245628486 tit livije istorija rima od osnivanja grada prva dekada

7/17/2019 245628486 Tit Livije Istorija Rima Od Osnivanja Grada Prva Dekada

http://slidepdf.com/reader/full/245628486-tit-livije-istorija-rima-od-osnivanja-grada-prva-dekada 1/431

Tit LivijeISTORIJ A RIMAOD OSNIVANJ A GRADAPrevod, predgovor i objašnjenjaMiroslava MirkovićPRVO PETOKNJ IŽJ ETI T LIVIJ E I NJ EGOVO DELOBiografijaTit Livije, pisac najobimnije danas poznate Rimske istorije kojaje obuhvatala vreme od početka rimske države do 9. godinepre n. e., j ednaj e od najmanje poznatih ličnosti među onimakoje su se bavile istoriografskim radom u antičkom svetu. Dvasu razloga za to: prvo, sam Tit Livije u svom delu ne daje nika-kve podatke o sebi; drugo, pošto nije učestvovao u političkomživotu, niti je obavljao bilo kakve civilne ili vojne funkcije, ostaoj e i javnosti nepoznat, pa i kod drugih pisaca ima veoma maloobaveštenja o njegovom životu. Kratka beleška o godini Livije-vog rođenja i smrti sačuvana je u Hronici Hijeronima, znameni-tog crkvenog pisca iz Stridona (²420. n. e.). Pod godinom 59.pre n. e. Hijeronim navodi rođenje dveju znamenitih ličnosti,govornika Mesale Korvina i istoričara Tita Livija: ¹Messala Cor-vinus orator nascitur et. T. Livius Patavinus scriptor historicus",

Livijevu smrt beleži pod godinom 17. n. e.: ¹Livius historiogra-phus Patavi moriturª (Livije istoriograf je umro u Pataviju). Semnadimka Patavinus kod Hijeronima, na Livijevo poreklo iz Pata-vija (današnja Padova) upućuju i podaci, manje-više indirektni,kod drugih pisaca: ističe se Patavinitas u njegovom delu, podčime se može podrazumevati jezička osobenost njegove Istorije,a možda, kako misli Ronald Sajm, njegov moralni stav na kojije uticala sredina iz koje j e potekao; jedan pisac iz Patavija kažeza Livija ¹Livius noster" (naš Livije); najzad, u njegovom deluj e veći broj podataka o Padovi i severnoj Italiji koji ukazujuna to da ih je dobro poznavao; ovo poslednje je upadljivo kod7pisca čija geografska znanja nisu bila velika. Livija pominju i

neki pisci, kratko ocenjujući književnu vrednost njegovog dela(Kvintilijan, Plinije, Marcijal), ili ističući, u malo reči, njegovprincipijelni stav prema čoveku na vlasti, Avgustu (Tacit). Glavnipodatak koji j e u osnovi svih rekonstrukcija njegovog životnogputa danas - rekonstrukcije koja j e u okolnostima i opštoj si-tuaciji u rimskoj državi oko sredine I veka pre n. e. i mogućnai vrlo verovatna - ostaje ono što navodi Hijeronim. Pri tome,ako se godina rođenja i smrti i pomeri na nekoliko godina una-zad, kako to čini Sajm, računajući sa 60. pre n. e. i 8. naše ere,ipak ostaje činjenica da j e on pisac Avgustove epohe i da jebio očevidac uspostavljanja principata, novog političkog oblikakoji će zameniti republiku u Rimu. To je okolnost koja će piscedovesti u određen odnos prema prvom čoveku u državi, prin-

cepsu Avgustu. Važnost svakako ima i Livijevo poreklo iz jednoggrada na severu Italije, daleko od Rima. Okolnost da je Livijeproveo mladost i, kako se danas veruje, stekao celokupno obra-zovanje u Pataviju, bila je značajna i za njegovo delo i za poli-tičke poglede.Patavij j e bio bogat ravničarski grad, opulentissima urbs, uTranspađanskoj Galiji, kojaje relativno kasno uključena u rim-sku državu. Njeno stanovništvo je steklo rimska građanska pravatek 49. pre n. e. Grad se nalazio u oblasti Veneta u kojoj su semešali keltski i drugi etnički elementi. Livije u prvom poglavlju



I knjige svoje Istorije govori i o doseljavanju paflagonskih Enetau severnu Italiju posle pada Troje. Padova je u Livijevo vremesmatrana za sredinu strogih moralnih načela i prorepublikan-skog stava. Pretpostavlja se da je pisac velike Rimske istorije tu ste-kao prvo obrazovanje i daje potom, pod nadzorom gramatika,čitao dela grčkih i rimskih pisaca i vežbao stil. Dalje školovanjeu Rimu, što j e bilo uobičajeno za mlade ljude iz provincije kojisu težili višem obrazovanju, Livije j e propustio. Smatra se da suto sprečile političke okolnosti; Cezar je ubijen u vreme kada jeLivije imao oko 16 godina, dakle bio u uzrastu kad se odlazilou Rim na usavršavanje kod nekog dobrog retora. Cezarovomubistvu sledio j e građanski rat koji će se uskoro premestiti usevernu Italiju, kod Mutine (današnja Modena), gde se utvrdioDecim Brut, odbijajući da provinciju preda Antoniju, Cezaro-vom prijatelju. Patavij se pominje u ovim događajima: kada je8Senat 43. pre n. e. proglasio Antonija za državnog neprijatelja(hostispublicus) i protiv njega uputio i konzule s vojskom i mla-dog Oktavijana, budućeg Avgusta, gradje odbio da primi An-tonijeve poslanike, bilo zato što j e želeo da sačuva neutralnostu građanskom ratu, bilo zato što nije hteo da pomogne čovekukoji se borio za ličnu vlast.Građanski rat u sledećoj fazi, kada su se Oktavijan i An-tonije, pomireni kod Mutine, zajedno borili protiv Cezaro-

vih ubica u Grčkoj, sprečio je, kako se pretpostavlja, Livijevodlazak u Atinu ili na Rodos da bi se tamo, kao i drugi kojisu se spremali za poziv pisca, usavršavao u besedništvu i filo-zofiji. Ratje učinio nesigurnim pomorske puteve, pa je svakoputovanje van Italije bilo opasno. Moglo bi se, dakle, zaklju-čiti, da se Tit Livije obrazovao i formirao kao ličnost u svomrodnom Pataviju, paj e i pretpostavka da j e tu prihvatio mo-ralne poglede i politička ubeđenja u kojima j e propompejev-ski stav bio naglašen, verovatna i ubedljiva. Međutim, obra-zovanje stečeno van velikih kulturnih centara, Rima, Atine iliRodosa, imalo j e nedostataka i oni se primećuju u Livijevomdelu. Livije nije imao ni političkih ni vojničkih iskustava, štos jedne strane u izvesnoj meri doprinosi nepristrasnosti njego-

vog dela, dok s druge čini opise bitaka i vojnih stvari bledima,a prikaze funkcionisanja državnog aparata u nekim slučaje-vima nepreciznim.Misli se daj e Livije prešao u Rim po okončanju građan-skih ratova, posle Oktavijanove pobede u bici kod Akcija, 31.pre n. e. Tada je mogao imati oko 30 godina. Građanski rat jeočigledno uticao na tok njegovog života u mladosti i na njego-vo obrazovanje. Međutim, kako u njemu nije učestvovao, on jemogao više od pesnika Meceninog kruga da zadrži nezavisnostu odnosu na prvog čoveka u državi. Livije nije imao razlogada bude u opoziciji prema pobedniku u građanskim ratovimaOktavijanu, kao što je to bio slučaj sa njegovim savremenikomistoričarom Azinijem Polionom, niti j e morao svojim istorio-

grafskim radom vraćati dug Avgustu za njegovo praštanje, kaopesnici te epohe. I pak kao istoričar nije ostao po strani, nitiravnodušan prema Avgustinovim nastojanjima na obnovi, presvega moralnoj, posle građanskih ratova, pa ni njegovo delo nijelišeno ideološke usmerenosti.9Livije i AvgustStav prema Avgustu koji je posle građanskih ratova uspostaviomir, ali i vlast jednog čoveka u rimskoj državi, ostaje ključno pi-tanje pri proučavanju Livija kao istoričara. U modernoj nauci



se različito gleda na to: jedni smatraju daje Livije zadržao ne-zavisnost u odnosu na vladajućeg princepsa; za druge, Livije namnogim mestima svoje Istorije prikriveno slavi Avgusta i njegovuvlast. Mišljenje o politički nezavisnom Livijevom stavu počivana znamenitoj rečenici kodTacita (Anali, IV, 34). Onaje deoodbrane Kremucija Korda, istoričara iz Tiberijevog vremena,optuženog da je u svom istorijskom delu visoko cenio Cezaroveubice, Markajunija Bruta i Gaja Kasija i da ih je nazvao ¹posled-njim Rimljanimaª. Braneći se od te optužbe, Kremucije Kord seu svom govoru poziva na čuveni primer iz nedavne prošlosti: TitLivije, slavan po svojoj rečitosti (eloquentia) i pouzdanosti (jides),uzdigao j e Gneja Pompeja, političkog protivnika Avgustovogadoptivnog oca Cezara, takvim pohvalama da ga j e Avgust na-zivao svojim pompejevcem (pompeianus), a da to nije smetalonjihovom prijateljstvu. Dakle, kao pisac zadržao j e pravo da za-uzima stav prema ljudima i događajima u prošlosd nezavisno odtrenutne polidke. Oni pak koji smatraju daje Livije stavio svojistoriografski rad u službu novog režima i političke propagan-de Avgusta i njegovog političkog programa nalaze u Livijevomdelu direktne ili indirektne potvrde za to: u prikazivanju likovaranih rimskih kraljeva, onih koji su utemeljili rimsku državui religiju i doneli zakone, pisac bi prikriveno prikazivao Avgusto-ve vrline; te vrline i veličina otkrivaju se i u opisu velikih juna-ka rane rimske istorije, kao na primer Kamila, pobednika nad

Vejima i spasioca Rima od Gala; laskanje princepsu se otkrivai na drugim mesdma, svuda gde se spominje Avgust, pa i samatitula Augustus.Svi podaci iz Livijevog dela koji se navode kao potvrda mi-šljenja da j e Livijeva Istorija bila pre svega propaganda novogrežima, sigurno ne zaslužuju pažnju. Mnogi su u stvari samoobaveštenja koja nemaju ni ton laskanja ni osude. Dva međunjima su međutim - na njih j e skrenuo pažnju Volš u svojoj'ªknjizi o Liviju - oni koji dozvoljavaju da se nasluti Livijev stavprema Avgustu, ali ne kao princepsu uopšte nego kao političaru10koji j e uspostavio mir i nastojao da obnovi rimsku religiju kaoosnovu rimskog morala. Prvije podatak u I knjizi (19, 3), rečje

o zatvaranju J anusovog hrama, simboličkoj radnji kojaje zna-čila daje u rimskoj državi nastupio period mira: prvi je, premaLiviju, to učinio rimski kralj Numa Pompilije, drugi put se todesilo posle Drugog punskog rata; ali i Livijeva generacija jevidela zatvaranje J anusovog hrama nakon pobede Avgusta Ce-zara u borbi kod Akcija, kadaje uspostavljen mir na kopnu i namoru. Kao očigledno, ovde se nameće poređenje Avgusta sa le-gendarnim kraljem koji je organizovao rimsku religiju. I nemasumnje daje delo ostvarenog mira u rimskoj državi ono što jeAvgusta svrstalo u red ličnosti u kome je i Numa. Za ovoga Livijekaže da je nastojao da ljude u ranoj rimskoj državi kultiviše i daih tako odvikne od oružja. Drugi podatak iz koga se vidi kakoj e Livije visoko cenio Avgustajeste mesto iz IV knjige (20, 7).

U diskusiji o zvanju koje j e imao izvesni Kornelije Kos, koji jeprvi posvetio spolia opima (oružje skinuto sa slavnog neprijateljakoji je pobeđen i ubijen) J upiteru Feretriju, Livije neočekivanodaje prednost Avgustovom svedočanstvu nad podacima koje jenašao kod starijih pisaca. Kod nekih pisaca se, naime, KornelijeKos pojavljuje kao konzul, a kod drugih kao vojni tribun. Livijeje spreman da ga prihvati kao konzula zato što je Avgust kad jeobnavljao hram J upitera Feretrija video Kosov štit i tu pročitaoCossus consul. Pitanje da li j e Avgust u ovom slučaju bio pouzdansvedok- ima modernih istraživača koji smatraju daje on to upo-



trebio kao argument da bi odbio spolia opima Liciniju Krasu 27.pre n. e. pod izgovorom da ovaj nije bio konzul - nema u ovomslučaju bitnu važnost. Važnija ocl toga jeste sama činjenica damu Livije bezrezervno daje prednost, i to ne samo stoga što jebio neposredan svedok nego i zato što j e obnovio stari hram itime doprineo obnovi starinske rimske religije i morala rimskogdruštva. Kao savremenik obnove hrama, Livije je verovatno isam mogao proveriti ovaj podatak, ali on to nije učinio svakakozato da svoje svedočanstvo ne bi doveo u istu ravan sa onim kojepotiče od prvog čoveka u državi.Ne može se poreći da oba ova podatka, Avgustovo svedo-čanstvo o zvanju koje j e imao legendarni junak Kornelije Kos iprećutno poređenje sa Numom, sadrže laskave tonove za prin-cepsa. Ima i drugih u kojima bi se moglo naslutiti da Livije savione vrline koje su istaknute u prvi plan u Avgustovom programuobnove, pre svega u sferi morala. Cinjenica da je Livije na višemesta odavao priznanje Avgustu zbog uspostavljenog mira iliobnavljanja starinske religije mogla bi se tumačiti i kao njegovpokušaj da svojim delom doprinese propagiranju tih ideja. Tipodaci su, međutim, pre svega svedočanstvo o Livijevom odnosuprema ličnosti Avgusta. Livije je bez sumnje bio blizak princepsu- što dokazuje Tacitov podatak o prijateljstvu princepsa i piscaÐi dvoru, kako se može zaključiti po vesdrna kod Svetonija da seKlaudije, Livijin unuk i budući car, kao mladić odlučio da piše

istoriju na Livijev podstrek. Dokle j e išlo to prijateljstvo kadaj e u pitanju objektivnost Livija kao istoričara, teško j e danasprosuditi iz dva razloga: prvo, delovi njegove Istorije u kojimajeopisivao svoje vreme, građanske ratove i Avgustov dolazak navlast nisu sačuvani; izgubljene su i knjige u kojima je bila reč oGneju Pompeju i Cezaru, ono dakle što j e Liviju doneo nazivpompejevca; drugo, javnost njegovog vremena nije očekivala odLivija ni hladnu objektivnost ni potpuno nezavisan stav.Ako Livije i hvali Avgusta, on to čini i manje upadljivo imanje direktno od slavnih pesnika svoga vremena, Vergilijai Horacija. U spevu Enejida, započetom 29. pre n. e., samo ne-koliko godina pre nego što će se pojaviti prve knjige LivijeveIstorije, Vergilije slavi sudbinom predodređenu veličinu Rima,

ali i Avgusta i gens Iuilia kome j e ovaj pripadao. Pesnik to činidirektno, kao na primer u Enejidi (VI, 788 i dalje):A sad ovamo oči okreni i pogledaj ovajNarod - Rimljane tvoje; gle Cezara i sveg potomstvaJulova, koje će uspet do nebeske osi se velje.To tije onaj, koji obrečen čestoje tebiCezar Avgust, sin Božanskoga; zlatno će dobaLatinskim on dati poljanama, kojima nekadSatum vladaše bog.(Prevod T. Maretić)U Pesmama opoljoprivredi koje su nastalejoš 36-29. pre n. e.,Verglije već slavi povratak miru i poljoprivredi, pa time propagi-ra osnovne ideje Avgustovog političkog programa. Horacije se u

Pismima iz razdoblja 20-8. pre n. e. obraća neposredno i Avgustu12i svom zaštitniku Meceni, otvoreno priznajući svoj dug koji trebada oduži stvaralaštvom. Taj dug i nije bio mali: Avgust na vlasti,koji j e znao za političko praštanje, zaboravio je Horaciju dajekao oficir u Brutovoj vojsci učestvovao u bici kod Filipa 42. pren. e. protiv Oktavijana, i na strani kojaje izgubila. Njemu je, kaoi Vergiliju, bio omogućen udoban i bezbrižan život u kome susve snage angažovane u stvaralaštvu.U Livijevoj biografiji, oskudnoj kakvajeste, ne nalazi se ob-



jašnjenje za njegovo prijateljstvo i stav prema Avgustu. Ono štoje sigurno to je da nije učestvovao u građanskom ratu, pa ga niopraštanje političkih ,,grehovaª nije moglo obavezivati; kolikose zna, nije bio ni među onima za koje se Mecena pobrinuoda budu oslobođeni svih materijalnih briga kako bi se mogliposvetiti književnom stvaralaštvu. Ako je zahvalnost inspirisalanjegov stav prema Avgustu, razlog za to bi se mogao potražiti uokolnosti daje Livije, stigavši u Rim iz provincije Padove, našaopodršku na dvoru i kod princepsa. Van svake j e sumnje dajeona bila u Rimu potrebna. Za uspeh u javnom životu, kao i upolitici, bilo je potrebno da neko pripada senatorskom staležu,ili da ima zaštitu moćnog gensa. Istoriju su u Rimu uvek pisalisenatori; to je bio zadatak onih koji su učestvovali u ratovima ipolitici. Livije nije pripadao tom sloju. Ostaje pretpostavka dajeimao moćnog zaštitnika, a to je pre svih mogao biti Avgust. Kaoi pesnik Vergilije, koji j e takođe poticao iz malog mesta Andesu blizini Mantove, sa severa Italije, Livije je mogao preko Me-cene upoznati princepsa. Kao što je Vergilije dolasku Eneje uItaliju posvetio čitav spev Enejidu, i Livije o tome govori u prvimredovima svoje Istorije.Stavom, delom i tematikom blizak pesnicima svoga doba,Livije se bitno razlikovao od svog savremenika istoričara AzinijaPoliona. Ovaj pripadnik senatorskog staleža i aristokrata, neka-dašnji Cezarov prijatelj i učesnik u građanskom ratu, dugo će

držati stranu Oktavijanovog protivnika Antonija. No ni kad jeprijateljstvo sa Antonijem prestalo, ni kasnije kad je Oktavijan,budući Avgust, odneo konačnu pobedu u građanskom ratu,Azinije Polion nije promenio svoj politički stav: ostao je u opo-ziciji i, kako se danas misli, nezavisan, čitajući u krugu svojihprijatelja Istoriju Rima u tragičnim decenijama 60-42. pre n. e.Pisao j u j e u stilu ranijih rimskih istoričara, posle povlačenja13iz politike. Pisanje mu je, kako j e bilo uobičajeno u istoriografijiRimske republike, pružalo priliku da brani svoj stav, svoja uvere-nja, svoje držanje u građanskim ratovima. Bio je već isuviše starda bi se približio Avgustu, a dovoljno nezavisan od njega da bislavio novu politiku.

Ako bi se sumiralo ono što se zna o Livijevom političkomstavu, moglo bi se reći da j e veći broj podataka koji ukazuju nanjegovo držanje prema vladajućem princepsu nego onih koji biotkrivali njegova politička uverenja uopšte. Ima, ipak, razlogada se veruje kako je on bio pristalica Rimske republike u kojojsu kažnjavane oholost i osionost aristokratije (pad i suđenjedecemviru Apiju Klaudiju, na primer), i u kojoj se borilo pro-tiv prazne demagogije plebejskih vođa (npr. narodnih tribunakoji su se borili za vlast). Međutim, Livije nije za okamenjenioblik republike; on brani promene i ističe njihovu neophodnost(IV, 4). Takvim principijelnim stavom mogaoje braniti i uvođe-nje principata pod Avgustom.Cilj dela

Moć i snaga rimske države u prošlosti počivale bi na njenim vr-linama: hrabrosti (virtus), skromnosti (modestia), religioznosti(pietas), pouzdanosti (fides), slozi (concordia) postignutoj uprkosborbi staleža, blagosti (clementia) i prema pobeđenom nepri-jatelju i redu (disciplina). Kada su one oslabile ili nestale, rim-ska država j e počela postepeno opadati, a u Livijevo vreme jeveć krenula u sunovrat. U predgovoru svom delu - onde gdeobrazlaže i svoje namere i svoj cilj - Livije ističe da primerimaiz prošlosti želi da utiče na buduće generacije i time doprine-se da rimsko društvo moralno ozdravi, jer, kako ističe, već se



stiglo dotle ,,da nismo kadri da podnosimo ni svoje mane nida tražimo lek za njihª (¹donec ad haec tempora quibus necvitia nostra nec remedia pati possumu perventum estª). Livijejasno formuliše svoj cilj; spas je u tome da se upoznaju prime-ri zdravih i plodonosnih stvari kojima treba težiti, a isto tako ionih koje, sramne po pobudama i rezultatu, treba izbegavati.U tom Livijevom didaktičkom programujasno se čuje patriotskanota: ili ga ljubav prema započetom poslu vara, ili stvarno nije14nikad postojala država ni veća ni zdravija, niti bogatija dobrimprimerima nego što je rimska, niti su u neku državu tako sporoprodirale gramzivost i težnja ka bogatstvu, a skromnost i štedlji-vost nigde tako dugo nisu ostale čast kao u rimskom društvu.Ukratko, dakle, Livije želi da izloži rimsku istoriju kao primerbudućim pokolenjima, da prikaže rimsku virtus (vrlinu) kojuFerero naziva sintezom moralne i političke delatnosti.Ovaj Livijev ,,Predgovorª o opadanju rimskih vrlina i zlukoje iz toga nastaje za rimsku državu rnogao je imati za uzor Sa-lustijev ,,Uvodª u Katilininoj zaveri. I ovaj istoričar naglašava da jemoralnom opadanju rimskog društva u velikoj meri doprinelaželja za bogatstvom i luksuzom. Međutim, sličnost ide samo doove tačke. Dok Salustije jedino objašnjava razloge za opadanjei na tome se zaustavlja, Livije vidi i put ka ozdravljenju, i to uugledanju na one koji su vrlinom, skromnošću, junaštvom, ver-

nošću i državi i saveznicima doprineli rimskoj veličini i slavi.On piše svoju ogromnu Istoriju da bi istakao primere onih kojisu stvorili rimsku državu i doprineli svojim delima da postanenajmoćnija na svetu.U uvodnim izlaganjima, Salustije i Livije se dodiruju još ujednoj tački: u istoriografskom radu traže odmor od zala kojimaje svedok njihovo vreme, Livije od građanskih ratova u kojimastradaju već dva pokolenja, Salustije od politike u kojoj korup-cija i zavist stoje na putu vrlini i časti, politike u kojoj j e i samaktivno učestvovao.Nastanak Livijeve I storije i njeni izvoriTit Livije j e započeo pisanje svoje Istorije Rima oko 29. godi-ne pre n. e. Ona počinje pričom o dolasku Eneje u Italiju po-

sle dugih lutanja Sredozemljem po padu Troje, a završava se9. godinom pre n. e. Poslednji opisani događaj u Livijevomdelu - smrt Avgustovog posinka i Livijinog sina Druza - nijedogađaj koji bi istoričar mogao uzeti kao kraj jedne epohe isvog izlaganja, pa je mogućno da je Livije imao nameru da idedalje u opisivanju rimske prošlosti. Tako ni mišljenje mnogihdanašnjih naučnika da j e ¹Liviju smrt otrgla pero iz rukeª nijeneosnovano. Ogromno delo u 142 knjige Livijeje sam grupisao15u celine, barem kad su u pitanju događaji obuhvaćeni u prvih40 knjiga: knjige I-V sadrže rimsku istoriju od početaka do gal-ske najezde, zauzimanja i oslobađanja Rima (387. pre n. e.); uknjigama VI-XV opisani su događaji do Prvog punskog rata; sa

knjigom XVI proširuje se izlaganje i na ratove van Italije, sa Kar-taginom i helenističkim monarhijama; u XVI-XXX prikazanasu dva punska rata (264-201. pre n. e.); u XXXI-XL izloženisu događaji do kraja makedonske kraljevine (168. pre n. e.).U daljem rasporedu materijala ne uočavaju se granice pojedi-nih većih celina ni po pentadama (grupe od pet knjiga) ni upojedinim knjigama. Podela na dekade (grupa od deset knjiga)izvršenaje već u najstarijim srednjovekovnim prepisima (codi-ces), preko kojih namje Livijevo delo i sačuvano.Od ovog ogromnog istorijskog dela, za čije j e pisanje bio



potreban ljudski vek - Livije ga j e započeo sa svojih tridesetakgodina i pisao ga do pred smrt - danas je sačuvano 35 knjiga:prva, treća, četvrta i polovina pete dekade, uz to i veći brojfragmenata i citata kod drugih pisaca. Sadržaj svih knjiga sem136. i 137. poznatje na osnovu tzv. perioha ili epitoma, kratkihsadržaja koji su nastali i bili korišćeni još u antičko doba. Izvodiiz nekih knjiga sačuvani su i na jednom papirusu (P. Oxyrhyn-chus, 668, recto) i u malom delu J ulija Obsekvensa o čudesima.Livije nije kao Tukidid, Polibije ili Tacit pisao o događaji-ma svog vremena, dakle nije opisivao ono što je imao pred so-bom, gde bi nedostatak izvora mogao nadoknaditi sopstvenimiskustvom ili svedočenjem očevidaca. Predmet njegove Istorijej e daleka prošlost, ona koju j e pisac mogao samo u svom duhurekonstruisati, i to na osnovu podataka, pa i objašnjenja za zbi-vanja koje je našao u starijih istoričara.Pitanje Livijevih izvora je komplikovano i teško, pa u mo-dernoj nauci ima već svoju dugu istoriju kojoj su temelje postavi-la istraživanja Hajnriha Nisena, Alfreda Kloca, Gaetana de Sank-tisa i drugih. Osnovna teškoća j e u tome što j e Livije za ranurimsku istoriju koristio dela koja nisu sačuvana; pisce čija delasu dospela i do nas Livije je koristio uglavnom u knjigama kojesu danas izgubljene. Direktno upoređivanjeje mogućno jedinou nekim poglavljima prve dekade u opisu događaja koji su po-znati i na osnovu manjih fragmenata, sačuvanih iz starijih isto-

riografskih dela, i u prikazu ratova iz II veka pre n. e. u trećoj16dekadi, o kojima postoje paralelni prikazi kod Polibija. Zaključcio Livijevom istoriografskom postupku pri preuzimanju poda-taka od starijih rimskih pisaca počivaju na pretpostavkama okarakteru i sadržaju dela njegovih prethodnika. Stoga nije ne-korisno skrenuti pažnju na važne pravce i pisce pre Livija i naneke karakteristike istorijskih dela.Kao bitne karakteristike rimske istoriografije moglo bi seistaći sledeće: istoriju u Rimu do Tita Livija i kasnije, sve do Ami-jana Marcelina i Sirnaha, pišu vojskovođe i političari; istoriogra-fija se nije razvila iz rimskih početaka, zvaničnih lista godišnjihmagistrata i kratkih zapisa sveštenika o onome što se u toku go-

dine dogodilo celoj zajednici (ratovi, poplave, nerodne godine,epidemije, religijska znamenja), nego je podstrek došao iz hele-nisdčke istoriografije. Opisujući događaje u prošlosd, prvi rimskiistoričari uzimaju teme iz domaće tradicije koja je negovana uznamenitim rodovima; tu je istorija činila deo svakodnevnog ži-vota: u predvoijima kuća stajala su poprsja znamenitih predaka(imagines), sa natpisima (tituli) koji su nabrajali funkcije i slavnadela pokojnika. Istoriografija se u Rimu razvila relativno kasno- pre druge polovine III veka pre n. e. ne zna se ni zajedno imeu ovoj oblasti - pritom, prva dela su pisana na grčkom jeziku,bilo stoga što je latinski bio još nerazvijen da bi poslužio kao jezikistoriografije, bilo zato što su prvi istoričari imali na umu prven-stveno grčku publiku. Grčki se zadržao u rimskoj istoriografiji

sve do Katonovih Nastanaka gradova (Origines), a grčki uticaj jeostao i u istorijskim delima koja su pisana na latinskom.Prvi rimski istoričar Fabije Piktor, iz čuvenog roda Fabija,koji j e gotovo ceo izginuo u borbi kod Kremere kadje taj rodna sebe preuzeo zadatak da sam odbrani rimsku državu, bioj e poznat i kao vojskovođa u ratu protiv Hanibala i kao rimskiposlanik u Delfima. On j e Grcima na njihovom jeziku ispričaolegendu o Romulu i Remu i osnivanju Rima - priču u koju Livi-jev savremenik Dionisije iz Halikarnasa unosi mnoge korekcije.Pouzdanijije bio u prikazivanju svog vremena, tako da i zname-



nid istoričar Polibije preuzima iz njegovog dela govore nekihpoznatih ličnosti. Livije ga često pominje.Fabiju Piktoru slede drugi istoričari (Cincije Aliment i dru-gi) koji su pisali na grčkom; poznad su pod zajedničkim imenomstariji analisti. Prvo istorijsko delo na latinskom bili su Katonovi17Nastanci gradova. Vojskovođa i državnik Marko Porcije Katon Cen-zorije (236-149 pre n. e.) više se ne obraća grčkom svetu svojimdelom nego rimskom i italskom narodu. Boreći se protiv grčkoguticaja i u drugim sferama života iznosio je u svom delu prime-re zdravih običaja. Kao istoriograf, on je već pre Livija slavio nesamo poznate vojskovođe nego i anonimnog rimskog vojnika.Druga značajna pojava u II veku pre n. e. jeste i Polibijevoistorijsko delo. Grk iz Megalepolja, strateg Ahejskog saveza inajzad rimski talac posle 169. pre n. e., Polibije je u Rimu napi-sao univerzalnu istoriju u kojoj j e objasnio uspon Rima: nastaoiz neznatnih početaka, Rim je zahvaljujući uravnoteženom dr-žavnom uređenju za relativno kratko vreme zagospodario Me-diteranom. Polibije j e istoričar visokog ranga; njegova istorijapočiva na poznavanju rata i politike i na iskustvu državnika, paj e i namenjena državnicima da ih pouči u njihovom poslu. Nje-govo delo su koristili potonji istoričari, pa i Livije, ali je njegovaistorijska misao malo uticala na razvoj rimske istoriografije.Posle Katona, latinski postaje jezik rimske istoriografije.

Poznat je veliki broj imena tzv. pozne analistike: Kalpurnije Pi-zon, Valerije Ancija, Licinije Macer, Klaudije Kvadrigarije ElijeRuberon, Kornelije Sizena, Kasija Hemina, Celije Anipatar idrugi. K alpurnije Pizon, konzul 133. pre n. e., opisivao j e usvom istorijskom delu podvige znamenitih vojskovođa, počevšisa Romulom, sa očitim didaktičkim ciljem - sačuvani fragmentiotkrivaju njegovu sklonost ka anegdotama, često ispunjenim ba-nalnim pojedinostima koje bi trebalo da olakšaju učenje istorije.Licinije Macer, poznati bezobzirni političar popularske struje uRimu Suline i post-Suline epohe, ispunio je ranu rimsku istoriju,kako se danas primećuje, borcima za plebejska prava Licinijima.Valerije Ancija, poznati optimat toga vremena, to isto čini kadsu u pitanju državnici iz roda Valerija. Livije koristi i jednog i

drugog, pa se pretpostavlja da j e od prvog preuzeo i pogledepopulara, a od drugog stav otpimata u prikazu nekih događa-j a iz unutrašnje istorije Rima. Cesto citira i Kalpurnija Pizonai Klaudija Kvadrigarija.Salustije i Cezar, dva pisca s kraja Republike, umnogome serazlikuju od svojih prethodnika, premda su obojica pisala kaopolitičari ili bivši političari. Salustije je rimsku prošlost posmatraokao celinu koja ima svoju sudbinu; ¹rimska bolestª j e opadanje18morala, izazvano težnjom za bogaćenjem i luksuzom. Kao pri-mere koji to ilustruju bira J ugurtin rat i Katilininu zaveru. Ceza-rovi Comentarii (zapisi) o galskom i građanskom ratu sfjadaju uonu istoriografsko-literarnu vrstu kojoj je cilj da objasni, a često

i da odbrani političku delatnost autora.Istraživanja Livijevih izvora, zasnovana na podrobnoj ana-lizi pojedinih poglavlja, pojedinih podataka i izraza, imala suviše uspeha kad su u pitanju delovi Istorije nego celine. I pak jedanas opšteprihvaćeno sledeće: Livije je u prvoj dekadi koristiopre svega dela poznih analista. Premda kao autoritet u nekimspornim slučajevima citira Fabija Piktora, ipak izgleda da ganije koristio direktno, nego preko na latinskom pisanih istorijapozne analistike. Posredno korišćenje podataka mogućno j e ikad su u pitanju drugi stariji pisci. Za ekskurs o Galima u sever-



noj Italiji, Livije j e u V knjizi, kako se veruje, preuzeo podatkeod dva pisca iz I veka pre n. e. - Kornelija Nepota, koji je i sampoticao iz Transpadanske Galije, i Grka Timagena.Pretpostavlja se da epski ton, vidljiv i prepoznatljiv u prvojdekadi, i prilagođavanje teksta na nekim mestima, pa i u prvojrečenici dela, heksametarskoj formi i daktilskom ritmu ukazujena korišćenje pesničkih dela, pre svih Enijevog epa Anali. Livijejebez sumnje mogao koristiti delo znatno starijeg Enija (239-169.pre n. e.); međutim, treba dozvoliti sa Volšom i mogućnost dasu epske tendencije u Livijevom stilu bile posledica obrazovanjai učenja pesničkih dela napamet; mogućno je daje koristio i isto-rijska dela koja su počivala na podacima iz pesničkog stvaralaštva.U trećoj dekadi, u kojoj su opisani rimski ratovi van Italije,sa Kartaginom u severnoj Africi, sa Makedonijom i Grčkom naistoku, Livije je, po opštem uverenju danas, koristio kao izvor Po-libijevu Istoriju, a uz to i Celija Antipatra, Valerija Anciju i KlaudijaKvadrigarija. Celije j e opet i sam koristio Polibija, a uz to i FabijaPiktora od rimskih pisaca. Za ratove u Spaniji, Livijeje preuzimaopodatke i od Katona, za kojeg na jednom mestu kaže da se Ka-ton nije ustezao da istakne svoje zasluge u ratu. Analiza Livijevogstila, pa i rečnika, u knjigama XXI-XXX dovodi do zaključka daje Polibije bio Liviju osnovni izvor za događaje na helenističkomistoku, kako za ratove tako i za diplomatske misije i ratove u se-vernoj Africi; podatke za događaje u zapadnom Mediteranu i u

samom Rimu mogaoje naći kod latinskih pisaca pozne analistike.19Polibije j e ostao Livijev izvor i za događaje četvrte dekade,verovatno i posle XLV knjige, sve do pada Kartagine 146. pren. e. U izgubljenim knjigama korišćen je verovatno i Polibijevnastavljač Posejdonije; za Sulino vreme i događaje osamdese-tih godina Livije je mogao naći podatke u Sulinim memoarimai kod Sizene; Cezarovi Komentari o galskim ratovima pružali sumnogostruka obaveštenja o ratovima, geografiji i etnologiji, paih je Livije po svoj prilici odatle preuzeo.Dokumentarni materijal Livije je koristio posredno, prekoistorijskih dela, a ne u originalu, mada je to mogao učiniti: An-nales maximi koji su postojali u njegovo vreme kao zbirka zapisa

sveštenika o glavnim događajima u toku godine pružali su oba-veštenja o izboru magistrata, ratnim pohodima, dolasku stranihposlanika, a pre svega o događajima u sferi religije; isto tako supostojali i Libri lintei (Platnene knjige) i druge liste magistrata,čuvane u hrarnu J unone Monete. Pošto Livije nije istraživaorimsku istoriju, nego j e u njoj tražio primere junaštva i vrline,on je prihvatao podatke onako kako su ih drugi pisci prenosili.Religija, filozofija i ideologija u Livijevom deluLivije je poslednji n ovom nizu republikanskih pisaca istorijekoji je svojim delom obuhvatio rimsku istoriju kao celinu. Tacelinaje trebalo da odgovori osnovnim načelima istorijskog pri-kazivanja, a isto tako da zadovolji i određene literarne zahteve.U istorijskom prikazivanju, Ciceron ( 0 govorniku, II, 62)

na prvom mestu ističe istinitost (veritas). Svestan teškoće da seona utvrdi kad j e u pitanju daleka prošlost, Livije svoje naporeusmerava ka tome da verno prenese ono što j e našao u izvori-ma. Stoga kasniji pisci ističu pouzdanost (fides) njegovog dela.Već u ,,Predgovoruª Livije primećuje: ¹Ono što j e prethodiloosnivanju Rima poznato j e više na osnovu poetskih kazivanjanegoli pouzdanih dokumenata o istorijskim zbivanjima, te se nemože ni prihvatiti ni odbaciti", i preporučuje drugim narodimada prihvate to što Rimljani za svog osnivača i praoca uzimajuMarsa, kao što prihvataju i rimsku vlast.



Dozvoljavajući mešanje božanskog i ljudskog u tako dubo-koj prošlosti kao što je rimska, Livije ipak ne prihvata religijska20tumačenja kao uzrok zbivanja. Religijskim pričama često dodajeracionalna objašnjenja: kad je ostario, Romula su bogovi obavi-li oblakom i odneli na nebo, prema jednoj priči; po drugima,njega su rastrgli patriciji koji su stajali oko njega, željni vlasti;Rimljanima su bogovi preko proročanstva predočili galsku opa-snost; međutim, do napada Gala na Rim došlo je određenimpovodom, kada su rimski poslanici u svojoj misiji zgrabili oružjei tako se ogrešili o međunarodno pravo. Reč fatum (sudbina)Livije upotrebljava prvenstveno u smislu komunikacije sa bogo-vima koji šalju svoje poruke u vidu proročanstva.Izvesna distanca prema religijskim tumačenjima ogleda sekod Livija u formulacijama kao što su ¹priča seª, ,,kažuª i sl. Odčoveka I veka pre n. e. u Rimu nije se moglo očekivad bezrezer-vno verovanje u starinske bogove i znamenja. Van svake sumnjeje, međutim, to da j e Livije uviđao značaj društvene funkcijereligije; religija je imala i civilizatorsku ulogu: uvođenje rituala iuređivanje religijskih stvari pod Numom Pompilijem ima isti zna-čaj kao i uvođenje zakona kojima se reguliše moral društva ranogRima, divljih pastira i došljaka sakupljenih sa raznih strana.Tit Livije svakako nije bio originalan mislilac. Ako bi setražio filozofski pravac koji mu j e blizak, onda bi to pre svega

bilo stoičko učenje, i to u nestoičkoj formi, kako je prihvaćeno ikod nekih drugih pisaca pozne republike u Rimu. Livije je ipakstvorio koherentnu istoriju u kojoj je kao dominirajući principsproveo negovanje vrline i pojedinca i društva. Od svojih pret-hodnika istoričara preuzeo je pre svega primere, exempla, kaomodele ponašanja za buduće generacije, sledeći u tome i stari-j u rimsku i helenističku istoriografiju. Istorija u službi morala ipouke nije strana Livijevim prethodnicima, ali je uvek bila reč0 tome da istorija treba da pruži primere i pouke političarima1vojskovođama, dok Tit Livije ima na umu ceo rimski narod.Odbrana rimske politike u odnosu na druge narode imasvoje mesto u Livijevoj Istorijr, u njoj j e već Eneja nosilac prava( ius) i mira (pax). Rimska misijaje da kazni oholost (superbia)

i pokaže blagost (clementia) prema pobeđenima; Rim u tokusvoje istorije vodi pravične ratove - ideologija po svoj prilicipreuzeta iz analističke tradicije - i to najpre, do galske naje-zde, za učvršćivanje vlasti i odbranu svoje države, a potom, po-sle povlačenja Gala, za ponovno uspostavljanje moći; najzad,21Rim ustaje u odbranu svojih saveznika, u skladu sa onom vrli-nom koja se naziva vernost (jides).Livije je kod antičkih pisaca cenjen zbog pouzdanosti u pri-kazivanju rimske prošlosti, a isto tako i zbog književne vrednostisvog dela. Pod pouzdanošću se verovatno podrazumevalo vernoprenošenje podataka iz starije rimske tradicije. On podatke neproverava i istoriju ne istražuje, pa ni svoje mišljenje ne daje

kada su u pitanju protivrečni ili različiti podaci kod starijih pi-saca. On u stvari verno prenosi ono što je našao u izvorima, po-navlja (repetit), kako to ističe Plinije u Naturalis historia, 16. StogaLivijevo delo u antici koriste pre svega oni pisci koji u istorijitraže primere kao moralne obrasce u životu - Seneka i Plutarh.Za pojedinost, podatak ili događaj, Livija u rimsko doba samoizuzetno citiraju - za to su postojala druga dela i stariji pisci. Tekje njihov gubitak učinio Livijevu Istoriju glavnim i često jedinimizvorom za najstariju rimsku prošlost.Stil i književna vrednost



U književnom pogledu, Livije je u Rimu svrstavan među najboljepisce. Ističu se njegova eloquentia, ugodna opširnost, retorika.U teorijskom spisu 0 govorništvu Kvintilijan obrazlaže svoj sudo visokoj istorijsko-literarnoj vrednosti Livijevog dela na slede-ći način: ,,U istoriografiji ne zaostajemo za Grcima i ne bih senimalo premišljao staviti Salustija uporedo sa Tukididom nitibi se Herodot ljutio da u isti rang s njim svrstamo Tita Livija.Ovaj poslednji u pripovijedanju posjeduje izvanrednu draž i ja-snoću, a u njegovim govorima se nalazi takva rječitost, kakva serijetko sreta. Sve je u njima lijepo izneseno i potpuno odgovaradogađajima i licima. Sto se tiče emocionalnih pokreta, naročitoonih nježnijih, neosporno ni jedan istoričar nije znao savršenijeizraziti. Zato je on sasvim drugim odlikama dostigao Salustijevubrzinu i živost koje su ovoga učinile besmrtnim."1U Rimu se smatralo da ukoliko neko piše o događajima o ko-jima su već pisali drugi, onda on treba da ih nadmaši ne istinitijim1Kvintilijan, 0 govomištvu, X, 2, 101, preveo P. Pejčinović, ¹VeselinMaslešaª, Sarajevo, 1985.22nego lepše napisanim prikazom. U svom literamom postupku pripisanju tako opširnog dela, Livije je prihvatio neke principe hele-nističke istoriografije. To je pre svega dramatično, tragičko prika-zivanje istorije - princip koji vodi do Aristotela i peripatetičara; toje i izbor lepog, korisnog i sjajnog predmeta, sa početkom, sredi-

nom i krajem. Ovaj princip celine Livije nije mogao da sprovedeu celokupnom delu, ali gaje primenjivao u obradi manjih celinai epizoda. U tipične primere spada priča o Lukreciji (I, 58) iliepizoda o Verginiji (III, 44). Ti delovi Istorije nisu ipak nezavisniekskursi, nego se uklapaju u kontekst velikih tema: rabies Lucreti-aeje povod za isterivanje kraljeva, priča o Verginiji je deo borbeprotiv vlasti decemvira i sukoba između patricija i plebejaca. Pričeu oba slučaja imaju naglašen dramski karakter. Više od epizode0 Lukreciji, priča o Verginiji pokazuje neke tipično rimske crte:u stradanje Verginije, nepravedno optužene daje ropskog pore-kla, upliću se raspravljanje o pravnoj strani stvari i politički govoriVerginijinog verenika i oca, plebejskih prvaka. Sama Verginijane izgovara ni reči: pravi primer starinske rimske čednosti (pudi-

citia). To naglašava tragičnost njenog položaja. Kadaje presudadoneta i ona proglašena za robinju, premdaje rođena slobodna,oni koji su je branili povlače se i ona ostaje sama na trgu, ¹plennepravdeª, kaže Livije. Lukrecija takođe treba da pruži primerčednosti i vernosti. U poređenju sa Verginijom, ona deluje ener-gično i svesna je svoje izuzetne vrline. Ona se brani, ona pozivasvog muža i oca u pomoć; borba protiv onoga koji je povredioLukrecijinu čast dovešće do pada kraljevstva u Rimu. I epizodasa Verginijom dobija svoj dramski kraj onda kad su svi krivci bilikažnjeni: onda se i njen duh konačno smirio.Livije postiže dramske efekte i u prikazu velikih bitaka, alisam njihov tok, prikazan stereotipno po svim pravilima rimskevojne veštine, daje malo prilika za to. Stoga Livije pribegava opi-

su stanja u opsađenom gradu i time izaziva osećanje humanosti1saosećanje kod čitaoca.Za prikazivanje borbe staleža u Rimu, rata i pregovora, Li-vije koristi govore. Računa se da govori čine 12 odsto teksta uprvoj dekadi; drže ih političari na skupšini i u Senatu, na sudu,vojskovođe pred bitku, poslanici pri pregovorima. U sastavljanjugovora, Livije se držao helenističkih retorskih teorija. Govori sučesto izmišljeni da bi se ukratko izneo neki događaj i psihološki23osvetlili karakteri: u govoru se otkriva, na primer, ličnost de-



cemvira Apija Klaudija, ili vojskovođe Kamila; suštinu pregovoraizmeđu Rimljana i Makedonaca 184. pre n. e. - prema Polibiju,trajali su dva dana - Livije sažima u govore jedne i druge strane.Livijev stil je primer književne proze Avgustove epohe.On teži čistom stilu u građenju rečenica i izboru reči, držećise umnogome pravila koje je isticao Ciceron. Rečenicom čestonaglašava dramatičnost u prikazivanju. Poznati primeri za tosu galska opsada Kapitola i pokušaj uspona na njega (V, 47).Livije započinje sa nekoliko kratkih rečenica, da bi zatim ceopokušaj zauzimanja dao u jednoj dugoj rečenici. U njoj se jasnoosećaju etape uspona: hod prethodnice, uspon vojnika, zveketoružja; najzad, epizoda se završavajednom prostom rečenicom.Međutim, ponekad Livijeve duge periode imaju i slabosti: nepolazi mu uvek za rukom da posdgne harmoničnost Ciceronoverečenice. Glavna misao je ponekad zavisna od nove u sledećojrečenici, pa tako celina postaje razvučena i manje jasna.*Od rane renesanse, Livijevo delo koriste pesnici (Petrarka iDante, na primer) i političari, kao što j e bio Kola di Rienco,koji se poput rimskih narodnih tribuna borio protiv rimskearistokradje u XIV veku. Rimska rana istorija j e dugo pisanajedino na osnovu Livijevog dela. Prvo izdanje teksta Livijeve Isto-rije, istina sa lakunama, potiče iz XV veka (Rim, 1469), a sledemu potpuna izdanja iz 1531. i 1535. (Bazel). Rano se pojavila i

sumnja, pa i prva kritika, na primer kod Holanđanina Perizo-nija (1651-1715) ili Điambatiste Vika (1668-1744). Iz njegovogdela, kao ilustraciju vrlina pojedinaca, političkog postupka iliuravnoteženog državnog uređenja, primere preuzimaju i poli-tički teoretičari, pre svih Nikolo Makijaveli (f 1527); Monteskjesvoja Rasuđivanja o uzrocima veličine i opadanja Rimljana (1734)zasniva velikim delom na podacima iz Livija.Prema Ciceronu (Orator; II, 36) istorija treba da bude ¹testistemporum, lux veritads, vita memoriae, magistra vitaeª - svedokvremena, svetlost isdne, život sećanja, učiteljica života. U tom smi-slu raspravlja Makijaveli o Livijevom delu u svojim Raspravamao prvoj dekadi Tita Livija (Discorsi sopra prima deca di Tito Livio)24

upoređujući rimske primere sa stanjem u Italiji u XVI veku, presvega u Firenci. Makijaveli polazi od toga da ,,u uređenju repu-blika, u održavanju države, u vladanju kraljevstvima, u uređenjuvojske i vođenju ratova, u osuđivanju podanika, u povećavanjuvlasti, nema nijednog vladara ni republike koji bi pribegavaliprimerima iz prošlostiª. To je stoga, smatra on, što ljudi nemajupravog poznavanja istorije da bi, čitajući, iz nje izvukli dve stvari:pouku i zadovoljstvo.*Livijevo delo u nekim srednjovekovnim prepisima nosi naslovAb urbe condita - Od osnivanja grada. Prevedeno je kao IstorijaRima od osnivanja grada.Za prevođenje j e korišćen latinski tekst koji su izdali R. S.

Conway i C. F. Walters, Titi Livi Ab Urbe condita, Oxford, 1969.(prvo izdanje 1914). Za sporna i loša tradirana mesta u origi-nalnom tekstu sledila sam ispravke koje j e usvojio B. O. Fosteru dvojezičnom latinskom i engleskom izdanju u ediciji The LoebClassical Texts I-V, London, 1919-1924.Komentar je urađen na osnovu standardnih priručnika zaklasične nauke: Pauly i Wissowa, Realencyclopddie der klassischenAltertumsiuissenschaften i Der kleine Pauly, Daremberg i Saglio, Dic-tionaire des antiquites grecques et romaines\ Wilhelm Heinrich Ro-scher, Ausfiihrliches Lexicon der griechischen und rdmischen Mytho-



logie. Izuzetno dobar komentar prvih pet Livijevih knjiga kod R.M. Ogilvija (A Commentary on Livy Books, 1-5, Oxford) korišćenje malo i izuzetno, j er j e istraživački i namenjen pre svega struč-njacima u naučnoj javnosti, pa prema tome manje pogodan zakomentar uz prevod koji j e po svojoj suštini namenjen širemkrugu čitalaca.O Titu Liviju i njegovom delu postoji obimna i raznovrsnaliteratura. U osnovnu, moderniju literaturu koja je korišćenai za predgovor o Titu Liviju i njegovom delu, spadale bi slede-će knjige i studije: P. G. Walsh, Livy, His historical Methods andAims, Cambridge, 1961; Alfred Klotz, Livius, Stuttgart, 1940;Hermann Trankle, Livius und Polybius, Stuttgart, 1977; RonaldSyme, ,,Livy and Augustusª, Harvard Studies in Classical Philology,No. 64, 1959, pp. 37-76.25Od članaka obuhvaćenih zbornikom Wege zu Livius, Wegeder Forschung, Bd. CXXXII, Hrsg. von Erich Burck, Darmstadt,1977, skrećemo pažnju na sledeće: Friedrich Klingner, ,,Ro-mische Geschichtsschreibungª (1961), pp. 17-36; Erich Burck,¹Livius als augusteischer Historikerª (1935), pp. 96-143; HeinzHaffter, ¹Rom und romische Ideologie bei Liviusª (1964), pp.277-298; Henri Bornecque, ¹Die Reden bei Liviusª (1933), pp.395-415. Koristanje i zbornik Livy, Greek andLatin Studies, Clas-sical Literature and its Influence, ed. by T. A. Dorey, London-To-

ronto, 1971, pre svega članci o recepciji Tita Livija, npr. J . H.Whitfield, ¹Machiavelli's Use of Livyª, pp. 73-97 i drugi.*Izvesnu teškoću u prevođenju stvaraju duge periode Livijeverečenice. U slučajevima kada j e i pored dužine zadržala unu-trašnju harmoniju, zadržana j e i u prevodu da bi se kod čitaocastvorio i utisak o Livijevom stilu; kompozitna, duga rečenicadeljena je na više samostalnih u prevodu onda kada j e gubilajasnoću usled mnogobrojnih zavisnih rečenica i njihovog me-đusobnog odnosa.Miroslava MirkovićI KNJ IGA(753)-509. godina pre n. e.

PredgovorNe znam pouzdano da li ću učiniti nešto što je vredno trudaako uzmem da opišem istoriju rimskog naroda od početkagrada, ali i kad bih znao, ne bih se usudio da kažem, jer ja stvar vi-dim kao staru i vrlo poznatu, dok novi istoričari veruju da će i onidoprineti sigurnijem utvrđivanju istine i da će svojom veštinompisanja prevazići sirovost starine. No bilo kako bilo, čoveka ipakraduje da i sam svojim snagama doprinese da se sačuva sećanjena istoriju najmoćnijeg naroda na svetu. I ako moje ime u mno-štvu tolikih pisaca ostane u senci, ja ću se tešiti vrsnošću i veliči-nom onih koji stoje na putu mojoj slavi. U pitanju je istorija čijeizučavanje iziskuje veliki napor jer je započela pre više od sedam

vekova, i od neznatnih početaka je tako narasla da već zamarasvojom veličinom. Ne sumnjam u to da će većina čitalaca pokazatimanje interesovanja za početke i ono štoje počecima bliže i da ćežuriti ka novijim vremenima u kojima je ostvarena moć već ranijesuperiornog naroda. J a pak kao nagradu za toliki svoj trud vidimu tome da svoju pažnju okrenem od zla koje j e naše pokolenjegledalo tokom tolikih godina. Dok svu tu prošlost ponavljam upameti, oslobođen sam svih briga koje duh pisca mogu ipak uz-nemiriti, premda ga ne mogu odvratiti od istine.Ono što j e prethodilo osnivanju Rima poznato je više na



osnovu poetskih kazivanja negoli pouzdanih dokumenata o isto-rijskim zbivanjima, te se ne može ni prihvatiti ni odbaciti. Dubo-koj prošlosti je pak dozvoljeno da meša božanske i ljudske stvarida bi tako početke gradova učinila što veličanstvenijim. A ako je27ikojem narodu dozvoljeno da žrtvuje istinu o svojim počecimai da se poziva na bogove kao osnivače, onda su to Rimljani, čijaj e ratna slava takva da ako oni za svog osnivača i praoca uzimajuMarsa, onda ostali narodi to treba da prihvate kao što prihva-taju i njegovu vlast. No ja ipak tim i sličnim legendama, madasu vredne pažnje i poštovanja, neću dati odlučujuću važnost.Meni je pre svega stalo do toga da svakom pokažem kakavjebio život i kakvi su bili običaji; koji ljudi i kojim snagama su uratu i miru stvorili i povećali državu; kako je potom, poštoje redpostepeno slabio, opadao i moral i kako smo, padajući sve niže,najzad strmoglavo došli do ovih vremena da više nismo kadri nida podnosimo naše mane ni da se lečimo od njih.Ono što izučavanje istorije čini zdravim i plodonosnim jesteupravo to što ti dozvoljava da vidiš poučne primere uzidane u spo-menik slave; tu j e tebi i državi dato da vidiš kakve primere trebapodržavati, a šta treba izbegavati j er j e sramno i po pobudama ipo posledicama. Uostalom, ili me ljubav prema započetom po-slu vara, ili stvarno nije nikad postojala država ni veća ni zdravijaod rimske, niti bogatija dobrim primerima; nema države u koju

su tako kasno prodrli luksuz i gramzivost; nigde tako dugo nijeznačilo čast biti skroman i štedljiv. Istina je da ukoliko ima ma-nje bogatstva, manje je i pohlepe. Bogatstvo je odnedavno rodilolakomost, a prevelika zadovoljstva su izazvala želju za luksuzom irazuzdanost; to je povuklo za sobom opšte propadanje i sunovrat.No budući da nisu omiljene, iako su ponekad nužne, nekažalbe izostanu u početku tako velikog poduhvata. Radije započ-nimo, kao što j e to običaj kod pesnika, dobrim predznacima izavetima, molitvama bogovima i boginjama da omoguće uspehvelikom delu koje smo započeli.*1. Posle pada Troje,1kao štoje opštepoznato, preduzete su ka-znene mere protiv preživelih Trojanaca. Od primene ratnog

1 Pad Troje: po tradiciji, rat je vođen u XIII ili XII veku pre n. e. izme-đu Grka pod vođstvom Agamemnona, kralja Mikene, i Trojanaca. Izbio jezato što je Paris, sin trojanskog kralja Prijama, ugrabio lepu J elenu, ženuspartanskog kralja Menelaja. Grad Troja se nalazio na bregu Hisarlik iz-nad Helesponta; po mitu mu je osnivač bio Zevsov sin Dardanos; njegov28prava, Grci su se uzdržali jedino prema dvojici, Eneji i Anteno-ru,*2zato što su s njima bili vezani starinskom obavezom gosto-primstva3i zato što su se ovi uvek zalagali za mir i želeli da seJ elena vrati. Posle mnogih doživljaja, Sa mnoštvom Eneta kojisu bili proterani iz Paflagonije4i tražili nova sedišta i vođu, jersu svog vođu Pilemona izgubili pod Trojom,5Antenor je stigaodo najsevernijeg zaliva J adranskog mora.6Pošto su tu razbijeni

unuk Tros, očigledno eponim Troje, imao je tri sina: Ilosa, Asarakosa iGanimeda. J edan od Asarakosovih unuka bio je Enejin otac Anhiz. Be-deme Trojeje po legendi podigao Laomedont, jedan od Ilosovih sino-va. Prijam je bio Laomedontov sin sa mnogobrojnim potomstvom, međukojima su i sinovi Paris i Hektor.2Antenor je bio trojanski junak koji se pominje i u Homerovoj Ilijadi(III, 203; VII, 347); zalagao se za to da se J elena vrad Grcima. Enejaje biosin Anhiza i boginje ljubavi Afrodite, jedan od trojanskih junaka, poznat izHomerove Ilijade (II, 819 i V, 239). Kada je u dvoboju sa grčkim junakomDiomedom bio pogođen teškim kamenom, Afrodita ga je iznela iz borbe i



prenela na planinu Idu: posle pada Troje, on je noseći starog oca Anhizana ramenima napusdo grad u plamenu. Izgubio je ženu Kreusu, ali je spa-sao sina Askanija, pa se preko Trakije i Delosa uputio prema Italiji; dospeoje na Siciliju, gde mu je otac umro i bio sahranjen. Potom, razbijen burom,stiže na obalu Afrike, gde ga prijateljski primi kraljica Didona, osnivač Kar-tagine. Ona želi da ga zadrži u Kartagini, ali Eneja odbija jer ga sudbina vo-di dalje, prema Italiji gde mu je bio zadatak da osnuje carstvo Rima.3Kada su grčki junaci Odisej i Menelaj došli u Troju da traže da imse vrati J elena, uživali su Antenorovo gostoprimstvo. Zahvaljujući tome, urazaranju Troje njegova kuća je bila pošteđena, a njegov sin Glaukon jespasao život. Najstarija tradicija ne povezuje Eneju s tim gostoprimstvom.4Paflagonija je bila oblast u severnoj Maloj Aziji, na obali Ponta.Njeni kraljevi i heroji se pominju u pričama o Trojanskom ratu, u komesu učestvovali na strani Troje; pominje se i u mitu o Argonautima i mito-vima o Herkulu. Nikad nije bila čvrsto organizovana država; održale su seetničke grupe pod domaćim dinastima, a kasnije je ušla u sastav pontij-ske kraljevine Midridata.5Pilemon se kao vođa Paflagonaca i saveznik Trojanaca pominje uHomerovoj Ilijadi (II, 851; V, 576); ubio gaje Menelaj.6Prema tradiciji koja počiva na grčkim izvorima VI i V veka pre n. e.,Antenor je osnovao koloniju u oblasti Veneta (današnja oblast Veneci-j e). Antenor se kao osnivač grada Patavija, rodnog mesta Tita Livija, po-minje u Vergilijevoj Eneidi (I, 242). Ipak se sumnja u to da veza Antenorai Veneta pripada istoriji; priča o Enetima iz Paflagonije počiva na jezič-

koj sličnosti Eneti - Veneti.29Eugeneji,7koji su živeli između Alpa i mora, Eneti i Trojanci suzauzeli ove zemlje. Mesto na kome su se najpre iskrcali nazva-li su Troja i otuda potiče ime Trojanskog sela.8Celo pleme senazvalo Venetima. Eneja, koja je zbog istog događaja napustiootadžbinu, ali ga j e sudbina vodila da započne mnogo značaj-nije stvari, najpre j e stigao u Makedoniju,9a odatle dospeo naSiciliju, tražeći mesto za naseljavanje. Sa Sicilije su ga bogovidoveli do polja Laurenata.101ovome mestu je ime Troja. Kadasu se Trojanci, kojima posle dugih lutanja nije ostalo ništa sembrodova i oružja, iskrcali ovde i krenuli da pustoše polja, kraljLadn11i Aborigini12koji su držali ove oblasd dojurili su naoruža-

ni iz grada i sa polja, da se suprotstave sili pridošlica. O daljemtoku događaja postoje dve priče: po jednoj je Ladn, kojije biopobeđen, najpre sklopio mir sa Enejom, a potom stupio sa njimu rodbinske veze; drugi pričaju da j e kralj Latin, kad su obestrane već bile postavljene u bojni poredak, istupio i pre no štoće biti dat znak trubom pozvao na razgovor nekog od prvaka7Eugeneji su bili italski narod između Alpa i J adrana. Među 41 utvr-đenjem koje pominje Katon nalazili su se Verona, Akvileja, Aitin, Pataviji drugi. Prema tradiciji, njih su potisli Veneti.8Selo Troja se pominje u delu Stefana Vizantinca; istoimena mestasu potvrđena i na obali Lacija; nastanak ovih naziva je u vezi sa prenoše-njem legende o Trojanskom ratu u Italiju.8Ovde se misli na stari grad Makedoniju u makedonsko-tračkoj

oblasti Rakelos; grad je kovao novac na kome je predstavljen Eneja, kojinosi Anhiza na ramenima.10Laurenti kao naziv za narod upotrebljavan je alternadvno ili za-jedno sa nazivom Lavinad koji je u vezi sa imenom grada Lavinij (Lavi-nium). Adjektiv Laurens kao oznaka za narod pojavljuje se već u prvomugovoru između Rimljana i Kartaginjana koji je sklopljen ubrzo posle us-postavljanja republike u Rimu.11Latin, kralj Aborigina, bio je sin Telemaha, sina Odiseja i Kirke, aprema drugima sin Odiseja i jedne Hiperborejke. Prema rimskoj tradici-ji bio je poslednji kralj najstarijeg naroda Lacija.



