Donaldson Stiven MO OUVANJA Prevod: elmi Zvezdana Donaldson Stephen POWER THAT PRESERVES (THE), omasa Kovenanta Nevernia" (3) RUNE 1991. 1. OPASNOST U SNOVIMA

1977. Serija "Letopisi T

Tomas Kovenant je govorio u snu. Ponead je znao ta ini; isidani delovi g lasa nejasno su mu prodirali u uoenost, ao isre nevinosti. No, nije mogao da s e uspravi - te ina iscrpljenosti bila je prevelia. Buncao je ao milioni ljudi pr e njega - zdravi i bolesni, istinsi i la ni. U njegovom sluaju nije bilo nioga da ga uje. Ne bi bio usamljeniji ni da je ostao poslednji ivi spava. Kada ga je presela prodorna zvonjava telefona, probudio se cvilei. Za trenuta, uspravljen u postelji, nije mogao da razlui telefon od sopst venog u asa; oboje je odjeivalo ao oluja roz njegov zamagljeni um. Onda je tele fon ponovo zazvonio. Nagnao ga je da se, oznojen, izvue iz reveta, primorao ga d a se otetura u dnevnu sobu i prisilio ga da podigne slu alicu. Utrnuli, bolesno hl adni prsti lizili su po crnoj plastici, a ada ju je onano stegao, dr ao ju je uz slepoonicu ao pi tolj. Nije imao ta da joj a e, pa je eao u tami da se oglasi osoba sa druge stra ne. Javio se nesiguran ensi glas. "Je li to gospodin Kovenant? Tomas Kovenan t?" "Da", promrmljao je, pa preinuo, pomalo iznenaen svime to je priznao tom jednom rei. "Ah, gospodine Kovenante", reao je glas. "Ovde je Megan Roman." Po to joj nije odgovorio, dodala je pomalo jeto. "Va advoat, seate li se?" Nije se seao; nije znao ni ta o advoatima. Tupa izmaglica pomela je sve ve ze u njegovom seanju. Upros smetnjama na vezi, njen metalni glas zvuao je pomalo poznato; no, nije mogao da je prepozna. Nastavila je. "Gospodine Kovenante, ja sam va advoat ve dve godine. ta vam je? Jeste li dobro?" Poznati glas ga je uznemirio. Nije eleo da se seti o je to. Glupo je pro mumlao: "To nema veze sa mnom." "Mora da se alite. Ne bih zvala da nema veze sa vama. Ni ja ne bih imala veze sa tim da se ne tie upravo vas." "Ne." Nije eleo da se seti. Sebe radi, upinjao se da objasni. "Zaon nema niave veze sa mnom. Ona ga je prer ila. Uostalom, ja... meni ne mo e ni ta." "Bolje bi vam bilo da poverujete da mo e. I bolje da me saslu ate. Ne znam ta vam je, ali..." Preinuo ju je. Bio je suvi e blizu da se seti tog glasa. "Ne", ponovo je reao. "Mene ne obavezuje. Ja sam - spolja. Odvojen. Meni ne mo e ni ta. Zaon nije" , zastao je na asa, tragajui roz maglu za onim to je hteo da a e, "nije suprotan o d Opaije." A onda je upros sebi prepoznao njen glas. Upros bestelesnoj neodreenost i telefonse linije, shvatio je o mu govori. Elena. Munina poraza iscedila je iz njega otpor. "... ta govorite", govorila je. "Ja sam va advoat, Megan Roman. A ao misl ite da vam zaon ne mo e ni ta, onda me bolje saslu ajte. Zato vas i zovem." "Da", bespomono je reao. "Slu ajte, gospodine Kovenante." Prestala je da sariva bes. "Nije ba da mi se svia to sam va advoat. Trzam se od same pomisli na vas. No, dosad jo nisam osta vila lijenta, pa neu da ponem od vas. Saberite se i saslu ajte me." "Da." Elena, tupo je jeao. Elena? ta sam ti to uinio? "Dobro. Evo ao stojimo. Taj... taj va nesreni izlaza u subotu uvee... do veo je stvari do vrhunca. To... jeste li morali da idete u noni lub, gospodine K ovenante? Zar ba u noni lub?" "Nisam hteo." Nije mogao da smisli bolje opravdanje. "Pa, ta je tu je. erif Liton se nao trio. Dali ste mu razlog da se oomi na

vas. U nedelju uvee i jutros je razgovarao sa mno tvom ljudi. Ljudi sa ojima je bi o u vezi govorili su sa drugim ljudima. Gradso vee se sastalo u podne. Gospodine Kovenante, ovo se verovatno ne bi desilo da svima nije u seanju va poslednji dolaza u grad. I tada se puno prialo, ali uglavnom se sve sti alo. Sa da su se svi opet uznemirili. Ljudi tra e da se ne to preduzme. Vee namerava da to i uini. Na a oprezna uprava izvr ie omasaciju va e imovine. F arma 'Utoi te' e verovatno postati zona za industrijsu gradnju. im se to desi, moraet e da se selite. Verovatno e vam po teno platiti za imanje... ali u ovom orugu neete moi da naete drugo prebivali te." "Ja sam riv", reao je. "Imao sam mo, a nisam znao ao da je upotrebim. " Kosti su mu bile do sr i ispunjene starom mr njom i smru. " ta? Da li me slu ate? Gospodine Kovenante, vi ste moj lijent - ma ta da to znai. Ne nameravam da stojim po strani i pu tam da vam se to de ava. Bolesni ili ne, imate graansa prava ao i svao drugi. Postoje zaoni oji tite pojedince od... od proganjanja. Boriemo se. Sada hou", upros metalnim odjecima u telefonu razabra o je ao priuplja snagu, "hou da doete u moju ancelariju. Danas. Razmotriemo sit uaciju, pronai emo nain da utiemo na odluu, ili emo podneti tu bu, ili ne to tree. Pre o sve detalje i napraviti plan. U redu?" Utisa namernog izlaganja opasnosti u njenom glasu za trenuta ga je dos egao. "Ja sam gubavac", reao je. "Ne smeju me dirati." "Glavae e vas izbaciti! Proletstvo, Kovenante, vi izgleda ne razumete ta se de ava. Izgubiete svoj dom. Mo emo se boriti - ali vi ste lijent i ne mogu da se borim bez vas." Od njene estine izgubio je zanimanje. Nejasna seanja na Elenu vitlala su s e u njemu do je govorio. "To nije dobar odgovor." Odsutno je slonio slu alicu sa uha i preinuo vezu. Dugo je stajao i piljio u crni aparat. Ne to u tom nepromenljivom obliu g a je podsealo na to da ga boli glava. Desilo mu se ne to va no. Te sad je uo advoata ao govori. Nedelja uvee i ovo jutro. Drvenasto se orenuo i pogledao u zidni sat. Isprva nije mogao da usredsredi pogled; piljio je u njega ao da je slep. Konano je uspeo da razabere vreme. Popodnevno sunce u prozorima ga je potvrdilo. Spavao je vi e od trideset sati. Elena, pomislio je. To na telefonu nije mogla biti Elena. Elena je mrtva . Njegova er je mrtva. On je riv za to. Osetio je iganje u elu. Bol mu je pulsirao u mozgu ao bolno blistavo svet lo. Sagnuo je glavu da bi ga neao izbegao. Elena uop te nije postojala. Niada nije postojala. Sve je to samo sanjao. Elena, zajeao je. Orenuo se i oteturao a revetu. Do se retao, magla u mozgu postala je crvena. Kada je u ao u spavau sobu, izbeio je oi pri pogledu na jastu; zaustavio se. Jastunica je bila prerivena crnim mrljama. Izgledale su ao trule , ao neava g ljiva oja nagriza belu istou posteljine. Nagonsi je podigao ruu a elu. No, utrnuli prsti ni ta nisu otrili. Bole st oja ao da mu je ispunila celu lobanju poela je da se smeje. Prazna utroba mu se grila od munine. Pritisajui elo obema ruama, po ao je, posrui, a upatilu. U ogledalu nad umivaoniom ugledao je ranu na elu. Za trenuta nije video sebe, nego samo ranu. Izgledala je ao guba, ao nevidljiva rua gube oja mu ste e o u na elu. Crna, sorena rv oiviavala je neravne ivice poseotine, delujui na bledoj o i ao duboa gangrena; rv i survica su se cedili roz puotine u debelim rastama. Prosto je oseao infeciju ao mu se iri roz lobanju pravo u moza. Vreala mu je pogled ao da ve zaudara na bolest i gro znu smrt. Stra no drhtei, orenuo je slavinu da napuni umivaoni. Do je voda naviral a, urno je prao rue. No, prestao je ad je primetio prsten od belog zlata ao labavo stoji n a domalom prstu. Setio se vrele moi oja je u njegovom snu pulsirala roz taj met al. uo je Banora, rvnog gardistu oji mu je uvao ivot, ao vie: Spasi je! Mora ! uo j e sebe ao odgovara: Ne mogu! uo je povi Haila Troja: Gubave! Suvi e si sebian da v

ioga sem sebe. Trgao se ada se setio udarca oji mu je otvorio elo. Elena je umrla zbog njega. Ona nije ni postojala. Pala je u ponor, oajnii se borei sa priazom Kevina Zemljoguba, oga je pr izvala iz groba. Pala i poginula. ezlo zaona je izgubljeno. Trebalo je samo da p odigne ruu pa da je spase. Ona uop te nije postojala. Sanjao ju je do je le ao onesve en od udarca glavom o stoi za afu. Rastrzan izmeu suprotstavljenih u asa, zurio je u ranu ao da je to optu ba p rotiv njega, dvosela prijava. Viala je na njega iz ogledala - proroanstvo boles ti privedeno je raju. Jenuo je, orenuo se i po urio do telefona. Petljao je sapunjavim, morim ruama do je birao broj D oaninih roditelja. Mo da je do la od njih. Bila mu je ena; morao je da razgovara sa njom. Na pola oretanja broja zalupio je slu alicom. Mogao je da je zamisli ao stoji pred njim, edna i zato surova. Sigurno veruje da je on odbio da razgovara ada mu je telefonirala u subotu uvee. Nee mu oprostiti zbog odbijanja na oje je bio primoran. Kao da joj a e da mu treba opro taj, jer je pustio drugu enu da umre u njeg ovom snu? Pa ipa, trebao mu je neo - trebao mu je neo ome e zavapiti. Pomozi mi ! Tolio je odmaao putem a raju lepre da vi e nije mogao sam da se izvue. Nije mogao da pozove leare iz leprozarijuma. Oni bi ga vratili u Luizij anu. Leili bi ga, obuavali i savetovali ga. Vratili bi ga u ivot ao da je njegova bolest jedini problem, ao da mudrost dose e samo do ispod o e - ao da su bol, alje nje i u as samo opsena, triovi u ogledalu, nebitni u hromu, porcelanu i istim, bel im, u tiranim bolniim ar avima i fluorescentnom svetlu. Prepustili bi ga nestvarnosti njegove strasti. Ustanovio je da promulo i ti, dahui ao da je vazduh u sobi suvi e ustajao za njegova plua. Trebalo mu je... trebalo mu je... Grevito oreui brojeve, nazvao je informacije i zatra io broj nonog luba u o ji je oti ao na pie u subotu uvee. Kad ih je dobio, javila se nea ena i rela glasom punim dosade ao je S uzi Turston napustila lub. Pre nego to se setio da to pita, rela mu je i gde pe vaica ima sledei anga man. Ponovo je pozvao informacije, a onda mesto gde bi sada trebalo da nastup a Suzi Turston. Telefonistinja u lubu ga je bez dodatnih pitanja povezala sa n jenom garderobom. im je uo njen dubo, sitnii glas, promulo je zabrzao. "Za to ste to uradil i? Je li vas on nagovorio? Kao je uspeo? Hou da znam..." oli Grubo ga je preinula. "Ko je to? Nemam pojma o emu, do avola, govorite. ta ste to sebi zamislili? Nemam ja niava posla sa vama." "Subota uvee. Uradili ste to u subotu uvee." "Brale, pojma nemam ni o si. Nemam ni ta sa tobom. Hajde se malo nosi. S ini mi se sa telefona." "Jeste, u subotu uvee. On vas je nagovorio. Nazvali ste me 'Bere'." Bere Troprst - davni heroj iz njegovog sna. Ljudi u tom snu, ljudi Domaje, verovali su da je on ponovo roeni Bere Troprst - verovali su zato to mu je lepra odnela d va prsta sa desne rue. "Onaj poludeli matori prosja vam je reao da me oslovit e ao Berea i vi ste to uinili." S druge strane je zavaladala duga ti ina. "Oh, to si ti. Ti si onaj tip ljudi u lubu su reli da ima lepru." "Nazvali ste me Bere", zare tao je Kovenant ao da se gu i u grobnom vazdu hu ue. "Gubavac", dahnula je. "Proletstvo! Mogla sam i da te poljubim. Brale, po teno si me uvrnuo. Stra no lii na jednog mog drugara." "Bere", zare ao je Kovenant.

