamate moe se ostvariti samo kada je obaveza plaanja kamate izriito ugovorena, ali sud mora imati u vidu, radi pravilnog presuenja predmetne stvari i naelo jednake vrednosti uzajamnih davanja.- 11 -

OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju u prvostepenom postupku tuilac je 2.09. 1994. godine i 7.12.1994. godine uplatio tuenom ukupno 400.390,25 dinara. Uplata je izvrena u cilju avansnog plaanja graevinskog materijala iz proizvodnog asortimana tuenog. Meutim, tuilac nije prilikom uplate avansa dostavio tuenom specifikaciju graevinskog materijala i rokove za isporuku istog. Stoga je tueni vrio isporuku robe tuiocu sve do 11.9.1997. godine. Tako isporuena roba tuiocu fakturisana je po vaeim cenama na dan isporuke. Na taj nain tuiocu je isporuena roba u ukupnoj vrednosti koja nominalno pokriva uplaeni iznos avansa. Na temelju tako utvrenog injeninog stanja odbijen je zahtev tuioca da mu tueni zbog docnje u isporuci robe isplati zateznu kamatu u ukupnom iznosu od 1.789.315,00 dinara. Odluka niestepenih sudova zasnovana je na pogrenoj primeni materijalnog prava. Naime, tano je da tuilac u konkretnom sluaju ne moe traiti isplatu zatezne kamate, obzirom da takvo pravo moe ostvariti samo kada je obaveza plaanja kamate izriito ugovorena. Meutim, to samo po sebi ne znai i da je zahtev tuioca neosnovan. Ovo iz razloga, to pravni osnov naveden u tubi sud ne obavezuje. To je izriito propisano odredbom lana 186. stav 3. ZPP. Iz tog razloga, a obzirom na injenicu da je tuiocu isporuena roba fakturisana po cenama na dan isporuke, a ne po vaeim cenama na dan uplate avansa, tuilac ima pravo na povraaj eventualne razlike izmeu vrednosti koliine i vrste avansom pokrivene robe koja mu je isporuena. To pravo tuioca se temelji u naelu ekvalentnosti uzajamnih davanja ustanovljenom odredbom lana 15. Zakona o obligacionim odnosima. Meutim, zbog pogrene primene materijalnog prava sud nije utvrdio odlune injenice za presuenje ovog spora. To je razlog, zbog koga je na temelju odredbe lana 395. stav 2. ZPP odlueno kao u izreci. U nastavku postupka otklonie se propusti na koje je ukazano ovim reenjem. To podrazumeva obavezu prvostepenog suda da u cilju pravilnog presuenja ovog spora pouzdano utvrdi vrednost isporuenih roba tuiocu po vaeim cenama na dan uplate avansa. Saglasno toj injenici treba utvrditi i koliinu robe koju je pokrivao avans po cenama na dan plaanja. Tako utvrenu koliinu i vrstu robe treba uporediti sa onom koliinom robe koja je tuiocu isporuena. U sluaju da je ta koliina manja od one koja je bila pokrivena avansom utvrdie se vrednost razlike po cenama na dan presuenja i saglasno tome doneti odgovarajua odluka o tubenom zahtevu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Prev. 768/01 od 18.09.2002. god.)

15.lanom 10. ZOO se utvruje da strane u obligacione odnose stupaju slobodne i svoje odnose ureuju iskljuivo po svojoj volji. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je odbio tubeni zahtev kojim je tuilac traio da sud obavee tuenog da produi ugovor o zakupu poslovnog prostora do 15.10.2011. godine. Tuilac je albom pobijao prvostepenu presudu. Vii trgovinski sud je naao da je alba neosnovana. Iz injeninog stanja utvrenog u prvostepenom postupku proizilazi da je nesporno meu strankama da su zakljuile ugovor o zakupu poslovnog prostora, da je zakljuen i aneks ugovora, kao i da su- 12 -

OBLIGACIONO PRAVO zakljuile ugovor o zajednikoj izgradnji u cilju ostvarivanja obostranih interesa, a radi zajednikog ulaganja i izgradnje magacinskog prostora, kao i da je vreme zakupa navedenim ugovorom odreen na period od 10 godina. Rok ugovora je odreen ugovorom, a tuilac trai produenje ugovornog odnosa, pa je prvostepeni sud pravilno postupio to nije usvojio ovakav tubeni zahtev tuioca, jer bi to bilo protivreno jednom od osnovnih naela obligacionih odnosa. lanom 10. ZOO se utvruje da strane u obligacione odnose stupaju slobodne i svoje odnose ureuju iskljuivo po svojoj volji. Ne postoji zakonska obaveza za zahtevanje i zakljuenje ovakvog ugovora. To to tuilac smatra da je u izgradnju objekta uloio znatno vea sredstva u odnosu na vreme korienja prostora, kao da je tako kratak rok korienja objekta rezultirao time da je u celom ovom odnosu sa tuenikom prevaren, nije od znaaja za presuenje ove pravne stvari. Tuiocu ostaju na raspolaganje druga pravna sredstva i on eventualno moe traiti naknadu tete, odnosno podneti tubu za naknadu tete, ako smatra da je oteen ili tubu zbog neosnovanog bogaenja ako smatra da se tueni neosnovano obogatio. (Iz presude Vieg trgovinskog suda u Beogradu P. 5721/02 od 9.10.2002. god.)

16.Nitav je ugovor koga zakljui punomonik umrlog lica. (Iz presude Okrunog suda u Kraljevu, G. 143/02 od 26. 03. 2000. god.)

17.Kada je zbog visoke inflacije broj novanih jedinica na koji obaveza glasi obezvreen, poveriocu pripada saglasno naelu jednakih vrednosti uzajamnih davanja, valorizovan iznos po stopi rasta cena na malo prema podacima nadlenog saveznog organa za poslove statistike, ako zakonom ili ugovorom nije drukije predvieno. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2836/98 od 21.07.1999. god.)

18.U sluaju dvostrukog prometa nepokretnosti, kad su oba sticaoca savesni a nije usledila promena u javnim knjigama, jae pravo ima sticalac kome je nepokretnost predata. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3310/98 od 17.03.1999. god.)

19.U zasnivanju dvostranih ugovora strane polaze od naela jednake vrednosti uzajamnih davanja. (Savezni sud Gsz. br. 18/98 od 14.05.1998. god.)

20.Ne postoji nesrazmera ugovorenih davanja u pogledu visine ugovorene kamate na bankarski kredit, kada je visina odreena prosenom visinom kamatnih stopa na tritu novca. Kod nedozvoljenih kretanja kamatnih stopa, s pozivom na naelo jednakih davanja, sud bi mogao umeriti stopu ugovorene kamate u smislu l. 15. ZOO, s tim to je eventualna zloupotreba propisivanja zelenakih kamata sankcionisana i odredbom l. 141. ZOO. (Vrhovni sud Srbije, Prev. 256/97 od 17.06.1997. god.)- 13 -

OBLIGACIONO PRAVO

21.Prinudno poravnanje izmeu dunika poravnanja i njegovih poverilaca, ne iskljuuje mogunost da poverilac potrauje od dunika poravnanja valorizaciju po naelu jednakih vrednosti iz lana 15. ZOO i naknadu tete u smislu odredbe l. 278. st.2. ZOO pod odreenim uslovima. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Prev. 202/96 od 15.05. 1996. god.)

22.Ako je obligacioni odnos regulisan drugim saveznim zakonom primenjuje se taj zakon kao leks specialis a odredbe Zakona o obligacionim odnosima samo u pitanjima koja nisu regulisana tim zakonom. Poto se na ugovoru o prevozu primenjuje Zakon o ugovorima o prevozu u eleznikom saobraaju ("Sl. list SFRJ" br. 2/74 i 17/90) to se odredbe ZOO u ovom sluaju iskljuuju. (Vii privredni sud, Beograd, P.5319/95 od 17.11.1995. god.)

23.Ako ne postoji propis koji obavezuje stranke (autobusku stanicu i transportnu organizaciju) na zakljuenje ugovora o pruanju usluga na autobuskoj stanici (l.22. ZOO), koja obuhvataju i pruanje usluga izdavanje prevoznih karata, tada l. 20. Zakona o prevozu u drumskom saobraaju treba shvatiti tako, da je samoupravno pravo autobuske stanice da u skladu sa optim uslovima koje samostalno utvruje prua usluge svim prevoziocima pod jednakim uslovima, bez obzira da li je neka od organizacija udruenog rada - prevoznika zakljuila poseban ugovor sa autobuskom stanicom ili ne. (Vrhovni sud Srbije, Beograd, Prev.47/88 od 9.05.1988. god.)