12Prema podacima sačuvanim kod Hesioda, najstariji stanovnici La-cija bili su Latini. Prema legendi o Eneji, međudm, Latini su nastali me-šanjem Trojanaca i autohtonih Aborigina (ab origine, od nastanka). Ovibi po poreklu bili Grci prema jednom fragmentu iz Katonovog dela, aLiguri prema Dionisiju iz Halikarnasa, Livijevom savremeniku. Došli suiz oblasti Reate, pa pošto su ih potisnuli Sakrani ili Sikuli, naselili su se uLaciju; kraljevi su im bili Saturn, Aventin, Faun i Latin.30i vođu došljaka. Potom se raspitao ko su oni, odakle su i zbogčega su napustili svoje domove i došli u polja Laurenata. Kad ječuo da su oni trojanski narod, da im je vođa Eneja, sin Anhizai Venere, da su napustili domove pošto im j e zavičaj spaljen ida traže mesto gde bi osnovali novi grad, Latin je, zadivljen sla-vom naroda i vođe, i njihovom spremnošću na rat i mir, pružiodesnicu, utvrdio veru i buduće prijateljstvo. Pošto su vođe sklo-pile sporazum, vojske su se pozdravile. Eneja je potom uživaogostoprimstvo kuće Latina. Ovde j e Latin kod svojih penata13dodao državnom sporazumu privatni, davši ćerku Eneji za že-nu. Ova stvar utvrdi Trojance u nadi da j e došao kraj njihovimlutanjima i da su našli stalno i sigurno mesto za naseljavanje.Osnovan je grad koji je Eneja nazvao Lavinij po imenu svoje že-ne.14Uskoro je u ovom braku rođen sin kome su roditelji daliime Askanije.152. Kratko vreme posle toga Aborigini i Latini su zajednički

poveli jedan rat. Turno, kralj Rutula,16kome j e Lavinija obe-ćana za ženu upre Enejinog dolaska, teško je primio činjenicuda j e prednost data došljaku, pa je krenuo u rat protiv Enejei Latina. Ni jedna ni druga vojska nije dobila ništa ovom bor-bom: pobedioci Aborigini i Trojanci su izgubili vođu Latina, aTurno i Rutuli, pošto su razbijeni, prebegli su Etrurcima, čija jemoć cvetala, i njihovom kralju Mezenciju17koji je bio na vlasti13Penati su kućni i porodični bogovi čije su likovne predstave bilepostavljene u atriju rimske kuće, uz ognjište, gde su zajedno sa larimadobijali svakodnevne obroke. Prema legendi, penate je Eneja preneoiz Troje.14Lavinij bi, prema grčkim i rimskim piscima, bilo prvo naselje kojeje Eneja osnovao u Italiji: to je bio grad latinskog naroda Laurenata, na-

lazio se na obali Tirenskog mora, između ušća Tibra i Numika. Naziv bipoticao od Lavinije, ćerke kralja Latina i Amate.15Askanije se zvao i sin Eneje i Kreuse; ime J ul bi bilo u vezi sa car-skom porodicom J ulija u Rimu, kojoj je pripadao i Avgust; tako bi prekoEneje i Venere poticali od bogova.1,1Rutuli su bili narod u Laciju, sa središtem u gradu Ardeja; zvali suse i Ardeates Rutuli i pripadali latinskom savezu. Veze kralja Turna saEtrurcima ne odgovaraju situaciji ove rane epohe.17 Za Mezencija, kralja etrurskog grada Cere, znaju i drugi antičkipisci. Od svojih saveznikaje zahtevao primitiae (prve plodove berbe) kojesu posvećivane samo J upiteru, pa gaje Eneja stoga ubio.31u moćnom gradu Cere18i od samog početka se nije mnogo ra-

dovao osnivanju novog grada. Smatrajući da jačanje trojanskemoći nije dobro za susede, on je rado sklopio savez i udružiooružje sa Rutulima. U strahu od jednog takvog rata Enejaje,da bi pridobio naklonost Aborigina i da ne bi bili samo pravnozajedno nego ujedinjeni i imenom, nazvao oba naroda Latini.Aborigini posle toga nisu zaostajali za Trojancima u revnosti ivernosti prema kralju Eneji. Pouzdavajući se u srčanost obajunaroda, koji su se iz dana u dan sve više sjedinjavali, Eneja jepozvao svoje snage u borbu mada j e i bedemima mogao daodoli napadu, iako j e moć Etruraca bila već tolika da se glas o



njihovoj slavi raširio po celoj Italiji na kopnu i moru, od Alpado Sikulskog mora.1920L atinimaje ovo bila druga bitka, a Enejiposlednje delo među smrtnicima. Bilo da je smatran za čovekaili boga, sahranjen j e iznad reke Numika;211nazvan je potomDomaćim J upiterom.213. Enejin sin Askanije ne beše još zreo da bi mogao upra-vljati, ali je vlast sačuvana za njega neokrnjena dok ne odraste.Pod tutorstvom žene - tolika beše prirodna Lavinijina obdare-nost - latinska država i kraljevstvo oca i dede po majci ostali sudečaku. Ne postavljam kao pitanje - j er ko može u tako starimstvarima nešto pouzdano utvrditi Ðda li je to bio ovaj Askanijeili stariji od njega, onaj koga j e rodila Kreusa dok Troja još nijebila razorena, onaj koji je pratio oca u lutanju i koga rodjulije-vaca naziva J ulijem i smatra tvorcem svog imena.22Bilo gde i bilo ko da ga je rodio, Askanije - koji j e sigurnobio Enejin sin - pošto se stanovništvo Lavinija povećalo i grad18Cere su jedan od etrurskih gradova; nalazile su se na oko 30 rim-skih milja (oko 45 km, 1milja - 1, 48 km) severno od Rima, nedaleko odTirenskog mora na kojem su imale luku Pirgi. Tu su nedavno otkrivenezlatne lamele sa bilingvalnim tekstom, etrurskim na jednima i punskimna drugima. U cerskoj nekropoli, kojaje jedna od najčuvenijih na terito-riji Etrurije, najstarije grobnice potiču iz VII veka pre n. e.19Deo Tirenskog mora oko Sicilije.20Reka Numicus ili Numicius teče od Albanskih planina i utiva se u Ti-

rensko more između Lavinija i Ardeje.21U tekstu ¹Iovem Indigetemª, pri čemu znamenje atributa nije sa-svim jasno; moglo bi značiti ¹božanski predakª.22Videti nap. 15.32cvetao, tako moćan grad j e ostavio majci (ili maćehi), a sam jeosnovao nov ispod Albanskih planina koji je zbog svog položaja,j er se pružao grebenom planine, nazvan Alba Longa.23Izmeđuosnivanja Lavinija i odvajanja kolonije u Alba Longu protekloje gotovo trideset godina. Snaga naroda se tako uvećala, naro-čito posle razbijanja Etruraca, da se ni posle Enejine smrti, idugo posle toga, za vreme regenstva žene i početka vladavinemladića, nisu usudili da ga napadnu ni Mezencije ni Etrurci,

niti bilo koji drugi susedi. Mir sa Etrurcima je zaključen takoda j e granica između njih i Latina bila reka Albula koju sadanazivaju Tibar.Posle Askanija je vladao njegov sin Silvije, koji je slučajnorođen u šumi;24njegov sin je bio Silvije Eneja, a sin ovoga sezvao Latin Silvije. On j e osnovao veći broj kolonija, a po nje-mu su nazvani i Prisci Latini.25Nadimak j e potom ostao svimSilvijima koji su vladali u Albi. Od Latina potiče Alba, od AlbeAtis, od Atisa Kapis, od Kapisa Kapet, od Kapeta Tiberin, kojise udavio pri prelasku reke Albule i takoreći dao ime koje jepoznato potomstvu. Tiberinov sin bio je Agripa, a posle Agripeje državom koju je nasledio od oca vladao Romul Silvije. Kadaj e on poginuo od groma, vlast j e prešla na Avendna. Ovaj, pak,

sahranjen na bregu koji danas čini deo grada, dao je ime tommestu.26Potom j e vladao Proka, a njegovi sinovi su bili Numi-tor i Amulije. Kraljevstvo i vlast Silvijevog roda ostavio je Nu-mitoru kojije bio stariji. Međutim, nasilje j e nadjačalo očevuvolju i pravo starešinstva. Zbacivši brata, Amulije je uzeo vlast.2S Alba Longa (Duga Alba), verovatno kod današnjeg Kastel Gandol-fa na Albanskim planinama, u istorijsko doba nije postojala. Naziv Albus,sačuvan u imenu planine i reke Albule (Tibar), po svoj prilici nije u vezisa albus- beo; mogućnoje daje preindoevropskog porekla.24Na latinskom silva, otuda ime Silvius.



25Naziv Prisci Latini (stari Latini) nije tako star; po svoj prilici nastaoje 338. pre n. e. posle rimsko-latinskog rata kao etnička oznaka, jer je nazivLatini dobio pravni sadržaj kao oznaka za određenu kategoriju građana.26Lista albanskih kraljeva se uz male razlike javlja i kod drugih pisa-ca. Neka imena označavaju patrone lokalnih mesta, kao Capetus (Kapi-tol), Tiberus (Tibar), Aventinus (breg Aventin), a druga treba da potvrdetrojansko poreklo grada, kao Kapis - tako se zvao Anhizov otac po nekimmitovima. Atis je ime potvrđeno u liđanskoj kraljevskoj kući.33Ovom zločinu j e dodao još jedan: iskorenio je bratovljev rodpo muškoj liniji, a bratovoj ćerki Rei Silviji, koju j e pod vidompočasti posvetio za vestalku, oduzeo j e nadu na potomstvo za-kletvom na doživotno devičanstvo.-74. Inače smatram da tako veliki grad i najmoćnije kraljev-stvo posle onog koje je na nebu duguje svoje početke sudbini.Pošto je rodila blizance, silovana vestalka je kao oca označilaMarsa, bilo zato što je i sama u to verovala, bilo stoga što je bogkao vinovnik krivice bio časniji izgovor. Ali ni bogovi ni ljudinisu mogli da spasu ni nju ni njen porod od kraljeve surovosti.Sveštenica je vezana i stavljena pod stražu, a decu je po naredbitrebalo baciti u reku. Dogodilo se međutim slučajno, voljombogova, da se Tibar izlio preko obala u bare i da se nije mogaovratiti prirodnom toku. Iako je voda oticala sporo, ipak su seoni koji su doneli decu nadali da će se ona utopiti. I tako su,

kao da su izvršili kraljevu zapovest, ostavili decu na naplavini,na mestu gde se sada nalazi smokvino drvo Ruminal (ranijese zvalo Romular).2728Tada je bila prostrana nenaseljena oblast.Prema sačuvanoj priči, korito u kome su deca bila ostavljenadospelo j e ploveći na suvo. Vučica kojaje ožednela i sišla saokolnih planina, čuvši plač dece, okrenula se njima. Ona j e de-čake nežno dojila, a upravnik kraljevih stada našao j uj e kako ihjezikom liže. Priča se da se zvao Faustul. On ih je odneo u svojukolibu i predao svojoj ženi Larenciji da ih gaji. I ma onih kojismatraju da j e Larencija, j er j e bila bludnica, među pastirimanazvana ,,vučicaª.29Tako je dato ime priči i čudu. Na taj način27Vestalke su bile sveštenice boginje Veste, jednog od najstarijih bo-žanstava čiji počeci idu do sinojkizma i nastanka Rima. Sest sveštenica su

davale zavet devičanstva; prekršaj zaveta je kažnjavan smrću. Uživale surazne počasti: imale su u pratnji jednog liktora, pri svečanostima su se-dele na počasnim sedištima, a uživale su autoritet i u svetovnom životu.Praznik Vesteje slavljen 9.juna.28Ficus Ruminalisje naziv istog korena kao i Roma; postojala je bogi-nja Rumina koja se brinula o ishrani. Povezivanje imena osnivača Rirna,Romulus, sa ficus Ruminalis kasnijeg je datuma i počiva na glasovnoj slič-nosti reči.29Acca Larentiaje ime u čije pravo značenje je teško prodreti. Varon(116-27. pre n. e.), u delu o latinskom jeziku, povezuju ga sa praznikomLarentalia (23. decembra) i larima deifikovanih predaka.34rođeni i odgajani, kad su se zamomčili, odlazili su u šumu da

love, ali nisu zapostavljali ni stado ni kuću. Stičući tako snagutela i duha, ne samo da su bili kadri da se bore sa zverima negosu napadali i razbojnike i potom delili pastirima ono što bi odrazbojnika oteli. Sa grupom mladića, kojaje svakim danom bi-vala sve veća, delili su dobro i zlo.5. Priča se da j e već tada proslavljan na bregu Palatinupraznik Luperkalija30i da j e breg nazvan po arkadskom graduPenateju, najpre Palantij, a zatim Palatij.31Tu j e Euander,32izarkadskog roda koji je mnogo vekova pre našeg vremena držaoovu oblast, uveo godišnji ritual prenet iz Arkadije: slaveći pana



Likeja, nagi mladići su trčali uz igru i razuzdane šale. Ovog panasu Rimljani kasnije nazivali I nuus.33J ednom kad su se mladićipredali zabavi, a bilo j e opštepoznato da se ona obavlja svakegodine, razbojnici su, ljuti zbog gubitka plena, postavili zasedu,i dokje Romul uspeo da se odbrani snagom, zgrabili su Rema izarobljenog ga predali kralju Amuliju. Njihova glavna optužbaje bila ta da su ih napali na Numitorovoj zemlji i da su, okupivšimladiće, pljačkali kao neprijatelji. Tako j e Rem predat Numi-toru da bi ga on kaznio.30Lupercalia u Rimu su praznik Fauna slavljen 15. februara. Praznikje u stvari imao magijsko obeležje i njegova veza sa Faunom je poznija;počinjao je u pećini Luperkal na padini Palatina; za kult su bila zaduže-na dva udruženja, Kvinktijali (Quinctiales) i Fabijani (Fabiani). Žrtvuje sekoza, a mladići posle kultnog obeda trče kroz grad sa komadima kožežrtvene životinje kojima uz raskalašne šale udaraju one koje sretnu, pr-venstveno žene. Ritual je očigledno bio u vezi sa stočarskim društvom iplodnošću.31Ova etimologija Palatina nalazila se već u delu prvog poznatogrimskog istoričara Fabija Piktora (druga polbvina III veka pre n. e.). Na-ziv ntože pripadati dubokoj, preindoevropskoj prošlosti Italije; kokrenskielemenat pal raširen je na širokom prostoru u Mediteranu.32Mitski heroj Grčke, Euander je sin boga Hermesa i jedne rečnenimfe; kultje povezan sa Panom i raširen prvenstveno u Arkadiji. Premanekim antičkim piscima, Euander je preneo u Italiju kult Fauna, a Erato-

sten ga smatra sinom Sibile. Prema jednoj legendi doplovio je sa svojimljudima u Italiju 60 godina pre Trojanskog rata.33Pan Likejski, nazvan po planini Likeios u Arkadiji, bio je prvobit-no bog šuma i livada, sin Hermesa i jedne nimfe. Kao Inuus identifikujese sa Panom i Faunom, bogom stada.35Faustul se već od samog početka nadao da gaji kraljevskopotomstvo j er je znao da su deca po kraljevoj naredbi ostavljena,a sa ovim se podudaralo vreme kad ih je on uzeo. Ali nije hteoda pre vremena otkrije stvar, sem ako se to ne bi slučajno dogo-dilo, ili ako na to ne bi bio prinuđen nevoljom. Nevolja dođeprva. Podstaknut strahom, on otkri stvar Romulu. A i Numitoruse, dok je držao Rema pod stražom, odnekud u duši probudilo

sećanje na unuke kad je čuo da su braća blizanci i kad j e s timpovezao njihove godine i prirodnu obdarenost, koja nikako nijebila ropska. Ispitujući sve ovo, nije bio daleko od toga da prepo-zna Rema. Tako se sa svih strana plela zamka kralju. Romul nijekrenuo sa celom grupom mladića - nije bio spreman na otvorenonasilje - nego je naredio pastirima da idu raznim putevima i dau određeno vreme izvrše napad na kralja. Rem je iz Numitorovekuće pomagao s drugom grupom mladića. Tako posekoše kralja.6. U početku nemira, uzvikujući daje neprijatelj napao gradi kraljev dom, Numitor pozva omladinu Albe u tvrđavu da je držipod zaštitom i da služi kao naoružana posada. Potom kad je vi-deo mladiće kako su se posle izvršenog ubistva uputili njemuda mu čestitaju, sazva savet i otkri zločinstvo brata prema sebi,

poreklo unuka - kako su rođeni i odgajani i kako su prepoznati- i najzad ubistvo tiranina, za koje je kao izvršioca označio sebe.Upavši usred skupštine sa svojim pristalicama, mladići pozdra-više dedu kao kralja, na šta je usledilo jednoglasno odobravanjecelog skupa koji je Numitoru potvrdio vlast i autoritet vladara.I tako, pošto je država u Albi predata Numitoru, Romula i Remaobuze želja da osnuju grad na mestu na kome su bili ostavljenii potom odgojeni. A bilo je viška stanovništva, i Albana i Latina;tome su bili priključeni i neki pastiri, paje sve zajedno upućivalona to da će i Alba i Lavinij biti beznačajni u poređenju sa gradom



koji će biti osnovan. Međutim, ovaj poduhvat je prekinut j er sezlo nasleđeno od dede izrodilo u pogubnu borbu kojaje nastalaiz neznatnog uzroka. Budući da su bili blizanci, starešinstvo nijemoglo biti ono što će odlučiti ko će dad ime novom gradu i koće njime vladati. Stoga su prepustili bogovima koji štite ovo me-sto da to kažu preko znamenja. Romul uze Palatin kao mesto zaposmatranje leta ptica, a Rem Aventin.7. Priča se da se znamenje od šest jastrebova najpre uka-zalo Remu i da j e augurij već bio objavljen, kad se Romulu36ukazao dvostruki broj ptica. Njihovi pratioci pozdraviše obojicukao kraljeve: jedni su smatrali da im kraljevstvo daje vremenskaprednost, a drugi da j e to broj ptica. Izbi svađa i sukob se izro-di u ubistvo. Tu poginu Rem pogođen u gužvi koja je nastala.Raširena j e i priča da je Rem da bi se podsmehnuo bratu pre-skočio novi bedem i da gaje na to ubio Romul, koji je ubistvopropratio rečima: ¹Tako i odsad kad god neko preskoči mojebedeme.ª Vlast uze sam Romul; a novi grad dobi ime osnivača.Najpre je utvrdio Palatin, gdeje i sam bio odgajen. Podi-gao je svetilište,jednim bogovima po običaju Albe, a po grčkomobičćju Herkulu, kada je to bilo uvedeno od Euandera. Postojipredanje daje Herkul doterao u ove oblasti goveda prekrasnevrste pošto je ubio Geriona.34Da je zatim preplivao reku Tibari terajući goveda ispred sebe našao livadu na kojoj ih je dobro

napasao, a sam legao da se počine, umoran od puta. Dok je bioophrvan snom, otežao od hrane i vina, jedan pastir iz ovih obla-sti, ogromne snage, po imenu Kako,35opčinjen lepotom govedapožele da ih zapleni. No ako bi odveo stoku u pećinu, naveo bivlasnika da joj sledi trag i to bi ga dovelo u pećinu. Stoga izdvojivolove izuzetne lepote i vukući ih za repove, natraške ih odvede upećinu. Kad se Herkul u samu zoru probudio iz sna i kad je, pre-letevši stado očima, primetio dajedan broj nedostaje, on ode unajbližu pećinu da vidi da tragovi možda vode tamo. Opazivši datragovi vode napolje, a ne na neku drugu stranu, on sav zbunjenodluči da odvede stado s ovog nesigurnog mesta. Pošto je stado34Pobeda nad Gerionom spada u jedno od Herkulovih junačkih de-la. Gerion je bio div sa trostrukim telom, sin Hrisoara koji je iskočio iz

glave meduze Gorgone. Posedovao je krda prekrasnih gpveda na ostrvuEritrija, na dalekom zapadu. Na svom putu ka Eritriji, Herkul je otvorioGibraltarski moreuz bacivši stene na obe obale, a zatim odapco strelu naHeliosa, čiji su ga zraci pekli. Ubio je potom čuvara goveda, diva Euriti-ja i dvoglavog psa Orthosa; kad je ubio i Geriona poterao je slađa prekoSpanije, Italije i Sicilije prema Grčkoj.35Kako (Cacus) bio je italski div, Vulkanov sin, zlotvor koji je bljuvaovatru i iz svoje pećine na Aventinu sačekivao i ubijao putnike. Po drugojverziji, Kako je bio starinski rimski bog koji je prvobitno poštovan na Pa-latinu; odatle ga je potisnuo grčki heroj Euander. Borba između Kaka iEuandera predstavljena je kao borba dobrog (Euander) i zlog (Kako)čoveka. Ime je sačuvano u nazivu Kakove stepenice (Scalae Caci) koje suvodile obronkom Palatina prema Velikom cirkusu (Circus Maximus).

37krenulo, neka grla su, kao što to biva, rikala za onima što su zao-stala. Rika goveda koja su iz pećine odgovarala skrenu Herkulovupažnju. Kad je Kako pokušao da ga silom spreči da uđe u pećinu,Herkul ga ubi štapom. Uzalud je ovaj dozivao pastire u pomoć.Tada je u ovoj oblasti vladao Euander, izbeglica sa Pelopo-neza, služeći se više autoritetom nego silom. To je čovek dostojansvakog poštovanja j er je izmislio pismenost, a još više poštovanstoga što se verovalo da mu j e majka Karmenta,36koju su ovaplemena poštovala kao proročicu pre dolaska Sibile u Italiju,37



božanskog porekla. Privučen strkom pastira koji su se okupilioko stranca, očevidnog krivca za ubistvo, te čuvši za zločin i nje-gov razlog i ugledavši čoveka po stasu i držanju višeg i dostojan-stvenijeg od običnih smrtnika, Euander ga upita ko je. K adjesaznao iz koje je zemlje i ko muje otac, on reče: ¹Budi zdravo,Herkule, sine J upiterov.38Majka mi je prorekla kao verni tumačvolje bogova da ćeš uvećati broj nebeskih bogova, da će tebi ovdebiti posvećen žrtvenik i da će ga narod, koji će postati najmoć-niji na svetu, zvati najvećim i posvetiti ga tvom kultu.ª Herkulpruži desnicu i reče da prihvata predznak i da će izvršiti onošto sudbina nalaže, pa tu postavi žrtvenik i posveti ga. Tada jeprvi put Herkulu žrtvovan bik izabran iz stada. Za one koji ćese brinuti za žrtve i ritualnu gozbu izabrani su rodovi Poticija iPinarija,39najistaknutiji među onima koji su živeli u ovoj obla-sti. Slučajno se dogodilo da su se Poticiji upravo tada zadesili tui njima su dodeljeni srce i drob, a Pinariji su stigli kad je to većbilo pojedeno, na ostatak gozbe. Otudaje ostao običaj da Pinariji,dokle god je rod postojao, ne učestvuju u svečanoj podeli droba36Karmenta (Carmenta ili Carmentis) bila bi starorimsko božanstvožene i porođaja; imala je posebnog sveštenika i praznik Carmentalia (iz-među 11. i 15.januara).37Sibile su bile proročice poznate u raznim mestima u Grčkoj, u Del-fima, Eritreji, Halkidi. U Italiji su imale proročište u Kumama, u grčkojkoloniji u Napuljskom zalivu, osnovanoj sredinom VIII veka pre n. e. Ta-

kozvane Sibilinske knjige pitane su za savet jedino po odluci Senata uRimu. Od devet prvobitnih knjiga navodno su bile sačuvane tri.38Prema mitu, Herkul je bio sin Zevsa i Alkamene, žene grčkog he-roja Amfitriona.39Poticiji i Pinariji su obavljali Herkulov kult do 312. pre n. e. kadasu, kako se veruje, lišeni toga zbog zloupotrebe. Potitius bi bio auctor kul-ta, a Pinarius bi bio custos.38i srca žrtvenih životinja. Poticiji, kojeje u to uputio Euander, ostalisu sveštenici pri ovom žrtvovanju mnogo godina, sve dok rod nijeizumro, a ova služba predata državnim robovima. Ovo j e bio je-dini strani ritual koji j e Romul prihvatio, već tada služeći besmrt-nosti rođenoj iz vrline na koju ga je upućivala njegova sudbina.

8. Kad j e tako uredio religijske stvari, on sazva narod uskupštinu i dade zakonske uredbe pošto jedan narod ništa semzakona ne može ujediniti u jedno političko telo. Smatrajući daće u jednom još nerazvijenom narodu biti smatrano za sveto akosebe jasnim znacima vlasti učini dostojnim poštovanja, uzviše-nim se pokaza posebnim držanjem i uze dvanaest liktora.40Nekismatraju da j e time sledio broj ptica koje su mu pri posmatra-nju znamenja najavile kraljevsku vlast. J a pak nisam nesklon damislim kao oni koji smatraju da služba ove vrste, kao i kurulnipresto i purpurna toga41potiču od susednih Etruraca. Izgledada su taj broj uveli Etrurci, i to stoga što j e kod njih dvanaestnaroda biralo kralja,42a svaki od narodaje biraojednog liktora.U međuvremenu j e grad rastao, opasujući svojim bedemi-

ma jedno mesto za drugim, i to više u nadi u buduću veličinunego zbog potrebe da se zaštiti postojeće stanovništvo. Da gradne bi ostao nenaseljen, Rimljani su zatim radi povećanja stanov-ništva pribegli načinu koji su i ranije koristili osnivači gradova:okupljali su Ijude mračnog i niskog porekla, predstavljajući stvartako kao da im je to potomstvo iz postojbine. Na mestu gdejepočinjao uspon na breg, u ogradi između dva luga, otvorišeazil. Tada su nagrnule svakakve gomile iz susednih naroda, bezrazlike da li su robovi ili slobodni ljudi željni novih doživljaja.To j e bilo prvo pojačanje za veličinu koju j e Romul zamislio. Po-



što j e bio zadovoljan brojem ljudi, odlučio j e da dade uređenjetoj masi. Stvorio j e Senat od 100 ljudi, bilo zato što j e taj brojbio dovoljan, bilo stoga što nije bilo više od stotinu ljudi koji su40Dvanaest liktora kao pratnja kraljeva, potom konzula u Rimu, nosilisu svežnjeve pruća i u njih zadenute sekire kao znak da mogu kažnjavati.41Sella curulis prvobitno je sedište u kraljevim kolima sa kojih je onsudio; toga pratexta je toga sa purpurnim rubom koju su nosili dečacii magistrati.42O organizaciji i prostiranju Etruraca, Livije u V knjizi, poglavlje 33,kaže da se nalaze između dva mora, J adranskog i Tirenskog; organizovanisu u saveze od po 12 gradova. Smatra se da su postojala dva takva saveza.39mogli biti senatori. ,,Očevimaª43su sigurno nazvani iz počasti,a njihovi potomci su dobili naziv patriciji.9. Rim j e već bio toliko moćan da je mogao voditi rat protivbilo kojeg od susednih naroda. Ali zbog nedostatka žena činilose da će njegova veličina trajati samo jedan ljudski vek, j er niti jebilo izgleda da će ovi u Rimu imati potomstvo, niti su imali pra-vo na brak sa susedima. Tadaje Romul na savet senatora uputioposlanike susednim narodima da traže savez i pravo na brak44za novi narod. I gradovi, kao i sve ostalo, nastaju iz neznatnihpočetaka; potom oni kojima to sopstvena vrlina i bogovi dozvo-le ostvaruju svoje velike nade i značajno ime. Poznato j e da suu stvaranju Rima pomogli bogovi, a ni vrlina nije nedostajalo.

Stoga neka ništa ne stoji na putu tome da ljudi s ljudima mešajukrv i rod. Međutim, upućeni poslanici nisu nigde bili saslušaniblagonaklono j er su ih prezirali, a istovremeno se i plašili za sebei svoje potomstvo od sile kojaje među njima rasla. Mnogi su pita-li poslanike da li otvaraju azil i za žene; to bi najzad bilo isto štoi brak. Mladići u Rimu su to teško podnosili i izgledalo j e da ćese stvar nesumnjivo završiti nasiljem. Prikrivajući ljutinu, Romulje počeo da priprema svečane igre u čast Neptuna Konjičkog45i nazvao ih Konsualije. Naredi potom da se susedi obaveste oprazniku i da se svi zajedno pozabave pripremama koliko znajtii umeju kako bi se o tome raširio glas i da bi se željno očekivalo.Mnogi smrtnici dođoše u želji da vide novi grad, pre svih suse-di Keninenzi, Krustumini i Antemnati,46a isto tako i mnoštvo

43Patres lat., otuda naziv patriciji.44Pravo braka, ius conubii, jedno je od četiri prava rimskog građani-na: podrazumeva legalno sklopljen brak i pravo potomstva na nasleđe.45Consualia su praznik boga Konsusa koji je štitio žitnice i skladišta;praznovane su 21. avgusta i 15. decembra, kada su održavane i konjičke tr-ke; one su ovde povezane sa Neptunom koji se naziva Konjički, mada Nep-tun u Rimu nije imao veze sa konjima. To je bio slučaj sa njegovom grčkomparalelom Posejdonom, koji je prvobitno bio bog konja, dok je Neptun biosamo bog mora.46Keninenzi (Caminenses) su stanovnici grada Kenina (Caeninum) kojiu istorijsko doba nije više postojao. Plinije ga navodi među nestalim grado-vima; morao se nalaziti blizu Rima. Krustumini su bili stanovnici grada Km-stumera (Crustunmum) koji se nalazio na drugoj obali Tibra; ime je sačuva-

no u nazivu rimske tribe (opštine) Krustumina. Antemnati (Antemnates) sunazvani po zajednici Antemnae koja se nalazila na ušću reke Anijena u Tibar.40Sabinjana sa ženama i decom. Pozivani gostoljubivo u kuće, onivideše i položaj i bedeme; bili su začuđeni kako je Rim tako brzonastao. Kad je došlo vreme za proslavu i dok su ljudi zauzeti onimšto su oči gledale, nastalo j e nasilje prema ranijem dogovoru:rimski mladići navališe da otmu devojke. Veliki broj bi slučajnootet, kako je kome palo u deo; one koje su bile osobito lepe bilesu namenjene vodećim senatorima, pa ih plebejci kojima je bio



poveren taj posao odneše njihovim kućama. J ednu koja je bilaizuzetno lepa i stasita oteli su ljudi nekogTalasa. Kad suje nosili,svi su hteli da znaju kome je nose, pa su ovi pazeći daje neko nebi povredio uzvikivali daje nose Talasu. Tako je stvoren nov svad-beni uzvik.47Pošto je svečanost ometena strahom, duboko ožalo-šćeni roditelji devojaka pobegoše uz optužbe daje izvršen zločinpovrede gostoprimstva i pozivajući u pomoć bogove na čiju susvetkovinu i igre došli privučeni običajem i verom. Ni kod otetihnije bila ni nada veća, ni ogorčenje manje. Sam Romul je išaookolo i objašnjavao daje oholost njihovih očeva dovela do ovogajer su odbili da udaju ćerke za susede. Oni će ipak zasnovati braksa njima i deliti svu imovinu i građanska prava, od čega ljudimanije ništa draže. Ista prava će imati i njihova deca; neka ublažesvoju srdžbu i neka svoju dušu daju onima kojima su predalesvoja tela. Neretko j e iz ove nepravde bila kasnije rođena ljubav imuževi su im postali utoliko miliji što su se trudili da budu pažlji-vi i time im nadoknade čežnju za roditeljima i otadžbinom. Uz tosu išla i uveravanja muškaraca koji su se pravdali da su to učiniliiz želje i ljubavi, a to su reči koje najviše gode ženskoj duši.10. Duhovi ugrabljenih devojaka već su bili smireni, ali sunjihovi ožalošćeni roditelji sa suzama podsticali državu na su-kob. Svoje žalbe nisu ograničili samo na sopstveni grad negosu se sakupili sa svih strana i došli Titu Taciju, sabinjanskomkralju.48Kako mu j e ime bilo veoma poznato i čuveno u ovim

47Svadbeni uzvik u Rimu talasa ili talassio koji pominju i drugi piscinema pravog objašnjenja. Livijevo tumaćenje je preuzeto od analista (ra-nih rimskih istoričara) i ne zaslužuje poverenje. Mogućno je da je rečsabinjanskog porekla.48Priča o zajedničkoj vladi Romula i Tita Tacija, legendarnog kraljasabinjanskog grada Kuresa, verovatno je izmišljena da bi se objasnila ka-snija pojava dvojice konzula na čelu rimske države. Ličnost Tita Tacija jekod antičkih pisaca lišena individualnih crta.41krajevima, njemu su došli i poslanici: Keninenzi i Krustumini,kao i Antemnati, koji su takođe bili ovim pogođeni. Njima sečinilo da Tacije i Sabinjani isuviše sporo vode ovu stvar i stogase ova tri naroda zajedno pripremiše za rat. Ali ni Krustumini

ni Antemnati nisu bili dovoljno brzi da bi zadovoljili srdžbui žar Keninenza, pa stoga narod iz Kenina sam napade rim-sku teritoriju. No kad su se rasturili po poljima radi pljačke,njima se suprotstavio Romul sa dobro uređenom vojskom i ulakom okršaju im dao pouku da j e srdžba uzaludna ako nedo-staju snage. Kad j e okrenula da beži, razvijenu vojsku počešegoniti. Romul im pogubi kralja u borbi i skide mu oružje kaoplen. Pošto im j e vođa bio ubijen, gradje pao pri prvom napa-du. Odatle se Romul vrati pobedničkoj vojsci, slavan po deli-ma, ali ne manje sposoban da pokaže i svoje zasluge. Naredioj e da mu se napravi otvorena nosiljka, po njoj izvešao plen saubijenog neprijateljskog vođe i noseči ga popeo se na Kapitol.Kada j e to postavio kod hrasta koji su pastiri smatrali svetim,

vešajući svoj dar obeležioje granicu J upiterovog svetilišta i daobogu nov naziv: ¹J upiteru Feretrijeª,49reče, ¹pobednik Romulkralj tebi donosi ovo kraljevsko oružje i posvećuje ti hram uovim oblastima koje j e sam omeđio da u budućnosti bude me-sto na kojem će se ostavljati najslavniji plen i koji će budućapokolenja ostavljati kada ubiju neprijateljske kraljeve i vođe,sledeći moj primer." Ovo je poreklo hrama koji je prvi u Rimuposvećen. Bogovi odlučiše da glas osnivača, koji je objavio daće potomstvo ovde donositi počasni plen, ne bude uzaludan,ali da ni slava ovog dara ne postane obična zbog velikog broja



onih koji bi ga uživali. Posle tolikih godina i tolikih ratova, samodva ovakva plena bila su ostvarena: tolika je bila retka sreća ovevrste odlikovanja.11. Dok se ovo događalo u Rimu, vojska Antemnataje is-koristila priliku i odsustvo Rimljana i napala na rimske granice.Odmah je povedena na njih rimska legija i ona ih je potisnu-la dok su lutali poljima. Već pri prvom napadu i na prvi rat-ni poklič, neprijatelj je bio razbijen i grad zauzet. Dvostrukom49J upiterov nadimak Feretrius]oš u antici dovođen u vezi sa glago-lom ferre- donositi, jer su njemu na nosiljci, feretrumu, donošene spoliaopima, oružje skinuto sa slavnog neprijatelja koji je pobeden i ubijen.pobedom ovenčanog Romula molila j e sada žena Hersilija,50kojoj su dojadile molbe otedh žena, da oprosti njihovim rodi-teljima i da ih primi u državu; tako država može slogom ojačati.To j e lako postignuto. Potom je krenuo protiv Krustumina, kojisu i započeli rat. Ovde je bilo malo borbe j er su oni već bili obes-hrabreni porazom drugih. Kolonisti su upućeni na oba mesta:našli su se mnogi koji su zbog plodnosti zemlje upisali svojaimena u Krustumer. I u Rim je bilo čestih doseljavanja, najvišeroditelja i rođaka otetih žena.Uskoro je izbio novi rat sa Sabinjanima, neuporedivo većiod svih; nije nastao ni iz srdžbe ni iz pohlepe, niti je bio objavljenpre nego što je započeo. Smišljenom potezu dodali su lukav-stvo. SpurijeTarpej je komandovao rimskom tvrđavom. Njegovu

ćerku je Tacije potkupio zlatom da primi naoružane vojnike utvrđavu. Dogodilo se da je ona izišla van tvrđave da traži vodu zažrtvu. Kad su ušli u tvrđavu, ubili su je i pokrili štitovima da biizgledalo kako je tvrđava silom zauzeta, ili radi primera onomeko izda, da ne bi nikad imao veru u izdajnika. Dodali su i pričuda su Sabinjani obično nosili zlatne narukvice51velike težine nalevoj ruci i prstenje sa dragim kamenjem velike vrednosti i da jedevojka tražila ono što imaju na levoj ruci; umesto zlata, oni suna nju bacili štitove. Ima i onih koji kažu da je ona po dogovoruo izdaji tražila ono što nose na levoj ruci, u stvari oružje, i da jeubijena sopstvenom nagradom kada se uvidelo da ih vara.12. Ipak su Sabinjani držali utvrđenje i ni sledećeg dana,dokje rimska vojska postrojena za boj ispunila dolinu između Pa-

latina i Kapitola, nisu silazili u ravnicu, čekajući da Rimljane na-tera želja da ponovno zauzmu tvrđavu i da krenu uzbrdo protivnjih. Na obema stranama su borbu vodile vođe: na sabinjanskoj50Prema jednoj tradiciji, Hersilija je Sabinjanka kojaje zbog ćerkeostala u Rimu; smatrana je za ženu Hosta Hostilija i babu kralja Tula Ho-stilija; prema drugoj tradiciji, koju sledi i Livije, bila je Romulova žena.Posle smrti je divinizovana kao Hora Kvirina i tako je postala kultni parbogu Kvirinu.51U pitanjuje mit oTarpeji kojimje objašnjavan naziv Tarpejske ste-ne na Kapitolu. Prema drugoj verziji, ona je zbog izdaje bačena sa Tarpej-ske stene; izdala je ili zbog ljubavi prema Titu Taciju, vojskovođi neprija-telja, ili zbog ljubavi prema zlatu. Armile, narukvice sa talismanom, nosilisu Etrurci, kako se vidi na freskoslikarstvu u etrurskim grobnicama.

43Metije Kurcije, na rimskoj Hostije Hostilije.52On je rimsku stvarčvrsto vodio svojim duhom i hrabrošću, premda j e položaj bionepovoljan. Kad j e Hostije pao, rimski bojni redj e popustio ioni su razbijeni kod stare kapije Palatina. I sam povučen masomkoja j e bežala, podigavši oružje prema nebu, Romul uzviknu:¹J upiteru, ovde sam na Palatinu postavio najstarijc temelje gra-du podstaknut znakom tvojih ptica. Tvrđavu već drže Sabinjani,prevarom zauzetu, i već kreću i ovamo sa oružjem pošto su za-uzeli dolinu između bregova. Ti, oče ljudi i bogova, odbij ne-



prijatelja bar odavde, stišaj strah Rimljana, zaustavi ovo sramnobekstvo. Tebi ću kao J upiteru Statoru53posvetiti hram koji ćebiti spomenik potomstvu da je grad spasen tvojom pomoću.ªDok se ovako molio, kao da je osetio da je uslišen. ,,Rimljani!ª,povika, ¹ovde nareduje J upiter najveći i najmoćniji da se zau-stavite i obnovite borbu.ª Zaustaviše se Rimljani kao da im jenaredio božanski glas; sam Romul se probi u prve redove. Me-tije Kurcije, vođa na sabinjanskoj strani, istrča iz tvrđave i navalina Rimljane rasturene na prostoru koji danas zauzima Forum.Već se približavao palatinskoj kapiji uzvikujući: ¹Pobedismo onekoji su izdali sveto pravo gostoprimstva, a koji su sada kukavičkineprijatelji. Neka znaju da ni izdaleka nije isto otimati devojkei ratovati sa muškarcima.ª Dok se on tako hvalisao, napade gaRomul sa grupom najodvažnijih rimskih mladića. Desilo se dase Metije borio na konju, što je olakšavalo napad na njega. Po-što ga nateraše u bekstvo, Rimljani nastaviše da ga gone. Ostalarirnska vojska, podstaknuta hrabrošću kralja, razbi Sabinjane.Metijev konj, uplašen vikom gonilaca, zbaci konjanika u nekubaruštinu. A Metije se izbavi uz ohrabrenje i pozive svojih, paprivrženosti mnoštva dodade i sopstvenu prisebnost. Rimljani iSabinjani, međutim, nastaviše borbu u dolini između dva brega.13. Na to su se Sabinjanke, zbog kojihje rat i započeo, po-što su raspustile kose i poderale haljine i pošto su im nedaće52Hostije Hostilije je legendami predak kralja Tula Hostilija; prema

priči sačuvanoj kod Dionisija iz Halikarnasa, Livijevog savremenika, on sedoselio u Rim iz albanske kolonije Medulija. Hosdlije je staro ladnsko gen-tilno ime koje je sačuvano i u nazivu Curia Hostilia (senatska zgrada na Fo-mmu). Mettiusbi bio latinizovani oblik osačkog meddex-godišnji magistrat.53Prvi hram J upiteru Statoru podignutje u stvari tek 296. pre n. e.na mestu gde se ranije nalazilo svedlište.44pobedile žensku stidljivost, usudile da se stave između letećihstrela i da jurnu sa svih strana, razdvajajući neprijateljske redo-ve i ublažavajući srdžbu, ovde moleći očeve, tamo muževe dane skrnave porod ubistvom rođaka, jedni svojih unuka, drugisvoje dece. ¹Ako je srodstvo, ako je brak ono što ne podnosite,vi okrenite svoju srdžbu protiv nas; mi smo uzrok ratu, ranama

i smrti naših muževa i roditelja. Radije ćemo umreti nego živetilišene jednih ili drugih, kao udovice ili kao siročad.ª Ovo dirnui vojsku i vojskovođe. Nasta ćutanje i neočekivani mir. Na to is-tupiše vođe radi sklapanja sporazuma. Ne samo da su zaključilimir nego su od dve države stvorilijednu. Udružili su se ujednokraljevstvo, ali su celokupnu vlast predali Rimu. Pošto j e gradtako udvojen, a da bi i Sabinjanima učinili neki ustupak, nazvašegrađane Kviriti po gradu Kures.54U znak sećanja na ovu borbu,mesto na kome je Metijev konj izronivši iz duboke vode stao uplićak nazvaše Kurcijevo jezero.55Srećan mir u koji se iznenada preokrenuo nesrećni rat učinioje da Sabinjanke postanu milije i muževima i roditeljima, a najvišesamom Romulu. I tako kad je narod podelio na trideset kurija56

dade im njihova imena. Međutim, nema podatka o tome kakosu birana imena kurija, po godinama ili dostojanstvu, bilo ženaili njihovih muževa, ili kockom, jer je broj ovih žena bio mnogoveći od broja kurija. U isto vreme su formirane i tri centurije ko-njanika.57Ramni su nazvani po Romulu, a Ticiji po Titu Taciju;za Lucere su nepoznati i ime i poreklo.58Otad je bila zajedničkane samo vlast kraljeva nego je među njima vladala i sloga.54Kures je bio sabinjanski grad na levoj obali Tibra. Livijeva etimo-logija reči Quirites, po svoj prilici nije tačna jer se stanovnici grada Curesnisu nazivali Quirites nego Curenses.



55Lacus Curtius']e bio močvarni deo Fomma, kasnije sakralni bunarpokriven kamenim pločama u vreme Sule.56Podela na kurije i tribe (plemena) bila bi najstarija poznata politič-ka organizacija kod Rimljana; deset kurija činile su jedno pleme. Reč curiase dovodi u vezu sa prvobitnim co-viria, skup muškaraca. Naziv comitia curi-ata za jednu od skupština u Rimu sačuvan je i kasnije u vreme Republike.57U početku bi trebalo da su postojale tri centurije konjanika, ukup-no 300 konjanika; nosile su iste nazive kao i tri plemena u Riniu.58Podela na tri plemena karakteristična je i za druge Indoevroplja-ne; nazivi Titienses, Ramnenses i Luceres verovatno su etrurskog porekla.4514. Posle nekoliko godina, rođaci kralja Tacija uvrediše po-slanstvo Laurenata i kako su ovi postupili po gentilnom pravu,59kod Tacija su više uspeha imale molbe prvih zbog naklonostiprema svojima. Tako je on kaznu koju su oni zaslužili primiona sebe i kad j e došao u Lavinij radi svečane godišnje žrtve,Laurenti navališe na njega i ubiše ga. Kažu daje Romul primioovu stvar manje ozbiljno nego što ona zaslužuje, bilo zato štojeTacije dme izdao savladarstvo, bilo što je verovao da ovo ubistvonije bilo nepravično. Tako se uzdržao od rata. Da bi se ublažilinepravda naneta poslanicima i ubistvo kralja, bio je obnovljenugovor između Rima i Lavinija.I dok je sa njima preko svakog očekivanja sačuvan mir, ratje izbio sa mnogo bližim susedom, gotovo na vratima grada.

Smatrajući da su im susedi isuviše ojačali, Fidenjani60udarišena njih da ne bi dosdgli snagu koju se činilo da će dobiti. Nao-ružavši omladinu poslali suje da pustoši polja koja leže izmeđuRima i Fidena. Odatle okrenuše levo, j er je desnu stranu štidoTibar, te njihovo pustošenje izazva strah kod seoskog stanovni-štva. I znenadna buka, preneta sa polja u grad, bila j e glasnik otome. Romul odmah krenu - rat u takvoj blizini nije trpeo ni-kakvo odlaganje - izvede vojsku i postavi svoj tabor na hiljadukoraka od Fidena. Pošto je tu ostavio manji odred kao zaštitu,krenuo j e napred sa svim snagama; jednom delu vojske naredida ostane u zasedi na mestima oko gustih šibljaka. Sa većim de-lom i sa celom konjicom ode napred, nastojeći da iznenadnimnapadom gotovo kod samih kapija izazove neprijatelja. Konjič-

ka borba činilaje manje neobičnim razlog za bekstvo koje jenameravao da simulira. Dok se konjica kolebala kao izmeđuborbe i bekstva, a pešadija se povlačila, neprijatelj j e navaliokroz širom otvorena vrata, te poštoje razbio rimski bojni red, unastojanju da dalje napada i progoni stigao je do mesta gde subile zasede. Ovde se iznenada pojaviše Rimljani i s boka napa-doše fidenski bojni red. Strah su povećavali bojni znaci koji subili pokrenuti s mesta gde je bila ostavljena zaštitnica. Tako suprestrašcni Fidenjani krenuli u bekstvo pre nego što su videli59lus gentiumje za to vreme i te prilike bilo međunarodno pravo.60Stanovnici Fidena, etrurskog grada na oko 5 do 6 milja od Rima,na Putu soli ( Via Salaria).46

da su Romul i njegovi, zatežući uzde, povrnuli konje i odjaha-li. Nastojali su da se dokopaju svog utvrđenja u mnogo većemneredu od onih koje su gonili, a koji su se pretvarali da be-že, j er j e sada bilo u pitanju pravo bekstvo. Ali nisu mogli daumaknu neprijatelju: Rimljanin se čvrsto držao iza njih, pro-dirući kao u jednom bojnom poretku, sve dok se krila kapijenisu isprečila.15. Zbog rata sa Fidenjanima, na rat su bili podstaknuti iVejani.61Ovde su duhovi bili uznemireni zbog srodstva sa Fide-njanima - naime, i ovi su Etrurci - ali i zbog blizine bojišta j er



j e rimsko oružje postalo opasno za sve susede. Vejani su upa-dali preko rimskih granica više zbog pljačke nego pravog rata.I tako, ne učvršćujući svoj položaj i ne sačekavši neprijateljskuvojsku, vraćali su se u Veje noseći plen koji su oteli sa polja. Su-protno tome, a pošto neprijatelja ne nađoše na polju i spremniza konačni obračun, Rimljani pređoše Tibar. Kada su u Vejimačuli da se postavlja vojni logor i da će krenuti na grad, oni imiziđoše u susret želeći radije da u okršaju odluče ishod nego dase bore zaštićeni krovovima i bedemima. Ovde rimski krajj bezpomoći ikakve strategije odnese pobedu i goneći razbijene ne-prijatelje do zidina odustade od zauzimanja grada, koji j e bioutvrđen i bedemima i samim svojim položajem. U povratku imj e opustošio polja, ali više radi osvete nego radi plena. Pogođeniovim više no porazom u bici, Vejani zatražiše mir i uputiše po-slanike u Rim. Kažnjeni oduzimanjem dela teritorije zaključišemir na sto godina.Ovo su glavni događaji koji su se odigrali pod Romulom uratu i miru. Nema u tome nijedne stvari koja ne bi odgovaralanjegovom božanskom poreklu i njegovoj božanskoj prirodi, ukoju se verovalo posle njegove smrti, bilo da se ima na umupreuzimanje kraljevstva nasleđenog od predaka, ili zamisaoo osnivanju grada, ili njegovo jačanje u ratu i miru. Ono štoj e učinio pošto j e država ojačala bilo j e toliko trajno delo daj e sledećih četrdeset godina vladao mir. Narodu je ipak bio

miliji nego patricijima, a najviše su ga voleli vojnici. Držao je61 Veji su jedan od najznačajnijih etrurskih gradova, na oko 12 miljaseverno od Rima, na uzvišenju iznad jedne rečice; ovaj gradje po tradici-ji u neprijateljstvu sa Rimom od Romulovih vremena.47u ratu i miru jednu gardu za telesnu zaštitu od trista naoružanihljudi koje je nazivao ¹Hitriª.6216. Kad je izvršio ova besmrtna dela, dogodilo se, dok jedržao skupštinu na polju kod Kozjeg jezera63radi popisivanjavojske, da se iznenada digla oluja uz veliku buku i gromove ikralja obavila tako gustom maglom da gaje potpuno sakrila odočiju okupljenih. Posle toga je Romul nestao sa zemlje. Poštoih prođe strah j er se iz tako olujnog dana ponovo rodila vedra

i mirna dnevna svetlost, i pošto videše prazan presto, rimskevojnike obuze tuga siročadi i oni izvesno vreme ostadoše kaozanemeli, iako su verovali patricijima, koji su stajali najbliže, daga je oluja odnela u visine. Zatim kad je nekolicina započela,svi uzviknuše da j e Romul bog, rođen od boga, i da j e kralj iotac celog naroda; molitvama zatražiše da traje mir i da on bla-gonaklono čuva svoje potomstvo. Verujem da je bilo nekih kojisu tajno tvrdili da j e Romul rastrgnut rukama patricija. Ostaoj e ipak o tome neki glas, mada posve nesiguran. Sirenju onedruge verzije doprineli su divljenje prema čoveku i strah koji jepotom ojačao. Tome je i mudrost jednog čoveka, kako se pri-ča, doprinela veri u ovo. Kako j e sva država bila uznemirena, anarod ogorčen na patricije zbog gubitka kralja, Prokul J ulije,64

pokretač teške, mada kako kažu velike stvari, istupi u skupštini ireče: ¹Romul, otac ovog grada u osvit današnjeg dana iznenadasiđe s neba i pođe mi u susret. Kad sam mu pristupio, prestra-šen i pun poštovanja, i zamolio ga da mi bude dozvoljeno da gagledam u lice, on je rekao: 'ldi javi Rimljanima da bogovi želeda moj Rim bude središte sveta. Stoga neka neguju vojne stva-ri i neka znaju i neka prenesu potomstvu da nijedna sila nećeodoleti rimskom oružju'. Ovo govoreći nestade u visinama."Začuđujuće koliko je vere poklonjeno čoveku koji j e ovo javioi kako je Romulova smrt kod naroda i vojske olakšala stvaranje



vere u besmrtnost.62Celeres bi prema nekim antičkim piscima bili u stvari 300 konjanikaRomulove vojske, a po drugima su vladarova garda. Tribunus celerum, kojije nekada morao biti važan vojni položaj, sačuvan je u potonjim vremeni-ma u sferi kulta, u religijskom udruženju Saliji.63Kozje jezero je bila močvara u donjem delu Marsovog polja, kodPanteona.64Prema drugim izvorima, Prokul J ulije je bio seljak iz Alba Longe.4817. Međutim, želja za vlašću uzburkalaje patricije. I pak senije došlo do jedne ličnosti j er se u novom narodu niko nije is-ticao. Borbaje vođena u staležima, između pojedinih grupacija.Da ne bi izgubili u društvu jednakost u posedovanju vlasti poštosu posle Tacijeve smrti ostali bez kralja, oni koji su poticali odSabinjana nastojali su da ga daju iz svoje sredine, a Rimljani,stariji po poreklu, prezirali su kralja koji je bio stranac. Ali i po-red sve razlike u željama, svima je bilo zajedničko da su želelikraljevstvo j er još nisu iskusili slast slobode. Patriciji su se plašilii toga da bi se mogla uzdići neka strana sila pošto je država bezvlasti, vojska bez vojskovođe, a mnoge političke zajednice u su-sedstvu ogorčene na Rim. Svi su se slagali u tome da neko trebada bude na čelu, ali to u duši nije niko ustupao drugome. Stoti-nu senatora su tako međusobno uredili stvar da su stvorili desetdekurija, a na čelu svake postavili po jednoga. Ta desetorica su

imala vlast: jedan među njimaje nosio znake vlasti i imao liktore.Imperijum'55se završavao u roku od pet dana, pa su se svi smenji-vali ukrug. Tako je kraljevstvo trajalo jednu godinu. Ono j e potome nazvano interegnum - naziv koji i danas postoji.6566Narodj e negodovao zbog velikog broja onih kojima je trebalo služiti,j er j e ovim umesto jednog gospodara stvoreno stotinu. Činilo sestoga da neće dozvoliti ništa drugo sem kralja, i to onog kogasam izabere. Kad su senatori osetili da se narod uskomešao, sma-trali su da je bolje da sami predlože ono što gube, tako da timepridobiju narod, dozvoljavajući mu najvišu vlast pod uslovom damu ne daju više prava nego što ga sami zadržavaju.Odlučiše, dakle, da narod bira kralja, s tim da izbor postanepunovažan onda kad ga Senat potvrdi. I danas postoji ovo pravo

pri glasanju o zakonima i magistratima, ali mu je oduzeta sna-ga. Pre nego što bi narod počeo da glasa i u slučaju neizvesnogishoda u skupštini, oci senatori su oni koji savetuju. Tako inte-reks sazva skupštinu i reče: ¹Kviriti, uz dobre, srećne i povoljneznake67neka bude poduhvat, izaberite kralja. Tako i senatori65Imperium, najviša vojna i civilna vlast koju su u početku imali kraljevi,a potom, u doba Republike, najviši magistrati, konzuli pretori i diktator.66U republikansko doba pribegavalo se interegnumu u slučaju smrtiobaju konzula.67Bonum faustum felixque bila je formula koja je primenjivana pripreduzimanju kako privatnih tako i državnih poslova.49misle. Zatim će oni ako izaberete dostojnog da bude drugi posle

Romula potvrditi vaš izbor.ª Ovo se dopade narodu, koji niježeleo da izgleda kao da je pobeđen počašću da on samo glasa ipredlaže, a Senat određuje ko će vladati Rimom.18. U to vreme beše Numa Pompilije68čuven po pravičnostii pobožnosti. Živeo je u sabinjanskom gradu Kuresu i bio mudaru svim ljudskim i božanskim stvarima, kao što to može biti čoveknjegove dobi. Kako se ne zna pravo ime učitelja, pogrešno sepričalo daje Samljanin Pitagora bio onaj kome je dugovao svojuučenost.69Kao što je poznato, on je u vreme kadje Servije Tulijevladao u Rimu, na krajnjem jugu Italije, oko Metaponta, Hera-



kleje i Krotona, okupljao omladinu koja j e želela da se takmiči unjegovom učenju. Kako bi mogao stići glas o njemu do Sabinja-na i u slučaju daje reč o istom vremenu? Kojim bi zajedničkimjezikom mogao podstaći nekoga ko j e želeo da uči? I pod čijombi zaštitom stigao jedan čovek kroz tolike narode, različite pojeziku i običajima? Smatram da j e Numa svojom sposobnošćuoplemenio duh vrlinom i da svoju učenost duguje ne tolikoveštini koju je prihvatio od stranca koliko strogom i ozbiljnomučenju starih Sabinjana, od kojih nije bilo manje iskvarenog na-roda. Premda se činilo da će prevagnuti Sabinjani ako se međunjima izabere kralj, kadje Numa predložen, nije se ipak niko odrimskih otaca usudio da dade prednost bilo sebi bilo nekomeod svojih, ili bilo kome od senatora i građana. Stoga se jednogla-sno složiše da kraljevstvo treba predati Numi Pompiliju. Kad jepozvan, Pompilije j e naredio da se u njegovo ime pitaju bogovi68Numa Pompilije može biti sabinjanskog porekla, premda je imeetrursko ili etrurizovano, potom latinizovano.69Pitagora Samljanin je živeo u VI veku pre n. e. Svoj zavičaj Samosnapustio je oko 570. pre n. e. i posle lutanja po Vavilonu i Egiptu naseliose oko 530. pre n. e. u grčkoj koloniji Kroton, na jugu Italije; iz politič-kih razloga se preselio u Metapont, gde je umro oko 497-496. pre n. e.Snažno je uticao na svoje učenike: kao osnovna načela njegovog učenjavažili su telesna i duhovna čistota kao preduslov za saznanje; priznavanjesoterije (spasa) i sofije (mudrosti); besmrtnosti duše koja se po smrti tela

seli u druga bića (palingenesija). U svetu vlada pravilnost kojuje nazivaoharmonijom. Pitagorejci su u početku bili i politički aktivni, ali su se po-tom povukli i odvojili od sveta, zatvoreni u svoje samostane. Učenje pita-gorejacaje postalo tajno.50za savet, kao što je Romul osnivajući grad i uzimajući vlast dobiopovoljna znamenja. Zatim ga je augur70- ovaj sveštenički polo-žaj j e otad zbog važnosd u državi postao stalan - odveo u tvrđavui tu j e seo na kamen, okrenuvši se premajugu. Augur j e zauzeomesto levo od njega, pokrivene glave, držeći u desnoj ruci savi-j en štap bez čvorova koji se naziva palica. Pošto je sagledao gradi okolinu, odatle j e moleći bogove izvršio podelu na regione,idući od istoka prema zapadu, te rekao da su desni delovi prema

jugu, levi prema severu, a granični znak j e u mislima postaviona mestu dokleje najdalje dopro pogledom. Potom premestivšipalicu u levu ruku, desnu stavi Numi na glavu i ovako se pomoli:¹J upiteru oče, ako je pravo da ovaj Numa Pompilije, čiju glavudodirujem, bude kralj Rima, oglasi se jasnim znakom u okviruovih granica koje sam označio.ª Zatim rečima iskaza znamenjakoja j e želeo da budu poslana. Pošto se ona pojaviše, Numa biproglašen za kralja i iziđe iz svetilišta.19. Kada je došao na vlast, Numa se spremao da novi grad,već osnovan silom i oružjem, ponovo osnuje po zakonima i obi-čajima. Videvši da se Rimljani ne mogu privići na to usled ra-tova koji ljude čine divljima, smatrao j e da ih treba kultivisatiodvikavanjem od oružja, pa stoga sagradi hram J anusu u pod-

nožju Aventina da bi pokazivao stanje rata i mira:71da otvorenoznačava da je država u ratu, a zatvoren da su svi okolni narodiumireni. Samo j e dva puta bio zatvoren posle Numine vlade:prvi put pod konzulom Manlijem posle završetka Prvog punskograta, drugi put u naše doba dadoše bogovi da ga vidimo zatvo-renog posle rata kod Akcija pošto j e Cezar Avgust uspostaviomir na kopnu i na moru.72Kadje Numa zatvorio hram, stupio je70Augures je bio sveštenički kolegijum, u početku od tri člana, po je-dan iz svake tribe. Nisu predskazivali budućnost, nego su jedino tumačilida li su bogovi saglasni sa preduzetim poduhvatom; svi važni državni po-



slovi mogli su biti preduzeti tek posle obavljenih posmatranja znamenja(auspicia). Znamenja su se delila na dve glavne grupe: auguria impetrativa(tražena) i auguria oblativa (koja se pojavljuju netražena). Sami znaci suse delili u pet grupa: ex caelo, ex avibus, ex tripudis, ex quadrupedibus,ex di-ris. Sula je broj augura povečao na petnaest. a Cezar na šesnaest.71J anus je imao malo pravougaono svetilište sa vratima koja su seotvarala na dve strane.72Avgustje zatvorio J anusova vrata 29. pre n. e.51u prijateljske odnose sa gotovo svim susedima i sklapao saveze iugovore. Pošto j e otklonio brigu oko spoljnih ratova, trebalo sepobrinuti da narod, koga su suzdržavali strah od neprijatelja ivojnička disciplina, ne postane razuzdan u miru, paje smatraoda će biti najbolje da u neukom narodu, još sirovom u tim ra-nim vekovima, probudi strah od bogova. Pošto strah nije mogaoprodreti u čovekovu dušu bez nekog čuda, on je izmislio da senoću sastaje sa boginjom Egerijom,'3da j e po njenom savetuustanovio ono što j e za bogove najprihvatljivije i da je potrebnoimenovati sveštenika za svakog od njih.Najpre je podelio godinu na dvanaest meseci prema kretanjuMeseca; no kako kretanje Meseca ne ispunjava 30 dana u svakommesecu i pošto nedostaje 11 do potpune godine po okretanjuSunca, on j e rasporedio interkalarne mesece tako da dani svake

dvadesete godine budu u istom položaju u odnosu na Sunce odkoga su i počeli, ispunjavajući vremenski prostor svake godine.Takođe je ustanovio praznične dane i one u kojima se radi, j er unekim danima neće biti korisno za narod da bilo šta započinje.'420. Isto tako j e posvetio pažnju stvaranju svešteničkih po-ložaja, premda j e i sam obavljao mnoge religijske obrede, apre svega one koji danas spadaju u delokrug sveštenika Diala.737475S obzirom na to da su mnogi Rimljani smatrali da kraljevi trebapre da nalikuju Romulu nego Numi, te i sami da idu u rat, onje ne želeći da zbog religijske stvari napusti kraljevski položajučinio da sveštenički položaj J upitera bude stalan i odredio musvečanu odeću i kraljevsko kurulno sedište. Ovome dodade jošdva sveštenika, jednog Marsu i drugog Kvirinu;76izabra device za

vestalke, sveštenički red koji j e vodio poreklo iz Albe i koji nije73Egerija, rimska izvorska nimfa, imala je kultna mesta u Rimu kod Ka-penskih vrata (Porta Capena) i u Ariciji; naziv je verovaUto izveden od gen-tilnog imena Egerius. Nosilo ga je nekoliko znamenitih ljudi u ranom Laciju.74Smatra se da je Numin kalendar zamenio jedan stariji, tzv. Romu-lov, koji je obuhvatao samo deset zemljoradničkih meseci, važnih za oba-vljanje poljoprivrednih radova. Numa je nastojao da izjednači solamu ilunarnu godinu. Diesfasti i dies nefasti stari su koliko i kalendar.75Flamen Diahs, jupiterov sveštenik, preuzeo je ovu funkciju od kra-lja koji je ranije bio vladar i sveštenik.76Flamines Dialis, Quirinalis i Martialis su bili viši sveštenici, odgovor-ni za najvažnije žrtve.52

bio stran rodu osnivača grada. Da bi one mogle doživotno bitisveštenice u hramu odredi im izdržavanje iz državne kase i učiniih poštovanim i svetim zbog devičanstva i drugih vrlina.77Odre-di kolegijum od dvanaest salija za službu Marsu Gradivu,78dadeim šarene tunike kao znak dostojanstva, te naredi da preko njihnose bronzane oklope i božanske štitove koji se nazivaju anciliai da idu kroz grad pevajući u određenom ritmu svečanih skoko-va. Zatim izabra za sveštenika Numu Marcija, Marcijevog sina, izredova patricija, i poveri mu da zabeleži i odredi sva religijskapravila: sa kojim žrtvama, u koje dane i u kojim hramovima će



biti održavane verske svečanosti i odakle će se za njih tražitisredstva. Ostale državne i privatne žrtve potčini pontifiku7980dabi postojao neko kome se narod može obratiti za savet da se nebi zanemarujući božansko pravo ogrešio o domaći običaj prima-jući strani. Isto tako, sveštenik je trebalo da poučava narod nesamo u božanskim svetim ritualima nego i u tome kako se vršisahranjivanje i kako treba zadovoljiti mane," kako se tumačeznamenja po munjama i ostalim vidljivim znacima, te kako se onjima vodi briga. Da bi izvukao iz bogova saznanje, posvetio jena Aventinu žrtvenik J upiteru Eliciju,81a boga je preko augurapitao za savet šta treba preduzeti.21. Briga oko svega ovoga odvraćalaje narod od nasilja ioružja. Ljudi behu ispunjeni i obuzeti neprestanom brigom zabogove. Kako se činilo da se bogovi interesuju za ljudske stvari,77O Vesti i vestalkama videti nap. 27.,s Saliji (od salire, skakati) bili su organizovani u dva kolegijuma, Pa-latini i Colini; slični kultni kolegijumi su posvedočeni i kod drugih Lati-na. Njihovo naoružanje je bilo iz bronzanog doba, što ukazuje na starostkulta. Ancilia bi bio štit sa urezima sa obe strane, možda minojskog pore-kla; njihova kultna igra je ratničkog porekla. Mars Gradiv je u istorijskodoba bio nadlcžan za početak rata, a Mars Kvirin za njegov kraj.79Pontifex, verovatno od pons i facere, praviti mostove, prvobitno jemogao biti nadležan za zaštitu puteva, potom za kult uopšte, za razlikuod flamines koji su negovali kult pojedinih bogova.