" ta...'Bere'? Pogre no si uo. Rela sam 'Beret'. Beret Vilijams je moj prij atelj. Odavno se znamo. Od njega sam mnogo nauila. Stalno je bio bar trietvrt lud. Ionao je uve izigravao lovna. Ba bi liilo na njega da doe da me slu a, a da se ne javi. A ti si izgledao..." "On vas je nagovorio. Stari prosja vas je naterao. Pou ava da mi napaos ti." "Brale, ti ima lepru i u mozgu. Ne poznajem niavog prosjaa. Ionao ima m dovoljno besorisnih staraca. Hej, mo da ti i jesi Beret Vilijams. Ovo lii na nje govu alu. Berete, prolet bio, ao mi sme ta ne to..." Kovenanta je opet spopala munina. Preinuo je vezu i previo se napola. elu dac mu je bio suvi e prazan za povraanje; nije jeo punih etrdeset osam sati. Obrisao je znoj iz oiju utrnulim prstima i ponovo nazvao informacije. Poluosu eni sapun sa prstiju poeo je da mu pee oi i magli vid do je oretao dobijeni broj na drugom raju zemlje. Kada je o tar vojnii glas reao "Ministarstvo odbrane", zatreptao je zbog vlage oja mu je ispunila oi ao da se stidi. "Dajte mi Haila Troja". I Troj je b io u njegovom snu. Tvrdio je da je stvaran, da potie iz stvarnog sveta, da nije t vorevina Kovenantove more. "Hail Troj? Samo trenuta, gospodine." Kovenant je uo rato u anje papira. Onda se ponovo javio glas. "Gospodine, nemam na spisu nioga pod tavim imenom ." "Hail Troj", ponovio je Kovenant. "Radi u neom va em... u neom va em odelj enju za smi ljanje. Imao je nesreu. Ao nije poginuo, dosad se sigurno ve vratio na posao." Vojni glas je izgubio na o trini. "Gospodine, ao je zaposlen tamo gde a et e, onda spada u za tieno osoblje. Ne bih vam mogao dati vezu sa njim, a i da ga ima m na spisu." "Samo mi ga dajte", zastenjao je Kovenant. "Razgovarae sa mnom." "Kao se zovete, gospodine?" "Ma, elee da me uje." "Mo da hoe. Ipa moram da znam va e ime." "Oh, proletstvo!" Kovenant je obrisao oi nadlanicom, a onda ponizno rea o. "Ja sam Tomas Kovenant." "Da, gospodine. Spojiu vas sa majorom Rolom. On e moi da vam pomogne." uo je preopavanje, pa ti inu. U pozadini je naslutio niz metalnih otucaja nali na mrtvai sat. Pritisa u njemu je rastao. Ranu na elu oseao je ao vrisa. Pritisnuo je slu alicu na uvo i obgrlio se slobodnom ruom, ne bi li povratio samo ontrolu. Kada je linija ponovo o ivela, jedva se uzdr ao da ne drene. "Gospodine Kovenante", reao je utiv, ulagivai glas. "Ovde je major Rol. Ne mo emo da pronaemo osobu sa ojom elite da govorite. Znate ao je, ovo je velio odeljenje. Mo ete li mi rei ne to vi e o njemu?" "Zove se Hail Troj. Radi u neom va em odeljenju za smi ljanje. Slep je." Rei su mu podrhtavale na usnama ao da se smrzava. "Slep, a ete? Gospodine Kovenante, pomenuli ste nesreu. Mo ete li mi rei ta se desilo sa tim Hailom Trojem?" "Samo mi dajte da priam sa njim. Je li tamo ili nije?" Major je malo olevao. "Gospodine Kovenante, u na em odeljenju nema slepih ljudi. Mo ete li mi rei odale vam ti podaci? Bojim se da ste vi rtva..." Kovenant je iznenada pobesneo i poeo da vie. "Pao je roz prozor ad mu se zapalio stan i poginuo je! Niad nije ni postojao!" Divljim trzajem je istrgao telefonsi vod iz utiaa, orenuo se i bacio a parat na zidni asovni u dnevnoj sobi. Telefon je pogodio asovni i pao na pod ao da je neosetljiv na povrede, ali asovni se smesta raspao. "Mrtav je ve danima! Niad nije ni postojao!" Obuzet besom, utnuo je i sru io stoi za afu utrnulom, obuvenom nogom. Stoi se prevrnuo i razbio ram D oanine slie oja se na la na podu. Ponovo ga je utnuo i slom io mu jednu nogu. Presoio je sofu i jurnuo do polica za njige. Ru io ih je na pod jednu za drugom. Uredna soba gubavca za neolio trenutaa pretvorila se u pretei haos. Od mah je nastavio a spavaoj sobi. Drhtavim prstima izvadio je perorez iz d epa, otvo

rio ga i njime rasparao orvavljeni jastu. Do je perje letelo ao zli sneg izn ad reveta i stoia, vratio je no u d ep i izleteo iz ue. Po ao je u umu iza farme, trei a izdvojenoj olibi u ojoj mu je bila ancel arija. Ao ne mo e da govori o svojoj nevolji, mo da e moi da je zapi e. Do je urio staz om, prsti su mu se ve pru ali da isucaju: pomozite mi pomozite pomozite pomozite! Ali ad je stigao do olibe, ustanovio je da izgleda ao da je ve bio u njoj. Vra ta su bila istrgnuta iz ari, a unutra su olupine pisaih ma ina le ale razbacane usred haosa rasute doumentacije i papira. Sve zajedno bilo je zamazano izmetom, a za udaralo je i na morau. Isprva je piljio u sliu uni tenja ao da ga je uhvatila amnezija. Nije se seao da je uinio ovo. U stvari, znao je da nije; ovo je bio vandalizam, napad na njega ao i po ar u talama pre neolio dana ili nedelja. Neoeivana teta ga je zbuni la. U jednom trenutu zaboravio je ta je upravo uinio u ui. Ja nisam nasilan ove, tupo je pomislio. Nisam. A onda je sueni prostor olibe soio na njega sa svih zidova. Grudi mu je stegao oseaj gu enja. Po trei put je po eleo da povrati, ali nije mogao. Da ui roz stegnute zube, po urio je u umu. Prvo je besciljno lutao, vodei upljine u ostima to je dublje mogao u umu, el ei jedino da pobegne. Kada je predveerje ispunilo bregove i staze sumraom, usmeri o je orae a gradu. Pomisao na ljude privlaila ga je ao mamac. Do se spoticao roz proleno vee, srce su mu stegle udne, nerazumne navale nade. Povremeno bi pomi slio da bi ga umirio prizor obinog lica, bez optu ujueg izraza - da bi to dovelo pod ontrolu rajnosti polo aja u ome se na ao. Bojao se da ugleda tavo lice. Ne bi mogao da podnese saznanje o mentaln om zdravlju tave osobe. Ipa se neravnomerno retao roz umu, ao leptir oji lepr a u napola voljn oj elji za smru. Nije mogao da odoli hladnoj sireni ljudi, mamljenju i bolu svoje obine smrtne rvi. Pomozite! Trzao se ad god bi ga pogodila surova nada. Pomozit e mi! No, ad se pribli io gradu - ad je izbio iz ume iza ra tranih starih ua oj e su za titnii oru avale poslovno srce malog grada - nije smogao hrabrosti da prie b li e. Jasno osvetljeni prozori, verande i prilazi delovali su neprolazno; morao bi da podnese suvi e osvetljenja, suvi e izlaganja da bi stigao do vrata, pa doeali ga dobrodo licom ili ne. No je bila jedini preostali poriva njegove stra ne ranjivosti. Jeei od osujeenosti i potrebe, pou ao je da primora sebe na ora napred. Kr etao se od ue do ue, tra ei neu, ma oju, oja bi mu ponudila maar najmanju moguno st utehe. Ali svetla su ga odbijala. Strahu oji ga je zadr avao pridru ila se i sve st o nepristojnosti postupa uznemiravanja nespremnih ljudi u njihovom roenom dom u. Nije mogao da se natura mu arcima i enama oji su iveli u utoi tu iza ble tavila. Nij e mogao da podnese te inu novih rtava. Na taj nain - saginjui se i unjajui po ivicama zajednice ao zaludni duh, va mpir nesposoban da prepada - pro ao je raj ua i oti ao ao to je i do ao, ispreidanim putem do farme "Utoi te" ao suvi list, tro an do lomljivosti i pogodan za vatru. Toom sledea tri dana ponead bi po eleo da spali uu, da je preda vatri - d a je pretvori u lomau ili grobnicu svoje neisti. Mnogo e e, u manje divljanim raspolo en ima, eleo je da prosto presee vene - da ispusti rv i pusti da sa njom otee i njego va spora beda. No, nije mogao da supi hrabrosti ni za jedno od toga. Rastrzan i zmeu razliitih u asa, ao da je izgubio mo odluivanja. Ono malo snage volje to mu je os talo tro io je na odricanje od hrane i poina. Uzdr avao se od hrane zato to je jednom ve gladovao i ta glad mu je pomogla da se provue roz umu samoobmana do saznanja olio je u asno to to je uinio Leni, Ele ninoj majci. Sada je hteo da postigne isto; eleo je da presee sve izgovore, opravd anja, stranputice i odbrane i da se suoi sa svojim stanjem u najgorem izdanju. A o ne uspe u tome, svai zaljua do ojeg doe bie izdan od roenja, ao Elena, zbog n jegove nesposobnosti da zaljuuje i razumeva. Borio se sa duboom potrebom za odmorom zato to se bojao onoga to bi mu se moglo desiti u snu. Shvatio je da nedu ni ne spavaju. Krivica poinje u snovima. Nijedno odricanje ga nije nadma ilo. Munina oja ga je neprestano vrebala u dubini eluca pomogla mu je da ne jede. Ni groznica zbog polo aja u ome se na ao nij e ga napu tala. Dr ala ga je i uljala ao olop; ao da mu je ojedala du u. Kad god bi

mu zapretio nedostata volje, izleteo bi iz ue ao zalutali vetar i miljama bi p e aio po bre uljcima uz i niz umovite obale Pravedniog potoa. A ad ne bi mogao da se razdrma retanjem, ispru io bi se po izlomljenom name taju u dnevnoj sobi, tao da mu bude neudobno, pa da ne zaspi dovoljno duboo za sanjanje. Za to vreme nije se niim starao o svojoj bolesti. Potpuno je zanemario VP E - vizuelni pregled estremiteta, od ega je zavisila njegova borba protiv lepre - i ostale navie samoza tite, jer su izgubili svao znaenje. Nije uzimao leove o ji su jedno vreme spreili irenje bolesti. elo mu se zagnojilo; hladna utrnulost ga je nagrizala, napredujui uz nerve na aama i stopalima. Prihvatio je tave stvari, prenebregavao je opasnost. Bilo je prigodno; zaslu io je to. Ipa, svae veeri zapadao je u isto grozniavo raspolo enje. U veernjem sumra u potreba za ljudima postajala je nepodno ljiva; izlazio je, pljujui i ste ui zube, u spoljni mra oo unih svetala u gradu. Jedno vee za drugim, pou avao je da prie vra tima ue, bilo oje ue. No, nije mogao da saupi dovoljno hrabrosti da se pribli i svetlu. Ljudi nadohvat rue oo njega ostali su jednao nedosti ni ao da ive u ne om drugom svetu. Svae veeri se, odbaen, vraao u dru tvo nezaleenog ispoljavanja svoje bolesti - i pulsirajueg bola oji mu je ispunjavao lobanju, jer se infecija ela i rila. Elena je umrla zbog njega. Bila mu je er i voleo ju je. Ipa ju je posla o u smrt. Niad nije ni postojala. Nije mogao da nae pravi odgovor. A onda, u etvrta uvee, njegov pad se preinuo. Toom uzaludnog lutanja po stao je svestan zvuova u tamnom vetru. Ton se dizao i spu tao ao glas u oratorij umu, a u pauzama je uo pevanje. Bestelesni u mrau, glasovi su nosili neujednaen p rizvu aljenja, ao da pozivaju na oupljanje uletih du a - stihovi i hor oji su odgovarali jedni drugima na tugu. Elena je bila peva, er u porodici pevaa. Nespret no se probijajui roz mrano predgrae, pratio je nejasnu tugu melodije. Vodila ga je pored ua, oo grada, niz put, do golog polja oje je slu ilo za parade ad god bi grad slavio nei nacionalni prazni. Neolio ljudi jo je uri lo a polju ao da asne, a Kovenant ih je izbegao hodajui pored puta. Kad je sti gao na poljanu, video je velii ator. Stranice su bile podignute, tao da se iz n jega irila iva svetlost. ator je bio pun ljudi. Upravo su seli na lupe posle pevanja, a neolio razvodnia je upuivalo zaasnele na poslednja slobodna sedi ta. Klupe su bile posta vljene u gusto zbijenim redovima oo iroe bine u prednjem delu atora i tu su sede la tri ovea. Pred njima je stajala masivna govornica, a iza njih improvizovani o ltar, urno slepan od borovih dasaa i sumorno ura en sa neolio narivljenih svea i tmurnim, ofucanim zlatnim rstom. Kad su se ljudi smestili na lupe, jedan od onih na bini - niza i nabij en, obuen u crno odelo i belu o ulju - ustao je i stao za govornicu. "Pomolimo se" , reao je zvunim, ubedljivim glasom. Svi prisutni su sagnuli glave. Kovenant je tamah hteo da zgaeno ode, ali tiha smirenost oveovog glasa ga je zadr ala. Nevoljno ga je slu ao ao se slopljen ih ruu tiho moli za govornicom. "Dragi Isuse, Bo e i Spasitelju - molim ti se, pogledaj du e oje su se ovde oupile. Pogledaj u njihova srca, Gospode - vidi bol, patnju, usamljenost, tugu - da, i greh - i glad za Tobom u njihovim srcima. Ute i ih, Gospode. Pomozi im, i sceli ih. Naui ih miru i udu oje donosi molitva pravom imenu Tvojem. Amin." Ljudi su odgovorili u horu. "Amin." oveov glas privuao je Kovenanta. Naslutio je u njemu ne to to je zvualo ao isrenost, ao obino saoseanje. Nije bio siguran; ao da je u snovima nauio olio malo zna o isrenosti. Ali nije oti ao. Do su ljudi podizali glave posle molitve , oprezno se pribli avao svetlu i do ao dovoljno blizu da proita velii natpis postav ljen raj puta. USKR NJE HODOA E ZA ZDRAVLJE Dr Sem B. D onson preporoditelj i iscelitelj od danas pa samo do nedelje

