2771-finansije-primarno-trziste-akcija-srb-13str (1)

8/6/2019 2771-Finansije-Primarno-trziste-akcija-SRB-13str (1)

1/13

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA

FINANSIJSKA TRZISTA I INSTITUCIJE

Primarno trziste akcija

Student:

Jelena Poledica

Broj indeks: 3cv/0099/09


2/13

SADRAJ:

1. Uvod ..............................................................................................................................2

2. Osnovna obelezja primarnog trita akcija ...................................................................2

3. Vrste akcija ....................................................................................................................4

4. Dividenda, dividendna politika, oblici dividende i njena isplata ..................................5

5. Plasman ( prodaja ) emisije ...........................................................................................7

6. Proces inicijalne javne ponude akcija ...........................................................................8

7. Determinante utvrivanja cene akcija pri IPO ..............................................................9

8. Literatura......................................................................................................................11

2


3/13

1. Uvod

Trite akcija je finansijsko trite koje privlai veliku panju u svakoj nacionalnojekonomiji. Finansiranje vlasnikim instrumentima, odnosno akcijama, predstavlja drugo poveliini ekstreno trite kapitala. Iako su dugovni intrumenti - obveznice i vlasniki

instrumenti - akcije slini po tome to i jedni i drugi obezbjeuju resurse za investiranje ukapitalnu opremu, limitirajue resurse, istraivanje i razvoj i obuku koja kompanijiomoguava da prosperira, oni se razlikuju u nekoliko apekata i to:

- dugovna potraivanja emitenata koje kompanija ima prema njima moraju da budusasvim plaena pre nego to se potraivanja akcionarima mogu isplatiti, odnosno

poverioci moraju da prime svoja sredstva - kamatu prije nego to vlasnici firme primedividende

- akcionari biraju upravni odbor u korporaciji i tako ga neogranieno kontroliu

- akcionari dobijaju gotovinu u obliku dividende, kad kompanije plate porez na ostvareniprofit, a isplaene kamate po osnovu finansijskih instrumenata duga se uraunavaju utrokove poslovanja. To znai da se na taj iznos kamate ne plaa porez

- dugovni finansijski instrumenti - obveznice i drugi oblici zajmova imaju datumedospijea, odnosno datum kada im dospijeva naplata, a vlasniki instrumenti - akcijenikad ne dospijevaju

2.Osnovna obiljeija primarnog trita akcija

Trita akcija omoguavaju deficitarnim jedinicama da efikasno i jeftino obezbijede sredstvaza poslovanje. U zamenu za sredstva, korisnici sredstava, daju vlasnika prava u kopaniji, kaoi dividendu. Korporativne akcije slue preduzeima kao izvor finansiranja, poredfinansiranja dugovnim instrumentima ili zadranim profitom. Obine akcije su vlasnikeHOV, koje predstavljaju vlasnike udele u preduzeu. One prestavljaju osnovno potraivanjevlasnitva u kompaniji. Emitenti akcija mogu biti: kompanije, preduzea, banke i drugedepozitne i nedepozitne institucije. Za razliku od obveznica koje obezbjeuju unapred poznati

prinos u obliku kamate, akcije vlasniku ne obezbjeuju unaprijed poznat zagarantovan prinos.

3


4/13

U stvari, prinos zavisi od rezultata privrednih subjekata koji su do kapitala doli emisijomakcija.

Akcionarsko drutvo je drutvo koje osnivaju pravna, odnosno fizika lica radi obavljanjadjelatnosti, iji je osnovni kapital utvren i podeljen na akcije odreene nominalne vrednosti.

Ono to ovo drutvo razlikuje od drugih oblika preduzea jeste: kontinuirana egzistencija, tjpromjenom statusa akcionara, akcionarsko drutvo se ne gasi i akcionari imaju ogranienufinansijsku odgovornost za poslovanje akcionarskog drutva. Oni mogu, u sluaju gubitaka,izgubiti samo dio uloen u drutvo, a ne sopstvenu imovinu. Prava akcionara, koji na osnovuulaganja kapitala postaju vlasnici akcionarskog drutva, uglavnom se svode na pravoupravljanja, pravo na dividendu kao dio profita koji ostvari akcionarsko drutvo i pravo narezidualni dio kapitala u sluaju gaenja drutva.

