30. septembar 2016. LOZNI^KE NOVOSTI 5

Zahvaquju}i 4. sajmu meda, Cvi-ji}eva ulica bila je minulog viken-da najsla|a u ovom kraju. Trodnevnamanifestacija okupila je p~elare,ali i veliki broj posetilaca koji sutu mogli nabaviti med i ostale p~e-liwe proizvode.

Sajam je zvani~no otvorio ~lanGradskog ve}a zadu`en za poqopri-vredu Tomislav Arnautovi} koji jeu ime grada po`eleo da ovo bude us-pe{an skup od kojeg }e svi imati ko-risti, a pomo}nik gradona~elnikaDejan Stalovi} ocenio je da je ovamanifestacija postala tradiciona-lna.

- Grad je podr`ao ovaj sajam kojiima i va`an promotivni karakterpo{to su u gostima i udru`ewa izokoline i sa druge obale Drine. Lo-kalna samouprava podr`ava p~ela-re da u~ine vidqivijim svoj rad i damed bude {to dostupniji gra|anima.Sve mere koje je preduzimala lokal-na samouprava pokazale su se kao do-

bre i veliki broj mladih po~eo je dase bavi p~elarstvom. Sa sli~nimili istim merama nastavi}emo i unarednom periodu - kazao je on.

Predsednik P~elarskog dru-{tva Loznice Branko Maleti} zah-valio se svima koji ih podr`avaju irekao da ove godine ima tridesetakizlaga~a iz lozni~kog kraja, ali iQubovije, Krupwa, Zavlake, Zvor-nika i Br~kog, na sajmu koji sve vi-{e raste.

- Svake godine je sve boqe ipolako idemo ka ciqu da na{ sajamizgleda kao oni koji traju po 20 i 30godina. Osim sajma meda, tokom man-ifestacije organizovali smo i sas-tanak predsednika i ~lanova udru-`ewa udru`ewa p~elarskih dru-{tava iz Ma~vansko-kolubarskogregiona sa predsednikom i ~lanovi-ma Izvr{nog odbora SPOS-a iwegovu redovnu sednicu, kao i pre-davawe dr Gorana Mirjani}a izGradi{ke o “Razvoju p~elarstva na

primeru EU” - rekao je Maleti}.Lozni~kim p~elarima i ovoga

puta pomogla je Turisti~ka organi-zacija grada Loznice ~iji v. d. dire-ktora Sne`ana Peri} ka`e da jeovaj skup rezultat lepe saradwe sasvim udru`ewima pa su osim medaposetioci mogli videti i {tandUdru`ewa za o~uvawe tradicije,kao i proizvo|a~e sokova od aroni-je i zimnice. Gost sajma i ove godinebio je dr Vidoje Kuli} iz Somborakoji ka`e da je od prvog do ovog sku-pa primetno zna~ajano poboq{awe.

- Dobro je {to su p~elari orga-nizovali ovaj sajam da gra|animaponude izuzetno kvalitetan med ip~eliwe proizvode. Med iz ovog po-dru~ja pripada najkvalitetnijemmedu koji se uop{te mo`e na}i uSrbiji. Ovo je podru~je idealno zap~elarstvo, ovde su planine, livade,re~ice, potoci i veliki broj medo-nosnog biqa. Qudi skoro da ne znaju{ta jo{ osim meda mogu koristitiod p~ela. Izuzetni proizvodi sup~eliwi polen, mati~ni mle~ ipropolis. Ina~e, med treba rastvo-riti. Nije dobro, ali ni drasti~nopogre{no, uzeti ka{iku meda, pro-gutati i zaliti ~a{om vode, ali gaje mnogo boqe rastvoriti u vodi,~aju ili mleku i onda popiti. Zatose ka`e med se ne jede, nego se pijejer se se tako br`e resorbuje i la-k{e se koristi u organizmu - kazaoje dr Kuli} koga raduje to {to se svevi{e qudi opredequje za p~elarst-vo i pozvao mlade da se tome posve-te.

Tokom tri dana trajawa sajma uCviji}evoj, ova ulica bila je najs-la|a u regionu i mesto gde su gra|a-ni mogli kupiti kvalitetan med poceni od 600 do 800 dinara i saznativi{e o ovoj jedinstvenoj hrani.

T. M.S

Prvi ~ovek p~elara Srbije drRodoqub @ivadinovi} ka`e da se go-dinama neispravan med nalazi na tr-`i{tu i da je u trgovinama med kojivrlo ~esto nije ni “video” p~elu, od-nosno totalni falsifikat ili onajkome je dodat kukuruzni ili {e}ernisirup.