80Dn Manes su u početku duhovi preminulih; pokojnici su najpre po-stajali lemures, potom laruea i najzad manes. Manima se posvečuje mestogdeje pokojnik sahranjen; onima koji to zapostave, bogovi šalju zle snove.81J upiter Elicije je obezbeđivao kišu: kamen, manalis lapis, rano jedonet u grad i povezan je sa ritualom izazivanja kiše. Ceremonijaje bilapoznata kao Aquilicium.53takva pobožnost obuze srca ljudi da su vera i zakletva vladalidržavom umesto zakona i straha od kazne. I dok su Rimljaniprema svome kralju kao jedinom primeru formirali svoje obi-čaje, dotle su susedni narodi, koji su verovali da među njimanije nikao grad nego vojni logor kao pretnja opštem miru, došliu stanje takvog strahopoštovanja da su smatrali kako bi napad

na državu tako odanu kultu bogova značio svetogrđe. Postojaoje jedan lug koji j e kvasila voda večnog potoka što j e izvirao izrnračne pećine. Numaje tamo često odlazio bez pratnje, kao nasastanak sa boginjom Egerijom, i stoga j e posvetio lug kamena-ma82koje su se ovde sastajale sa njegovom ženom Egerijom, austanovioje i praznik Vere. Naredioje da se sveštenici dovoze knjoj u pokrivenim dvokolicama i da ritual obavljaju ruku pokri-venih sve do prstiju, označavajući time da se vera mora poštovatii da je njeno mesto u ljudskoj desnici takođe sigurno i sveto.Uveo je i mnoge druge žrtve i mesta za vršenje svetih obreda, sasveštenicima koje zovu argeji.83Za sve vreme njegove vladavine,najveće od svih njegovih dela beše zaštita koliko mira toliko idržave. Tako su dva vladara jedan za drugim, premda različitim

putevima, uvećali državu: jedan ratom, drugi mirom. Romul jevladao 37, Numa 43 godine. Tako je država bila i jaka i dobroorganizovana u ratu i miru.22. Kada j e Numa umro, država se vratila na interegnum.Potom narod izabra za kralja Tula Hostilija, unuka onog Hosti-lija koji se istakao u borbi protiv Sabinjana pod tvrđavom. Ocisenatori se složiše sa izborom. Tul ne samo da nije bio sličanprethodnom kralju nego je bio ratoborniji i od samog Romula.Ratoborni duh su mu podstrekivali kako snaga i mladost, takoi slava predaka. Smatraoje da država stari u dokolici i svudaje



tražio razlog za rat. Dogodilo se da su seljaci iz Rima odneli plensa polja Albe, a stanovnici Albe plen sa rimskih polja. U Albi jetada vladao Gaj Kluilije. Sa obe strane behu gotovo istovremenoupućeni poslanici da traže oduzeto. Tul je svojima naredio da82Kamene (Camenae) su bile boginje izvora, kod Rimljana često iz-jednačene sa muzama.83Argeja je bilo 27 u Rimu, u vezi su sa dva praznika:16-17. mart, ka-da je verovatno održavana procesija, i 14. maj, kada su vestalke bacale uTibar 27 lutaka od slame koje su nazivane argeji.54ništa ne preduzimaju pre nego što im stigne njegova naredba.Dobro j e znao da će Albani odbiti njegov zahtev i da će takomoći da objavi pravičan rat. Alba j e sporo vodila stvar. Njeniposlanici, primljeni ljubazno i blagonaklono kod Tula, gostilisu se zajedno sa kraljem. Za to vreme su Rimljani tražili da imse vrati što je oteto, a kako je Alba to odbila, oni objaviše ratkoji će započeti za trideset dana. Ovo javiše Tulu, a on pozvaposlanike Albe da kažu radi čega su došli. Ne znajući šta se do-godilo, ovi su najpre gubili vreme izvinjavajući se; pozvani, oniće reći nešto što se Tulu neće dopasti, ali se moraju pokoravatinaređenju; došli su da traže da im se vrati uzeto; ako Rimljanine pristanu naređeno im j e da objave rat. Na to je Tul rekao:¹J avite vašem kralju da rimski kralj poziva bogove za svedoke daonaj narod koji je, sa prezrenjem odbijajući zahtev, prvi otpustio

poslanike koji su tražili da im se vrati stvar bude odgovoran zanesreće ovog rata.ª23. Ovo poslanici Albe javiše kući. Na obe strane vršene suvelike pripreme za rat, koji je bio sličan građanskom ratu, kaoda se vodi između roditelja i dece, j er su i jedni i drugi poticaliod Trojanaca: Lavinij j e poticao od Troje, Alba od Lavinija, aporeklom iz Albe bili su rimski kraljevi. Ipak, početak rata je či-nio manje žalosnim sam događaj jer nije vođena borba, a poštosu u jednom od gradova bile porušene građevine, dva narodasu se izmešala ujedan. Najpreje ogromna vojska Albe napalana rimsku teritoriju. Postavili su utvrđeni logor na rastojanjune većem od 5.000 koraka od grada i opkolili ga jarkom, kojise po imenu vojskovođe zvao Kluilijev jarak u toku više vekova,

dok vremenom nisu nestali i jarak i naziv. U ovom utvrđenjuumre kralj Albe Kluilije, a Albani postaviše za diktatora MetijaFufetija. Međutim, ratoborni Tul, naročito posle kraljeve smrti,ponavljajući da će stanovnike Albe stići kazna od najviših bogo-va za bezbožni rat i da su već to započeli od samog kralja, noćuzaobišavši tabor krenu s vojskom na polja Albe. Ovo pak izazvaMetija iz utvrđenog tabora i on dovede vojsku bliže neprijatelju.Odatle uputi glasnika Tulu da mu javi kako bi trebalo da razgo-varaju pre nego što se sukobe. Ako se sretne s njim, neka zna daće izneti stvar koja će se ticati Rima koliko i Albe. Ne prezirućiovaj predlog, Tul j e ipak izveo vojsku u bojnom poretku u slu-čaju da razgovor bude uzaludan. U susret im iziđoše i Albani.55

Pošto su obe vojske stajale spremne, na sredinu iziđoše vojsko-vođe sa nekoliko prvaka. Tada vojskovođa Albe ovako započe:¹Čuo sam od našeg kralja Kluilija da je uzrok ovom ratu učinje-na nepravda i odbijanje da se uzeto vrati po ugovoru, a čini mise da ćeš bez sumnje i ti reći isto. No ako smem izneti ono štoje istinito, radije od onoga što j e ugodno da se čuje, stvar kojaje naterala u rat ova dva susedna i srodna naroda jeste želja zaprevlašću. Da li j e to dobro ili loše, j a neću ni pokušati da tu-mačim. To j e stvar koju treba da odluči onaj ko je započeo rat.J a sam samo vojskovođa koga stanovnici Albe izabraše da vodi



taj rat. I pak želim da te upozorim na ovo, Tule: koliko je velikamoć Etruraca oko nas i oko tebe, ti to bolje znaš j er su ti bliži.Oni mnogo mogu na kopnu, još više na moru; imaj na umu daće oni kad budeš dao znak za borbu, gledati na ova dva bojnareda i da će napasti na umornog i iscrpljenog i pobeđenog ipobednika. I tako pošto nismo zadovoljni sigurnom slobodomi pošto sve stavljamo na kocku radi neizvesnosti ko će imati vlasta ko će postati rob, tako nam bogova nađimo neki način kojimće se odlučiti ko će kome gospodariti, bez velike nesreće i bezmnogo prolivene krvi obaju naroda.ªStvar se dopade Tulu, premdaje bio ratoboran kako po svo-joj prirodi tako i iz želje za pobedom. Pošto je stvar raspravljanana obe strane, to odlučiše da sve prepuste sreći.24. Desilo se da su se ujednoj i drugoj vojsci nalazila braćarođena kao trojke, istih godina i iste snage. Kao što je poznato,to su bili Horaciji i Kurijaciji, te gotovo da nema događaja izstarine koji j e bolje poznat od ovoga. Pa ipakje i u tako slavnojpriči ostala zbrka oko imena: kojem su narodu pripadali Hora-ciji, a kojem Kurijaciji. Pisci su u tome podeljeni, ali sam prona-šao više onih koji tvrde da su se Rimljani zvali Horaciji, i stogasam u duši sklon da sledim njih. Ovim trigeminima predložišekraljevi da se oružjem bore svaki za svoju otadžbinu; prevlast ćepripasti onom narodu čiji trigemini pobede. Oni prihvatiše isporazumeše se oko mesta i vremena. Pre nego što je započela

borba, sklopljen je sporazum između Rima i Albe da ona drža-va čiji građani pobede u ovoj borbi vlada nad onom drugomu pravednom miru. Ugovori se razlikuju po odredbama, ali sesvi sklapaju na isti način. U ovoj prilici saznao sam da j e to ova-ko učinjeno i da se ne pamti nijedan ugovor stariji od ovoga.56Fecijal84j e Tulu postavio pitanje: ¹Naređuješ li mi, kralju, dasklopim ugovor sa patrom patratom85kralja Albe?ª Kada kraljpotvrdi, on nastavi: ¹Svetu travu tražim od tebe.ª Kralj reče: ,,Do-nesite čistu biljku.ª Fecijal donese sa livade u tvrđavi čistu biljkui upita kralja: ¹Kralju, proglašavaš li mene i moje pratioce za kra-ljevske glasnike rimskog naroda?" Kralj odgovori: ¹Cinim onošto će biti bez podvale s moje strane i sa strane rimskog naroda

Kvirita." Fecijal je tada bio Marko Valerije, a on proglasi SpurijaFuzija za patra patrata, dodirujući svetim grančicama njegovuglavu i kosu. Pater patrat j e izabran za obavljanje zakletve i zaproglašenje ugovora svetim i neprikosnovenim. Toje obavljenomnogim rečima, složenim u stihove koji nisu vredni da budunavedeni. Zatim pošto j e izrecitovao odredbe reče: ¹Cuj, J upi-teru, čuj patre patrate albanskog naroda, čuj i ti, narode Albe.Odredbe izrečene na ovim tablicama ili vosku,86bez zle namerei podvale, kao što se danas podrazumevaju da su pravične, rim-ski narod neće prvi izdati. Ako to prvi učini, uz javnu saglasnostsvih i sa namerom da učini podvalu, tada ti, oče J upiteru, učinisa rimskim narodom onako kako ću ja učiniti sa ovim veprorn.To učini toliko jako koliko možeš i imaš snage.ª To rekavši, za-

kla vepra granitnim kamenom. Svoje svečane stihove i zakletveizrekoše građani Albe preko svojih sveštenika i svog diktatora.25. Pošto je sklopljen sporazum, braća trigemini zgrabišeoružje kako je dogovoreno. Flrabreni s obeju strana - podsećalisu ih na zavičajne bogove, na zavičaj i roditelje, na to da kolikogodje građana u otadžbini i koliko ih je u vojsci, svi gledaju unjihovo oružje i njihove desnice - istupiše u sredinu između dvevojske, ratoborni i spremni za okršaj, dok su im u ušima brujaliglasovi onih koji su ih podsticali. Dve vojske se postaviše ispredtabora, ne toliko zbog postojeće opasnosti koliko zbog brige za



budućnost, j er je bila reč o tome da j e pitanje vlasti zavisilo od84Fecijali su stari sveštenički kolegijum u Rimu; glavni zadatak im jebio da sklapaju sporazume sa drugim državama ili da objavljuju rat. Kole-gijurn je činilo 20 doživotno izabranih članova.85Paterpatratus je bio predstavnik kolegijuma fecijala; naziv je nepo-znatog porekla i značenja. Daju mu se razna tumačenja, na primer ¹Otacočinstvaª, ¹Otac koji izvršava" i sl., ali nijedno se ne može dokazati.86Izraz ex tabulis cerave kod Tita Livija preuzet je iz pravnog rečnika iočiglednoje anahronizam za epohu u kojoj još nije bilo pismenosti.57hrabrosti i vrline tako malog broja ljudi. Uspravni i napeti borciupraviše pogled na ne mnogo prijatan prizor. Na dati znak, sauperenim kopljima kao dva bojna reda, po tri mladića sa sva-ke strane jurnuše uz najveću pažnju dve vebke vojske. Ni jednini drugi nisu mislili na sopstvenu opasnost, nego na prevlastili ropstvo svog naroda, kao i na to da će sudbina domovine ubudućnosti biti onakva kakvom j e oni sada učine. Kada pri pr-vom sudaru zazveča oružje i zasijaše sjajni mačevi, strah obuzegledaoce, a kako sreća nije pretezala ni na jednu stranu, onizanemeše i zaustaviše dah. Borci se zatim dohvatiše rukama,pa se sada nije više pružao prizor kretanja tela i naizmeničnogpotezanja mačeva i štitova, nego prizor rana i krvi. Dvojica sarimske strane padoše jedan za drugim, dok su trojica iz Albebila ranjena. Kad pade Rimljanin, uzviknu radosno vojska Albe;

rimske legije napusti svaka nada, ali ostade strahovanje za svogčovekajer su odmeravale kako nasuprot njihovogjednog stojetri Kurijacija. Rimljanin slučajno nije bio ranjen, te iako se kaojedan prema trojici nalazio u neravnopravnom položaju, ipakje prema svakom pojedinačno bio zastrašujući. Dakle, da bi raz-dvojio protivnike krenuo je da beži, znajući da će biti gonjenkoliko to dozvoljava ranjeno telo protivnika. Već je bio odma-kao od mesta gde je vođena borba, kad je osvrnuvši se video daga oni slede na izvesnom razmakujedan od drugog. J edan nijebio daleko od njega, pa se on vrati i snažno ga napade. I dokje vojska Albe uzvikivala Kurijacijima da priteknu bratu u po-moć, Horacije je, ubivši protivnika, već bio spreman za sledećuborbu. Tada Rimljani povicima kakvi se čuju pri neočekivano

povoljnom obrtu ohrabriše svog borca, a ovaj požuri da okon-ča borbu: pre nego što j e treći stigao - ne beše daleko - onpogubi i drugog Kurijacija. Tako Mars izjednači snage da pojedan ostane na svakoj strani, ali oni ne behu jednaki ni po na-dama ni po snazi: jedan još neranjenog tela oružjem, ohrabrendvostrukom pobedom i željan trećeg okršaja; drugi urnoranod rana i iscrpljen gonjenjem, vukući svoje telo, pobeđen većprethodnim porazom svoje braće, kretao je u susret protivnikupobediocu. Ono što je sledilo nije više bila borba. Rimljanin pr-kosno dobaci: ¹Dva brata već predadoh bogovima podzemlja, atrećeg ću žrtvovati onome radi čega j e rat i počeo - vlasti Rimanad Albom.ª Tada udari Kurijacija mačem po vratu i sa palog58

neprijatelja skide oružje kao plen. Rimljani uz ovacije i čestita-nja prihvatiše Horacija, radujući se utoliko više što su bili veomablizu propasti. Zatim se okrenuše sahrani mrtvih u različitomraspoloženju: jedni radosnijer su uvećali svoju vlast, drugi tu-žni j er su došli pod tuđu dominaciju. Sahranjeni su na mestimagde j e ko poginuo: dva Rimljanina na jednom mestu blizu Albe,a tri junaka iz Albe u pravcu Rima, ali na raznim mestima, gdese s kojim odigrala borba.26. Pre nego što su Albani napustili bojno polje, MetijeupitaTula šta zapoveda po sklopljenom ugovoru. Ovaj naredi



da drže vojsku pod oružjem j er će koristiti njihove snage akozarati na grad Veje. Potom odvedoše vojske kućama. I spred Ri-mljana je išao Horacije, noseći trostruki bojni plen. Njemu ususret kod Kapenskih vrata87iziđe sestra koja je bila zaručenas jednim Kurijacijem. Prepoznavši na bratovljevim plećima ve-renikov ogrtač koji je sama izradila, ona rasplete kosu i plačućipoče dozivati mrtvog zaručnika. Zadrhta duša hrabrog mladićazbog glasnog sestrinog plača dok su se ostali radovali njegovojpobedi. Tada istrže mač i pogubi devojku, istovremeno pratećiovo strašno delo rečima: ¹Idi i ti svom vereniku sa svojom ne-razumnom ljubavlju j er si zaboravila dva mrtva i jednog živogbrata i svoju otadžbinu. Ovako neka prođe svaki Rimljanin kojioplakuje neprijatelja.ªStrašno se ovo učini i patricijima i plebsu, ali je nasuprottome stajala nedavna Horacijeva zasluga. I pak ga zgrabiše i izve-doše pred kralja da mu sudi. Da ne bi sam presuđivao u tako ža-losnoj i nepopularnoj stvari i po osudi bio izvršitelj kazne, kraljsazva narod i reče: ¹Imenujem duovire koji će suditi Horaciju pozakonu o izdaji.ª A formula strašnog zakonaje glasila: ¹Neka du-oviri osude za izdaju; ako uloži apel na odluku duovira neka seo njemujavno raspravlja, a ako duoviri pobede, neka mu pokrijuglavu, vežu ga za suvo drvo i neka bude išiban unutar gradskihgranica ili van njih.ª Tim zakonom su stvoreni duoviri. Smatra-jući da po odredbama ovog zakona ne mogu osloboditi ni ne-

koga ko j e nevin, oni ga osudiše, ajedan od njih reče: ¹PublijeHoracije, osuđujem te za izdaju. Liktore, idi i veži mu ruke.ª87 Kapenska vrata, jedna od rimskih gradskih kapija, sa nazivometrurskog porekla.59Pristupi liktor, namesd omču. Tada Horacije na podsticaj Tu-la, koji je ublažio zakon, uzviknu: ¹Ulažem apel.ª881tako se oapelu odlučivalo u narodu. Ljude je najviše dirnulo to što jeotac Publija Horacija izjavio kako smatra da j e njegova ćerkas pravom pogubljena; da se nije tako dogodilo, on bi j e kaznioprimenjujući pravo oca nad decom.89Molio je zatim da on kojise donedavno dičio divnim potomstvom ne bude sada lišen svesvoje dece. Zatim starac, zagrlivši sina i pokazujući ratni plen

skinnt sa Kurijacija, obešen na onom mestu koje se sada zoveHoracijev stub, reče: ¹Zar možete, Kviriti, ovog čoveka koga stegledali kako nastupa ovenčan pobedom i odlikovan, sada gle-dati kažnjenog i razapetog na raklje? Ovaj prizor jedva da bimogle podneti oči i građana Albe. Idi, liktore, veži ruke kojesu nedavno naoružane stvarale vlast rimskog naroda; idi, pokrijglavu oslobodiocu ovog grada; veži ga za drvo; šibaj ga u graduizmeđu ovog stuba i ratnog plena skinutog sa neprijatelja, ili vangrada između grobova Kurijacija. Kuda biste mogli odvesti ovogmladića gde ga njegova ratna odlikovanja ne bi osloboclila takosramne kazne?ª Narod nije odoleo njegovim suzama, niti Ho-racijevoj hrabrosti u svakoj opasnosti, te ga oslobodi više iz di-vljenja prema hrabrosti nego po pravu. Da bi očigledno ubistvo

bilo iskupljeno žrtvom, tada bi naređeno ocu da o državnomtrošku na taj način otkloni zlo sa sina. Pošto je priredio nekežrtve pokajnice (one su potom ostale u nadležnosti Horacijevogroda), otac je iznad puta postavio gredu i poslao sina da prođeispod nje pokrivene glave kao ispodjarma. Ovaj običaj je i danasostao i radi se javno. Mesto se naziva Sestrina gredica.90SestriHoraciji je podignut spomenik od tesanog kamena na mestugde je pala pogubljena.27. Mir sa Albom nije trajao dugo. Nezadovoljstvo naro-da, koji je zamerao što je sudbina države bila poverena trojici



88U pitanjuje ius provocationis, pravo priziva na narod koji može iz-meniti odluku vrhovnog magistrata i kralja.89Patria potestasje ocu porodice davala i pravo nad životom dece isvih onih koji su pod njegovom vlašću u porodici.90Tigullum sororis, drvena kapija na dva vertikalna stuba, kroz kojuje Horacije morao da prođe, nalazila se u blizini kasnijeg Koloseuma.Legenda o ubijenog sestri je etiološkog karaktera i trebalo je da objasniovaj naziv. Ceremonija Tigullum sororis praznovanaje u Rimu 1. oktobra.60mladića, pobedi slab duh diktatora i pošto nije pridobio naroddobrim savetima, on poče da to čini zlim. I tako, tražeći sada rat umiru kao štoje pre tražio mir usred rata, videvši daje u njegovognaroda više ratničkog duha nego snage, poče podsticati drugenarode da javno i po objavi vode rat, a za svoje zadrža izdaju podvidom saveza. Na rat je podstakao Fidenjane koji su bili rimskakolonija, a za saveznike je pridobio grad Veje i obavezao se da ćeAlba preći na njegovu stranu. Kad se Fidene javno odmetnuše,Tul povede vojsku iz Albe protiv neprijatelja. Prešavši reku Ani-jen postavi tabor na njegovom ušću. Između ovog mesta i Fidenapređe Tibar vojska iz Veja. Ona je držala desno krilo u bojnomporetku pored reke. Levo su se u blizini planine nalazili Fidenja-ni. Tul povede svoju vojsku protiv Veja, a Albane postavi premalegiji Fidenjana. U Albanaje bilo isto tako malo hrabrosti koliko ivernosti. Pošto se nije usuđivao ni da ostane ni da otvoreno pređe

na stranu neprijatelja, neprimetno se primače planinama. Kadje ocenio da se dovoljno približio, on uspostavi potpun bojni po-redak; još neodlučan u duši uređivao je redove da bi mu prošlovreme. Odlučio je da okrene svoje snage onako kako se okreneratna sreća. Rimljanima koji su stajali najbliže bi čudno u početkušto su im bokovi otkriveni odlaskom saveznika. Potom konjanikobode konja i javi kralju da su Albani otišli. U toj opasnoj situa-ciji, Tul se zavetova da posveti dvanaest salija i svetilišta Paloru iPavoru.91Konjaniku se glasno obrati, kako bi ga čuo i neprijatelj,i naredi mu da se vrati u borbu; nema razloga za uzbunu, j er jevojska Albe krenula na njegovu zapovest da napadne nezaštiće-nu pozadinu Fidenjana. Potom naredi konjanicima da uspravekoplja i tako od pogleda najvećeg dela pešadije sakri povlačenje

vojske Albana. Oni koji su ga videli, verujući u ono što su čuli odkralja, utoliko su se hrabrije borili. Strah pređe i na neprijatelje.Oni su čuli ono što je glasno naređeno budući da su Fidenjaniznali latinski pošto su se među njima nalazili mnogi latinski ko-lonisti. I tako, da ne bi bili odsečeni od grada iznenadnim napa-dom Albana sa brda, okrenuše nazad. Tul navali i razbivši kriloFidenjana okrenu se protiv vojske Veja, koja je već bila obeshra-brena strahom svojih saveznika. Ni ovi ne izdržaše napad, ali im91 Pallor (Strepnja) i Pavor (Strah), božanstva poznata u Grčkoj kodHomera i Hesioda kao Deimos i Fobos.61se u bekstvu kao prepreka nađe reka. Kako su bežali, sramno subacali oružje i kao slepi hrlili u vodu, dok su drugi oklevali na

obali, kolebajući se da li da beže ili da se bore. Nikad pre toganije Rim vodio tako krvavu bitku.28. Tada i vojska Albe, koja je bila posmatrač borbe, siđe ubojno polje. Metije je čestitao Tulu pobedu nad neprijateljem,a Tul je prijateljski odgovarao. Kako se sve okrenulo na dobro,on naredi da se albanski tabor priključi rimskom. Sledećeg danaje pripremao žrtvu očišćenja. Pošto je sve pripremljeno kakojebio običaj, u svanuće naredi da se sazove skupština obe vojske.Počevši od kraja tabora, glasnici najpre pozvaše vojsku Albe. Pod-staknuti radoznalošću da čuju rimskog kralja, stajali su mu najbli-



že. Prema unapred smišljenom planu bili su opkoljeni rimskomnaoružanom legijom. Centurionimaje bilo dato u zadatak da bezodlaganja izvršavaju naredbe. Tada Tul započe ovako: ¹Rimljani,ako ikada za bilo šta treba da zahvalimo najpre bogovima, a zatimi sopstvenoj hrabrosti u nekom ratu, to je zajučerašnju borbu.Trebalo se boriti ne više protiv neprijatelja nego protiv izdaje ipodlosti saveznika, a ta borbaje i teža i opasnija. J er da ne bisteostali u pogrešnom uverenju, vojska Albe se povukla prema brdi-rna bez moje zapovesti. Nije bila u pitanju nikakva moja naredbanego lukavstvo i namera da vi ne biste, znajući da ste napušteni,odvratili pažnju od borbe i da vas, svesne da vas j e opkolio ne-prijatelj, ne obuzme strah i želja da pobegnete. Krivica o kojojje reč ne tiče se svih onih koji su iz Albe; sledili su svog vođu kaošto biste i vi učinili ako bih ja nameravao da izbegnem neku bor-bu. Metije j e vođa ovog marša, Metije je vinovnik ovog rata; on jeprekršio ugovor između Rima i Albe. Na to će se usuditi i drugiako ovim ne dam jasan primer svim smrtnicima."Naoružani centurioni opkoliše Metija, dok je kralj nastaviozapočeti govor: ¹Neka je srećno, dobro i u pravi čas rimskomnarodu, meni i vama, Albani, da prevedemo ceo albanski narodu Rim, da damo narodu građanska prava, a prvake da biramo uSenat, da stvorimo jedan grad i jednu državu. Kao što je albanskinarod bio nekad podeljen na dva, tako neka se sada ujedini.ªNa ovo j e albanska vojska, razoružana a opkoljena naoruža-

nom vojskom, ćutala obuzeta opštim sUahom, premda je u dušidrugo želela. Tada Tul još reče: ¹Metije Fufetije, kada bi mo-gao naučiti da služiš zadatku vere i saveza, ostavio bih te da živiš62i da to naučiš; ali pošto tvojoj duši nema ozdravljenja, svojomkaznom nauči ljudsko društvo da drži za sveto ono što si ti pre-kršio, i kao što si ti malopre svoj duh podelio u stvarima izmeđuFidena i Rima, tako neka tvoje telo sada bude rastrgnuto na svestrane.ª Potom naredi da se dovedu dva četvoroprega i da seMetije razapne na jedna i druga kola. Zatim su konji poteraniu raznim pravcima, vukući telo koje j e rastrgnuto najednim idrugim kolima, dok su udovi visili na točkovima. Svi okrenušeglave od takvog strašnog prizora. Ovo je kod Rimljana bio prvi

i poslednji primer takve kazne koja se malo obzirala na zakonehumanosti. No treba istaći da ni kod drugih naroda i u ostalimstvarima nisu bile uobičajene blaže kazne.29. U međuvremenu su već bili upućeni konjanici u Albuda prevedu narod u Rim, a zatim su upućene legije da razoregrad. Kada su one ušle na kapije, nije nastala panika, kako ječesto bivalo pri osvajanju gradova kad se provale kapije i razru-še bedemi ratnim spravama ili kad se silom zauzme tvrđava, panastane vika neprijatelja i trka naoružanih ljudi i sve se predaognju i maču. Ali su tužna tišina i tiha žalost tako skamenileduše svih da su u nedoumici šta da ostave, a šta da ponesu, pita-jući jedni druge, nesposobni da donesu pravu odluku, čas stajalina pragovima kuća, čas tumarali gledajući poslednji put svoje

domove. Kad se već čula vika konjanika koji su naređivali da seizlazi, kada se prolomio prasak srušenih krovova iz najudaljeni-jih delova grada i kad se izdaleka digla prašina i sve ispunila kaooblak, zgrabiše ko je šta mogao poneti. Pošto su izišli ostavljajućilare92i penate i krovove pod kojima su rođeni i odgajeni, ne-prekidna kolona iseljenika već je ispunila drumove, a prizor jeizazivao suze zbog uzajamnog sažaljenja. Culi su se tužni povici,naročito žena, kad se prolazilo pored svetinja i hramova kojisu sada poseli naoružani ljudi, pa se činilo da su ostavljali svojebogove zarobljene. Pošto j e stanovništvo izišlo, Rimljani su sve



sravnili sa zemljom, i privatne i javne građevine, paje zajedančas pretvoreno u ruševine sve ono što j e u Albi postojalo 400 go-dina. Hramove bogova su ipak poštedeli - tako je naredio kralj.30. Propašću Aibe ojačao je Rim. Broj građana se udvostru-čio; gradu je dodat i breg Celij, a pošto je bio gusto naseljen, Tul ga92Lari su bili duhovi zaštitnici domaćeg ognjišta.63je izabrao za mesto za kraljevsku kuću i otadje tu boravio. Prva-ke iz Albe, rodove J ulija, Servilija, Kvinkcija, Geganija, Kurijaci-ja, Kloelija izabra u Senat kako bi ojačao i taj deo države. Kaoosvešteno mesto za ovaj stalež, koji je ojačan njegovom zaslu-gom, sagradio j e većnicu koja se i kasnije zvala Kurija Hostilija,sve do vremena naših otaca. I da bi svi staleži dobili pojačanje iznovog naroda, dodao je deset odreda konjanika regrutovanihmeđu Albanima; legije koje su već postojale dopunio je ovimljudima, a osnovao j e i neke nove.Uzdajući se u te snage, Tul objavi rat Sabinjanima, pleme-nu koje j e posle Etruraca bilo najmoćnije i po oružju i po brojuljudi. Nepravde su činjene i sa jedne i sa druge strane, ali je sa-tisfakcija uzalud tražena. Tul j e tražio rimske trgovce zarobljenekod svetog luga Feronije,93koji je radi trgovine bio često poseći-van, a Sabinjani su tražili svoje koji su ranije pobegli u sveti lug ibili zadržani u Rimu. To dovede do rata. Sećajući se vrlo dobrodaje Tacije preselio u Rim deo njihovih snaga i daje rimska dr-

žavajoš više ojačala preseljavanjem albanskog naroda, Sabinjanisu tražili pomoć spolja. Etrurija nije bila daleko, a od Etrura-ca imje najbliže bio grad Veji. Ljutnja kojaje ostala iz ratova,snažno podstičući ljude na revolt, dovelaje ovde dobrovoljce;za skitnice i siromašni plebs plaćanje je imalo privlačnu snagu.Zvanično nisu pružili nikakvu pomoć, j er je u Vejima Ðuosta-lom, to je manje čudno - držano do primirja koje je sklopljenosa Romulom. Kako su se obe strane svim snagama spremale zarat, izgledalo j e da će se stvar okrenuti u korist onih koji prvizgrabe oružje. Tul ih preduhitri i upade na sabinjansku terito-riju. Surova borba se odigrala kod Zle šume,94gde su Rimljanipobedili zahvaljajući snazi pešadije, ali i konjici koja je nedavnobila povećana. Na neočekivani napad konjice, pokolebali su se

sabinjanski bojni redovi; potom niti su mogli da stupe u borbuniti da beže, a da se ne izlože velikim gubicima.31. Posle pobede nad Sabinjanima, rimska moć i Tulovo kra-ljevstvo su cvetali. Tada bi javljeno kralju i Senatu da na Albu pada93Boginja Feronija je pripadala rimskom zvaničnom panteonu i pra-znovanaje 13. novembra; kultjoj je bio raširen u srednjoj Italiji, a svetili-štaje imala u zemlji Sabinjana, Umbra, Volska i drugih.94Silva Mahtiosa'\e nepoznato mesto.64kiša od kamenja. Pošto se u to jedva moglo poverovati, poslani suljudi da vide čudo; i pred njima je padalo s neba mnogobrojnokamenje kao gust grad koji vetar nanosi na zemlju. Učini im seda su čuli gromki glas sa najvišeg vrha ovog luga da Albani treba

da prinesu žrtve po običaju predaka, koje kao da su predali za-boravu, ostavljajući ih zajedno sa otadžbinom, pošto su ili primilirimske običaje, ili su, kako se to događa, ogorčeni na svoju zlusreću napustili kult bogova. Rimljani su takođe morali po ovomproročanstvu dajavno izvrše devetodnevno svečano žrtvovanje, ilizato što je i njima bio upućen nebeski glas sa albanskog vrha -j er ito se priča - ili su ih opomenuli njihovi vračevi. U svakom slučaju,ostalo j e da se praznuje devet dana kad god bi se javilo ovo čudo.Uskoro zatim, Rim zadesi epidemija. Ona je izazvala tro-most u obavljanju vojne službe, ali ratoborni kralj nije dozvolja-



vao nikakav predah od rata, verujući da će vojska biti zdravija uratu nego ako ostane kod kuće, sve dok i sam nije bio zahvaćenbolešću. Tadaje s telom slomljen i njegov ratoborni duh, pa dokj e ranije smatrao da nema stvari koja manje od religije treba dazaokuplja vladarev duh, sada je iznenada počeo da sprovodi svamala i velika sujeverja i da uliva narodu verska osećanja. Ljudisu već javno tražili da se vrati stanje kakvo j e bilo pod Numom,verujući da je jedini lek njihovim bolesnim telima da od bogo-va izmole milost i mir. Priča se da se i sam kralj, kad j e listajućiNumine komentare našao u njima tajne svečane žrtve J upiteruEliciju, odao njihovom vršenju. Ali kako j e taj ritual preduzet iizvršen na nepropisan način, ne samo da mu nije doneo pojavuboga nego je, izazvavši J upiterovu srdžbu iskrivljenom religijom,bio pogođen munjom i izgoreo zajedno sa svojom kućom. Takoje Tul vladao 32 godine, proslavivši se u ratu.32. Kadaje Tul umro, državna uprava je, kako je to od po-četka bilo urađeno, vraćena Senatu, a on je imenovao intereksa,koji je potom sazvao narodnu skupštinu. Narod izabra za kraljaAnka Marcija, a senatori potvrdiše izbor. Anko Marcije je biounuk Nume Pompilija, sin njegove ćerke. Sećajući se s jednestrane slave svoga dede, a sa druge i prethodne vladavine kojaje, mada u ostalim stvarima veoma dobra, bila u jednoj stvariloše sreće, j er je religija bila ili zapostavljena ili kult nije vršenna pravi način, i smatrajući da je najvažnije da religijske stvari

treba vršiti onako kako ih j e Numa uspostavio, Anko naredi65svešteniku da iz kraljevskih komentara iznese sve na nabelje-nu tablu [album] i da jejavno izloži. Tako j e građanima kojisu bili željni mira i susednim narodima vraćena nada da će onkao kralj prihvatiti običaje i način vladavine svoga dede. OndaLatini, s kojima j e sklopljen ugovor za vreme Tula, ohrabreniizvršiše upad u rimska polja, a Rimljanima koji su tražili da imse vrati oduzeto, to oholo odbiše, uvereni da će rimski kralj mi-roljubivo voditi kraljevstvo između svetilišta i žrtvenika. Anko jebio čovek mirne naravi, a sećao se i Nume i Romula. Smatraoje da u vreme vladavine njegovog dede bio neophodan mir, jerje narod bio mlad i necivilizovan, ali da će njemu biti teško da

održi mir a da ne pretrpi nepravdu; pokušava strpljivošću, nopokušaj se prezire, a vremena su sličnija onima Tulove vlada-vine nego Numine. Ipak, pošto j e Numa u miru organizovaoreligiju, on će uspostaviti ratni ceremonijal tako da se ratovi nesamo vode nego i objavljuju po određenom ritualu. Stoga je odstarog gensa Ekvikola95preuzeo pravo koje sada imaju fecijali iodredio na koji način se traži povraćaj opljačkanog.Kad dođe na granicu kod onih od kojih zahteva da mu sevrati oduzeto, poslanik, glave pokrivene vunenom tkaninom,izgovara sledeće reči: ¹Čuj, J upiteru, čujte graniceª - tu imenu-je pleme čije su - ,,čuj i ti, božansko pravo. J a sam javni glasnikrimskog naroda; dolazim kao poslanik, pravedno i pobožno,i neka se veruje mojim rečirna." Zatim izloži šta traži. Na to po-

zva J upitera za svedoka: ¹Ako bezbožno i nepravično tražim dami se predaju ovi ljudi i sve stvari, ne daj da ikad ugledam svojuotadžbinu." Ovo bi ponavljao dok bi prelazio granicu, kad bisusreo prvog čoveka, kada bi ulazio kroz gradsku kapiju i stupaona trg, neznatno menjajući ove formule i zakletve. Ako ono štoje traženo ne bude vraćeno u roku od 33 dana - toliko je bilouobičajeno - tada ovako objavljuje rat: ¹Čuj, J upiteru i J ane Kvi-rine,96čujte, vi nebeski bogovi i vi zemaljski, kao i vi podzemni,čujte! Pozivam vas za svedoke da ovaj narodª - tu imenuje narod96 Gens Aequicoli nosi ime po plemenu Ekvi; ime je sačuvano i posle



nestanka plemena.96Rukopisno je tradirano na ovom mestu Juno Quinne, što svi mo-derni izdavači smatraju za nemoguće. Janus Quirinus, koji se usvaja kaoizmena, poznat je i u drugim izvorima.66koji je u pitanju - ¹čini nepravdu i ne drži se zakona. Ali o ovimstvarima ćemo se savetovati sa starijima97u svojoj otadžbini nakoji način da steknemo ono što nam pripada.ª98Tada se glasnikvraća u Rim na savetovanje. Na to kralj odmah pristupa save-tovanju sa ocima senatorima, i to ovim rečima: ¹O ovim stvari-ma, sukobu i uzrocima govorio je pater patrat Kvirita, rimskognaroda, patru patrata Starih Latina i ljudstvu Starih Latina.99Oni ove stvari niti vratiše, niti izvršiše ono što je rečeno. Reciª,tada bi se obratio onome čije j e mišljenje želeo da bude prvo,,,da li smatraš da ovu stvar treba vratiti, razrešiti i izvršiti?ª Na tobi ovaj: ¹Slažem se i glasam da se stvar razreši čistim pravičnimratom.ª Potom bi ostali bili redom upitani za mišljenje. Ako ve-ćina onih koji su prisutni zastupa isto mišljenje, ratje odlučen.Bilo j e uobičajeno da fecijal baci prema njihovoj granici gvo-zdeno koplje, ili koplje čiji je samo vrh prevučen gvožđem,100i da kaže u prisustvu ne manje od trojice odraslih ljudi: ¹Poštosu narodi Starih Latina i ljudi Starih Latina protiv rimskog naro-da Kvirita učinili i skrivili i pošto je rimski narod Kvirita naredioda bude rat sa Starim Latinima, a Senat rimskog naroda Kvirita

se saglašava i glasa da bude rat sa Latinima, zbog toga ja i rimskinarod objavljujemo rat narodima Starih Latina i ljudima StarihLatina i započinjemo rat.ª101Kada to izgovori baca koplje nanjihovu granicu. Na taj način je bila tražena stvar od Latina i ratobjavljivan, a taj običaj je prihvatilo i potomstvo.33. Pošto se pobrinuo za religiju, flamine i druge sveštenike,Anko skupi novu vojsku i krenu na Politorij, jedan od latinskih97Pod ,,starijimª se ovde podrazumevaju senatori.98Ovde je lakuna u prepisima Livijevog dela, ali ona bitno ne smetarazumevanju smisla.99Na ovom mestu Livije pravi razliku između patra patrata celognaroda Starih Latina i patra patrata pojedinaca; to znači daje Rim pred-uzimao mere odbrane kad bi nepravdu Rimu naneo bilo ceo narod bilo

pojedinac.100Koplje je ovde magično, a ne simbolično; gvožđe je zbog magnet-skih osobina rano smatrano za izvor magije.101Stara ceremonija objavljivanja rata imala je tri stupnja: denuntiatio(prijava), testatio (svedočenje) i indictio (objava). Početkom Ilvekapre n. e.običaj je pao u zaborav, alije oko 136. pre n. e. ponovo oživljen; formulakoju prenosi Livije potiče iz izvora II veka pre n. e.67gradova, i silom ga zauzme. Sledeći primer ranijih kraljeva kojisu državu ojačali time što su primali neprijatelja u svoju državu,ceo narod deportova u Rim, i dok je Palatin bio sedište starihRimljana, te Kapitol i tvrđavu naseljavali Sabinjani, a Celij Alba-ni, on dade Aventin novonaseljenom narodu.102Uskoro su mu

priključeni novi građani iz zauzetih gradovaTelena103i Fikane.Protiv Politorija preduzet j e novi ratj er su prazan grad ponovozauzeli Stari Latini. Rimljanima nije ostalo drugo sem da razoregrad da ne bi ponovo bio utočište neprijatelju. Najzad, poštosu Latini u ratu bib potisnuti do Medulije,104gde j e borba zaizvesno vreme bila neodlučna, borilo se uz promenljivu ratnusreću. Kako j e grad bio zaštićen bedemima i jakom posadom,a tabor postavljen na otvorenom polju, to je latinska vojska ne-koliko puta došla u sukob prsa u prsa sa Rimljanima. NajzadAnko, oslanjajući se na celokupne snage, najpre izvojeva pobe-



du, a potom se noseći ogroman ratni plen vrati u Rim; pri tomesu mnogi Latini bili primljeni u rimsku državu. Njima j e bilodozvoljeno da se nasele kod Murcije,105i tako je Palatin spojensa Avendnom. J anikul je takođe uključen u Rim, ne zbog nedo-statka prostora nego zato da ne bi postao tvrđava neprijatelja.Odlučeno je da se J anikul ne samo utvrdi nego i da se mostomna gredama - prvim kojije napravljen preko Tibra - spoji sa gra-clom radi lakše komunikacije. Ne manji poduhvat j e bio jarak,koji je prokopan na mestima koja su ravna i lako pristupačna,što je takođe delo kralja Anka.Kako je tim ogromnim prilivom ljudi bilo povećano stanov-ništvo, to se gubila razlika između dobra i zla, i stoga su se do-gađala skrivena zločinstva. Zbog toga je podignut zatvor usredgrada, iznad Foruma, da bi se sprečila razuzdana drskost. Podovim kraljem su povećani ne samo stanovništvo nego i teritori-ja i bile pomerene granice. Od Veja j e oduzeta šuma Mezija avlast Rima je proširena do mora. Na ušću Tibra osnovan je grad102Na bregovima Palatin, Kapitol, Celij, Viminal, Kvirinal i Eskvilin,te J anikul na desnoj obali Tibra, razvio se antički Rim.103Telene su bile grad Telija, prema Strabonu u blizini Ardeje, vero-vatno na obroncima Albanskih planina.104Za Meduliju se veruje da se nalazila kod Nomentuma u Laciju.105Ad Murciae, kapela između Palatina i Aventina, kasnije u Velikomcirkusu.

68Ostija,106a u okolini su napravljene solane; pošto su ratovi uspe-šno vođeni proširen je hram J upitera Feretrija.34. Za vreme Ankove vladavine, u Rim je pobegao Luku-mon,107vredan i veoma bogat čovek, podstaknut željom i na-dom da će u Rimu steći velike počasti koje u Tarkvinijima,108j er odatle j e poticao, a budući iz stranog roda - nije mogaodobiti. Bio j e sin Demarata K orinćanina109koji je pobegao izotadžbine zbog bune, nastanio se stalno u Tarkvinijima, tu seoženio i dobio dva sina. Zvali su se Lukumon i Aruns. Lukumonj e ostao u životu i postao naslednik imovine, a Aruns je umropre oca, ostavivši ženu koja j e očekivala dete. Otac nije dugonadživeo sina. Ne znajući da mu snaha očekuje porod, umro

je ne pomenuvši unuka u poslednjoj oporuci. Kako po dedinojsmrti nije imao nikavog udela u imovini, nazvan je Egerije110zbog siromaštva. Nasuprot tome, Lukumonu, nasledniku svihdobara, bogatstvo je dalo samopouzdanje. On ga i poveća že-neći se Tanakvilom,111kojaje bila vrlo visokog porekla i nije selako mirila sa dm da promeni uslove u kojimaje rođena za oneu kojima se našla udajom. Pošto su Etrurci prezirali Lukumonakoji je poticao od došljaka izgnanika, ona nije više mogla pod-nositi poniženje, pa je zaboravljajući ljubav prema otadžbini po-čela nagovarati muža da emigriraju iz Tarkvinija samo da bi gavidela u počastima. Cinilo se da je Rim najpogodnije mesto zato: u jednom mladom društvu, u kome j e sva aristokratija nova106Kako je arheološki potvrđeno, Ostijaje podignuta tek u IV veku

pre n. e. Solane su, međutim, znatno starije, od njih je vodio Put soli(Via Salaria) prema zemlji Sabinjana.107Lukumon je etrurska reč za najviši politički položaj u gradu-drža-vi, smatra se da je ekvivalent za latinsko rex.108Tarkviniji su jedan od najznačajnijih gradova u Etruriji. Tarkvini-je je često etrursko lično ime; podseća na ime etrurskog heroja Tarhona.109 prjga 0 migraciji Demarata iz Korinta mogućnaje; smatra se dajemogao pobeći u vreme ustanka tiranina Kipsela protiv aristokrate Bakija-da. Međutim, sumnja se u njegovo srodstvo sa Takvinijem.110Egerius, čije bi ime bilo u vezi sa glagolom egere- oskudevati, na-



zvan je Kolatinjanin (Colaltinus) jer je dobio upravu nad zauzetim latin-skim gradom Kolacija (Collatia). Njegov sin je Lukrecijin muž Lucije Tar-kvinije Koladnjanin koji ima značajnu ulogu u priči o padu kraljevskevlasd u Rimu.111Prema Varonu, žena Tarkvinija Starijeg zvala se Gaja Cecilija.69i nastala po hrabrosti, biće mesta za jakog i preduzimljivog čo-veka. Tuje vladao Tacije koji j e bio Sabinjanin, Numaje došaoiz Kuresa, a Anko je imao majku sabinjanskog porekla i bio jearistokrata112jedino po Numi. Lako gaje nagovorila i zbog nje-gove želje za vlašću, ali i zato što su mu Tarkviniji bili otadžbinajedino po majci. Pokupivši dakle svoju imovinu krenuše u Rimi tako slučajno stigoše najanikul. Dok j e Lukumon tu sedeo saženom na kolima, spusti se orao i, blago lebdeći na krilima, dižemu putničku kapu sa glave, a zatim lebdeći iznad kola uz glasnokliktanje, kao da ga je za tu službu poslalo samo božanstvo, po-novo mu je stavi na glavu i nestade u visinama. Kažu da je Tana-kvila, budući žena koja se razumevala u nebeska znamenja, štoje čest slučaj kod Etruraca, srećno prihvatila ovaj znak. Zagrlivšimuža reče da se nada izuzetnom i visokom položaju: ova pticana ovom delu neba i kao glasnik ovoga boga donosi predznaknajvišeg čovekovog uspona, podigavši kapu sa njegove glave,onaju j e po božanskoj volji ponovo vratila. Noseći takve nadestigoše u Rim i pošto tu stekoše dom, Lukumon uze ime Lucije

Tarkvinije Prisk. Okolnost da j e bio nepoznat i bogat činili suga u Rimu uglednim. On sam je pomogao svojoj sreći ljubaznimgovorom i gostoprimstvom, a čineći dobročinstva vezivaoje lju-de za sebe, sve dok o tome nije stigao glas do kralja. Nedugoposle ovog upoznavanja, pošto j e počeo učestvovati u poslovimakod kralja slobodno i spretno, stekao je pravo porodičnog pri-jateljstva, tako da je mogao da učestvuje savetom podjednako udržavnim i privatnim stvarima, u ratu i miru, pa je najzad zbogiskustva u svemu određen testamentom za tutora kraljevoj deci.35. Anko j e vladao 24 godine, ne zaostajući iza svojih pret-hodnika veštinom u ratu i miru. Sinovi su se već približavalimladićkom dobu. Utoliko je Tarkvinije više nastojao da se odr-ži skupština radi izbora kralja. U vreme kad j e skupština bila

zakazana, on posla dečake u lov. Kažu da je Tarkvinije bio prvikoji je iz častoljublja tražio kraljevski položaj i da je držao govortako pripremljen da pridobije narod: on ne traži ništa što bi112 Na latinskom: ,,nobilemque una imagine Numae esseª, što bi zna-čilo daje jedino po Numi imao ius imaginum. To je bilo pravo aristokra-tije da maske svojih predaka koji su vršili visoke kurulne dužnosti držeu atriju kuće.70bilo novo j er nije prvi - tome se neko može diviti ili to smatratiza nedostojno - nego treći stranac koji bi stekao vlast u Rimu.Tacije j e ne samo kao stranac nego i kao nekadašnji neprijateljpostao kralj; Numa j e ne poznajući grad i ne tražeći kraljev-stvo bio pozvan da to bude; najzad, on j e da bi postao svoj čo-

vek emigrirao u Rim sa ženom i celokupnom imovinom. Većideo života - tokom koga ljudi učestvuju u državnim poslovima- proveo j e u Rimu nego u staroj otadžbini, pod učiteljem kogase ne sme stideti, pod samim kraljem, te u ratu i miru naučiorimske zakone i rimske običaje. U odanosd i služenju kralju tak-mičio se sa ostalima, a u dobročinstvima koja je činio drugimai sa samim kraljem. Kako ih j e podsećao na nešto što je stvarnobila istina, narod ga izabra za kralja uz opštu saglasnost. Dakle,ovaj vrstan čovekje kao vladar nastojao da sledi ono štoje činiou vreme kad je tražio vlast. Imajući na umu jačanje države isto



toliko koliko i njeno povećanje, izabra u Senatjoš stotinu ljudi,koji su potom nazvani ,,oci manjih rodovaª, bez sumnje međupristalicama kralja čijom su zaslugom došli u Kuriju.Najpre je ratovao sa Ladnima i silom zauzeo utvrđenje Api-ole i odatle odvukao plen koji je bio veći od ratne slave, ajavneigre koje j e priredio bile su bogatije i bolje od onih koje supriređivali kraljevi. Tada j e prvi put bilo određeno mesto zacirkus koji se sada zove Veliki cirkus.113114Tu su određena sedištaocima senatorima i pripadnicima konjičkog staleža, odakle ćeko posmatrati priredbe; nazivali su ih ,,redoviª. Posmatralo se izgledališta podignutog na račvama koje su postavljene dvanaeststopa od zemlje. Takmičenja su bila konjička ili u pesničenju,većim delom preuzeta od Etruraca. Otad su ostale i svečane go-dišnje igre, nazivane različito, ,,Rimskeª ili ¹VelikeV14Isti kraljje odredio mesto oko Foruma za kuće koje j e trebalo da sazidajuprivatna lica; sagrađeni su tremovi i radnje.36. Spremao se da opaše grad kamenim bedemom, kad gau tome prekide rat sa Sabinjanima. Ovo se dogodilo tako neo-čekivano da j e neprijatelj prešao reku Anijen pre nego što jerimska vojska mogla da mu iziđe u susret i da ga spreči. U Rimuzavlada strah; najpre je vođena borba sa neodlučnim uspehom113Veliki cirkus (Circus Maximus) nalazio se između Palatina i Aventina.114Igre su održavane na septembarske ide (13. septembar).71

i uz obostrane žrtve. Kad su se neprijateljske snage povukle usvoj logor, Rimljanima j e dat predah da se ponovo pripremeza rat. Smatrajući da njegovoj vojsci najviše nedostaje konjice,Tarkvinije naredi da se centurijama koje su od Romulovog vre-mena davali Ticiji, Ramni i Luceri dodaju druge i da se nazovupo njemu kako bi se razlikovale od postojećih. Pošto je Romulstvorio ove uz saglasnost znamenja, to je Acije Navije, čuveniaugur onog vremena, smatrao da se ništa ne može ni menjatini novo stvoriti ako ptice ne odobre. Kažu daj e kralj, potak-nut srdžbom, uzviknuo ismejavajući ovu veštinu: ¹Hajde, dakle,proriči i reci posmatrajući ptice da li će se dogoditi ono štosam ja pomislio." Kad j e ovaj to potvrdio izvršivši obred, kraljreče: ,,U duši sam smislio da ćeš brijačem raseći kamen. Uzmi,

dakle, ovo i učini to što su tvoje ptice prorekle da je mogućnoučiniti.ª Augur na to bez ikakvog oklevanja rascepi kamen. Po-stojala j e statua Acija pokrivene glave na mestu gde se ovo do-godilo, na stepenicama u skupštini, levo od Kurije.115Stavljenje i kamen, kažu, kao svedočanstvo potomstvu o tome čudu.Proročanstvo ove vrste donelo je toliku slavu sveštenicima augu-rima da se kasnije nije ništa preduzimalo ni u ratu ni u mirubez prethodnog posmatranja leta ptica: skupština, regrutovanavojska, stvari najvećeg značaja - sve je otkazivano ukoliko pticeodbiju da potvrde stvar. Tarkvinije nije ništa menjao u orga-nizaciji centurija konjanika. Broj j e povećao tako daj e u svetri centurije bilo 1.800 konjanika.116I menom ,,kasnijiª nazvanisu oni koji su dodati. Pošto j e broj udvostručen nazivane su

¹šest centurija".37. Kad je ojačao taj deo vojnih snaga, ponovo se sukobiosa Sabinjanima. Sem što je povećao vojsku, ratuje dodao i jednoskriveno lukavstvo: poslao je ljude da zapale ogromnu količinudrveća na obali i da ga bacaju u reku. Drvo se rasplamsalo uz115Acije Navije je uz Romula smatran za osnivača kolegijuma augura.Priča o njegovom čudu nalikuje na onu o legendarnom čudotvorcu Epi-menidu sa Krita.116Nije jasno kako Livije dolazi do broja 1.800 akoje broj konjanikaudvostručen; naime, njihje od Romulovog vremena bilo 300, a ako se to-



me dodaju i Celeres, to je onda 600, pa bi udvostručen broj iznosio 1.200.Njih je bilo 1.800 od vremena reforme Servija Tulija kada je bilo 18 ko-njičkih centurija.72pomoć vetra i njegov veći deo je zapao između brodova i greda,pa se tako zapalio most. Ovo izazva strah kod Sabinjana, a oni-ma koji su bili razbijeni u borbi spreči i samo bekstvo. Pošto suumakli neprijatelju, mnogi smrtnici nestadoše u reci. Njihovooružje koje je plovilo Tibrorn prepoznaše u Rimu i tako vest opobedi sdže pre nego što j e to javljeno. U ovoj borbi se posebnoistakla konjica. Ona j e bila postavljena na oba krila, pa kad sepešadijski bojni red u sredini počeo povlačiti, ona j e s bokovatako napala da nisu odolele ni sabinjanske legije, koje su divljegonile neprijatelja u povlačenju, pa su okrenule u bežanje. Raz-bijeni Sabinjani su se uputili prema planinama, ali ih je tamostigao mali broj; veći deo je, kako smo rekli, bio bačen u reku.Tarkvinije je smatrao da treba goniti prestrašenog neprijatelja.Pošto je plen i zarobljenike poslao u Rim, a oružje neprijateljakao zavetni dar Vulkanu zapalio na velikoj gomili, krenuo jeprema teritoriji Sabinjana vodeći vojsku. Premda je stvar loševođena i mada se u budućnosd nisu mogli nadati boljem, a kakonije bilo vremena za odlučivanje, Sabinjani ipak u razbijenoj go-mili iziđoše u susret protivniku. Kada su i drugi put bili razbijenii gotovo uništeni, zatražili su mir.