24.Ugovor zakljuen van registrovane delatnosti tj. zakljuen protivno optim aktima drutvenog pravnog lica, ostaje na snazi osim ako je to druga strana znala ili morala znati. (Vrhovni sud Srbije, Beograd, Prev.23/88 od 29.02.1988. god.)

25.Odredba l. 246. st.3. ZOO-a da cedent odnosno indosant ne odgovara za neispunjenje obaveza od strane izdavaoca se ne primenjuje, jer je Zakonom o menici ovo pitanje drugaije regulisano. (l.46. i 47. Zakona o menici u vezi l. 23. ZOO). (Vii privredni sud, Beograd, P.4279/85 od 16.10.1985. god.)

26.Za potraivanje na ime dangubnine do koje je dolo zbog neblagovremenog utovara robe iz ugovora o prevozu u drumskom saobraaju, zastarni rok rauna se prema odredbi lana 112. Zakona o ugovorima o prevozu u drumskom saobraaju ("Sl. list SFRJ" br. 2/74) i iznosi jednu godinu, a ne prema l. 374. Zakona o obligacionim odnosima (3 godine) jer se u smislu lana 23. Zakona o obligacionim odnosima, na obligacione odnose koji se ureuju drugim saveznim zakonom, ne primenjuju odredbe Zakona o obligacionim odnosima. (Vii privredni sud Beograd, P. 2509/84 od 05.11.1984. god.)- 14 -

OBLIGACIONO PRAVO

27.Na osnovu l. 16. ZOO svako je duan da se uzdri od postupka kojima se moe drugom prouzrokovati teta. U sluaju izvoenja graevinskih radova ako se ne moe uzdravati od takvih postupaka, zbog krupnijeg ekonomskog interesa kao to je izgradnja silosa, pa usled toga oteenom bude prouzrokovana teta, izvoa radova i investitor solidarno odgovaraju oteenom za prouzrokovanu tetu. (Vrhovni sud Vojvodine, Novi Sad Rev.364/82 od 15.07.1982. god.)

SAGLASNOST VOLJA (l. 26 45. Zakona o obligacionim odnosima)

28.Potpisi statutarnih tj. zakonskih zastupnika stranaka dovoljni su za zakljuenje ugovora, a ne postoji obaveza da on bude overen i peatom pravnog lica. Iz obrazloenja: Tueni u albenim navodima ukazuje na pogrenu ocenu - da je dolo do zakljuenja navedenog aneksa ugovora odn. da navedeni zapisnik predstavlja Aneks koji je postao sastavni deo Ugovora a kojim je dolo do proirenja zakupljenog poslovnog prostora i to zato to ih je peatom overio samo tueni. Ovi albeni navodi nisu osnovani. Za validno zakljuenje ugovora dovoljni su potpisi statutarnih odn. zakonskih zastupnika stranaka. To navedeni zapisnik sadri, a nije obavezno da on sadri i peat pravnog lica. Pored toga, injenica da je tuioev peat izostao ne moe ni na koji nain dovesti u pitanje validnost zakljuenog sporazuma, jer tuilac, kao zakupodavac, nesporno prihvata navedeni sporazum i na osnovu njega fakturie i trai naplatu zakupnine za povrine koje su date u zakup. Zbog toga - izostanak peata tuioca nije od uticaja na validnost navedenog zapisnika. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, P. 4738/10(1) od 02.12.2010. godine)

29."Ugovori zakljueni na vratima", prema evropskim standardima, kao unapred pripremljeni tipski ugovori zakljueni po pristupu u poslovnim prostorijama pravnih lica ili domovima fizikih lica, ne smeju sadrati ugovorne klauzule o neopozivosti. Upravo suprotno, klijentima se kod ovih ugovora omoguava da u razumnom roku (najee dve nedelje) - odustanu od tako zakljuenog ugovora.- 15 -

OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloenja: U pogledu tipskih ugovora, sainjenih od jedne ugovorne strane u vezi sa obavljanjem njene registrovane privredne delatnosti, a koji se zakljuuju po pristupu i to tako to predstavnici strane koja sainjava tipski ugovor odlaze u poslovne prostorije drugih privrednih subjekata radi zakljuenja ugovora ili u domove fizikih lica ("ugovori zakljueni na vratima"), prema evropskim standardima kojima se i na domaem tritu i u domaem pravnom sistemu mora teiti - nije dozvoljeno predvideti da su neopozivi, jer je to suprotno slobodnoj volji stranaka. Sasvim suprotno, prema evropskim standardima, klijenti koji zakljue ugovor pod navedenim okolnostima imaju na raspolaganju odreeni rok (najee dve nedelje) da odustanu od tako zakljuenog ugovora, bez bilo kakve obaveze u odnosu na drugu ugovornu stranu. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, P. 14301/10 (2) od 23.12.2010. godine)

30.Ne moe se smatrati zakljuenjem ugovora "ispunjenje obaveze" prema neovlaeno zastupanom, jer bi se on na taj nain primoravao na ugovorni odnos u koji nije svojom voljom. To bi bilo nedoputeno u odnosu na klijente kojima se ugovorni odnos namee i akt nelojalne konkurencije u odnosu na subjekte koji na tritu vre istu vrstu usluga. Iz obrazloenja: albeni navodi tuioca - da je ugovor u svakom sluaju zakljuen na osnovu injenice da je tuilac ispunio obavezu objavljivanjem podataka za tuenog - nisu osnovani. Kada bi se "ispunjenje obaveze" jedne strane bez zakljuenog ugovora meu strankama (a ugovor je zakljuen kada se stranke saglase o bitnim sastojcima ugovora), dakle - iako to meu strankama nije ugovoreno, moglo smatrati zakljuenjem ugovora, to bi onda znailo da je druga strana u stvari primorana da ugovor zakljui tj. da primi neto to nije traila i ispuni neto na ta nije svojom voljom htela da se obavee. Ovo bi bilo suprotno i naelu autonomije volje stranaka prilikom zakljuenja ugovora i osnovnim trinim principima. To bi bio i akt nelojalne konkurencije meu onima koji vre odreenu uslugu, u trinoj utakmici za klijente, ali i akt nedoputen u odnosu na klijenta koji se na navedeni nain primorava da ugovor zakljui i proglaava da je u obavezi prema onome ko mu bez ikakvog pravnog osnova vri dostavu nekog predmeta ili vri neku uslugu koju nije traio. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, P. 14301/10 (3) od 23.12.2010. godine)

31.Ukoliko je ugovor zakljuen prema naznaenim uslovima iz date pisane ponude, stranke se ne mogu pozivati na to da su uslovi promenjeni pregovorima u periodu izmeu davanja pisane ponude i zakljuenja ugovora.

- 16 -

OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je utvrdio da je Tueni je 19.02.2007. godine uputio tuiocu zahtev za ponudu, traei da mu dostavi ponudu za opremu (koja je inae i predmet ugovora), navodei da oprema mora biti najmanje tano odreenog i navedenog kvaliteta. Tuioeva ponuda br. 83/07 od 05.03.2007. godine sadrala je naznaku da oprema slui za meanje eera i vode. Prema tome, tueni je tuioca pozvao na ponudu. Relevantne odredbe: Ponuda, poslata od strane tuioca, predstavlja predlog za zakljuenje ugovora ako sadri sve bitne sastojke ugovora pa bi se njenim prihvatanjem mogao zakljuiti ugovor - lan 32. Zakona o obligacionim odnosima. Shodno iznetom, ponuda je sadrala jasno naznaenje namene budue opreme - da ista moe sluiti za meanje eera i vode, pa se na osnovu te namene kao i zahteva s pozivom na ponudu u kome je oznaen minimalni kvalitet materijala, sainjena ponuda koja je potom i bila osnov zakljuenja ugovora meu parninim strankama. Ugovorom br. 36 od 15.03.2007. godine, koji je osnov meusobnog poslovnog odnosa stranaka, izriito naglaeno da se isti zakljuuje na osnovu ponude tuioca od 03.05.2007. godine. Zato je pravilno prvostepeni sud utvrdio da je sporni ugovor meu strankama bio zakljuen u skladu sa ponudom od 03.05.2007. godine odn. da su svi bitni elementi ugovora bili zasnovani na citiranoj ponudi. Iz tih razloga, nisu od znaaja albeni navodi tuenog da je u fazi po prijemu ponude, a pre zakljuenja ugovora, dolo do pregovora o promeni bitnih elemenata ugovora u pogledu navedene namene opreme tj. da je ugovoreno da oprema mora ispunjavati tehnike mogunosti korienja za meavinu eera i vode i soli i vode, jer je - bez obzira na sva pregovaranja parninih stranaka koja su se odvijala posle prijema ponude - ugovor zakljuen sa jasnim naznakama da je zasnovan na ponudi od 03.05.2007. godine. Time je saglasnost volja stranaka nedvosmisleno postignuta, upravo u pogledu elemenata iz ponude tuioca. Zbog toga, svi razgovori koji su se meu strankama odvijali izmeu ponude i zakljuenog ugovora, nisu od uticaja na same ugovorne obaveze, jer je zakljuenjem ugovora (prema njegovim sopstvenim izriitim odredbama) postignuta saglasnost volja u pogledu predmeta ugovora odn. opreme prema karakteristikama iz ponude, a to znai da je oprema morala sluiti za meanje eera i vode i da je ugovoreni minimalni kvalitet materijala. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, P. 3445/10(1) od 16.09.2010. godine)