Prve emitovane akcije se nazivaju osnivake akcije, i samo se kod njih prodajna vrednostpoklapa sa nominalnom vrednou. Svaka nova emisija se vri radi poveanja osnivakogkapitala, a akcije kojima se to postie nazivaju se novim akcijama ili mladicama. One seuvijek prodaju po ceni koja je vea od nominalne vrijednosti. Ta razlika izmeu nominalne i

prodajne vrednosti naziva se kapitalna dobit ili kapitalni viak, i uplauje se u fondakcionarskog drutva.

Akcije nude investitorima dvodjelnu stopu prinosa. Prvi dio je kapitalna dobit, ako se tokomvremena cena povea. Drugi deo je isplata dividende akcionaru. S obzirom na to da sudividende promenjive, dobit akcionara se rauna za vremeski period t-1 do t, odnosno:

Rt = + ................................................................. ( 10 - 1)

gdje su:

Pt - cijena akcije u vremenu t

Dt - diviodenda isplaena tokom vremena t-1 do t

Pt - Pt-1 / Pt-1 - kapitalna dobit tokomvremena t-1 do t

Dt / Pt-1 - dobit od dividendi plaena tokom vremena t-1 do t

U sluaju poreskih obaveza, kod instrumenata duga kamata na emitovane obaveze se tretirakao troak poslovanja, to zani da se za taj iznos umanjuje neto profit i obaveze plaanja

poreza povlastice za preduzea, a kod vlasnikih instrumenata se dividenda isplauje iz netoprofita na koju je predhodno plaen porez.

Akcije su veoma atraktivni i unosni finansijski instrumenti koji se vekovima koriste iromsveta, a u naoj zemlji dobijaju na znaaju u tranzicionom periodu. Sastavni elementiakcijskog kapitala su: nominovana vrijednost emitovanih akcija, kapitalna dobit iliemisiona premija i zadrani profit ili nerasporeena dobit.

- Nominalna vrijednost je vrijednost po kojoj se akcije emituju na primarnom tritu iregiatruju u raunovodstvu AD. Nominalna vrijednost akcije nije jednaka

4


5/13

raunovodstvenoj, jer se raunovodstvena vrijednost menja na osnovu kapitalnog vika igenerisanog profita.

- Kapitalna dobit ili emisiona premija je razlika izmeu nominalne vrednosti i trinecijene akcije. Preduzea su zainteresovana da ova razlika bude to vea, jer time

ostvaruju vei iznos sredstava.

- Zadrani profit ili nerasporeena dobit je, u stvari, akumulirana vrijednost, kojukompanija ne eli potpuno da isplati akcionarima u obliku dividende.

3. Vrste akcija

Akcije se mogu podijeliti na: obine, preferencijalne i derivatne HOV.

Obine akcije su najznaajniji instrumenti akcijskog kapitala i njihovim posedovanjem seutie na materijalna i nematerijalna prava. Obine akcije najprije emituju kompanije na

primarnom tritu, a posle njima trguju investitori na sekundarnom tritu. Sva prava iobaveze akcija se utvruju osnivakim aktom korporacije - statutom. Svaki vlasnik akcijedobija od emitenta sertifikat ili potvrdu ili elektronski zapis o posjedovanju akcija. Tajdokument je dokaz o vlasnitvu akcija, odnosno dokaz suvlasnitva nad korporacijom. Oveakcije mogu da glase na ime donosioca, po naredbi, a mogu da budu meovite ilialternativne. Osnovna akcija glasi na ime, a kupon dividende na donosioca. Ukoliko akcije

glase na ime, emitent ili njegov transferni agent moraju da vode i knjigu akcionara, iako sedanas svi ti podaci nalaze i u centralnom registru. Rijedak je sluaj da akcije glase nadonosioca, i tada emitent vodi registar akcija, u kome se evidentiraju sve akcije i kontrolni

brokeri. Kad se akcije kupuju, akcionari se izlau riziku: da kompanija loe posluje i da cenaakcija pone padati. U najgoroj situaciji akcionari mogu da izgube sva sredstva koja suuloili u kupovinu akcija.