38. Kolacija117i polja oko nje behu oduzeti od Sabinjana.Egerije, sin kraljevog brata, bi ostavljen u Kolaciji da stražari.Primljena je predaja Sabinjana i, kako sam saznao, to se odvijalona sledeći način: Kralj je pitao: ,,Da li ste vi poslanici i govornicikoje j e uputio kolatinski narod da predate sebe i narod Kolaci-je?ª ¹J esmo.ª ,,Da li j e kolatinski narod svoj gospodar?ª ¹J este.",,Da li vi i narod Kolacije predajete pod moju vlast i vlast rimskognaroda svoj grad, svoja polja, vode, međaše, svetilišta, oruđa, sveljudske i božanske stvari?ª ¹Predajemo." ¹Aja prihvatam.ª118Pozavršetku rata, Tarkvinije se u trijumfu vrati u Rim. Potom zaratina Stare Latine. Ovde nije nikad došlo do toga da se Rim anga-žuje u jednoj opštoj borbi, nego je vodio vojsku na pojedine gra-dove dok nije pokorio sve Latine. Kornikulum, Stara Fikuleja,

117Latinski grad Kolacija nalazio se na oko 10 milja istočno od Rima;oppidum kod Cicerona, kome (selo) kod Strabona. U istorijsko doba ne-staoje bez traga, alije njegovo ime sačuvano u nazivu Koladnski put ( ViaCollatina), između reke Anijena i Prenestinskog puta ( Via Praenestina).118To je formula, tzv. deditio, bezuslovne predaje; u ovom slučajupredaja je dobrovoljna, deditio infidem.73Kamerija, Krustumer, Ameriola, Medulija, Nomentum - to sugradovi osvojeni od Starih Latina, ili onih koji su prišli Latinima.Potom je sklopljen mir.Sa još većom energijom od one kojom j e vodio rat okre-nuo se delu mira da narod ne bi u miru bio opušteniji negou bojnom polju. Spremao se da građenjem kamenih bedema

- početak j e bio ometen ratom sa Sabinjanima - opaše gradkoji još nije bio utvrđen. Niža mesta u gradu, oko Foruma i udolinama između bregova, sa kojih j e sporo oticala voda, isušioje kanalima koji su imali nagib i odvodili vodu u Tibar. Postavioje temelje za hram Kapitolskom J upiteru i posvetio ga sabinjan-skom ratu, naslućujući buduću veličinu ovog mesta.39. U to vreme dogodi se u kraljevskoj kući čudo i po izgle-du i po ishodu. Kažu da se naočigled svih zapalila glava dečakakoji se zvao Servije Tulije. Vika koja se digla zbog takvog čudadovelaje i kraljevski par; kad j e neko doneo vodu za gašenje,



kraljica gaje zadržala i pošto j e utišala masu, naredila je da nepomeraju dečaka dok se sam ne probudi; sa snom će otići i pla-men. Potom odvodeći muža na stranu, Tanakvil mu reče: ¹Videli ovog dečaka koga smo odgajili u poniznosti? Znaj da će onbiti svetlost u našoj budućoj nevolji i zaštitnik kraljevske kuće unesreći. Stoga ono što će biti na veliku diku u državnim i privat-nim stvarima gajimo sa velikom brižljivošću.ª Potom su ga držalikao sina i omogućili mu da uči veštine koje su podsticale duhda služi velikoj stvari. Volja bogovaje lako ostvarena. Mladić jedoista postao dostojan vlasti, pa kad j e Tarkvinije tražio muža zaćerku nije bilo rimskog mladića koji j e mogao da se takmiči sanjim u bilo kojoj stvari; tako kralj udade ćerku za njega. Ovakovisoka čast, bez obzira na to zbog čega mu je data, ne dozvoljavada se veruje kako j e ovog dečaka rodila robinja, ili daj e samslužio kao rob. Pre prihvatam mišljenje onih koji kažu daje prizauzimanju Kornikuluma,119kada j e bio ubijen Servije Tulije,kojije u njemu vladao, njegova žena, kojaje očekivala dete, bilaprepoznata između ostalih zarobljenika po izuzetnoj otmenostii na zapovest kraljice bila pošteđena ropstva. Potom se porodilau palati Tarkvinija Starijeg. Zbog toliko dobročinstva, povećala1,9Plinije navodi Kornikulum u listi nestalih gradova; morao se nala-ziti na Kornikulskim planinama (Montes Comiculani).74se i bliskost među ženama, a dečak koji j e odmalena odgajan

u kraljevskoj kući bio j e voljen i cenjen. Sudbina majke, koja jepala u ruke neprijatelja kadjoj je otadžbina pokorena, učinilaj e da se veruje da ga j e rodila robinja.40. Prošlo je gotovo 38 godina otkako je Tarkvinije počeovladati, a Servije Tulije j e uživao počasti ne samo kod kraljanego i kod Senata i naroda. Međutim, Ankova dva sina su i rani-j e uvek smatrala da j e veoma nedostojno što su tutorovom pre-varom potisnuti od očinskog prestola i što u Rimu vlada došljakkoji ne samo da nije iz susedstva nego nije ni italskog porekla.Njihovo nezadovoljstvo se sada povećalo i time što Tarkvinijene namerava da im vrati kraljevstvo, nego ga i dalje gura u pro-past, j er će u državi sto godina posle Romula, kojije rođen odboga i sam bio bog, vlast koju je on držao dok je bio na zemlji

preći u ruke roba koga je rodila robinja. Biće sramota za rimskoime, a posebno za njihovu kuću, ako dozvole da u Rimu i poredmuškog kraljevog potomstva vlada stranac, koji je uz to i rob,te odlučiše da oružjem spreče sramotu. Gnev zbog nepravdeviše i hje podsticao protivTarkvinija nego protiv Servija, kolikozato što bi kralj ako preživi bio strašniji osvetnik od privatnoglica, toliko i zbog toga što bi kralj ukoliko Servije bude ubijenmogao izabrati drugog zeta i učiniti ga naslednikom kraljevstva,pa stoga pripremiše zasedu samom kralju. Za izvršioce zločinabehu izabrana dva veoma divlja pastira. Naoružani primitivnimoružjem kome su bili vični, izazvaše gužvu u predvorju kralje-ve kuće pod vidom međusobne svađe i time privukoše pažnjusvih kraljevskih slugu. Kako su obojica pozivali kralja i kako je

buka doprla u unutrašnjost kuće, to su bili pozvani i potom izišlipred kralja. Najpre su vikali jedan na drugog, nadmećući se koće koga da nadviče. Pošto su ih liktori naterali da govore svakiponaosob, najzad su prestali da grde jedan drugog, paje jedanod njih izložio stvar onako kako j e unapred dogovoreno. Dokse kralj, slušajući ga, potpuno okrenuo, drugi je izvadio sekirui udario ga po glavi. Ostavivši oružje u rani, obojica istrčaše.41. Dok su umirućegTarkvinija prihvatili oni koji su stajaliokolo, liktori su uhvatili begunce. Nastade vika i narod dotrčapitajući šta se zbilo. Usred gomile, Tanakvil naredi da se zatvo-



ri kraljevska kuća i izbace svedoci. Istovremeno se brinula i zaranu, ukoliko bude nade, i za drugu pomoć, ako nada izda.75Pozivajući žurno Servija pokazala mu je gotovo beživotno muže-vljevo telo, pa gaje dižući desnu ruku preklinjala da ne dozvolida tastova smrt ostane neosvećena i da ga ne ostavi za poruguneprijatelju. ¹Tvoje j e kraljevstvo, Servijeª, reče, ,,a ne onih kojisu tuđom rukom počinili ovaj najstrašniji zločin. Uzdigni se ikao vođa sledi bogove koji su jasno predskazali da ćeš biti sla-van; to je bilo onda kad su tvoju glavu ovenčali božanskim pla-menom. Sada neka te podstakne isti plamen i sada se stvarnoprobudi. I mi stranci sada vladamo. Misli na to ko si, a ne gdesi rođen. Ako j e tvoj razum obamro zbog iznenadnog događa-ja, sledi moj savet.ª Kako su se povici i nadiranje mnoštva jedvamogli zadržati, Tanakvil, sa sprata kuće, sa prozora koji gledana Novi put120- kralj je, naime, stanovao kod hrama J upiteraStatora - progovori narodu. Zahteva da budu strpljivi; kralj jeonesvešćen iznenadnim udarcem; oružje nije duboko prodrlou telo i on se već povratio; pošto je krv zaustavljena, sve će bitidobro. Neka imaju poverenja, uskoro će videti i njega samog.U međuvremenu naređuje da se narod pokorava Serviju Tuliju,koji će vršiti sudske i druge kraljevske dužnosti. Servije se poja-vio u svečanoj odori sa liktorima, te sevši na kraljevski presto,nekeje stvari sam odlučivao, a za druge se pretvarao da pita

kralja za savet. Iako j e Tarkvinije već bio izdahnuo, Servije jetako radio više dana skrivajući njegovu smrt, i pod izgovoromda vrši drugi posao, učvrstio j e svoju vlast. Najzad j e smrt bilaobelodanjena i na dvoru izvršeno oplakivanje. Okružen jakomstražom, Servije je najpre vladao bez saglasnosti naroda, ali poodobrenju senatora. A kad im je javljeno da su izvršioci njihovihzločina uhvaćeni, daje kralj živ i daje tako velika Servijeva moć,Ankovi sinovi odoše u progonstvo u Suesu Pomeciju.12142. Kad j e Servije učvrstio vlast, ne manje privatnim nodržavnim sredstvima, on je, da ne bi kod Tarkvinijevih sinovaizazvao istu netrpeljivost kakva j e postojala kod Ankovih sinovaprema Tarkviniju, udao svoje dve ćerke za dva kraljevića, Luci-ja i Arunsa Tarkvinija. Pa ipak nije uspeo da ljudskom razbo-

ritošću izbegne neminovnost sudbine, j er zavist zbog vlasti čini120Novi put ( Via nova) nalazio se na obronku Palatina.121Suesa Pomecija se nalazila na teritoriji plemena Volska, juž.nood Lacija.76da se na sve gleda s nepoverenjem i neprijateljski. Najbolji se zaočuvanje postignutog stanja mira pokazao rat preduzet protivVeja - primirje je već bilo isteklo - i ostalih Etruraca. U ovom ratusu zablistali Tulijeva hrabrost i sreća. Pošto j e razbio ogromnu ne-prijateljsku vojsku, sada već kralj u koga se nije sumnjalo bilo dase pita narod ili oci senatori, vratio se u Rim. Potom je pristupioorganizovanju velikog dela mira. I kao što je Numa bio tvorac re-ligijskog prava, tako je Servije ostao zapamćen u potomstvu kao

tvorac podele građana i staleža koji su se razlikovali po stepenudostojanstva i po imovini. Uspostavio j e cenzus koji se pokazaokao veoma dobra stvar za državu koja će postati tako velika, j erobaveze i dužnosti u ratu i miru nisu bile jednake za sve kao rani-je, nego su utvrđene prema imovinskom stanju. Podelio je narodu klase i centurije, što se pokazalo kao dobro i u ratu i u miru.43. Od onih koji su imali 100.000 asa122i više po cenzusunačinio je 80 centurija, 40 od seniora i 40 od juniora. Svi su na-zvani prva klasa. Seniorima je bila dužnost da uvek budu sprem-ni da čuvaju grad, a juniorima da vode rat van granica. Od njih



j e traženo da od oružja imaju kacigu, štit, kolenice, oklop zagrudi - sve od bronze - da bi im telo bilo pokriveno. Oružje zanapad su bili koplje i mač.123Ovoj klasi su dodane dve centurijezanatlija koje su služile bez oružja, a dužnost im j e bila da praveratne mašine. Drugu klasu su činili oni čiji je godišnji prihodbio od 75.000 do 100.000 asa. Među njima j e regrutovano 20centurija seniora i juniora. Od oružja je trebalo da imaju velikištit umesto ovalnog, a osim oklopa sve ostalo je bilo isto kao kodprve klase. Za treću klasu je zahtevano da cenzus bude 50.000asa. Od nje j e tražen i isti broj centurija, a one su bile na istinačin podeljene po godinama starosti. U naoružanju im ništanije bilo promenjeno osim što su im oduzete kolenice. Cenzusu četvrtoj klasi iznosio je 25.000 asa i davala je isti broj centurija.122Aes grave je bio najstariji bronzani novac u Italiji (težak oko 327grama); uskoro posle 300. pre n. e. pojavljuje se u Rimu, Etruriji i Um-briji. Census je popis građana sa ciljem da im se procene prihodi i da seoni razvrstavaju u imovinske klase. Od 366. pre n. e. vršili su ga dva cen-zora koji su birani svake pete godine da bi svoju dužnost obavili za 18meseci. Popis građana je vršen na Marsovom polju, van grada.123Opisano naoružanjeje hoplitsko, kao kod Grka i Etruraca iz VI-Vveka pre n. e.77Oružje im je drugačije: nije im bilo ostavljeno ništa drugo semkoplja za borbu i koplja za bacanje. U petoj klasi broj regrutaje

povećan i onaje formirala 30 centurija. Regrud su nosili praćkei kamenje za bacanje. Ovima su bili priključeni duvači u rog itrubači, podeljeni u dve centurije. Po cenzusu, ova klasaje imala11.000 asa. Ostala masaje imala cenzus niži od ovoga; činili sujednu centuriju, a ostali su bili oslobođeni vojske.Poštoje tako uredio i podelio pešadiju, obrazovao j e i 12centurija konjanika od vodećih ljudi u državi. Sest drugih centu-rija - tri j e uveo Romul - uze pod imenima pod kojim su osno-vane. Za kupovinu konja isplaćeno j e iz državne kase 10.000 asa,a udovice su određene da hrane konje; svaka od njih je davalapo dve hiljade asa svake godine. Tako j e sav teret obaveza prenetsa siromašnih na bogate. Zadm su podeljene počasti i dužnosd.Nisu svakom bez razlike dati ista prava i ista moć, kao što je bilo

nasleđeno od Romula i od ostalih kraljeva prihvaćeno, nego jenačinjena gradacija tako da nikom nije bilo ništa uskraćeno, avlast je ipak ostala u rukama državnih prvaka. Konjanici su prviprozivani da glasaju, a potom 80 centurija prve klase. Ukolikobi postojala razlika među njima, što se retko događalo, bilo jeuređeno tako da se proziva druga klasa, a gotovo nikad nisu išlitoliko naniže da bi došli do poslednje klase. Ne treba se čuditišto sadašnja organizacija sa 35 triba124i brojem dva puta većimod broja centurija seniora i juniora ne odgovara više broju kojij e uveo Servije Tulije, j er je on podelivši grad na četiri regionaprema naseljenim oblasdma i bregovima, te delove nazvao ,,tri-bamaª, kakoja smatram po tributu [porezu]. I onj e u početkunameravao da izvrši jednaku podelu na osnovu cenzusa. Ove

tribe se ne odnose ni na podele na centurije ni na njihov broj.12544. Pošto j e izvršio cenzus kome su svi pristupili iz strahaod zakona koji j e pretio smrću ili zatvorom onima koji se neprijave, kralj je naredio da svi rimski građani, pešaci i konjani-ci, svaki u svojoj centruriji, u osvit zore dođu na Marsovo polje.124Tribe ili opštine u Rimu su teritorijalne administradvne jediniceu kojima su vođeni spiskovi građana. Neke su nazivane po čuvenim rodo-vima, neke po toponimima. U početku su bile samo četiri gradske tribe,zatim 16; broj se povećavao do 35. Poslednjaje dodata 241. pre n. e.125Ovde je Livijevo izlaganje konfuzno zato što veći broj podataka



izlaže u malo rečenica.78Ovde j e opremljenu vojsku podvrgao svečanom očišćenju, uzžrtvovanje svinje, ovna i bika. Naziva se ¹izvršeni lustrumª otudašto označava kraj izvršenog cenzusa. Kažu da je u ovom cenzusubilo popisano 80.000 građana. Fabije Piktor126dodaje da je tobio broj onih koji su mogli nositi oružje. Bilo j e jasno da se gradmorao proširiti za ovo mnoštvo, pa mu j e kralj priključio dvabrega, Kvirinal i Viminal, a potom se odatle proširio i na Eskvi-lin, gde j e i sam stanovao da bi mesto dobilo dobru reputaciju.Gradje utvrdiojarkom i bedemom i tako proširio pomerijum.127Oni koji gledaju jedino na njenu etimologiju tumače ovu rečkao ¹prostor iza bedemaª [postmoerium], alije njeno pravo zna-čenje ¹prostor sa obe strane bedemaª [circamoerium]. Naime,podižući gradove, Etrurci su nekad na mestu gde će biti bedemposvećivali prostor između dva međaša uz svečani augurij da segrađevine sa unutrašnje strane ne bi spajale sa bedemima, kaošto se to danas po pravilu događa, a da bi zemlja sa spoljne stra-ne bedema ostala slobodna od svakog ljudskog korišćenja. Nijebilo dopušteno ni naseljavati ni obrađivati ovaj prostor. KodRimljanaje bio nazvan pomerijum isto toliko po tome što je onposle bedema, koliko i po tome što bedem posle njega, i uveksu ovi posvećeni međaši bili pri povećavanju grada pomeraninapred donde dokle su stigli gradski bedemi.

45. Pošto j e država bila povećana širenjem grada i u njojsve tako uređeno da služi u ratu i miru, kralj odluči da diplo-matskim putem poveća vlast ne želeći da uvek snagom oružjajača moć Rima, a ujedno i da doda novi sjaj gradu. Već tada jebilo čuveno svetilište Dijane Efeske; pričalo se da su ga zajednopodigli gradovi Azije.128Ovu slogu i ujedinjenje u kultu bogova126Fabije Piktor je bio prvi poznati rimski istoričar iz druge polovineIII veka pre n. e. Napisao je rimsku istoriju na grčkom jeziku, od početkado svog vremena.127Pomerium]e granica gradske teritorije u Rimu; podizanje takozva-nih Servijevih bedema u Rimu arheološki se datuje u IV vek pre n. e.128Hram Artemide Efeske, Artemision, nije nikad bio panjonski cen-tar, a oko Dijaninog hrama na Avendnu, kao i onoga u Ariciji, okupljali

su se Latini jednom godišnje. Takvi sabori su imali i kultno i polidčkoobeležje. Kult Artemide Efeske su verovatno preneli na zapad Fokejci ko-ji su oko 600. pre n. e. osnovali koloniju Massilia (Marsej); oni su, po tra-diciji, preneli statuu boginje u Rim.79hvalio je Servije kod latinskih velikaša, s kojimaje nastojao da sepoveže gostoprimstvom i prijateljstvom. Cestim ponavljanjem jenajzad postigao to da su latinski narodi zajedno su rimskim naro-dom podigli zajedničko svetilište Dijani u Rimu. Ovo je značiloi priznanje da je Rim bio središte, a o tome se često odlučivalooružjem. Premda je izgledalo da su svi Latini izgubili intereso-vanje za takav postupakjer je stvar toliko puta uzaludno pokuša-vana oružjem, ipak se jednom Sabinjaninu učinilo da mu slučaj

daje priliku da na privatnu inicijativu povrati prevlast. Pričalose da je neki domaćin u sabinjanskoj zemlji imao kravu izuzet-ne veličine i izgleda. U predvorju Dijaninog hrama obešeni surogovi da mnogim generacijama budu svedočanstvo toga čuda.Stvar je kao takva smatrana za proročanstvo; profeti rekoše da ćeimati prevlast onaj narod čiji pripadnik žrtvuje ovu kravu Dijani.Ovo proročanstvo je došlo do ušiju sveštenika Dijaninog hrama.Sabinjanin dovede kravu u Rim prvog dana koji mu se učini po-voljnim za žrtvovanje i postavi j e ispred žrtvenika. Podstaknutveličinom žrtve o kojoj se već proširio glas i imajući na umu od-



govor proročanstva, rimski sveštenik mu se obrati rečima: ¹Šta tospremaš, stranče? Zar ćeš grešan žrtvovati Dijani? Zašto prethod-no ne izvršiš svečano očišćenje u tekućoj vodi? Dole u dnu dolineteče Tibar.ª Podstaknut religijskim obzirom, Sabinjanin koji sebrinuo da sve bude učinjeno onako kako običaj nalaže, odmahsiđe na Tibar. Sveštenik u međuvremenu žrtvova kravu Dijani.Ovo je na čudesan način bilo povoljno i za kralja i za državu.46. Servije je bez sumnje već u praksi imao kraljevsku vlast.Ipak, čujući povremeno da mladi Tarkvinije širi glasove da onne vlada po volji naroda, usudio se, najpre pridobivši plebs de-leći svima zemlju zauzetu od neprijatelja, da stvar iznese prednarod i zapita da li se slaže da on vlada. Izabran j e uz takvu op-štu saglasnost kao nijedan kralj pre njega. Ali ovo nije smanjilonadu Tarkvinija da će steći vlast, utoliko pre što j e čuo dajedodeljivanje zemlje izvršeno protivvolje Senata. Smatraoje damu to daje priliku da Servija okrivi u Senatu i da poveća svoj uti-caj u Kuriji. I sam mladić je bio usijana glava, a kod kuće mu ježenaTulija podstrekavala nemirni duh. Rimska kraljevska kućapruži tako nov primer tragičnog zločina, mada j e zbog mržnjena kraljeve brže došla sloboda. Poslednja vladavina je rođena izzločina. Ovaj LucijeTarkvinije - nijejasno da lije bio sin ili unukI80kralja Tarkvinija (sledeći mnoge pisce smatram daje bio sin) -

imaoje brata Arunsa Tarkvinija, mladića blage naravi. Obojica subila oženjena ćerkama kralja Tula, koje su se takođe veoma raz-likovale po naravi. Dogodilo se da slučaj nije spojio u braku dvenasilne naravi, pa verujem da je bilo na sreću rimskog narodato što j e Servije duže vladao i što su se rimski običaji mogli usta-noviti. Divlju Tuliju je mučila misao da u njenom mužu nema niambicije ni hrabrosti. Stoga se sva okrenula drugom Tarkviniju:njemu se divila, za njegaje govorila da j e čovek potekao iz kra-ljevske krvi. Sestru j e prezirala zato što je slučajem dobivši takvogmuža zaostajala za njim u ženskoj hrabrosd. Ovo dvoje je ubrzospojila sličnost, kako to biva gotovo uvek, zlo je zlu najbliže. Nosve zloje ipak poteklo od žene. Onaje uobičajila da tajno razgo-vara sa sestrinim mužem i nije štedela reči da sramoti svog muža

kod njegovog brata, ni sestru kod njenog muža. Tvrdilaje da bibilo pravičnije daje ona neudata, a on da je ostao neoženjen,nego što su vezani brakom za one koji im nisu ravni, tako da semoraju povlačid zbog tuđeg kukavičluka. Da su njoj bogovi daliza muža onoga koga j e dostojna, uskoro bi videla kraljevsku vlastu svojoj kući, onu koju sada gleda kod svog oca. Veoma brzo jepridobila mladog čoveka za svoj zločinački poduhvat. Usledila sudva pogrebajedan za drugim i takoje u ispražnjenim domovimanačinjeno mesto za novu svadbu. Ubrzo su stupili u brak koji jeServije više trpeo nego što ga je odobravao.47. Tako je iz dana u dan rasla opasnost za Tulijevu sta-rost, a postalo je nesigurno i kraljevstvo: ženaje posle prvogzločina mislila na sledeći, a mužu nije davala mira ni danju ni

noću kako već počinjena ubistva rođaka ne bi bila uzaludna.Nije joj bilo dovoljno da kaže daje udata, niti da s nekim za-jedno robuje; ona j e želela nekog ko bi se smatrao dostojnimkraljeve vlasti, ko ne zaboravlja da je sin Tarkvinija Starijeg, koviše želi da ima vlast nego da joj se nada. ¹Ako si ti onaj za kogasmatram da sam se udala, zvaću te mužem i kraljem, a ako ne,onda j e stvar promenjena nagore j er je uz kukavičluk sada do-šao i zločin. Zašto ne preduzmeš nešto? Ti ne moraš ostvarivatikraljevsku vlast u tuđini, došavši iz Korinta ili Tarkvinija kaotvoj otac. Cine te kraljem i na presto pozivaju bogovi i očinski



penati, slika tvog oca, kraljevska palata i u palati ime Tarkvini-ja. Ako za to nemaš hrabrosti, zašto obmanjuješ građane, zašto81dozvoljavaš da te smatraju za kraljevića? Idi nazad u Tarkvinijeili u Korint, vrati se u svoj rod kad si sličniji bratu no ocu.ª Ovimi drugim prekorima podsticala j e mladog čoveka, a sama nijemogla mirovati j er samo je Tanakvil kao strankinja mogla datoliko postigne snagom svog duha, da obezbedi dve uzastopnevladavine, najpre mužu, a potom zetu, dok ona, Tulija, kraljev-skog porekla nije ništa učinila ni u davanju ni u oduzimanjuvlasti. Ženskom pomamom pokrenut, Tarkvinije je išao okolo irazgovarao, a najviše sa glavarima značajnih rodova. Podsećaoih je na dobročinstva svog oca i zauzvrat tražio njihovu podršku,a poklonima j e privlačio mladiće na svoju stranu. Obećavao jemnogo sjedne strane, a na drugoj je napadima na kralja svudajačao svoj položaj. Kad mu se najzad učinilo daj e došlo vre-me za akciju, okružen četom oružanih ljudi upao j e na Forum.Potom kad j e zavladao opšti strah, on je sedeći ispred Kurijena kraljevskom sedištu naredio senatorima preko glasnika dapohitaju kralju Tarkviniju. Odmah dođoše svi, jedni unapredpripremljeni, drugi iz straha da će biti kažnjeni ako ne dođu,zapanjeni novošću i čudnim događajima i verujući da j e reč oServiju. Ovde Tarkvinije započe svoje klevete u vezi s poreklomServija: daje rob koga je rodila robinja nedostojno posle smrti

njegova oca; da pošto nije bio uspostavljen interegnum kao ra-nije, niti j e održana skupština ni sprovedeno glasanje naroda,nitije dobijena saglasnost otaca senatora, on je zauzeo vlast kaoženin poklon. Tako je rođen, tako j e postao kralj koji je kaozaštitnik najniže vrste ljudi, iz čije je sredine i sam poticao, i izmržnje prema tuđoj časti oduzeo zemlju prvim ljudima u drža-vi i podelio j e onima koji su bili najmanje časni. Sve terete kojisu nekada bili zajednički preneo je na prvake u državi. Uveo jecenzus, da bi bogatstvo imućnih izložio očima zavidljivaca i pri-premljeno da se deli najsiromašnijima kad on poželi.48. Usred ovog govora pojavio se Servije i, uznemiren ne-povoljnom vešću, već iz predvorja Kurije glasno doviknuo: ¹Staovo znači, Tarkvinije? Kakva j e to smelost da za moga života

sazivaš oce senatore i da sediš na mom prestolu?ª Kad je ovajna to prkosno odgovorio da se on drži sedišta svog oca sa višeprava kao sin kralja i naslednik prestola nego bivši rob, te kakoga j e dovoljno dugo trpeo da se ruga i napada na gospoda-ra, tada zagrajaše pristalice i jednog i drugog, pa se svi sjuriše82u Kuriju. Činilo se da će vladati onaj ko pobedi u borbi. Naterankrajnjom nuždom, a mnogo jači i po godinama i po snazi, Tar-kvinije se usudi da zgrabi Servija oko pasa i da ga, iznoseći ga izKurije, baci niz stepenice. Zatim se vrati u Kuriju da bi sakupioSenat. Nastade bekstvo kraljevih slugu i pratilaca. Servija, kojijegotovo iskrvario,129kad se bez pratnje dokopao kuće ubili su go-nitelji koje je Tarkvinije poslao za njim. Veruje se daje to učinio

po nalogu Tulije, koja se nije ustezala od drugog zločina. Kakose pouzdano zna, ona se dovezla kolima na Forum i ne ustežućise pred skupom muškaraca pozvala muža iz Kurije i prva ga na-zvala kraljem. On joj naredi da ode iz ove gužve. Kad se vraćalakući i stigla na vrh ulice Kiprije,130gde se donedavno nalazilaDijanina kapela, i kad su kola skrenula nadesno na Urbijskuokuku131da bi je dovezla na Eskvilin, vozač zaprege poblede, is-pusti uzde i pokaza gospodarici ubijenog Servija koji je tu ležao.Priča se o sramnom i neljudskom postupku - spomen na to jeovo mesto koje se zove Ulica zločina - da j e Tulija, bezumna i



gonjena furijama132sestre i prvog muža, naredila da kola pređupreko tela njenog oca i tako j e na krvlju poprskanim kolima,i sama poprskana i okrvavljena, svojirn penatima i penatima svogmuža donela deo krvi ubijenog roditelja. Obest njenog mužaj e zlosrećnom početku vladavine ubrzo pripremila sličan kraj.Servije Tulije je vladao 44 godine i njegovom naslednikuj e bilo teško da podržava njegovu dobru i umerenu vladavinu.Ono što ga čini slavnim jeste i to da j e sa njim nestao pravičani zakonit oblik kraljevske vlasti. Neki pisci kažu da j e on sam,premda j e blago i umereno upravljao, nameravao da napustivl astjerje pripadala jednom čoveku, ali j e zločin iz njegoveporodice prekinuo njegove planove za oslobođenje otadžbine.129U mkopisima je tekst na ovom mestu oštećen - ispravlja se premasmislu na osnovu teksta Dionisija iz Halikarnasa, Livijevog savremenika.130Ciprius vicus (manje naselje, potom ulica) nalazio se na Veliji, uz-višenju između Palatina i Eskvilina. Dijanino svetilište može biti ono zakoje Ciceron kaže da je u njegovo vreme bilo pomšeno.131 Clivus Urbius, kod drugih pisaca Clivus Orbius, prema Varonu jepostalo od Ciprius.132f urjje su osvetnice za teške zločine i one dovode krivca u stanjeu kome više nema okajanja, jer ih krv srodnika zauvek odvaja od kućnihbogova penata.8349. Tada započe svoju vladavinu Tarkvinije, kome su njego-

vi postupci doneli nadimak Oholi j er je kao zet zabranio sahra-nu svog tasta, govoreći da je i Romul nestao bez pogreba. Se-natore za koje je verovao da su bili Servijeve pristalice pogubioje. Svestan da njegov primer kako se zločinom dolazi do vlastimogu primeniti i drugi, okružio se stražom j er sem sile nijeimao nikakvo pravo na vlast, pošto nije vladao ni po odluci na-roda ni po odobrenju Senata. Uz to je, pošto nije bilo nikakvihizgleda da će ga narod voleti, terorom morao održavati svojuvlast. Da bi zastrašio što više ljudi, sam je bez savetnika sudio unajvažnijim procesimajer je pod tim izgovorom mogao pogu-biti, prognati i lišiti imovine ne samo one koji su bili sumnjiviili koje nije trpeo, nego i one gde se nije nadao drugom dolipljački. Pošto j e na taj način posebno smanjio broj senatora,

Tarkvinije nije dozvolio da se izabere nijedan novi senator kakobi tom telu zbog malog broja članova umanjio značaj i da ga onine bi prezirali zato što se ne bavi državnim poslovima. Kažu daje on bio prvi kralj koji je prekinuo običaj predaka da se u svimdržavnim stvarima savetuje sa Senatom; upravljao je savetujućise jedino sa svojima u kući. Sam j e započinjao rat i sklapao mir,saveze i prijateljstva po svojoj volji, ne pitajući ni Senat ni na-rod. Najviše se povezao sa latinskim narodom da bi uz pomoćstranaca bio sigurniji među sopstvenim građanima, tako da jes njihovim prvacima bio vezan ne samo običajem gostoprimstvanego i srodničkim vezama. Oktaviju Mamiliju iz Tuskula - ovajje odavno bio vođa latinskog naroda i, ako je verovati priči, po-ticao od Odiseja i boginje Kirke133- dao je svoju ćerku za ženu

i preko tog braka stekao mnoge prijatelje i rođake.50. Tarkvinije je već bio stekao veliki ugled kod latinskihprvaka, kada ih pozva da se u određeni dan sakupe u Ferentin-skom gaju:134ima stvari zajedničkog interesa o kojima želi da133Tuskul je bio latinski grad, moćan koliko i Rim, jedan od prvihrimskih saveznika. Smatralo se da gens Mamilia potiče od Telegona, si-na Odiseja i Kirke, čarobnice sa ostrva Aja, ćerke Heliosa. Odisej, čije jedrugove čarobnica pretvorila u svinje, ostao je na ostrvu godinu dana.134Sveti gaj i izvor Ferentina (Lucus ad, caput aquae Ferentinae) nalazilisu se na obroncima Albanskih planina, nedaleko od Albanskog jezera.



U Ferentinskom gaju sastajao se Latinski savez da bi zajednički prosla-vljao J upitera.84raspravlja. Oni se u velikom broju sakupiše već u osvit dana,dok se Tarkvinije držao određenog dana, ali j e stigao nešto prezalaska sunca. Ovde su tokom celog dana u raznim govorima naskupu iznete mnoge stvari. Turno Herdonije iz Aricije135žestokoje napao odsutnogTarkvinija: nije čudo što je u Rimu dobio na-dimak Oholi - to su potajno šaputali, ali su ga ipak svi tako zvali- a šta ima oholije od toga nego kad se igra s celim latinskimnarodom? Latinski prvaci su davno izišli iz kuća, a onaj koji jesazvao skupštinu nije još stigao. On u stvari iskušava strpljenje,j er ako prime jaram, on će poslušne pritisnuti. Kome nije jasnoda on žudi za vlašću nad Latinima? Da j e njegov sopstveni narodsmatrao za dobro da mu veruje, ili da mu je vlast poverena a neugrabljena uz oceubistvo, verovali bi mu i Latini, premda ne bitrebalo pošto je stranac. No kako su i njegovi podanici njimenezadovoljni, j er jedan za drugim bivaju ubijeni, proganjani igube imanja, kako se nadati da će Latinima biti bolje? Ako nje-ga slušaju, treba da se vrati svak svojoj kući i da se ne obazire nadan skupštine više od onoga ko j u j e sazvao. Dok je ovo i sličnopropovedao ovaj buntovnik i smeo čovek, koji je tim osobinamastekao uticaj u svom narodu, naišao j e Tarkvinije. To učini krajgovoru - svi se okrenuše da bi pozdravili Tarkvinija. Nasta tišina.

Pošto su ga oni oko njega nagovarali da se opravda što dolazitek sada, kralj izjavi da je bio uzet za sudiju u sporu između ocai sina i da ga je zadržala briga oko toga da ih pomiri, pa kakomu je ta briga oduzela ovaj dan, to će sledećeg uradid ono što jemislio danas. Kažu da Turno nije ovo primio ćuteći, rekavši danema kraće sudske odluke negoli u svađi između oca i sina j erje ovih nekoliko reči dovoljno da reše spor: ¹Ako se ne pokorišsvom ocu biće gore za tebe.ª13651. Podrugujući se rimskom kralju, tako ovaj čovek iz Arici-j e ode sa skupštine. Kakoje ovo primio teže nego što se opažalo,Tarkvinije poče odmah smišljati ubistvo Turna; tako je isti strahkojim j e pritiskivao duše svojih građana uneo i među Ladne.Pošto nije mogao da ga pogubi javno, u svojstvu koje mu pruža

135Latinski grad Aricija nalazio se na oko 1,5 milju od jezera Nemi,po tradiciji kolonija Alba Longe, ili ga je osnovao Sikul Arhiloh.136Misli se na patria potestat koja je dozvoljavala ocu punu vlast nadsinom i kadje on bio punoletan.85imperijum, on mu izmisli lažnu krivicu i pogubi ga nevinog.Preko nekih građana Aricije koji su pripadali suprotnoj gru-paciji podmiti zlatom Turnovog roba, koji dozvoli da se tajnounese ogromna količina mačeva u Turnovo konačište. Kada jeto bilo izvršeno u toku jedne noći, Takvinije je nešto pre zorepozvao prvake Aricije, kao da j e uznemiren novostima, i rekaoim da j e njegovo jučerašnje zakašnjenje, kao da ga j e provi-đenje udesilo, donelo i njemu i njima spas. Reče da je Turno

pripremao ubistvo i njemu i vođama naroda da bi sam došaona vlast kod Latina. Trebalo j e da bude napadnut juče na sku-pu; stvar je odložena pošto je inicijator sastanka, koga j e najpretražio, bio odsutan. Otuda je nastao onaj napad na odsutnog,j er gaje odlaganje prevarilo u očekivanjima. Ako j e istina onošto mu javljaju, Tarkvinije ne sumnja da će u ranu zoru kada seponovo sastanu, doći Turno sa grupom zaverenika opremljeni naoružan. J avljeno muje daj e ogroman broj mačeva donetkod Turna. Da li j e to istina ili laž mogu odmah svi saznati. Onzahteva od njih da smesta odu sa njim kod Turna. Stvar su či-



nili sumnjivom i plahovita Turnova narav i jučerašnji govor iTarkvinijevo kašnjenje, j er j e izgledalo daje ubistvo odloženozbog toga. Krenuli su skloni u duši da veruju, premda bi ipaksve smatrali za izmišljeno da nisu zatekli mačeve. Kada stigošetamo, straža opkoli Turna, bunovnog od sna. Pošto su zgrabilirobove, koji su iz odanosti prema gospodaru nameravali da pru-že otpor, počeli su da iznose mačeve iz svih odaja u kući. Kakose stvar doista činila jasnom, Turna su stavili u lance. Smestaje uz veliku buku sazvan skup Latina. Kad su mačevi stavljenina sredinu, nastalo je takvo ogorčenje daje Turno, kao dajekrivica dokazana, umoren novom vrstom smrti: bačen je u Fe-rentinski izvor i utopljen pošto su preko njega stavljeni pleteri gomila kamenja.13752. Potom je ponovo sazvana skupština Latina, a Tarkvinijeje, pohvalivši ih što suTurna kaznili dostojnom kaznom za oči-glednu veleizdaju, održao ovakav govor: on može da postupi postarinskom pravu pošto su svi Latini potekli iz Albe uključeni uugovor po kome j e država Albana još u Tulovo vreme sa svim137 Takva kazna je kasnije, u Avgustovo doba, bila predviđena za oslo-bođenike i robove. Neobično je u ovom slučaju davljenje u svetom izvoru.86svojim kolonijama potpala pod rimsku vlast. Uostalom, on sma-tra da bi više služilo zajedničkoj stvari da obnove ovaj ugovori bilo bi povoljnije za sreću rimskog naroda ako bi u njoj uzeli

udela i Latini, nego da stalno iščekuju ili trpe pustošenje poljai uništavanje gradova, koja su vršena ranije pod Ankom, zatimi za vlade njegovog oca. Nije bilo teško nagovoriti Ladne nato, premda je rimska država po ovom ugovoru imala prevlast.Uostalom, uz kralja su stajale vođe latinskih plemena i bilo jeočevidno da se saglašavaju sa njim, a o opasnosti kojoj bi se iz-ložio onaj ko bi se suprotstavio imali su skorašnje svedočanstvo.Tako ugovor bi obnovljen; mlađim Latinima je naređeno da sepo ugovoru pojave određenog dana pod oružjem u Ferendn-skom gaju. Kada su se sakupili, po kraljevom naređenju bili suizmešani Latini sa Rimljanima da ne bi imali svoje vođe, nitislušali tajna naređenja, niti imali svoje bojne znake, pa tako oddve manipule stvori jednu, a od jedne dve. Tim udvostručenim

manipulama stavi na čelo centurione.53. Kralj nije bio tako loš vojskovođa u ratu kao što je bionepravičan u miru. Bio bi u ovome jednak ranijim kraljevimada mu izopačenost u drugim stvarima nije kvarila slavu. On jeprvi započeo rat sa Volscima,138koji će trajad 200 godina poslenjega, i silom im oduzeo Suesu Pomeciju. Prodavši stečeni plen,dobio je 40 talanata u srebru i namenio ga za hram J upiteru kojibi svojom veličinom bio dostojan kralja bogova i ljudi i koji biodgovarao rimskoj imperiji i veličanstvenosti samog mesta. No-vac iz zauzetog grada odvojio j e za građenje hrama.Zadm se angažovao u ratu sa susednim gradom Gabiji139ukome nije bilo brzog uspeha. Započeo je rat napadom, ali poštoj e izgubio nadu da ga može dobiti opsadom, j er je bio odbijen

od njegovih bedema, pribegao je lukavstvu i prevari, sredstvukoje ni najmanje ne priliči Rimljanima. Kao daje napustio rat,pretvarao se da postavlja temelje za hram i da se bavi drugimgradskim poslovima, dok njegov sin Sekst, najmlađi od trojice138Volsci su narod u srednjoj Italiji, između Lacija i Kampanije, udolinama reka Liris, Melpis, Tolkrus i Ufeus. Prema tradiciji, Rimljani suratovali protiv njih još u vreme kraljeva.139Gabiji su bili latinski grad na oko 12 milja južno od Rima, na polaputa prema gradu Preneste; osnovali su ga kolonisti iz Alba Longe ili Sikuli.87



koje j e imao, nije po dogovoru prebegao u Gabije, žaleći se dane može izdržati grubost oca j er j e surovost prema drugimaokrenuo prema svojima; mrzeći što ima decu, osamljenost kojuje stvorio u Senatu preneo je i u kuću da ne bi ostavio nekogpotomka ili naslednika. On j e izmakao očevim strelama i ma-čevima, pa veruje da mu nema nigde spasa i sigurnosti sem kodneprijatelja Lucija Tarkvinija. Neka se ne zavaravaju, ostaje imrat; Tarkvinije se samo pretvara da gaje napustio, ali čim mu seukaže prilika napašće ih neoprezne. Ako kod njih nema mestaza one koji mole za utočište, on će protumarati po celom Laciju,pitaće i Volske i Ekve140i Hernike,141sve dok ne stigne do onihkoji znaju da štite decu od surovih i bezbožnih zlostavljanja nji-hovih očeva. Možda će ipak naći i neku spremnost i oružje zavođenje rata protiv najoholijeg kralja i najdivljijeg naroda. Poštose činilo da će uvređen otići dalje ako oni ne budu marili, bio jeblagonaklono primljen u Gabijima. Smatrali su da se ne trebačuditi što j e kralj onakav kakavje prema građanima i savezni-cima kadje takav i prema svojoj deci. Najzad će besneti protivsamog sebe ako nikoga ne bude u blizini. Njima je došljak drag,a veruju da će uz njegovu pomoć u skoroj budućnosti prenedrat od gabijskih kapija pod bedeme Rima.54. Sekst j e potom bio primljen u narodnu skupštinu i tuje rekao da se u stvarima koje su poznatije starim Gabinjanimaslaže sa njima, ali da ostaje inicijator rata zato što u tim stvari-

ma ima veća znanja jer poznaje snage oba naroda, a pouzdanozna i to da građani mrze kraljevu oholost koja je nepodnošljivai njegovoj deci. I tako dokje malo-pomalo podsticao prvakeGabinjana na rat, sam je sa grupom najratobornijih mladićaišao u pljačku i napade, čineći i govoreći sve onako kako je bionaučio za prevaru. Budeći lažne nade, najzad bi imenovan zavođu u ratu. I dok narod nije ni znao o čemu je reč, odigrali suse manji okršaji u kojima su Gabinjani većinom odneli preva-gu; pripadnici najviših i najnižih slojeva Gabinjana verovali su,140Ekvi su narod u srednjoj Italiji. Spustili su se sa gornjeg toka rekeAnijena do Tuskula u Laciju i do reke Algid.141Hernici su bili narod u srednjem Laciju, u srednjem toku re-ke Trera. Na njihovoj teritoriji su bili gradovi Alatrij, Ferentin, Verule,

Anagnija i drugi.88nadmećući se, da im je Sekst Tarkvinije poslan za vođu kao darsamih bogova. Učestvujući podjednako u opasnostima i napo-rima i darežljivo deleći plen postao je tako omiljen kod vojnikada ni sam otac Tarkvinije nije bio moćniji u Rimu od sina u Ga-bijima. Pošto mu se najzad učinilo da je skupio dovoljno snageza svaki poduhvat, poslao je jednog od svojih ljudi ocu u Rim dapita šta želi da se učini sada kad su mu bogovi dali da samo on,i to javno, ima svu vlast u Gabijima. Ovom glasniku Ðverujemzbog toga što je bio sumnjive vernosti - Tarkvinije ništa ne od-govori rečima, nego kao radi razmišljanja iziđe u vrt svoje kuće

u glasnikovoj pratnji. Setajući se bez reči, kažu da j e štapomotkidao cvetove najviših makova. Tražeći i očekujući odgovor,glasnik se umorio i naposletku, kao da zadatak nije ni obavljen,vratio se u Gabije. Tu je izvestio Seksta štaje sam rekao i šta je vi-deo: ili iz srdžbe, ili zlovolje, ili pak iz urođene oholosti, kralj nijeizgovorio nijednu reč. Tada je Sekstu postalo jasno šta njegovotac želi i nalaže zagonetkom bez reči, te pogubi prvake države,jedne optužujući kod naroda, a ostali su mu sami dali priliku zato j er su bili omrznuti.142Mnogi sujavno pogubljeni; one kojenije mogao optužiti na uverljiv način pogubio je tajno. Onima



koji su hteli da beže bio je otvoren put, ali su bili prinuđeni naprogonstvo, a njihova dobra su bila razdeljena kao i ona koja supripadala pogubljenima. Otuda darežljivost i zaplenjena dobra.Zadovoljstvo zbog lične koristi otupilo je osećanje za zlo koje sečini državi sve dok gabijska država, lišena svakog razumnog save-ta i pomoći, bez ikakvog otpora nije pala pod vlast Rima.55. Pošto je stekao vlast u Gabijima, Tarkvinije je sklopiomir sa plcmcnom Ekva, a obnovio i ugovor sa Etrurcima. Potomse okrenuo poslovima u gradu, a od njih je na prvom mestu bilograđenje hrama J upiteru naTarpejskoj steni143kao spomeniksvoje vlasti i svog imena: od dvojice kraljeva Tarkvinija, otac sezavetovao, a sin izvršio zavet. Da bi ovaj prostor bio oslobođenod ostalih religija i da bi ceo pripao J upiteru i njegovom hra-mu koji će biti sagrađen, naredio j e da se ukinu osvećenje za142Istu anegdotu priča Herodot (V, 92) za Trasibula iz Mileta. Nje-mu se za savet obratio Periandar, tiranin iz Korinta, koji je malo pre 600.pre n. e. došao na vlast.143 q Tarpejskoj steni na Kapitolu videti nap. 51.89mnogobrojna svetilišta i kapele na koje se nekad ovde zavetovaoprvi kralj Tacije u odlučujućem trenutku borbe protiv Romula,a potom ih svečano posvetio i otvorio. Priča se da su bogovi nasamom početku ovog posla dali svoj znak kako bi pokazali moćovog ogronrnog kraljevstva. J er dok su ptice svojim letom poka-

zale da dozvoljavaju ukidanje osvećenja za sva svetilišta, to nisuučinile za svetilište Termina.144Ovaj znak i proročanstvo su takoprotumačeni da postojanost sedišta kulta Termina i okolnost dajedino ovaj bog nije pomeren sa svog mesta koje mu je posveće-no predskazuje sigurnost i stalnost svega. Kada je primljen tajpredznak trajnosti, pojavilo se drugo čudesno znamenje kojeje predskazalo buduću veličinu imperije: kažu da se onima kojisu kopali temelje za hram ukazala ljudska glava sa netaknutimlicem. Ova pojava je nedvosmisleno najavljivala da će ovde bititvrđava carstva i središte celog sveta. To su predskazivali i pro-roci koji su se nalazili u gradu i oni koji su bili pozvani na save-tovanje iz Etrurije. Sve to je povećalo spremnost kralja da uložinovčana sredstva. Plen iz Pomecije145koji je bio predviđen da

dovede građevinu do krova, jedva je bio dovoljan za temelje.Utoliko više verujem Fabiju146- on j e sem toga i stariji - dajebilo samo 40 talanata, nego Pizonu147koji piše daje za ovaj po-duhvat bilo ostavljeno 40.000 funti srebra, suma koja se ne nrožeočekivati kao ratni plen bilo kojeg grada, a nema ni građevineza čije temelje to ne bi bilo dovoljno.56. Neumoran u naporima da završi hram, pozivao je zana-tlije sa svih strana Etrurije, trošeći za ovo ne samo državni novacnego koristeći i rad plebsa. Ovaj posao, koji sam po sebi nije biomali, bio je pridodan vojnoj službi. Narod se ipak osećao manjeopterećen tirne što je svojim rukama gradio hramove bogovinra,no drugim poslovima na koje j e bio prebačen; oni su naizgled144Termin (Terminus) je bio bog graničnog kamena; praznik Termi-

nalia, koji je praznovan 23. februara, kod graničnih suseda bio je posve-ćen njemu. Pri građenju hrama J upiteru na Kapitolu, Termin je ostaozatvoren u njemu.145Grad Pomeciju, kao i ager Pomptinus, teško je lokalizovati; pošto sugrad zauzeli Volsci, od njega nije ostao nikakav trag.146Misli se na istoričara i senatora Fabija Piktora.147U pitanju je Kalpurnije Pizon, istoričar iz grupe analista, verovat-no onaj isti koji se kao konzul pominje 133. pre n. e.90bili manji, ali su po trudu koji je trebalo uložiti bili znatno teži.



Građenje sedišta u Cirkusu i Velike kloake,148sprovedene podzemlju da bi se u nju skupljala sva nečistoća u gradu, dva su poslasa kojima bi se teško mogla meriti današnja velika dela. Kada jeplebs bio iskorišćen u ovim poslovima, Tarkvinije je, pošto je sma-trao da brojno stanovništvo predstavlja teret ukoliko ne može bitiupotrebljeno i želeći uz to da proširi granice vlasti kolonizator-skim delom, poslao koloniste u Signiju i Circeji.149Ove kolonijeće i u budućnosti predstavljati predstražu Rima na kopnu i moru.Dokje on to obavljao, pojavilo se zastrašujuće znamenje: izstubaje ispuzila zmija i izazvala paničan strah na dvoru. Kraljevosrce nije bilo toliko potreseno iznenadnim sU'ahom koliko su gaispunile teskobne slutnje. I tako, pošto se etrurski proroci uzima-li samo za tumačenje javnih predskazanja, a kakoje bio uplašenpojavom u svojoj kući, za ovo naredi da se uputi poslanstvo uDelfe,150najpoznatije proročište na svetu. Kako se nije usuđivaoda odgovor sudbine poveri bilo kome drugom, to posla u Grčkusvoja dva sina preko tada nepoznatih zemalja i još nepoznatijihmora. Tako Tit i Aruns odoše na put. Kao pratilac im je pridodani Lucije J unije Brut, sin kraljeve sestre Tarkvinije, mladić sasvimrazličitog uma od onog koji j e pokazivao pretvarajući se dajelud. Kadje čuo da su vodeći ljudi u državi, a među njima i njegovbrat, ubijeni po stričevom nalogu, odlučio je da svojim umom nepokaže bilo šta čega bi se kralj mogao bojati, a u svojoj imovininišta što bi kralj mogao poželeti. Smatrao j e da će prezren biti

siguran u situaciji u kojoj mu je pravo pružalo malo zaštite. Stogase namerno pretvarao daje lud i pošto je dozvolio da sva njegovaimovina postane kraljev plen, prihvatio je nadimak Brut.151Takoje zaklonjen ovim nadimkom, duh oslobodioca rimskog narodaskriven čekao svoj trenutak. Njega, dakle, povedoše Tarkvinijiu Delfe više radi šegačenja nego kao pratioca. Kažu da je nosio148Velika kloaka (Cloaca maxima), najstarija kanalizacija u Rimu; njo-me je isušena močvara u dolini između bregova.149Signija se nalazila severno od volških planina, a Circeji južno odnjih, na morskoj obali.150U Delfima se nalazilo najpoznatije proročište u antičkom svetu;posvećeno je Apolonu. Pitija ili proročica je sedeći na tronošcu iznadsvetog izvora proricala budućnostjednom godišnje.

151Brutus na latinskom znači glup, tupoglav.91zlatan štap, stavljen njedan drugi šuplji drenov, kao dar Apolonui kao znak svog dvostrukog karaktera. Kad su stigli tamo i kadajeizvršen očev nalog, u srcima mladića rodi se želja da pitaju komeće od njih pripasti rimsko kraljevstvo. Kažu da se iz dubine pe-ćine vratio glas: ¹Vrhovnu vlast će imati onaj od vas, mladići, koprvi poljubi majku.ª Da Sekst, koji j e ostao u Rimu, ne bi saznaoodgovor i da bi tako ostao lišen vlasti, Tarkviniji narediše da sestvar drži u strogoj tajnosti. Oni sami prepustiše kocki da odlučipitanje ko će prvi poljubiti majku po povratku u Rim. Shvatajućida Pitijin glas ima drugi smisao, Brut pade kao da se okliznuo idotače ustima zemlju, svakako zato što je ona zajednička majka

svih smrtnika. Potom se vratiše u Rim, gde su vršene velike pri-preme za rat sa Rutulima.57. Rutuli su držali grad Ardeju, a za ono vreme i onaj pro-stor bili su veoma moćni po bogatstvu. Razlog za rat je bio tošto je rimski kralj i sam nastojao da se obogati. Bio j e iscrpljenvelikim javnim radovima, pa bi plenom mogao smirid narod kojije bio ozlojeđen, pored ostalih obesti vlasti i time što ih je kraljponizio da tako dugo obavljaju zanatske poslove koji su smatraliza ropske. Pokušano je da se Ardeja zauzme pri prvom jurištu.Pošto ovo nije uspelo, započeo j e da kopa šanac i da opsadom



pritiska neprijatelja. U taboru, kao što to biva u ratu koji je predugotrajan nego oštro vođen, bilo je prilično slobodno kretanje,i to pre vojskovođa nego vojnika, a prinčevi su provodili vreme uzajedničkim gozbama i pijankama. I tako dok su pili kod SekstaTarkvinija, gde se kao gost nalazio i Egerijev sin Tarkvinije Ko-latinjanin, slučajno se dogodilo da se povela reč o ženama. Svakje hvalio svoju sa oduševljenjem. Pošto se diskusija rasplamsala,Kolatinjanin je odricao da se samo za nekoliko sati može izrećikoliko njegova Lukrecija nadmašuje ostale: ,Akoje u nama snagemladosti, zašto ne bismo uzjahali konje i lično videli kako se ose-ćaju naše žene? To će najrečitije pokazati kako će koja izgledatipri neočekivanom dolasku muža.ª Na to svi, zagrejani vinom,rekoše: ¹Hajdemo!" Obodoše konje i odjuriše u Rim. Kad su sti-gli tamo, već se bio spustio mrak i oni se uputiše u Kolaciju; tuzatekoše Lukreciju ne kao one kraljevske snahe koje su viđali nagozbama i u luksuzu kako među sebi jednakima provode vreme,nego kako sedi u sobi zauzeta predenjem među sluškinjama kojedrže luč pošto j e noć bila već poodmakla. Tako u nadmetanju92vrlina svih njihovih žena, pohvala pripade Lukreciji. Pristigli muži Tarkviniji behu lepo primjjeni; muž pobednik ljubazno ugosdkraljeviće. Tu Seksta obuze pogubna strast da silom obeščasti Lu-kreciju. Podsticali su ga i njen izgled i njena očigledna čednost.Ali tada se posle noćne mladićke igre vratiše u vojni logor.

58. Prošloje nekoliko dana. SekstTarkvinije bez Kolatinja-ninovog znanja dođe u Kolaciju samo sajednim pratiocem. Tusu ga lepo primili oni koji nisu slutili šta mu je na umu i posleobeda ga odveli u gostinsku sobu. Pošto je video daje okolo svemirno i da su svi zaspali, goreći od pohote, sa isukanim mačempriđe usnuloj Lukreciji i pritiskujući joj levom rukom grudi re-če: ¹Cuti, Lukrecijo,ja sam SekstTarkvinije; u ruci mije oružjei ako pustiš glas umrećeš.ª Kada žena, bunovna od sna, vide dajoj nema spasa pred smrću koja preti, Tarkvinije započe dajojispoveda ljubav, da moli, da s molbama meša pretnje i da na svenačine nastoji da pridobije ženino srce. Videći da je nepokole-bljiva i da ostaje uporna i pred strahom od smrti, strahu dodadei pretnju da će j e osramotiti: uz nju mrtvu će ostaviti zaklanog

i golog roba da se priča kako je ubijena u sramotnoj preljubi.Kad j e ovim zastrašivanjem požuda silom pobedila i kad j e Tar-kvinije otišao pošto j e savladao njenu žensku čast, Lukrecija,unesrećena tolikim nasiljem, posla glasnika ocu u Rim i mužupod Ardeju sa porukom da svaki dođe sa vernim prijateljima.Mora se raditi brzo, dogodila se strašna stvar. Spurije Lukrecijestiže sa Volesijevim sinom, Publijem Valerijem, a Kolatinjaninsa Lucijem J unijem Brutom, s kojim se slučajno vraćao u Rimkad j e sreo glasnika koga mu j e žena uputila. Lukreciju zatekošekako ožalošćena sedi u svojoj odaji. Kada stigoše njeni, grunušejoj suze i na pitanje muža ,,Da li si dobro?ª odgovori: ,,Ni naj-manje. Kako može biti dobro žena koja je izgubila čast. Trago-vi drugog čoveka su u tvom krevetu, Kolatinjanine. Uostalom,

samo je telo silovano, dušaje nevina i smrt će to posvedočiti. Nodajte jednim drugima desnice i veru da preljubnik neće ostatinekažnjen. SekstTarkvinijeje onaj koji se prošle noći vratio kaoneprijatelj umesto kao gost, te silom i naoružan doneo meni- pa ako ste ljudi, onda i sebi - ovu propast.ª Oni na to dadoševeru jedan drugom. Tešili su j e ožalošćenu, prebacujući krivicuod one koja j e zlostavljana na prestupnika: duša se prlja a netelo, i gde nema te namere, krivica ne postoji. ,,Vi viditeª, reče93ona, ¹šta se njemu duguje. Premda se oslobađam krivice, j a se



ne mogu osloboditi kazne i neka ni u budućnosti ne živi nijed-na obeščašćena žena, sledeći primer Lukrecije." Tada nož kojij e imala sakriven ispod haljine zabi u srce i, posrnuvši od rane,pade umirući. Muž i otac zakukaše.59. Dok su svi bili obuzeti žalošću, Brut izvuče nož iz Lu-krecijine rane i dok je krv kapala sa njega držao ga j e govoreći:¹Zaklinjem se ovom krvlju koja je bila najčistija pre kraljevog na-silja i vas bogove prizivam za svedoke da ću Lukrecija TarkvinijaOholog, zajedno sa zločinkom ženom i svom decom i potom-stvom uništavati mačem, ognjem i svakom silom gde god mogui neču dozvoliti da on ili bilo ko drugi vlada Rirnom." Onda nožpredade Kolatinjaninu, potom Lukreciju i Valeriju. Oni su bilizaprepaščeni ovim čudom; otkud novi duh u Brutovim grudima.Zakleše se kako je bilo rečeno i svi preokrenuše žalost u jarost,pa već tada nazvaše Bruta vođom i slediše ga u isterivanju kra-ljeva. Lukrecijino telo bi izneseno iz kuće i preneto na Forumi, kako to biva, zbog neobičnosti događaja i zbog njegove gnu-snosti sakupiše se ljudi. Svi su se žalili na zločin i nasilje što ih jekralj učinio prema njima. Dirnuli su ih koliko tuga oca toliko iBrut, koji ih j e prekorevao za suze i jalove žalbe, i pozivao kaoljude i Rimljane da nađu snage i da zgrabe oružje protiv nepri-jatelja. Kad su se najhrabriji mladići latili oružja i dobrovoljno seprijavili, ostali su ih sledili. Pošto su oca ostavili u Kolaciji kao za-štitu i pošto su postavili stražu da neko ne bi javio kraljevima za

ovaj pokret, ostali naoružani krenuše u Rim. Kada su tamo stigli,naoružana grupa je izazivala strah i nemir gde god se pojavila.Međutim, pošto su videli da državni prvaci idu napred, smatralisu da šta god daje, to nije slučajno. Ovaj strašni događaj nije niu Rimu izazvao manje uzbuđenja nego u Kolaciji. Dakle, iz svihdelova grada strčaše se na Forum. Kada svi stigoše, glasnik pozvanarod ka tribunu ,,Brzihª, tu dužnostje sada vršio Brut. On jeodržao govor koji nikako nije odgovarao po razumu onome štoje simulirao do toga dana: o nasilju i pohoti Seksta Tarkvinija,o nečuvenom obeščašćenju Lukrecije, o tragičnoj smrti, o Tri-cipitinu152koji je ostao bez dece, a kome je i sama ćerkina smrt152 Tricipitinus, Spurije Lukrecije, Lukrecijin otac; nadimak verovat-no potiče od toga što je u porodici negovan knlt troglavog božanstva.