32.Na prestanak poslovnog odnosa ugovornih strana u situaciji kada je jedna od ugovornih strana izjavu o raskidu ugovora dala na neki od zakonom propisanih naina iz lana 28. Zakona o obligacionim odnosima bez uticaja je postojanje ugovorne odredbe kojom se predvia da se ugovor moe raskinuti pismenim putem. Iz obrazloenja: Utvreno je sledee injenino stanje:

- 17 -

OBLIGACIONO PRAVO Parnine stranke su dana 30.07.2007. godine zakljuile Ugovor o izmenama i dopunama Ugovora o poslovnoj saradnji i pravu na emitovanje (kojim se menja lan 9. Ugovora o poslovnoj saradnji i pravu na emitovanje od 10.04.2007. godine). U stavu 1. saglasile su da se Ugovor moe raskinuti sporazumno u bilo koje doba pismenim putem, dok je stavom 2. predvieno da je jednostrani raskid Ugovora, bez otkaznog roka, mogu ukoliko jedna ugovorna strana grubo kri odredbe Ugovora, odn. ne vri svoje ugovorne obaveze. Stavom 3. tueni je zadrao pravo da odbije da emituje bilo koju emisiju iz serijala ukoliko smatra da ne zadovoljava standarde njegovih osnivaa u tematskom, sadrinskom, vizuelnom ili konceptualnom smislu, dok su se stavom 4. ugovorne strane saglasile da svaka emisija serijala mora da ostvari najmanje 6% udela u gledanosti u terminu emitovanja. Ukoliko ne ispuni ovaj uslov tueni zadrava pravo promene termina emitovanja emisija serijala u skladu sa svojom programskom politikom, kao i pravo da prekine emitovanje serijala. Dogovoreno je da izmene i dopune Ugovora o poslovnoj saradnji i pravu na emitovanje ine sastavni deo Ugovora koji e se primenjivati na ugovorni odnos ugovornih strana iz osnovnog Ugovora, povodom realizacije njegovog predmeta, poev od momenta stupanja na snagu osnovnog Ugovora pa do njegovog prestanka bez obzira na osnov prestanka. Iznos od 57.600,oo EUR odn. 4.608.000,oo dinara tuilac potrauje na ime tete koja se ogleda u izmakloj dobiti, a koja je, po njegovim navodima, nastupila usled jednostranog raskida ugovora od strane tuenog usmenim putem, bez vidnog razloga i bez pismenog obavetenja, ne potujui odredbe o jednostranom raskidu Ugovora nakon proizvedenih osam emisija, a to je sve protivno zakljuenom Ugovoru o poslovnoj saradnji, te Ugovoru o izmenama i dopunama istog ugovora. Tueni je zahtev tuioca osporio po osnovu i visini, navodei da Ugovor o poslovnoj saradnji i pravu na emitovanje nije raskinuo, ve da se koristio svojim pravom ustanovljenim Ugovorom i prestao da - zbog nedovoljne gledanosti - emituje emisije tuioca, kao i zbog samog koncepta emisije, te protesta gostiju emisija koje su emitovane, a koji je usmeren na nain prezentovanja emisije, imajui u vidu Uputstvo saveta Republike radiodifuzne agencije o ponaanju emitera od 26.06.2007. godine i zatiti dostojanstva linosti. Zbog toga je bio primoran da zastane i prestane sa emitovanjem predmetnog programa. U prilog svojim navodima, tueni je dostavio dokaze. Bez uticaja je na prestanak poslovnog odnosa parninih stranaka injenica da izjava volje za raskid ugovora nije uinjena pismenim putem, kako je to Ugovor predviao, s obzirom da se ugovor raskida onog momenta kada se izjava da na neki od zakonom predvienih naina, propisanih lanom 28. Zakona o obligacionim odnosima. U konkretnom sluaju tuilac je iz usmene izjave tuenog da prestaje sa emitovanjem emisija nedvosmisleno zakljuio da takva izjava tuenog u sutini predstavlja izjavu o raskidu zakljuenog ugovora. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, P. 4205/10 od 25.11.2010. godine)

33.Imajui u vidu da se ne radi o zajednikim ureajima i delovima zgrade ije uspostavljanje i odravanje je neophodno i nuno za zgradu kao celinu (npr. krov, lift, zajednika struja, stepenite i sl.), Skuptina stanara zgrade nije ovlaena da u ime i za raun vlasnika stana zakljui ugovor o korienju kablovskog distributivnog sistema protivno njegovoj volji jer je to njegovo pojedinano pravo.- 18 -

OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloenja: Utvreno je sledee injenino stanje: Tuioci su imali zakljuen ugovor sa navedenom Samostalnom zanatskom radnjom o prikljuenju na kablovski sistem, i to za 16 kanala. Dana 31.10.2002. godine Skuptina stanara zgrade je zakljuila ugovor sa tuenim kao i aneks ugovora, s tim da je tueni obeao da e sa svakim stanarom zgrade pojedinano zakljuiti ugovor. Tuioci I, II i III reda su odbili da zakljue ugovor koji im je tueni ponudio. Dana 04.05.2004. godine radnici tuenog su presekli kablove zajednikog kablovskog antenskog sistema iznad ulaznih vrata stanova tuilaca br. 123,153 i 154, nakon ega je tueni tuiocima vratio signal koji su imali ranije, ali je vraeno samo pet kanala, a ne 16 kanala, koliko su tuioci imali pre njihovog ulaska u zgradu. Cenei utvrene injenice, pravilno je prvostepeni sud doneo pobijano reenje bez bitnih povreda odredaba parninog postupka, uz pravilnu primenu materijalnog prava - lan 441. Zakona o parninom postupku: u parnici zbog smetanja dravine, raspravljaju se i utvruju samo dve bitne injenice - ko je imao poslednju dravinu i da li je i ko poinio smetanje dravine; iskljueno je pretresanje o pravu na dravinu, o pravnom osnovu, savesnosti ili nesavesnosti dravine ili o zahtevima za naknadu tete. U konkretnom sluaju nesumnjivo je utvreno, a nije ni sporno, da su tuioci bili u dravini zajednikog kablovskog sistema i da je tueni presekao kablove iznad njihovih stanova, ime je poinio smetanje dravine tuilaca, te oni tubom osnovano zahtevaju dravinsku zatitu. albeni navodi tuenog se ne mogu prihvatiti, jer se oni ne odnose na posesornu parnicu. Naime, injenica je da su tuioci imali kablovski sistem sa 16 kanala na osnovu ugovora o korienju kablovskog sistema, a takoe je injenica i da je tueni presekao kablove ovog sistema tuiocima i da je na taj nain njih onemoguio u mirnom korienju poslednjeg stanja poseda u pogledu kablovskog sistema. Tuioci su odbili da zakljue ugovor sa tuenim o korienju novog kablovskog sistema, pa prema tome - imaju pravo da i dalje koriste kablovski sistem od 16 kanala koji su imali pre. Vraanjem samo pet kanala tueni nije otklonio posledice smetanja koje je poinio, jer je u obavezi da vrati svih 16 kanala. Sva ostala sporna pitanja koja se pojavljuju izmeu parninih stranaka su stvar druge parnice, a ne ove za smetanje dravine. Tueni u albi istie da predmetni kablovi nisu kablovi zajednikog kablovskog sistema, ve da su vlasnitvo tuenog i da su tuioci platili kablovski sistem tuenog iako nisu zakljuili ugovor, te da zato potrauje iznos naknade koji tuioci treba da plate za korienje kablovskog sistema. Meutim, ova pitanja nisu od uticaja na posesornu parnicu. Osim toga, postavlja se pitanje zato je tueni, ako je to tano, uveo novi kablovski sistem tuiocima, a da sa njima o tome nije prethodno postignut dogovor. Ovde se radi o ugovoru koji se zakljuuje slobodnom izjavom volja obe ugovorne strane, a ne nametanjem od strane jedne ugovorne strane drugoj. Zato ostaje nejasno zato je tueni instalirao novi kablovski sistem tuiocima sa 60 kanala, ako sa njima u tom pogledu nije postignut dogovor i zakljuen ugovor. Skuptina stambene zgrade nije ovlaena da u ime i za raun vlasnika stana zakljui ugovor o korienju kablovskog distributivnog sistema protivno njegovoj volji, jer je to pravo svakog vlasnika stana (stanara) pojedinano, poto se ne radi o onim zajednikim ureajima i delovima zgrade ije uspostavljanje i odravanje je neophodno za zgradu kao celinu. (Iz Reenja Okrunog suda u Novom Sadu, G. 2927/05 od 30.06.2005. godine)- 19 -