Preferencijalne ili povlaene ili prioritetne akcije su hibridne hartije od vrijednosti, sakarakteristikama obveznice, i obine akcije. Preferencijalne akcije imaju povlasticu odnosnohijerarhijski vii nivo potraivanja u pogledu dohotka i aktivne kompanije nego obineakcije. Povlaeni akcionari moraju da prime svoju fiksnu dividendu prije nego to akcionarimogu da prime bilo kakvu dividendu. Kod likvidacije preduzea, potraivanja po osnovuovih akcija bie zadovoljena prije nego to vlasnici obinih akcija prime bilo kakav prihod.Povlaeni akcionari se isplauju samo kad se ostvaruje profit, i nakon isplate svihdunikih HOV. Prema tome, preferencijalne akcije su hartije od vrijednosti koje imaju

prednost ili starije potraivanje u pogledu dohotka, kapitalne dobiti i aktive u odnosu naobine akcije. Povlaene akcije su hibridne HOV sa karakteristikama obveznice i obineakcije. U odnosu naobine, preferencijalne akcije imaju konstantnu, fiksnu dividendu.Preferencijalna akcija moe da ima poseban obiljeija, tj ona moe bitit: kumulativna

prioritetna akcija, nekumulativna prioritetna akcija, iskupiva povlaena akcija,

5


6/13

participativna povlaena akcija, preferencijalna akcija sa prilagodljivom stopom i

preferencijalna akcija sa obezbijeenim mjesenim prihodom.

- Kumulativna prioritetna akcija podrazumijeva da se prije isplate dividendi bilo kojeobine akcije mora izvriti isplata preferencijalnih dividendi, ne samo za tekui period

ve i za sve predhodne periode u kojima. Kumulativna prioritetna akcija podrazumijevada se proputene isplate dividendi smatraju zaostatkom i moraju se nadoknaditi preisplate dividendi obinih akcija.

- Nekumulativna preferencijalna akcija, ne podlee akumuliranju neisplaenih fiksnihdividendi. Rezultat toga moe da bude da rukovodstvo kompanije doe u iskuenje daobjavi preferencijalne fiksne dividende, bez obzira na poveanje ili smanjenje profitakompanije. Ove akcije su HOV sa fiksnom dividendom, bez obzira na poveanja ilismanjenja profita kompanije emitenta.

- Iskupiva preferencijalna akcija ili akcija sa pravom reotkupa, daje pravo emitentu da posvojoj elji opozove ovu vrstu hartija od vrijednosti. Prijevremeni otkup se moeostvariti formiranjem fonda za otplatu ili regulisanjem regulative o reotkupu. Ovaj otkupse mora vriti uz odgovarajuu premiju.

- Participativna povlaena akcija znai da stvarne dividende, isplaene u bilo kojojgodini, budu vee od obeanih. Kada je visoka profitabilnost kompanije u pitanju,akcionari mogu dobiti znaajan dio profita u obliku dodatne dividende. U drugimsluajevima dividenda se mijenja i isplauje u skladu sa dividendama obinih akcija.

- Preferencijalne akcije sa prilagodljivom stopom su one kod kojih se usklaivanjedividende vri u skladu sa promjenama kratkorone kamatne stope.

- Preferencijalne akcije sa obezbijeenim prihodom su hartije od vrijednosti saobiljeijima dugovnih i vlasnikih instrumenata, koje obezbjeuju fiksne dividende i

podlijeu porezu.

Derivatene HOV. Postoji nekoliko HOV koje preduzee emituje da bi finansiralo svojeposlovanje. Preduzea ponekad emituju garancije, koje su dugorona premija po osnovuemitovane akcije. Neke firme na primjer, daju svojim vlasnicima pravo da kupuju akcije u

kompaniji po unaprijed odreenim cenama u odreenom vremenskom periodu. Ove opcije suesto ponuene u kompletu. Firme takoe mogu pokuavati da prodaju jednu obinu akciju i

jednu garanciju, kao jednu celinu.