Na bini je za govornicom stajao drugi ove. Nosio je sve tenii oovratni, a oo vrata mu je visio srebrni rst. Podigao je te e naoari oje su mu sliznule niz nos i osvrnuo se po oupljenima. "Osobita mi je ast", reao je, "da pozdravim dotora D onsona i Metjua Logana. Oni su poznati u celoj zemlji po divnim bogoslu e njima radi duhovnih potreba ljudi ao to smo mi. Ne moram vas podseati na to oli o nam je potreban preporod - olio je mnogo onih meu nama oji treba ponovo da o triju mo vere, naroito sada, pred Usrs. Dotor D onson i gospodin Logan e nam pomoi da se vratimo u besrajnu milost Bo iju." Ponovo je ustao onaj nisi u crnom. "Hvala, gospodine", reao je. Sve teni je zastao, a onda napustio govornicu ao da je oteran - preinut na samom poet u ulagivaog uvoda - a dr D onson je mirno nastavio. "Prijatelji, evo mog dragog br ata po Hristu, Metjua Logana. uli ste njegovo divno, divno pevanje. Sada e vam itat i Re Bo iju. Brate Logane." Kad je pri ao govornici, Metju Logan se itavim ogromnim telom nadneo nad dr D onsona. Iao je izgledao ao da uop te nema vrat, glava posaena na iroa ramena bil a je bar pola jarda iznad njegovog olege. Dostojanstveno je listao debelu crnu Bibliju na govornici, na ao ono to je eleo i sagnuo glavu da bi itao ao da se lanja Rei Bo ijoj. Poeo je bez uvoda. "'Ao povrgnete uredbe moje i du i va oj omrznu zaoni moji i rasinete zavj et moj, i ja u vama uiniti ovo: pustiu na vas strah, suhu bolest i vruicu, oje e vam oi isvariti i du u ucvijeliti; i zaludu ete sijati sjeme svoje, jer e ga jesti nepr ijatelji va i. I orenuu lice svoje na suprot vama, i sjei e vas neprijatelji va i, i oji mrze na vas bie vam gospodari, i bje aete ad vas nio ne tjera. Uiniu da nebo nad vama bude ao gvo e, a zemlja va a ao mjed. Snaga e se va a tro iti uzalud, jer zemlja v a a nee raati roda svojega, i drveta po zemlji nee raati roda svojega. Ao mi uzidete na suprot i ne htednete me slu ati, dodau vam sedam puta vi e mua prema grijesima va im. Pustiu na vas zvijeri poljse, oje e vam djecu izjesti i stou potrti i vas umaliti, i opustjee putovi va i. I ja u vama ii na suprot, i pus tiu na vas ma, oji e osvjetiti moj zavjet; a ad se sle ete u gradove svoje, tada u p ustiti pomor meu vas, u biete predani u rue neprijatelju.'" Do je Metju Logan reao rei, Kovenant je osetio da ga zahvata njihova aroli ja. Obeanje azne ga je pogodilo u srce; uhvatilo ga je u lopu ao da je ealo u zasedi njegovu sivu, usuanu du u. Uoeno, nesvesno, po ao je a atoru ao da ga sama letva privlai. "'A ao me ni tao ne stanete slu ati, nego mi uzidete na suprot, i ja u va ma s gnjevom ii na suprot, i sedam puta vema arau vas za grijehe va e. I je ete meso od sinova svojih, i meso od eri svojih je ete. Mrzie moja du a na vas. Obratiu gradove va u pusto , i razoriu svetinje va e, a vas u rasijati po narodima, i uiniu da vas gone s golijem maem; i zemlja e va a biti pusta i gradovi va i rasopani. Tada e zemlji va oj biti mile subote njezine za sve vrijeme dole bude pust a'" Kovenant se zavuao pod ivicu atora i na ao se raj razvodnia u zadnjem de lu atora. Razvodni ga je nepoverljivo odmerio, ali nije ni pou ao da mu pronae sed i te. Visoo na bini sa druge strane Metju Logan je stajao ao divlji patrijarh o ji spu ta odmazdu na pognute, ranjive glave ispod sebe. Kletva je porenula oluju u Kovenantu i on se upla io da e rinuti pre nego to se zavr i. No, Metju Logan je tu zastao i ponovo prolistao Bibliju. Kad je na ao novo mesto, proitao je znatno ti e: "'Ko god, stoga, jede hljeb i pije a u Gospodnju nedostojno, bie riv to huli na rv i meso Gospodnje. Svao o jede i pije ne tujui Gospoda svojega, taj jede i pije osudu nad sobom. Zato mnogi od vas bijahu slabi i bolesni, a nei i umre e. Ao vaistinu procenimo sebe, nee nam se suditi nad glavama na im. Kada nam Gospod bude sudio, biemo isti i neemo deliti sudbinu sveta ostalog.'" Odluno je zalopio Bibliju i mirno se vratio na svoje mesto. Dr Sem B. D onson se smesta na ao na nogama. Sada je prosto zraio energijom; jedva je eao da pone sa govorom. Vilice su mu podrhtavale od uzbuenja ad se obrat io publici. "Prijatelji, ao su divne rei Bo ije! Kao brzo sti u do srca. Kao te e boles

ne, poni ene, slabe. I ao lao nagone i najistije da se trgnu. Slu ajte, prijatelji ! Slu ajte re iz Apoalipse: ' ednome u dati iz izvora vode ive za badava. Koji pobijedi, dau mu sve, i biu mu Bog, i on e biti moj sin. A stra ljivcima i nevjernima i poganima i rvnicima, i urvarima, i vraarima, i idolopolonicima, i svima la ama, njima je dijel u jezer u to gori ognjem i sumporom; oje je smrt druga.' udesne, udesne rei Bo ije. Ovde u jednom ratom odlomu usmo dve velie poue Biblije, Zaon i Molitvu, Stari Zavet i Novi. Brat Logan vam je itao najpre iz S tarog Zaveta, iz dvaseset estog poglavlja tree njige Mojsijeve. Jeste li ga uli, p rijatelji? Jeste li ga saslu ali u ima srca svojega? To je bio glas Boga, svemoguneg Boga. On se ne prenema e reima, prijatelji. On ne ide izoola. On ne rije stvari f inim reima i otmenim jeziom. Ne! On a e: ao budete gre ni, ao r ite moje zapovesti , prepa u vas i razboleti. Ogoliu zemlju i poslau vam bolest i pomor. A ao i dalje b udete gre ni, nainiu od vas ljudo dere i bogalje. 'Tada e zemlji va oj biti mile subote n jezine za sve vrijeme dole bude pusta'. A znate li aav je Zaon Bo iji, prijatelji? Krato u vam ga rei reima Apoa lipse. 'Ne budi pla ljivac, ni neverni, ni neist'. Da ne govorimo o ubistvu, prelj ubi, vraanju, idolatriji, la ima. Svi mi ovde smo dobri ljudi. Mi ne radimo tave s tvari. Ali jeste li se iada upla ili? Jeste iada maar malo posumnjali u svoju v eru? Jeste li iada propustili da ostanete isti u srcu i umu? 'Tada e zemlji va oj b iti mile subote njezine za sve vrijeme dole bude pusta.'" Apostol Pavle naziva ma maem. On a e 'Zato mnogi od vas bijahu slabi i bolesni, a nei i umre e'. Ali Isus ide dalje. On a e 'Idite od mene, proletnici, u oganj vjeni spremljen za avola i anele njegove.' ujem li to da se nei bune? ujem li nee od vas ao a u sebi 'Nio ne mo e b iti tolio dobar. Ljudi smo. Ne mogu biti savr en'. U pravu ste! Naravno, u pravu ste. Ali Zaon gospodnji ne mari za va e izgovore. Ao ste hromi, ao imate artrit is, ao slepite ili vam srce otazuje, ao ste bogalji, ao imate multiples sl erozu ili dijabetes ili bilo oju od ienih rei za greh, budite sigurni da je na v ama letva Bo ija. Ali ao ste zdravi, nemojte misliti da ste bezbedni! Samo imate sreu to Bog nije re io da vam 's gnjevom ide na suprot'. Ne mo ete biti savr eni, prija telji, a Zaon ne mari olio ste se trudili. Umesto da govorite sebi ao ste z bilja pou avali, slu ajte Bibliju. Stari Zavet vam a e jasno ao dan 'Gubavac obolel i nosie odjeu iscepanu i ose na glavi pu tene i porie usnu gornju i viae - proa en, proa en'." Sada je potpuno zaoupio publiu. Kru ni odje njegovog glasa ih je sve s upio u slo enu grupu smrtnosti i slabosti. a se i Kovenant zaboravio, zaboravio je da je uljez u atorsom svetili tu; uo je tolio linih stvari u propovedi da nije mog ao odoleti. Bio je spreman da poveruje da je prolet. "Ah, prijatelji", nastavljao je dr D onson, "mraan je onaj dan u ome nas z adesi bolest, ada bol ili gubita ili li avanje dou po svoje, ada ne mo emo vi e da s e pretvaramo ao smo isti. Ali nisam vam jo reao o molitvi. Seate li se da je Hri st reao 'onaj o izgubi ivot svoj za mene nai e ivot vjeni'? Seate li se da je sveti Pavle reao 'Kada nam Gospod bude sudio, biemo isti i neemo deliti sudbinu sveta os talog.' Jeste li uli svetog Jovana ao u Apoalipsi a e 'Koji pobijedi, dau mu sve , i biu mu Bog, i on e biti moj sin'? To je druga strana, prijatelji. Zaon je sam o polovina svete porue Bo ije. Druga polovina je istota, opro taj, naslee, isceljenje - milost oja pristaje pravednom Bogu. Treba li da vas podsetim ao je Sin Bo ij i izleio svaoga o ga je zamolio? a i gubavce? Treba li da vas podsetim da je On visio na rstu podignutom u bedi i sramu da bi platio cenu na eg greha umesto nas ? Treba li da vas podsetim da su linovi probili njegove ae i stopala? Da mu je oplje probolo bo? Da je bio mrtav tri dana? Mrtav i u palu? Prijatelji, on je to uinio iz samo jednog razloga. Zato da plati za sve n a e uavie, nevernie, neiste sabate, tao da mo emo biti isceljeni. I svi vi mo ete bi ti isceljeni ao verujete u to, i prihvatate to, i volite Gospoda zbog toga. Sve to treba jeste da ponovite ao ove ije dete je umiralo: 'Ja verujem; pomozi never ovanju mojemu!' Samo pet rei, prijatelji. Ao one dolaze iz srca, dovoljne su da se njima zadobije carstvo pravednih." Kao na zna, ustao je Metju Logan i poeo tiho da peva "Blagoslovena sigur nost, Isus je moj". Dr D onson je slopio rue. "Molite se sa mnom, prijatelji", r

Sve glave u publici su se smesta sagnule. I Kovenant se pognuo, ali rana na elu ga je u tom polo aju stra no pela. Ponovo je podigao pogled ba ad je dr D onso n nastavio. "Zatvorite oi, prijatelji. Isljuite susede, decu, roditelje, supruge. Isljuite sve to bi vas omelo. Pogledajte unutra, prijatelji. Pogledajte duboo u sebe i vidite bolest oja je tamo. Slu ajte glas Bo iji ao govori. 'Izmerih ti te i nu, i videh da si potrebit.' Molite se sa mnom u svojim srcima. Isuse dragi, ti si jedina nada na a. Samo tvoja bo ansa milost mo e izleiti bo lest od oje opni na a hrabrost, truli oren na e vere i oja nas alja u oima tvoji m. Pola emo srca na a pred tebe, Gospode. Pomozi nam da smognemo hrabrosti za tih pe t te ih, te ih rei. 'Ja verujem; pomozi neverovanju mojemu!' Molimo ti se, Gospode Bo e, daj nam hrabrosti da budemo isceljeni." Bez stane je ra irio rue nad publiom i nastavio. "Oseate li njegov duh, prijatelji? Oseate li ga u svojim srcima? Oseate li prst njegovog pravedni tva ao dotie bolesno mesto na va oj du i i telu? Ao oseate, istupite napred, sada, i pustite me da se molim sa vama za zdravlje." Pognuo je glavu u nemoj molitvi do je eao da poajnici slede njegov poz iv. Kovenant se smesta uputio a platformi. Razvodni je nainio neodluan poret a o da e ga zaustaviti, a onda se povuao ad je neolio prisutnih podiglo pogled. Kovenant je grozniavo pro ao celom du inom atora, uspeo se na binu uz grube drvene st epenice i zaustavio se pred dr D onsonom. Oi su mu gorele. "Pomozite mi", promulo je apnuo. ove je bio ni i nego to je izgledalo izdalea. Crno odelo bilo je usjajeno, a o ulja prljava od duge upotrebe. Bio je neobrijan; rute, prosede einje preri vale su mu vilice i obraze. Imao je nesiguran izraz lica - gotovo bliza strahu - ad se Kovenant postavio pred njega, ali to je brzo pririo blago u. "Da ti pomog nem, sine?" zvono je reao. "Samo Bog mo e da ti pomogne. Ali ja u rado dodati svo je molitve uzviu svaog poajniog srca." vrsto je polo io ruu Kovenantu na rame. "Kleni, sine, i moli se sa mnom. Zajedno emo zamoliti Boga za pomo." Kovenant je eleo da lene, eleo je da se potini vrstoj aroliji glasa i rue dotora D onsona, ali olena su mu bila uoena od urbe i praznine. Bol u elu goreo je ao da mu iselina nagriza moza. Oseao je da e se onesvestiti ao se sagne. "Pom ozite mi", ponovo je apnuo. "Ne mogu da podnesem." Lice dr D onsona se uozbiljilo im se Kovenant odupro. "Da li si se poajao, sine?" ozbiljno je upitao. "Jesi li na ao bolesno mesto, greh u svojoj du i? Da li istinsi udi za bo ansom milo u Svemogueg?" "Bolestan sam", odgovorio je Kovenant ao da odgovara u litaniji. "Poinio sam zloin." "Da li se aje ? Mo e li izgovoriti onih pet te ih rei sa isrenim bolom u srcu ?" Kovenentu se odjednom zgrila vilica. Kroz stegnute zube je reao ao da j eca. "Pomozi mojem neverovanju." "Sine, to nije dovoljno. Zna da to nije dovoljno." Ozbiljnost dr D onsona p rerasla je u pravedni gnev. "Ne usuuj se da izaziva Boga. Kaznie te venim proletstv om. Da li veruje ? Da li veruje u zdravlje Boga jedinog?" "Ja..." Kovenant se borio da pomeri vilice, ali zubi su mu bili stegnuti ao da ih je oaj stopio u jedno. "Ja... ne verujem." uo je ao Metju Logan preida pesmu. Nagli mu mu je odjenuo u u ima ao poruga. Bedno je dahnuo: "Ja sam gubavac." Po radoznalim licima punim i eivanja u prvim redovima publie video je da ga ljudi nisu uli, da ga nisu prepoznali. Nije se iznenadio; oseao je da su ga ops ene uinile neprepoznatljivim. a i u davna, zdrava vremena nije se mnogo dru io sa r eligioznim sugraanima. No, dr D onson ga je uo. Oi su mu se pretei isolaile i progovor io je tao tiho da ga je i Kovenant jedva uo. "Ne znam o te je nagovorio na ovo, ali nee ti uspeti." Jedva da je za trenuta zastao pre nego to je ponovo progovorio tao da g a i narod pod atorom uje. "Nesrenie, ti si van sebe. Ta poseotina je inficirana i s igurno ima groznicu." Glas za publiu bio je pun saoseanja. "Srce me boli zbog teb e, sine. Bie potrebna velia mo molitve da se tvoj um oisti tao da glas Bo iji dopre do tebe. Brate Logane, hoete li da odvedete ovog sirotog bolesnia u stranu i mo

eao je.