- Problem je kulminirao krajempro{le i po~etkom ove godine neve-rovatnim procentom neispravnog me-da na tr`i{tu, pre svega u marketimai trgovinama gde bi sve trebalo da bu-de kontrolisano, a ispostavilo se danije. Insistiramo da dr`ava to re-{i. U toku je velika akcija, ~ekamorezultate i objavi}emo ih kada budugotovi. Ne}emo odustati dok marke-ti ne budu o~i{}eni od falsifika-ta. Zbog falsifikata, ali i velikogbroja pakera meda u Srbiji koji ne`ele da sara|uju sa nama na korekt-nim osnovama, prinu|eni smo, a ni-smo to uop{te `eleli, da izgradimopogon SPOS-a za otkup i pakovawemeda na{ih ~lanova. To je skupo, alijedina prava budu}nost le`i u tome.Prioritet nam je da dobijemo maksi-malnu mogu}u cenu na tr`i{tu u god-inama kao {to je ova, kada je palacena meda na svetskom tr`i{tu, a mismo izvozno orijentisani. Proizvo-dwa raste iz godine u godinu, a trenu-tno izvozimo vi{e meda nego svih vr-sta mesa zajedno - ka`e @ivadinovi}za LN.

SPOS-a se obratio lokalnimsamoupravama da se izjasne da li su za-

interesovane da se na wihovoj teri-toriji izgradi pogon i u narednih pe-tnaestak dana treba da bude izabranalokacija, a onda kre}e tra`ewe do-zvola. Pogon }e biti ra|en po faza-ma, a p~elari o~ekuju i podr{ku dr-`ave koju je, ka`e @ivadinovi}, ne-davno obe}ao resorni ministar. ULoznici je na sajmu pokazana i novategla SPOS-a koja ovih dana “kre}e”na celoj teritoriji Srbije i u koju nemo`e svako da sipa med ve} samo ~la-novi koji prave med u skladu sa stan-dardom kvaliteta “Dobra p~elarskapraksa”. Ciq je za{tita potro{a~a ida proizvodwa meda bude takva da ne-ma nikakvih na~ina da on bude bilo~im zaga|en ili neispravan.

- Ovakve manifestacije zna~ajnesu ne samo da p~elari prodaju med, ve}i da se gra|ani upoznaju sa vrednosti-ma meda. Nije uop{te ta~no da je medskup jer je doza neophodna da se kori-sti svakog dana kako bi imunitet biona zavidnom nivou jedna ka{i~ica.Bitno je da med bude sve ,̀ {to je vr-cawe bli`e kupovini meda, to je bo-qe za potro{a~a. Kristalizacija me-da je va`na, a mnogi gra|ani to ne zna-ju. Kristalizacija je prirodno svoj-stvo meda i neke vrste meda kri-stali{u mesec od vrcawa (va|ewa me-da iz ko{nice), neke za dve-tri go-dine, ali svaki pravi med mora dakristali{e pre ili kasnije. U Rusijuili Norve{koj gra|ani podozrivogledaju te~an med, a kod nas je obrnu-to - ka`e predsednik SPOS-a.

T. M.S

Zapo~eta izgradwa bunara koji }eomogu}iti nesmetano zalivawe baw-skog parka kako bi uvek bio zelen, bezobzira na godi{we doba i vremenskeprilike, bi}e nastavqena ovih dana.Posle ranije zavr{enih istra`iva-wa i pronalaska podzemnih voda, ne-daleko od doma kulture, koje mogu bi-ti upotrebqene, ove godine predstojidruga faza, a to su gra|evinski rado-vi i opremawe bunara, ka`e direktorDirekcije za upravqawe i razvoj Ba-we Koviqa~e Momir Mati}.

Zbog izuzetno visokih tro{kovaza vodu koji su u su{nim mesecima do-stizali i vi{e od 300 hiqada dinara,preduze}e je re{ilo da na|e drugo re-{ewe, a ra~unica ka`e da je investi-cija izgradwa bunara opravdana.

- Uradili smo 2013. automatskisistem za navodwavawe, vredan dva ipo miliona dinara, koji pokriva dva-desetak hiqada kvadratnih metara ze-lenih povr{ina u bawskom parku.Zbog toga nam je bio potreban bunarkako bismo smawili tro{kove za vo-du. Prema na{em elaboratu ta inves-ticija, ukupno vredna oko devet mili-ona dinara, bi}e vra}ena za pet do{est godina. Do sada smo uradili dvebu{otine i na jednoj na{li 1,3 litravode u sekundi koja odgovara za navod-wavawe kao i prawe ulica i trotoa-ra. Stru~waci su izra~unali da je po-