4. Dividenda, dividendna politika, oblici dividende i njena isplata

Kapital, uloen u preduzee donosi akcionaru prinos, ije su komponente kapitalna dobit i

dividenda. Kapitalna dobit predstavlja iznos koji akcionar dobijaprodajom akcije iznad njenenominalne vrednosti, odnosno cene po kojoj je akciju kupio.

6


7/13

Dividenda je periodini dohodak akcionara, koji on dobija iz profita preduzea na osnovuposedovanja akcija i moe se smatrati za prihod od izvrenog ulaganja.

Za upravljaku strukturu preduzea, odluka o isplati dividende predstavlja iznos izmeualociranja profita unutar preduzea, ili isplate akcionarima. Moglo bi se rei da je ovao

dluka i izbor izmeu kratkoronih i dugorornih interesa preduzea. Ako se profit rasporediu obliku zadrane dobiti, izvesno je da e to poveati razvojne mogunosti preduzea. Akose s druge strane, isplati dividenda, poveae se dohodak akcionara, ali e se smanjitiakumulacija preduzea. Stoga je izbor izmeu navedenih alternativa, odnosno formulisanjedividendne politike preduzea, veoma bitna odluka upravljake strukture preduzea.Dividendna politika posebno dobija na znaaju sa procesom razdvajanja svojine nadkapitalom i upravljanja preduzeem, i s njim povezanim tzv. agencijskim problemom,odnosno mogunou da upravljaka struktura preduzea ne zastupa interese akcionara u

poslovanju i razvoju firme.

S obzirom na vrstu akcija koju poseduje vlasnik i nain isplate koju ona omoguava,dividenda se moe posmatrati kaoprioritetna i redovna.

Prioritetna ili preferencijala se isplauje pre nego to se proglasi isplata redovne dividendeiz profita preduzea. Za razliku od redovne dividende, uslovi isplate i iznos preferencijalnedividende utvreni su ugovorom o kupovini prioritetnih akcija izmeu preduzea iakcionara, odnosno odlukom o izdvajanju ovog tipa akcija. Prioritetna dividenda seisplauje u fiksnom iznosu ili kao procentualan iznos nominalne vrednosti akcije, odnosnokao tano utvren iznos dividende po akciji.

Redovna dividenda predstavlja prinos na obine akcije. Ona se isplauje u formi gotovine,obino jedanput godinje, ukoliko preduzee ostvari profit i skuptina deklarie dividendu.Deklarisanje dividende znai donoenje odluke da se deo profita isplati u obliku dividende.Obina dividenda moe se isplatiti i izdavanjem novih akcija postojeim vlasnicima.Razlozi za to mogu biti sadrani u visokoj trinoj cijeni postojeih akcija preduzea, tovlasnicima omoguava da prodajom novih akcija realizuju kapitalnu dobit veu od iznosadividende po akciji. Drugi razlog moe biti tenja da se povea broj akcija na finansijskomtritu, radi stvaranja stabilnijih uslova za kotiranje akcija na berzi i elja da se stvoreni

profit na taj nain zadri, u cilju omoguavanja razvoja preduzea. Prilikom isplate

dividende emisijom novih akcija, postojei vlsanici dobijaju nove akcije srazmerno brojuobinih akcija koje poseduju, ime se izbjegava tzv. razvodnjavanje kapitala, odnosnorazvlaivanje akcionara koji ne koriste pravo pree kupovine.

Procedura isplate dividende u preduzeima razvijenih zemalja znaajne su ne samo zapoloaj akcionara, nego i za kretanje na tritu kapitala. Datum odreivanja dividende odstrane organa preduzea nije samo prost podatak o poslovanju preduzea, nego je indikatorza mogue ulaganje kapitala u preduzee, odnosno kupovinu njegovih akcija nasekundarnom tritu kapitala. Posle deklarisanja dividende, preduzee je obavezno dazatvori svoju akcionarsku knjigu za upise promjene vlasnitva nad akcijama, i tako omogui

izvesnost isplate dividende vlasnicim akcija do datuma zatvaranja akcionarskih knjiga.Meutim, dan zatvaranja akcionarske knjige nije poslednji dan do koga dividenda treba da

7


8/13

se isplati postojeim vlasnicima. Konvencijom uesnika na tritu kapitala, ustanovljava seda e dividenda biti isplaena onom vlasniku koji kupi akcije tri - etri dana pre zatvaranjaakcionarske knjige, kako bi se omoguilo saldiranje kupljenih akcija prema pravilima berze.Dan isplate dividende je datum kada preduzee odobri iznos dividende raunu vlasnika.