lite se sa njim? Ao Bog blagoslovi va e napore i oslobodi ga groznice, mo e se vrat iti po poajanje." Krupne ae Metjua Logana su mu se slopile oo mi ica ao le ta. Zabio je pr ste u mi ie ao da eli da mu slomi osti. Prosto je odgurao Kovenanta napred, soro ga sneo niz stepenice, pa du prolaza. uo je dr D onsona ao govori iza njega. "Prij atelji, hoete li mi se pridru iti u molitvi za ovu sirotu napaenu du u? Hoete li da pev ate i molite se sa mnom za njegovo isceljenje?" Metju Logan mu je aputao na uvo. "Nismo jo poupili priloge. Ao nas iim pr eine , polomiu ti obe rue." "Ne diraj me!" zare ao je Kovenant. Grmaljevo pona anje je otvorilo izvor gn eva oji je dugo bio zapeaen u njemu. Pou ao je da se otme iz Loganovog stisa. "Da lje rue od mene." Utom su stigli do raja prolaza i provuli se ispod ivice atora napolje, u no. Logan je bez iavog napora odbacio Kovenanta od sebe. Kovenant se sapleo i pao pravo u pra inu na poljani. Kada je podigao pogled, grmalj je stajao podboen, ao tamni div sa svetlo u atora iza lea. Kovenant se bolno uspravio na noge, pribrao ono malo dostojanstva to mu j e ostalo i oti ao. Do se spoticao po tami, uo je ljude ao pevaju Blagoslovena sigurnost, a onda se javio patetini deiji glas. "Gospode, hrom sam! Isceli me!" Kovenant je pao na olena i zgrio se od gaenja. Potrajalo je do nije smog ao snage da se podigne i pobegne od orutne pesme. Po ao je ui glavnom ulicom, izazivajui ljude iz grada da ga jo vi e povrede. N o, sve radnje su bile zatovrene i ulica je bila pusta. Hodao je ao talas tame p od bledim ulinim osvetljenjem, raj visoih, nadmonih divova na stubovima pred sud nicom - i neuznemiren je stigao do raja grada na putu prema farmi "Utoi te". Dve milje do farme pre ao je ao i sve etnje - mereno ritmom oraa, nejedn aim mehaniim ritmom nali na ucanje suvi e navijenog asovnia. Glavna opruga za retanje bila je odve zategnuta; oretala se prebrzo, urei da se ispravi. No, desila se promena u sili oja ga je vodila. Setio se mr nje. Kad je onano stigao do dugaog prilaznog puta a farmi, po glavi je pretu rao divlje planove osvete. Pod hladnim svetlom zvezda video je te a d a naslonjen na po tanso sandue. Te posle neolio trenutaa setio se da je u d au hrana; loal na baalnica mu je isporuivala hranu dvaput nedeljno radije nego da se izlo e rizi u njegovog linog dolasa u upovinu. Jue - u sredu - bio je dan za isporuu. Bio j e tolio obuzet svojim upornim gladovanjem da je potpuno zaboravio na to. Podigao je d a, ne razmi ljajui za to se uop te trudi, i poneo ga prilazom a ui . Kada je zavirio u d a pod jasnim uhinjsim svetlom, ustanovio je da je p o eleo da jede. Osveta zahteva snagu; nije mogao niim da uzvrati svojim muiteljima a o bude bio preslab da se uspravno dr i. Izvuao je iz vree paet i lera. Paovanje je bilo malo zacepljeno na jednom raju, ali nije obratio pa nju na otvor. Pocepao je celofan i bacio ga u stranu. I leri su bili suvi i rti od i zlo enosti vazduhu. Uzeo je jedan i stavio ga na dlan, pa se zagledao u njega ao da je to lobanja oju je opljaao iz neog starog groba. Smuilo mu se od gledanja u hranu. Deo njega je udeo za istom smru od gladi i oseao je da ne mo e da podigne ru u, da ne mo e da zapone odluu o osveti. Naglo je podigao i ler do usta i zagrizao. Ne to o tro mu se zaglavilo izmeu donje usne i gornjih desni. Duboo ga je za selo pre nego to je sigao da preine grizenje. estoi udar bola mu se zario u lic e. Jenuo je i izvuao i ler. Bio je poriven rvlju. Krv mu je tela niz bradu ao pljuvaa. Obema ruama je prelomio i ler i na ao u njemu stari ilet. Isprva je bio suvi e zapanjen da reaguje. Zarala o trica izgledala je nerazum ljivo; nije mogao da veruje da mu iz usta lije rv po ruama i podu. Tupo je pus tio da mu i ler ispadne iz prstiju. Orenuo se i po ao u haos rasturene dnevne sobe. Nesvesno je pogledao D oaninu sliu. Le ala je licem navi e pod ostacima stoia z a afu, a stalo u oviru bilo je preriveno mre om puotina. Gurnuo je stoi u stran u i podigao sliu. D oana mu se sme ila iza puotina ao da je uhvaena u mre u smrtnost

i, a ne zna za to. Poeo je da se smeje. Poeo je tiho, ali usoro je pre ao u divlji grohot. Voda mu je tela iz oiju ao suze, ali i dalje se smejao, smejao se ao da e pui. Pri tom mu je rv prsal a po ruama i D oaninoj slici i uni tenoj sobi. Naglo je bacio sliu i pobegao od nje. Nije hteo da D oana vidi njegovu hi steriju. Divlje se smejui, izjurio je iz ue u umu, jer iao je izgubio ontrolu na d sobom, bio je re en da se slomi to dalje od farme "Utoi te". Kad je stigao do Pravedniog potoa, orenuo se i po ao uzvodno u brda, dal eo od opasne privlanosti ljudi - onolio brzo olio su mu dozvoljavala utrnula, nespretna stopala - i celim putem se oajnii smejao. U neom trenutu toom noi se spotaao; ad se na ao na zemlji, naslonio se na drvo da se malo odmori. Istog asa je zaspao i probudio se te ad mu je jutar nje sunce zasijalo pravo u lice. Neo vreme nije mogao da se seti o je i gde je. Vrela bela sunana svetlo st spalila je sve to je imao u umu; oi su mu bile tolio zasenjene da nije razabir ao oolinu. No, ad je uo pisavi ri straha, poeo je da se ioe. Bio je preslab da se glasno smeje, ali iotao se ao da je to jedino to mu je ostalo. Pisavi ri se ponovio. Podstanut time, uspeo je da se glasnije nasmej e i poeo je da se uspravlja na noge. Od tog napora je oslabio. Morao je da prein e smeh ao bi do ao do vazduha. Onda je ponovo uo ri; deiji ri u asa. Oslonio se na drvo i osvrnuo, iljei roz zaslepljenost suncem da bi nazro mejasne oblie drv ea. Postepeno je uspeo da progleda. Nalazio se visoo na brdu u umi. Veina grm lja i grana propupela je zelenim prolenim li em. Neolio jardi odatle Pravednii pot o veselo je uborio niz amenitu padinu i lunjao roz drvee ao vedra srebrna tra a. Prete an deo padine brda ispod njega bio je bez grmlja zbog amenitog terena; n i ta mu nije zalanjalo pogled nani e. Pogled mu je privula mrlja boje u podno ju brega. S naporom je usmerio oi a njoj. Ugledao je taninu, svetloplavu haljinu na detetu - devojici od mo da etiri ili pet godina. Stajala je napola orenuta a njemu, lea pritisnutih uz crno, pr avo deblo sru enog drveta. Izgledalo je ao da pou ava da se zavue u drvo, ali je ne osetljivo deblo ne pu ta unutra. Sada je nepreidno vri tala, a njen glas je prelinjao agoniju u njegovom umu. Do je ciala, u asnuto je piljila u zemlju dve-tri stope pred sobom. Kovenant za trenuta nije video u ta devojica gleda, a onda je uhvatio tihi zvecavi zvu i razabrao zloobno smee retanje zveare. umsa zveara bila je slupana na manje od jarda od golih nogu devojice. Gla va joj se latila ao da tra i savr eno mesto za napad. Sada je prepoznao njen u as. Pre nego to je uspeo da preo sorene rvi na usnama prevali uzvi, odgurnuo se od drveta i potrao nizbrdo. Strmina je izgladala besonano dugaa, a Kovenantove noge nisu imale snage da ga podupru. Pri svaom orau nani e mi ii su mu podrhtavali i gotovo je padao na olena. No, dr ao ga je detetov nepodno ljivi strah. Nije gledao u zmiju. Zalepio j e pogled za njene gole listove i usredsredio se na potrebu da stigne do nje pre nego to se zubi zveare zariju u njih. Ostata devojice samo je nejasno razabirao, ao da nije ni postojala osim onog to je u opasnosti. Svai drhtavi ri ga je prelinjao da po uri. Ali pri tom nije pazio na oslonac. Pre nego to je pre ao pola razdaljine, s potaao se i glavae sruio ni brdo, tumbajui se i udarajui po o trom amenju. Za trenu ta je uspeo da se za titi ruama, ali onda je lupio pljo timice glavom o iro amen na padini. Izgledalo mu je da propada u amen, ao da mu lice zaranja u tamu. Tamna povr ina stene se prelila preo njega ao talas; mogao je da oseti ao uranja u granitno srce stene. Ne! rinuo je. Ne! Ne sada! Odupirao se svaim atomom snage, ali bio je nadvladan. Potonuo je u njeg a ao da se davi u amenu.