OBLIGACIONO PRAVO

34.Predugovor o zakupu je obavezujui za ugovarae ukoliko sadri sve elemente ugovora o zakupu, a vri se tako to zakupac koristi poslovni prostor za obavljanje ugostiteljske delatnosti, kako je i ugovoreno. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju, tuena dravna zajednica Srbija i Crna Gora - Ministarstvo odbrane je vlasnik poslovnog prostora u Ulici P. br. 59. Navedeni poslovni prostor predat je tuiocu na osnovu ugovora o zajednikom finansiranju poslovnog prostora, predugovora o zakupu navedenih prostorija br. 153-2 od 26.11.1981. godine i reenja XVII-03 br. 361-1965/0-81 od 5.1.1982. godine, a tuilac ga je na osnovu toga koristio za obavljanje samostalne ugostiteljske delatnosti sve do 1999. godine kada je privremeno prekinuo obavljanje ove delatnosti zbog bombardovanja. U tom periodu, tuena je ovaj prostor dodelila Z.S. na korienje a na osnovu ugovora o zakupu na odreeno vreme br. 1058-2 od 3.2.2000. godine. lanom 1. navedenog ugovora ugovoreno da zakupodavac poslovni prostor u B. u Ulici P. br. 59 daje zakupcu na privremeno korienje za stanovanje do prestanka ratnog stanja u SRJ, nakon ega je zakupac obavezan da ga u roku od osam dana oslobodi od lica i stvari i preda zakupodavcu u posed. Po iseljenju Z.S. je kljueve spornog prostora predao tuenom Lj.S, koji bez pravnog osnova ovaj poslovni prostor koristi i danas za stanovanje. Polazei od tako utvrenog injeninog stanja, injenice da predugovor o zakupu poslovnih prostorija od 26.11.1981. godine sadri sve elemente ugovora o zakupu, da je tuilac koristio poslovni prostor za obavljanje ugostiteljske delatnosti kako je ugovoreno i da ni jedna ugovorna strana nije traila raskid niti dala otkaz, pravilna je ocena niestepenih sudova da je predmetni predugovor obavezujui za ugovarae u smislu lana 45. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima, te da iz njega proistie pravo tuioca da kao zakupac predmetni poslovni prostor koristi. S druge strane, tueni Lj.S. ovaj poslovni prostor koristi bez ikakvog pravnog osnova pa su niestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo kada su tubeni zahtev tuioca usvojili i obavezali tuenog Lj.S. da se sa svim licima i stvarima iz istog iseli i ispranjen od lica i stvari preda ga tuiocu. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 370/2007 od 21.2.2007. godine)

35.Ugovorna strana iz ugovora o vrenju povremenih i privremenih poslova ne izjednaava se u pravu na zaradu sa zaposlenima koji obavljaju isti posao, ve se njeno pravo odnosi na naknadu za izvreni ugovoreni posao. Iz obrazloenja: Ugovorima o vrenju povremenih i privremenih poslova sainjenim u pismenoj formi, sa sadrinom u pogledu posla koji se ima obaviti i naknade za rad koja se ima platiti, u konkretnom sluaju regulisana su meusobna prava i obaveze ugovornih strana. Postignuta je saglasnost o bitnim sastojcima ugovora izmeu stranaka, u smislu lana 26. Zakona o obligacionim odnosima. Izjave volja date su slobodno i ozbiljno. Imajui u vidu da je tueni ispunio ugovornu oba- 20 -

OBLIGACIONO PRAVO vezu isplatom naknade za ugovoreni posao, koji iznos je tuilac kao izvrilac posla primio, neosnovano se u reviziji istie da su niestepeni sudovi zauzeli pogreno stanovite u pogledu tumaenja stvarne volje ugovornih strana, odnosno da se tuilac u svemu izjednaava sa zaposlenima koji su obavljali iste poslove. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1415/2005 od 08.12.2005. god.)

36.Predugovor je takav ugovor kojim se preduzima obaveza da se kasnije zakljui glavni ugovor ali i taj predugovor mora biti zakljuen u propisanoj formi da bi bio punovaan. Iz obrazloenja: U konkretnom sluaju zakljuen je predugovor o kupoprodaji, na kome potpisi nisu overeni od strane suda. lanom 45. taka 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da je predugovor takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se docnije zakljui drugi, glavni ugovor. Prema taki 2, propisi o formi glavnog ugovora vae i za predugovor, ako je propisana forma uslov punovanosti ugovora, a prema taki 3. predugovor obavezuje ako sadri bitne sastojke ugovora. U konkretnom sluaju potpisi nisu overeni na zakljuenom predugovoru izmeu parninih stranaka, a kod ugovora o kupoprodaji je overa potpisa bitan uslov za punovanost ugovora, prema lanu 4. Zakona o prometu nepokretnosti. U takvoj situaciji nije ispunjen uslov za punovanost zakljuenog predugovora, zbog ega ovaj predugovor ne moe obavezivati strane ugovornice, ak i u situaciji da sadri sve bitne elemente ugovora o kupoprodaji. Zbog toga je pravilno pobijana presuda kojom je usvojen tubeni zahtev, jer je tueni obavezan da izvri povraaj datog poto nije dolo do zakljuenja glavnog ugovora ugovora o kupoprodaji, a zakljueni predugovor ne ispunjava formu za punovanost, zbog ega sam po sebi ne moe proizvoditi pravno dejstvo. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1289/05 od 26.05.2005. god.)

37.Ponuda se moe opozvati samo ako je ponueni primio opoziv pre prijema ponude ili istovremeno sa njom. Iz obrazloenja: Utvreno je sledee injenino stanje: Prvotueni je raspisao poziv za javno prikupljanje ponuda za izvoenje elektroinstalaterskih radova. Tuilac i drugotueni su u ostavljenom roku dostavili svoje ponude, koje je prvotueni otvorio 03.12.2002. godine. Sve ponude su ravnopravno razmatrane na sednici Upravnog odbora dana 24.01.2003. godine te je prvotueni prihvatio ponudu drugotuenog kao najpovoljniju i o tome doneo odluku o prihvatu. Po donoenju ove odluke, prvotueni i drugotueni su - u skladu sa odlukom Upravnog odbora - zakljuili ugovor o izvoenju elektroinstalaterskih radova. Tuilac nije sudu pruio dokaze da su navedena odluka Upravnog odbora i ugovor zakljueni protivno zakonu u smi- 21 -

OBLIGACIONO PRAVO slu lana 103. Zakona o obligacionim odnosima, te je - iz navedenih razloga - prvostepeni sud pravilno odbio zahtev tuioca kao neosnovan. Tuilac u albi neosnovano istie da je ponuda prvotuenog nevaea od dana povlaenja tj. odustanka, i da od tog dana tueni vie nije bio uesnik konkursa, zbog ega se njemu - po tim navodima posao nije mogao poveriti na zakonit nain. Naime, prema odredbi lana 36. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, ponuda se moe opozvati samo ako je ponueni primio opoziv pre prijema ponude ili istovremeno sa njom. U konkretnom sluaju, ponuda je primljena i otvorena dana 03.12.2002. godine, a opoziv je primljen 06.12.2002. godine. Zbog toga ponuda drugotuenog proizvodi pravno dejstvo od trenutka kada je prispela ponuenom te je prvotueni u skladu sa citiranom odredbom Zakona o obligacionim odnosima razmatrao ponudu tuioca zajedno sa drugim ponudama. (Iz presude Vieg trgovinskog suda, P. 1047/2004 od 15.07.2004. god.)