trebno pet litara vode u sekundi, a dabismo to obezbedili, moramo uraditijedan rezervoar kapaciteta 40 kubikavode koji bi stalno bio dopuwavan. Uovoj godini treba da zavr{imo drugufazu, opremawe bunara, planiranavrednost je 3,8 miliona dinara, a javnanabavka bi}e ovih dana, ~im stignevodna dozvola od “Srbijavoda”. U dru-goj fazi moramo da uradimo gra|evin-ski deo i postavimo potapaju}u pumpuu bunar, na dubini od osam i po meta-ra, koja }e 1,3 litre vode u sekundiubacivati u rezrevoar koji }emo ura-diti u tre}oj fazi 2017. O~ekujemo daradovi druge faze po~nu do sredineoktobra i da bude gotova pre kraja go-

dine - ka`e Mati}.Sistem }e funkcionisati tako da

}e rezervoar biti automatski dopu-wavan i uvek imati dovoqno vode zazalivawe parka, ali i puwewe ciste-rni za prawe ulica u Bawi Koviqa-~i. Razmi{qa se i o alternativnimre{ewima. Naredne godine bi}e ra-|ena Kara|or|eva ulica u du`ini od900 metara i tada je planirano posta-vqawe cevi kako bi prirodnim putemsa “Ilixe” vi{ak vode dolazio u rez-ervoar gde }e stizati i voda sa “Tri~esme”. Da bi bunar bio povezan na za-livni sistem, potrebno je podbu{i-vawe Ulice mar{ala Tita, ali }e tomo`da biti izbegnuto.

- Podbu{ivawe, odnosno povezi-vawe bunara i sistema za zalivawetreba da uradimo ove godine, ali jeono komplikovano, a te{ko je obezbe-diti i potrebnu ma{inu. Postoji mo-gu}nost da Dubokim potokom ide cevod bunara i da u park u|e ispod pris-tupnog puta ka Specijalnoj bolnici,{to bi bilo mnogo jednostavnije. Ovesedmice o~ekujemo predra~un radovai onda sledi javna nabavka - obja{wa-va direktor. T. M.S

ODR@AN 4. SAJAM MEDA

Medeni dani uLoznici

Lokalna samouprava podr`ava p~elare da u~ine vidqivijim svoj rad i med u~ine {to dostupnijimgra|anima, ka`e pomo}nik gradona~elnika Dejan Stalovi}. Predsednik P~elarskog dru{tva Lo-znice Branko Maleti} zahvalio se podr{ci Grada i ocenio da “sajam sve vi{e raste”

DIREKCIJA BAWA KOVIQA^A

Iz bunara zelen parkDruga faza radova na bunaru, vredna 3,8 miliona dinara, treba da bude zavr{ena u ovoj godini,ka`u u Direkciji. Naredne godine planirana je i izgradwa rezervoara koji }e uvek biti pun iomogu}iti stalno zalivawe bawskog parka tokom cele godine

Bawske ~esmeDirekcija Bawe Koviqa~e planira da uradi plansku dokumentaciju za

rekonstrukciju sedam ~esama u Koviqa~i. Ovih dana dobili su neophodne usloveod Zavoda za za{titu spomenika kulture iz Vaqeva pa }e veoma brzo bitinaru~ena potrebna dokumentacija.

- Prioritet su “Tri ~esme”, spomen-~esma kraqa Petra Prvog Oslobodiocau parku, a za wu Specijalna bolnica ̀ eli da pomogne da joj vratimo stari izgled.Na woj nema vi{e sumporovite vode, ali }emo verovatno dovesti vodu sa Ilixe.Tre}a je ~esma ispod “Tri ~esme” u blizini vila “Bosna” i “Hercegovina”. Name-ra je da ih uredimo, vratimo im stari sjaj, da budu ukras bawskog parka i same Ko-viqa~e - ka`e Mati}.

Izvoz meda@ivadinovi} ka`e da Srbija go-

di{we izvozi dve do tri hiqade to-na meda. Najve}i izvoz u istorijiSrbije bio je 2013. godine kada je iz-vezeno 3.371 tona meda u vrednostiod oko 15 miliona dolara. Me|utim,2014. i 2016. godina su lo{e, a ovagodina je “nezapam}eno lo{a”.

- Ko je selio ko{nice na sun-cokret, imao je ne{to meda, svi os-tali p~elari sad moraju debelo dadohrane p~ele kako bi mogle da pre-zime. Za prvih osam meseci ove godi-ne iz Srbije je izvezeno 1.166 tonameda u vrednosti od 5,3 miliona do-lara {to je za deset odsto mawe negopro{le godine u istom periodu. Tosu bruto cene sa tro{kovima - rekaoje on za LN.

PREDSEDNIK SPOS-A DR RODOQUB @IVADINOVI]

Stop falsifikovanommedu

Rodoqub @ivadinovi}

Medeno {etali{te

Za uvek zelen park