2. SIN VARIOLOV

Vrhovni poglavar Mhoram sedeo je u svojim privatnim odajama duboo u Ves elamenu. Jednostavni zidovi od srca amena oo njega bili su toplo osvetljeni m alim posudama oblua postavljenim u svaom uglu, a naoolo se irio slabi miris sve e isopane zemlje iz oganj-amena znanstva. Ipa je oseao neprirodnu zimu oja je vladala zemljom. Upros odva nim vatrama oje su svuda posejali zubljono e i obluari Poglavarevog Konaa, o tra jeza se primetno uvlaila roz planinsi granit grada. Vr hovni poglavar Mhoram ju je oseao. Mogao je da oseti njen uticaj na raspolo enje Ko naa ojeg su sagradili d inovi. Veselamen se gotovo neprimetno grio od hladnoe. Prvi prirodni znaci prolea ve su asnili itav meseev cilus. Sredi nja no prole dolazila je za etrnaest dana, a Domaja je jo bila oovana ledom. Oo linasto obliovane planinse zaravni Konaa nije bilo mnogo snega; vazduh je bio suvi e hladan za sneg. Napadao je Veselamen neravnomernim, neobinim vetrom sa istoa, bacajui tana sloj snega preo bre uljaa u podno ju, zaslepljujui s ve prozore Konaa debelim slojevima inja i zarobljavajui ledom jezero u podno ju St eg-vodopada. Mhoram nije morao da nanju i Opaiju oja je bacala taj vetar preo Dom aje - i bez toga je znao odale potie. Dolazio je iz Pustog Grobi ta, Kletniovog tabora. Do je sedeo u svojim odajama, nalaen na ameni sto i brade naslonjene n a dlan, Vrhovni poglavar bio je svestan da vetar huji i roz njegove misli. Pre deset godina reao bi da je to nemogue; prirodni ritmovi vremena u Domaji ne mogu biti tao unaa eni. a i pre pet godina, po to je imao vremena da ponovo i ponovo r azmi lja o gubitu ezla zaona, sumnjao bi da Kamen Zlozemlja mo e doneti tolio moi p oglavaru Kletniu. No, sada je vi e znao i bolje razumeo. Boj Vrhovnog poglavara Elene protiv mrtvog Kevina Zemljoguba odigrao se pre sedam godina. ezlo zaona je u borbi sigurno bilo uni teno. Bez uroene podr e ezla poretu na Zemlji, moi izopaenja Opaog bila je ulonjena sa puta velia preprea . Zaon smrti bio je prer en; Elena je prizvala drevnog poglavara Kevina odneud iza groba. Mhoram nije mogao ni da nasluti sve nemerljive posledice tog proboja. Zatreptao je i usmerio pogled zlatno-pegavih oiju a ipu oji je stajao na stolu dve stope od njegovog o trog nosa. Kost je beliasto svetlucala pod svetlo u o ganj-amena. Kip je nainjen uo tavanjem - poslednje Elenino delo anundivian yaja. K rvni gardista Banor ga je sauvao i predao Mhoramu ada su se na li u Dolini Ve ala Ga rotinog estara. Predstavljao je vrlo detaljno izraeno poprsje, portret mr avog, usu anog, nedouivog lica, sa crtama napetim od proroe moi. Po to su se Mhoram i pre iveli iz ratovnije vratili iz Garotinog estara u Veselamen, Banor mu je ispriao o pore lu o tane sulpture. Zapravo, ispriao je sa neobino mnogo pojedinosti. Uobiajena uzdr anost rvne garde pretvorila se gotovo u brbljivost; ta blagoglagoljivost opisa dala je Mhor amu prvi nagove taj o dubooj promeni oja se zaela u rvnoj gardi. Detaljni opis z auzvrat je doveo do velie promene u Mhoramovom ivotu. Neom svojom neobinom logi om doneo je raj moi predvianja Vrhovnog poglavara. Vi e nije bio vidilac i proro Vea poglavara. Zbog onoga to je nauio vi e nije hvatao nagove taje daleih dogaaja u plesu vatre. Tajno saznanje oje je intuicijom steao iz uo tanog ipa zatvorilo je oi njegovog predvianja. Bilo je i drugih posledica. Donelo mu je vi e nade i straha nego to je iad a ranije osetio. Delom ga je otuilo od ostalih poglavara; zapravo, na nei nain ga je udaljilo od svih stanovnia Veselamena. Kada je hodao hodnicima Konaa, mog ao je da vidi po saoseanju, bolu, sumnji i uenju u njihovim pogledima da su primeti li njegovu odvojenost, njegovu voljnu izolaciju. No, vi e ga je pogaala podvojenost oju je oseao izmeu sebe i ostalih poglavara - Kalindrila dru benia Faerinog, Amat in eri Matinove, Trevora sina Grojlovog i Loerije dru benice Trevorove. U svim zaj edniim poslovima, u svim susretima toom svaodnevnog ivota, a i u stapanju umova oje je bilo velia snaga novih poglavara, bio je primoran da sriva tu munu nad u i strah, da ih dr i daleo od njih. Jer nije im reao svoju tajnu. Nije im reao, iao nije imao opravdanja za tavo utanje osim strave. Nagonsi, u oracima oje nije mogao da razazna, Elenin uo tani ip nauio

ga je tajni obreda Obesveenja. Oseao je da ima dovoljno nade i straha u tom saznanju da mu traju celog iv ota. Negde duboo u sebi verovao je da je Banor hteo da on stene to saznanje , samo nije mogao da mu to otvoreno a e. Zavet rvne garde mnogo je ime ograniavao Banora. Toom samo godinu dana na polo aju menia ispoljio je vi e brige za opstana poslavara nego ijedan rvni gardista pre njega. Vrhovni poglavar Mhoram nesvesno se trgao od tog seanja. Tajna oju je po sedovao stajala ga je mnogo ega. Znanje je donosilo nadu, jer je obja njavalo su tinu poraza oji je pratio n ove poglavare od samog poeta - od dana ada su primili od d inova Prvi rug Kevino vog znanstva i ada su polo ili zavet mira. Ao bude upotrebljeno, saznanje bi mog lo da oslobodi mo oja je ostala zaptivena u Krugovima upros trudu mnogih poole nja poglavara i studenata u Znanstvigoru. Moglo bi da donese mudrost Kevinovog z nanstva. Moglo bi a i da poa e prapoglavaru Tomasu Kovenantu ao da upotrebi div lju magiju svog prstena od belog zlata. No, Mhoram je shvatao da je isto ono to ini mo Kevinovog znanstva u dobru j ednao mono i u zlu. Da Kevin, sin Loriov, nije imao tu naroitu sposobnost za mo, ne bi mogao da obesveti Domaju. Ao Mhoram podeli to saznanje sa ostalima, svai poglavar oji po eli da p rizove Obred nee biti primoran da se osloni na nagonso nepoverenje u ivot. To saznanje je r ilo Zavet mira. Na svoj u as, Mhoram je do ao do zaljua da je sam zavet, zapravo, bio bitno slepilo, nesposobnost oja je spreavala nove pog lavare da prodru u srce Kevinovog znanstva. Kada su prvi poglavari, i cela Domaj a sa njima, polo ili zavet i izrazili svoje najvi e ideale i najdublje poverenje u o dricanju od svih nasilnih, uni tavajuih strasti, svih ljudsih nagona za ubistvom, besom i prezirom, ada su se vezali zavetom, glupo su otcepili sebe od osnovne iv otne moi drevnih poglavara. Zato se Vrhovni poglavar Mhoram bojao da poveri svoju tajnu. Predstavljala je snagu oja se mogla upotrebiti jedino ao vladari pore nu najosnovnije obeanje u svom ivotu. To je bilo oru je oje je mogla upotrebiti sam o osoba oja je odbacila sve odbrane protiv oajanja. A isu enje da se oru je upotrebi bie sna no, mo da neodoljivo. Mhoramu nisu bili potrebni proroi snovi da bi predvideo oliu je opasnost poglavar Kletni Opai pripremao braniocima Domaje. Mogao je da je oseti u ledenom zimsom vetru. A zn ao je da je Trotgard ve napadnut. Opsada Veseldrva bila je u tou i sad, do je o n sedeo u svojim privatnim odajama i zlovoljno gledao u uo tani ip. Mogao je da ousi u sopstvenim ustima oajanje oje je dovelo vrhovnog pog lavara Kevina do Kiril Trendora i Obreda Obesveenja. Mo je bila u asna i varljiva. A o nije bila dovoljno velia da ispuni elje vladara, oretala se protiv ruu oje su je oristile. Sudbina vrhovnog poglavara Elene samo je ponavljala pouu Kevi na Zemljoguba; on je posedovao daleo vi e moi nego to se novi poglavari mogu uop te n adati da dosegnu, sada ad su izgubili ezlo zaona; a svim svojim silama nije pos tigao ni ta osim sopstenog neizbe nog oajanja i uni tenja Domaje. Mhoram se bojao da po deli sa ostalima tu opasnost otrivanjem tajne. Bojao se i da pomisli ao je sa d i on sam u toj opasnosti. Ipa, zadr avanje saznanja bilo je protiv svaog delia njegove prirode. Dub oo je verovao da odbijanje da se podeli znanje pogaa i onog o ga odbija i onog ome se odbija. Zadr avanjem tajne za sebe spreavao je Kalindrila, Amatin, Trevora, Loeriju i sve me tre Znanstva i studente ezla da pronau u sebi snagu za odupiranje Obesveenje; postavio je sebe u la ni polo aj sudije oji ih meri i nalazi da su potre biti. Iz istog razloga se pre deset godina uno protivio odluci Vea da sariju od Ha ila Troja saznanje o Eleninom porelu. Ta odlua je oslabila Trojevu ontrolu na d sopstvenom sudbinom. Pa ao je on, Mhoram, mogao da podnese odgovornost da po deli svoju tajnu ao to deljenje dovodi do uni tenja Domaje? Bolje da zlo naini Opa i nego poglavar. Kada je zauo naglo ucanje na vratima, smesta je reao "Napred". Oeivao j e poruu, a po zvuu ucanja znao je o je posetilac. Nije podigao zami ljen pogle d sa ipa ada je vrhovni Kvan u ao u odaju i stao raj stola. Kvan je utao i Mhoram je osetio da stari vrhovni eli da ga pogleda u oi. V rhovni poglavar je zadr ao u sebi uzdah i podigao glavu. Na Kvanovom licu, istro eno

m od godina i izlaganja vazduhu, video je da vesti nisu onave avima se nadao. Mhoram nije ponudio Kvana da sedne; video je da vrhovni eli da stoji. Do voljno esto su sedeli zajedno. Posle svega to su zajedno pro li, bili su stari drugo vi - iao je Kvan, dvadeset godina mlai od Mhorama, izgledao dvadeset godina star iji. Vrhovni poglavar esto je smatrao da je Kvanova neposredna, vojnia otvorenost melem za du u. Kvan je bio sledbeni Maa i nije imao niavih elja da sazna tajne ez la. Upros svojih sedamdeset godina, Kvan je ponosno nosio oznae svoje slu be : utu plou na grudima sa dvostruom crnom dijagonalnom prugom, utu trau oo glave i ma od ebanovine. vornovate ae su mu stajale na boovima ao da su spremne da sva og asa potegnu oru je, ali blede oi su izgledale uznemireno. Mhoram je mirno susreo vrhovniov pogled. "Pa, prijatelju?" "Vrhovni poglavaru", grubo je reao Kvan, "do ao je Znanstvigor." Mhoramu je bilo jasno da vrhovni ima jo ne to da a e. Pogledom je pozvao Kv ana da nastavi. "Svi znanstvozornici i studenti bezbedno su doputovali iz Trotgarda", od govorio je Kvan. "Bibliotee Znanstvigora i Krugovi su nedirnuti stigli ovamo. S vi posetioci i oni oji su ostali bez doma zbog napredovanja vojse Sotonpesta roz Sredi nje Zaravni do li su u potrazi za sloni tem. Veseldrvo je opoljeno." Opet je zastao i Mhoram ga je tiho upitao. "Kave vesti su znanstvozorni ci doneli o toj vojsci?" "Da je... ogromna, Vrhovni poglavaru. Zasula je Dolinu dve ree ao more . D in-besomu Sotonpest nosi sa sobom... istu mo oju smo videli od Ljudosee u bic i od Doriendor Kori eva. Lao je pre ao u a Rila i Luralina. Veseldrvo e mu usoro past i u rue." Vrhovni poglavar je pazio da u glasu ima dovoljno smirenosti da je supro tstavi Kvanovoj obeshrabrenosti. "Bili smo upozoreni, vrhovnie. Kada su se d in-Bes omu i njegove horde uspeli uz Domajin Sunovrat na severu ravnica Ra, Ranjani su nam poslali poruu. Zato je Znanstvigor i sauvan." Kvan je stegao aom dr u maa. "Poglavar Kalindril je ostao u Veseldrvu." Mhoram se trgao od bolnog iznenaenja. "Ostao je da brani grad na drvetu. Sa njim je pet eovojni pod omandom b alalije Amorin... ao i starac-maevni Drini o i stari ezlar Asuraa." Posle prvog udara vesti, zlatom pro arane du ice vrhovnog poglavara pretei su se usredsredile. "Vrhovnie, Vee je nalo ilo da Veseldrvo brane samo oni lilianrili oji ne mogu da podnesu da ga napuste. Vee je nalo ilo da se bita za Domaju odigra ovde", udario je dlanom po stolu, "gde mo emo uzeti najveu moguu cenu za svoje ivote ." "Ti i ja nismo u Veseldrvu", o tro je odvratio Kvan. "Ko bi tamo omandova o da je poglavar Kalindril zanemario svoj cilj? Amorin ne bi - i ti to zna . Vezan i su zajedno cenom oju su platili od Doriendor Kori eva. Ne bi mogla ni da ga os tavi samog. Ne bi mogla ni da odbije pomo staraca." Branio je balaliju Amorin o trim glasom, ali preinuo je ada je Mhoram n ervoznim poretom odgurnuo u stranu sva pitanja o opasnosti. Neo vreme su zajed no utali. Vrhovnog poglavara je uhvatilo bolno predoseanje tuge, ali se savladao. Odsutno je spustio pogled na sto. "Je li vest preneta Faeri, dru benici Kalindrilo voj?" tiho je upitao. "Korimini, starac Znanstvigora, odmah je po ao njoj. On je uio Kalindrila i poznaje ih oboje ve mnogo godina. Izvinjava se to nije prvo posetio Vrhovnog po glavara." Mhoram je sleganjem ramena odbacio svau potrebu za izvinjavanjem. Bolel a ga je nemogunost da stupi u dodir sa Kalindrilom. Veseldrvo je bilo udaljeno est dana jahanja, a nije mogao da dozove Ranihina. Vojsa Opaog potpuno je odsela Veselamen od ravnice Ra; svai Ranihin oji bi pou ao da odgovori na poziv bio bi gotovo sigurno ubijen i pojeden. Vrhovni poglavar je mogao samo da ea - i da se moli da Kalindril i njegovi sadruzi napuste Veseldrvo pre nego to ih Sotonpest opoli. Dve hiljade ratnia sa balalijom ratovnije, dvoje poglavara znanstvozor nia, jedan poglavar - cena Kalindrilove hrabrosti bi mogla biti ogromna. No, a i do je mislio na to, Mhoram je znao da se Kalindril nije upravlj ao hrabro u. Poglavar samo nije mogao da podnese pomisao da e Veseldrvo nestati. Mho