38.Momenat zakljuenja ugovora je momenat kada su se ugovorne strane saglasile o njegovim bitnim sastojcima. utanje ponuenog ne znai prihvatanje ponude za zakljuenje ugovora. Ugovor koji neko zakljui kao punomonik u ime drugoga bez overenog ovlaenja obavezuje neovlaeno zastupanog samo ako ga naknadno odobri. Iz obrazloenja: Utvreno je sledee injenino stanje: stranke su zakljuile ugovor 22.10.1996. godine. Tueni je od tuioca poruio jedan primerak oglasa iro-rauna SRJ i istim ugovorom se obavezao na pretplatu i narednih deset izdanja CD-publikacija tuioca, koje izlaze jednom godinje. Tuilac se obavezao da e svake godine odtampati naruenu publikaciju na CD-nosau a tueni je preuzeo rizik njene dostave putem pote. Ovaj ugovor je, od strane tuenog, overio D.F., rukovodilac raunovodstva i finansija kod tuenog, iako mu u opisu radnih zadataka nije i zakljuivanje ugovora, za ta je jedino ovlaeno lice L.P., direktor tuenog. Tuilac je fakturisao tuenom iznose za dospele publikacije. Ugovor meu strankama je zakljuen kada su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora (lan 26. Zakona o obligacionim odnosima).utanje ponuenog ne znai prihvatanje ponude (lan 42. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima). Ugovor koji neko lice zakljui kao punomonik u ime drugoga bez njegovog ovlaenja, obavezuje neovlaeno zastupanog samo ako ugovor naknadno odobri (lan 88. Zakona o obligacionim odnosima). Nisu osnovani navodi albe tuioca da tueni nikada nije vratio ni jedan primerak iro-rauna niti je vratio robu, kao ni navodi da se samo na osnovu prezentacije pismene povratnice pote ne moe utvrditi da li su knjige vraene. Ovo zbog toga to se tueni, dopisom od 09.05.1997. godine, izjasnio da ne eli poslovni odnos sa tuiocem, i istom prilikom vratio isporuene poiljke. Ugovor koji je zakljuen izmeu stranaka kasnije nije konvalidiran. Zbog toga ne postoji pravni osnov po kome bi tuilac mogao tuenom da ispostavi fakture na naplatu na ime isporuenih publikacija od 1996. do 2002. godine. Tueni je i izriito i konkludentno stavio tuiocu na znanje da ne eli dalje poslovne odnose sa njim. ak i da nije vrio povraaj publikacija isporuenih od strane tuioca, njegovo utanje - u smislu lana 42. Zakona o obligacionim odnosima - ne bi znailo i prihvatanje ponude, a posebno imajui u vidu dopis od 09.05.1997. godine. (Iz presude Vieg trgovinskog suda, P. 6828/2004 od 06.10.2004. god.)- 22 -

OBLIGACIONO PRAVO

39.Ponuda treba da sadri bitne elemente za zakljuenje ugovora, a radnja koja se preduzima po ponudi prilikom realizacije ugovora predstavlja prihvat ponude, pa se ima samim tim i smatrati da je ugovor zakljuen bez obzira to je ponueni vratio ponuau ugovor. Iz obrazloenja: Prvostepenom presudom izrekom pod I usvojen je precizirani tubeni zahtev tuioca pa je obavezan tueni da plati tuiocu iznos od 11.086,10 dinara zajedno sa kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate na precizirane iznose u izreci presude od dana dospelosti pa do isplate kao i trokove parninog postupka u iznosu od 24.728,00 dinara. Pravilno je prvostepeni sud postupio kada je usvojio zahtev tuioca i obavezao tuenog da mu isplati iznos od 111.086,10 dinara zajedno sa kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate od dospelosti pa do isplate jer je u toku prvostepenog postupka izvreno vetaenje, pa izvoenjem dokaza putem vetaenja utvruje se da tueni nije imao primedbi na raunski deo nalaza, istakao da su radovi izvedeni u koliini i kvalitetu kako je to tuilac i uradio ali da je cena previsoka pa u odnosu na prvu i drugu privremenu situaciju tuiocu je isplaena cena a po treoj privremenoj situaciji je delimino isplaena. Navodi albe da je prvostepeni sud pogreio kada je zahtev tuioca usvojio u odnosu na isplaenu potpunu cenu po treoj privremenoj situaciji nisu osnovani. Ovo sa razloga to u odnosu na utvrivanje cene za izvedene radove a nalazom vetaka je utvreno da je primenjena prosena trina cena za izvoenje radova u spornom periodu, kada su ti radovi izvoeni kao i vreme i lokacija a nakon ovoga tuilac i precizirao svoj tubeni zahtev prema nalazu vetaka. Prvostepeni sud pravilno primenjuje odredbu l. 39. st. 2. Zakona o obligacionim odnosima, a kojom je predvieno da ponuda treba da predstavlja bitne elemente za zakljuenje ugovora, a radnja koja se preduzima po ponudi prilikom realizacije ugovora predstavlja prihvat ponude, pa se ima samim tim i smatrati da je ugovor zakljuen bez obzira ukoliko je ponueni vratio ponuau ugovor. Stoga je ovaj sud iz ovih razloga albu tuenog odbio, prvostepenu presudu potvrdio, a u postupku nije bilo bitnih povreda parninog postupka iz l. 354. st. 2. ZPP-a injenino stanje je potpuno utvreno a na potpuno utvreno injenino stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo. (Iz presude Vieg trgovinskog suda u Beogradu, P. broj 6567/01 od 14.05.2002. god.)

40.Ugovor o doivotnom izdravanju koji nije zakljuen po odredbama Zakona o nasleivanju ve po optim pravilima ugovornog prava, je neimenovani kvaziugovor o doivotnom izdravanju ija se vanost procenjuje po odredbama Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloenja: Niestepeni sudovi su ugovoru o doivotnom izdravanju, koji je predmet ovog spora, prili kao da je zakljuen po propisima Zakona o nasleivanju. Meutim, nije re o imenovanom ugovoru u smislu toga zakona, ve o neimenovanom ugovoru zakljuenom u smislu lana 26. Zakona o obligacionim odnosima, koji predstavlja nastavak tradicije ugovora o doivotnom izdravanju po pravnim- 23 -

OBLIGACIONO PRAVO pravilima obligacionog prava sadranim u austrijskom imovinskom zakonu koji je vaio na teritoriji Vojvodine. Poto kvaziugovor o doivotnom izdravanju nema oslonca u propisima o nasleivanju, irelevantno je da li se primenjuje raniji ili vaei Zakon o nasleivanju. Kvaziugovor o doivotnom izdravanju je, po svojoj pravnoj prirodi, aleatoran teretni ugovor. Aleatornost je uslov vanosti tog ugovora, pa se njegova punovanost ne moe procenjivati po pravilima o ruljivim nego po pravilima o nitavim ugovorima. Prema lanu 111. Zakona o obligacionim odnosima, ugovor je ruljiv kad ga je zakljuila strana koja je ogranieno poslovno sposobna, kad je pri njegovom zakljuenju bilo mana u pogledu volje strana i kad je to posebnim propisom odreeno. U ovom sluaju, mane volje ne postoje, kao to ne postoji ni propis po kome bi kvaziugovor o doivotnom izdravanju bio ruljiv zbog odsustva aleatornosti. Kako je aleatornost tog ugovora uslov njegove vanosti, osnovanost tubenog zahteva u odnosu na primaoca izdravanja moe se oceniti samo prema odredbama o nitavosti ugovora iz lana 103. Zakona o obligacionim odnosima. Kako niestepeni sudovi nisu primenili relevantne propise, u reviziji se osnovan ukazuje da su pobijane odluke produkt pogrene primene materijalnog prava. To je i bio razlog to je ovaj sud, u smislu lana 395. stav 2. ZPP, ukinuo obe niestepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suenje. Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da se otklone nedostaci u primeni materijalnog prava, na koje je ovaj sud ve ukazao. Osnovanost zahteva ima se oceniti prema optim pravilima Zakona o obligacionim odnosima i nitavosti ugovora. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3401/01 od 21.09.2001. god.)

41.Nitav je ugovor koga zakljui punomonik umrlog lica. (Iz presude Okrunog suda u Kraljevu, G. 143102 od 26.03.2000. god.)

42.Predugovor je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se kasnije zakljui drugi, glavni ugovor. Propisi o formi ugovora vae i za predugovor. Na zahtev zainteresovane strane sud e naloiti drugoj strani koja odbija da pristupi zakljuenju glavnog ugovora da to uradi u roku koji e joj odrediti. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Rev.258/98 od 15. 04 1998. god.)

43.Stvarna volja kod dvostranih teretnih ugovora je bitan elemenat za njegovu punovanost. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1303/98 od 01.04.1998. god.)

44.Volja za zakljuenje ugovora moe se izjaviti reima, uobiajenim znacima ili drugim ponaanjem iz koga se sa sigurnou moe zakljuiti o njenom postojanju. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 684/98)

- 24 -

OBLIGACIONO PRAVO

45.Ne moe se traiti utvrivanje prava svojine na nepokretnosti na osnovu zakljuenog predugovora. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Rev. 4348/97 od 8.10.1997. god.)