94manje teška od razloga njene smrti. Ovome j e dodao i kraljevuoholost i bedu i kulučenje plebsa, zagnjurenog u jarke i kloakekoje mora prokopavati. Rimljani, pobednici svih okolnih na-roda, pretvoreni su u zanatlije i kamenoresce umesto da buduratnici. Pomenuoje i nedostojno ubistvo kralja Servija Tulija iono kako je ćerka bezbožno prešla kolima preko tela svog oca,a prizivani su i bogovi osvetnici ubistva roditelja. Podsećao ihj e na ove, a verujem i na mnogo surovije stvari koje padaju napamet onome ko prisustvuje nasilju, ali koje piscu koji ih kasnijeizlaže nije lako da reprodukuje, i tako nagonio zapaljenu masuda proglasi da se kraljevska vlast ukida, te da Lucije Tarkvinijezajedno sa ženom i decom mora u progonstvo. Sa mladićima

koji su se prijavili, pošto ih j e primio u vojsku i naoružao da bimu se mogli priključiti, krenuo j e s vojskom prema Ardeji, utabor protiv kralja. Vlast u gradu je ostavio Lukreciju, koga jekralj bio već imenovao za komandanta grada. U toj zbrci Tulijaje pobegla od kuće; gde god je stupila proklinjali su je i muškar-ci i žene i prizivali furije, osvetnice ubijenih roditelja.60. Kad su vesti o ovim događajima stigle u tabor i kada jekralj, uplašen prevratom, krenuo u Rim da uguši pokret, Brutjeskrenuo s puta - naime osetio je njegov dolazak - da bi izbegaosusret sa njim. Tako su gotovo istovremeno stigli Brut pod Ar-



deju, a Tarkvinije u Rim. Pred Tarkvinijem su zatvorene kapijei izrečeno mu progonstvo. Tabor je radosno dočekao oslobodi-oce grada, iz kojega su isterani kraljevi sinovi. Dvojica su pratilaoca i otišla sa njim u grad Cere u Etruriji; Sekst Tarkvinije j eotišao u Gabije kao u svoje kraljevstvo, ali su ga ubili oni koji suse osvetili za stare prevare, ubistva i pljačke.Lucije Tarkvinije Oholi je vladao 25 godina. Rimom su odnjegovog osnivanja do oslobođenja vladali kraljevi ukupno 244godine. Potom su izabrana dva konzula, Lucije J unije Brut iLucije Tarkvinije Kolatinjanin na predlog komandanta gradau centurijskoj skupštini.95II KNJ IGA508-468. godina pre n. e.1. Sada ću preći na ono štoje postigla država oslobođenog rim-skog naroda u ratu i miru: na magistrature1koje su se sme-njivale svake godine i na zakone čija je moć bila iznad ljudskihstvari. Sloboda j e bila utoliko rnilija što je došla neposrednoposle surove vladavine poslednjeg kralja. Ali njegovi prethodni-ci su tako vladali da se s pravom mogu smatrati za utemeljivačepojedinih delova grada u kojima j e masa, uvećana njihovom za-slugom, dobijala domove. Nema sumnje da Brut, koji j e stekaotoliku slavu isterivanjem oholog kralja, ne bi dobro uradio daje ukinuo vlast nekog od ranijih kraljeva iz želje za slobodom za

koju Rimljani nisu još bili zreli. Naime, šta bi se dogodilo da jeona gomila pastira i došljaka koji su napustili svoj narod i našliutočište u nepovredivom hramu, naviknuta na neograničenuslobodu i svako odsustvo kazne, slobodna i od straha od kralje-va, dakle šta bi bilo da je, podstaknuta burama koje su izazvalinarodni tribuni,2stupila u borbu sa patricijima u gradu koji1Po isterivanju kraljeva 509. godine pre n. e. rimska država je posta-la republika, na čelu sa dva konzula. Kasnije je broj magistrata povećan,a pod magistraturama su sem konzula i pretora podrazumevani cenzo-ri, kvestori i edili. Birani su svake godine i svaku je činio kolegijum odnajmanje dva člana; služba državi nije plaćana nego je smatrana za naj-višu počast2Narodni tribuni su bili plebejska magistratura; prvobitni broj im

se ne zna, a birani su svake godine posle secesije plebejaca 496. pre n. e.U početku su imali dužnost da štite plebejce od nasilja patricija; kasnijesu stekli pravo na intercesiju (pravo da stave zabranu, veto, na svaku odlu-ku magistrata) i pravo na zakonsku inicijativu u tributskim skupštinama.Smatrani su za sacrosancti, nepovredivi u religijskom smislu.96joj je bio tuđ; pre nego što su joj zalog postale žene i deca i prenego što joj je ljubav prema samoj zemlji koja je nastajala tokommnogih godina ujedinila srca? Neredi bi doveli do propasd dr-žave koja je još bila nerazvijena. Ovako j e spokojstvo umerenevlasti, kojaje dalje negovana, dovelo dotle da već sazrele snagerađaju dobre plodove slobode.Sloboda se ogledala više u tome što su stvoreni položaji

konzula sa vlašću ograničenom na godinu dana, nego u tomešto je vlast kraljeva bila ukinuta. Prvi konzuli su u stvari imali svaprava i sva spoljna obeležja kraljevske vlasti. J edino se pazilo dafasces3ne nose obojica kako to ne bi izazivalo dvostruki strah.Brut ih je prvi nosio uz saglasnost svog kolege u konzulatu i bioj e kasnije ne manji čuvar slobode no što j e ranije bio borac zanju. Da se narod ne bi kasnije pokolebao na molbe ili radi daro-va, zakleo ga je da nikada nikome ne dozvoli da kao kralj vladau Rimu. Zatim, da bi u Senatu doveo do većeg mešanja staleža,broj senatora, inače smanjen u vreme propasti kralja, popunio



j e do 300 članova izborom iz redova prvaka konjičkog staleža.Priča se da je tom prilikom ušlo u običaj da pri sazivanju Senatabudu pozivani oni koji su patres i oni dopisani.4Dopisani su,razume se, bili oni novoizabrani. Cudesno je koliko je to dopri-nelo slozi u državi i jedinstvu naroda i Senata.2. Bila je posvećena briga i religijskim stvarima. I pošto sureligijske obrede ranije vršili sami kraljevi, a da to ne bi izazva-lo želju za kraljevima, bio j e uveden kralj za žrtvene obrede.5Međutim, on je bio potčinjen vrhovnom svešteniku da ne bi,3Fasces kao insignia imperii (znaci vlasti) bili su svežnjevi pruća ukoje su bile zadenute sekire; nosili su ih liktori, pratioci visokih magistra-ta; kraljevi su kao pratnju imali dvanaest fascesa. Smatra se da je običajpreuzet od Etruraca.4Patres el conscripti, senatori i dopisani; termin dopisani ]c već u anti-ci izazivao nedoumice i različita tumačenja. Preovladavalo je mišljenje dasu patres bili vodeći članovi značajnih gensova (maiores gentes), a conscriptiplebejci koje je Romul uveo u Senat.5Rex sacrificiorum, ili kako je na natpisima uvek navođeno rex sacro-rum, bio je naslednik kraljeve religijske funkcije; kasnije ga je potisnuo vr-hovni sveštenik (pontifex maximus). Njegovo sedišteje bilo u zgradi koja sezvala Regija, gde je kasnije boravio vrhovni sveštenik. Dužnost mu je bilada prinosi žrtvu pre pohoda i da vrši inspekciju vojske pre i posle pohoda.97dodajući i veliku počast ovom nazivu, naškodio slobodi, o kojoj

je tada vođena velika briga. A ne znam da li ovom preteranombrigom, čuvajući je, nisu preterali. Drugi konzul, Tarkvinije,6nije imao nikakve krivice sem što j e nosio ime koje se nije do-padalo Rimljanima. Govorilo se da su Tarkviniji isuviše naviklida budu kraljevi. Najpre je na presto došao Tarkvinije Stariji, apotom Servije Tulije. Ali ni Servije nije posdgao to da TarkvinijeOholi zaboravi na kraljevsku vlast, ili da shvati da ona pripadadrugom; smatrao j e da je ona porodično nasleđe i počinio jezločin da bi j e povratio. Po izgnanju Tarkvinija Oholog, vlastje ostala Tarkviniju Kolatinjaninu; Tarkviniji ne znaju da živekao privatni građani. Ime im se nije dopadalo j er su ga smatra-li pretnjom slobodi. U početku j e ovo govorkanje imalo maloodjeka, a zatim se postepeno proširilo na ceo narod. I pošto

je narod bio uznemiren sumnjom, Brut ga je sazvao na skup.Ovde j e najpre podsetio na zakletvu naroda ,,da nikome nećebiti dopušteno da vlada kao kralj i da ne može ostati u Rimuonaj ko predstavlja opasnost za grad.ª Nad ovim se mora bdetisa velikom brigom i ne sme se prevideti nijedna stvar koja se tičebezbednosti. On nerado govori, zbog čoveka koji j e u pitanju, ine bi uzeo reč da nije u njemu pobedila ljubav prema otadžbini.Rimski narod ne veruje daje stekao potpunu slobodu. Kraljevskirod, kraljevsko ime, ne samo da su ostali u državi nego i međunosiocima vrhovne vlasti. Ono smeta, ono je na štetu slobode.¹Ovaj strahª, reče, ¹ukloni ti sam, Lucije Tarkvinije. Pamtimoi kažemo: 'Da, ti si proterao kraljeve'. Završi svoje delo, ukloniiz Rima ovo kraljevsko ime. Tvoja dobra će ti građani ne samo

vratiti, ja ti to jemčim, nego će, ako ti nešto nedostaje, to obilatonadoknaditi. Otiđi kao prijatelj, oslobodi državu straha, moždabezrazložnog. U narodu je takvo uverenje da će tek odlaskomroda Tarkvinija otići i kraljevska vlast.ª Konzul Tarkvinije naj-pre zaneme od čuđenja zbog tako neočekivanog toka stvari, alikad potom pokuša da govori opkoliše ga prvaci države i mol-bama zatražiše od njega to isto. Drugi ga nisu mnogo dirnuli,ali kad Spurije Lukrecije, najstariji po godinama i dostojanstvu,sem toga i njegov tast, poče da ga nagovara i da ga savetuje da6 Misli se na Tarkvinija; prema nekim izvorima, među kojima je



i Plutarh, Tarkvinije je pripremao zaveru protiv Republike u Rirnu.98popusti pred jednodušnim zahtevom građana, konzul u strahuda će ako postane privatno lice, to biti praćeno gubitkom doba-ra i drugim nevoljama, odreče se konzulske vlasti, pa prenevšisvu svoju imovinu u Lavinij napusti Rim. Na to Brut po naloguSenata predloži narodu da se prognaju svi pripadnici roda Tar-kvinija. Na centurijskim komicijama je uzeo za kolegu PublijaValerija, uz čiju je pomoć zbacio kraljeve.3. Ono u šta niko nije sumnjao bilo j e to da predstoji ratsa Tarkvinijima. Protivno svakom očekivanju, to j e ipak došlokasnije; usledilo j e odmah nešto čega se niko nije plašio: zbogpodlosti i izdaje, zamalo je bila izgubljena sloboda.U Rimu je postojala grupa mladih ljudi čije poreklo nijebilo beznačajno. Njihove slobode nisu ograničavane pod kra-ljevima; vršnjaci i drugovi sa mladim Tarkvinijima navikli su dažive na kraljevski način. Sada kad su svi bili izjednačeni u pravi-ma, oni su izgubili raniju slobodu i međusobno se žalili kako sesloboda drugih preokrenula za njih u ropstvo. Govorili su da jekralj čovek, da zna kad je reč o pravdi a kad o nepravdi, zna zamilost i za dobročinstvo, može se ljutiti i opraštati, zna da razli-kuje prijatelje od neprijatelja. Zakoni su gluva stvar, nemilosrdnisu, korisniji i bolji za siromaha nego za rnoćnog čoveka; nemamilosti ni popuštanja ako u nečemu preteraš. Opasno je da kod

tolikih ljudskih zabluda žive samo ispravni. Tako su oni već bilineprijateljski raspoloženi kada su se pojavili kraljevi poslanici,koji nisu pominjali povratak kraljeva, nego su jedino tražili po-vratak kraljeve imovine. Pošto su u Senatu saslušane njihove reči,usledilo je savetovanje nekoliko dana: ako im ne vrate imovinu,to bi mogao biti razlog za rat; vraćeno bi pak bilo iskorišćenokao pomoć i sredstvo za rat. A za to vreme su poslanici nastojalii na drugim stvarima: javno su tražili imovinu, a potajno smeralida povrate kraljevstvo. Pretvarajući se da obilaze ljude radi ono-ga zbog čega su došli, oni su iskušavali aristokratsku omladinu.Onima koji su ih slušali sa odobravanjem pokazivali su pismoTarkvinija i pregovarali o tome da noću puste kraljeve u grad.4. Prvi kojimaje stvar poverena bila su braća Viteliji i Akvi-

liji.7Sestra Vitelija bilaje udata za konzula Bruta i iz ovog braka7 Prema podatku kod Plutarha (Poplicola, 3), Akviliji su bili rođaciTarkvinija Kolatinjanina.99su sinovi Tit i Tiberije bili već mladići. Njih su ujaci uvukli u ovodruštvo. Sem toga bili su svesno u to upućeni i neki drugi mla-di nobili,8o kojima se izgubilo sećanje zbog duboke prošlosti.U međuvremenu je su Senatu pobedilo mišljenje da se kraljuvrate njegova dobra, pa je i to bio izgovor poslanicima da pro-duže svoj boravak u gradu onoliko koliko su im konzuli odrediliza pripremu kola kojima će biti prevezena kraljeva dobra. Sve tovreme upotrebili su za savetovanje sa zaverenicima i uspeli da ilinagovore da pošalju pismo Tarkvinijima ¹jer ko će inače pove-

rovati da kao poslanici lažno ne predstavljaju takve stvari?ª Ta-kvo pismo, dato da bude zalog vernosd, postalo je svedočanstvonjihovog zločina. Naime, dan pre nego što će se poslanici vratidTarkvinijima, desilo se da su ručali kod Vitelija. Zaverenici su ov-de, daleko od svedoka, vodili duge razgovore, kao što to već biva,o novim planovima. Njihov razgovor je čuo jedan od robova, kojij e već ranije shvado o čemu je ovde reč, ali je čekao priliku kadpismo bude predavano poslanicima da bude uhvaćeno i da možesve dokazati. Kad j e video daje pismo predato dostavio je stvarkonzulima. Konzuli koji su stigli da pohvataju poslanike i zave-



renike savladali su ih bez buke. Pismo je bilo njihova prva briga:nastojali su da ne bude uništeno. Izdajnici su odmah okovani,a sa odlukom o sudbini poslanika se oklevalo, premda j e bilojasno da su oni zaslužili da se prema njima postupi kao premaneprijateljima, no ipakje poštovano gentilno pravo.5. Pitanje kraljevih dobara, za kojaje ranije bilo odlučenoda se vrate, ponovo je vraćeno pred Senat. Obuzeti ogorčenjem,senatori zabraniše da se ona vrate, a isto tako odbiše da se onauzmu kao državno dobro: predata su narodu da ih pljačka.9Pljačkanjem kraljevskih dobara izgubljena je svaka nada da semože postići sporazum sa njima. Posed Tarkvinija koji se nalazioizmeđu grada i Tibra bio j e posvećen Marsu i otad nosi nazivMarsovo polje. Slučajno se, kažu, dogodilo daje žito na njemubilo zrelo za žetvu. Međutim, kako ovi plodovi zemlje nisu smeli8Nobili (nobilitas) kao pojam pod kojim su podrazumevane malo-brojne porodice iz kojih su poticali najvi.ši magistrad u Rimu, pretori ikonzuli, znatno je kasnija pojava, posle nestajanja razlike između patri-cija i plebejaca.9 Prema svedočanstvu Dionisija iz Halikarnasa, kraljeva dobra supodeljena siromašnim građanima.100bid pokupljeni pošto je ona bila posvećena, veliko mnoštvo ljudise prihvatilo posla i pune korpe useva zajedno sa slamom baca-lo j e u Tibar. U Tibru j e bila niska voda, kao što obično biva za

vreme velikih žega, pa su se u plićacima, gde se voda zadržavala,gomile žita mešale s muljem i od toga i ostalog što je voda nosi-la, postepeno su se stvarala ostrvca. Potom je, verujem, dodatai kamena masa, te radom ljudi postignuto da se stvori velikai čvrsta podloga koja može izdržati hramove i tremove.Pošto su konfiskovana kraljeva dobra, izdajnici su kažnjeni- kazna utoliko teža što je položaj konzula nalagao ocu da kaznisinove. Tako je njemu, koji nije trebalo da bude ni posmatrač,sudbina dodelila da bude izvršilac pogubljenja. Stajahu mnogimladići plemenita roda svezani za stub. No svi su okretali očiod drugih, kao da su neznatnog porekla, ka sinovima konzu-la. Kazna ih je potresla isto toliko koliko i zločin zbog kojegsu kaznu zaslužili. Ovo je izazivalo pažnju toliko više što se sve

odigralo u godini u kojoj j e domovina oslobođena, a otac biooslobodilac; konzulat j e ponikao u kući J unija,10a oni su sespremali da izdaju i Senat i narod i sve rimske bogove i ljudenekada oholom kralju, a sada opasnom prognaniku. Konzulisu zauzeli svoja mesta, i liktorima je naređeno da izvrše kaznu.Oni su išibali nage krivce, a zatim su ih sekirama pogubili. Zasve vreme j e otac, njegovo lice i oči u kojima se ogledala duša,bio izložen pogledima dok j e kazna izvršavana. Da bi bio pru-žen primer za sprečavanje zločina, pored kažnjavanja krivaca,iz državne kaseje data nagrada robu koji ih je potkazao, a uzto sloboda i građansko pravo. Ovo j e, kažu, bio prvi primeroslobađanja roba preko ,,štapaª [ vindictae}.11Neki smatraju dai vindikta nosi ime po ovom robu j er se on zvao Vindicio. Posle

toga j e postalo pravilo da se oni koji su oslobođeni na takav na-čin smatraju građanima.6. K adaje ovo javljeno Tarkviniju, on j e ne samo ojađenzbog propalih nada nego i iz mržnje i ljutnje, a pošto j e videoda j e put prevari zatvoren, krenuo da obilazi etrurske gradove,smalrajući da silom treba krenuti u otvoren rat. Najvišeje molio10Iunius ']e bilo gentilno ime Bruta, prvog rimskog konzula.11 Vindictae su označavale oslobađanje roba u prisustvu magistrata;uz slobodu su mu u takvom slučaju davana i građanska prava.101



za zaštitu građane Veja i Tarkvinija: da ne dozvole da čovek po-reklom iz njihove sredine, koji j e njihova krv, bude izgnan iztakvog kraljevstva i osiromašen, te da na njihove oči propadazajedno sa svojim mladim sinovima; drugi, stranci, pozvani suda vladaju u Rimu, a njega su kao kralja koji j e ratom uvečaorimsku državu prognali njegovi najbliži služeći se zločinačkomzaverom; pošto su smatrali da nijedan pojedinac nije dostojancelokupne kraljevske vlasti, između sebe su razgrabili njene de-love; imovinu koju su mu oduzeli razdelili su narodu da bi takosvi bili umešani u zločin. On traži ponovo svoju otadžbinu i svojekraljevstvo, traži da kazni nezahvalne građane; neka skupe sna-gu, neka pomognu; neka pođu da osvete stare nepravde kojesu im učinjene, kada su im tolike legije uništene, polja oduzeta.Ovo je pokrenulo građane Veja i svi su preteći uzvikivali: ¹Barpod rimskim vođom treba zahtevati da se vrati u ratu izgubljenoi izbrisati neslavno." Pokrenuli su ih i ime Tarkvinija i srodstvo sanjim. Dopadalo bi im se da njihovi vladaju u Rimu. I tako su dvevojske iz dva grada12radi ponovnog uspostavljanja kraljevske vla-sti i radi kažnjavanja Rimljana ratom sledile Tarkvinija. Kada suušli na rimsku teritoriju, konzuli su krenuli u susret neprijatelju.Valerije je vodio pešadiju u kvadratnom bojnom poretku, a Brutje kao izvidnica išao napred sa konjicom. Na isti način j e i nepri-jateljeva konjica išla napred. Njome je komandovao kraljev sinAruntTarkvinije, a kralj gaje sledio s pešadijom. Aruns prvi spazi

konzule izdaleka po liktorima, a zatim bliže i sigurnije prepoznaBrutovo lice, pa planuvši gnevom uzviknu: ,,To je onaj koji nasje kao prognanike isterao iz otadžbine, to je onaj koji ukrašennašim insignijama13stupa napred. Bogovi, zaštitnici kraljeva, bu-dite uz nas!ª Potom obode konja mamuzama i spreman za borbukrenu na konzula. Vide Brut da ovaj ide na njega. Tadajejoš bilačast za vođu da lično prihvati borbu; i tako se orno prihvati bor-be. J urnuše jedan drugom u susret sa toliko žara da nijedan nijemislio na sopstvenu zaštitu dokje ranjavao neprijatelja. Tako suobojica pogođeni udarcem kroz mali štit14pali s konja umirući,12To jest iz Cera, gde je kralj bio prognan, i iz Veja.13Konzuli su preuzeli i spoljne znake (insignia) kraljevske vlasti.14Štit parrna koji su nosili konjanici bio je znatno manji od scutuma,

velikog šdta koji je nosila pešadija.102probodeni kopljima. U isto vreme su se sudarile obe konjice, azatim je u akciju stupila pešadija. Pobeda j e išla čas na jednu časna drugu stranu, a ratna sreća kao daje bila izjednačena. Desnokrilo i jednih i drugih pobeđivalo je, levo j e bilo tučeno. VojskaVeja, koja je i ranije trpela poraze od Rimljana, razbijena j e irasturena. Tarkviniji, pak, kao novi neprijatelj ne samo da suodolevali nego su na svojoj strani i potisnuli Rimljane.7. I tako dok je borba vođena, Tarkvinije i Etrurce neoče-kivano obuze takva panika da su, smatrajući da je stvar izgublje-na, noću okrenuli svojim kućama. Dodane su i neke čudesnepojave ovoj borbi: u tišini noći kojaje nastupila čuo se prodo-

ran glas iz šume Arsija.15Verovalo se da j e to bio Silvan.16Onreče: ¹J edan Etrurac više j e pao u borbi, pobednici u ratu sudakle Rimljani.ª Tako su Rimljani sigurno izišli kao pobednici,a Etrurci kao poraženi. Kadaje svanulo, nijedan Etrurac se nijenalazio na bojnom polju, te konzul Valerije pokupi ratni plen itrijumfalno se vrati u Rim. Pogreb kolege konzula bi izvršen sasvorn mogućnom pompom. Mnogo veća počast pokojniku bilaje, međutim, opštajavna žalost, u kojoj je iznad svega isticano toda su ga rimske matrone žalile godinu dana kao roditeljke j er jebio tako hrabar osvetnik ugrožene ženske čednosti.17



Kako j e ćud mase promenljiva, popularnost konzula kojije preživeo pretvorila se ubrzo u zavist, a rodile su se i sumnje isurova optužba. Sirio se glas da on želi kraljevski presto jer nijetražio da mu se izabere kolega umesto Bruta, kao i stoga što jegradio kuću na najvišem delu brega Velije.18Govorilo se: ¹Ovdeće na utvrđenom mestu biti neosvojiva tvrđava.ª Ono što se nesamo govorilo nego i verovalo uznemiravalo je i vređalo konzu-la, te on sazva narod na skupštinu. Odloživši fasces, popeo se nagovornicu. Masi se dopao ovaj prizor, da su pred njom ležali po-loženi znaci konzulske vlasti, čime je priznato da je moć narodaveća od snage i dostojanstva konzula. Pošto zatraži da ga sasluša-ju, konzul uze da hvali sreću svog kolege koji je, boreći se i oslo-bodivši otadžbinu, poginuo u najvećoj opasnosti i na vrhuncu15Ne zna se gde se nalazila Silva Arsia.16Silvanus je bio bog šume.17Misli se na Lukreciju.18Velijaje uzvišenje na severoistočnom delu Palatina.103slave koja se još nije bila preokrenula u zavist. Međutim, on je,pošto je svoju slavu nadživeo, ostao za zlodela i zavist da bi seprema njemu kao oslobodicu zemlje postupalo kao prema Akvi-lijima i Vitelijima. ,,Da li ste ikadaª, reče im, ¹videli neku vrlinu adaje niste zavišću omalovažili? Da li i ja kao ogorčeni protivnikmonarhije treba da strepim od optužbe kako težim kraljevskoj

vlasti? Treba li da mislim da se moram plašiti svojih sugrađana ionda kad bih stanovao u Kapitolskoj tvrđavi? Zar moj dobar glaszavisi od tako beznačajnih uzroka? Zar je tako plitka vera u meneda je važnije gde sam nego ko sam? Vašoj slobodi, Kviriti, nećebiti prepreka kuća Publija Valerija. Biće vam sigurna Velija. Nesamo da ću preneti kuću u ravnicu nego i ispod brega da bistevi stanovali iznad osumnjičenog građanina; na Veliji neka gradekuće oni kojima se pre može poveriti sloboda nego Publiju Va-leriju." Pošto j e odmah preneo građu ispod Velije, sagradio jekuću u podnožju, na mestu gde j e sada hram Vike Pote.198. Potom su doncti zakoni koji ne samo da su oslobodilikonzula sumnje da teži kraljevstvu nego su sada toliko išli u su-protnom pravcu da su ga učinili popularnim kod naroda. Otuda

mu je dat nadimak Publikola.20Pre svih su bili zakoni o prizivuna narod [pravo provokacije]21i zakon o prokletstvu imovine iličnosti onoga ko namerava da uzme kraljevsku vlast; ti zakonisu se dopali mnoštvu. Kada je ovo sam izvršio kako bi zasluga zato pripala samo njemu, sazvao j e skupštinu da bi zatražio izborkolege. Za konzulaje izabran Spurije Lukrecije, čovek već u po-odmaklim godinama, i kako su mu snage bile slabe za obavljanjekonzulske dužnosti, ubrzo j e umro. Umesto Lukrecija izabranje Marko Horacije Pulvil. Kod nekih starijih pisaca nisam našaokonzula Lukrecija - kod njih Brut direktno nasleđuje Horaci-ja. Verujem da se sećanje na njega izgubilo zato što nije izvršioništa značajno.J upiterov hram na Kapitolu nije još bio posvećen. Konzuli

Valerije i Horacije vukli su kocku koji će od njih to učiniti. Kocka19Vica Potaje bila veoma staro božanstvo u Rimu; naziv se dovodi uvezu sa vincere (pobediti) i potiri (postići, držati u vlasti); kod nekih pisa-ca se naziva Victa et Pouta. Praznovana je 5. januara.20Publicola ili Poplicola, u vezi sa popul colendi, brinuti o narodu; nadi-makje ostao u porodici i kasnije.21Pravo priziva na narod, ius provocationis.104pade na Horacija, a Publikola ode u rat protiv Veja. Valerijeviprijatelji su teže no što priliči primili odluku da posvećenje tako



slavnog hrama pripadne Horaciju. Pokušavali su na sve mogućenačine da to spreče, ali se sve pokazalo kao uzaludno. Na to oni,dok j e konzul već dodirivao vrata hrama, usred molitve proturegnusnu vest da mu je sin umro, te pošto je u žalosti ne može po-svetiti hram. Da li on u to nije poverovao, ili je imao takvu snaguduha Ðo tome stari pisci ništa ne kažu, a danas je to teško tumačiti- konzul nije odustao od nauma, nego je samo naredio da se teloukopa i, držeći se vrata hrama, obavio molitvu i posvetio hram.22Ovo su događaji u Rimu i na bojnom polju u prvoj godiniposle isterivanja kraljeva.9. Potom konzuli postadoše Publije Valerije, drugi put, i TitLukrecije, aTarkviniji pobegoše Larsu Porsini,23kralju u Klu-ziju.24Ovde su, preplićući molbe sa savetima, čas molili da sene dozvoli da oni koji potiču od Etruraca i iste su krvi i mesa sanjima ostanu u bedi i prognani, čas su opominjali da se ne do-zvoli da novonastali običaj progona kraljeva ostane nekažnjen.¹Sloboda je sama po sebi dovoljno slatka. Ako sa istom onomsnagom kojom narodi nastoje daj e steknu ne budu kraljevibranili kraljevsku vlast, doći će do izjednačavanja najnižeg sanajvišim. Neće ostati ništa u državi što će biti uzvišeno, što će seuzdizati nad ostalima. To će biti kraj kraljeva, najdivnije institu-cije za koju bogovi i ljudi znaju.ª Porsina je smatrao da je velikaprednost za Etrurce ako u Rimu vlada kralj, i to onaj etrurskogporekla, pa stoga krenu sa vojskom na Rim. Nikada dotle nije

22Posvetu (dedicatio) hrama mogao je izvršiti jedino magistrat koji jeimao imperijum sem ako narod tu dužnost ne poveri kolegijumu dvoji-ce, Duoviri aedi dedicanter, pri tome je bio prisutan vrhovni sveštenik. Aktposvete je obavljan držanjem za dovratak hrama i izgovaranjem određe-ne formule. Poznat je primer takve funkcije najednom natpisu iz Salonekod Splita, Corpus inscriptionum latinarum, III, br. 1933. Smrtni slučaj činidaje porodica funesta (zlokobna, oskrnavljena) i bez akta očišćenja nijemogla vršiti religijski obred.23Etrurska reč lars označavala bi kralja ili komandanta u ratu. U ru-kopisu Livijevog dela tradiran je oblik Porsinna.24Kluzij (Clusium) značajan etrurski grad (današnji Kjuzi) prema Livi-ju, ranije se zvao Camars, što bi ukazivalo na umbrijski uticaj (videti Livije,X, 25).

105Senat bio uhvatio takav strah, j er j e u Kluziju tada bila moćnadržava i slavno ime Porsine. Nisu se plašili samo neprijateljanego i sopstvenih građana, rimskog plebsa koji bi, obuzet stra-hom, mogao primiti kraljeve nazad u Rim, plaćajući tako mirropstvom. I stoga Senat u to vreme dade mnoge povlastice rim-skom plebsu. Pažnja je na prvom mestu bila posvećena snabde-vanju: upućeni su ljudi, jedni Volscima, drugi u Kume,25radinabavke žita. Pošto j e za so tražena visoka cena, njena prodajaje oduzeta od privatnih lica i stavljena pod nadzor države. Plebsje bio oslobođen i plaćanja carina i poreza, da bi ceo taj teretbio prebačen na bogate ljude ¹koji su u državi zato da podnosesav teret; siromašni dovoljno plaćaju time što gaje decuª. Ovo

popuštanje Senata u teškim trenucima koji su usledili, u opsadii gladi, tako j e održalo slogu u državi da se ni najviši slojevi nisuplašili imena kraljeva više od onih najnižih. Niko nikad nije ka-snije postigao toliku popularnost demagoškim merama kolikuje tada imao Senat dobrim upravljanjem.10. Kada se neprijatelj pojavio, svi su sa polja pobegli ugrad, a sam grad j e bio opkoljen stražama. S jedne strane sugrad osiguravali bedemi, a sa druge Tibar. Međutim, neprijateljbi zamalo prešao preko Sublicijskog mosta26da nije bilo jednogčoveka, Horacija Kokla.27Ovaj mostje bio spomenik koji je tog



dana držao sudbinu grada Rima. Desilo se da je Kokle stražariona mostu kadje neprijatelj neočekivanim napadom zauzeo J ani-kul. Sa mosta j e video neprijatelja kako juri napred i uznemire-nu rulju Rimljana koji su ostavljali oružje i napuštali bojni red.Hvatajući jedne, stajući na put drugima, prizivao j e za svedokebogove i ljude i pozivao ih da ne beže i ne ostavljaju položaje,uveravajući ih da će ako ostave slobodan prelaz preko mosta izasvojih leđa, imati uskoro više neprijatelja na Kapitolu i Palatinunego najanikulu. Nagovarao ih j e i savetovao da most poruše25Cumae ili Kyme najstarija je grčka kolonija u Italiji, osnovana sredi-nom VIII veka pre n. e. Osnovali su je Grci iz eubejske Halkide u Napulj-skom zalivu.26Pons Subliciusje po tradiciji bio najstariji most u Rimu; nalazio seispod ostrva na Tibru, u blizini Stočnog trga (Forum Boarium), a građenje od drveta bez eksera.27Horacije Kokle (Coclus) iz poznatog gensa Horatii u Rimu, s na-dimkom koji znači ,J ednookiª.106čim god mogu, ognjem ili mačem. On se prihvati da svojim te-lom zaustavi neprijatelja koliko god duže bude mogao. Otišaoj e potom na početak mosta, uočljiv između leđa onih koji sunapuštali borbu, spremnog oružja za predstojeći okršaj prsa uprsa. Ovom čudesnom hrabrošću zbunio je i samog neprijatelja.Savest je ipak držala uz njega još dvojicu: Spurija Larcija i Tita

Herminija; obojica su bili slavni i po poreklu i po delirna. Sanjima je nakratko izdržao opasnost prvog napada, koji je i najo-pasniji u borbi. Onda j e i njih naterao da se povuku na sigurnomesto pošto je ostao samo mali deo mosta i pošto su ih pozivalioni koji su most rušili. Zatim je, upirući preteći i strašan pogledna etrurske prvake, čas ih pozivao na borbu, čas im dovikivao:¹Robovi oholih kraljeva, zaboravljate na svoju slobodu i dolaziteda ugrožavate tuđu.ª Oklevali su za trenutak, gledajući jedandrugog ko će započeti borbu. Potom je iz stida započeo okršaj.Uz veliku buku bacali su strele najedinog neprijatelja. On ih jesve dočekivao isturajući štit, nepokoleban da održi most. I većsu napadom pokušavali da ga potisnu, kad ih zaustavi strah odpraska porušenog mosta i uzvika Rimljana, razdraganih zbog

izvršenog dela. Tada Kokle uzviknu: ¹Oče Tiberine, molim te,presveti, primi ovog ratnika i ovo blagovremeno oružje!ª I takoskoči u Tibar zajedno sa oružjem; dokje kiša strela padala okonjega, on dopliva svojima nepovređen. Usudio se na delo kojeće potomstvu izgledati više slavno nego verovatno. Iz zahvalno-sti za toliku hrabrost, država mu je postavila statuu u skupštinii dala mu je toliko zemlje koliko može poorati zajedan dan.I pojedinci su se nadmetali sa državom, j er madaje vladala ve-lika oskudica u namirnicama, svak mu j e ponešto doneo, liša-vajući sebe hrane.11. Odbijen pri prvom pokušaju, Porsinaje nameru da na-padne grad zamenio planom o opsadi, te postavivši straže naJ anikulu, utvrdio se u ravnici na obali Tibra. Prikupivši lađe sa

svih strana, postavio ih je kao stražu da spreči dovoz žita u Rim,a vojsku j e prebacivao na razna mesta preko reke radi pljačkekad god bi se ukazala prilika. Uskoro mu j e uspelo da sva poljaoko Rima postanu nesigurna, tako da su Rimljani bili prinuđe-ni da unesu u bederne ne samo svu imovinu nego i da uterajustoku; niko se nije usuđivao da iziđe van kapija. Ovu slobodusu dozvoljavali Etrurcima ne iz straha nego namerno: očekujući107priliku da iznenada napadne veće neprijateljeve snage rastu-rene po polju, konzul Valerije nije hteo da se sveti u malim



stvarima, nego j e čekao da postane teški osvetnik u velikim.I tako, da bi namamio one koji pljačkaju, naredio je svojima dasledećeg dana isteraju stoku u velikom broju na Eskvilinska vra-ta,28koja su se nalazila najdalje od neprijatelja. Verovao j e daće neprijatelj biti obavešten o tome j erj e bilo robova koji su muprebegavali zbog opsade i gladi. A saznali su to iz obaveštenjajednog prebega i sada ih je mnogo više prelazilo reku, nadaju-ći se opštoj pljački. Na to konzul naredi Titu Herminiju da saizvesnim brojem ljudi postavi zasedu na drugoj milji puta pre-ma Gabijima, a Spuriju Larciju da ostane kod Kolinskih vrata29sa četom lako naoružanih mladića dok neprijatelj ne prođe, azatim da se postavi tako da im spreči povratak na reku. Drugikonzul, Tit Lukrecije, izišao je na Nevijeva vrata30sa nekolikomanipula vojnika, a sam Valerije j e izveo izabrane kohorte nabreg Celij; njih j e neprijatelj prve opazio. Cuvši buku, Hermi-nije je dojurio iz zasede i kad su Etrurci krenuli na Lukrecija,udario im j e s leđa. Odjek se vraćao zdesna nalevo, od Kolinskihdo Nevijevih vrata. Tako su neprijatelji razbijeni po sredini ne-jednakih snaga za borbu i odsečeni od puteva za bekstvo. To jebio poslednji put da tako rastureni lutaju.12. Opsadaje nastavljena, a u gradu je nastala oskudica užitu uz ogromno povećanje cena. Nastavljajući opsadu, Porsinaje verovao da će tako zauzeti grad. Tadaje Gaj Mucije - mladićplemenitog porekla kome se činilo nedostojnim da rimski na-

rod dok je robovao pod kraljevima nije nikad opkolio nijedanneprijatelj, a sada kad je slobodan opsedaju ga Etrurci, čiju j evojsku često pobeđivao - došao na zamisao da velikim i moć-nim činom osveti ovo poniženje. Najpre je nameravao da samprodre u tabor neprijatelja, ali plašeći se da bi ga, ako bude išaobez ičije naredbe i ako za njegov poduhvat niko ne bude znao,28Eskvilinska vrata (Porta Esquilina) nalazila su se na Servijevom be-demu, od nje su počinjali Tiburtinski i Labikanski put ( Via Tiburtina iVia Labicana).29Kolinska vrata su takođe na Servijevom bedemu, na severoistoč-nom kraju Kvirinala.30Nevijeva vrata (Porta Naevia), na krajnjem jugozapadu bedema.108

mogla uhvatiti rimska straža i vratiti kao begunca, što bi potvr-đivalo i nesrećno stanje u kome se grad nalazio, on ode u Senati reče: ¹Hoću, oci senatori, da uđem u tabor neprijatelja, akobudem mogao, i to ne kao osvetnik zbog pljačke ili da uzmemplen; veći poduhvat imam na umu, ukoliko mi bogovi pomog-nu.ª Senatori odobriše i on ode krijući mač pod odećom. Kadj e stigao tamo našao se u blizini kraljevog tribunala, u gomilikoja se tiskala oko njega. Dogodilo se da j e upravo deljena pla-ta vojnicima. J edan pisar, sedeći sa kraljem i slično odeven kaoon, bio j e najviše zauzet oko toga i vojnici su se najviše njemuobraćali. Bojeći se da pita koji je od ove dvojice Porsina da sene bi otkrilo ko je, pustio j e da ga vodi sreća, paje umesto kraljaubio pisara. Bežeći zatim, krčio je sebi put okrvavljenim bode-

žom kroz uplašenu gomilu. Na krike u masi dotrčaše kraljevipratioci, uhvatiše ga i sprovedoše kroz kraljev tribunal. Uprkostakvoj promeni sreće, tu j e više zastrašivao druge nego što sesam plašio. Reče: ,,Ja sam rimski građanin i zovem se Gaj Mu-cije. Hteo sam da te ubijem kao neprijatelj neprijatelja, i istotoliko imam srčanost da umrem kao što sam je imao da ubijem:izvršiti delo i ispaštati za to, rimska je vrlina. J a nisam jedini kojij e ovo imao na umu protiv tebe: iza mene j e dugi red ljudi kojižele istu ovu čast. Dakle, ako ti se dopada ovaj rizik, pripremise da braniš svoju glavu svakog trenutka, kao i na to da te ne-



prijateljev pogodak vreba čak i u predvorju carske palate. Ovajrat objavljuje ti rimska omladina. Ne treba da se plašiš nikakvebitke, nikakvog boja - sve će se odigrati između jednog jedinogRimljanina i tebe.ª Kada j e kralj, uplašen opasnošću i razjarenbesom, naredio da ga predaju ognju ako odmah ne otkrije ka-kvaje to zavera čije mu pretnje prenosi na prikriven način, ovajuzviknu: ¹Evo ti prilike da vidiš kako j e bezvredno telo onimakoji gledaju u velike idealeª i na to prinese desnicu gorućemplamenu kao žrtvu. K adaje sagoreo ruku kao da mu j e dušališena svakog osećanja, zaprepašćeni kralj skoči sa svog sedištai naredi da mladića sklone sa žrtvenika. ,,Odlaziª, reče mu, ,,tikoji se usuđuješ na veći zločin prema sebi nego prema meni.Smatrao bih se srećnim da je ta hrabrost bila za moju zemlju.No sada te po ratnom pravu oslobađam kazne, nasilja i muče-nja i puštam te da odeš.ª Tada Mucije, kao da vraća dobročin-stvo, reče: ¹Pošto se i kod tebe ceni vrlina, tvoje dobročinstvo je109postiglo ono što nisu pretnje: ima nas trista rimskih mladića imi smo skovali da te svuda na ovom pohodu napadamo. J a samprvi izvukao kocku: ostali, kako ko dođe na red, svaki će u svojevreme biti ovde dok nam te sreća ne preda.ª13. Pošto j e Mucije, koji je potom dobio nadimak Scevolazbog gubitka desne ruke,31bio otpušten, stigli su u Rim poslani-ci kojeje uputio Porsina. Bio je toliko potresen zbog opasnosti

od ovog prvog pokušaja, u kome ga je spasla jedino greška prinapadu, te uplašen zbog predstojeće borbe sa zaverenicima, odkojih j e preostao tako veliki broj, da j e od svoje volje predložioRimu uslove za mir. U uslove je ipak ubacio da bi Tarkvinijimatrebalo vratiti kraljevsku vlast, više stoga što nije mogao da odbi-je Tarkvinijima nego zato što nije znao da će Rimljani to odbiti.Postignuto je i to da se gradu Veji vrati oduzeta zemlja. Rimlja-nima je nametnuta obaveza da daju taoce ukoliko žele da se saJ anikula povuku straže. Pošto je pod tim uslovima sklopljen mir,Porsinaje odveo vojsku sa J anikula i povukao se sa rimske teri-torije. Kao nagradu za hrabrost, Senat j e Gaju Muciju dodeliozemlju preko Tibra; ona je kasnije nazivana Mucijeva polja.32Dakle, tako nagrađena hrabrost probudila j e i kod nekih

žena želju za počastima. Devojka Klelija, jedan od talaca, videvšida se tabor Etruraca nalazi nedaleko od obale Tibra, zavaralajestražu i predvodeći grupu devojaka, pod kišom neprijateljskihstrela preplivala Tibar i sve taoce vratila rođacima u Rim. Kadaje to javljeno Porsini, najpre je planuo gnevom i uputio poslan-stvo u Rim koje j e zatražilo taoca Kleliju, ne brinući za ostale.Zatim njegov bes pređe u divljenje i reče da je njen podvig većiod onog koji su izvršili Kokle i Mucije. Izjavio je da j e odbijanjeda se daju taoci jednako kršenju mira, ali da će je, ako mu budeizručena, vratiti netaknutu njenima. Reč je održana s obe stra-ne: Rimljani su vratili zalog mira po ugovoru, a kod Etruracane samo da j e sačuvana vrlina nego j e bila i slavljena. Kralj rečeslavnoj devojci da će je darivati izvesnim brojem talaca i neka

31Priča o Gaju Muciju Scevoli sačuvana je i u jednom fragmentu izdela Kasija Hemine, istoričara iz sredine II veka pre n. e. Nadimak Scae-vola znači levoruki. Kasniji Scevole u Rimu bili svi plebejski rod.32Misli se da su Mucijeva polja vt vezi sa poznatim toponinom Mu-cijeve are (žrtvenici) na granici između Rima i Veja; to bi značilo da suMuciji imali tu svoje posede.110sama izabere one koje želi. Kada su svi izvedeni, kažu da je iza-brala one koji su bili još deca, štoje dolikovalo njenoj čednosti,a i odgovaralo opštem mišljenju talaca da taj uzrast treba najpre



osloboditi od neprijatelja j er j e najviše izložen nasilju. Poštoj e tako mir ponovo uspostavljen, Rimljani su ovu novu ženinuhrabrost obdarili novom vrstom počasti: konjičkom statuom.Na vrhu Svetog puta postavljena je statua devojke na konju.3314. Od ovog mirnog odlaska etrurskog kralja odudara običajnasleđen od starine i zajedno sa ostalim sačuvan do danas: to je¹prodaja dobara kralja Porsineª. Ovaj običaj je mogao nastati i utoku rata, pa se zadržao i u doba mira, a moždaje reč i o blažempostupku nego što kaže naziv o prodaji neprijateljevih dobara.Najbliže istini bila bi tradicija prema kojoj je Porsina, napuštajućiJ anikul, svoj tabor, obilato snabdevan sa obližnjih plodnih poljaEtrurije, dao na poklon Rimu, tada osiromašenom gradu usledduge opsade. Da ne bi bio opljačkan kao neprijateljski ako se na-rod umeša, tabor je bio prodan i nazvan ¹Porsinino dobroª. Nazivje više priznanje za uslugu kojaje učinjena, nego zajavnu prodajukraljevih dobara, koja nisu ni bila u vlasti rimskog naroda.34Pošto je prekinuo rat protiv Rima, Porsina je uputio sinaArunsa sa deloin trupa da napadne Ariciju kako ne bi izgledaloda je uzalud izveo vojsku u ovu zemlju. U početku je ovaj neoče-kivani napad prepao građane Aricije, a potom su dobivši pomoćod latinskih naroda i od Kume, uvećali toliko svoje vojne snage dasu se odvažili da se s neprijateljem ogledaju u boju. Na početkuborbe napad Etruraca bio je tako silovit da su razbili one iz Arici-je. Međutim, koristeći vešitnu protiv snage, kohorte iz Kume su

malo odstupile i, okrenuvši oružje, neprijatelja, koji je prolazio uneredu, napale su s leđa. I tako su Etrurci, koji su bili gotovo po-bednici, bili uništeni. Izgubivši vođu, a pošto nije bilo drugog pri-bežišta, samo mali broj izbegao je u Rim, zlosrećan, sa izgledomljudi koji mole za milost. Bili su prijateljski primljeni i smešteni33Konjička statua na vrhu Svetog puta ( Via Sacra) u Rimu mogla je,kako se veruje, predstavljati božanstvo; njeno poreklo je neizvesno. Izgo-rela je u I veku pre n. e. i zatim ponovo podignuta.34¹Prodaja dobara kralja Porsineª u stvari je formula koja je i kasni-je izgovarana pri prodaji ratnog plena: glasnik bi najavljivao aukciju kao,,ono što pripada Porsiniª. Priča koja Porsinu od neprijatejla pretvara uprijatelja mora biti da je kasnije izmišljena.111

kod patricija. Kad su ovde zalečili rane, neki su se vratili kućamakao glasnici gostoprimstva i dobročinstva, a mnoge su u Rimuzadržali gostoprimstvo i srdačnost grada. Za stanovanje im je biloodređeno mesto koje je po njima dobilo ime Etrursko selo.3515. Konzuli su potom bili Spurije Larcije i Tit Hermini-je, a za njima Publije Lukrecije i Publije Valerije Publikola. Tegodine su najzad stigli Porsinini poslanici i zatražili povratakTarkvinija. Pošto im j e odgovoreno da će Senat uputiti posla-nike kralju, odmah su poslani neki od najcenjenijih senatora.Izabrani senatori su mu upućeni ranije nego što je bio dat odgo-vor poslanicima u Rimu, ali ne stoga što j e hitno trebalo odnetiodgovor da kraljeve ne primaju, nego da bi se zauvek učiniokraj ovoj stvari kojaje pretila da poremeti ono što j e obostra-

nim dobročinstvima do tada postignuto. Kako oni zahtevajuono što bi bilo protiv slobode rimskog naroda, a da ne bi radilina svoju propast, Rimljani ovo odbijaju onome kome inače nežele ništa odbiti. Rimski narod ne živi pod vlašću kraljeva, negoje slobodan. Pre bi otvorili kapije neprijatelju no kraljevima;jednodušan j e zavet da bi kraj slobode bio u isti mah i kraj gradaRima. Stoga ih mole da, ukoliko žele dobro Rimu, neka dozvoleda grad ostane slobodan. Pobeđen ovom smernošću, kralj reče:¹Pošto ste tako ubeđeni i sigurni, neću ni ja nastojati na ovim ne-prekidnim i uzaludnim zahtevima, niti ću zavaravati Tarkvinije



u nadi na pomoć koja nije u mojoj vlasti. Neka potraže drugoutočište u svom progonstvu, bilo da su im namere miroljubiveili ratne, da ne bi narušavali naš međusobni mir.ª Ovim rečimaje dodao i prijateljska dela: taoce koji su ostali kod njega vratioje, kao i teritoriju Veja koju j e dobio po ugovoru na J anikulu.Lišen svake nade na povratak, Tarkvinije nađe utočište u pro-gonstvu kod svog tasta Mamilija Oktavija u Tuskulu. I tako jebio obezbeđen mir između Rimljana i Porsine.16. Konzuli su potom bili Marko Valerije i Publije Postumi-je. Te godine j e uspešno vođena borba protiv Sabinjana; konzu-limaje dodeljen trijumf. Zatim su Sabinjani spremali rat sa jošvećom vojskom. Zbog toga, ali i da ne bi iz Tuskula došlo nepri-jateljstvo, koje istina nije bilo otvoreno, ali se moglo naslutiti,35 Vicus Etruscusje u stvari ulica koja je vodila od Foruma na Velikicirkus, između Palatina i Kapitola.112za konzule su izabrani Publije Valerije, četvrti put, i Tit Lukre-cije, drugi put. Razdor koji je nastao kod Sabinjana izmeđupristalica rata i zagovornika mira doveo j e deo njihovih snagau Rinr. Naime, Acije Klauzije, koji je kasnije u Rimu uzeo imeApije Klaudije, pristalica mira, pritisnut onima koji su želeli rati nedorastao ovoj stranci ostavio je I nregil36i, praćen velikimbrojem klijenata, prebegao je u Rim. Njemu je dato rimsko gra-đansko pravo i dodeljena zemlja preko reke Anijena. Po njemu

j e nazvana stara triba Klaudija,37kojoj su potom dodani novičlanovi poreklom iz ove zemlje. Apije j e izabran za senatora iuskoro je postao jedan od najviđenijih. Konzuli su izveli vojskui upali na teritoriju Sabinjana koju su tako opustošili i potomnjihove snage tako porazili da se dugo nije trebalo bojad pobu-ne na ovoj strani. U trijumfu su se vratili u Rim.Publije Valerije, po opštem priznanju najsposobniji u ratu irniru, umro je sledeće godine kad su konzuli bili Agripa Mene-nije i Publije Postumije. Covek ogromne slave, ali tako neznat-ne porodične imovine da nije bilo sredstava za njegov pogreb.Sahranjen j e o državnom trošku, a matrone su ga oplakivalekao Bruta. Iste godine su dve latinske kolonije, Pomecija i Ko-ra,38prešle na stranu Aurunka.39Sa Auruncima j e započet rat.

Posle poraza velike vojske koja se suprotstavila konzulima, aoni su prešli granicu sa velikim ogorčenjem, rat sa Aurunci-ma j e skoncentrisan oko Pomecije. Nije bilo mnogo milosti niu toku borbe ni posle nje; bilo j e više ubijenih no zaroblje-nih, a zarobljeni su svuda ubijani. Nisu se uzdržali od ratnogbesa ni prema taocima, kojih su uzeli tri stodne. I te godine se uRimu trijumfovalo.36 Inregillum bi prema nekim tumačenjima bio isto što i Regillum,grad u blizini sabinjanskog Kuresa. Drugi pisci takođe dovode u vezu po-reklo gensa Klaudija u Rimu sa gradom Regilom.57To bi bila teritorijalna triba, jedna od kasnijih 35, koliko ih je bilou Rimu. Epitet ,,staraª (vetus) kod Livija može značid da su joj tom prili-kom samo dodani novi stanovnici.

38Kora je bila grad na severozapadnom obronku Lepinskih planina(Montes Lepini)\ po legendi je osnovao Koras ili Dardanos 498. pre n. e.39Aurunci su italski narod čije su ostatke pobedili Rimljani izmeđureka Liris i Volturna. Nekada su živeli sve do juga Italije, gde im je premaKatonovom svedočanstvu pripadao i Region pre dolaska Grka.11317. Konzuli za sledeću godinu, Opiter Verginije i Spurije Ka-sije, napali su na Pomeciju ntjpre s vojskom, a zatim ¹zaštitnimkrovovima"40i drugim opsadnim spravama. Na ovo su Aurunciistrčali, podstaknuti više neutoljivom mržnjom negoli nadom ili



povoljnom prilikom, naoružani pre ognjem no mačem, sejućisvuda smrt i paleći. Pošto su zapalili ¹zaštitne krovoveª, ranili sui ubili mnoge napadače, a zamalo su usmrtili i jednog konzula- stari pisci ne kažu koga od dvojice - oborenog s konja teškimpogotkom. Kako je stvar loše vođena, Rimljani su se vratili tamoodakle su i došli. Među mnogim ranjenicima nošen je i konzul,uz neizvesnu nadu da li će preživeti. Posle kraćeg vremena, koli-ko je bilo dovoljno za lečenje rana i popunjavanje gubitaka, onj e sajoš većim žarom i znatno brojnijim snagama izvršio novi na-pad na Pomeciju. Kada su sa popravljenim ¹zaštitnim krovovimaªi ostalim opsadnim spravama uspeli da se popnu na bedeme,Pomecija se predala. Ali Aurunci nisu prošli bolje što j e gradpredan nego da je bio osvojen: prvaci su poubijani sekirama,građani kolonije su prodani kao roblje, utvrđenje j e porušeno,a zemlja takođe prodata. Više zbog ove surove odmazde negozbog značaja samog rata, konzuli su dobili trijumf.18. Sledeća godina imala j e konzule Postumija Kominija iTita Largija. Kada su sabinjanski mladići iz obesti ugrabili kur-tizane za vreme svečanosti, strčao se narod i nastalaje svađa, paje izgledalo da će zbog neznatnog povoda uslediti veliki nered.Uz to je nastao i strah od latinskog rata, izazvan okolnošću da seznalo kako se trideset latinskih zajednica zaverilo prodv Rima napodstrek Oktavija Mamilija. U državi koja je bila uznemirena, uočekivanju takvih događaja, prvi putje pomenuto imenovanje

diktatora.41No malo je verodostojnijih podataka o tome; kojegodine i pod kojim konzulima (optuživali su ih da iz redova pri-stalica Takvinija, to se sačuvalo u izvorima) ne zna se pouzdano,kao ni to ko je prvi diktator. Kod najstarijih pisaca našao sam daje za prvog diktatora bio postavljen Tit Largije, a Spurije Kasijeza njegovog komandanta konjice. Da se na ovaj položaj izaberu40Vinea, reč koja znači i vinograd; u ovom slučaju posredi su zaštitnikrovovi koji su štitili napadača od neprijateljskih strela.41Diktator je u Rimu biran jedino u trenucima velike opasnosti; bi-ran je na šest rneseci, sa neograničenim ovlaščenjima u vojsci i upravi.114bivši konzuli, propisivao je zakon koji je donet u vezi sa izboromdiktatora. Utoliko više imam razloga da verujem kako je to pre

bio Largije kao bivši konzul, nego što bih verovao daje ManijeValerije, sin Marka i unuk Valerija, kojijoš nije bio konzul, pri-dodan konzulima kao upravljač i komandant. J er ako su tolikoželeli da iz ove porodice izaberu diktatora, pre bi izabrali njego-vog oca Marka Valerija, čoveka velikih zasluga i bivšeg konzula.Kada je u Rimu bio imenovan diktator, sekire42koje su no-šene ispred njega izazvale su kod plebejaca veliki strah, tako dasu bili veoma spremni da mu se pokoravaju. Nije bilo mogućnokao kod konzula, j er obojica su imala istu vlast, da se traži po-moć onog drugog, niti j e postojalo pravo apela na narod, nitije bilo kakvog drugog izlaza sem punog pokoravanja. Cinjenicada j e u Rimu izabran diktator izazvalaje strah i kod Sabinjana,utoliko pre što su verovali daje to učinjeno zbog njih, pa stoga

uputiše poslanike da pregovaraju o miru. Ovi su molili dikta-tora i Senat da oproste mladim ljudima. Odgovoreno im j e dase mladićima može oprostiti, ali ne i starijim ljudima koji iduiz jednog rata u drugi. I pak su održani razgovori o miru i on bibio zaključen da su Sabinjani pristali da priznaju ratnu odštetuRimu, kao štoje bilo traženo. Ratje bio objavljen ali je primirjeprećutno sačuvano godinu dana.19. Konzul Servije Sulpicije i Manije Tulije: ništa vrednopomena nije urađeno. Posle njih behu konzuli Tit Ebutije i GajVetusije. Pod ovim konzulima opsednute su Fidene i zauzeta



Krustumerija. Preneste43se odmetnu od Latina i pređe Rimlja-nima, te se rat sa Latinima, koji j e tinjao već nekoliko godina,nije mogao odložiti. Aul Postumije kao diktator i Tit Ebutijekao komandant konjice, krenuvši sa velikim pešadijskim i ko-njičkim snagama, susretoše neprijatelja na Regilskom jezeru,44na tuskulskoj teritoriji. Kad se pročulo da su Tarkviniji u vojsci42Sekire su uzete iz snopova pruća koje su nosili liktori.43Preneste, latinski grad na oko 23 milje jugoistočno od Rima, naobroncima Apenina; prema legendi, osnovao ga je Cekulus Prenestin(Caeculus Praenestes), sin Latina ili unuk Odiseja, a prema nekim verzija-ma priče, Odisejev sin Telegon.44Položaj Regilskog jezera nije poznat; mogućno je da se nalazilona Aibanskim planinama, u blizini današnjeg mesta Fraskati. Veza sa sa-binjanskim gradom Regilom ne smatra se mogućnom.115Latina, Rimljani nisu mogli da se uzdrže i smesta napadoše. Sto-ga i borba beše ogorčenija i surovija od drugih. Vojskovođe nisubile tu samo zato da bi stvar vodile svojim zapovestima, nego suse i lično umešali u borbu i, boreći se, bili su ranjeni gotovo svikomandanti i na jednoj i drugoj strani, sem diktatora. Na Po-stumija, koji j e bio u prvom bojnom redu i hrabrio i usmeravaosvoje vojnike, ustremioje svog konjaTarkvinije Oholi, premdaje već bio onemoćao od godina. Udarenog s boka, spasili su ganjegovi ljudi koji su brzo dotrčali. Na drugom krilu je Ebutije,

komandant konjice, napao na Oktavija Mamilija. No njegov na-pad ne promače tuskulskom vođi i on okrenu svog konja premanjemu. I takva je bila udarna snaga neprijatelja koji su dolazilijedan drugom u susret da je Ebutiju odsečena ruka, a Mamilijusu probodena prsa: ovoga prihvatiše Latini iz drugog bojnog re-da, a Ebutije napusti borbu pošto ranjenom rukom nije mogaodržati koplje. Latinski vođa, koga rana nije zaplašila, podstre-kivao je borbu, a kadje video da su njegovi razbijeni, pozvaoje kohortu rimskih emigranata koju j e predvodio Tarkvinijevsin. I pošto se on borio veoma ogorčeno zbog oduzetog imanjai izgubljene otadžbine, za kratko vreme je uspeo da oživi boj.20. Rimljani su već počeli da se povlače na ovom delu, kadaPublikolin brat Marko Valerije, opazivši mladogTarkvinija u pr-

vom bojnom redu neprijatelja, goreći porodičnim slavoljubljemda pošto se porodica proslavila isterivanjem kraljeva, njegovaslava bude ubistvo kralja, obode konja mamuzama i ustremi sena Tarkvinija sa uperenim kopljem. Tarkvinije izmače u redovesvojih vojnika pred ogorčenim neprijateljem, a Valerija, kojijeneoprezno upao u neprijateljski bojni red, neko sa strane napadei pogodi. Kako ranjeni jahač nije mogao zaustaviti konja, umirućiRimljanin pade na zemlju pod oružjem koje ga pokri. Videvši datakav čovek pade i da emigrantska kohorta nezadrživo napadadok se njegovi povlače razbijeni, diktator Posumije naredi ko-horti, koja se oko njega nalazila kao zaštita, da svakog Rimljaninakoji bude bežao smatra za neprijatelja. Našavši se tako između dveopasnosti, Rimljani su odustali od bekstva i okrenuli se na nepri-

jatelja. Tako je ponovo uspostavljen bojni red. I tada diktatorovakohorta uđe u borbu. Sveži snagom i duhom, ratnici napadošeumorne emigrante i razbiše ih. Potom nasta drugi dvoboj izme-đu vođa. Kad je latinski imperator video da je diktator gotovo116potisnuo kohortu emigranata, on uze iz rezervi nekoliko manipu-la i ubaci se sa njima u prvi bojni red. Ugledavši ove kako dolazeu bojnom poretku i prepoznavši među njima Mamilija, koji seisticao po oružju i odeći, legat Tit Herminije započe boj sa vođomneprijatelja, sa žestinom koja j e bila veća od one komandanta



konjice malo pre toga, pa j e tako jednim udarcem pogodio Ma-milija u prsa i na mestu ga ubio. Ali dok je skidao oružje sa nepri-jatelja, bioje i sam pogođen kopljem. Kao pobednika ga prenešeu vojni logor, gde pri prvom vidanju rane izdahnu. Tada dikta-tor odjuri konjanicima i pozva ih da sjašu s konja i nastave bor-bu pošto je pešadija već umorna. Pokoriše se zapovesti: skočivšis konja, odjuriše napred i postaviše štitove ispred boraca u prvimredovima. Time se podiže duh pešadijskih odreda čim videše dapovlašćeni borci, na isti način kao i oni, preuzimaju na sebe deoopasnosti u boju. Tako j e najzad zadan udarac Latinima, pajenjihov slomljeni vojni poredak popustio. Konjanici su potom po-novo uzjahali konje da bi mogli goniti neprijatelja; sledila ih je ipešadija. Na to se diktator, ne zapostavljajući ništa od ljudskih ilibožanskih stvari što bi moglo pomoći, zavetova da će podići hramKastoru.45Kažu da je obećao i nagradu vojnicima koji kao prvi ikao drugi uđu u neprijateljski tabor. I toliko je povećao žestinurimskog napada da su u istom trenu razbili neprijatelja i ušli unjegov tabor. Tako se borilo na Regilskom jezeru. Diktator i ko-mandant konjice trijumfalno su se vratili u Rim.21. U sledeće tri godine nije bilo ni sigurnog mira ni otvo-renog rata. Konzuli su bili Kvint Lelije i Tit Larcije, zatim AulSempronije i Marko Minucije, pod kojimaje posvećen Saturnovhram, a Saturnalije proglašene za praznični dan.46Posle toga suza konzula izabrani Aul Postumije i Tit Verginije. Neki istoričari

kažu da se borba kod Regilskogjezera odigrala tek te godine.Aul Postumije je abdicirao j er nije irnao poverenja u kolegu;potom je naimenovan za diktatora. Kako su magistrati različitonavedeni kod raznih pisaca, to u pogledu datovanja vlada takva45Kastor, jedan od Dioskura, Poluksov brat blizanac, bio je zaštitnikkonjice, to verovanje je preuzeto od grčkih kolonija najugu Italije.46Satum, bog sejanja i zemljoradnje u Rimu, bio je otac J upitera, a kadamu je on oduzeo vlast pobegao je u Italiju. Praznici Satumalia, koji su muposvećeni, praznovani su 17-19. decembra, uz razuzdanost, kao današnjikamevali; robovi i gospodari su 19. decembra menjali svoje uloge i odeću.117zbrka da se ne može utvrditi ni redosled događaja ni konzulakod tolike starosti ne samo događaja nego i pisaca.