ram se u sebi nadao da e Sotonpest ostaviti drvo u ivotu - i da e ga radije oristi ti nego da ga uni ti. No, Kalindril nije delio njegovu nadu. Jo od ao se pooleba o u bici od Doriendor Kori eva, smatrao je sebe za ovea oji je obe astio poglavars u du nost i izbegao da ispuni ono to je Domaja oeivala od njega. Smatrao je sebe za uavicu. A sada je Veseldrvo, najarobniji poduhvat novih poglavara, bilo u opas nosti. Mhoram je ponovo uzdahnuo i ne no dodirao uo tani ip. Duboo u sebi, spremao se za odluu. "Kvane, prijatelju", goro je upitao, " ta smo postigli za ovih sedam godi na?" Kao da je to znailo raj zvaninog razgovora, Kvan se spustio u stolicu pre o puta Mhorama i malo opustio ramena. "Ulo ili smo sve sile u pripremu za odbranu Veselamena. Oporavili smo ratovniju olio smo mogli - deset pre ivelih eovojni preraslo je u dvadeset pet. Doveli smo ovamo narod iz Sredi nje Zaravni, slonili ih sa puta Sotonpesta. Naupili smo hranu, oru je, zalihe. Sivom Krvniu trebae vi e od mora pragrdana i jamnia da slomi na otpor." "On ima vi e, Kvane." Mhoram je nastavio da gladi neobino reito lice na popr sju anundivian yaja. "A izgubili smo rvnu gardu." "Ne na om rivicom." Kvanov bol zbog gubita uinio je da zvui ljutito. Borio se rame uz rame sa rvnom gardom vi e od ijednog ratnia u Domaji. "U vreme ada je zadata u Primorju dat Koriu i rvnoj gardi, nismo mogli znati da je Sivi Kr vni napao d inove Kamenom Zlozemlja. Nismo mogli znati da e Kori pobediti Besomu a i da e pou ati da donese omad Kamena ovamo." "Nismo mogli znati", uplje je odvratio Mhoram. Na raju rajeva, prestana njegovih proroih snova nije ispao velii gubita. Upros mno tvu strahova oje j e sadr avao, nije ni naslutio napad poglavara Kletnia na d inove. "Prijatelju, da l i se sea ta nam je Banor reao o ovom ipu?" "Vrhovni poglavaru?" "Izvestio je da ga je Elena, er Lenina, nainila po liu Tomasa Kovenanta, Nevernia i nosioca belog zlata - i da je prapoglavar Kovenant pomislio ao pr edstavlja lice rvnog gardiste." Banor je taoe izvestio da ga je Kovenant primor ao da a e Eleni ime Moi srivene u Sedmom rugu, tao da je ispunila uslove za pri bli avanje toj Moi. No, Mhoram se sada zanimao za slinost oju je Vrhovni poglavar E lena unela u svoje delo. To je bila poetna taa, zaeta od ojeg je putovao do dose zanja svog tajnog znanja. "Bila je istinsi me tar u vajanju osti. Ne bi nesvesno omoguila tavu zabunu." Kvan je slegnuo ramenima. Mhoram se toplo nasme io vrhovniovom olevanju da iznese mi ljenje van svoj ih sposobnosti. "Prijatelju moj", reao je, "primetio sam slinost, ali nisam moga o da je razumem. Pomogla mi je Ahana, er Hanina. Iao ne poznaje ve tinu uo tavanja , ima oo umetnia. Shvatila je misao oju je Elena unela u ovo. Kvane, slinost izmeu prapoglavara Tomasa Kovenanta i Banora rvnog gardist e je u tome to obojica zahtevaju apsolutno znanje o sopstvenom ivotu. Za rvnu gar du to je bio njihov zavet. Zahtevali su od sebe ili istu, savr enu slu bu zauve ili niavu slu bu. A Neverni zahteva..." "On zahteva", iselo ga je preinuo Kvan, "da njegov svet bude stvaran, a na ne." Mhoramovu ozbiljnost za trenuta je ubla io ratotrajan osmeh. "Ta potreb a za apsolutnim znanjem je opasna. I Kevin je hteo pobedu ili uni tenje." Vrhovni je pogledao Mhorama u oi pre nego to je odgovorio. "Onda ne prizi vaj ponovo Nevernia. Vrhovni poglavaru, on e prepustiti Domaju propasti da bi ouv ao svoj 'stvarni' svet." Mhoram je podigao obrve i stegao usne. Znao je da vrhovni niada nije v erovao Kovenantu, ali u ovim te im vremenima sumnje su bile va nije i te e za odgonet anje. Pre nego to je stigao da odgovori, na vratima se zaulo urno ucanje i napeti a pat stra ara. "Vrhovni poglavaru, brzo doite! Vrhovni poglavaru!" Mhoram je smesta ustao i po ao a vratima. U tih neolio oraa izbrisao je sve svoje ma tarije i usmerio misli na Veselamen, tragajui za razlogom stra areve uznemirenosti. Kvan je stigao do vrata ora pre njega i otvorio ih. Mhoram je urno izi ao u blistavo, oruglo dvori te.

itava zasvoena peina palate bila je jaro osvetljena bledo utom svetlo u oja se probijala roz ameni pod, ali Mhoram nije morao da gleda roz vidiovce u zido vima peine da bi shvatio za to ga je stra ar pozvao. Poglavar Amatin je stajala u sre di tu neugasive svetlosti iz poda. Bila je orenuta licem a njemu, leima a svojim odajama, ao da je ba i la od njega ad ju je sna la nevolja. U ruama je stezala lomilialor - omuniacioni tap oji je Veselamen dob io od Znanstvigora pre sedam godina. Izgledala je ao tamna sena na osvetljenom podu, a u njenim ruama Vele drvo je gorelo bez plamena, ao uzana puotina na pei. Sitne, hladne uglice isr i vrcale su sa drveta. Mhoram je odmah shvatio da upravo prima poruu od onoga, ma o to bio, o dr i drugi omuniacioni tap, onaj u Veseldrvu. Dograbio je svoje dugao, gvo em oovano ezlo sa trono ca pred vratima i po ao pr eo dvori ta a Amatin. Iz isustva je znao da je oda iljanje i primanje lomilialor porua iscrpljujui postupa. Bie joj potrebna njegova pomo. Nije imala fiziu snagu i znala je to; ada je porua o vojsi Opaog stigla do poglavara, prenela je na Kalindrila svoju odgovornost za Veseldrvo - oja joj je dodeljena zbog strasne ljubavi prema znanstvu - jer je verovala da joj nedostaje telesna vrstina da izdr i duga naprezanja. No, u njenom sitnom, deijem telu i ozbiljnim oima rila se sposo bnost saznanja i odanost uenju oju nijedan poglavar nije mogao da dostigne. Vrho vni poglavar esto je pomi ljao da je Amatin najsposobnija u celoj Domaji da otrije njegovu tajnu, a da je najmanje verovatno da e ba ona to uiniti. Sada, ocrtana na svetlom podu u dvori tu, izgledala je mr avo i rho - ao sena to je baca mo oju je dr ala u ruama. Drhtala je itavim telom i dr ala lomilialo r ispru enom ruom ao da hoe da ga dr i to dalje od sebe, a da ga ne ispusti. Progovo rila je pre nego to je Mhoram stigao do nje. "Asuraa", dahnula je. "Asuraa govori." Glas joj je podrhtavao ao gran a na vetru. "Sotonpest. Vatra. Vatra! Drvo! Ahh!" Do je dahui govorila, u asnuto je zurila u Mhorama ao da roz njega vidi plamen ao nagriza stablo Veseldrva. Mhoram se zaustavio nadohvat Veledrva i postavio svoje ezlo na pod ao da izdaje zapovest. Podigao je glas da bi prodro roz njenu opinjenost. "Dr i se, Ama tin. ujem." Pognula je glavu, pou avajui da izbegne ono to vidi, a rei su joj sletale sa usana ao da je neo bacio te u gromadu u vode njene du e. "Vatra! Stablo gori. Dr vo gori. Kamen! Li e, orenje, granje, sve je zahvaeno. Kalindril se bori. Bori se! Vrisa - ratnici vri te. Ju ni hol gori! Ah, dome moj!" Mhoram se namr tio i stegao pesnicu oo sredine lomilialor tapa. Mo porue g a je pogodila i protresla od glave do pete, ali i dalje je dr ao glato drvo i uli vao u njega snagu svoje volje. Preo njega je dosegao Amatin i umirio je; uz nje nu pomo obrnuo je za trenuta to moi roz Veledrvo. Borei se sa strujom Asurainih oseanja, uspeo je da joj dovine "Be ite!" ezlara ga je ula i odgovorila roz Amatinine usne. "Da be imo? Ne mo emo! Ves eldrvo umire pod nama. Opoljeni smo. Sve ostale grane gore. Dva stabla su u pla menu do vrha. Vrisa! Vrisa. Poglavar Kalindril stoji u vianomu i bori se. Sre di nja debla gore. Mre a vianoma gori. Kalindrile!" "Voda!" Mhoram je gurnuo rei a Asurai roz omuniacioni tap. "Pozovi re e! Potopi dolinu!" Za trenuta je Asurain pritisa popustio, ao da je odvratila pa nju od ta pa. Mhoram ju je urno pozvao. "Asuraa! ezlaro!" Upla io se da je pala u vatru. Kad a je nastavila poruu, zvuala je udaljeno, izgubljeno. "Poglavar Kalindril je pozvao ree - ranije. Sotonpest je srenuo poplav u. On... Kamen Zlozemlja... " U slabi glas od ojeg su podrhtavale Amatinine usn e prodro je novi ton u asa. "Ponovio je davnu smrt Kura Plenetora. Raznesene stene, rv, osti i spaljena zemlja su se podigli iz dubine. Drevnim ostacima je oru io Veseldrvo i srenuo vodu. Kao je to mogue? Je li Vreme probijeno? Jednim poret om Kamena stolea leenja su precepljena nadvoje." Amatin se iznenada zgrila u drhtavom uzviu. "Kalindrile!" Lomilialor je istog asa zautao; mo je oti la iz njega ao oterana ptica. Pogl avar Amatin se zateturala i gotovo pala na olena. Mhoram ju je uhvatio pod ruu da bi je zadr ao na nogama. U iznenadnoj ti ini dvori te je delovalo mrtvo i hladno ao grob. U vazduhu

su se sjatili odjeci strepnje nali na be umne udare crnih rila. Mhoramovi zglobo vi na ruci ojom je stezao tap bili su beli i napeti. Onda je Amatin zadrhtala i pribrala se. Vrhovni poglavar se povuao i po stao svestan drugih ljudi u dvori tu. Mogao je da ih oseti. Kvan je stajao neoli o oraa iza njega, a neolio stra ara bilo je ra trano oo ivice svetleeg poda. aica posmatraa pla ljivo je gledala sa ograenih otvora u zidu peine. Vrhovni poglavar nij e gledao u njih nego levo od sebe, gde je stajao Korimini, starac Znanstvigora, sa Faer, dru benicom Kalindrilovom. Starac je polo io obe naborane rue na Faerina r amena. Suze su mu blistale pod te im apcima, a dugaa bela brada podrhtavala je o d bola. Faerino otvoreno lice bilo je prazno i bledo ao o tani ip. "Znai, mrtav je, Vrhovni poglavaru?" Tiho je upitala. "Smrt anje lepotu sveta", odgovorio je Mhoram. "Izgoreo je." "Sotonpest je Besomu. Mrzi sve to je ivo i zeleno. Bio sam budala to sam v erovao da e Veseldrvo biti po teeno." "Izgoreo", ponovila je. "Da, Faer." Nije na ao rei ojima bi izrazio bol svoga srca. "Borio se da ou va Veseldrvo." "Vrhovni poglavaru, bilo je sumnje u njemu... ovde." Poazala je svoje g rudi. "Zaboravio je na sebe." Mhoram je osetio istinu u njenom glasu, ali nije mogao da ostavi tavu i zjavu bez omentara. "Mo da. Nije zaboravio Domaju." Poglavar Amatin je tiho zajeala, orenula se i po urila a svojim odajama. Faer nije obratila pa nju na nju. Nije gledala Mhorama u oi. "Je li to mogue?" Nije znao odgovor na to pitanje. Zato je odgovorio ao da ponavlja Asura in uzvi. "Zaon smrti je bio prer en. Ko mo e rei ta je sada mogue?" "Veseldrvo", zastenjao je Korimini. Glas mu je drhtao od starosti i tuge . "Hrabro je umro." "Zaboravio je sebe." Faer se ulonila od starevog dodira ao da joj njego va uteha ne mo e oristiti. Orenula je lea Vrhovnom poglavaru i uoeno po la u svoje odaje. Korimini je za trenuta olevao, ali po ao je za njom, uzaludno bri ui suze. Mhoram je sa naporom odlo io ezlo i ispravio prste zgrene ao and e. Mirno i vrsto, doneo je odluu. Usne su mu bile vrste i uoene ad se obratio Kvanu. "Sazovi Vee", reao je ao da oeuje vrhovniovo protivljenje. "Pozovi znanstvozornie i sve rhadhamaer le i lilianrile oji ele da dou. Nema vi e odlaganja." Kvan je shvatio ta znai taav glas. O tro je pozdravio Vrhovnog poglavara i smesta poeo da doviuje naredbe stra arima. Mhoram nije eao da vrhovni zavr i posao. Uzeo je svoje ezlo u desnicu i po a o sa osvetljenog poda niz hodni oji je razdvajao poglavarse odaje od ostata Veselamena. Klimnuo je glavom stra arima na drugom raju hodnia, ali nije se zau stavio da odgovori na upitne poglede. Svi oje je sreo osetili su uznemirenost u atmosferi Veselamena i oi su im bile pune strepnje. Nije obraao pa nju na njih. Us oro e svi dobiti svoje odgovore. Pribrano se penjao roz nivoe Poglavarevog Kona a a Zabranu. Kao se vest o Asurainoj poruci irila roz zidove grada, oo Mhorama se oupljala urba. Uobiajeni poslovi ivota oji je pulsirao u amenu, odjeujui ritmovi ma stanovnia Konaa, sada je prerastao u privid jednoglasja, ao da sam Vesela men govori ljudima ta se desilo i ao da odgovore. Planinsi amen je na taj ist i nain pomagao u organizovanju ivota svojih stanovnia ve poolenjima, veovima. Duboo u bolnom srcu Mhoram je znao da a i tom amenu mo e doi raj. Toom mnogih razdoblja postojanja niad nije bio opoljen. Ali sada je poglavar Kletni bio dovoljno moan. Mogao je da rasine masivne zidove i pretvori poslednje upor i te Domaje u tucani. Usoro e i poeti da to pou ava. Kalindril je to svaao jasno shvatio. Do lo je vreme oajniog rizia. Vrhov ni poglavar ve je bio sit tete oju je Sotonpest nainio na dugom mar u od Pustog grob i ta. Odabrao je svoj rizi. Nadao se da e orenuti prer eni Zaon smrti u orist Domaje. Uhvatio je sebe ao uri, iao je znao da e morati da ea ada stigne u Zab ran. Podstreavao ga je pritisa odlue. Ipa, ada ga je iz bonog prolaza pozdra