46.Propisi o formi glavnog ugovora vae i za predugovor. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 471/96 od 13.02.1996. god.)

47.Ponuda je predlog za zakljuenje ugovora uinjen odreenom licu, koji sadri sve bitne sastojke ugovora. (Vrhovni sud Srbije, Prev. 316/94 od 26.10.1994. god.)

Oglas o javnom nadmetanju putem prikupljanja pismenih ponuda za prodaji poslovnog prostora ne predstavlja ponudu za zakljuenje ugovora, ve samo poziv da se pod objavljenim uslovima ponuda uini. (Vrhovni sud Srbije Rev. 1996/93 od 9.06.1993.god.)

48.

49.Ugovor o poklonu proizvodi pravno dejstvo iako je prihvat ponude uinjen posle smrti lica koje je dalo ponudu. (Vrhovni sud Srbije, 1970/93)

Stranka koja se odazvala javnom oglasu, a ija ponuda nije prihvaena, ne moe uspeti sa zahtevom za ponitaj ugovora koji je poiljalac oglasa zakljuio sa treim licem. (Prema odluci VPS, P. 420/93)

50.

51.Predugovor o prodaji nepokretnosti koji nije zakljuen u pismenoj formi i na kome potpisi stranaka nisu overeni kod suda ne proizvodi pravno dejstvo, jer se za ovaj predugovor zahteva forma koju predvia Zakon o prometu nepokretnosti kao uslov za punovanost ugovora o prodaji nepokretnosti. (Vrhovni sud Srbije, Rev.3805/92 od 20.10.1992. god.)

52.Stranka koja je vodila pregovore bez namere da zakljui ugovor ili je pregovore vodila sa namerom da zakljui ugovor, ali je kasnije odustala bez osnova, obavezna je da naknadi tetu koju je druga strana pretrpela voenjem takvih pregovora. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1888/90 od 25.09.1990. god.)- 25 -

OBLIGACIONO PRAVO

53.Presudom se ne moe priznati pravno dejstvo predugovoru tako da isti zamenjuje konaan ugovor i predstavlja osnov za uknjibu. Predugovor i ugovor ne mogu istovremeno egzistirati, odnosno predugovorom se ugovorne strane obavezuju da e u odreenom roku zakljuiti ugovor. Iz obrazloenja: Neosnovano se albom tuioca pobija prvostepena presuda i navodom da nema razloga o bitnim injenicama, odnosno zbog apsolutno bitne povrede odredaba parninog postupka iz l. 361. st. 2. taka 12. ZPP-a, poto je tuilac tubenim zahtevom traio da se utvrdi da su on i pravni prethodnik ispunili svoje obaveze po prethodnom kupoprodajnom ugovoru od 27. 11. 1997. godine i da se presudom prizna pravno dejstvo kupoprodajnog ugovora tako da presuda zameni konani ugovor da bi se tuilac u zemljinim knjigama mogao uknjiiti kao vlasnik te nepokretnosti jer prethodni ugovor nije sadrao ni klauzulu intabulandi niti rok za zakljuenje glavnog ugovora, a prvostepeni sud obrazlae svoju odluku kao da je tubenim zahtevom traeno utvrenje prava svojine. Tano je da tuilac tubenim zahtevom nije izriito traio utvrenje prava svojine, ali je bez obzira na to prvostepeni sud pravilno ustanovio da ne postoje zakonski uslovi za usvajanje tubenog zahteva kakav je tuilac postavio. injenica da se prvostepeni sud u obrazloenju presude pozvao samo na odredbe l. 45. ZOO-a, a ne i na druge zakonske odredbe koje reguliu mogunost podnoenja tube za utvrenje, konvalidaciju ugovora, mogunost da prethodni kupoprodajni ugovor zameni konani ugovor i mogunost uknjibe prava vlasnitva na osnovu presude kakvu trai tuilac ne moe predstavljati pogrenu primenu materijalnog prava, jer i po nalaenju ovog suda ne postoji zakonski osnov za usvajanje tubenog zahteva tuioca. Pre svega, deo tubenog zahteva kojim se trai utvrenje da su tuilac i pravni prethodnik tuenog ispunili u celini svoje obaveze po prethodnom kupoprodajnom ugovoru, odnosno utvrenje pravnih injenica, protivan je odredbi l. 188. ZPP-a prema kojoj se tubom za utvrenje moe traiti samo utvrenje postojanja, odnosno nepostojanja nekog prava ili pravnog odnosa, ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave. Nadalje, predugovor i glavni ugovor ne mogu istovremeno egzistirati, niti se presudom moe priznati pravno dejstvo predugovoru (prethodnom ugovoru) tako da isti zamenjuje konaan ugovor i predstavlja osnov za uknjibu. Od ovoga treba razlikovati izuzetnu situaciju kada overeni ugovor sadri sve bitne elemente ugovora o prodaji nepokretnosti, a navedeni ugovor je samo oznaen kao predugovor, s tim da ne sadri ni odredbu da stranke preuzimaju obavezu da e docnije zakljuiti glavni ugovor. Meutim, u konkretnom sluaju i sam tuilac u albi (strana 2, stav 7.) navodi da prethodni kupoprodajni ugovor apsolutno ne sadri sve bitne elemente glavnog kupoprodajnog ugovora, te shodno tome da je isti i overen u sudu, na osnovu njega ne bi bila mogua uknjiba prava vlasnitva. Nadalje, zakljuenjem predugovora stranke preuzimaju obavezu da zakljue kasnije drugi, glavni ugovor, zbog ega predugovor i glavni ugovor ne mogu istovremeno proizvoditi pravna dejstva jer u momentu zakljuenja predugovora ne postoji glavni ugovor, a kada se predugovor izvrenjem obaveze ugasi, nastaje glavni ugovor. Konani cilj koji je trebalo postii zakljuenjem predugovora u ovoj pravnoj stvari je promet nepokretnosti, a kako prema odredbi l. 45. st. 2. ZOO-a propisi o formi glavnog ugovora vae i za predugovor, ukoliko je propisana forma uslov punovanosti ugovora, to je za punovanost predugovora bila neophodna pismena forma i da potpisi ugovaraa budu overeni u sudu, shodno odredbi l. 4. st. 1. Zakona o prometu nepokretnosti. Na prethodnom ugovo- 26 -

OBLIGACIONO PRAVO ru o kupoprodaji stana koji je zakljuen dana 27.11.1997. godine potpisi ugovaraa nisu overeni pred sudom, zbog ega nije punovaan. Izuzetno, sud moe da prizna pravno dejstvo i predugovoru o prometu nepokretnosti koji je sainjen u pisanom obliku ukoliko sadri bitne elemente glavnog ugovora, ali potpisi ugovaraa nisu overeni od strane suda, pod uslovom da je ugovor ispunjen u celini ili pretenim delom, to bi u konkretnom sluaju znailo da je izvrena isplata cene u celini ili pretenim delom i da je dolo do predaje nepokretnosti prema odredbi l. 454. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima, kao i da nije povreeno pravo pree kupovine i da nije povreen prinudni propis, u skladu sa odredbom l. 4. st. 3. Zakona o prometu nepokretnosti. Meutim, prema utvrenim injenicama u konkretnom sluaju, samo je tuilac u celosti ispunio svoje obaveze po predmetnom predugovoru, odnosno isplatio u celosti kupoprodajnu cenu i izvrio ugovorene radove, ali ni pravni prethodnik tuenog, niti tueni, nisu predali predmetni stan tuiocu jer pravni prethodnik tuenog za ivota nije zavrio nadogradnju u zgradi gde se nalazi i predmetni stan, pa sve i da je tuilac postavio valjan tubeni zahtev za konvalidaciju predmetnog predugovora, isti ne bi mogao biti usvojen jer nisu ispunjeni uslovi za konvalidaciju predugovora zbog toga to isti nije ispunjen u celini ili pretenim delom. Nadalje, predugovor zakljuen u propisanoj formi, ili konvalidirani predugovor, ne predstavlja sam po sebi, pravni osnov za priznanje prava svojine na nepokretnosti i uknjibu koju je tuilac traio, nego predugovoru verna strana moe, na nain i u rokovima odreenim l. 45. st. 4. i 5. ZOO-a, od suda traiti da drugoj strani naloi zakljuenja glavnog ugovora u odreenom roku, pa tek ukoliko u tom roku ne doe do zakljuenja glavnog ugovora, presuda zamenjuje glavni ugovor o prometu nepokretnosti i predstavlja valjan osnov uknjibe prava svojine. U izreci takve presude morali bi biti navedeni bitni sastojci glavnog ugovora o prometu nepokretnosti, obavezivanje tuene strane da ugovor zakljui u odreenom roku i konstatacija da e se nakon bezuspenog proteka roka smatrati da je glavni ugovor valjano zakljuen danom pravnosnanosti presude i da presuda moe biti osnov za uknjibu prava svojine na nepokretnosti. Tubeni zahtev tuioca nije postavljen u skladu sa navedenim i nije u u skladu sa citiranim propisima, pa ga je zbog toga prvostepeni sud pravilno odbio. (Presuda Okrunog suda u Novom Sadu posl. br. G. 192/06 od 05.09.2007.)