Za konzule su potom izabrani Apije Klaudije i Publije Servi-lije. Ta godina je značajna po smrti Tarkvinija: umro j e u Kuma-ma, sklonivši se od tiranina Aristodema47posle sloma latinskihsnaga. Ova vest obradova patricije, a isto tako i plebejce. Među-tim, ova radost je kod patricija bila suviše razuzdana, a za plebs,čijim se zahtevima dotad ugađalo, započeše nepravde koje suim činili prvaci. Iste godine je kolonija Signija, koju je osnovaoTarkvinije, pojačana slanjem novih kolonista. U Rimu je osno-vana 21 triba;48na majske ide posvećen je hram Merkuru.22. Sa plemenom Volska za vreme latinskog rata nije vladaoni rat ni mir. Volsci su pripremali pomoćne trupe koje bi poslaliLatinima da rimski diktator nije požurio, a on je to učinio da ne biistovremeno vodio rat i protiv Latina i protiv Volska. Naljućeni ti-

me, rimski konzuli povedoše legije na teritoriju Volska. Ne plašećise kazne za ono što su samo nameravali, Volsci se ipak prepadošeovog neočekivanog obrta. Ne pomišljajući da pruže otpor, dadoše300 talaca, decu prvaka u Kori i Pomeciji. I tako su legije vraćenebez borbe. No uskoro zatim, kad su se povratili od straha, Volscipovratiše i stam ćud: ponovo su potajno pripremali rat, primivšiHernike u vojni savez. Da bi podstakli Latine na rat, uputiše svojeposlanike na sve strane. Međutim, zbog poraza koji su nedavnopretrpeli na Regilskom jezeru, ogorčeno mrzeći svakog ko bi imsavetovao da ratuju, Latini se nisu uzdržali od nasilja ni prema



samim poslanicima: njih su odveli u Rim i predali ih konzulima.Istovremeno sujavili da Volsci i Hernici pripremaju rat Rimljani-ma. Kadaje o tome podnet izveštaj u Senatu, to je izazvalo tolikuzahvalnost patricija da su Latinima odmah vratili 6.000 talaca, ana nove konzule je prenet zadatak da sklope savez koji su dotaduvek odbijali. I tako su Latinima priredili veliku radost, a oni kojisu bili za mir postali su veoma slavni. Kao dar J upiteru poslaše47Tiranin Aristodem, s nadimkom Malakos, spasao je 524. pre n. e.Kume od Etmraca i dragih naroda, a 505. pre n. e. ponovo od Etruracapod Porsininim sinom Arunsom. Uz pomoć vojske i naroda, Aristodemje postao tiranin, ali je aristokratija 490. pre n. e. povratila vlast i ubila gazajedno s porodicom.48U pitanju su četiri gradske tribe, 16 seoskih i nova triba Krastumina.118zlatan venac na Kapitol. Sa poslanicima koji su doneli venac sti-že i mnoštvo onih koji su kao taoci bili vraćeni kućama. Odošeu domove onih kod kojih su služili kao taoci i zahvališe na tomešto su držani kao slobodni ljudi i imali utočište u svojoj nesreći.Sklopiše i uzajamno zavet gostoprimstva. Nikada ranije privatnei javne veze između Latina i rimske države nisu bile tešnje.23. Međutim, rat s Volscimaje i dalje pretio, a i sama državaj e bila razdirana neslogom između patricija i plebejaca, najvišezbog odvođenja u ropstvo za dugove. J adikovali su da se van

Rima bore za slobodu i vlast, dok ih u zemlji tlače sugrađani,da j e sloboda plebejaca sigurnija u ratu nego u miru, sigurnijameđu neprijateljima no među sugrađanima. Ovo nezadovolj-stvo, koje je tinjalo samo od sebe, rasplamsalo se zbog izuzetnenevolje jednog čoveka. Stariji čovek, sa svim znacima svoje pat-nje, baci se na Forum. Odeća mu je bila pokrivena blatom, ajoš jadnijeje izgledalo, njegovo telo, mršavo i koščato. Uz to suduga brada i kosa davali divlji izgled njegovu licu. Ipak se mo-gao prepoznati i pored tolikog nagrđivanja. Govorilo se, žalećiga, daje komandovao jednim centurijom, a pominjana su mui vojna odlikovanja. I sam je, kao dokaze svog isticanja u borba-ma na mnogim mestima, pokazivao ožiljke na grudima. Kada segomila skupila kao da j e skupština, onirna koji su ga zapitkivali

kako j e došao u to stanje, odakle ta unakaženost, odgovorio jeda se borio u sabinjanskom ratu, pa kako su polja usled ratnogpustošenja ostala bez žetve, uz to bila zapaljena, a stada od-vedena, te kako je porez zahtevan od njega u nepovoljno, alistrogo određeno vreme, on se zadužio; kako se dug povećavaokamatama, najpre se odrekao imanja nasleđenog od oca i de-de, zatim i druge imovine, ali dug, kao bolest koja napreduje,najzad dođe i do tela: poverioci su ga odveli ne u ropstvo, negou radionicu za pritvorenike da bi tu bio zlostavljan.49Na to po-kaza svoja leđa unakažena svežim tragovima šibanja. Kada je na-rod to video i čuo, podigao je veliku buku. Nered nije zahvatiosamo Forum nego se proširio i po celom gradu. Dužnici koji suizgubili slobodu istrčavali su, vezani ili slobodni, sa svih strana

49 Reč je u stvari o privremenom porobljavanju za dugove; dužnikjemorao da odradi ono što je dužan poveriocu, i nazivao se nexum ili vin-ctus (vezan).119na ulice, preklinjući Kvirite da ih zaštite. Nije bilo mesta gde senisu pridružili i dobrovoljni pratioci ove pobune. Sa svih stranamnoge kolone su se uz viku slivale na Forum. Velika opasnostje nastala za one senatore koji su se zatekli na Forumu i upali uovu gomilu. I ne bi se mase umirile da nisu konzuli Publije Ser-vilije i Apije Klaudije posredovali za stišavanje pobune. A masa



je, okrećući se njima, pokazivala svoje lance i druge strahote.¹Ovo su naše nagrade", uzvikivali su i navodili mesta kod kojihsu se borili kao vojnici. Tražili su, više preteći nego moleći, dase sazove Senat. Zaposeli su Kuriju kao da su budući gospodari iupravljači državnog saveta. Konzuli sakupiše nekolicinu senato-ra, one koje su slučajno sreli. Ostale je strah zadržavao dalje nesamo od Kurije nego i od Foruma, pa Senat nije mogao da održisednicu zbog nedovoljnog broja. Masa je smatrala daje prevare-na i izigrana i da su senatori odsutni ne zbog straha ili slučajnonego zato da bi onemogućili rešavanje stvari, da i sami konzulioklevaju i da beda naroda služi, bez sumnje, za podsmeh. Goto-vo daje došlo dotle da ni autoritet konzula nije mogao obuzdatignev ljudi. Ne znajući da li j e bolje da ostanu ili da odu, oni suse ipak pojavili u Senatu. Kad se najzad sakupio dovoljan brojsenatora, opet nije bilo saglasnosti ne samo među njima negoni među konzulima. Apije, čovek naprasite naravi, smatrao jeda stvar treba srediti služeći se konzulskim ovlašćenjima: poštose jedan ili dva zatvore, ostali će se smiriti. Servilije, više sklonblažim rešenjima, smatrao je da uznemirene duhove treba presaviti nego slomiti, što je i sigurnije i lakše.24. Usred svega toga sdže još i veća nevolja: latinski konjani-ci dojuriše sa uznemirujućom vešću da Volsci sa spremnom voj-skom kreću da napadnu grad. Na tu vest - u tolikoj meri j e unu-trašnji sukob od jedne države činio dve - drugačije su se držali

patriciji, drugačije plebejci. Plebejci su klicali od radosti, govo-reći da su se sami bogovi pojavili kao osvetnici za oholost parti-cija. J edni druge su pozivali da ne unose svoja imena u regrutnespiskove; radije neka propadnu svi nego oni sami. Neka patricijiratuju, neka se late oružja i izlože opasnostima rata oni kojiod toga imaju najviše korisd. A Kurija,50ojađena i uznemirena50 Misli se na Senat, gde je naziv zgrade u kojoj je Senat zasedaoupotrebljen u značenju samog tela.120dvostrukim strahom, i od građana i od neprijatelja, molilajekonzula Servilija, koji je više bio naklonjen plebsu, da spase dr-žavu poljuljanu tolikim strahovima. Tada konzul raspusd Senati izađe pred narod. Ovde pokaza da se patriciji brinu za interese

plebejaca, ali odlučivanje o ovom, premda najvećem no ipaksamo jednom delu države, prekinula j e briga za celu državu.Kad je neprijatelj pred vratima, ne može se ni o čemu raspra-vljati pre negoli o ratu. I da ima nekog rešenja, ne bi bilo časnood plebejaca da odbiju da se late oružja za otadžbinu ako najprene prime nagradu, niti bi bilo dovoljno dostojanstveno od pa-tricija da iz straha rešavaju pitanje svojih sugrađana radije sadapod pridskom nego što bi to kasnije učinili svojom voljom. Onošto j e rekao na skupštini potvrdio je time što je izdao zakon ,,daniko ne drži rimskog građanina vezanog ili zatvorenog da ne bimogao u svoje ime govoriti pred konzulom i da niko ne uzimaili prodaje zemlju vojnika dokje on u ratu, niti da zadržava nji-hovu decu ili unukeª.51Kad je ovaj zakon izrečen, svi prisutni

dužnici su se odmah upisali među regrute, a u celom gradu suiz. privatnih domova istrčavali oni koje poverioci nisu više imaliprava da zadrže i sjurili su se na Foriun da i oni polože vojničkuzakletvu. Bio i hje veliki broj, a u ratu protiv Volska su se najvi-še isdcali hrabrošću. Konzulje poveo vojsku prodv neprijateljai postavio je vojni logor na malom rastojanju od njih.25. Računajući na rimsku neslogu, Volsci su sledeće noćinapali logor, nadajući se da bi u toku noći moglo biti prelazakana njihovu stranu ili izdaje. Opazi ih straža, uznemiri se vojska,na dati znak zgrabiše oružje. I tako propade ovaj pokušaj Vol-



ska. Ostatak noći provedoše mirno obe strane. Sledećeg danasu Volsci, nasuvši jarak, krenuli na naš bedem. Sa svih strana suveć rušili utvrđenje; premda su svi, a dužnici pre svih, uzvikivalida dade znak za uzbunu, konzul je ipak malo oklevao da bi isku-šao srčanost vojnika; i pošto mu se ratničko oduševljenje učinilodovoljno snažnim, davši znak za napad, povede vojnike željneborbe. Neprijatelj je razbijen odmah pri prvom napadu. Onekoji su bežali sustizalaje pešadija koliko je mogla i s leđa ih ubi-jala; tako preplašene, konjica je sledila sve do njihovog tabora.51 Prema rimskom pravu, i na njih se prenosila obaveza da plaćajudugove roditelja.121Pošto su ga opkolili legionari, uskoro je tabor bio zauzet i opu-stošen, dok je strah isterao Volske iz njega. Sledećeg dana legijesu povedene na Suesu Pomeciju, u koju se sklonio neprijate]).Za nekoliko dana j e i ovo utvrđenje bilo zauzeto i opljačkano.Odatle je vojska, koja se malo oporavila, bila vraćena; ovenča-nu slavom, konzul j e svoju pobedničku vojsku vratio u Rim. Naputu ga stigoše poslanici Ecetrana52i Volska, strahujući za sebeposle zauzimanja Pomecije. Njima j e po senatorskoj odluci ga-rantovan mir, ali im je oduzeta zemlja.26. Uskoro zatim i Sabinjani zadadoše strah Rimljanima. Tobehu pre uznemiravanja nego rat. Noćuje javljeno u Rim dajesabinjanska vojska stigla na reku Anijen u nameri da pljačka, da

pustoši na sve strane i spaljuje poljska dobra. Tamo je odmahupućen sa svim konjičkim odredbima Aul Postumije, koji j e zavreme latinskog rata bio diktator, a sledio ga je konzul Servilijesa izabranim odredom pešadije. Veći deo neprijatelja koji je biorasut po poljima savlada konjica, a sabinjanska legija nije moglada se odupre pešadijskoj koloni koja je zatim stigla. Umorniod puta i noćnih pljački, na poljskim dobrima zasićeni vinomi hranom, Sabinjani su jedva našli snage za bekstvo.Iste noći je stigla vest i o napadu i o završetku rata sa Sabi-njanima; kako se upravo rađala nada u nastanak mira, sledećegdana stigli su poslanici Aurunka u Senat i izjavili da će objavitirat ukoliko Rimljani ne napuste teritoriju Volska. Istovremenosa poslanicima krenula je iz zemlje i vojska Aurunka. Glas da

je viđena nedaleko od Aricije izazva takvo uzbuđenje u Rimu,da se ta stvar nije mogla ni izneti kako treba pred Senat, niti susenatori mogli da daju miran odgovor naoružanom protivnikui sami se oružajući. Krenuli su smesta prema Ariciji u bojnomporetku i nedaleko od grada sukobili se sa Auruncima: u jednojborbi rešen j e rat.27. Posle poraza Aurunka i posle tolikih pobeda za samonekoliko dana očekivalo se da se ispuni ono što j e konzul obe-ćao i Senat zajemčio. Međutim, zbog neobične oholosti i zatoda bi se zadata reč njegovog kolege pokazala kao lažna, konzulApije izdade najoštriji mogući zakona o dužnicima. Na to suone koji su bili zaduženi ranije predali poveriocima, a druge su52Ecetra je bila grad Volska na sevemom obronku Lepinskih planina.

122zatvarali. Kako se to dogodilo i nekim vojnicima, oni se obratišenjegovom kolegi u vlasti. Okupili su se oko Servilija i podsećaliga na dato obećanje, iznosili mu svoje ratne zasluge i pokazi-vali zadobijene rane. Zahtevali su da to ili iznese pred Senat,ili da ih u svojstvu konzula zaštiti kao građane, onako kako jezapovednik učinio sa vojnicima. Ovo j e konzula dirnulo, ali gaje situacija prinudila da oklevajer su drugu stranu zastupali nesamo konzul nego i nobili. I pošto se tako držao neutralno, nijega mimoišla mržnja naroda, niti je izazvao zahvalnost Senata.



Senatori su smatrali da je konzul popustljiv i demagog, narod jesmatrao daje lažljivac. Ukratko, pokazalo se daje bio omrznutisto tako kao i Apije. Sukob među konzulima nastade i oko togako će posvetiti Merkurov hram.53Senat j e odluku preneo nanarod i odredio da onaj od dvojice koji posveti hram po odlucinaroda treba da odlučuje i o podeli žita, da osnuje udruženjetrgovaca54i vrši svečani obred umesto sveštenika. Narod dadepravo posvete hrama Marku Letoriju, centurionu najvišeg ran-ga, što se lako moglo protumačiti da je učinjeno ne zato da seon istakne time što mu se daje više počasti od one koju dozvo-ljava njegov rang, nego da bi se omalovažili konzuii. Ovo j erazbesneio bar jednog od njih i senatore. Ali sada je samopo-uzdanje plebejaca poraslo i oni su pošli drugačijim putem odranijeg. Ne očeknjući više pomoći od konzula i Senata, dotrčalisu sa svih strana kad su prvi put videli da odvode jednog dužni-ka. Od silne buke i graje nije se mogla čuti odluka konzula, nitise ko pokoravao onome što j e odlučeno. Nasilno se postupaloi sada su se sav strah i strepnja za slobodu preneli od dužnikana poverioce, j er su mase naočigled konzula napale pojedince.Uz to je došlo i strahovanje od sabinjanskog rata. Po donošenjuodluke o regrutovanju, niko se nije upisao u vojnike. To je iza-zvalo gnev Apija, koji je optuživao svog slavoljubivog kolegu daj e demagoškim ćutanjem prodao državu i, pošto nije predložiozakon o dužnicima, da j e odbio i da izvrši regrutovanje koje

j e Senat naredio. Uprkos svemu, država nije bez odbrane niti53Merkur je bio bog trgovine koji je odgovarao grčkom Hermesu.54Mercatorum collegium, udruženje trgovaca za uzajamnu pomoć čla-novima; verovatno da je Merkur bio njihov zaštitnik, a za njegov kult sebrinuo kolegijum sveštenika, Mercuriales.123j e konzularna vlast sasvim oborena: on će sam biti branilac isvog dostojanstva i dostojanstva Senata. Kako j e kao i svakogdana okolo stajala gomila, dok j e razuzdanost rasla, on naredida se zatvori jedan koji se isticao kao vođa pobune. Dok su galiktori odvodili, ovaj zatraži zaštitu od naroda. Konzul ne bi po-pustio - nije bilo nikakve sumnje kakva j e bila odluka narodada njegova upornost nije bila pobeđena ne vikom naroda

nego razumom i autoritetom prvaka. On sam j e imao tolikusnagu duha da savlada mržnju.Otad se zlo povećavalo iz dana u dan i, što je bilo još opasni-je, to se događalo na tajnim sastancima i razgovorima. Omrznudkonzuli odoše najzad s vlasti: Servilije lišen zahvalnosti i jednihi drugih, Apije veoma cenjen od Senata.28. Posle njih stupiše na dužnost konzuli Aul Verginije i TitVetusije. Pošto nije znao kako će se konzuli držati, narod j e na-stavio da se sakuplja noću, delom na Eskvilinu delom na Aven-tinu, da ne bi na Forumu zbog iznenadnih odluka i kolebanjaodlučivao na brzinu i slučajno. Smatrajući ovu stvar opasnom,kao što j e i bila, konzuli suje izneli pred Senat, ali se o njoj nijeraspravljalo kao što treba. Vest je primljena sa velikom bukom,

sa uzvicima sa svih strana, i uz negodovanje senatora: ono štotreba da rade na osnovu svojih ovlašćenja, konzuli iznose predSenat zbog nepopularnosđ stvari. Uostalom, ako Rim ima svojemagistrate, nikakve druge skupštine ne treba da postoje u Rimusem onih zvaničnih. A državaje razbijena u hiljade kurija i skup-ština. Zapravo bi jedan čovek - a to znači biti više od konzula- kao što j e Apije Klaudije razbio začas ovakve skupove. Kadaukoreni konzuli upitaše šta im Senat nalaže da učine - obeća-še da neće postupiti ni blaže ni mirnije nego što Senat odredi- odgovoreno im je da energično pristupe regrutovanju: dokoli-



ca kvari narod. Raspustivši Senat, konzuli se popeše na tribunal.Prozivahu mladiće po imenima: niko se ne odazva. Okupljenomnoštvo j e stajalo okolo kao na skupštini i dovikivalo da se na-rod ne može više prevariti. Nijednog vojnika neće dobiti ukolikone dajujavnu garanciju. Svakom najpre treba vratiti slobodu, pamu onda dati oružje u ruke, da bi se borio za svoju otadžbinu,a ne za svoje gospodare. Konzuli su imali na umu ono što im jeSenat naložio da čine, ali od onih koji su između zidova Kurijetako hrabro govorili nije bilo nikoga sada ovde da s njima deli124nepopularnost, a na pomolu j e bila teška borba sa plebejcima.Stoga su smatrali da pre nego što preduzmu krajnje mere, trebajoš jednom da se posavetuju sa Senatom. Na to najmlađi međusenatorima kao da dolete do sedišta konzula i zatraži od njihda abdiciraju i da predaju ovlašćenja za koja nemaju dovoljnohrabrosti da ih primenjuju.29. Pošto je stvar razmotrena sa raznih strana, najzad ćekonzuli: ,,Da ne biste posle rekli kako niste bili obavešteni, znaj-te, oci senatori i dopisani članovi, da predstoji ogromna pobu-na. Stoga zahtevamo da oni koji najviše napadaju našu slabostbudu prisutni kada budemo vršili regrutovanje. Stvar ćemo vo-diti na najoštriji način pošto tako zahtevate.ª Vratiše se potomna tribunal i narediše da se namerno po imenu prozove jedanod onih koji su stajali okolo. Kako j e on ostao ćuteći, a ljudi oko

njega stvarali grupu da slučajno ne bi bio napadnut, konzuliposlaše liktora k njemu. Kad ovog oteraše, senatori koji su se na-lazili oko konzula povikaše: ,,To je nedolično zlodeloª i dotrčašena tribunal da pomognu liktoru. Ali posle liktora, kod koga suse ograničili samo na to da ga spreče da izvrši hapšenje, napadse okrete na senatore. Konzulovim posredovanjem bi smirenapobuna, koja ipak prođe bez bacanja kamenja i strela, te sa višebuke i vike nego nasilja. Senat j e bučno sazvan, ajoš bučnije seodrža sednica. Pitanja su postavljali oni koji su bili razbijeni, aodluka je doneta više vikom i galamom negoli glasanjem. Naj-zad, pošto se ogorčenje stišalo i pošto su konzuli prigovarali dani u Senatu nema sigurnosti više nego na Forumu, započelo jerazmatranje stvari na regularan način. Bila su tri predloga. Pu-

blije Verginije je smatrao da stvar ne treba uopštavati i da trebaraspravljati samo o onima koji su na zadatu reč Publija Servilijaratovali protiv Volska, Aurunka i Sabinjana; nasuprot tome, TitLargije je smatrao kako sada nije vreme da se postavlja pitanjesamo onih koji imaju zasluge. Ceo plebs j e ogrezao u dugovi-ma, i to se ne može zaustaviti, sem ako se ne pobrinu o svima.J er ukoliko se jedni izdvoje sa posebnim uslovima, razdor ćese više rasplamsati nego stišati. Apije Klaudije, po prirodi su-rov, sada i podstaknut s jedne strane mržnjom na plebejce, a sadruge pohvalama senatora, reče da razlog za pobunu nije bedanego raspuštenost i da su plebejci pre razuzdani no ogorčeni.Zlo j e niklo iz prava apelovanja na narod. Stoga konzul može125

da pred, ali ne i da odlučuje dokle god oni koji su skrivili imajupravo pozivanja na narod. ¹Treba izabrad diktatoraª, reče, ,,načije odluke ne postoji pravo apela. On će smiriti obest koja sesad svuda rasplamsava. Neka mi onda udari liktora onaj ko znadaje pravo na njegov život samo u rukama onoga čije je dosto-janstvo povredio."30. Mnogima se Apijev predlog učini strašan i surov, kakavje u stvari i bio. Na drugoj strani se činilo da predlozi Verginija iLargija ne daju dobar primer, a naročito su smatrali da Largijevpredlog ukida svako poverenje pri davanju zajma. I premda su



Verginijev predlog smatrali umerenijim i srednjim rešenjem,duh političkih grupacija i poštovanje privatnih interesa, koji suuvek stajali i stoje na putu državnim interesima, učinili su daApije pobedi i gotovo j e došlo do toga da se on sam imenujeza diktatora. Takav obrt bi još više otuđio narod u ovo opasnovreme, kada su Volsci, Ekvi i Sabinjani istovremeno stajali podoružjem, pa su konzuli i najstariji senatori nastojali da se ovavlast, sama po sebi ogromna, poveri umerenijem čoveku. Za dik-tatora izabraše Marka Valerija, sina Volesova.53Premda su videlida je izbor diktatora uperen protiv njih, plebejci se ipak nisubunili pošto j e njegov brat bio predlagač da se dade pravo ape-la, i stoga se nisu bojali da bi od ove porodice moglo doći neštonepovoljno ili surovo po njih. Edikt koji je zatim doneo, samoje ojačao njihovo poverenje j er je bezmalo potpuno odgovaraloServilijevom predlogu. Smatrajući da j e bolje za njih da imajupoverenje u čoveka i njegov autoritet, pristupili su upisivanju uvojsku. Nikada tolika vojska nije bila regrutovana: deset legijaod kojih su po tri date konzulima, a četiri su ostale diktatoru.Rat se nije mogao dalje odlagati, j er su Ekvi već upali nateritoriju Latina. Ladnski poslanici su tražili od Senata ili da po-šalje pomoć, ili da njima dozvoli da se naoružaju kako bi samibranili svoje granice. U Rimu su smatrali da je bezbednije da sezaštite nenaoružani Latini nego da im se dozvoli da uzmu oružjeu ruke. Poslaše konzula Vetija i to učini kraj pljačkanju. Ekvi su

napustili ravnicu i, pouzdavajući se više u povoljan položaj ncgou svoje snage, držali se najviših planinskih venaca. Drugi konzul 5555 Livije je ovde pomešao Manija Valerija, sinovca Publikole i Mar-ka, njegovog brata.126je krenuo na Volske, a da ne bi uzalud gubio vreme, opustošioje sva polja kako bi naterao neprijatelja da primakne bliže svojtabor i da prihvati borbu. Usred polja, između dva tabora, svakpostavi svoj bojni red ispred šančeva. Po broju ljudi, Volsci subili unekoliko nadmoćniji i stoga uđoše u okršaj bez pravogbojnog poretka, potcenjujući neprijatelja. Rimski konzul nijepomerio svoje trupe napred, nego j e naredio da ne odgovara-j u na bojni poklič neprijatelja i da ostanu mirni sa oborenim

kopljima. ¹Kad neprijatelj dođe nadohvat oružja, tada krenite icelu stvar rešite mačevima.ª Volsci, koje su trka i povici iscrpli,stigavši do Rimljana koji su izgledali kao da su ukočeni od stra-ha, opaziše da napad dolazi sa suprotne strane i videše mačevekoji su sevali, pa okrenuše da beže kao da su upali u zasedu.No za bekstvo nisu imali snage j er su trčeći ušli u borbu. Na-suprot tome, Rimljani koji su početak okršaja dočekali stojećimirno bili su puni snage i lako odneli prevagu nad umornimneprijateljem, te najuriš zauzeli njihov tabor. Neprijatelja koji jenapustio tabor gonili su sve do Velitra,56do koga su istovreme-no stigli i pobednici i pobeđeni. Ovde je proliveno krvi u svimnačinima pogibije više nego u toku borbe. Samo malom brojukoji se predao dato j e pomilovanje.

31. Dok se ovo događalo sa Volscima, diktator je razbio Sabi-njane, sa kojima je postojalo mnogo duže neprijateljstvo, i isteraoih iz vojnog tabora. Konjicom je napao centar koji su slabo štitilasuviše široko postavljena krila. Pošto je izazvan nered napala jepešadija. U toku istog napada bio je i tabor zauzet i neprijateljpobeđen. Od vremena boja kod Regilskogjezera nije bilo slavnijeborbe. Diktator se trijumfalno vratio u Rim i tu je pored uobi-čajenih počasti dobio i počasno mesto u Cirkusu za sebe i svojepotomke, a na tom mestu je postavljeno i tzv. kurulno sedište.57Posle pobede nad Volscima oduzetaje zemlja gradu Velitre,



u koji su potom upućeni kolonisti iz Rima pa j e osnovana kolo-nija. Nakon izvesnog vremena obnovljen je rat sa Ekvima, une-koliko protiv konzulove volje j er se moralo poći na neprijateljad6Velitre, grad Volska na jugoistočnim obroncima Albanskih planina.57 Sella curulis je sedište visokih magistrata, ukrašeno slonovačom;veruje se da je prvobitno imao pravo na to samo vrhovni sveštenik, a po-tom i zaslužni pojedinci.127sa nepovoljnijeg položaja. No vojnici su ga optuživali da stvarrazvlači kako bi diktator odšao sa vlasti pre nego što se oni vrateu Rim i da će tako obećanja koja su irn data ostati neispunjenakao i ona koja im j e kozul dao ranije, te ga nateraše da gotovobez zaštite uputi kolonu prema planini. Ovaj loše započet po-duhvat pretvori neprijateljev kukavičluk na dobro: pre nego štosu im Rimljani došli nadomak strela, a uplašeni njihovom sme-lošću, ostaviše svoje utvrđenje koje se nalazilo na dobro zaštiće-nom mestu i spustiše se u dolinu s druge strane. Ovde dođošedo plena i do pobede bez krvi.No i pored toga što je rat na tri mesta uspešno vođen, nipatricije ni plebejce nije napuštala briga za dornaće nevolje. Po-verioci su se pripremali da zahvaljujući koliko pomoći toliko iveštini prevare ne samo plebejce nego i samog diktatora. J erValerijeje odmah po povratku konzula Vetusija, pre svih dru-gih stvari tražio u Senatu da se reši položaj pobedničkog plebsa

i postavi na dnevni red pitanje ropstva za dug. Kada je predlogodbijen, on reče: ,,Ne dopadam vam se kao tvorac sloge; uskoroćete, tako mi bogova, poželeti da rimski plebejci imaju zaštitni-ka sličnog meni. Što se mene tiče, niti ću dalje zavaravati svojesugrađane, niti ću dalje uzalud vršiti vlast diktatora. Unutrašnjirazdori i spoljni ratovi su učinili da u državi bude neophodnaova magistratura: mir koji je stvoren van granica, ugrožen je udržavi; ja ću radije kao privatni građanin nego kao diktator uče-stvovati u nemirima.ª Na to iziđe iz Kurije i odreče se diktature.Plebejcimaje bilo jasno da je ostavio svoju magistraturu ogorčenzbog njih. I tako kao daje ispunio obećanje - jer on nije bio krivšto ga nije održao - bi ispraćen kući s naklonošću i pohvalama.32. Senatori su strahovali da ponovo ne dođe do tajnih sa-

stanaka i zavera ukoliko raspuste vojsku. I kako se smatralo dasu vojnici vezani zakletvom j er su j e položili konzulima, mada ihje diktator regrutovao, narediše da se legije izvedu iz grada podizgovorom daje obnovljen rat sa Ekvima. Time j e samo ubrza-na pobuna. Kažu da se najpre govorilo da se ubistvom konzulaoslobode zakletve, ali pošto su saznali da se religijske obavezene mogu osloboditi ubistvom, na savet nekog Sicinija odbili suda se pokoravaju konzulu i povukli se na Sveto brdo. Ono senalazilo s one strane reke Anijena, na tri milje od grada. Ovo jepriča koja se kod pisaca može češće naći od one koju prihvata128Pizon,58prema kome j e povlačenje izvršeno na Aventin.59Ovdesu bez vođe, u taboru utvrđenom palisadama i jarkom, ne uzi-

majuči ništa sem onoga što je bilo neophodno za održavanježivota, ostali mirno nekoliko dana a da nisu nikoga izazivali,niti je ko njih izazivao. U gradu - strah: strahovali su jedni oddrugih, čime je sve bilo zaustavljeno. Pošto su ih njihovi ostavili,plebejci su strahovali od nasilja patricija; plašili su se i patricijiplebejaca koji su ostali u gradu, ni sami ne znajući da li bi viševoleli da i ovi odu ili da ostanu. Pitali su se koliko će dugo osta-ti masa koja se odvojila. Šta će biti ako u međuvremenu izbijeneki spoljni rat? Bez ujedinjenja svih građana, stanje se činilobeznadežnim, a dužnost j e države da uspostavi red, prelazeći i



preko onoga što je pravo i što nije. Senatori su se složili da sekao poslanik plebejcima uputi Menenije Agripa, čovek rečit idrag plebejcima j er je i sam poticao iz njihove sredine. Primljenu tabor plebejaca, kažu da je, služeći se starinskim i nedotera-nim govorom, rekao ovo: ,,U vreme kad ljudsko telo nije kaosada predstavljalo harmoničnu celinu, nego j e svaki deo imaosvoje mišljenje i svoj glas, svi su bili nezadovoljni time da svojimradom i svojom službom snabdevaju želudac, a ovaj da mirujepostavljen u sredini, da ne radi ništa drugo sem da se koristi da-tim zadovoljstvima. Skovaše stoga zaveru da ruke više ne prinosehranu ustima, ni usta da j e prihvate, niti zubi da sažvaću onošto prihvate. Zbog ove pobune, kojom su hteli da glađu pokoreželudac, svi delovi i ceo organizam dođoše u stanje krajnje sla-bosti. Tako se pokaza da dužnost želuca nije nikako beznačajnai da se on sam ne hrani više nego što hrani druge, vraćajući usve delove ono što omogućava da živimo i jačamo, raspoređujućipodjednako u vene proizvod svarene hrane, krv.ª Upoređujućiovu unutrašnju pobunu u telu sa ogorčenjem plebejaca na pa-tricije, uspeo je da preokrene raspoloženje ljudi.33. Potom se počelo raditi na uspostavljanju sloge: uči-nj en j e ustupak da plebejci imaju svoje magistrate, da oni budunepovredivi, da imaju pravo da ih zaštite od konzula i da konzuli58Misli na istoričara Kalpurnija Pizona.59To je bila prva secesija plebejaca, 494. pre n. e. Secesija (secessio) je

bila oblik borbe plebejaca protiv patricija: nezadovoljni, plebejci su na-puštali rimsku državu s namerom da stvore svoju.129budu isključeni sa ovih položaja. Tako su imenovana dva tribuna,Gaj Licinije i Lucije Albin. Oni su izabrali trojicu kolega, međukojima je bio i vođa pobune Sicinije. O drugoj dvojici se malozna. Ima pisaca koji kažu da su na Svetom brdu izabrana samodva tribuna i da je donet Sveti zakon o nepovredivosti tribuna.60Za vreme secesije plebejaca, na konzulsku dužnost su stupiliSpurije Kasije i Postumije Kominije. Za dužnosti ovih konzulazaključen je mir sa Latinima, radi čegaje jedan od konzula ostaou Rimu, a drugi j e upućen u rat protiv Volska. On j e Volskerazbio kod Ancija61i potom ih j e sledio do Longula, gde ih se

domogao u bedemima grada. Odatle je krenuo dalje i zauzeoPolusku, takođe uvrđenje Volska, a zadm je krenuo u silovit na-pad na Korioli.62U vojsci se među mladim nobilima nalazio iGnej Marcije, mladić hitre pamed, u akciji brz i odlučan, kasnijenazvan Koriolan. Iznenada, dokje rimska vojska opsedala Koriolizauzeta samo onima koji su se nalazili u utvrđenju i ne plašeći senikakva napada spolja, legije Volska napadoše došavši iz Ancija,a istovremeno istrčaše neprijatelji i iz grada. Slučaj j e hteo da nastraži bude Marcije. Sa grupom izabranih vojnika, on je ne samoodbio napad onih koji su navalili iz grada negoje hrabro uskočiokroz otvorenu kapiju i napravio pokolj u tom delu grada, pa do-hvativši buktinju bacio je na kuće koje su se nalazile uz bedem.Povici iz grada koji su se mešali s kuknjavom žena i dece, kako

to biva u prvom trenutku požara, ohrabriše Rimljane i zbunišeVolske. Mislili su da je grad kojem su oni došli u pomoć zauzet.Tako su bili razbijeni Volsci iz Ancija i zauzeto utvrđenje Korioli.Marcije j e svojom slavom zasenio konzula. I tako da na ugovo-ru sa Latinima, urezanom na bronzani stub, nije bio spomenutsamo Spurije Kasije,63dok mu j e kolega bio odsutan, ne bi se niznalo da j e rat s Volscima vodio Postumije Kominije.60Ovim zakonom je trebalo da budu učinjeni nepovredivim, tj. sac-rosancti.61Grad Ancij na reci Liris u Laciju; stanovnici su bili Antijati koji se



često pominju u istoriji rimskih ratova sa Latinima.62Grad Korioli nalazio se na Albanskim planinama, između Aricije iArdeje; prema Pliniju, nestao je sine vestigiis (bez traga).63Takozvani Foedus Cassianum (Kasijev ugovor) bio je verovatno izlo-žen na bronzanoj tabli na Forumu; jednu verziju ugovora navodi i Dioni-sije iz Halikarnasa.130Iste godine j e umro Menenije Agripa, čovek koji je celogživota uživao ugled i kod patricija i kod plebejaca, a kod ovihposlednjih naročito posle secesije. Ovaj čovek koji j e bio po-srednik i arbitar u uspostavljanju sloge, i koga su patriciji kaoposlanika poslali plebejcima, nije ostavio ni toliko iza sebe dabi mogao biti sahranjen. Sahraniše ga plebejci dajući jedan sek-stans64po glavi.34. Sledeći konzuli su bili Tit Geganije i Publije Minucije.Te godine j e vladao mir na granicama, u zemlji su se smiriliunutrašnji neredi, ali je drugo, mnogo veće zlo pogodilo državu:najpre nije bilo dovoljno hrane j er su polja ostala neobrađenazbog povlačenja plebejaca, a zatim je usledila prava glad kao unekom opsednutom gradu. To bi dovelo do propasd, prvenstve-no robova i plebejaca, da se konzuli nisu pobrinuli da pošaljuljude po hranu na sve strane, i to ne samo u Etruriju, severnood Ostije i najug prema Volscima, uz more sve do Kuma, negoi na Siciliju. Neprijateljstvo suseda ih je primoralo da žito traže

tako daleko. Kada j e žito skupljeno u Kumama, dranin Aristo-dem je zadržavao brodove kao nadoknadu za imanje Tarkvinija,čiji j e naslednik bio. Kod Volska i u Pompdnu nisu mogli ništada kupe. Postojala j e opasnost da i one koji su kupovali žitonapadne stanovništvo. Od Etruraca stiže žito Tibrom65i onoodrža plebejce. Nevolje bi imali i sa ratom pri takvom načinusnabdevanja da Volske, koji su već zgrabili oružje, nije zahvadlaepidemija. Ova nesreća j e toliko zaplašila neprijatelja da ga j edržala u strahu i onda kada j e prošla. Rimljani su obnovili kolo-niju u Velitrama i u Norbu,66a u planinama j e osnovana novakolonija, kao tvrđava u zemlji Pomptina.Pod konzulima sledeće godine, Markom Municijem iAulom Sempronijem, sdgla j e velika količina žita sa Sicilije, a u

Senatu je raspravljano o tome po kojoj će ceni biti davano ple-bejcima. Mnogi su smatrali daje došlo vreme da se plebejci pri-tisnu i da im se oduzmu prava koja su nasilno i secesijom uzeta64Pored asa, u Rimu su kovani semis (1/2 asa), triens (1/3 asa), qua-drans (1/4 asa), sextans (1/6 asa) i uncid (1/12 asa).65Tibar je u to vreme bio plovan uzvodno sve do Rima.66 Norba je bila rimska kolonija na zapadnom obronku Lepin-skih planina.131od Senata. Među ovima se naročito isticao Marcije Koriolan,protivnik tribunske vlasti, koji j e rekao: ¹Ako hoće žito po sta-roj ceni, neka vrate stara prava patricijima. Zašto da j a gledamplebejske magistrate i jednog svemoćnog Sicinija, a sam kao da

sam poslan 'pod jaram',67kao da sam otkupljen od neprijatelja?Zašto da trpim to poniženje duže nego što je neophodno? Dapodnosim Sicinija, ja koji nisam podnosio Tarkvinija kao kralja.Neka se sada plebejci odvoje i pozovu narod da ih sledi! Otvo-ren je put na Sveto brdo i ostale bregove! Neka sada prigrabežito sa naših polja, kao što su ga grabili pre dve godine! Nekasada žanju ono što su u svom besu posejali! Usuđujem se kazatida će, savladani ovim zlom, radije sami obrađivati polja negošto će naoružani sprečavati da se ona obrađuju.ª Nije lako rećida li je to trebalo učiniti, ali smatram daje Senat mogao usloviti



sniženje cena žitu time da se oslobodi tribunske vlasti i svegaonoga s čim se preko volje složio.35.1Senatu se predlog učini suviše oštar, a plebejci se takoražestiše da j e malo nedostajalo da zgrabe oružje. Govorili suda ih glađu sada pritišću kao neprijatelja, varaju ih za žito i na-mirnice. Žito doneto sa strane, koje j e kao jedinu hranu donelaneočekivana sreća, oduzimaju im od usta ako se Gneju Marcijune predaju svezani narodni tribuni, ako on ne uspostavi svojudominaciju nad rimskim plebsom. On se pojavljuje kao novikrvnik koji naređuje ili da se pokore ili da služe. Bio bi izvršennapad na njega po izlasku iz Senata da ga tribuni nisu optužilii tako se bes stišao; svakje sebe video kao njegovog sudiju i kaogospodara njegovog života i smrti. Najpre je Marcije s preziromslušao pretnje tribuna - tribunima je dato pravo da pomognuplebejcima, a ne pravo da kazne; oni su tribuni plebejcima,ne patricijima. No ogorčenje plebejaca je bilo tako veliko daje patricijima valjalo da žrtvuju čoveka da bi ga stišali. I pak suodolevali mržnji protivnika, koristeći i lični uticaj i snagu celogstaleža. Da bi celu stvar osujetili time što su pojedince plašilipreko poslatih klijenata, najpre su pokušali da se ne sastaju i neorganizuju zavere. Zatim je stupio Senat kao celina Ðšto znači67 Pobeđeni neprijatelji morali su da prođu ispod jarma (sub iugum)napravljenog od tri koplja, od kojih su dva pobodena u zemlju, a trećestavljeno preko njih.

132svi optuženi - i molio plebejce da ¹jednog građanina, jednogsenatora, ako već neće da ga oslobode, neka daruju kao krivcaª.Kako se on sam na dan suđenja nije pojavio, neprijateljstvo jeostalo. Osuđen je u odsustvu i kao prognanikje otišao Volscima,preteći otadžbini, već neprijatelj u duši.Kada je došao Volscima, oni su ga rado primili i iz dana udan su ga prihvatali sve radije ukoliko j e više plamteo mržnjomna svoje i ukoliko su češće slušali njegove žalbe i pretnje. Uži-vao j e gostoprimstvo Acija Tulija, koji tada beše neuporedivonajugledniji među Volscima i nepomirljiv neprijatelj Rimljana.I tako, dokjejedan podgrevao staru mržnju, a drugi novo ogor-čenje, dogovarali su se o ratu protiv Rima. Znali su da ne mogu

lako pokrenuti narod Volska da se ponovo prihvati oružja posletolikih nesrećnih pokušaja. U mnogim ratovima i epidemijamaizgubio j e omladinu, duh mu je slomljen. Potrebno j e veštoraditi da bi se mržnja, koja je s vremenom oslabila, ponovo ras-plamsala nekom nevoljom.36. Dogodilo se da su u Rimu upravo tada vršene pripre-me za obnavljanje Velikih igara. Tome j e bio ovaj razlog: zavreme Igara j e rano ujutru, pre nego što je predstava započela,jedan gospodar uveo u cirkus roba sa rakljom na vratu, šibajućiga. Potom započeše igre, kao da se ovaj događaj ne tiče svetogobreda. Međutim, uskoro posle toga, Tit Latinije, čovek ple-bejskog porekla, usni san: pojavi mu se J upiter i reče da muse kolovođa68za vreme I gara ne dopada. Ako se Igre, koje su

njemu posvećene, ne ponove na veličanstveniji način, grad ćedoći u opasnost. Stoga neka to javi konzulima. Premda u dušine beše sasvim slobodan od religijskog straha, ipak odneše pre-vagu respekt prema magistratima i strah da pred ljudima neispadne smešan. Ali to oklevanje je skupo platio: za malo danaposle toga izgubio j e sina. Da ne bi bilo sumnje u uzrok ove ne-sreće, ožalošćenom čoveku se u snu pojavi ista lebdeća prilika iupita ga da li smatra da j e dovoljno kažnjen za to što je prezreobožanstvo. Očekuje ga još veća nevolja ako odmah ne ode ine javi konzulima: stvar j e veoma hitna. Kako je opet oklevao i



odlagao pogodi ga teška bolest i iznenadna oduzetost. Tada gasrdžba bogova najzad opomenu. Umoran od nevolja, prošlih68Precursor, po svoj prilici igrač koji je otvarao procesiju u Cirkusu.133i sadašnjih, on sazva skup rođaka i izloži im šta j e čuo i video:pojavu J upitera u snu, pretnje rasrđenog boga i nesreće kojesu se obisdnile. Uz saglasnost svih prisutnih odnet je u nosiljcipre konzule na Forum. Odatle j e odnet u Kuriju po naređenjukonzula i kada j e sve to ispričao senatorima, uz opšte čuđenjestiže novo čudo: bio je oduzet u svim udovima kad j e donet uKuriju, a kadaje izvršio obavezu, vratio se svojim nogama kući,tako se priča.37. Senat odluči da se održe velelepne Igre. Na njima jeučestvovalo i veliko mnoštvo Volska na inicijativu Acija Tuli-ja. Kako se kod kuće beše dogovorio sa Marcijem, Tulije dođekonzulima pre no što su Igre započele i reče da će im saopštidtajnu koja se tiče državnih interesa. Kad su svedoci uklonje-ni, on započe: ¹Nerado ću govoriti o onome što može biti zloza moje sugrađane. Ne dođoh ipak da ib optužim za neko zlokoje su učinili, nego da ih sprečim da ga ne učine. Cud našihje prevrtljivija no što bih ja želeo. Ovo smo videli u mnogim po-razima, kada nismo bili pošteđeni našom zaslugom nego vašimstrpljenjem. Sada se veliko mnoštvo Volska nalazi ovde. Igre su inarod je zabavljen predstavom. Sećam se šta su u sličnoj situaciji

učinili sabinjanski mladići u ovom gradu. U duši strepim da se isada ne dogodi nešto nerazumno i neočekivano. Smatrao sam,konzuli, da j e u vašem i našem interesu da vam ovo unapredkažem. Što se mene tiče, nameravam da se vratim kući da nebih, ovde prisutan, bio rečju ili delom umešan u nešto što dajeloš primer.ª To rekavši, ode. Kada su konzuli saopštili senatori-ma ovu neizvesnu sumnju kojaje poticala iz pouzdanog izvora,više ih je, kako se to događa, podstakla ličnost koja ih je obave-stila nego sama stvar da preduzmu mere opreznosti, koje su semogle pokazati i kao suvišne. Senatje doneo odluku ,,da Volscinapuste gradª i preko glasnika naredio da odu svi pre nego štopadne noć. Najpre ih obuze strah, pa otrčaše svojim domaćini-ma da pokupe svoje stvari. Potom su počeli da negoduju kad

su krenuli: ¹Terajući nas sa Igara, smatraju nas saučesnicima unekom zločinu; u ove svete dane ko da su nas isterali iz društvaljudi i bogova.ª38. Kako su išli ujednoj gotovo neprekidnoj koloni, Tulije,idući napred, stiže prvi do Ferentinskog izvora. Tu j e prvake,kako je ko stizao, primao uz jadikovke i negodujući. Pomno su134slušali reči koje su povećavale njihovo ogorčenje i to ih je privu-klo, a preko njih i mnoštvo koje se nalazilo u polju ispod puta.Ovde j e, kao na skupštini, održao govor. ,,Da sve druge starenepravde rimskog naroda i poraze plemena Volska zaboravi-mo, ali kako da podnesemo ovu današnju uvredu što su našimponiženjem otvorili Igre? Zar ne vidite da je danas slavljen tri-

jumf nad vama? Niste li vi odlazeći bili predstava za građane istrance i za tolike susedne narode? Nisu li vaše žene i vaša decaodvođeni pred očima svih ovih ljudi? Oni koji su čuli porukuglasnika, koji su nas videli da odlazimo, oni koji su našoj neslav-noj koloni dolazili u susret - šta mislite da su pomislili drugo,sem daj e učinjeno neko svetogrđe, j er ako smo prisustvovaliI grama morali smo ih osramotiti i počiniti greh kad su nas uda-ljili sa sedišta pobožnih ljudi i sa ovog skupa? Šta još? Zar neshvatate da smo ostali živi zato što smo se potrudili da odemo,ukoliko se ovo može nazvati odlaskom a ne bekstvom? Zar ne



smatrate za neprijatelja ovaj grad u kojem biste svi izgubili ži-vot da ste se zadržali samo jedan dan? Vamaje rat objavljen: nazlo onih koji su ga objavili ako ste ljudi.ª Već i sami ogorčeni,a uz to još i podstrekivani, vratiše se svojim kućama. Tu je svakpodjarivao svoje sugrađane, što je dovelo dotle da se ceo narodVolska odmetne.39. Za vojskovođe u ovom ratu su uz opštu saglasnost iza-brani Acije Tulije i Gnej Marcije, rimski emigrant u koga supolagali još veće nade. U tim nadama se nisu prevarili, j er sejasno pokazalo da glavnu snagu Rirna ne čini vojska nego voj-skovođe. Najpre je krenuo na Circeje69i pošto je odavde isteraorimske koloniste, grad j e kao slobodan predao Volscima. PotomRimljanima oduze Satrik, Longulu, Polusku i Korioli koje su oninedavno stekli; ponovo zauze Lavinij, zatim pređe na Latinskiput prečicama i redom zauze Korion, Veteliju, Trebij, Labike iPedum. Najzad od Peduma krenu vojsku na Rim i kod Kluilskihšanaca,70na 500 koraka od grada, postavi svoj tabor. Odatle69Circeji su bili grad na Mons Circeus, brdu južno od Rima. Rimljanisu ovde osnovali koloniju tek 393. godine pre n. e.70Navedena mesta se ne nalaze sva na istom putu; stoga se pretpo-stavlja da je Koriolan idući od Lavinija, preko raskrsnice severozapadnood Albanskih planina stigao na Latinski put.135je pustošio rimska polja, šaljući čuvare s pljačkašima da čuvaju

nedirnuta patricijska polja. To j e činio ili stoga što je na plebej-ce bio više ogorčen, ili da bi izazvao razdor između patricija iplebejaca. Razdor bi stvarno i nastao - toliko su tribuni podstre-kivali plebejce, divlje same po sebi, optužujući državne prvake- da ljude nije vezivao strah od spoljnog neprijatelja, najboljaspona za slogu duhova, premda su bili međusobno neprijateljii sumnjičilijedni druge. J edino se nisu slagali u tome što su Se-nat i konzuli polagali svu nadu u oružje, dokje narod najmanježeleo rat. Sada su već bili konzuli Spurije Naucije i Sekst Furije.Kad su vršili smotru legija i raspoređivali straže po bedemima iostalim mestima gde je bilo pogodno imati predstraže i osma-tračnice, ogromno mnoštvo koje j e tražilo mir prepade ih naj-pre povicima, a zatim ih prisili da sazovu Senat, zahtevajući da

se Gneju Marciju upute poslanici. Patriciji prihvatiše predlog iupudše poslanike Marciju. Oni doneše strašan odgovor: o miruse može razgovarati jedino ako se Volscima vrati zauzeta terito-rija. Ukoliko mir žele zato da bi mogli uživati u ratnom plenu,onda neka znaju da on pamti i nepravdu svojih sugrađana idobročinstva koja uživa kao gost; pokazaće da ga j e izgnanstvoogorčilo, ali mu nije slomilo duh. Upućeni ponovo, poslanicinisu bili ni primljeni u njegov tabor. Priča se da su i sveštenici,glave pokrivene povezima, išli u tabor neprijatelju, ali nisu mo-gli, kao ni poslanici, da mu promene odluku.40. Rimske matrone su se okupljale oko Koriolanove majkeVeturije i njegove žene Volumnije. Da li je to bilo zbog zvanič-nog savetovanja ili ženskog straha, nisam mogao da otkrijem.

Sigurnoje, međutim, daje odlučeno da Veturija, žena već u go-dinama, i Volumnija, vodeći sa sobom dva Marcijeva sina, odu uneprijateljski tabor i da ženskim suzama i molbama brane gradpošto ga muškarci ne mogu odbraniti oružjem. Kad su stigle uneprijateljski tabor i kad j e Koriolanu javljeno daj e mnoštvožena tu, on, koga nisu pokolebali ni veliki javni ugled poslanikakoji su mu bili upućeni, ni religijski prizori što su ga sveštenicipružali očima i duši, u početku j e bio još neosetljiviji premasuzama žena. Međutim, neko od njegovih prijatelja prepoznaVeturiju koja se, stojeći između snahe i unuka, svojim dostojan-



stvenim držanjem isticala među ostalima, pa uzviknu: ¹Ako meoči ne varaju, ovde su tvoja majka i žena sa decom.ª Uzbuđen136do bezumlja, Koriolan skoči sa sedišta i polete majci u zagrljaj,ali ona, promenivši ton od molbe u Ijutnju, reče: ¹Pre nego štome zagrliš hoću da znam da li sam došla neprijatelju ili sinu, dali sam u tvom taboru kao majka ili kao zarobljenica. Eto, doklesu me doveli dug život i nesrećna starost da te vidirn najpre kaoprognanika, a zatim i kao neprijatelja. Kako možeš pustošiti ze-mlju koja te je othranila? Zar ti srdžba nije iščilela - ma kolikoda si došao uvređen i s pretnjama na umu - kad si prešao grani-cu? Zar nisi sam sebi rekao kada si ugledao Rim: 'Tu, među timbedemima su moj dom, moji penati, majka, žena i deca'? Da teja nisam rodila, Rim ne bi bio opsednut; da nisam rodila sinaumrla bih kao slobodna žena u slobodnoj zemlji. Ali meni se nemože dogodid više ništa što bi za tebe bilo sramotnije i za menežalosnije; ako budem još jadnija, to neće dugo trajati. Misli naone koje će pogoditi ili prerana smrt ili dugo robovanje akodalje napreduješ." Zagrljaj žene i dece, plač žena sa svih stranakoje su oplakivale i državu i same sebe, najzad slomiše ovogčoveka. Zagrli svoje i otprati ih, a zatim tabor pomeri dalje odgrada. Potom j e odveo legije sa rimske teritorije; jedni kažu daje uništen mržnjom koju j e ovim stekao, a drugi navode druk-čiju smrt. Kod Fabija,71koji je mnogo stariji pisac, nađoh daje

doživeo duboku starost. On obaveštava da j e Koriolan u starostičesto ponavljao: ¹Mnogo j e teže starcu biti izgnanik.ª Ljudi uRimu nisu uskratili ženama slavu jer nije bilo zavisti zbog tuđeslave. Kao sećanje na ovo podignut je hram Zenskoj Sreći.72Kasnije su se Volsci vratili na rimsku teritoriju ujedinjenisa Ekvima, ali ovi nisu dalje trpeli Acija Tulija kao vođu. Iz tognadmetanja - da li će Ekvi ili Volsci dati vođu ujedinjenoj voj-sci - najpre je nastao razdor, a zatim i žestok sukob. Tako su,na sreću rimskog naroda, oba neprijatelja bila satrvena u borbiisto toliko pogubnoj koliko i dugotrajnoj.KonzulatTita Sicinija i Gaja Akvilija: Siciniju je data koman-da protiv Volska, a Akviliju protiv Hernika j er su se ovi podigli71Misli na istoričara Fabija Piktora; priča je več u to vreme bila kon-

taminirana pričom o Temistoklu i njegovom odlasku Persijancima.72Hram Fortunae Muliebris bio je udaljen 4 rnilje od Rima, na Latin-skom putu ( Via Latina); verovatno je u kasnije doba povezan sa pričomo Koriolanu.137na oružje; iste godine su Hernici pobeđeni. U ratu s Volscimasu se razišli pošto j e i jedne i druge pratila ista ratna sreća.41. Sledeće godine su bili konzuli Spurije Kasije i ProkulVerginije. Sa Hernicima je sklopljen mir po kome su izgubilidve trećine teritorije. Konzul Kasije j e smatrao da jednu polo-vinu treba dati Latinima, a drugu podeliti plebejcima u Rimu;tom poklonu je dodao i neka polja koja su pripadala državi, abespravno su j e držala privatna lica. Ovo j e izazvalo strah kod

mnogih patricija, koji su sami bili posednici, da je ugrožen nji-hov interes. No i opšti interes je podsdcao patricije j er j e konzulsvojom darežljivošću stvarao moć kojaje opasna za slobodu.Tada je prvi put predložen agrarni zakon, koji potom, kako sezna, nije nikad donet u Rimu bez socijalnih nereda. Drugi kon-zul se protivio ovoj darežljivosti uz odobravanje patricija, ali idela plebejaca j er su prezirali poklon koji j e postao opšti i pre-net od građana i na saveznike.73Cesto su potom slušali konzulaVerginija koji j e na skupštinama govorio, kao da proriče, dajepoguban dar koji nudi njegov kolega, da će ta zemlja doneti



ropstvo onima koji j e prime i da će otvoriti put monarhiji. ,,Za-što da se ona podeli i Latinima i saveznicima? Zašto je treći deovraćen Hernicima, koji su donedavno bili neprijatelji, sem zatoda bi ovo pleme umesto Koriolana imalo sada za vođu Kasija?"Tako je postao popularan kao protivnik agrarnog zakona. Do-šlo j e dotle da su se oba konzula nadmetala u tome ko će višeugodid plebejcima. Verginije je izjavio da će dozvoliti da prođezakon o dodeljivanju zemlje pod uslovom da se ona podeli samograđanima, a Kasije je, pošto j e agrarnim zakonom kojim je pri-dobio saveznike izazvao prezir građana, nastojao da ih pridobijedrugim poklonom: naredio j e da se novac primljen za žito saSicilije razdeli narodu. Međutim, plebejci su to prezreli j er sečinilo da je u pitanju samo kupovanje kraljevske vlasti. Sumnjada on želi da uspostavi kraljevsku vlast bilaje tolika da su odbilisve njegove ponude kao da imaju svega u izobilju. Kasnije je,kao što je poznato, bio osuđen i pogubljen čim je otišao sa polo-žaja. Neki smatraju da je kaznu izvršio njegov otac: kod kuće je73 Reč je o anahronizmu kada su u pitanju i agrarni zakon i savezni-ci; ovi poslednji su bili predmet zakonskog projekta tek u vreme tribuna-ta Livija Druza, 91. pre n. e.138doneo presudu, sinaje išibao i ubio, a njegovu imovinu posvetioCereri. Tu je stajala statua sa natpisom: ¹Poklon porodice Kasi-j aª.7475A kod nekih pisaca sam našao - i to mi se čini verovatnije

- da su ga kvestori Cezon Gaj Fabije i Lucije Valerije izveli nasud zbog veleizdaje, i da ga je narod osudio, a kuća mu je javnoporušena. To j e sada prostor ispred hrama Boginje zemlje.76Uostalom, bilo daje presuda bila privatna ili javna, kazna j e iz-vršena pod konzulima Servijem Kornelijem i Kvintom Fabijem.42. No mržnja naroda na Kasija nije dugo trajala. I kad jenestao tvorac zakona ostala je njegova privlačnost koja je uzne-miravala duhove. Zelju da se zakon ostvari pojačavala je opakostpatricija, koji su posle pobede nad Volscima i Ekvima u ovojgodini lišili vojnike ratnog plena. Sve što j e oduzeto od nepri-jatelja, konzul Fabije j e prodao i uložio u državnu kasu. Zbogovog konzula ime Fabija j e bilo omrznuto kod plebejaca, alisu patriciji i pored toga uspeli da Cezon Fabije bude konzul sa

Lucijem Emilijem. Ogorčeni time, plebejci su izazvali unutra-šnje nerede koji su opet doveli do jednog spoljnog rata, a onj e potom prekinuo domaću neslogu. Patriciji i plebejci su jed-nodušno pod komandom konzula Emilija pobedili u srećnomboju Volske i Ekve. I pak j e više kukavičluk neprijatelja negosama borba doveo protivnika do propasti, j er su konjanci pro-gonili već rasturene neprijatelje. Iste godine na dan 14. kvinktila[jula] posvećen je Kastorov hram,76na šta se zavetovao diktatorPostumije u latinskom ratu. Posvetuje izvršio njegov sin, izabranza ovu priliku za duovira. Plebejce je i te godine uznemiravalamisao na agrarni zakon. Tribuni su sticali moć jednim popular-nim zakonom. Uvereni da j e i nenagrađena obest gomile većdovoljno velika, patriciji su se plašili ove darežljivosti koja je bila

opasan mamac za plebejsku raspuštenost. Među patricijima sunajoštriji otpor pružali konzuli. Patriciji odneše pobedu i zakonzule izabraše Marka Fabija, brata Cezonovog (za ovu kojaj e u toku i za sledeću godinu) i Lucija Valerija, koga su plebejci74Cereraje bila boginja zemljoradnje, a odgovarala je grčkoj De-metri; hram joj se nalazio na Aventinu, u blizini zapadnog kraja Cirkusa.75Tellus, boginja zemlje; srodnaje Cereri.76Hram se nazivao Kastorov, iako je bio posvećen obojici Dioskura,Kastoru i Poluksu.139



mrzeli j er j e podneo tužbu protiv Spurija Kasija. Te godine jedošlo i do sukoba s narodnim tribunima. Neosnovan zakon injegovi tašti tvorci razmetali su se predlažući privilegiju kojunisu mogli da sprovedu. Ime Fabija steče ogromnu slavu posletri uzastopna konzulata, u toku kojih se vešto borio protiv tribu-na. I tako se dobro zasnovana čast dugo održala u ovom gensu.Zatim j e rat izbio sa gradom Veji i obnovljen sa Volscima. Nokako su neprijatelja neuporedivo prevazilazili u snagama, to suih trošili u međusobnim borbama. Opšte zlo raspoloženje po-većavala su rđava znamenja koja su se preteći svakodnevno po-kazivala na nebu, u Rimu ili u okolini. Privatno i javno, prorocisu po drobu žrtvenih životinja ili letu ptica tumačili da srdžbabogova dolazi otuda što se sveti obredi obavljaju bez verskogrituala. Ovaj strah se raširio, a kao žrtva je pala vestalka Opijakojaje kažnjena zbog bezbožništva.43. Potom su konzuli bili Kvint Fabije i Gaj J ulije. I u toj go-dini nije malaksala građanska nesloga, a zaoštrili su se i spolj-ni ratovi. Ekvi se latiše oružja, a vojska Veja uđe pljačkajući narimsku teritoriju. Kako je briga zbog ovih ratova bila sve veća, zakonzule su izabrani Cezon Fabije i Spurije Furije. Latinski gradOrtonu opseli su Ekvi, a vojska Veja, već puna plena, pretila jeda će opsesti i Rim. Strah koji j e trebalo da ukroti plebejce, ustvari im j e ojačao duh. Vratio se stari običaj plebejaca da odbi-jaju vojnu službu, ali sada ne na sopstvenu inicijativu. Smatrajući

da treba iskoristiti ovu krajnje opasnu situaciju i da j e došao časda se patricijima nametne agrarni zakon, narodni tribun SpurijeLicinije započeo j e ometati vojne pripreme. Međutim, ogorče-nje protiv tribuna bilo je ovog puta usmereno samo na ovog ini-cijatora, protiv koga su se njegove kolege tribuni podigli oštrijeod samih konzula, pa su konzuli uz njihovu pomoć izvršili regru-tovanje. Vojska j e regrutovana istovremeno za dva rata: Fabijuje data komanda protiv Veja, a Furiju protiv Ekva. U ratu protivEkva nije postignuto ništa što bi bilo vredno pamćenja. Fabijeje imao više nevolja sa građanima nego s neprijateljem. Samo jejedan čovck, i to lično konzul, vodio računa o državnom intere-su, dok je vojska iz mržnje prema konzulu vršila sabotažu kolikoje do nje stajalo. Kada je konzul, pošto je pored ostalih veština

komandovanja kojima se priprema i vodi rat, postavio bojni redtako daje konjica razbila neprijatelja, pešadija je odbila da goni140razbijenog protivnika. Da ubrza korak ili da se bar drži u bojnomporetku, nju nije mogla naterati ako ne komanda omrznutogvođe, a ono makar njena greška i sadašnja sramota, te najzad iopasnost ukoliko neprijatelj povrad hrabrost. Bez date zapove-sd, vojska se okrete i oborene glave kao da j e pobeđena vrad seu tabor, proklinjući čas zapovednika čas podvig koji je ostvarilakonjica. Za tako pogubno držanje nije ni sam komandant tražiolek: i izvrsnim ljudima pre će nedostajati veština kojom se upra-vlja građanima nego ona kojom se pobeđuje neprijatelj. I takose konzul vrati u Rim a da ništa nije dodao slavi, niti je postigao

drugo sem što je ogorčio vojnike i povećao mržnju prema sebi.No i pored toga patricijimaje pošlo za rukom da konzulat ostaneu gensu Fabija. Marko Fabijeje izabran za konzula, a za njegovogkolegu je postavljen Gnej Manlije.44. I ova godina je imalajednog narodnog tribuna koji jepredlagao agrarni zakon. To je bio Tiberije Pondficije; idućiistim putem kao i Spurije Licinije, on je izvesno vreme otežavaoregrutovanje. Ponovno uplašenim patricijima, Apije Klaudijereče: ¹Tribunska vlast j e pobeđena u prošloj godini, a sada iubuduće biće poražena j er j e otkriveno da se ona može unišdti



sopstvenim snagama. Naime, uvek će se naći neko ko će želetida sebi obezbedi i pobedu nad kolegom i zahvalnost boljeg deladruštva za opšte dobro. Ako bude potrebno, biće više tribuna,spremnih da pomognu konzule, a dovoljan j e i samo jedan odnjih.'7Neka se potrude konzuli i prvaci patricija da ako nemogu sve, onda barem neke od tribuna privuku na svoju stranui na stranu države.ª Podstaknuti Apijevim savetima, patriciji suuljudno i predusretljivo pozdravljali narodne tribune, a bivšikonzuli, ukoliko su se i svađali s pojedinim tribunima, sada sunešto dobrom voljom, a nešto autoritetom postigli da se sna-ge tribuna stave u službu države. Tako su konzuli uz podrškučetvorice tribuna protiv jednog, koji j e sprečavao stvar opšteginteresa, izvršili regrutovanje.Potom krenuše u rat protiv Veja. Pomoćje stigla Vejimaiz cele Etrurije, ne toliko zbog naklonosti prema njima koliko 7777 Odluke kolegijuma tribima, uključuju i onu o stavljanju zabranena odluke magistrata, mogle su biti donete jedino onda kad su svi tribu-ni saglasni.141zbog nade da unutrašnji sukobi mogu srušiti rimsku državu. Naskupovima svih etrurskih naroda, prvaci su govorili: ¹Rimskamoć će biti večita ako je ne slome unutrašnji neredi. To je jedi-ni otrov, to j e propast za moćne države, to je nešto što i moćneimperije dovodi do prolaznosti. Ovo zlo, dugo odlagano delom

mudrošću patricija, a delom strpljenjem plebejaca, sada je do-stiglo vrhunac. Od jedne države stvorene su dve, s tim da svakideo ima svoje magistrate i svoje zakone. Najpre se bune protivregrutovanja, ali se potom u ratu pojavljuju zajedno pod svojimvođom. Bez obzira na to kakvo j e stanje u gradu, oni se moguodržati ako vojska ostane disciplinovana. Ali naviku da se nepokoravaju magistratima, sada vojnici prenose i u vojni logor.U nedavnom ratu, trupe su se složile da se pobeda dobrovoljnopreda pobeđenim Ekvima, bojni znaci su ostavljeni, zapovedniku borbi je napušten i bez naredbe su se vrađli u vojni tabor. Izve-snoje daje Rim uz malo upornosti mogao biti pobeđen sopstve-nom vojskom. Ništa drugo ne treba činiti, nego jedino objavitirat. Ostalo će voditi sama sudbina i bogovi.ª Sa tom nadom su

se Etrurci naoružavali, uz mnoge naizmenične pobede i poraze.45. A rimski konzuli se nisu ničega toliko plašili koliko svojevojske i svog oružja. Sećanje na najgori primer skorašnjeg rataunosilo j e strah da ne rizikuje tamo gde je postojala opasnostod dve istovremene bitke. I tako su se držali vojnog tabora, klo-neći se opasnosti sa dve stane. Nadali su se da će vreme moždaublažiti srdžbu i dovesti ljude zdravom razumu. Utoliko više sunastojali Veji i Etrurci da se stvar ubrza. Pokušavali su da izazovuborbu time što su najpre dojahali do tabora, ali pošto se ništanije pokretalo počeli su grditi čas konzule čas vojsku: ¹Pretva-raju se da su u međusobnoj zavadi da bi tako našli opravdanjeza svoj kukavičluk, a konzuli više sumnjaju u vrednost nego uvernost svojih vojnika. To je neka nova vrsta pobune, ćutanje i

mirovanje vojske pod oružjem.ª Ovome dodaše i poruge zbogskorojevićkog porekla i roda, nešto izmišljeno, a nešto i istinito.To je odjekivalo do kapija i nasipa, pa dok su konzuli to mirnopodnosili, kod mladića su se smenjivali ogorčenje i stid, i to ih jeodvraćalo od unutrašnjih ratova. Nisu želeli da neprijatelj osta-ne nekažnjen, ali nisu želeli ni uspeh patricija i konzula. Mešalase mržnja prema unutrašnjem i prema spoljnom neprijatelju.Najzad je preovladala ona prema spoljnom, koji ih je tako drsko142i oholo ismevao. Često su dolazili u pretorij:7stražili su borbu i



zahtevali da im se daju bojni znaci. Konzuli su, kao da o tomeodlučuju, glavu uz glavu dugo razgovarali. Želeli su da započnubitku, alije želja morala biti uzdržana i sakrivena da bi navodnimoklevanjem i protivljenjem, kad su vojnici jednom pokrenuti,povećali napetost. Odgovorenoje daje stvar nezrela, dajoš nijevreme za borbu, pa zato neka se još drže vojnog logora. Izdali sui naredbu da se uzdrže od borbe. Ako neko bez naređenja stupiu okršaj smatraće se za neprijatelja. I tako ih otpustiše. A u ovimaje utoliko veći borbeni žar ukoliko su više verovali da konzuli nežele borbu. Neprijatelj j e napadao mnogo žešće kad je saznaoda su konzuli odlučili da se uzdrže od borbe. Verovao je da ćenekažnjeno vršiti upade; vojniku se ne poverava oružje, najzadće buknuti ustanak i to će biti kraj rimske vlasti. Pouzdajući se utom, pritrčavali su kapijama rimskog tabora, dobacivali pogrdei jedva se uzdržavali da ne započnu opsadu. I zaista se Rimljaninisu mogli dalje uzdržavati. Sa svih strana, iz celog vojnog logoratrčali su konzulima. Nisu kao ranije posredno preko centurio-na iznosili svoje zahteve, nego su svi vičući iskazivali svoje želje.Stvar je bila zrela, a ipak se oklevalo. Na to j e Fabije, dokje nje-gov kolega već uzmicao pred masom, plašeći se pobune, daotrubom znak za tišinu i rekao: ¹Ja znam, Gneju Manlije, da oviljudi mogu da pobede, ali ne znam da li to oni sami žele učiniti.I tako sam čvrsto odlučio da ne dam znak za početak borbe dokse ne zakunu da će iz nje izaći kao pobednici. Vojskaje jednom

pogazila zakletvu datu konzulu u jednoj borbi; bogovima to nećenikad učiniti.ª Beše u vojsci jedan centurion, Marko Flavolej, je-dan od najžešćih pobornika boja. ¹Kao pobednik ću se, MarkoFabije, vratiti iz borbeª, reče. A ako izda zakletvu priziva J upi-tera, Marsa Gradiva7879i ostale bogove za osvetnike. Za njim sezakleše svi vojnici, jedan po jedan. Potom konzul dade znak: onizgrabiše oružje i jurnuše u borbu, ispunjeni srdžbom i nadom.¹Sad neka nam Etrurci dobacuju uvrede", uzvikivali su, ¹sadakad smo naoružani neka se pokaže neprijatelj, tako spreman narečima!" Tog danaje bila izuzetna hrabrost i plebejaca i patricija.78PraeUmum je bio sedište komandanta u vojnom logoru, na raskr-šću njegovih saobraćajnica.79Gradivusje epitet za Marsa nepoznatog značenja.