vio Trel, smesta se zaustavio i orenuo da saea dolaza rupnog obluara. Trel, dr u beni Atiaranin, imao je zahteve oje Mhoram nije mogao ni da odbije ni da izbeg ne. Trel je bio odeven po tradiciji Kamendolaca - preo svetlosmeih pantalona nosio je ratu tuniu sa porodinim simbolom, uzorom u obliu belog lista, uta nim na ramenima - i bio je iro i mi iav, to je graa tela tipina za ljude iz amensela; no, Kamendolci su obino nisi, a Trel je bio viso. Ostavljao je utisa ogromne fizie snage, to je bilo samo pojaano njegovom ve tinom u znanstvu rhadhamaerla. Pri ao je vrhovnom poglavaru glave oborene u gestu stidljivosti, ali Mhora m je znao da nije stid to zbog ega Trel izbegava da gleda ljude u oi. Iza guste ma se Trelove sedorie brade i obluarse grubosti njegovog lica svetlucalo je drugo ob ja njenje. Mhoram je nehotice zadrhtao ao da je zimsi vetar na ao put roz Veselm en do njegovog srca. Kao i ostali rhadhamaerli, Trel je posvetio ivot slu enju amena. Ali izgub io je enu, er i unuu zbog Tomasa Kovenanta. Sam pogled na Kovenanta, pre sedam g odina, naveo ga je da o teti stenu Konaa; zario je prste u granit ao da je me i o d gline. Izbegavao je da gleda ljude u oi da bi time pririo mr nju i bol oji su se suobljavali u njemu. Obino je bio uzdr an, udubljen u amene poslove Konaa. No, sada je pri ao vr hovnom poglavaru sa izgledom ljutite re enosti. "Krenuo si u Zabran, vrhovni poglavaru", reao je. Upros uzdr anom pona anj u, u glasu mu se oseao udan prizvu prelinjanja. "Da", odgovori Mhoram. "Za to?" "Trele, dru benie Atiaranin, zna razlog. Nisi gluv za potrebitost Domaje." "Ne znam", mirno odvrati Trel. Mhoram blago odmahnu glavom. "Zna da moram pou ati." Trel otrese ovu izjavu o trim poretom ramena i ponovi. "Ne znam." "Trele, ja sam vrhovni poglavar Vea Veselamena. Moram uiniti ono to mogu." "Znai, oglasie ... oglasie pad Elene, eri moje eri." "Oglasiti?" Trelov izraz je iznenadio Vrhovnog poglavara. Podigao je obr ve i saeao da mu Trel objasni. "Da!" Trel je poeo da obja njava. Glas mu je zvuao udno, ao da je u dugim, d uboim, podzemnim pesmama toom slu be rhadhamaerla izgubio blisost sa ljudsim g ovorom; izgledalo je ao da se bori sa potrebom da vie. "Moja ena Atiaran rela je ... rela je da je na ivima odgovornost da opravdaju rtve mrtvih. Inae njihova smrt ne bi imala niavog smisla. Ti e ra initi smisao Elene. Ne sme ... ne sme odobriti nje nu smrt." Mhoram je osetio istinu u Trelovim reima. Njegova odlua bi mogla podrazu mevati potvrdu, ili bar prihvatanje Eleninog pada pod Melenurion Nebozorom; a t o e biti gora zalogaj za Trela. Mo da se time mogao objasniti nagove taj straha oji se oseao u Trelovom govoru. No, Mhorama je du nost prema Domaji jasno obavezivala. "Moram pou ati" ree tiho i nastavi da ga Trel ne bi pogre no razumeo. "Vrhovni pogl avar Elena je prer ila Zaon smrti. Kao bih mogao da odobrim njen postupa?" Trel je pre ao pogledom preo oolnih zidova, izbegavajui lice Vrhovnog pog lavara, a te im aama stezao je uove ao da ih spreava da posegnu - ao da se pri bojava ta bi njegove rue mogle uiniti ad ih ne bi zauzdavao. "Da li voli Domaju?" Upitao je prigu enim glasom. "Uni tie je." Tada je doeao Mhoramov pogled, a oi pune bola gorele su mu vla nom vatrom. "Bilo bi bolje da sam... " naglo je odvojio rue od boova i pljesnuo dlanovima, a ramena su mu se povila ao da davi neoga "...da sam zadavio na roenju moju er Lenu." "Ne!" Mhoram je ponovio malo ti e. "Ne." eleo je da obgrli Trela i da nea o ute i obluara. No, nije znao ao da ola a Trelov teret; nije mogao da razre i ni sv oje dvoumljenje. "uvaj mir, Trele", promrmljao je. "Seti se Zaveta." Nije mogao n i ta drugo da smisli. "Mir?" Trel je odgovorio bolnim podsmevanjem. Kao da vi e nije video Vrhov nog poglavara. "Atiaran je verovala u mir. Mira nema." Polao se orenuo i po ao n

iz boni prolaz odale je i do ao. Mhoram je za trenuta gledao za njim niz prolaz. Du nost i oprez su mu gov orili da bi trebalo odrediti ratnie da nadgledaju ovog obluara. No, nije mogao d a mui Trela tavim poazivanjem nepoverenja; tava presuda oslabila bi poslednje delie Trelove samoontrole. A on, Mhoram, video je mu arce i ene ao pobeuju patnju ava je muila Trela. Ipa, obluar nije izgledao ao ove oji e izboriti novu celinu iz ru evina r anijeg ivota. Mhoram je ozbiljno riziovao time to ni ta ne preduzima. Kad je ponovo po ao a Zabranu, te ina odgovornosti navalila se na njega. Nije se oseao dorastao b roju usuda oje je nosio. Po ao je niz dugaa, baljama osvetljen hodni, uspeo se uz zavojito stepen i te i pri ao jednom od privatnih poglavarsih ulaza u Zabran. Zastao je na vratima da proceni olio ljudi se ve saupilo za Vee i gotovo odmah je uo poglavara Amatin ao se penje uz stepeni te iza njega. Saeao ju je. Kada je stigla do odmori ta na ome je stajao, video je da su joj oi oiviene crvenilom, a usne drhtave i napete. Po eleo je da odmah govori sa njom, ali je re io da se suobi sa njenim oseanjima te posle Vea. Ao iada bude odao svoje tajno saznanje, prvo e morati da pripremi te ren. ute, saoseajno joj se osmehnuo, otvorio joj vrata i u ao za njom u Zabran. Po li su stepenicama do poglavarsog stola, oji je stajao ispod nivoa ogr aenih galerija u visooj, orugloj dvorani Vea. Dvorana je bila osveteljna sa etiri velie lilianril balje postavljene iznad galerija i otvorenom posudom oblua na podu, ispod i unutar stola u obliu slova "C". Kamene stolice za poglavare i nj ihove posebne goste eale su du spoljnje ivice stola, orenute a otvorenom prosto ru sa posudom oblua; u elu stola bila je stolica sa visoim naslonom za Vrhovnog poglavara. Na podu Zabrana, raj posude sa obluom, stajao je orugli ameni sto u ij u je sredinu bio dopola zabijen rati srebrni bode . To je bio Loriov ril, osta vljen tamo gde ga je Kovenant zabo pre sedam godina. Za to vreme poglavari nisu na li naina da ga izvade iz amena. Ostavili su ga u Zabranu tao da svao o po eli da prouava ril mo e slobodno da mu prie. Ni ta na njemu nije se izmenilo osim prozirn o belog dragog amena oo ojeg su se stapali dr a, titnici i dvosela o trica. Kada su se Mhoram i Kalindril vratili iz pohoda u Garotin estar, zateli su dragulj mrtav, bez svetlosti. Vrela vatra oju je Kovenant prizvao u njega sa da je i ilela. Stajao je blizu oblua ao doaz uzaludnosti poglavara, ali Mhoram nije m islio na njega. Nije morao da se osvre ao bi saznao o je stigao u Zabran; savr e na austia sale prenosila je do njega svai um i mrmljanje. U prvom redu na gale riji, iznad i iza poglavarsih sedi ta, nalazili su se ratnici, vojevnici ratovnij e, na mestima oja su ranije pripadala rvnoj gardi. Dvojica srdonia, obluar Torm i zubljono a Borilar, sedeli su sa vrhovniom Kvanom na zvaninom polo aju, visoo na galeriji iza stolice Vrhovnog poglavara. Neolio znanstvozornia smestilo se u redovima iznad stola; jo su na sebi imali umor i pra inu od bestva iz Veseldrva, ali bili su suvi e napeti od vesti o padu drveta da bi propustili ovo Vee. A sa nji ma su bili i buvalno svi lilianrili Poglavarevog Konaa. Spaljivanje drveta pog odilo je sve zubljono e pravo u srce i do su gledali pribli avanje Vrhovnog poglava ra u oima im se video bol. Mhoram je stigao do svog sedi ta ali nije odmah seo. Kad je poglavar Amati n stigla do svog mesta na desnoj strani stola, osetio je o tar bol pri pogledu na ameno sedi te oje je pripadalo poglavaru Kalindrilu. Mogao je u seanju prizove i prisustvo ostalih oji su zauzimali stolicu Vrhovnog poglavara: Variola, Prothal a, Ozondreu i Elenu od novih poglavara, Kevina, Loria i Damelona od drevnih. Nj ihova lina veliina i hrabrost uinili su ga sromnim, jer shvatio je olio je bio m ali za no enje toliih du nosti i gubitaa. Stajao je na preretnici sudbine Domaje bez Variolovog vidovnja tva, Prothalove asetse snage, Ozondreine tvrdoglave nepo mirljivosti ili Elenine vatre; i nije imao ni blizu tolio moi ao najslabiji pog lavar u najslabijem veu oje su vodili Kevin, Lori, Damelon ili Bere Srdomil, p oglavar-rodilac. Pa ipa, nio od preostalih poglavara nije mogao da preuzme nje govo mesto. Amatin nije imala fiziu snagu. Trevor nije verovao u svoju sposobnos t; smatrao je da nije dorastao ostalim poglavarima. Loerija je bila rastrzana iz meu ljubavi prema Domaji i elje da za titi svoju porodicu. Mhoram je znao da je ve ne

olio puta bila na ivici da zatra i razre enje od poglavarstva, pa da pobegne sa er ima u srazmernu sigurnost Zapadni-planina. Bez Kalindrila, vrhovni poglavar Mhoram bio je usamljeniji nego iada pr e. Morao je da se prisili da izvue stolicu i sedne. eao je Trevora i Loeriju zadubljen u misli, saupljajui duhovnu snagu. Ko nano, glavna vrata Zabrana su se otvorila i dvoje poglavara po lo je niz iroe stepe nice, pratei Koriminija, starca Znanstvigora. Kretao se polao i sa muom, ao da mu je raj Veseldrva iscrpao poslednju elastinost iz mi ia i ostavio ga u vlasti od malih godina; Trevor i Loerija su ga pa ljivo pridr avali sa strane. Pomogli su mu da stigne do stolice pored Amatin, a onda su obi li sto i zauzeli svoja mesta levo od Vrhovnog poglavara. Kada su seli, Zabran je utihnuo. Svi razgovori su preinuti i posle rat og u anja nogu i me oljenja ti ina je ispunila toplo, uto svetlo balji i oblua. Mhor am nije uo ni ta osim prigu enog zvua disanja. Polao se osvernuo po stolu i galerij ama. Sve oi su bile uperene u njega. Pribrao se i postavio svoje ezlo na sto pre n ego to je ustao. "Prijatelji i slu benici Domaje", mirno je reao, "dobro do li na Vee poglava ra. Ja sam Mhoram sin Variolov, Vrhovni poglavar po izboru Vea. Pred nama su ozbi ljne nevolje i moramo preduzeti orae protiv njih. No, pre svega moramo po eleti dobrodo licu znanstvozornicima Znanstvigora. Korimini, stare Znanstvigora, budi u P oglavarevom Konau ao od ue, i ti i tvoj narod. Bezbedno si doveo u Veselamen veliu olu znanstva. Kao da ti se odu imo?" Korimini je nesigurno ustao ao da hoe da primi pozdrave Vrhovnog poglava ra, ali rasplinutost njegovog pogleda poazivala je da su mu misli negde drugde. "Faer", poeo je drhtavim staraim glasom, "Faer me moli da se izvinim zbog odsust va Kalindrila, njenog mu a. On nee moi da prisustvuje Veu." U glasu mu se oseala izgub ljenost i postepeno je zautao ao da je zaboravio ta hoe da a e. Misli su mu postepe no izgubile dodir sa situacijom u ojoj se nalazio. Do je stajao pred Veem, mo zn anstva oja ga je tolio dugo uvala od starosti ao da ga je sada napustila. Zast ao je i ponovo seo, besciljno mrmljajui, lutajui u umu ao ove oji se trudi da ra zume jezi oji vi e ne poznaje. Konano je na ao re. "Veseldrvo." Ponovio je neolio puta, pou avajui da je razume. Poeo je tiho da plae. Mhorama su oi pele od suza. Brzim poretom poslao je dvoje znanstvozorni a da pomognu Koriminiju. Podigli su ga sa sedi ta i gotovo ga poneli izmeu sebe, u z stepenice prema visoim drvenim vratima. "Odvedite ga isceliteljima", promulo je reao Mhoram. "Naite mu mir. Slu io je Domaju hrabro, odano i mirno toom vi e go dina od iog ivog." Poglavari su ustali i odjednom su svi u Zabranu bili na nogama. Slo no su dodirnuli desnom ruom srce i ispru ili dlan a Koriminiju u drevnom pozdravu. " ive o, Korimini", reo e, "stare Znanstvigora. Nai mir." Dvoje znanstvozornia izvelo je Koriminija iz Zabrana i vrata su se zatv orila za njima. Ljudi na galerijama ponovo su seli, rastu eni. Poglavari su pogled ali Mhorama sa tugom u oima. "Ovo je lo zna", napeto je rela Loerija. Mhoram se s naporom pribrao. "Svi znaci su lo i u ovava vremena. Opaija je nad Domajom. Zato smo poglavari. Ne bismo bili potrebni Domaji da ne postoji zl o protiv ojeg treba delovati." Amatin ga nije gledala u oi do je odgovarala. "Ao je to na a svrha, onda joj ne slu imo." Od besa i bola njen glas je dobio prosan prizvu. Dr ala je dlanov e ra irene na stolu ao da pou ava da ih utisne u amen. "Od svih poglavara samo je Kalindril podigao ruu u odbranu Veseldrva. Izgoreo je umesto mene." "Ne!" Vrhovni poglavar smesta ju je preinuo. Nadao se da e pred Veem rasp ravljati o problemima na drugi nain, ali sad ad je Amatin progovorila nije mogao da se povue. "Ne, poglavaru Amatin. Nemoj primiti na svoja ramena odgovornost za smrt Kalindrila, dru benia Faerinog. Umro je na mestu oje je sam izabrao. Kada si verovala da vi e nisi najpogodniji poglavar za nadzor nad Veseldrvom, iznela si svoje uverenje Veu. Vee je prihvatilo tvoje uverenje i zamolilo poglavara Kalindr ila da ponese taj teret. U isto vreme, Vee je odluilo da se branitelji Domaje nee tro iti u supoj i b esorisnoj bici za Veseldrvo." Do je govorio, napetost oo njegovih oiju poaziv