PREDMET (l. 46 50. Zakona o obligacionim odnosima)

54.Na stanu koji je posle zakljuenja pravnog posla sruen, ne moe se traiti utvrivanje postojanja jaeg pravnog osnova za sticanje svojine. Iz obrazloenja: U toku prvostepenog postupka je izvedenim dokazima utvreno da su tuilja, kao kupac i imenovani - sada pokojni kao prodavac, zakljuili ugovor o kupoprodaji naznaenog stana, overen pred Optinskim sudom dana 27.06.1996. godine. Meu strankama nije sporno da je predmetni stan sruen u maju 1999. godine tokom NATO bombardovanja, kao i da je pred nadlenim optinskim orga- 27 -

OBLIGACIONO PRAVO nom voen postupak u vezi sa naknadom ratne tete. Zahteve za naknadu tete na ime poruenog stana su podneli i tuilja i tueni. Nadleni organ je planirao dodelu drugog stana kao naknadu, ali zbog spornog vlasnitva na stanu naknada nikom nije odreena. U albi tuenog se osnovano istie da je na ovako, pravilno i u potpunosti utvreno, injenino stanje prvostepeni sud pogreno primenio materijalno pravo kada je usvojio tubeni zahtev. Naime, kako je u prvostepenom postupku na nesumnjiv nain utvreno da je stan, koji je predmet spornog ugovora, sruen tokom NATO bombarodavanja 1999. godine, to je ovaj ugovor na dan podnoenja tube 05.07.2002. godine nitav u smislu odredbe lana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, pa zahtev tuilje za utvrenje osnova prava sticanja svojine na nepostojeem - sruenom stanu i upisa prava svojine u javnim knjigama na nepokretnosti koja ne postoji - nije osnovan. Stoga je prvostepeni sud, usvajajui tubeni zahtev kao u izreci oalbene presude, pogreno primenio materijalno pravo, jer - prema odredbi lana 47. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa - pravo svojine prestaje propau stvari, dok - u smislu lana 46. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima - ugovorna obaveza mora biti mogua, doputena i odreena odn. odrediva. Tako tuilja nije mogla, nakon to je predmetni stan sruen, traiti utvrenje da ona ima jai pravni osnov za sticanje svojine na nepostojeoj nepokretnosti, niti je mogla nakon ruenja stana traiti da se u javnim knjigama upie kao njegov vlasnik, pa je prvostepena presuda preinaena i tubeni zahtev kao neosnovan odbijen. To ne iskljuuje pravo tuilje da u drugoj parnici postavi odgovarajui tubeni zahtev. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, G. 4605/10 od 03.11.2010. godine)

55.Kada - prema podacima iz pismene priznanice o isplati dela cene - predmet ugovora nije odreen u potrebnoj meri, tada se ona ne moe upodobiti pismenom ugovoru o prodaji nepokretnosti. Iz obrazloenja: Pobijanom presudom odbijen je kao neosnovan tubeni zahtev tuilaca (kao pravnih sledbenika i iskljuivih naslednika imenovanog pokojnog) protiv navedenog tuenog a kojim je traeno da se utvrdi da su tuioci suvlasnici sa idealnom 1/6 na delu naznaene katastarske parcele, blie oznaenog u izreci pobijane presude, i to po osnovu kupovine i odraja, to bi tuenik bio duan priznati i trpeti da se tuioci kao suvlasnici uknjie u javnim knjigama na navedenom zemljitu. Tuioci su obavezani da tueniku na ime parninih trokova plate 27.000,oo dinara u roku od 15 dana. Protiv ove presude tuioci su blagovremeno izjavili albu, iz svih zakonskih razloga. Odgovor na albu nije izjavljen. Poto je postupio u smislu lana 372. Zakona o parninom postupku, Okruni sud je naao da je alba neosnovana. U prvostepenom postupku nije bilo bitnih povreda odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. ta. 1., 2., 5.,7. i 9. Zakona o parninom postupku, na koje Okruni sud pazi po slubenoj dunosti. O svim bitnim, injeninim i pravnim pitanjima pobijana presuda sadri potpune i jasne razloge, na koje upuuje i Okruni sud umesto suvinog ponavljanja.- 28 -

OBLIGACIONO PRAVO Prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio sve injenice bitne za donoenje odluke u ovoj pravnoj stvari. Dve priznanice bez broja (jedna: od 27.6.1971. godine, na kojoj je konstatovan prijem novca 300 dinara, na ime "prodaje zemlje" - uma u zvanom mestu "Ravna Gora" i druga - od 6.11.1977. godine na novani iznos od 500 dinara, na ime "isplate za prodato zemljite u zv. mestu Grad"), ne mogu se upodobiti pismenom ugovoru o prodaji nepokretnosti, jer predmet prodaje nije dovoljno odreen - nije navedena povrina zemljita, koje je predmet prodaje, niti su odreene mere i granice. Tuioci, iako su tvrdili da je ipak bio zakljuen ugovor o prodaji u propisanoj formi, o tome nikakve dokaze nisu pruili, pa je pravilom o teretu dokazivanja, prvostepeni sud pravilno zakljuio da ugovor u propisanoj formi nije zakljuen. Prema tome, tuioci ne mogu isticati pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti po osnovu kupovine od strane njihovog pravnog prethodnika. (Iz Presude Okrunog suda u Valjevu, G. 363/08 od 31.07.2008. godine)

56.Ako ugovor sadri podatke pomou kojih se moe utvrditi predmet ugovorne obaveze, onda je predmet ugovorne obaveze odrediv. Iz obrazloenja: Sporno je bilo da li je predmet pobijanog ugovora o deobi i poklonu u smislu odredaba l.47. Zakona o obligacionim odnosima precizno odreen, odnosno odrediv na osnovu ugovornih odredbi. lan 46. st.2. ZOO predvia da predmet ugovora mora biti precizno odreen odnosno odrediv, dok se u l.50. ZOO navodi da je predmet ugovora odrediv ukoliko se iz sadrine samog ugovora na osnovu elemenata moe zakljuiti o kom predmetu je re. U navedenom sluaju, predmet ugovora o deobi i poklonu bilo je zemljite koje je u ugovoru oznaeno nazivima parcela. Pobijana presuda ne sadri razloge o tome da li je mogue predmet ugovora identifikovati uviajem na licu mesta preko naziva nepokretnosti uz sudelovanje vetaka geometra i eventualno ispitivanjem draoca stana, odnosno da li se prema stanju dravine moe kazati da meu strankama u trenutku zakljuenja ugovora nije bilo sporno ta je njegov predmet, kako je tueni isticao u prvostepenom postupku i u albi. Drugostepeni sud je iz prednjeg ukinuo prvostepenu presudu i naloio prvostepenom sudu da saglasno primedbama stranaka najpre zatrai od stranaka da se izjasne da li im je poznato da nepokretnosti tuioca koje su bile predmet ugovora imaju nazive, pa e potom izvriti uviaj na licu mesta sa vetakom geometrom, radi ocene o tome da li je predmet ugovora odrediv, kako bi po izvoenju svih relevantnih dokaza bio u mogunosti da donese pravilnu i zakonitu odluku u ovoj pravnoj stvari. (Iz reenja Okrunog suda u Valjevu G.. 797/05 od 14.01.2005. god.)