5. Plasman ( prodaja ) emisije

Emisija akcija i dugoronih obveznica imaju zajednika obiljeija koja omoguavajuidentifikaciju odreenih standardnih procedura. Specifinosti koje su karakteristine za

pojedine dugorone instrumente u meri u kojoj predstavljaju odstupanje od standardnihobrazaca, vezane su uglavnom za emisiju dugoronih dravnih obveznica. Emisija akcija

moe se plasirati irokom krugu investitora ili uim grupama, odnosno pojediniminvestitorima. Prema nainu plasmana, emisije se mogu posmatrati kroz tri osnovna oblika:javni plasman, privatni plasman, privilegovani plasman.

Javna prodaja emisije pretpostavlja plasman velikom broju investitora, u skladu sa posebnimugovorom koji registruje i kontrolie regulatorni organ. Sa stanovita pravnog kapaciteta,

berzanski posrednik ili banka e plasman emisije hartije od vrednosti komitenta vriti usvojstvu principa ili agenta, uz odgovarajue preuzimanje odgovornosti za uspjeh emisije,koji proizilazi iz jednog od ova dva oblika angaovanja. Kao principal, banka e otkupitiemisiju od izdavaoca i preuzeti finansijsku odgovornost za njenu prodaju ulagaima. Drugim

rijeima, ona e u ovom sluaju djelovati kao garant uspjenosti emisije.

Privatni plasman oznaava prodaju emisije ogranienom krugu institucionalnih investitora.Kod ovog tipa prodaje, banka djeluje samo kao agent izdavaoca i dobija ugovorenu proviziju.Prospekt nije sastavni deo ponude potencijalnim ulagaima, zato to se pretpostavlja da suinstitucionalni investitori dovoljno sofisticirani da mogu da ocijene rizike ulaganja i imajudovoljno kapitala da snose rizik plasmana. Umjesto prospekta, investitorima se dostavlja tzv.memorandum o emisiji, koji sadri esencijalne informacije o emisiji. Ovaj memorandum ne

podlee odobrenju regulatornih organa. Kod ovog naina prodaje, pretpostavlja se da ulaganema namjeru da prodaje kupljeni finansijski instrument u skoroj budunosti, ve ga zadrati

u svom portfelju. Ulaga daje banci potvrdu u kojoj konstatuje navedenu obavezu.

Privilegovani plasman emisije namijenjen je postojeim akcionarima koji, kod poveanjaakcijskog kapitala, kupovinom novih akcija odravaju srazmjerno uee u vlasnitvu

preduzea. Pravo postojeih akcionara na kupovinu akcija nove emisije, srazmjerno brojuakcija koje posjeduju pravo pree kupovine ugraeno je u osnovne akte preduzea i spreavaneregularno razvodnjavanje kapitala odnosno mogunost da upravljaka struktura preduzea,emitovanjem novih akcija, smanji vlsanike udijele postojeih akcionara. S obzirom da

proistie iz prava pree kupovine, privilegovani plasman se naziva i plasman po osnovupreeg prava.

8


9/13

Isplata dividende akcijama umjesto gotovim novcem, moe biti jedan od oblika plasmanaakcija koji, samo se po sebi razumije, poveava obim emitovanih akcija na tritu.Istovremeno ovaj nain emisija znai dodatnu rekapitalizaciju firme, ali uz ouvanje

proporcija vlasnitva. Jer akcije se distribuiraju vlasnicima srazmjerno broju akcija prethodnihemisija koje oni posjeduju. Ovaj oblik emisije zove se i kapitalizovana emisija, jer sedividenda transferie iz ranije ostvarene zadrane dobiti ili rezervi preduzea. Posle isplatedividende akcijama, vrijednost preduzea ostaje ista, ali e vlasnik imati vei broj akcija.Meutim, iznos dividende po jednoj akciji e se smanjiti.