ala je olio je te o, olio u asno te o bilo doneti tavu odluu. "Dom Znanstvigor a nije nainjen za rat i ne se mogao valjano braniti. Vee je odluilo da je za Domaju najva nije da sauvamo svoje snage i isoristimo ih najbolje, ovde. Kalindril je iz abrao", autoritet Mhoramovog glasa za trenuta je zadrhtao, "poglavar Kalindril, dru beni Faerin, izabrao je drugaije. Ti ne snosi rivicu za to." Video je protivljenje u njenom pogledu i po urio da joj odgovori. Nije hte o da ona glasno izgovori tu misao. "Osim toga, tvrdim ti da nio od nas ne snosi rivicu za mudro ili glupo, pobedu ili poraz, u nainu na oji smo izabrali da br animo Domaju. Mi nismo tvorci Zemlje. Njen onani raj nije u na im ruama. I mi sm o stvoreni, ao i cela Domaja. O nama se mo e suditi samo po istoti naina na oji jo j slu imo. Po to smo posvetili svu svoju mudrost i sve svoje snage odbrani Domaje, n io ne mo e da podigne glas i optu i nas. ivot ili smrt, dobro ili zlo - pobeda ili u ni tenje - od nas se ne tra i da re avamo tave zagonete. Nea Tvorac odgovara za usu d svog dela." Amatin ga je prodorno pogledala i osetio je da odmerava izdvojeno, tajno mesto u njegovom srcu. Kada je progovorila, gotovo je aputala. "Znai li to da ri vi Kalindrila? U njegovoj smrti nema 'sve mudrosti'." Proma aj njenog napora da razume zaboleo je Vrhovnog poglavara, ali otvore no joj je odgovorio. "Nisi gluva, poglavaru Amatin. Voleo sam Kalindrila, dru beni a Faerinog, ao brata. Nemam mudrosti, snage ni volje da ga orivim." "Ti si Vrhovni poglavar. emu te tvoja mudrost ui?" "Ja sam Vrhovni poglavar", potvrdio je Mhoram. "Nemam vremena za orivlj avanje." Odjednom se i Loerija pridru ila ispitivanju. "A ao nema Tvorca? Ili ao se o delu nio ne stara?" "Ko e onda da nam prigovori? Sami obezbeujemo znaenje svojih ivota. Ao slu im o Domaju onolio isto olio nam sposobnosti dozvoljavaju, ta se vi e mo e zahtevati o d nas?" "Pobeda", odgovorio mu je Trevor. "Pobeda, vrhovni poglavaru. Ao padnem o, sama Domaja e nas riviti. Bie napu tena. Mi smo joj poslednji za titinici." Snaga njegovog napada pogodila je Mhorama. Jo nije imao hrabrosti da otvo reno odgovori: Bolje poraz nego obesveenje. Zato je uzvratio gorim osmehom. "Pos lednji, poglavaru Trevore? Ne. Haruai jo ive u svojim planinsim tvravama. Oni, na s voj nain, znaju ime zemne moi boje od svaog poglavara. Ranjani i Ranihini jo ive. M nogi ljudi Ju nih i Severnih zaravni jo ive. Mnogi Neomeeni jo ive. Kaeroil Divogorni, umni Garotinog estara, jo nije umro. A negde iza Mora novoroenog sunca jeste domov ina d inova - da, i Elohima i Bhrathaira, o ojima su pevali d inovi. Oni e se odupre ti poglavaru Kletniu i njegovoj vladavini nad Zemljom." "Ali Domaja, vrhovni poglavaru! Domaja e biti izgubljena! Opai e je opust o iti s raja na raj." Mhoram je odjednom duboo uzdahnuo. "Sedmice mu! Ne, dogod preostane ma ar trun ljubavi i vere!" Zapiljio se Trevoru u oi sve do se poglavarova pobuna nije ugasila. Onda se orenuo a Loeriji. No, prepoznao je u njoj delovanje uznemirujueg straha za eri i uzdr ao se da ne dodirne njena rastrzana oseanja. Umesto toga, pogledao je Am atin i osetio ola anje to se dobar deo njene srd be raspao. Doeala ga je izrazom pun im nade. Na la je u njemu ne to to joj je bilo potrebno. "Vrhovni poglavaru", rela j e tiho, "otrio si nain na oji emo delovati protiv ovog usuda." Vrhovni poglavar je pojaao ontrolu nad sobom. "Postoji nain." Podigao je glavu i obratio se celom Zabranu. "Prijatelji, Sotonpest Besomu spalio je Vesel drvo. Trotgard je sad u njegovim ruama. Usoro e renuti na nas. Ostalo je jo mal o dana do poeta opsade Veselamena. Ne mo emo vi e odlagati." Zlato u njegovim oima j e planulo. "Moramo pou ati da prizovemo Nevernia." Na to je Zabran ispunila zaprepa ena ti ina. Mhoram je oseao talase iznenaenja, uzbuenja i u asa ao se izlivaju sa galerija pravo na njega. Iza lea mu je doprlo vatreno protivljenje vojevnia Kvana. No, ute je eao sve do poglavar Loerija ni je prva do la do glasa. "To je nemogue. ezlo zaona je izgubljeno. Nemamo sredstva z a tavo prizivanje." Blagi aordi njenog glasa jedva su pririvali oporu su tinu. Mhoram je i dalje eao, u nadi da e ostali poglavari odgovoriti Loeriji. P osle malo olevanja, javio se Trevor. "Ali Zaon smrti je prer en."

"A ao je ezlo uni teno", brzo je dodala Amatin, "onda se zemna mo, oja je bila saupljena u njemu, rasula nad Domajom. Mo da e nam biti dostupna." "Moramo pou ati", nastavio je Mhoram. "Bilo to dobro ili zlo, Neverni je nerasidivo vezan za usud Domaje. Ao on nije ovde, ne mo emo braniti Domaju." "Niti je uni titi!" zare ao je Kvan. Pre nego to je Mhoram stigao da odgovori, srdoni Borilar soio je na noge. "Neverni e spasti Domaju", urno je reao. "Neobino poverenje, srdonie", progunao je Kvan. "Spa e je", reao je Borilar ao da se udi sopstvenoj smelosti. Pre sedam go dina, ada je upoznao Kovenanta, bio je najmlai zubljono a oji je iada preuzeo du n ost srdonia. Bio je neprestano svestan svog neisustva, a pri tom jo i pun po tovan ja, to je zabavljalo njegovog prijatelja i olegu srdonia, Torma. "Kada sam upozn ao Nevernia, bio sam mlad, stidljiv... i upla en." Torm se mangupsi iscerio pri pomisli da Borilar vi e nije mlad i pla ljiv. "Prapoglavar Kovenant ljubazno je govo rio sa mnom." Ponovo je seo, rumen od zbunjenosti. No, nio osim Torma se nije sme io, a Tormov osmeh uve je bio neurotiv. Izra avao je samo veselu nalonost, a ne pods meh. Dubina Borilarovog ubeenja preratila je, izgleda, sumnjiavost u Zabranu. Kad a se poglavar Loerija ponovo javila, glas joj se izmenio. Ispitivai je pogledala mladog srdonia pre nego to je postavila pitanje. "Kao emo izvesti taj pou aj?" Mhoram je ozbiljno limnuo glavom Borilaru u zna zahvalnosti, a onda se ponovo obratio poglavarima. "Ja u pou ati prizivanje. Ao me izda snaga, pomozite mi." Poglavari su ute zalimali glavama. Mhoram se jo jednom osvrnuo po Zabranu pre nego to je seo, pognuo glavu i otvorio um za stapanje sa poglavarima. Uinio je to znajui da e morati da zatvori deo sebe i sprei Trevora, Loeriju i Amatin da vide njegovu tajnu. Trebala mu je uteha, podr a i snaga, a potpuno st apanje bi mu to pru ilo; no, svaa lina slabost mogla bi da izlo i saznanje oje je uv ao. A poglavari e u stapanju videti da on zadr ava ne to za sebe. Zato e ga postupa m nogo stajati. Svao stapanje ga je iscrpljivalo jer je mogao da ouva svoju tajnu samo tao to bi vi e davao nego primao. No, verovao je u stapanje. Od celoupnog zn anstva novih poglavara samo je ovo bilo isljuivo njihovo; ostalo su primili roz Krugove Kevina Zemljoguba. A ada bi se isto izvelo, stapanje je spajalo zdravlj e i srce svaog poglavara u pomoi ostalima. Dogod bude posedovao traa ivota i mrvicu snage, Vrhovni poglavar nee odbit i da ih podeli. Kontat se onano preinuo. Mhoram je za trenuta oseao da nema dovoljno s nage za spajanje; potrebe ostalih poglavara i njihova zabrinutost za njega ostal i su mu na ramenima ao neprirodan teret. No, dovoljno je poznavao sebe i znao j e da nije sposoban za predaju. Umesto toga posedovao je nagon za potpunim naprez anjem, oji ga je pla io ad god bi pomislio na obred obesveenja. Posle trenuta od mora ustao je i podigao ezlo. Nosei ga ao zastavu, po ao je oo stola, do stepenica i niz njih a podijumu oo posude sa obluom. Kada je Mhoram stupio na pod, Torm je si ao sa galerije da mu se pribli i. O bluareve oi blistale su od veselosti i sme io se do je govorio. "Bie ti poreban dale vid da bi zadr ao Nevernia." Pri tom je namignuo ao da se ali. "Ponor izmeu svet ova je taman, a tama slabi srce. Postarau se za vi e svetlosti." Vrhovni poglavar se nasme io u zna zahvalnosti i srdoni je brzo pri ao da s tane raj posude oblua. Nagnuo se nad oganj-amenove i ao da je smesta zaboravi o ostale ljude u Zabranu. Ni ne pogledav i vi e publiu, poeo je tiho da peva. Duboim amenim jeziom, poznatim samo onima posveenim u znanstvo rhadham aerla, pesmom je prizivao oganj-amenove, hrabrio ih, lo io, dozivao u ivot njihovu uspavanu mo. Crveno-zlatni odsjaj oblua odsliavao se na njegovom licu ao odgov or. Mhoram je usoro video da sjaj raste. Crvenasti preliv nestajao je iz zlata ; zlato je postalo istije, belje, vrelije; sve i zemljani miris oblua prostrujao je Zabranom ao da ga adi. Troje poglavara ute je ustalo, a ostali su im se pridru ili u nemom izra ava nju po tovanja rhadhamaerlu i zemnoj moi. Pred njima je zraenje iz posude raslo sve do Torm nije postao beo od svetlosti. Laganim, smirenim poretom Vrhovni poglavar Mhoram uhvatio je ezlo obema ruama i podigao ga pred elo.

Pesma prizivanja Nevernia poela je da mu tee roz um do je usmeravao mis li na mo svoga ezla. Malo po malo, izbrisao je iz svesti ljude iz Zabrana, a zatim i sam Zabran. Ulivao je sebe u pravo, glato drvo ezla sve do nije bio svestan samo pesme, svetla - i neogranienih znaenja zemne moi oja je pulsirala ao ivotna t enost u neizmernom planinsom amenu oo njega. Priupio je olio god je mogao n iti tog pulsiranja, proveo ih roz ezlo i izvuao iz pote i tanja postojanja Ve selamena. Za to vreme je poluglasno pevao: Divlja magija urezana u amenu svaom, Sadr ana da je belo zlato razuzda ili usmeri... zlato, reti metal, to ne raa se u Domaji, ojim ne mo e vladati, ograniiti ga, potisnuti zaon ojim je stvorena Domaja, ve je pre lju, mea , osa rasula iz oga je stvoreno Vreme. Niti su ga pronele roz zloobni vetar, do mu je duh drhtao pod naletim a paosti; no, njegova svest glato je pro la iza njih, pro la roz sav vazduh, drvo , vodu i amen sve do nije izgledalo da se pr