143Najviše j e zasijalo ime Fabija; ono je bilo omrznuto kod plebeja-ca u mnogim građanskim sukobima. Sada su Fabiji odlučili da uovoj borbi ponovo pridobiju plebejce.46. Nastupiše u bojnom poretku, ali ni legije Veja i ostalihEtruraca nisu odstupale. Gotovo su bili sigurni u svom ubeđenjuda se Rimljani neće boriti s njima više nego što su se borili saEkvima. Moglo se očekivati da će izdaja biti još veća u tako hao-tičnoj situaciji i uznemirenosti duhova. No stvar se odigra sasvimdrugačije. Nikad ni u bilo kom drugom ratu nisu Rimljani ušlitako spremni za borbu - toliko su bili ogorčeni, s jedne stranenapadima neprijatelja, a sa druge oklevanjem konzula. J edva dasu Etrurci imali vremena da razviju bojni red, j er dokje trajala

prva uzbuna, oni su više nasumce bacali koplja, a Rimljani su većpotezali mačeve, s kojima je borba najsurovija. Među prvimajepadao u oči rod fabijevaca i kao prizor i kao primer svojim su-građanima. J ednom od njih, Kvint Fabiju kojije tri godine pretoga bio konzul i koji j e prvi išao protiv zbijenih etrurskih redo-va, dok se neoprezno probijao kroz mnoštvo neprijatelja probimačem grudi jedan Etrurac, strašan po snazi i vešt po oružju.Kad je oružje izvučeno, Fabije preminu. Obe strane osetiše padovog čoveka. Rimljani već ustuknuše, kad konzul Marko Fabijepreskoči preko tela koje je ležalo i navukavši štit uzviknu: ¹Zar ste



se na to zakleli, vojnici, da ćete se bežeći vratiti u logor? Zar se itako beznačajnog neprijatelja više bojite nego J upitera i Marsakojima ste se zakleli? Aja kojima se nisam zakleo, ili ću se vratitikao pobednik ili ću pasti pored tebe, Kvinte Fabije, boreći se.ªNa to će Cezon Fabije, konzul iz prethodne godine: ¹Zar veruješ,brate, da ćeš ove podstaći rečima da se bore? To će postići bogo-vi kojima su se oni zakleli. A mi ćemo, kako dolikuje ljudima ple-menitog roda i dostojni imena Fabija, pre borbom nego rečimaohrabrenja podstaći vojnike.ª Tako napred izleteše dvojica Fabijas podignutim kopljima i za sobom povukoše celokupnu vojsku.47. Time j e uspostavljen poredak na jednom delu bojnogreda; na drugom krilu je ništa manje energično vodio borbukonzul Gnej Manlije, i tu se sreća preokrenula na isti način. J erkao što je Kvint Fabije najednom krilu, tako je konzul Manlijena drugom lično progonio neprijatelja, koji je gotovo bio raz-bijen, na čelu vojnika koji su ga neumorno sledili; tada bi teškoranjen i nestade iz bojnog reda. Verujući da je ubijen, vojnici su144se pokolebali i napustili bi borbu da nije drugi konzul s manjimodredom konjice stigao u galopu na ovo krilo, vičući da mu jekolega živ i da je on pobedio na drugom krilu; i tako zaustaviosipanje. Radi uspostavljanja bojnog poretka, pojavi se i samManlije. Prepoznavši lica dvojice konzula, i vojnicima se povra-ti hrabrost. Istovremeno ni bojni red neprijatelja nije više bio

tako zbijen. Pouzdavši se u svoj ogroman broj, Etrurci su odvojilirezerve i poslali ih da osvoje rimski tabor. Ovaj je zauzet naju-riš bez velike borbe i dok j e neprijatelj zabavljen više pljačkomnego borbom gubio vreme, rimski trijariji80koji nisu uspeli daizdrže prvi napad poslaše glasnike konzulima da jave kako sto-ji stvar, a sami se okupiše i vratiše u pretorij i nastaviše borbu.Manlije se vrati u logor, postavi vojnike na sve kapije i zatvoriput neprijatelju. Beznadežan položaj u koji su time dovedeni,raspali kod Etruraca više bezumlje nego hrabrost. Pošto su uza-lud pokušavali napad na sve tačke gde su videli mogućnost daprođu, grupa mladića navali na konzula koji se isticao svojimoružjem. Najpre je njegova pratnja, koja gaje opkolila, odbijalastrele, ali nije mogla duže izdržati napad. Konzul pade smrtno

pogođen, a njegova pratnja se razbeža. Etrurci su se ohrabrili, aRimljani su zahvaćeni panikom trčali tamo-amo po logoru i do-šlo bi do najgoreg da legati, zgrabivši konzulovo telo, nisu otvo-rili put neprijatelju na jednoj kapiji. Ovi u neredu navališe nanju i izlazeći naleteše na drugog, pobedničkog konzula. Ovdedrugi put behu sasečeni i razbijeni. Tako j e zadobijena sjajnapobeda, ali ipak žalosna zbog dve slavne pogibije. Stoga je kon-zul rekao kad mu je Senat dodelio trijumf: ¹Ako vojska može datrijumfuje za izuzetna dela bez zapovednika u ovom ratu, lakoću se složiti. Ali dok mu je porodica u žalosti zbog smrti brataKvinta Fabija, a država osiromašena gubitkom konzula, ja nećuprimiti lovorov venac, kojije potamneo zbogjednog privatnogi jednog javnog pogreba.ª Odbijanjem da slavi trijumf, njegov

trijumf j e postao još slavniji. Tako se slava, prezrena u tom tre-nutku, još više povećala. Zatim je obavio jedan za drugim dvapogreba i sahranio brata i kolegu. Lično j e održao posmrtne80 Trijariji su iskusni vojnici koji su već smatrani za veterane; legijase u doba Republike delila na hastate, koji su bili najmlađi, principije,vojnike u punoj snazi i trijarije.145besede i dokje njima pripisivao svu slavu, sam je stekao još veću.Nije mu bilo zaboravljeno ni to što se držao onog što j e u počet-ku svog konzulata obećao da bi stekao naklonost plebejaca: da



će ranjene vojnike rasporediti kod patricija da se brinu o njima.Najveći broj su primili Fabiji i nigde tako nisu bili negovani kaokod njih. Otuda potiče popularnost Fabija, a stekli su je ničimdrugim sem služeći državi.48. Stoga je Cezon Fabije izabran za konzula isto toliko na-stojanjem plebejaca koliko i patricija, zajedno sa Titom Vergini-jem. Najpreča briga mu nije bila ni vođenje rata ni regrutovanje,niti bilo šta drugo sem jačanja već rođene nade u uspostavljanjejedinstva patricija i plebejaca. I tako je na početku godine svojevlasti predložio da patriciji, pre nego što se pojavi neki narodnitribun i predloži agrarni zakon, sami obave svoju dužnost i da ze-mlju koju su zauzeli podele plebejcima što ravnopravnije: ¹Pravodaje poseduju oni čijom je krvlju i znojem stečena.ª Patriciji suto prezrivo odbili, a neki su jadikovali: ¹Prevelika slava učinilajeda nekad tako živ duh Cezona postane popusdjiv i da sam sebeuništi.ª To ipak nije izazvalo političke grupacije u Rimu. Lacij je,međutim, bio uznemiren upadima Ekva, pa je protiv njih upu-ćen Cezon, koji j e opustošio njihovu teritoriju. Ekvi su se na topovukli u utvrđenje i držali se bedema. Nije bilo nijedne borbevredne pomena. Od Vejaje pretrpljen poraz zbog nesmotrenostidrugog konzula i vojska bi pretrpela isto da Cezon Fabije nije pra-vovremeno stigao u pomoć. Od tog vremena nije sa Vejima bioni rat ni mir, a neprijateljstvo je poprimilo vid razbojništva. Predrimskim legijama su uzmicali u grad, a kad bi videli da su se legije

povukle, napadali bi na polja, izbegavajući tako rat mirovanjem iizigravajući mir ratom. I tako se cela stvar nije mogla ni napustitini okončati. U međuvremenu su novi ratovi ili izbijali, kao onajsa Ekvima i Volscima, koji su mirovali samo dotle dok nije pro-šla žalost zbog skorašnjeg poraza, ili su već predstojali kao onajsa Sabinjanima, stalnim neprijateljima, ili sa celom Etrurijom.Međutim, neprijatelj iz Veja je pre neprestanim negoli teškimnapadima zaokupljao pažnju Rimljana, oni se nisu mogli zapo-staviti, niti su dozvoljavali da se Rim okrene na drugu stranu. Nato je gens Fabije došao u Senat, a konzul je u ime celog gensa iz-javio: ¹Rat sa Vejima, oci senatori, zahteva pre stalnu nego velikuzaštitu. Vi se brinite za druge ratove, a Veje prepustite Fabijima.146

Garantujemo da će ovde biti sigurna čast rimskog imena. Name-ravamo da ovaj rat vodimo kao porodičnu stvar i o svom trošku.Država za ovo neće dati ni vojnike, niti će imati troškova.ª Senatje bio veoma zahvalan na tome. Konzul iziđe iz Kurije praćen ko-lonom Fabija, koji su stajali u predvoiju čekajući odluku Senata,i vrati se kući. Primivši naređenje da se sutradan pojavi naoružanpred konzulovom kućom gens se raziđe.49. Raširi se glas po gradu. Fabije su hvalili i u zvezde kovali:jedan rod preuzima na sebe državni teret; rat sa Vejima je pre-tvoren u privatnu brigu, u privatno naoružavanje. Kada bi Rimimao dva gensa te snage, jedan bi izazvao u boj Volske, drugiEkve, pa bi i rimski narod ostajući u miru potčinio svojoj vlastisve susedne narode. Sutradan Fabiji dođoše pod oružjem tamo

gde j e bilo zakazano. Konzul u ratnoj opremi iziđe i osmotri ceosvoj gens, koji je bio postrojen u predvoiju. Primljen u sredinunaredi da se podignu zastave. Nikad manja četa, ali ni čuvenijani dostojnija divljenja, nije prošla kroz grad. Tri stotine šestvoj-nika, svi patriciji, svi pripadnici istog roda, od kojih bi svaki biodostojan da stoji na čelu Senata u njegovim najboljim danima,marširali su preteći da samo snagom svog gensa donesu pro-past celom narodu Veja. Pratila ihje gomila ljudi, rneđu kojimas jedne strane njihovi rođaci i prijatelji, kod kojih nije ništa biloumereno, ni nada ni briga, nego j e sve što im j e na srcu leža-



lo bilo prekomerno; drugi su bili ispunjeni brigom za državnestvari, zanemeli u privrženosti i divljenju. Uzvikivano je: ¹Pođitehrabro, pođite srećno, i neka vam uspeh bude dostojan zamisli.Neka vas greje nada na konzulate, trijumfe i sve počasti.ª Kadsu prolazili pored Kapitola, tvrđave i hramova, molili su bogovekoji su im bili pred očima ili u duši da ovoj četi podari srećan ipovoljan odlazak, te da se zdravi vrate u otadžbinu i rođacima.No uzaludne behu molitve. Nesrećnim putem kroz desni lukKarmentalskih vrata81iziđoše i stigoše na reku Kremeru.82Mestose činilo kao povoljno za podizanje utvrđenja.81Karmentalska vrata (Porta Carmentalis) nalazila su se na jugoza-padnom uglu Kapitola, između Kapitola i Tibra; kasnije su nazvana PortaScelerata (Zločinska vrata).82Kremera je u stvari bio potok koji je proticao i pored Veja, a uli-vao se u Tibar na oko 8 milja severno od Rima.147Za konzule behu izabrani Lucije Emilije i Gaj Servilije. I do-kle godje bila reč o pljačkaškim upadima, Fabijaje bilo dovolj-no ne samo za zašdtu utvrđenja; oni su i desnu obalu, na kojojse etrurska oblast graničila sa rimskom, učinili bezbednom zasvoje, a nesigurnom za neprijatelja, krstareći duž obeju granica.Tako nastade kratak predah u pljačkaškim napadima. No kakosu oni iz Veja, s vojskom koju su doveli iz cele Etrurije, napali nautvrđenje na Kremeri, rimske legije koje j e doveo Lucije Emilije

suprotstaviše se Etrurcima u pravoj borbi. J edva daje vojska Vejaimala vremena da se postavi za boj; na prvu uzbunu, dok su sepostrojavali iza svojih zastava i postavljali rezerve, rimska konjicaih iznenadnim napadom s boka liši položaja ne samo za napadnego i za odbranu. Tako odbijeni nazad ka Crvenoj steni83gdesu imali logor, ponizno zatražiše mir. Kad su ga dobili, njihovnestalni duh postade nezadovoljan njime pre nego što su rimskesnage evakuisale logor na Kremeri.50. Ponovo je došlo do sukoba između vojske Veja i Fabijabez ikakve veće vojne pripreme. Nisu bili u pitanju samo upadi inapadi na one koji su upadali nego je više puta došlo do sukobana ravnom polju i u pravoj borbi. Dešavalo se daje samo jedanrimski gens često odnosio pobedu nad jednim od najmoćnijih

etrurskih gradova, kako su tada stvari stajale. Ovo se Etrurcimau početku činilo kao strašno i nedostojno, a zatim j e iz togastvoren plan da se hrabri neprijatelj uhvati u zasedi. Cak su i sradošću gledali kako smelost fabijevaca raste sa svakim novimuspehom. I tako su onima koji su išli da pustoše polja, više putaslali u susret stada kao da se to slučajno dogodilo, ili su se selja-ci koji su napuštali polja i naoružani odredi koji su upućivaniprotiv pljačkaša davali u bekstvo, iz straha češće lažnog negopravog. Već su i Fabiji tako prezirali neprijatelja da su verovalikako on ne može odoleti njihovom nepobedivom oružju ni nakom mestu i ni u koje vreme. To ih j e odvelo tako daleko da suse sjurili ka stadu koje su ugledali daleko od Kremere, rasutou ravnici, premda su videli i neke naoružane protivnike. I tako

su, nesmotreno se rasturivši, trčeći prošli pored zasede koja je83 Saxa Rubra, današnja Prima Porta, udaljena 5 milja od Rima, naFlaminijevom putu (Via Flaminia); tu se nalazio prelaz preko Tibra pre-ma Fidenama, na južnoj obali reke.148bila postavljena pored puta, pa dok su tako rastureni grabilistoku koja se razbežala na sve strane, kako to obično čini kadaje uplašena, neprijatelj iznenada iskoči iz zasede i opkoli ih sasvih strana. Najpre ih j e prestrašio uzvik koji se zaorio, a zatimsu počele da padaju strele sa svih strana. Kada su se Etrurci



spojili, Fabiji su bili odvojeni neprekidnom kolonom naoruža-nih ljudi i ukoliko se neprijatelj više primicao, oni su tim višebili prinuđeni da se skupe ukrug, što je činilo još upadljivijim injihov mali broj i mnoštvo Etruraca čiji su redovi bili umnogo-stručeni na malom prostoru. Pošto su najzad odustali od borbekoju su na sve strane podjednako usmeravali, svi su se okrenuliu jednom pravcu i načinivši klin telima i oružjem otvorili sebiput koji j e vodio ka blagoj uzvišici na bregu. Najpre su se tu za-ustavili. Položaj na uzvišici dozvoljavao im j e da odahnu i da sepovrate od tolikog straha, ali i da razbiju one koji su dolazili.I ova mala grupa bi pobedila, koristeći povoljan položaj, da senisu oni iz Veja, koji su poslani naokolo, popeli grebenom navrh brežuljka. I tako j e neprijatelj ponovo postao nadmoćan.Fabiji su pobijeni svi do jednog, a utvrđenje j e osvojeno. Opštej e poznato daje poginulo 306 ljudi. Ostao j e samo jedan dečakda održi stablo roda Fabija, tako da rimskom narodu bude oslo-nac u teškim danima, u ratu i miru.51. Kad se čulo za ovu pogibiju, konzuli su već bili GajHoracije i Tit Menenije. Menenije j e odmah upućen protivEtruraca koji su bili poneseni pobedom. I tada se loše borilo ineprijatelj je zauzeo J anikul. I grad bi opseli,jer gaje sem ratapritiskivala i nestašica hrane - Etrurci su naime već prelaziliTibar - da nije konzul Marcije, koji se nalazio kod Volska, po-zvan nazad. Ratje vođen tako blizu gradskih bedema daje prva,

nerešena borba bila kod hrama Nade,84a druga kod Kolinskihvrata. Premda je rimska premoć u ovoj borbi bila neznatna, ipakje doprinela da vojnici povrate staru hrabrost i postanu bolji zabuduće okršaje.Konzuli potom postadoše Aul Verginije i Spurije Servilije.Posle poraza koji su pretrpeli u poslednjoj borbi, Veji su se uz-državali od napada, ali su sa J anikula kao iz neke tvrđave vršili84 Templum Spei je sagrađen posle Prvog punskog rata na mestu sta-rijeg svetilišta.149upade na rimsku teritoriju. Nije bilo sigurnosti ni za stoku ni zaljude sa sela. Najzad su bili uhvaćeni u klopku na isti način nakoji su oni uhvatili Fabije. Sledeći stoku koja je namerno bila

isterana napred kao mamac, upali su u zasedu. No kako ih jebilo više, i pokolj je bio veći. Ovaj poraz izazva veliku i pogubnumržnju i još veću nesreću. Prešavši preko Tibra jedne noći, na-meravali su da napadnu na logor Servilija; tu odbijeni, povuklisu se na J anikul uz velike gubitke. Na to je i sam konzul prešaoTibar i postavio svoj logor ispod J anikula. Sledećeg dana kadse pojavilo sunce, nestrpljiv zbog jučerašnje sreće u borbi, a jošviše zbog nedostatka hrane, doneo j e odluku, nepromišljenuali brzu, i postavi svoj bojni red u podnožju J anikula premaneprijateljskom logoru. Tu j e pretrpeo sramniji poraz od ne-prijatelja nego neprijatelj od njega prethodnog dana, i samoje intervencija njegovog kolege konzula spasila i njega i vojsku.Između dve kolone, pošto su i pred jednom i pred drugom na-

izmenično bežali, Etrurci su bili sasvim uništeni. Tako je jednasrećna neopreznost okončala rat sa Vejima.52. Sa povratkom mira u Rim nastalo je obilje zahvaljujućidovozu žita iz Kampanije, kao i tome što su svi izneli ono što jebilo skriveno, jer je prošao strah od oskudice. Obilje i dokolica suponovo uneli obest među ljude, pa kako su nestala ranija spolj-na zla tražili su ih u zemlji. Narodni tribuni su delovali svojirnotrovom - agrarnim zakonom. Protiv patricija koji su se opiralipodstrekivali su narod, i to ne samo protiv svih kao staleža negoi protiv pojedinaca. Kvint Kosidije i Tit Genucije su kao podno-



sioci agrarnog zakona izveli na sud Tita Menenija. Optužili su gadaje predao stražu kod Kremere pošto je kao konzul imao svojlogor nedaleko odatle. To ga je uništilo, iako su se za njega zala-gali senatori, a ni popularnost njegovog oca Agripe nijejoš bilazaboravljena.Tribuni su pokazali umerenost u određivanju kazne:mada su tražili smrtnu kaznu osudili su ga samo na to da plati2.000 asa. To se, međutim, preokrenulo u tragičan kraj: kažu danije mogao podneti ovu sramotu i tugu, pa se razboleo i umro.Zatim su drugog optuženog, Spurija Servilija, kada je otišaosa konzulske vlasti, za vreme konzula Gaja Naucija i Publija Va-lerija, na samom početku godine izveli na sud tribuni Lucije Ke-ducije i Tit Stacije. Za razliku od Menenija, irnao je da izdrži na-pad tribuna ne pomoću preklinjanja, bilo svog bilo senatorskog,150nego samo verom u svoju nevinost i uticaj. Bio je optužen zbogborbe sa Etrurcima na J anikulu. Ali ne manje žestok sada kadje sam bio u opasnosti nego ranije kada j e opasnost bila opšta,prekorevajući u srčanom govoru ne samo narodne tribune noi sve plebejce za osudu Tita Menenija, čijem ocu pripada zaslu-ga da oni imaju magistrate koji danas besne i zakone kojima sesluže, uspeo je da otkloni opasnost svojom hrabrošću. Pomagaomu j e i kolega, pozvan kao svedok, budući da je sa njim delioslavu. Više od toga koristila mu je osuda Menenija - toliko seraspoloženje bilo promenilo.

53. Unutrašnje borbe su tako završene, ali je sada izbio ratsa Vejima, koji su udružili oružje sa Sabinjanima. Konzul Publi-j e Valerije, s vojskom kojoj su dodane pomoćne trupe Latinai Hernika, bi upućen protiv Veja. On odmah krenu ka logoruSabinjana koji je bio postavljen ispod bedema njihovih savezni-ka. Njegov napad izazva toliku paniku daje on, dok su jedni uneredu a drugi u manipulama85iskakali da se suprotstave ne-prijatelju, zauzeo prvu kapiju na koju j e udario. Ono što se po-tom u logoru zbilo, pre je ličilo na pokolj nego na borbu. Bukaiz logora dopre i do Veja i građani, kao da j e grad već zauzet,prestrašeni potrčaše po oružje. J edan deo pojuri Sabinjanima upomoć, a drugi se okrenu Rimljanima koji su bili zauzeti napa-dom na logor. Rimljani ostadoše zbunjeni za trenutak, a zatim

pružiše otpor i jednima i drugima; konjica koju je poslao konzulrazbi Etrurce i natera ih u bekstvo. Ujednom satu savladane sudve vojske, dva najveća i najmoćnija susedna plemena.Dokje trajala ova borba sa Vejima, Ekvi i Volsci su postavililogor na teritoriji Latina i pustošili su im zemlju. Latini su ihsopstvenim snagama zajedno sa Hernicima oterali iz logora ada im Rimljani nisu poslali ni vojskovođu ni pomoć. Ugrabili suogroman plen, a uz to povratili ono što im j e bilo opljačkano.I pak su Rimljani uputili konzula Gaja Naucija protiv Volska.Verujem da se smatralo kako ne odgovara običaju da saveznicibez rimskog vojskovođe i rimske vojske vode ratove sopstvenimsnagam i po sopstvenoj odluci. Nije bilo nijedne vrste uvreda inevolja kojih su Volsci bili pošteđeni od Rimljana, ali ipak nisu

mogli biti naterani da prime borbu.85Manipulaje vojni odred, deo legije.15154. Sledeći konzuli su bili Lucije Furije i Gaj Manlije. Kaooblast vojnih akcija, Manlije je dobio Veje. Međutim, nije bilo ra-tovanja: na njihovu molbu zaključeno je primiije na 40 godina, aod njih su zahtevani žito i godišnji porez. No čim je uspostavljenmir, nastali su unutrašnji nemiri. Narod, koga su podstrekavalinarodni tribuni, bio je uzbuđen zbog agrarnih zakona. Nimalozaplašeni sudbinom Menenija ni opasnošću u kojoj se nalazio



Servilije, konzuli su se oduprli s velikom snagom. Kada su otišlisa vlasti, optužio ihje narodni tribun Gnej Genucije.Lucije Emilije i Opiter Verginije stupiše na konzulski po-ložaj. U nekim analima, međutim, nađoh kao konzula VopiskaJ ulija umesto Verginija. Ove godine (bez obzira na to ko subili konzuli) Furije i Manlije, optuženi pred narodom, bednoodeveni obilazili su ne samo plebejce nego i mlade patricije.Savetovali su i opominjali da odustanu od počasti i učešća uupravi državom; da u konzulskim insignijama, u togi pretek-sti,86u svečanom sedištu ne gledaju drugo doli svečani pogreb;svečanim insignijama su obeleženi kao belim trakama žrtveneživotinje određene da umru. Ali ako konzulat ima za njih tolikoprivlačnu snagu, neka znaju da je konzulat pritisnut i potčinjentribunatu. Konzuli su potčinjeni službenici tribunske vlasti i va-lja im činiti sve na mig i zapovest tribuna. Ako se pokrenu, akose obaziru i na patricije, ako ne veruju da su plebejci sve u državi- neka se sete progonstva Gneja Marcija i osude i smrti Mene-nijeve. Zagrejani ovim rečima, patriciji su održavali savetovanja,ali ne javna nego zatvorena i skrivena od plebsa. Složiše se datreba optužene spasiti, zakonitim ili nezakonitim sredstvima, iprihvatiše veoma surovu odluku, a našao se i izvršilac zločina,mada je poduhvat bio opasan. Na dan donošenja odluke, narodje sakupljen na Forumu stajao pun očekivanja i čudio se što setribun ne pojavljuje. Zatim su, kad je zakašnjenje postalo već

sumnjivo, poverovali da su ga zaplašili državni prvaci, te jadiko-vali daje napustio i izdao javni interes. Najzad oni koji su izišlipred njega u vestibul objaviše da je tribun nađen u kući mrtav.Kao što se u borbi rasprši vojska na sve strane kad vojskovođa86 Toga praetexta, toga sa crvenim rubom. Nekadašnja odeća kraljeva,kasnije je rezervisana za visoke državne činovnike i neke sveštenike. Nosi-la su je i deca slobodnih ljudi do svoje sedamnaeste godine.152bude ubijen, tako se i sada ceo skup rasturio kad je stigao glaso pogibiji. Najveći strah obuze narodne tribune, kojima smrtkolege pokaza da ih ne štite ni religijski zakoni. A na drugojstrani, nisu patriciji skrivali svoju radost niti krili zločin do temere da su i oni koji ga nisu počinili želeli da se smatra kako

j e to njihovo delo i javno govorili da ¹zločinom treba ukrotititribunsku vlastª.55. Odmah posle ove pobede, koja pruža primer najgorevrste, proglašeno j e regrutovanje; i dok su tribuni drhtali odstraha, konzuli ga sprovedoše bez ikakvog otpora. Plebejci subili ogorčeni, ali više na ćutanje tribuna nego na vlast konzula.Govorili su da je u pitanju njihova sloboda i da se sve vratilo nastaro; daje zajedno sa Genucijem mrtva i sahranjena tribunskavlast. Treba nešto drugo preduzeti i smisliti na koji način se od-upreti patricijima. Plebejcima ostaje jedino to da se sami branej er druge pomoći nema. Dvadeset četiri liktora služe konzulima,sami iz redova plebejaca. Nema ničeg bednijeg ni prezrenijegukoliko ima nešto što preziru. Sami su ih učinili velikim i za-

strašujućim. I dok su jedni druge podstrekivali takvim pričama,konzuli su uputili liktora Voleronu Publiliju, čoveku iz redovaplebejaca, koji je odbijao da bude vojnik pošto je sam koman-dovao jednim odredom. Voleron se pozva na tribune; kako nijebilo pomoći, to konzuli narediše da se čovek svuče i išiba. ¹Ape-lujem na narodª, uzviknu Voleron, ,jer narodni tribuni više voleda se rimski građanin pretuče batinama na njihove oči negoda ih vi ubijate u krevetu.ª Što j e on jače vikao, to j e liktor žu-strije kidao odelo s njega. Na to Voleron, i sam jak čovek, ali ipomognut onima koji su priskočili, uteče tamo gde je gomila



njegovih istomišljenika bila najgušća i povika: ¹Pozivam se naplebejce i tražim njihovu zaštitu. Dođite, građani, dođite, sa-borci! Nema pomoći od tribunajerje i njima samima potrebnapomoć!ª Uzbuđeni ljudi su se pripremali kao da će biti okršaja;činilo se daje svako zločinstvo tu, niko nije poštovao bilo šta, nijavna ni privatna prava. U nastojanju da se suprotstave takvojoluji, konzuli su se ubrzo osvedočili da j e dostojanstvo nesigur-no bez sile; liktori su napadnuti, štapovi su im slomljeni, a onipobegli sa Foruma u Kuriju, ne znajući dokle će Voleron ići usvojoj pobedi. Potom kad su se neredi stišali i Senat bio sazvan,konzuli su se žalili na počinjene nepravde, na nasilje plebejaca,153na Voleronovu drskost. Iako su bila izrečena mnoga smela mi-šljenja, ipak pobediše stariji koji ne odobriše da se Senat gne-vom bori protiv razuzdanosti plebejaca.56. Rado prihvatajući Volerona, plebejci ga izabraše za tri-buna na prvoj plebejskoj skupštini, za godinu u kojoj su konzulibili Lucije Pinarije i Publije Furije. Suprotno opštem očekivanjuda će koristeći tribunska ovlašćenja napasti konzule iz prote-kle godine, Voleron je dao prednost državnim interesima nadličnim stradanjima, tako da čak ni rečju nije uvredio konzulenego je podneo predlog da se plebejski magistrati biraju natributskim komicijama.87To nije bila mala stvar, iako j e pred-ložena u blagoj formi, j er je patricijima time oduzimano pravo

da zahvaljujući glasovima svojih klijenata88izaberu tribune kojesami žele. Ovoj veoma važnoj akciji za plebejce suprotstaviše sepatriciji svom snagom, ali ni konzuli svojim autoritetom ni pr-vaci u državi nisu mogli da postignu ono štoje bio jedini načinda se spreči promena: da neko od kolega tribuna stavi veto.Stvar važna sama po sebi protegla se uz političku borbu na celugodinu. Plebejci su ponovo izabrali Volerona za tribuna, a pa-triciji, predviđajući da će se borba do krajnosti zaoštriti, izabra-še za konzula Apijevog sina Apija Klaudija koga j e već politikanjegovog oca učinila neprijateljem plebejaca. Za kolegu mu jeimenovan Tit Kvinkcije.Na početku godine raspravljano je prvenstveno o zakonu.Voleron je bio tvorac zakona, a kolega mu Letorije bio j e njegov

novi i vatreni pobornik. Odvažnim gaje činila velika ratna slava;u njegovoj generaciji niko nije bio odlučniji od njega. Dok se Vo-leron ograničavao na to da govori o zakonu, uzdržavajući se odsvakog napada na konzule, Letorije j e započeo napadom na Api-ja i njegovu porodicu, ¹kojaje najoholija i prema rimskom pleb-su najokrutnijaª. Ali kadje tvrdio da ¹patriciji nisu izabrali kon-zule nego dželate za mučenje i zlostavljanje plebejacaª, njegov87 Comitia tributa su u početku skupštine plebejaca po tribunama;patriciji su bili isključeni sa njih.88Klijenti (clienti) su pripadali nižim društvenim kategorijama, bilisu to siromašni građani ili zemljoradnici koji su se stavljali pod zaštitumočnih patrona i uživali njihovu materijalnu pomoč i drugu zaštitu. Za-uzvrat su glasali za njih u skupštini; vezivala ih je uzajamna fides (vera

i poverenje).154sirov vojnički govor nije bio u skladu s njegovom slobodom ihrabrošću. I kako više nije nalazio reči, on uzviknu: ¹Kviriti, jane govorim lako, ali ono što kažem, to i izvršim; budite sutra tui ja ću ili poginud na vaše oči ili doneti zakon.ª Sutradan tribunizauzeše mesto za skupštinu, a konzuli i nobilitet se okupiše dabi sprečili donošenje zakona. Letorije naredi da se uklone svioni koji nemaju pravo da glasaju, ali su mladi aristokrati i daljestajali. Na to Letorije naredi da se neki od njih zatvore. Konzul



Apije mu odreče pravo da zapoveda bilo kome drugom semplebejcima: to nije magistrat celog naroda nego samo plebeja-ca. Ali i da jeste, on po običaju predaka ne može nikoga samudaljiti j er se ovako kaže; ¹Ako smatrate da treba, vi se raziđite,Kviriti." Ovlaš i prezrivo govoreći o pravu mogao j e lako da zbu-ni Letorija. Planuvši gnevom, tribun uputi glasnika na konzula,a konzul posla liktora na tribuna uzvikujući: ,,On j e privatnolice bez prava komande, bez državne funkcije.ª Tribun bi bionapadnut da cela skupština nije gnevno ustala protiv konzulau zaštitu tribuna i da nije mnoštvo uzbuđenih ljudi dojurilo naForum iz svih delova grada. Apije je ipak uporno odolevao ta-kvoj bujici. Došlo bi i do borbe, koja ne bi prošla bez krvi, danije Kvinkcije, drugi konzul, naložio bivšim konzulima da nje-govog kolegu silom odvedu sa Foruma ako ne može drugačije.Sam j e čas molbama pokušavao da ublaži razjarene plebejce,a čas je molio tribune da raspuste skupštinu. Neka daju vremenasvom gnevu; vreme mu neće oduzeti snagu, ali će snazi dodatimudrost. Senat je potčinjen narodu, a konzuli Senatu.57. Teško j e bilo Kvinkciju da umiri plebejce, ajoš težesenatorima da smire njegovog kolegu. Pošto je skup plebejacanajzad raspušten, konzuli sazvaše Senat. Kako su se strah i ogor-čenje smenjivali u govorima, to se prešlo na savetovanje, pa štoj e vreme od napada više odmicalo, sve su se više protivili borbi,tako da su na kraju zahvaljivali Kvinkciju što j e njegovim nasto-

janjem ublažena nesloga. Od Apija se tražilo da ne zahteva većedostojanstvo za konzule nego što ono može biti u složnoj državi.J er ako konzuli i tribuni vuku svak na svoju stranu, nikakve sna-ge neće ostati između: država će biti rastrgana i pocepana; bićevažnije u čijim j e rukama, nego da ostane celokupna. Apije jenasuprot tome, prizivajući bogove i ljude za svedoke, tvrdio daj e država izdana i napuštena iz straha; nije Senat lišen konzula,155nego konzul Senata; primiće još gore zakone od onih koji suprimljeni na Svetom brdu. Najzad se umiri pobeđen slogomSenata; zakon prođe bez reči protivljenja.58. Tada su narodni tribuni prvi put bili izabrani na tribut-skim komicijama. Njihovom broju su dodana još trojica; prema

Pizonovom svedočanstvu ranije su bila samo dva. Ovu petoricunavodi i poimenice: Gnej Sicije, Lucije Numitorije, Marko Du-ilije, Spurije Icilije, Lucije Mecilije.Usred ovih nemira u Rimu dignu se na oružje Ekvi i Volscii opusteše polja da bi plebejce primili kod sebe u slučaju da seotcepe. Apije Klaudijeje upućen protiv Volska, dokje Kvinkcijazapalo da ratuje protiv Ekva. Apije j e pokazivao i u vojsci istustrogost kao u Rimu, i to u još većoj meri j er ga nisu ometali na-rodni tribuni, a plebejce je prezirao jošjače nego njegov otac.¹Sta, da njega pobede ovi, njega koji je posebno zato izabran zakonzula da bi se odupro narodnim tribunima, zar da za njego-ve funkcije bude donet zakon koji su prethodni konzuli uspclida spreče uz manje napora, iako senatori nisu polagali toliko

nade u njih!ª Gnev i zlovolja su zbog toga podsticali njegovuinače arogantnu prirodu da kinji vojnike strogim zapovestima,ali ih nikakvim merama nije mogao potčinid - toliko j e njihovduh bio prožet otporom. Sve naredbe su izvršavali tromo, lenjo,nemarno i prkosno, nisu ih obuzdavali ni stid ni strah. Ako bion naredio da se kolona kreće brže, namerno bi usporavali;ako bi on počeo da ih hrabri u poduhvatu, napuštala ih je mar-ljivost koju su sami aktivirali. U njegovom prisustvu su obaraliglave; kad je prolazio, nemo su ga proklinjali. Na kraju je i ovajnesalomljivi duh bio uzdrman mržnjom plebejaca. Kad je svu



oštrinu uzalud isprobao, nije više hteo da ima bilo šta sa vojni-cima. Govorio je: ¹Vojsku su iskvarili centurioni.ª Podsmevajućise, ponekad ih je nazivao ¹narodnim tribunimaª i ,,voleronimaª.59. Ništa od svega toga nije promaklo Volscima, pa su na-padali utoliko više što su se nadali da će rimska vojska pokazatiisti otpor prema Apiju kakav j e imala prema konzulu Fabiju.Uostalom, otpor prema Apiju bio j e mnogo žešći od onoga pre-ma Fabiju. Ne samo da nisu želeli da pobede kao vojska Fabijanego su hteli da budu pobeđeni. Izvedeni u boj, u sramnombekstvu su tražili svoj logor i nisu se zaustavili dok nisu videliVolske kako napadaju logor i sramni pokolj poslednjih redova.156Tada su bili prinuđeni da se brane, pa j e neprijatelj, koji je većbio pobednik, oteran sa nasipa. Bilo je jasno da rimski vojnikje-dino ne želi da izgubi logor, a inače se na drugom mestu radujesvom porazu i sramoti. Ni time nije bio slomljen Apijev oholiduh; kad je uz sve to hteo da pojača strogost i sazove skupštinuvojnika, dojurli su centurioni i tribuni, opominjući ga da ,,neprimenjuje svoje vrhovnu vlast, čija je sva snaga u saglasnosti saonima koji joj se potčinjavaju; vojnici javno odbijaju da idu naskupštinu i svuda se čuju zahtevi da se logor digne sa teritorijeVolska. Neprijatelj je nedavno bio gotovo na kapijama i nasipu,pa ne samo sumnja nego i jasna predstava o veličini nesrećelebde pred očima.ª Najzad je bio pobeđen j er ¹ništa drugo nisu

dobili sem odlaganja kazneª, te je raspustivši skupštinu naredioda se objavi pokret za sledeći dan. U ranu zoru dade znak boj-nom trubom za polazak. Kadje kolona krenula iz logora, Volsci,kao da su stavljeni u pokret istim znakom, napadoše na posled-nje redove. Pošto se nered prenese prema čelu kolone, panikaizazva pometnju bojnih redova i znakova, tako da niti su slušalizapovest niti su uspostavljali bojni poredak. Niko ni na šta drugonije mislio sem na bekstvo. U neredu su odstupali preko gornileleševa i oružja, pa je neprijatelj pre odustao od gonjenja negoRimljani od bežanja. Najzad konzul, koji ih je sledio u uzalud-nom pokušaju da ih vrati, sakupi vojnike iz razbijenog bojnogporetka i postavi logor na sigurnom mestu. Sazvavši skupštinu,optuži vojsku, s pravom, daje izdala vojnu disciplinu, da je osta-

vila bojne znake. ¹Gde su zastave, gde vam j e oružje?ª, pitaoj e pojedince. Vojnike koji nisu imali oružje, zastavnike koji suizgubili zastave, centurione i duplikarije89koji su ostavili svojamesta, najpre pretuče šibama, a zatim ih sekirama pogubi. Štose dče ostale vojske, pogubi svakog desetog, izabranog kockom.60. Nasuprot tome, protiv Ekva su se i konzuli i vojska boriliuz dobru volju i saglasnost. Kvinkcije je i po prirodi bio blaži,a uz to j e i nesrećna strogost njegovog kolege učinila da se jošviše raduje svojoj naravi. Zbog tolike sloge između vojskovođe ivojske, Ekvi se nisu usudili da se pokažu; pustili su neprijatelja89 Centurioni (satnici) komandovali su centurijama koje su brojalesto ljudi: duplikariji su bili oficiri koji su primali dvostruku platu, u ovo ra-

no vreme verovatno dvostruko sledovanje, jer vojnicijoš nisu bili plaćani.157da krstari i pljačka po zemlji. Nikad ni u jednom ranijem ratunije bilo toliko plena. Sve j e bilo razdeljeno vojnicima, a tomesu dodane i pohvale, što vojnike nije manje radovalo od nagra-de. Tako j e vojskovođa postao još omiljeniji po povratku, a zbogvojskovođe i Senat. Govorili su da im je Senat za vojskovođu daooca, a onoj drugog gospodara.Različitaje bila ratna sreća, a u zemlji i van nje teški razdor.Ono po čemu j e protekla godina najviše poznata bile su tribut-



ske komicije - međutim, stvar veća zbog pobede započetog po-duhvata nego po stvarnim rezultatima. Dostojanstvu skupštinej e više oduzeto odstranjivanjem patricija iz nje, nego što je bilododano snazi plebejaca ili oduzeto patricijima.61. Usledilajejoš nemirnija godina za vreme konzula LucijaValerija i Tita Emilija, podjednako zbog borbe staleža oko agrar-nog zakona i zbog suđenja Apiju Klaudiju. Ovog ogorčenog pro-tivnika agrarnog zakona, koji je podržavao posednike državnezemlje kao da je bio treći konzul, izvedoše na sud Marko Duilijei Gnej Sicije. Nikad do tad nije bio izveden na sud neko kogajenarod toliko mrzeo, opterećeni svojom i očevom nepopularno-šću. Ni patriciji se ni za koga više nisu više zalagali, i to s pravom;bioje branilac Senata i zaštitnik njegovog dostojanstva; suprotsta-vljajući se svakoj pobuni tribuna i plebejaca bio je izložen mržnjiplebejaca samo zato štoje u borbi prešao meru. J edini od patri-cija koji nije držao ni do tribuna ni do plebejaca niti do osudebio je sam Apije Klaudije. Njega nisu mogle naterati ni pretnjeplebejaca ni molbe patricija ne samo da promeni odeću90i dasmerno moli ljude nego ni da ublaži uobičajenu oštrinu govorai da popusti kada stvar bude vođena pred narodom. Zadržao jeisd izraz lica, isti prkos u pogledu, isti duh u govoru, tako da suse mnogi plebejci plašili Apija i sada kadje optužen kao i u vre-me kada je bio konzul. Samo j e jednom govorio, i to na načinkao što j e uvek imao običaj da čini, optužujućim tonom. Toliko

je zaprepasdo i tribune i plebejce da su mu dobrovoljno odložilidan suđenja, a potom dopusdli da se stvar odugovlači. Međudm,vreme ih je preduhitrilo: pre zakazanog suđenja, on j e umro odbolesd. Kad j ej edan narodni tribun pokušao da spreči da mu90 U takvim prilikama, optuženi su se odevali u crno (otuda nazivsordidatus, ,,u crno odevenª) da bi izazvali sažaljenje.158se održi posmrtna pohvala, plebejci su odbili da takvog čovekališe počasti poslednjeg časa. Pohvalu mrtvom su isto tako pažlji-vo slušali kao što su slušali optužbe protiv živog, te su u velikombroju prisustvovali njegovom pogrebu.62. Iste godine j e konzul Valerije krenuo s vojskom protivEkva, pa kako nije mogao izazvati neprijatelja na borbu, krenuo

je u napad na njegov logor. To j e sprečila strašna oluja; nebosu parali gromovi i sevale munje. Začuđenost se poveća kada sepovrati mirna vedrina čim je dat znak za povlačenje. I pošto j eizgledalo da neko božanstvo štiti logor, to j e bila prepreka da seon ponovo napadne. Sav ratni žar se iskaza u pljačkanju polja.Drugi konzul je vodio rat protiv Sabinjana. I ovde su pustošenapolja j er se neprijatelj držao svojih bedema. Pošto su spaljivanane samo poljska dobra nego i sela u kojima je živeo veliki brojljudi, to Sabinjane izazva da se suprotstave pljačkašima. I kako jeborba ostala nerešena, Rimljani sledećeg dana povukoše logorna sigurnije mesto. Ovo se konzulu učini dovoljnim da ostavineprijatelja kao da j e pobeđen i da se povuče posle nerešenogishoda sukoba.

63. Usred ovih ratova, dok je još trajao i unutrašnji sukob,za konzule su izabrani Tit Numicije Prisk i Aul Verginije. Činilose da narod neće dalje podnositi odlaganje agrarnog zakona.I dok su pripremane nasilne mere, po dimu spaljenih poljskihdobara i bekstvu seljaka saznade se da su Volsci tu. To sprečiveć pripremljenu pobunu, koja samo što nije izbila. Na pozivSenata, konzuli odvedoše omladinu iz grada u rat, pa tako iostali plebs postade mirniji. A neprijatelj se, pošto nije učiniodrugo sem što je lažno uplašio Rimljane, povuče ubrzanim mar-šem. Numicijeje krenuo na Ancij protiv Volska, a Verginije na



Ekve. Ovde bi pretrpeo veliki poraz da hrabrost vojnika nijespasla stvar kojaje krenula u propast zbog nemarnosti konzula.Operacije protiv Volska bile su bolje vođene. Neprijatelj je biorazbijen u prvom okršaju i krenuo je prema Anciju, u to vremeveoma bogatom gradu. Konzul se nije usuđivao da ga napadne,pa j e krenuo na Cenon, ne tako bogat grad, i oduzeo ga Anti-jatima. Dok su Ekvi i Volsci zadržavali rimsku vojsku, Sabinjanisu pljačkajući stigli sve do kapija Rima. No uskoro zatim su dvakonzula i obe vojske prešli njihovu granicu i naneli im mnogoveće gubitke od onih koje su oni izazvali svojim upadom.15964. Na samom kraju godine bilo j e malo mira, ali je kao iuvek ranije bio narušen borbom između patricija i plebejaca.Ogorčeni plebejci nisu hteli da učestvuju na izborima za kon-zule, a patriciji su sa svojim pristalicama izabrali za konzule TitaKvinkcija i Kvinta Servilija. Imali su godinu sličnu prethodnoj:nemiran početak, i posle spoljnih ratova mir. Sabinjani su brzimmaršem prešli Krustuminska polja i pošto su pobili i popalili sveoko reke Anijena, bili su razbijeni tek kod Kolinskih vrata i be-dema. Ipak su odneli veliki plen u stoci i zarobili mnoge ljude.Konzul Servilije je progonio Sabinjane sa vojskom spremnomza napad, ali nije mogao dočekati neprijateljsku kolonu na rav-nom terenu i stoga j e zemlju opustošio na sve strane, tako daništa nije bilo pošteđeno. Tako j e povratio plen, mnogostruko

veći od onoga koji je odnet.I protiv Volska j e stvar odlučno vođena nastojanjem i voj-skovođe i vojske. Najpre su ukrstili oružje na bojnom polju,uz ogroman broj palih sa obeju strana. Rimljani, koji su jačeosetili gubitak usled svog malog broja, povukli bi se da konzulnije spasonosnom obmanom podstakao borbu uzvikujući da jeneprijatelj na drugom krilu pobegao. I tako obnoviše napad i,verujući da su pobednici, zaista pobediše. Plašeći se da će su-višnim navaljivanjem obnoviti okršaj, konzul dade znak za po-vlačenje. Prošlo j e nekoliko dana i obe vojske su mirovale kaou nekom prećutnom primirju. Za to vreme j e ogroman brojljudi stigao iz svih oblasti Ekva i Volska u logor, ne sumnjajućiu to da će se Rimljani noću povući čim to opaze. I tako nešto

pre ponoći (malo pre trećih straža) pođoše s namerom da na-padnu rimski logor. Pošto j e stišao nemir izazvan iznenadnimstrahom, Kvinkcije naredi vojnicima da ostanu mirni u šatorima,a kohortu Hernika izvede na stražu, pa postavivši trubače i du-vače u rogove na konje ispred jarka, naredi im da trube i drženeprijatelja budnog do svitanja. Ostatak noći je prošao mirnou rimskom taboru i vojnici su mogli dovoljno da spavaju. Izglednaoružanih, za koje se verovalo da su Rimljani i da ih j e većibroj, topot i rzanje konja koji su bili uznemireni zbog neobič-nih jahača i zvukova trube iznad svojih ušiju, držali su Volske unapetosti kao da predstoji napad neprijatelja.65. K adaje svanulo, Rimljani, sveži i dobro naspavani, stu-piše u borbu i u prvom napadu oboriše Volske, umorne od

160stajanja i bdenja. Pa ipak se pre može smatrad daje neprijateljodstupio nego da je bio pobeđen, jer su iza njega bili bregovi nakoje se povukao šućen prvim redovima, u neporemećenom boj-nom poretku. Pošto j e sdgao na neravan teren, konzul zaustavisvoju kolonu. Vojnici su se teško dali zadržati: vikali su i tražilida se nastavi gonjenje neprijatelja koji beži. Najratobornije sedržala konjica; opkolivši vojskovođu, konjanici su uzvikivali daće ići ispred bojnih znakova.91Dok je konzul oklevao, uzdajućise s jedne strane u hrabrost vojnika, ali s druge ne poznajući



teren, ljudi su uzvikivali da će krenuti, a uzvicima j e uslediopokret. Zabadajući koplja u zemlju da bi lakše savladali teškoćezbog strmine, penjali su se trčećim korakom. Pošto su odbilikoplja koja su na njih bačena prvi prvom napadu, Volsci sukotrljali kamenje na one što su nastupali i zbunjene su ih prite-snili čestim hicima sa uzvišice. I gotovo bi bilo skršeno levo kriloRimljana da konzul nije onima koji su se već povlačili, prebacu-jući im čas nesmotrenost čas kukavičluk, sddom potisnuo strah.Najpre su se odlučno suprotstavili, a zatim odbili napad pošto suse dokopali terena i odvažili se da napreduju, te ponovo uzviku-jući krenuli u borbu. U novom pokušaju popeli su se i savladaliuzvišicu. Gotovo su se već dokopali vrha brega, kad neprijateljpoče bežati, razbijen u trku, te bezmalo u istom redu stigoše dotabora Volska i oni koji su bežali i oni koji su ih gonili. Utom pa-nika zahvati i tabor. Volsci koji su mogli da umaknu bežali su uAncij, na kojije povedena i rimska vojska. Malo dana je trebaloza opsadu bez novog napada opsađenih, j er su Volsci izgubiliprisebnost posle nesrećne borbe i zauzimanja njihovog logora.91 Liniju fronta su označavali bojni znaci (,,zastaveª) pešadije, a is-pred njih su ponekad išli elitni vojnici, antesignani (,,oni koji idu ispredbojnih znakovaª).161III KNJ IGA467-446. godina pre n. e.

1. Posle zauzimanja Ancija, za konzule su izabrani Tit Emilijei Kvint Fabije. To j e bio Fabije koji je jedini preostao od ovogroda izginulog kod Kremera. Emilije je već u svom prethodnomkonzulatu predlagao da se zemlja dodeli plebejcima. I tako seza vreme njegovog drugog konzulata rodila nada za one kojižive od zemlje da će zakon proći, a tribuni koji su često ustajaliprotiv konzula, sada su se ponovo prihvatili ove stvari, smatra-jući daje mogu ostvariti uz pomoć konzula. I konzul je ostaopri svom ranijem stavu. Zaleći se na to kako se prvi čovek u dr-žavi razmeće tribunskom politikom i postaje popularan delećituđe, vlasnici zemlje i veliki deo patricija okrenuše mržnju satribuna na konzula. Nastala bi oštra borba da Fabije nije svojomodlukom, kojaje odgovarala i jednoj i drugoj strani, okončao

stvar: ¹Pod vođstvom Tita Kvinkcija i njegovim auspicijama,'prethodne godine j e zauzeta znatna zemlja u Anciju; pošto jeu pitanju grad sa pogodnim položajem na moru, tamo se možeosnovati kolonija. I tako će plebejci ne izazivajući žalbe posed-nika doći do zemlje, a država će ostati složnaª. Ovaj predlog jebio prihvaćen, a za trijumvire za podelu zemlje imenovani suTit Kvinkcije, Aul Verginije i Publije Furije. Bilo j e naređenoda se prijave svi koji žele da dobiju zemlju. No kako to običnobiva kada se ponudi nešto što se lako dobija, to izazva preziri tako se mali broj Rimljana javio da su radi popune dodani 11 Auspicije (auspicia) su obred ritualnog posmatranja povoljnih inepovoljnih znakova pred bitku ili neki značajan poduhvat. Ukoliko biznaci (omina) bili nepovoljni, vojskovođa se nije usuđivao da započne po-

hod ili ude u bitku, jer su bogovi protiv toga.162Volsci kao kolonisti. Ostali su više voleli da u Rimu zahtevajuzemlju nego da je dobiju na drugom mestu.Ekvi su od Fabija, koji je tamo upućen, tražili mir, ali su gasami prekršili upadom na rimsku teritoriju.2. Sledeće godine j e Kvint Servilije - on j e bio konzul saSpurijem Postumijem - upućen protiv Ekva, pa j e postavio svojlogor na teritoriji Latina. Prinudno mirovanje je zadržavalo voj-sku koja j e napadnuta bolešću. Rat se protegao i na treću godi-



nu, na konzulat Kvinta Fabija i Tita Kvinkcija. Fabiju je ova ko-manda data preko reda2zato što je kao pobednik zaključio mirsa Ekvima. Krenuvši sa pouzdanom nadom da će njegova slavadovesti do pokoravanja Ekva, on uputi poslanike da jave savetuplemena da im konzul Fabije poručuje kako on koji je doneou Rim vest o miru sa Ekvima, sada iz Rima donosi rat Ekvimaonom istom oružanom desnicom koju j e ranije pružao u znakprijateljstva; a da je do ovoga došlo zbog njihovog verolomstvai nepravičnosti, svedoci su bogovi, koji će uskoro biti i osvetnici.No bilo kako je bilo, on bi i sada više voleo da se Ekvi od svojevolje pokaju nego da stradaju u ratu. Ako se pokajn biće sigurnoprihvaćeni sa blagošću koju već poznaju, ali ako radije istrajuu svom verolomstvu, rat će biti poveden više zbog toga što surasrdili bogove negoli što su neprijatelji. Ovim rečima nije ništapostigao, poslanici zamalo nisu napadnuti, avojskaje upućenna Algid3protiv Rimljana. Kada j e ovo javljeno Rimu, više j euvreda nego opasnost naterala drugog konzula da krene iz Ri-ma. I tako su dve konzulske vojske napredovale prema neprija-telju, svrstane u takav bojni poredak da odmah mogu stupiti uborbu. No kako se dan bližio kraju, jedan iz neprijateljske stražeuzviknu: ¹Ovo j e za pokazivanje a ne za vođenje rata, Rimljani;postavljate bojni red pred samu noć. Namaje potreban dug danza okršaj koji predstoji. Sutra kada svane dan vratite se u bojne2Senat je određivao svake godine provincije, a konzuli su ih koc-

kom izvlačili, ili su ih dobijali u međusobnom dogovoru. U vreme krize,Senat je neposredno određivao konzula koji će voditi pohod.3Planina Algid preko koje je Latinski put prelazio Albanske klan-ce, mesto čestih sukoba Rimljana sa Ekvima i Volscima, ovde se pominjeprvi put. Odatle je bilo mogućno kontrolisati komunikacije od Tuskulaprema istoku.163redove, biće dovoljno borbe, ne plašite se.ª Razljućeni ovim, voj-nici su vraćeni u logor, da sačekaju sledeći dan, uvereni da noćkoja nailazi znači predugo odlaganje borbe. I pak se okrepiše ihranom i snom. Sutradan kad j e svanulo, Rimljani prvi posta-više svoj bojni red. Najzad se i Ekvi približiše. Zestoko se borilosa obe strane: Rimljani su se borili sa ogorčenjem i srdžbom, a

Ekvi sa svešću da j e njihovom krivicom izazvana opasnost. Znalisu da im se više neće verovati i stoga su bili prinuđeni na krajnjuodvažnost i spremni na napore, ali nisu izdržali rimski napad.Potisnuto na svoju teritoriju, a pošto nije bilo naklonjeno miruništa više no ranije, ovo divlje mnoštvo napade svoje vojskovođezato što su dozvolili da se borba vodi na način koji su Rimljaniizvrsno znali. Ekvi su bolji kad je reč o upadima i pljačkanju,i mnogo lakše ratuju protiv manjih raštrkanih odreda nego pro-tiv velike vojske.3. Ostavljajući dakle straže u logoru, iziđoše i s tolikom bu-kom napadoše rimsku teritoriju da se strah proširio sve do Ri-ma. Napad je izazivao utoliko veću paniku što nije bio očekivan.Naime, ničega se nije trebalo manje bojati negoli toga da će

neprijatelj, probeđen i gotovo opkoljen u svom logoru doći naideju da pljačka seosko stanovništvo. Preplašeni seljaci su upa-dali kroz kapije vičući i sve preuveličavajući u svom bezumnomstrahu: govorili su da nije u pitanju samo mala grupa pljačkaša,nego su tu vojska i legije neprijatelja koji u kolonama za napadprodire u grad. Oni koji su to prvi čuli, dalje su prenosili oveneprecizne i utoliko alarmantnije vesti. Trčanje i uzvici onihkoji su pozivali na oružje ličili su na paniku u zauzetom gradu.Međutim, slučajno se desilo da se u to vreme konzul Kvink-cije vraćao sa Algidai to je smirilo strah. Pošto j e stišao uzbu-



nu postavio j e straže na kapijama, podsmevajući se što se bojepobeđenog neprijatelja. Potom j e sazvao Senat i uz odobrenjesenatora obustavio sve sudske poslove,4a zatim j e krenuo daobezbedi granicu, ostavljajući za komandanta grada5KvintaServilija, ali neprijatelja nije našao u poljima. Drugi konzul je4U slučaju velike opasnosti za Rim obustavljani su svi sudski i za-konski postupci. Incedereje termin za proglašavanje, a remittere ili exuere zakraj suspenzije.5Komandant grada je ovde anahronizam.164već bio obavio sledeći posao: naime, znajući kuda će neprijateljkrenuti, opterećen plenom i utoliko manje spreman za borbu,napade ga i krvlju poprska plen. Samo j e mali broj neprijateljaumakao ovoj zasedi, a celokupan plen je vraćen. Povratak kon-zula Kvinkcija u grad učini kraj suspenziji sudova kojaje trajalačetiri dana.4. Sledeći konzuli su bili Aul Postumije Alb i Spurije Fuzi-j e Fusk - neki Furije pišu Fuzije.6Ovo navodim zato da ne bineko mislio da su zamenjeni ljudi, a u stvari j e u pitanju jedinopisanje imena. Nema sumnje da je jedan od konzula vodio ratprotiv Ekva. Stoga Ekvi zatražiše pomoć od Volska iz Ecetrana,a oni im rado iziđoše u susret. Mržnja na Rim u ovim gradovimaje bila tolika da su se u njoj nadmetali i spremali se svim snaga-ma za rat. Za to su čuli Hernici i obavestili Rim da se Ecetran

odmetnuo Ekvima. Sumnjalo se i na Ancij, j er je velika masaljudi prebegla odatle Ekvima kada je grad bio zauzet. Oni su uprošlom ratu sa Ekvima dali najhrabrije vojnike. Pošto su Ekvipotom bili razbijeni u svojim utvrđenjima, vratili su se u Anciji tu su koloniste, koji su već i sami izneverili, sasvim odvojili odRima. Dok stvar sa otcepljenjem još nije bila gotova i kad j e ja-vljeno Senatu šta se priprema, konzuli su zaduženi da pozovuprvake kolonije u Rim i da ispitaju u čemuje reč. Prvaci su došlibez oklevanja. Kad su ih konzuli uveli u Senat i počeli im posta-vljati pitanja, oni su tako odgovarali da su bili otpušteni kao jošsumnjiviji nego što su došli.Izgledalo je daj e rat neizbežan. Spurije Furije, jedan odkonzula kome j e ova oblast dopala kao delokrug komande,

krenu protiv Ekva i nađe neprijatelja u poljima Hernika kakopljačka. Ne znajući koliko ih ima, j er se cela masa nije nikadapokazivala, neoprezno je izveo vojsku u borbu, po broju nejed-naku neprijatelju. Odbijen pri prvom sudaru, povuče se u svojlogor. Ali to nije bio kraj opasnosti: u toku noči i sledećeg danatolike snage su opkolile rimski logor da nije bilo mogućno niglasnike uputiti u Rim. Hernici su javili i o porazu i o tome da jekonzul opkoljen. Time su uneli toliki strah u Senat daje donetaodluka kojoj se pribegavalo jedino u slučaju krajnje opasnosd,6 Izgovor Fusius je arhajski, kao i Valesius za Valerius i pripada vre-menu pre tzv. rotacizma, pretvaranja 5 u r.165naime da se Postumije, drugi konzul, pobrine ,,da država ne

bude oštećenaª.7Smatralo se da će biti najbolje da konzulostane u Rimu i izvrši regrutovanje svih onih koji mogu nositioružje, a da se kao pomoć onima u logoru umesto konzula upu-ti Tit Kvinkcije zajedno sa savezničkim snagama. Naređeno jeLatinima, Hernicima i koloniji Anciju da za popunjavanje ovihodreda daju ,,na brzinu regrutovaneª vojnike - tako su se nazi-vale ove pomoćne čete, prikupljene na taj način.5. Tokom sledećih dana vršeni su mnogi pokreti trupa, aponegde i mnogi napadi, jer je neprijatelj koristeći svoju brojča-nu nadmoćnost razvlačio rimske snage na mnoge strane, uveren



da one nisu dovoljne za sve pošto j e istovremeno napadan logori deo snaga upućen da pljačka rimsku teritoriju, te da napadnei sam Rim ako se ukaže prilika. Lucije Valerije j e ostavljen kaozaštita gradu, a konzul Postumije je upućen da zaustavi pljač-kanje teritorije. Nije bilo predaha ni od briga ni od napora nabilo kojoj strani: bdenja u gradu, straže ispred kapija, predstražeraspoređene po bedemima, a sem toga su sudovi obustavili radu toku dana, kao što j e bilo neophodno u takvim prilikama.U međuvremenuje konzul Furije, koji se najpre mirno držao uopsednutom logoru, iznenadio neopreznog neprijatelja izišav-ši na dekumansku kapiju,8i madaje mogao goniti neprijatelja,odustao j e od toga iz straha da bi logor mogao biti napadnuts druge strane. Konzulov brat, legat Furije, ponesen opštom tr-kom ode dalje, j er u žaru gonjenja nije video ni da su se njegovisaborci vratili, ni da mu neprijatelj prilazi s leđa. I tako odsečen,pošto je uzaludno pokušavao da probije put nazad u logor, pogi-nu boreći se hrabro. Kadaje konzulujavljeno da muje brat op-koljen, on se vrati u borbu i dok se borio više nasumice i sa ma-nje opreza zadobio j e ranu, pa su ga njegovi pratioci s mukom7Posredi je senatus consultum ultimum de republica defedenda, kojim seskreće pažnja konzulima da je država u opasnosti; međutim, to im ne da-je veću vlast od one koju imaju. Smatra se da je prvi put izdat 121. pre n.e. u vreme borbe optimata protiv Gaja Graha i da je ovde u pitanju ana-hronizam.