Podjela akcija predstavlja operaciju kojom se sniava nominalna vrijednost akcija i na tajnain poveava broj emitovanih akcija.

Ukrupnjivanje i povlaenje akcija i obveznica, emitent moe da preduzme ovu operaciju, akosmatra da je cena akcije suvie niska i da su stoga transakcioni trokovi emisije visoki.Ukrupnjivanje akcija ne mijenja distribuciju vlasnitva preduzea. U praksi ukrupnjivanje jeobino praeno padom trine cene akcija, jer investitori smatraju da je emitent u finansijskimtekoama.

Otkup sopstvenih akcija preduzee vri u sluaju potrebe za realizacijom opcija vezanih zaakcije. Takoe, motiv otkupa je i akvizicija drugih firmi. Zamjena akcije moe se vriti i ako

preduzee ima suvie gotovine, a nedovoljno investicionih mogunosti.

Obveznice e biti povuene sa trita prije roka dospijea u dva sluaja: ako je to odlukom oizdavanju utvreno, i to u sluaju da trine kamatne stope opadnu i ako je predvienomehanizmom otkupa prema predvienoj dinamici i nainu. Otkup akcija i obveznica smanjuje

njihovu ponudu na tritu i utie na kretanje trinih cena, ali opcija povlaenja dovodi i dovee premije na rizik ulaganja u te finansijske instrumente.

6. Proces inicijalne javne ponude akcija

9


10/13

Proces promovisanja preduzea je zahtijevan rad od nekoliko mjeseci. Najvanije faze vidmona donjoj slici.

Proces zapoinje pripremom registracijske izjave koju treba popuniti za SEC.

- Registracijska izjava. Ova izjava obuhvata informacije o prirodi poslovanja kompanijeemitenta akcija, odnosno potpisnici izjave su zakonski obavezni da obezbijede da izjavao registraciji sari sve materijalne dokaze i informacije o preduzeu i HOV koje e seizdati javnosti. Kada bi se izostavila materijalna informacija, to bi znatno promijenilovrednost preduzea. Prilikom pripreme registracijske izjave za SEC emitent i njegovainvesticiona banka pripremaju i preliminarnu verziju prospekta za javnu ponudu koja senaziva preliminarni prospekt. On je slian registarskoj izjavi konanog prospekta koji e

se tampati nakon SEC registracije emisije. Nakon podnoenja izjave, SEC moe traitidodatne informacije ili promjene. Ovaj period se naziva vrijeme ekanja. Nakonzadovoljenja kriterijuma za uzjavu, SEC registruje emisiju. Tada emitent i njegovainvesticiona banka odreuju konanu cenu akcije i tampaju slubeni prospekt u kome seopisuje emisija i dostavljaju da svim potencijalnim kupcima emisije. Nakon izdavanja

prospekta akcije se mogu prodavati.

- Javna ponuda HOV se moe vriti samo po predhodno pribavljenom reenju oodobravanju prospekta za izdavanje HOV, koje donosi Komisija za HOV. Prospekt zaizdavanje HOV je pisani dokument koji sadri sve relevantne podatke koji investitoru

omoguavaju jasan i cjelovit uvid u objektivni ekonomski, pravni i finansijski poloajizdavaoca HOV, tj. njegove poslovne mogunosti, kao i prava i obaveze koji proizilazeiz HOV na koje se prospekt odnosi. Skraena verzija prospekta sadri: uvodni dio iosnovni dio prospekta. Svi podaci u prospektu moraju da budu istiniti i da odgovarajufinansijskom stanju i poslovanju preduzea, za ta je odgovoran izdavalac HOV. KadaKomisija utrvrdi da prospekt ima sva traena dokumenta poinje izdavanje HOV.