57.Kada ne postoji potraivanje koje cedent prenosi na cesionara, tada je nitav ugovor o cesiji.- 29 -

OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloenja: U pravosnano okonanom postupku utvreno je da je izmeu PP "N...K..." iz K... - prenosioca potraivanja - cedenta, "J..." DD iz K..., prijemnika odnosno cesionara i DD "C...Z..." iz V...B..., kao dunika odnosno cesusa zakljuen ugovor o cesiji 7.6.1995. godine kojim nije odreeno potraivanje koje se prenosi ni po vrsti ni po koliini, niti ima elemenata na osnovu kojih bi bilo odredivo, niti je u momentu zakljuenja ugovora o cesiji tuilac imao obaveze prema preduzeu PP "N...K..." nad kojim je otvoren steaj reenjem prvostepenog suda St. broj 1416/95 i zakljuen. Tuilac je tubom traio da se poniti ugovor o cesiji i obavee "J..." AD iz B... GF "K..." da nadoknadi tetu od 127.222,76 dinara sa kamatom od 27.9.1995. godine, koji je iznos naplatila realizacijom akceptnog naloga izdatog po osnovu ugovora o cesiji. Polazei od izloenog injeninog stanja niestepeni sudovi su pravilno zakljuili da ugovor o cesiji ne proizvodi pravno dejstvo, jer predmet ugovora nije odreen ili odrediv u smislu lana 47. Zakona o obligacionim odnosima, jer preduzee "N...K..." nije imalo potraivanja od tuioca, i tako potraivanje tuilac nije mogao preneti na tuenog. Zbog toga pravilno su privredni sudovi zakljuili da tuilac ima pravo od tuenog da zahteva naknadu tete u iznosu koji je tueni realizovao na osnovu izdatog akceptnog naloga. Kako se obaveza tuenog ima ceniti pre svega prema ugovoru o cesiji, ijim zakljuenjem nije konkretizovano o kakvom se potraivanju radi, odnosno potraivanje nije odreeno po vrsti i koliini, i nema elemenata na osnovu kojih bi bilo odredivo, dakle, privatno preduzee "N...K..." u momentu zakljuenja ugovora o cesiji nije imalo potraivanja od tuioca, to je bilo osnova da se isti ugovor poniti i po oceni Vrhovnog suda. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Prev. 112/01 od 19.09.2001. god.).

OSNOV (l. 51 53. Zakona o obligacionim odnosima)

58.Pobojni (ruljivi, relativno nitavi) ugovori proizvode pravno dejstvo kao i oni koji su valjani, ali se iz odreenih zakonskih razloga mogu ponititi. Nitav ugovor - po prirodi stvari ne moe se ponititi, jer se ne moe ponititi neto to ne postoji. Iz obrazloenja: Ponitaj ugovora o poklonu tuilja je tubom traila zbog toga to je razvodom braka stranaka otpao motiv za zakljuenje ugovora (koji se sastojao u tome da je poklonom tuilja "htela da uvrsti branu zajednicu" i da se tueni "ne bi oseao kao uljez"). Ako bi to bilo tano, to bi onda vodilo apsolutnoj nitavosti ugovora u smislu lana 52. Zakona o obligacionim odnosima - ako je osnov otpao, poklon je nitav budui da pobuda za zakljuenje ugovora o poklonu ulazi u osnov ugovora. Meutim, tuilja je konstitutivnom tubom traila da sud svojom odlukom ugovor poniti, a ne deklaratornom tubom - sa zahtevom da sud utvrdi da je ugovor nitav. Za razliku od nitavih ugovora, pobojni (ruljivi, relativno nitavi) ugovori proizvode pravno dejstvo kao i oni koji su valjani, ali se- 30 -

OBLIGACIONO PRAVO iz odreenih zakonskih razloga mogu ponititi. Nitav ugovor po prirodi stvari se ne moe ponititi jer se ne moe ponititi neto to ne postoji. U konkretnom sluaju, sud nije utvrivao injenice od kojih zavisi ocena o tome da li je pobijani ugovor ruljiv. (Iz Reenja Okrunog suda u Valjevu, G. 1329/08 od 04.12.2008. godine)

59.U osnov ugovora o poklonu kao dobroinog pravnog posla ulazi i pobuda (motiv). Ukoliko pobuda (motiv) zbog koje je poklon uinjen otpadne ili se ne ostvari ugovor gubi osnov, te je, kao takav, nitav. Iz obrazloenja: Tuena i tuilac su bili u braku od 1984. godine, upoznavi se preko treeg lica jer je tuilac slep. Tokom 2004. godine brak je razveden pravosnanom presudom. Parnine stranke su, u poetku braka, ivele zajedno sa tuioevom majkom u stanu na kome je ona bila nosilac stanarskog prava, a koji je kasnije zamenjen za dva stana. Na jednom od njih tuilac je postao nosilac stanarskog prava, pa ga je, 1992. godine, i otkupio od preduzea koje je bilo nosilac prava raspolaganja. Taj stan je tuilac ugovorom o poklonu Ov. br. ___- 93 od 16.04.1993. godine poklonio tuenoj, zadravi za sebe pravo doivotnog uivanja. Osnovne pobude i motiv za zakljuenje ovog ugovora o poklonu kod tuioca bile su da mu tuena prui vie ljubavi, nege i panje, jer je kao slepo lice upuen na tuu pomo i negu. No, krae vreme po zakljuenju naznaenog ugovora, tuena je poela zanemarivati tuioca, prestavi o njemu da brine, ostavljajui ga samog po ceo dan, esto bez osnovnih namirnica, ne vodei rauna ni o njegovim osnovnim higijenskim potrebama. To je prinudilo tuioevu majku, staru 80 godina, da tokom 1999. godine doe da ivi u stanu sa parninim strankama, te da se stara o tuiocu. Na ovako utvreno injenino stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo iz odredbe lana 51. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i pravnih pravila imovinskog prava kada je utvreno da je sporni ugovor o poklonu nitav jer pobuda za zakljuenje ugovora o poklonu ulazi u osnov tog ugovora. U ovom sluaju, tuioev motiv za zakljuenje ugovora o poklonu bio je da mu tuena prui ljubav, panju i negu i da se o njemu stara, jer je to nesposoban da ini sam. Prema utvrenim injenicama, to se nije ostvarilo, a kada se pobuda zbog koje je ugovor o poklonu zakljuen ne ostvari, otpada i osnov tog ugovora, pa je on, u smislu lana 52. Zakona o obligacionim odnosima, nitav. Prema utvrenom injeninom stanju, pobuda zbog koje je tuilac sa tuenom zakljuio ugovor o poklonu je otpala, jer tuena sa tuiocem nije ostala u braku niti se o njemu starala i brinula, ve su to inila druga lica, zbog ega je pravilno usvojen tubeni zahtev. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Revizija br. 1147/05 iz decembra 2005. god.)

60.Zbog nedoputenosti osnova pravnog posla (izuzetno visoke kamate) sudsko poravnanje je delimino nitavo u delu odluke o kamati.- 31 -

OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloenja: Presudom prvostepenog suda se utvruje da je nitavo sudsko poravnanje u delu odluke o plaanju kamate Drugostepeni sud je odbio kao neosnovane albe stranaka i potvrena je prvostepena presuda. Iz spisa proizilazi da je zakljueno sudsko poravnanje izmeu stranaka uz obavezu vraanja zajma od 35.000 DM i kamate od 20% na mesenom nivou. Sud je pravilno primenio materijalno pravo, nalazei da je sudsko poravnanje delimino nitavo u delu odluke o kamati, jer ima nedoputen osnov - lan 52. ZOO i radi se o visini kamate koja je u oiglednoj nesrazmeri sa onim to je predmet zajma. (Iz presude Okrunog suda u aku, G. br. 595/05 od 19.05.2005. god.)

61.Ako osnov ne postoji ili je nedoputen, ugovor je nitav. Iz obrazloenja: Iz utvrenih injenica sudovi izvode zakljuak da je stvarna volja ugovornih stranaka bila da se novcem tuilje kupi stan i na istom ubelei pravo svojine u korist tuene, da stranke u ovom stanu dalje zajedno stanuju a da tuilju kao bolesnu osobu tuena neguje, uva iako meu njima ne postoji formalno zakljuen ugovor o doivotnom izdravanju. Iz ovih razloga sudovi nalaze da tuilja nema pravo da potrauje da joj tuena vrati novac upotrebljen za kupovinu stana, te tubeni zahtev u traenoj visini odbijaju. Po oceni Vrhovnog suda prednji zakljuak sudova se ne moe prihvatiti za sada kao pravilan. Volja stranaka da zajedno ive u stanu koji je kupljen iskljuivim sredstvima tuilje nalagala je da se taj sporazum pravno uoblii posle kupovine stana zakljuenjem ugovora o doivotnom izdravanju. Za ostvarenje ovog sporazuma nije dovoljna samo njegova realizacija, dakle da stranke u stanu zajedno stanuju i da se tuena o tuilji brine, ve je trebalo da stranke zakljue pravno valjan ugovor o doivotnom izdravanju, kojim bi uredili svoja meusobna prava i obaveze u vezi postignutog sporazuma, to je meutim izostalo. Pravno je mogue da se pravo svojine na kupljenom stanu vodi na ime tuene, ali je bilo potrebno da stranke takav sporazum i postignu. Iz utvrenih injenica je vidljivo da je tuilja pri kupovini stana izjavila da joj je svejedno na