- Izdavanje HOVpoinje upuivanjem javnog poziva za upis i uplatu HOV, stavljanjemna uvid javnosti prospekta za distribuciju HOV. Javni poziv sadri podatke koje

potpisuje Komisija za HOV: datum otpoinjanja upisa i uplate i rok za upis i uplatu,

10


11/13

mesto na kome se mogu izvriti upis i uplata, i najvanije podatke o izdavaocu i HOVkoje e se distribuirati.

7. Determinante utvrivanja cijene akcija pri IPO

Vodei potpisiva garantor mora da odredi tzv. cenu ponude po kojoj e akcije biti ponuene.Cena koju su investitori voljni da plate po akciji je pod uticajem preovlaujueg trita iindustrijskog stanja dotine ekonomije. Prije nego izae u javnost, preduzee pokuava daformira cenu akcija koja e biti prihvaena odnosno plaena. Za vrijeme prezentacije, vodei

potpisiva reklamira kompaniju, da bi se u inicijalnoj ponudi stvorio interes institucionihinvestitora, a u vezi sa brojem akcija koje mogu biti zahtijevane po razliitim cenama ponude.

U nekim zemljama se za inicijalne javne ponude koristi metod aukcije i investitori plate togod oni ponude od cena za akcije. Najpre se uslovi prilagode glavnom ponuau, koji jepraen sledeim velikm ponuaem, itd. dok se sve akcije ne izdaju i realizuju. Emitent akcijamoe postaviti minimalnu cenu na kojoj se ponuda mora nalaziti za akcije koje bi bile izdate.Ovaj proces spreava garantora da namijeta cene ponude na nivo koji bi zadovoljiospecifine institucionalne investitore.

Transakcijski trokovi za kompanije - emtitente akcija su razliiti, ali su obno 7% odkreiranih novanih sredstava.

Uloga i napor garantora da obezbijede stabilnost cena. S obzirom na to da IPO pretpostavljaprimjenu visokostrunih i usko specijalizovanih znanja, neophodno je ostavriti bliu saradnjuemitenata i specijalizovanih investicionih institucija, investicionih banaka, odnosnoinvesticionih odjeljenja komercijalnih banaka. Banke i berzanski posrednici dobijaju funkcijekao to su: garancija uspjenog plasmana, konsalting usluge, marketing itd.

Berzanski posrednik ili banka vri plasman emisije HOV svog komitenta u svojstvu principalaili agenta, uz odgovarajue preuzimanje odgovornosti za uspjeh IPO. Kao pincipal banka eotkupiti emisiju od emitenta i preuzeti finansijsku odgovornost za sve ukupnu prodajuulagaima. Drugim rijeima ona e u ovom sluaju ispoljiti svoju ulogu kao garant

uspjenosti emisije. Ako garantor proda cijelu emisiju, banka e njenu protivvrijednostprenijeti emitentu, a ako ne proda cijelu emisiju, banka e zadrati neprodate HOV i nastaviti prodaju, ali e emitentu isplatiti punu vrijednost, odnosno ugovorenu cenu. Za uspjeanplasman banka e naplatiti vei iznos provizije nego kad emisiju plasira kao agent. Odnosizmeu emitenta i banke se regulie ugovorom koji predvia: vrstu odgovornosti banke,visinu provizije koju banka naplauje, nadoknadu optih trokova, klauzulu nekonkurencije -zajednika obaveza izdavaoca i banke da realizuju ugovorenu emisiju, uslove uzajamnoginformisanja, premije za plasman i uslove raskida ugovora. Neki ivestitori koji znaju zaneobino visoke inicijalne prinose u IPO, pokuavaju da kupe akcije po njihovoj ceni ponudei prodaju ih ubrzo posle toga. Ova strategija se odnosi na flipping. Investitori koji se angaujuu flipping nemaju namjeru da investiraju u preduzee za dui vremenski period. Jednostavno

11


12/13

su zainteresovani za kapitalizovanje poetnog profita, to se dogaa u mnogim inicijalnimjavnim ponudama.

12


13/13

13

2771-finansije-primarno-trziste-akcija-srb-13str (1)

Documents