8Porta decumana, jedna od čedri glavne kapije na rimskom vojnomlogoru: nazvana je po tome što je u njenoj blizini bila smeštena deseta(cLecima) kohorta svake legije.166izvukli sa bojišta. Time j e uneo uznemirenost kod svojih voj-nika, a neprijatelja učinio još smelijim. Pošto su ih ohrabrililegatova smrt i konzulovo ranjavanje, više ih nikakva sila nijemogla zadržati od napada. Rimljani koji su se povukli u logorbili su ponovo opsednuti, pritom nemajući ni iste snage ni isteizglede kao neprijatelj. Došli bi u krajnju opasnost da nije sti-gao Tit Kvinkcije sa trupama Latina i Hernika. On se pojavio izaleđa Ekvima, koji su napadali rimski logor, divljački pokazujućilegatovu glavu. Na znak da j e on u blizini, izvršen je i juriš iz

logora. Ekvi su imali malo gubitaka, ali su bili razbijeni na rim-skoj teritoriji. Rasturene i natovarene plenom, napadao ih j ekonzul Postumije, koji j e na pogodnim mestima postavio pred-straže. Bežeći u neredu, naleteli su na Kvinkcija koji se vraćaosa ranjenim konzulom. Tako je vojska bivšeg konzula osvetilai konzulovu ranu i pogibiju legata i kohorti.Tih dana su obe strane i primile i nanele mnoge gubitke.Teško j e da se tačno u brojevima navede za tako jedno dav-no doba koliko ih se borilo i koliko je izginulo. Ipak se AncijeValerije9usudio da navede ukupne brojeve: Rimljana je palo5.800 na teritoriji Hernika; od Ekva koji su radi pljačke lutali porimskoj teritoriji, konzul Aul Postumije j e ubio 2.400; od osta-lih koji su noseći plen naleteli na Kvinkcija takođe j e izginuo

veliki broj. Kaže da je ubijeno oko 4.000 ili, da bi bio precizniji,4.230 Ekva.Kada su se vratili u Rim, ponovo su otvoreni sudovi. Nanebu su viđeni mnogi plamenovi kako gore i druga znamenja.10Neka su stvarno opažena, druga su bila privid koji se ukazivaouplašenima. Da bi se ovaj strah uklonio, bili su određeni tro-dnevni praznici tokom kojih je mnoštvo žena i muškaraca is-punilo sva svetilišta, tražeći mir od bogova. Kohorte Hernika iLatina vraćene su kući, uz zahvalnost Senata za hrabro držanjeu ratu. Hiljadu vojnika iz Ancija, koji su kasno stigli u pomoć,



posle borbe su otpušteni gotovo uz pogrde.9Valerije Ancija je jedan od istoričara iz grupe poznih analista, izprve polovine I veka pre n. e.10To spada u često navođena tzv. nebeska čudesa, prodigia caelestia',takvi podaci potiču uglavnom iz starorimskih hronika, Anala, koje su vo-dili vrhovni sveštenici.167!6. Potom su održane skupštine, a za konzule su izabrani Lu-cije Ebucije i Publije Servilije; stupili su na dužnost 1. avgusta,na koji j e tada padao početak godine.11Vreme j e bilo teško igodina ispunjena bolestima i u gradu i na selu, i oboljevali sui ljudi i stoka. Bolesti su se proširile kad je seosko stanovništvokoje se bojalo pljačkanja bilo primljeno u grad. Ova mešavinasvih vrsta živih bića uznemiravala je građane neobičnim mirisi-ma, a seljaci su, smešteni u uskim kućama, patili zbog vrućine ineprestanog bdenja. Bolest se širila i neprestanim međusobnimdodirom i usled obavljanja poslova.J edva odolevajući tadašnjim nevoljama, Rimljani primišeneočekivanu vest preko poslanika Hernika da Ekvi i Volsci uje-dinjenim snagama postavljaju vojni tabor na njihovoj teritorijii da sa ogromnom vojskom pustoše njihovu zemlju. Po tomešto se u Senatu sakupio mali broj ljudi, postalo je saveznicimajasno da j e država skrhana bolešću. Dat j e i žalostan odgovor:

¹Neka Hernici zajedno sa Latinima sami brane svoje posede;iznenadni gnev bogova uništava bolešću grad Rim. Ako dođekakvo smirenje ove bolesti, kao prethodne godine, kao uvekdosad, poslaće pomoć saveznicima.11Odoše glasnici noseći tu-žnu vest i još tužniji odgovor, j er kako će se sami suprotstavitiu ratu u kome su jedva i uz rimsku pomoć odoleli? Neprijateljse, međutim, nije dugo zadržao na zemlji Hernika, nego krenudalje na rimska polja, koja su i bez rata bila opustela. Pošto imovde niko, čak i nenaoružan, ne iziđe u susret, pređoše prekopolja koja su napustile ne samo predstraže nego i oni koji suobrađivali zemlju i stigoše na Gabijski put,12na treću milju odgrada. Beše umro i Ebucije, rimski konzul; i njegovog kolegujeslaba nada održavala u životu. Bolešću je bila zahvaćena i veći-

na državnih prvaka, mnogi senatori i bezmalo čitava generacijavojnika, tako da ih nije bilo dovoljni ni za mirnodopske straže,a kamoli za pohode. Stražarsku dužnost vršili su sami senatori11Misli se na konzularnu godinu; tradicionalni datum stupanja kon-zula na dužnost bio je 1. mart; međutim, u početku 509-479. pre n. e. toje bilo 1. septembra ili 1. avgusta; 1. januar je kao početak konzularnegodine uveden tek 153. pre n. e.12Gabijski put ( Via Gabina) vodio je kroz Eskvilinska vrata prema la-tinskom gradu Gabiji, istočno od Rima.168koliko su im to godine i zdravlje dozvoljavali. Obilaženje i zbri-njavanje preuzeli su plebejski edili; oni su uzeli i vrhovnu vlasti autoritet konzulske vlasti.13

7. U toj napuštenosti, bez vođstva i bez snage, spas done-še bogovi zaštitnici i Sreća grada14koji su Volscima i Ekvimapodarili duh pljačkaša a ne ratnika. I tako im dušu nije obu-zela nikakva želja ne samo da zauzmu nego ni da priđu rim-skim bedemima. Krovovi koji su se nazirali i bregovi koji su ihnadvisivali odvratili su ih, pa se u celom taboru čulo gunđanje:zašto da gube vreme na pustom i napuštenom polju, izmeđuleševa ljudi i životinja koji se raspadaju, lišeni plena, kad mogukrenuti na netaknuta polja Tuskula koja obiluju svim i svačim.I tako iznenada digoše bojne znake i poprečnim putevima, pre-



ko ravnice Labika, pređoše na tuskulske bregove. Na tu stranubehu sada okrenute i ratna oluja i sva sila. U međuvremenu j e iHernike i Latine pokrenuo stid a ne samo sažaljenje da se uputeka Rimu ujedinivši vojsku, kad se već nisu spremnim snagamasuprotstavili zajedničkom neprijatelju koji je već kretao na Rim,niti su opsednutim saveznicima pružili bilo kakvu pomoć. Kadneprijatelja ne nađoše tu, sledeći glasove i tragove krenuše muu susret dok je od Tuskula silazio u Albansku dolinu. U nejed-nakoj borbi vernost saveznika ovom prilikom bila je loše sreće,ali ni u Rimu nisu gubici od bolesti bili manji nego kod save-znika od mača. Umro j e i drugi konzul, a umrli su i drugi slavniljudi: Marko Valerije i Tit Verginije Rutul, koji su bili auguri,te Servije Sulpicije, vrhovni kurijalni sveštenik.151preko glava13Edili (aediles), visoki činovnici u rimskoj državi. Naziv verovatnopodče od aedes, kuća, pa i svetilište, budući da su prvobitno bili čuvarihrama boginje Cerere; kasnije su se brinuli o uređenju grada, o javnomredu, snabdevanju grada i priređivanju svečanih igara. Birani su na godi-nu dana kao i ostale magistrature. U početku su bili plebejska magistra-tura, dvojica plebejskih edila koji su birani svake godine bili su pomoć-nici narodnih tribuna, a od 366. pre n. e. biraju se i dva kurulna edilameđu patricijima. Zajedno sa plebejskim činili su kolegijum.14Misli se prvenstveno najupitera najvećeg i najmoćnijeg (IuppiterOptimus Maximus). Sreća grada (Fortuna urbis) umesto Fortuna rimskog

naroda.15Na čelu svake kurije, kao dela plemena, nalazio se curio koji je pr-vobitno imao i upravnu funkciju, a kasnije samo religijsku.169nepoznatih široko se razmahivala snaga smrti. Lišen ljudske po-moći, Senat okrenu bogovima molitve naroda. Bi naređeno daljudi sa ženama i decom odu da se mole i traže pomoć od bo-gova. J avno pozvani da odu tamo kuda ih je gonila i sopstvenanesreća, ispunili su sva svetilišta. Prostrevši se po podu i brišućihramove svojom kosom, žene su molile milost od naljućenogneba da učini kraj bolesti.8. Potom postepeno, bilo stoga što je mir izmoljen od bo-gova, bilo zato što j e teško vreme u godini već proteklo, tela

oslobođena bolesti počela su se oporavljati. Već su se okrenulii državnim brigama. Kako je prošlo nekoliko interegnuma, tosada Publije Valerije Publikola, kada je kao intereks ušao u trećidan, postavi za konzule Lucija Lukrecija Tricipitana i Tita Ve-turija Gemina (ili j e to bio Vetusije); stupili su na dužnost 11.avgusta. Država j e već bila dovoljno jaka ne samo da spreči ratnego i da ga započne. Stoga kad Hernici javiše da neprijateljprelazi preko njihove granice, Rimljani im spremno obećašepomoć. Bile su regrutovane dve konzulske vojske: Veturije j e bioupućen na Volske, aTricipitan, suprotstavljajući se pljačkanjusavezničke teritorije, nije odmakao dalje od zemlje Hernika.Veturije u prvoj borbi razbi neprijatelja i natera ga na bekstvo.Dok se nalazio u zemlji Hernika, Lukrecije j e propustio pljač-

kašku kolonu koja j e prešla planine kod Preneste, a zatim sišlau ravnicu i opustošila polja Prenesta i Gabija, te sa gabijskihbregova okrenula ka tuskulskim. To u Rimu izazva veliki strah,više zbog neočekivanosti događaja, nego zbog toga što ne bibilo dovoljno ljudi da se zadrži ova sila. U gradu je komandovaoKvint Fabije; on j e naoružao omladinu, postavio predstraže itime sve učinio mirnim i sigurnim. Pošto je pokupio plen iz oko-line, a ne usuđujući se da se približi gradu, neprijatelj se vraćaokružnim putem, te ukoliko se više udaljavao od grada utolikoje bio bezbrižniji. Tako nalete na konzula Lukrecija, koji je pa-



žljivo ispitao puteve i čekao u dobrom poretku spreman za boj.Dobro pripremjeni Rimljani napadoše neprijatelja zahvaćenogiznenadnom panikom, pa iako brojčano unekoliko slabiji, razbi-še ogromnu vojsku, nateraše je u bekstvo i sateraše u duboke do-line iz kojih izlazak nije bio lak i opkoliše je. Ovde su Volsci biligotovo uništeni: 13.470 ihje poginulo u borbi i bekstvu, 1.750jeuhvaćeno živih, a doneto je 27 bojnih znakova, kako sam našao170u nekim hronikama. Ako j e ovde nešto i dodano brojevima,ipak j e krvoproliće sigumo bilo veliko. Konzul pobednik, nato-varen ogromnim plenom, vratio se u svoj stalni logor. Potom sukonzuli spojili svoje logore, a Ekvi i Volsci ostatke svojih snaga.To j e u ovoj godini bila treća bitka. Ista sreća donese nam po-bedu: neprijatelj j e razbijen, a njegov tabor zauzet.9. Tako su stvari u Rimu dovedene u red, a uspešni ratovi suodmah izazvali nemire u gradu. Te godine je narodni tribun bioGaj Terentilije Harsa. Smatrajući da odsustvo konzula ostavljaslobodno polje za akcije narodnih tribuna, tokom više dana jenastupao pred narodom i optuživao oholost patricija; posebnose oborio na vlast konzula, smatrajući j e prevelikom i nepodno-šljivom u slobodnoj državi. Po nazivu j e samo manje nepodno-šljiva, a u suštini j e mnogo surovija od kraljevske vlasti. Umestojednog, sada su prihvaćena dva gospodara; s neumerenom ineograničenom vlašću, oslobođeni svakog straha i razuzdani,

okrenuli su svu strogost i zakonske kazne protiv plebejaca. Danjihova samovolja ne bi trajala večno, oni će predložiti zakon dase izaberu petorica ljudi sa zadatkom da propišu zakon o kon-zulskoj vlasti. Narod će odrediti prava konzula kojima će se onikoristiti, a neće svoju samovolju i htenja smatrati za zakon. Poštoje taj zakon predložen, a patriciji bili uplašeni da će u odsustvukonzula biti prisiljeni da prihvate jaram, prefekt grada Kvint Fa-bije sazva Senat i tako oštro napade i na zakonski predlog i napodnosioca da ni suprotstavljanje obojice konzula ne bi značiloveću pretnju ni veće zastrašivanje. Prema njegovim rečima, na-rodni tribun je koristeći situaciju postavio zasedu i napao drža-vu. Da su razljućeni bogovi nekim slučajem dali njemu da budetribun prošle godine, za vreme epidemije i rata, Rimljani se ne

bi mogli održati; kako su oba konzula bila preminula, a bolestopterećivala državu, u opštem metežu bi bili doneti zakoni oukidanju konzulske vlasti, čime bi narodni tribun postao vođaEkvima i Volscima u napadima na grad. Sta najzad? Ako kon-zuli postupe oholo i surovo prema nekim građanima, zar nijedato pravo da ga izvede na sud i preda na suđenje onima iz čijesredine potiče čovek kome j e učinjena nepravda? Ovo j e razlogda bude omrznut i postane nepodnošljiv ne konzularni imperi-jum, nego tribunska vlast. Posle umirenja i pomirenja sa patri-cijima, ponovo se vraća na stara zla. On ga ne moli da odustane171od onoga štoje započeo. ,,A vas, drugi tribuniª, nastavi Fabije,¹molimo da mislite na to daje vaša vlast u početku stvorena radi

pomoći pojedincima, a ne na propast svih. Izabrali ste narod-ne tribune, a ne protivnike patricija; za vasje nečasno, a za nasnesreća da zauzimate nezaštićenu državu. Nećete umanjiti vašaprava nego vašu mržnju ako se sporazumete sa vašim kolegomda se stvar ostavi takva kakvaje do dolaska konzula. Kad nas jebolest napala prošle godine, i sami Ekvi i Volsci su nas poštedelistrahota nemilosrdnog rata.ª Tribuni su se savetovali s Terenti-lijem i akcijaje naizgled odložena, a u stvarije prekinuta, pa sukonzuli odmah pozvani nazad.10. Lukrecije se vratio sa ogromnim ratnim plenom i sajoš



većom slavom. Slavu je uvećao i time što je po dolasku izložioratni plen na Marsovom polju, kako bi svak prepoznavši svoje,to odneo u roku od tri dana. Ono za šta se nije javio vlasnik biloj e prodato. Po opštem uverenju, konzul je zaslužio trijumf, alij e stvar odlagana j er je tribun insistirao na zakonu. ¹Ova stvarj e važnija konzuluª, rekao je. O tome je raspravljano više danai u Senatu i u narodnoj skupštini. Najzad j e tribun uzmakaopred autoritetom konzula i odustao od svog predloga. Tada je ivojskovođi i vojsci ukazana dužna počast; konzul j e trijumfovaoza pobedu nad Ekvima i Volscima, a u trijumfu su ga pratilenjegove legije. Drugom konzulu je data počast da ovenčan uđeu grad, ali bez svojih vojnika.16Sledeće godine je Terentilijev zakon, koji j e sada podržaoceo kolegijum tribuna, dočekao nove konzule Publija Volum-nija i Servija Sulpicija. Te godine j e viđeno kako nebo gori, azemlju je zaljuljao snažan potres.17Bik je progovorio Ðpričau koju se te godine poverovalo, a prošle godine nije. Poreddrugih čuda padala je i kiša od mesa, a pričalo se da j e leteo16Razlika između trijumfa i ovacije bila je u tome što komandantpobednik nije oblačio togu J upitera i kralja pri ovaciji, nego je nosioskiptar i išao pešice, a ne na četvoropregu (kvadrigi) kao vojskovođa ko-me je dodeljen trijumf; ovenčan je mirtom, a ne lovorom. Odluku o tri-jumfu ili ovaciji donosio je Senat. Smatra se da je trijumf dodeljivan sa-mo za veliku i krvavu pobedu.

17Zemljotres 461. pre n. e. bio je deo velikog seizmičkog potresa uMediteranu, onog istog koji je 464. pre n. e. pogodio Peloponez u vremehelotskog ustanka.172ogroman broj ptica i grabio tu kišu. Ono što je palo na zemljuležalo j e razbacano nekoliko dana a da nije promenilo miris.Religijski kolegijum duovira je proučio Sibilinske knjige. Onesu proricale opasnost od jedne zajednice stranaca čiji če napadbid usmeren na visoko mesto u Rimu i otuda će nastati nesreća.Pored ostalog, opomenuti su da se okanu unutrašnjih sukoba.Tribuni su ih optuživali daj e to učinjeno samo zato da bi sesprečilo donošenje zakona i da predstoji velika borba. I evo,kao da se svake godine okreće isti krug. Hernici javiše da Ekvi i

Volsci opet spremaju vojsku, mada im je imovina oduzeta. Sre-dište poduhvata j e u Anciju; kolonisti iz Ancija su javno držaliskupove u Ecetri. Tamo j e bilo vođstvo, ovde glavne snage zarat. Kad je to javljeno Senatu, bilo je naređeno da se izvrši re-grutovanje i da konzuli međusobno podele vođenje rata: jedanda uzme komandu protiv Volska, drugi protiv Ekva. Tribunisu na Forumu uzvikivali da je priča o ratu sa Volscima izmišlje-na, da je Senat nagovorio Hernike. Slobodu rimskog narodane izigravaju više pričama o hrabrosti nego smicalicama. Poštosada niko ne bi poverovao da se Ekvi i Volsci, gotovo potpunouništeni i poraženi, mogu podići na oružje izmišljen je nov ne-prijatelj: osumnjičena j e verna kolonija koja j e u blizini. Ratse objavljuje nedužnom Anciju, a u stvari se ratuje s rimskim

plebejcima koje će, opterećene oružjem, užurbanim maršomodvesti iz grada i tako udaljavanjem i progonstvom građanakazniti narodne tribune. I tako će - pošto nije reč ni o čemudrugom - zakon propasti ako ne budu pazili da ne budu prog-nani iz grada i ne prime jaram dokje stvar još neokrnjena i doksu još u zemlji i civili. Ako pokažu srčanost neće izostati pomoć;tribuni su međusobno složni. Ne treba da strahuju od spolj-nog neprijatelja, nema nikakve opasnosti: bogovi su pomogliprošle godine da se sloboda može braniti bez opasnosti. Takoučiniše tribuni.



11. Na drugoj strani su konzuli, postavivši svoja svečana se-dišta naočigled svih, vršiti regrutovanje. Ovamo dojuriše tribuni,vodeći za sobom sakupljeni narod. Prozvana je nekolicina kaoda se stvar ispituje, a onda izbi nasilje. Koga god bi liktor zgra-bio po naredbi konzula, narodni tribun bi naredio da se pusti.I niko nije činio ništa onako kako je irnao pravo, nego je koristionasilje da bi silom dobio ono čemu je težio.173Kako su se držali tribuni sprečavajući regrutovanje, tako sui patriciji stvarali teškoće zakonu koji je predlagan za vreme dokje skupština zasedala. Svađa je započela kad su narodni tribuninaredili narodu da se podeli po tribama, dok su patriciji odbijalida se pomere. Stariji ljudi jedva su učestvovali u tome pošto stvarnije vođena razumom, nego je bila dozvoljena svaka nepromišlje-nost i drskost. I konzuli su se uzdržavali od bilo kakvog mešanjada ne bi u opštem metežu izložili uvredi svoje dostojanstvo.Beše neki Cezon Kvinkcije, odvažan mladić čemu su dopri-neli i plemenito poreklo i njegova stasitost i snaga. Vrlinamakojima su ga obdarili bogovi dodao j e i sam mnoga ratna od-likovanja i rečitost na Forumu, tako da niko u državi nije biospremniji od njega i na reči i na delu. Kada bi ovaj čovek nastu-pio između senatorskih redova, nadvisujući sve kao da mu savautoritet diktatora i konzula izbija i iz glasa i iz snage, sam jeodolevao i napadima tribuna i oluji naroda. Pod njegovim vođ-

stvom često su sa Foruma bili oterani tribuni, razbijen i rasteranplebs. Ko god bi se suprotstavio, otišao bi izubijan i bez odeće,paje postalo jasno da će zakon pretrpeti neuspeh ukoliko stvarbude tako vođena. I dok su ostali tribuni bili zaplašeni, Aul Ver-ginije jedini iz kolegijuma zatraži da se Cezon osudi na smrt.Ali hrabri duh ovog čoveka nije se time zastrašio nego samoraspalio i još oštrije suprotstavio donošenju zakona, rasterivaoj e plebejce, progonio tribune kao u pravom ratu. Tužilacjepustio tuženog da sam sebe uništi, da doda vatru mržnji i pružimaterijal za optužbu. Zakon j e predlagao ne toliko u nadi daće biti donet koliko da bi izazvao Cezonovu nesmotrenost. Odtadaje sve ono što je omladina često govorila i nepromišljenočinila, pripisivano samo Cezonovom sumnjivom karakteru. Ipak

se suprotstavio zakonu. Na to j e Aul Verginije rekao narodu:¹Zar ne uviđate, Kviriti, da ne možete u isto vreme imati i Ce-zona kao građanina i zakon koji želite? Uostalom, zašto kažem'zakon'? U stvari, on se suprotstavlja slobodi. Ohološću j e nad-mašio sve Tarkvinije. Cekajte da ovaj koga sada gledate da vladakao običan građanin svojom snagom i drskošću, postane konzulili diktator.ª Sa tim su se slagali mnogi, žaleći se da su potisnuti,pa su podsticali tribuna da stvar dalje vodi.12. Već je došao i dan suđenja, i mnogim ljudima se činiloda je pri suđenju Cezonu bila reč o slobodi. Najzad priteran174uza zid, Cezon se ponizio i rešio da moli pojedince. U njegovojpratnji nalazili su se rođaci, prvaci države. Tit Kvinkcije Kapito-

lin, kojije tri puta bio konzul, poštoje najpre podsetio na svojalična i porodična odlikovanja, tvrdio j e da ni u gensu Kvinkcijani u rimskoj državi nisu nikad postojale takva prirodna obda-renost i tako velika hrabrost, prvu vojsku j e služio pod njim ion j e svedok njegove borbe protiv neprijatelja. Spurije Furije jepotvrdio da mu j e Kvinkcije Kapitolin poslao njega kao potpo-ru u teškim trenucima; smatra da niko drugi ne bi više učinioza popravljanje položaja. Lucije Lukrecije, konzul prethodnegodine, još u sjaju skorašnje slave, reče da deli svoju slavu saCezonom, da se seća bitaka, da može ispričati njegove slavne



podvge i u pohodima i u borbama; savetuje i opominje: to jeizvrstan mladić, obdaren od prirode i sreće svim dobrima, izu-zetno važan za svaku državti u kojoj se nađe, pa bi trebalo da susrećni što j e njhov građanin, a ne podanik neke druge države.Ono što mu zamera - žestinu i drskost - ublažiće se vremenom;promišljenost koja mu nedostaje povećava se s godinama. Poštomu mane opadaju, a vrlina sazreva, on zaslužuje da dočeka svojustarost u državi. Među ovima je bio i njegov otac Lucije Kvink-cije koji je imao nadimak Cincinat; on nije ponavljao pohvale,da ne bi izazvao zavist, nego j e tražio oproštaj zbog mladalačkezablude i molio da njemu koji nije nikada povredio ni rečjuni delom darnju sina. J edni su odbijali molbe ili iz straha ili izobzira; drugi su, žaleći se da su bili pretučeni ili oni ili njihoviprijatelji, odgovarali oštro i time unapred pokazivali svoj sud.13. Sem mržnje mase, optuženogje teretio ijedan praviprestup. Naime, Marko Volscije Fiktor,18koji je nekoliko godi-na ranije bio narodni tribun, pojavio se kao svedok i izjavio daje malo posle epidemije u gradu naišao na grupu mladića kojisu lutali po Suburi. I zrodi se svađa i njegov stariji brat, koji sene beše oporavio od bolesti, pade pogođen Cezonovom pesni-com. Polumrtvog su ga na rukama odneli kući, ali je on umrobez sumnje od toga. Da goni tako surovog krivca nisu dozvolilikonzuli iz ranijih godina. Dok je Volscije ovo iznosio, nastalo jetakvo uzbuđenje da j e malo nedostajalo da narod ubije Cezona.

18 Ime Fictor moglo je, kako smatra Ogilvi, biti u vezi sa prevarom(od fingo, prevariti).175Verginije na to zapovedi da se čovek odvede u zatvor, a patricijise nasilju odupreše silom. Tit Kvinkcije uzviknu da onoga ko jeoptužen za smrtni zločin, čije j e suđenje zakazano i čija će osudabiti uskoro doneta, niko nema pravo da zlostavlja dok ne budesaslušan i osuđen. Tribun izjavi da nema nameru da ga kaznipre nego što presuda bude izrečena, ali će ga držati u zatvorudo dana suđenja kako bi onome ko j e izvršio ubistvo izrekaokaznu rimski narod. Pozvani su ostali narodni tribuni, a oni sudonoseći umerenu odluku iskoristili svoje pravo da pomognupojedincu: nisu dozvolili da se optuženi otkuje, ali su odredili

da krivac dođe na ročište i da plati kauciju narodu, za slučajda se ne pojavi. Međutim, bili su u nedoumici koliku sumu dazatraže kao dovoljnu garanciju, pa stoga prebaciše pitanje naSenat. Dok se o tome odlučivalo, krivac j e zadržan najavnommestu. Određeno je da se daju jemci i da se svaki od njih obave-že na sumu od 3.000 asa; o broju jemaca ostavljeno je tribunimada odluče. Oni odrediše deset; sa toliko jemaca, tužitelj je pri-hvatio garanciju za optuženog. Cezon je prvi za koga se zna daj e dao javnu garanciju. Pušten da ode sa Foruma, on noću po-beže u progonstvo Etrurcima. Iako je njegov postupak pravdantime daje dobrovoljno odšao u progonstvo, Verginijeje na dansuđenja ipak sazvao skupštinu, pa su pozvane njegove kolegeda j e raspuste. Kaucijaje nemilosrdno tražena od oca, tako da

j e morao prodati celokupno imanje, pa je izvesno vreme živeou nekoj kolibi s one strane Tibra, usamljen kao prognanik.1914. Državu su potresali ovo suđenje i predlaganje zakona;od spoljnih ratova nastao je predah. Osećajući se kao pobednicij er su patriciji bili zaplašeni Cezonovim progonstvom, tribuni subili uvereni da je zakon već donet. Ali dok su se stariji patricijiodrekli vlasti, mlađi, naročito oni iz Cezonovog društva, nisuumanjili svoju netrpeljivost prema plebejcima, niti su izgubilihrabrost. Međutim, naučili su da svoje napade učine umereni-jim. Kada je posle Cezonovog progonstva ponovo učinjen po-



kušaj da se donese zakon, oni su organizovano i spremno saogromnom vojskom svojih klijenata napali narodne tribune čim19 Prata Quinctia su se nalazila, prema podatku kod Plinija (Naturalishistoria, 18-20), na desnoj obali Tibra, na ager Vaticanus. Mogućno je daje priča o Cincinatu etiološkog karaktera sa namerom da objasni naziv.176su nastupili, dajući priliku za napad, i to tako da se nijedan nijeisticao, pa ni mržnja ni slava nisu pali samo na jednu kuću, tese plebsu činilo da sada umesto jednog imaju hiljade Cezona.A u dane kad se nije odlučivalo o zakonu nije niko bio blaži imirniji od njih: uljudno su pozdravljali plebejce, razgovaralis ljudima iz plebsa, pozivali ih u svoje kuće, raspravljali na Foru-mu o njihovim stvarima, a dopuštali su i tribunima da drže skup-štine bez remećenja. Nikad ni prema kome nisu bili neprijatnisem ukoliko nije bila reč o zakonu. Inače j e ova omladina bilaveoma popularna. Čak ni glas nisu dizali, a kamoli da su počinilineko nasilje. I tako su postepeno, gladeći ga i baveći se njime,pripitomili plebs. Na taj način su veštinom tokom cele godineizbegli donošenje zakona. Dopuštali su tribunima ne samo dasve mirno vode nego i da budu izabrani za sledeću godinu.15. Tako su konzuli Gaj Klaudije, Apijev sin, i Publije Valeri-j e Publikola primili vlast u već smirenoj državi. Nova godina nijedonela ništa novo. Glavna briga u državi j e bilo predlaganje iliprihvatanje zakona. Ukoliko su mladi patriciji imali više uspeha

kod plebejaca, utoliko su ih tribuni oštrije napadali, nastojeći daih učine sumnjivima plebsu. Optuživali su ih daje stvorena zave-ra, da je Cezon u Rimu; odlučeno je da se tribuni biju, a plebejciposeku; da su stariji patriciji omladini dali u zadatak da ukinetribunsku vlast u državi i da se Republika vrati u stanje kakvo jebilo pre nego što je Sveto brdo bilo zauzeto. I dok su se, kao go-tovo svake godine, pribojavali rata sa Volscima i Ekvima desi sejedno mnogo bliže i neočekivano zlo: prognanici i robovi, oko2.500 ljudi, pod vođstvom Sabinjana Apija Herdonija zauzešenoću Kapitol i tvrđavu. U tvrđavi je odmah izvršen pokolj onihkoji nisu hteli da se priključe zaveri, ili da se late oružja. Neki suiskoristili nastalu zabunu i poneseni strahom dojurili na Forum.Naizmenično su se čuli povici: ,,Na oružje!" i ¹Neprijatelj je u

gradu!ª Konzuli su bili u nedoumici da li da naoružaju narod,ne znajući kakvo se zlo iznenada pojavilo: spolja ili iz samog gra-da, iz plebejske mržnje ili robovske podlosti. Smirivali su nemir,ali su ga time samo povećali. Ni vrhovna vlast nije imala snagenad preplašenim mnoštvom. Dadoše oružje, ali ne svima negosamo toliko da svi budu zaštićeni od nepoznatog neprijatelja.Uznemireni, j er nisu znali ni ko je neprijatelj ni koliki je, osta-tak noći su proveli razmeštajući straže na pogodnim mestima177po celom gradu. Najzad dan otkri i kakavje rat u pitanju i koje njegov vođa. Apije Herdonijeje sa Kapitola pozivao robovena slobodu: on preuzima stvar ovih najbednijih u svoje ruke, daone koji su nepravedno prognani vrati u otadžbinu i da robove

oslobodi teškog jarma ropstva. Više bi voleo da ovo izvrši samrimski narod, ali ako za to nema ovde nade, on će pokrenutiVolske i Ekve i preduzeti sve krajnje mere.16. Tako stvar postade jasnija i patricijima i konzulima. Ipaksu strahovali da ono što je javljeno ne krije neke tajne name-re Sabinjana i Veja i da, pošto u gradu ima toliko neprijatelja,uskoro ne stignu po dogovoru i legije Sabinjana i Etruraca, teda i stari neprijatelji Rima, Volsci i Ekvi, ne dođu ovog puta neradi pljačke polja kao ranije nego u sam grad koji j e već delomzauzet. Mnogi i različiti strahovi su ih potresali; između ostalog



je bio veliki strah od robova, j er se svako plašio da možda imaneprijatelja u kući kome se nije moglo verovati niti ne vero-vati da ne bi postao još opasniji ako mu se uskrati poverenje.I zgledaloje da se i slogajedva može održati. Tolika druga zlai nevolje su se pojavljivali i pretili da se niko više nije plašio ninarodnih tribuna ni plebejaca. Ovo svakodnevno zlo, koje sebudilo uvek kad su druge nevolje mirovale, izgledalo je kao dasada miruje, utišano strahom od spoljnog neprijatelja. A u stvarij e upravo ono najviše pritiskivalo dok su stvari išle nizbrdo. Ta-kvo ludilo je držalo tribune da su tvrdili kako nije u pitanju ratnego lažna slika rata koja je postavljena na Kapitol da odvratipažnju plebejaca od brige za zakon. ,,To su prijatelji i klijenti pa-tricijaª, govorili su, ¹koji će ukoliko vide da su se uzalud bunili,pošto zakon bude donet, otići u još većoj tišini od one kojomsu stigli.ª Potom su održali skupštinu radi donošenja zakona,odvlačeći tako narod od oružja. Konzuli su držali sednicu Se-nata, pri čemu se strah od tribuna pokazao veći od onoga kojisu neprijatelji uneli noćnim upadom.17. Pošto j e javljeno da su ljudi ostavili oružje i napusti stra-žarska mesta, Publije Valerije ostavi kolegu u Senatu, istrča izKurije, dođe na sveto mesto20gde su tribuni držali skupštinu20 Templum u originalu, ovde ne označava hram nego mesto osveće-no ritualom augura; to jest mesto na Forumu gde je održavana skupština(comitia), pa prema tome i samu skupštinu.

178i povika: ¹Šta ovo znači, tribuni? Zar ćete pod vođstvom i auspi-cijama Apija Herdonija oboriti državu? Zar će biti takve srećeda vas zavede onaj koji nije uspeo pokrenuti ni robove? Da liće vam neprijatelj kad vam bude gospodario dozvoliti da osta-vite oružje i donosite zakone?ª Potom se okrenu masi i nastavi:¹Ako vas, Kvirid, nije briga ni za ovaj grad ni za vas same, barembrinite za svoje bogove koje j e neprijatelj zarobio. Opsednud suJ upiter najveći i najmoćnji,21J unona, kraljica neba, Minerva idrugi bogovi i boginje. U ropskom taboru drže zarobljene vašedržavne bogove zašdtnike. Zar je to za vas zdrava država? Tolikoje već neprijatelja ne samo u bedemima nego i u tvrđavi, iznadKurije i iznad Foruma. Međutim, skupština se održava na Foru-

mu, Senat zaseda u Kuriji, senatori drže govore, a ostali građanisprovode glasanje kao da vlada mir. Zar nije zadatak i patricija iplebejaca, koliko god ih ima, konzula i tribuna, svih ljudi i bogo-va da zgrabe oružje i jurnu na Kapitol da oslobode i umire ovajuzvišeni dom J upitera najvećeg i najmoćnijeg? O, oče Romule,daj svom potomstvu onu istu srčanost kojom si ti povratio ovutvrđavu što su je Sabinjani dobili pomoću zlata. Učini da krenuonim istim putem kojim si ti nekad kretao sa svojim vojnicima.Prvo ću evo ja kao konzul, koliko to mogu kao smrtnik, tebeboga slediti i krenuti tvojim tragom.ª Kraj govoraje bio sledeći:¹Sam uzimam oružje i pozivam građane da učine to isto. Ako sebilo ko odupre tome, j a ću svestan konzulskih ovlašćenja zabora-viti na tribunsku moć i svete zakone i smatraću ga za neprijatelja

bilo gde da se nalazi, na Forumu ili Kapitolu.ª Pošto su zabranilida se to učini prodv Apija Herdonija, narodni tribuni sada nare-diše da se zgrabi oružje protiv Publija Valerija. Usudio se da pro-tiv tribuna uradi ono što je njegov najstariji predak uradio protivkraljeva. Izgledalo je da će nastupiti krajnje nasilje i da će rimskigrađanski rat biti prizor za neprijatelja. Niti je zakon mogao bitidonet, niti je konzul mogao krenuti na Kapitol. Noć prekidezapočetu borbu. I tribuni su se povukli kada je noć nastupila,bojeći se konzulovog oružja. Pošto su se podstrekači pobunepovukli, patriciji su krenuli da obilaze plebejce, da se uklju-



čuju u njihove grupe i da za tu priliku drže prigodne govore.21 Posredi je Kapitolski J upiter, Iuppiter Optimus Maximus, vrhovnibog rimske države.179Opominjali su ih da vode računa o tome u kakve nevolje uvlačedržavu, da nije u pitanju borba patricija i plebejaca, nego da ijedni i drugi zajedno predaju gradsku tvrđavu neprijatelju, kaoi hramove bogova, privatne i javne penate. Dok se ovo dešavalona Forumu, konzuli su u međuvremenu obilazili kapije i bede-me u strahu od pokreta Sabinjana i neprijatelja iz Veja.18. Iste noći stigoše glasnici u Tuskul i javiše o zauzima-nju tvrđave, posedanju Kapitola i stanju u pobunjenom gradu.U Tuskulu j e tada bio diktator22Lucije Mamilije. On odmahsazva Senat i, sprovodeći glasanje, iznese svoje mišljenje. Sma-trao je da ne treba čekati da iz Rima stignu glasnici koji će tražitipomoć, j er opasnost i nesreća koji prete, te saveznički bogovi injihova vernost savezu zahtevaju da se ona odmah uputi: ¹Bogo-vi nam neće nikada dati sličnu priliku da zaslužimo zahvalnostdržave koja je tako moćna i nalazi se u susedstvu." Odlučiše dase pošalje pomoć, regrutovaše omladinu i dadoše joj oružje.U osvit dana su stigli u Rim, a izdaleka su ličili na neprijatelja:činilo se da su stigli Volsci i Ekvi. Kad se oslobodiše nepotreb-nog straha, Rimljani ih primiše u grad i oni u koloni siđošena Forum. Pošto j e kolegu ostavio kao zašdtu kod kapije, ovde

j e Publije Valerije počeo postrojavati vojsku u bojni poredak.Pokrenuo ih j e autoritet čoveka. On j e tvrdio da će, ako mu do-zvole, čim Kapitol bude ponovo zauzet i grad umiren pokazatikakvu uprevaru kriju tribuni u znaku koji predlažu i da nećepraviti smetnje narodu u skupštini, sećajući se svojih predaka iveran svom nadimku kojim kao da mu je od predaka prenetau nasleđe i briga za narod. Ovog vojskovođu su sledili uprkosotporu narodnih tribuna i svrstali se u bojni red na Kapitolskojokuci. Pridružile su im se legije iz Tuskula. I građani i saveznicisu se nadmetali u tome kome će pripasd čast da zauzme tvrđavu.Obojica vojskovođa su hrabrila svoje. Neprijatelj je strahovao jernije imao drugog oslonca sem svoga položaja. Dok su ovi drh-tali, Rimljani i saveznici su izvršili napad na njih; već su upali u

predvoije hrama, kad Publije Valerije, koji je išao napred međuprvima, pogibe boreći se. Videvši ga kako pada, bivši konzul Pu-blije Volumnije dade znak svojima da ga pokriju, a sam zauze22 Diktator je u Tuskulu bio na čelu države kao i u mnogim drugimlatinskim zajednicama.180mesto konzula. Usled žestine napada, ovaj događaj nisu primeti-li vojnici tako da su odneli pobedu pre nego što su shvatili da sebore bez vojskovođe. Mnogi od prognanika su svojom pogibjomoskrnavili hram, a mnogi su bili zarobljeni. Herdonije je ubijen.Tako j e Kapitol bio povraćen, a zarobljenici su kažnjeni premasvom statusu, zavisno od toga da li je bio u pitanju rob ili slo-bodan čovek. Ljudima iz Tuskula odata je zahvalnost, a Kapitol

j e ritualno očišćen i osvećen.23Priča se da su plebejci ubacivalikvadranse24u kuću poginulog konzula da bi time doprineli dapogreb bude veličanstveniji.19. K adje mir uspostavljen, tribuni su tražili od patricijada ispune ono što se zadatom verom obavezao Publije Valeri-j e i da Gaj Klaudije nastoji da na bogovima manima njegovogkolege ne leži teret prevare,25te da dozvoli da se raspravlja ozakonu. Konzul je odbio da se raspravlja o zakonu pre nego štomu bude izabran kolega. Ovo j e produžilo stanje napetosti svedo skupštine za izbor konzula. U decembru je uz veliku podr-



šku patricija izabran za konzula Cezonov otac Lucije KvinkcijeCincinat, koji odmah zauze svoj položaj. Plebejci su strahovalida će imati konzula ozlojeđenog na njih, moćnog i zbog omi-ljenosti kod patricija, i zbog vrline, i zbog svoja tri sina, od ko-jih nijedan nije bio manje hrabar od Cezona, a po mudrosti iumerenosti nadmašivali su ga kad su to prilike zahtevale. Odtrenutka kadje stupio na dužnost, stalno j e održavao skupoveradi suđenja i u tome nije bio stroži u zauzdavanju plebejaca odukoravanja Senata. Usled inertnosti ovog tela, tribuni, nepresta-no na vlasti, vladaju i svojim jezikom i svojim nedelima ne kao udržavi rimskog naroda nego kao u nekoj propaloj kući. Govorioje da su vrlina, postojanost i sva odličja mladosti u ratu i miruprognani iz grada Rima zajedno sa njegovim sinom Cezonom.Brbljivci, bundžije, pravo seme razdora, ti tribuni, birani i trećiput, služeći se najgorim veštinama žive razuzdano kao kraljevi:¹Zar ovaj Aul Verginije, koji nije bio na Kapitolu, manje zaslu-žuje smrt od Apija Herdonija? Pre nego on, Herkula mi, ako23Zbog ubistva u hramu, ritualno očišćenje je vršeno vodorn i vatrom.24Kvadrans je bio četvrtina asa.25Misli se na obećanje da će biti održana rasprava o lex Terentillia.Manes ovde u značenju ,,dušaª.181se pravo prosuđuje. Izjavljujući daje neprijatelj, Herdonije jeako ništa drugo, barem doprineo da zgrabite oružje. Odričući

daje reč o ratu, ovaj drugi vam je oduzeo oružje i goloruke vasizložio vašim robovima i emigrantima. A da li ste se vi (govo-rim s dopuštenjem Gaja Klaudija i pokojnog Publija Valerija)postrojili na Kapitolskoj okuci pre nego što ste neprijatelja iz-bacili sa Foruma? Kakva sramota pred bogovima i ljudima! Kadj e neprijatelj bio u tvrđavi, na Kapitolu, kad je vođa izgnanikai robova, skrnaveći sva ta mesta imao svoje sedište u svetilištuJ upitera najvećeg i najmoćnijeg, u Tuskulu je zgrabljeno oružjepre nego u Rimu. Ne zna se da li j e to bio Lucije Mamilije, tu-skulski vođa, ili su to bili konzuli Publije Valerije i Gaj Klaudijekoji su oslobodili rimsku tvrđavu. Kada su nekad Latini hteli dabrane sopstvenu zemlju, kad im se neprijatelj nalazio na gra-nici, nismo im dozvolili da zgrabe oružje; da sada Latini nisu

dobrovoljno pritekli u pomoć bili bismo porobljeni i uništeni.Zar to znači, tribuni, pomagati plebejcima da ih nenaoružanepredate neprijatelju da ih uništi? Dakle, ako bi neko od vašihplebejaca iz najnižeg sloja - plebejaca koje ste učinili odseče-nim delom od ostalog naroda i pretvorili ga u svoju i svojevrsnudržavu -javio da mu je kuća opkoljena naoružanim robovima,smatrali biste da mu treba priskočiti u pomoć, a kada su J upite-ra najvećeg i najmoćnijeg opkolili naoružani robovi i emigrantismatrali ste da nije dostojan nikakvog ljudskog poduhvata. I zarvi tražite da vas smatramo za neprikosnovene, vi kojima ni samibogovi nisu ni sveti ni nepovredivi? I tako opterećeni zločinomi prema ljudima i prema bogovima, neprestano ponavljate daćete ove godine doneti zakon. Ako ga donesete, onda, Herkula

mi, država nije dobro vođena onog dana kada sam izabran zakonzula; to će bitijoš gore od pogibije konzula Publija Valerija.Pre svega, Kviriti, dužnost moja i mog kolege je da ove godinevodimo legije protiv Volska i Ekva. Ne znam zbog čega, ali bo-govi su nam naklonjeniji kada ratujemo nego kada smo u miru.Kakva bi nam opasnost zapretila od ovih naroda da su znali dasu Kapitol zaposeli prognanici, mnogo je bolje nagađati sadakada je sve prošlo, nego u stvarnosti iskusiti.ª20. Konzulov govor naiđe na odjek kod plebejaca. Ohra-breni patriciji su smatrali daje država umirena. Pre spreman da



sledi nego da sam predlaže, mada j e prepustio starijem kolegi182da preduzme tako ozbiljnu akciju, drugi konzul je tražio svo-j e mesto u vršenju konzulske vlasti. Ismevajući ovaj govor kaoprazno hvalisanje, tribuni napadoše pitajući na koji će načinkonzuli povesti vojsku čije regrutovanje nije odobreno. Na toKvinkcije odgovori: ,,Mi nemamo koga da regrutujemo, j er kadj e Publije Valerije naoružao plebejce radi zauzimanja Kapitola,svi su položili zakletvu da će se sakupiti na poziv konzula i dase neće razići pre njegove naredbe. Naređujemo, dakle, svimakoji su se zakleli da sutra naoružani dođu na Regilsko jezero.ªTribuni su hteli da nađu izgovor i da razreše narod obavezetako što su govorili da j e Kvinkcije bio privatno lice onda kadsu ovi položili zakletvu. No tada još nije bila zavladala bezbo-žnost od koje pati naše doba i niko nije smatrao da može tu-mačiti zakletvu i zakone kako to njemu odgovara, nego je svojeshvatanje prilagođavao njima. I pošto j e bilo malo izgleda damogu sprečiti stvar, tribuni su nastojali da se odloži odlazakvojske, utoliko pre što se pričalo da j e i augurima naređeno dabudu na Regilskom jezeru kako bi posvetili mesto na konre bise potom mogla držati skupština po religijskim pravilima. Takobi sve ono što je u Rimu izglasano za tribunsku moć, ovde bilonevažeće.26Sve bi bilo onako kako narede konzuli. Na udalje-nosti većoj od jedne milje od grada ne postoji pravo apela na

narod, pa ako tribuni tamo dođu pomešani sa ostalom masomKvirita, biće takođe pod vlašću konzulskog autoriteta. Plašili suse i toga, ali ih je mnogo više uznemiravao strah od onoga štoje Kvinkcije često govorio, naime da neće održati skupštinu radiizbora konzula. ¹Država je tako bolesna da se ne može oporavitiuobičajenim lekovima; diktator treba da se pobrine za državu ito tako da onaj ko krene da ruši državni poredak uvidi da dik-tatura ne dozvoljava pravo apela.ª21. Senat se održavao na Kapitolu; tamo dođoše i tribunisa uznemirenim plebejcima. Masa je uz ogromnu buku molećitražila pomoć čas od senatora, čas od konzula. Međutim, kon-zuli se nisu dali pokolebati sve dok tribuni nisu obećali da će seubuduće pokoravati autoritetu Senata. Kad j e konzul obavestio

o zahtevima tribuna i plebejaca, Senat j e odlučio da tribuni26 Vlast narodnih tribuna je prostorno bila ograničena na grad Rimi okolinu do udaljenosti od jedne milje.183te godine ne donose zakon, a konzuli da ne odvode vojsku izgrada. Uostalom, Senat j e smatrao daj e svako produžavanjemagistrature, kao i ponovni izbor istih tribuna, protivno držav-nom uređenju. Konzuli su se potčinili autoritetu Senata, ali sutribuni uprkos protivljenju konzula bili ponovo izabrani. Na toi patriciji ponovo predložiše za konzula Lucija Kvinkcija da nebi u čemu ustupili pred plebejcima. Nastup konzula nije nikadbio žešči u toku cele godine: ,,Da li se treba čuditi, oci senatori idopisani, da je vaš autoritet nemoćan u odnosu na plebejce? Pa

vi ste ga oslabili, j er kadje plebs prekršio odluku Senata o pro-dužavanju magistrature, i sami ste krenuli da je kršite kako nebiste u nepromišljenosti zaostali za plebejcima. Kao da se stičeviše moći u državi ako je više lakomislenosti i raspuštenosti. Ipakje nepromišljenije i lakomislenije poništavati sopstvene odluke idekrete nego tuđe. Ugledajte se i vi, oci senatori, na nerazumnugomilu! Vi, koji treba da budete primer drugima, radije grešitesledeći primer drugih nego da drugi čine dobro po ugledu navas! Ali ja neću sebi dozvoliti da oponašam tribune i da budemproglašen za konzula uprkos odluci Senata. A tebe, Gaju Kla-



udije, pozivam da sprečiš rimski narod u ovoj nezakonitosti, ij a ću to primiti ne kao da se protiviš mojoj vlasti nego kao dadoprinosiš mojoj slavi pri odbijanju prezrene počasti, te da ćešme poštedeti prezira zbog ovakvog produžavanja magistrature.ªPotom zajednički doneše dekret ,,da ne treba ponovo imenovatiza konzula Lucija Kvinkcija, ako je nešto u tom pravcu učinjeno,da oni takvo glasanje neće smatrati važećim".22. Za konzule su izabrani Kvint Fabije Vibulan treći put iLucije Kornelije Maluginensis. Te godine je sproveden cenzus.Završna žrtva očišćenja bila je odložena zbog zauzimanja Kapi-tola i konzulove smrti.Odmah na početku godine u kojoj su konzuli bili Kvint Fa-bije i Lucije Kornelije nastali su nemiri. Tribuni su podbadali na-rod. Od Latina i Hernika stizale su vesti o velikom napadu Vol-ska i Ekva i o tome da su legije Volska već u Anciju. Postojalajei opasnost da će se kolonija odmetnuti. S mukom j e postignutoda tribuni dozvole da se rat preduhitri. Potom su konzuli podeli-li vojnu komandu: Fabijaje zapalo da vodi legije na Ancij, a Kor-nelija da ostane kao zaštita u Rimu ako bi deo neprijatelja došaoradi pljačke, kao što su Ekvi imali običaj da čine. Od Latina184i Hernika j e po ugovoru zatraženo da daju vojnike, tako da sudve trećine u vojsci činili saveznici, ajednu rimski građani. Kadsu u zakazani dan stigli saveznici, konzul j e postrojio vojsku is-

pred Kapenskih vrata. Pošto j e ovde izvršio svečano očišćenjevojske,27krenuo je ka Anciju i zauzeo položaj nedaleko od ne-prijateljskog utvrđenja i logora. Kako se Volsci u očekivanjuda stignu Ekvi nisu usuđivali da stupe u borbu nego su se pri-premali da se obezbede nasipom, Fabije je već sledećeg dana,ne mešajući vojsku građana i saveznika, postavio bojni red kodnasipa neprijateljskog utvrđenja u tri posebne kolone, a sam senalazio u središtu u rimskim legijama. Potom naredi saveznici-ma da paze na bojni znak i da se ravnaju prema njemu, bilo unapredovanju ili povlačenju, ako za to bude dat znak. Isto takoje i konjanike svakog dela postavio odmah iza prve linije. Takoje sa tri strane opkolio tabor i pritisnuvši sa svih strana, oteraoVolske sa nasipa. Prešavši zatim preko opkopa, izbaci iz logora

gomilu koja se preplašena sabila u jedan njegov deo. Konjica,koja nije mogla preskočiti opkop i stoga se dotle uzdržavala odborbe kao posmatrač, sada je na slobodnoj ravnici dočekala onekoji su preplašeni bežali i tako dala svoj doprinos pobedi ubija-jući ih. Veliki je bio pokolj i onih u utvrđenju i onih koji su iznjega bežali, ali j e ratni plen bio važniji j er neprijatelj jedva daj e mogao poneti i oružje a kamoli plen. Vojska bi bila potpunouništena da šuma nije skrila begunce.23. Dok se ovo događalo kod Ancija, Ekvi su u međuvreme-nu, šaljući napred jak odred omladine, zauzeli Tuskul iznenad-nim noćnim napadom. Ostatak vojske zauze položaj u bliziniTuskula da bi se tako razdvojile snage neprijatelja. Vest o tomestiže brzo u Rim, a iz Rima u tabor kod Ancija, što izazva uzbu-

nu kod Rimljana kao da je javljeno daje Kapitol zauzet. Tolikoj e bilo sveže sećanje na zaslugu Tuskula i na sličnost opasnostidaje bilo jasno da to traži vračanje pružene pomoći. Ostavlja-jući sve, Fabije j e odvezao plen u Ancij i tu ostavio malobroj-nu stražu, te brzim maršem krenuo prema Tuskulu. Vojnikuj e dozvolio da ponese samo oružje, a od hrane ono što mu senašlo pri ruci. Snabdevanje je dovezao konzul Kornelije iz Rima.27 Lustrum e,xercilus je bilo svečano ,,očišćenjeª vojske pred rat, uzprozivanje vojnika i prinošenje žrtve.185



Borba oko Tuskula j e trajala nekoliko meseci. Konzul j e s jed-nom polovinom svojih snaga napadao tabor Ekva, a druga po-lovina je bila ustupljena građanima Tuskula da bi povratili tvr-đavu. Napadom ne bi nikad mogao stići ovde, ali je glad najzadizvukla neprijatelja napolje. Kada su konačno prinuđeni na toposlednje sredstvo, bili su razoružani, a građani Tuskula su ihnage poslali pod jaram. Dok su se u nečasnom bekstvu vraćalikući, rimski konzul ihje sledio i sve do jednoga pogubio na pla-nini Algidu. Kao pobednik vrati vojsku prema Kolumenu - ovoje naziv toga mesta - i tu postavi svoj logor. Kako j e sada poštoj e neprijatelj razbijen, nestala svaka opasnost za Rim, i drugikonzul iziđe iz grada. I tako su sada dva konzula sa raznih stra-na ušla na teritoriju neprijatelja i sa velikim snagama pustošilizemlju Volska i Ekva.Kod mnogih pisaca sam našao da se te iste godine odmet-nuo i Ancij, da j e ovaj rat vodio konzul Lucije Kornelije i da jezauzeo utvrđenje. Ipak se ne usuđujem ovo tvrditi kao pouzda-no j er kod starijih autora nema ni pomena o tome.24. Kad j e ovaj rat završen, patricijimaje kod kuće pretiorat od narodnih tribuna. Vikali su daje vojska prevarom držanavan grada; to je učinjeno zbog donošenja zakona, ali ih to nećesprečiti da stvar dovedu do kraja. I pak je zapovedniku gradaLuciju Lukreciju uspelo da se akcija tribuna odloži do dolaskakonzula. Nastade i nov razlog za uzbunu: kvestori28Aul Kor-

nelije i Kvint Servilije optužiše Marka Volscija da j e bez ikakvesumnje bio lažni svedok protiv Cezona. To je potvrđivalo više či-njenica: prvo, otkako se razboleo, Volscijev brat ne samo da nijeviđen ujavnosti nego se nije ni dizao iz postelje, pa j e i umroposle nekoliko meseci teške bolesti; drugo, u vreme događajaza koji ga j e svedok optuživao, Cezon nije mogao biti viđen uRimu j er j e prema svedočenju onih koji su tada služili vojsku,bio sve vreme u vojsci s njima bez odsustva. Ako tako nije bilo,mnogi su privatno nudili Volsciju da se pojave na sudu. Kako se28 Kvestori, magistrati koji su se u Rimu kasnije brinuli o državnojkasi i finansijama, u doba rane Republike imali su i neke dužnosti u sud-stvu. Postavljao ih je konzul ad hoc da ispitaju optužbu i formulišu krivi-cu; otuda i naziv quaestor (od glagola quarere, istraživati, pitati). Nisu imali

prava da donesu presudu. Ova rana funkcija kvestora potvrdena je i uZakonima XII tablica.186on nije usuđivao da iziđe na sud, sve skupa j e nesumnjivo uka-zivalo na osudu Volscija, kao što je njegovo svedočenje učiniloneminovnom osudu Cezonu. Stvar su odugovlačili tribuni, kojisu odbijali da daju saglasnost za sazivanje skupštine radi ovogokrivljenog dok ne bude sazvana radi donošenja zakona, pasu tako obe stvari odlagane do dolaska konzula. Kada su onis vojskom trijumfalno ušli u grad nije se više čulo da se priča0 zakonu, paje većina smatrala da su se tribuni uplašili. Žudećiza tim da i četvrti put budu tribuni, i sami su rasprave u skup-štini okretali od zakona ka borbi za izbore pošto je godina već

bila na izmaku. Mada su se i konzuli borili protiv zakona o pro-dužavanju tribunata, ništa manje nego kadaje bila reč o dono-šenju zakona kojim bi se umanjivala njihova moć, prednost ipakostade na strani tribuna.Iste godine je prihvaćen mir koji su ponudili Ekvi. Cenzus,započet prethodne godine, bio je završen. Izgleda da je to biladeseta svečana žrtva očišćenja od osnivanja grada. Popisano je117.319 građana. Konzuli za ovu godinu su stekli veliku slavu iu ratu i kod kuće. U spoljnoj politici postigli su mir i mada nijebilo sloge, država je manje nego obično bila potresana.



25. Sledeći konzuli Lucije Minucije i Lucije Naucije nasle-dili su dva problema iz prethodne godine. Konzuli su na istinačin sprečavali donošenje zakona kao što su tribuni sprečavalisuđenje Volsciju. Međutim, novi kvestori su imali veću vlast iautoritet. Sa Markorn Valerijem, Manijevim sinom i Volezije-vim unukom, kvestor j e bio Tit Kvinkcije Kapitolin, koji j e triputa biran za konzula. Mada se porodici Kvinkcija nije mogaovratiti Cezon, a državi najbolji mladić, Kvinkcije j e pravičnom1poštenom borbom progonio lažnog svedoka koji j e nevinogčoveka lišio prava da se brani. Dok se Verginije zalagao za zakonnajviše od svih tribuna, konzulima j e dat rok od dva meseca daispitaju zakon i kad pokažu narodu kakve se skrivene prevaredonose, da dozvole da se pristupi glasanju. Davanjem ovog in-tervala umiren j e grad. Ali Ekvi nisu dozvolili dug mir; raski-nuvši ugovor koji su sklopili s Rimljanima prethodne godine,komandu su poverili Grahu29Kloeliju, koji je bio neuporedivo29 Nadimak Grah je veoma redak u Rimu; potvrđen je još jedinokod Sempronija Graha, znamenitog reformatora.187najbolji među njima. Pod Grahovim vođstvom pljačkajući sti-goše na labikanska polja, a zatim i na tuskulska. Natovareniplenom postaviše logor na Algidu. Ovde stigoše Kvint Fabije,Publije Volumnije i Aul Postumije kao poslanici Rima, optužu-jući Ekve za verolomstvo i tražeći da se oduzeto vrati kao što je

predviđeno ugovorom. Zapovednik Ekva im reče da ono što imje zapovedio rimski Senat kažu hrastu,30a on ima da obavi dru-ge poslove. Hrastje bio jedno ogromno drvo koje se nadnosilonad sedištem komandanta i davalo hladovinu mestu u svojojsenci. Na to jedan od poslanika reče odlazeći: ¹Neka čuju ovajsveti hrast i svi bogovi da ste vi prekršili ugovor. Našim žalbamaće se uskoro pridružiti i oružje kad budemo kažnjavali povredui ljudskih i božanskih prava.ª Čim su se oni vratili u Rim, Senatnaredi jednom od konzula da povede vojsku protiv Graha naplaninu Algid, a drugom dade u zadatak da pustoši polja Ekva.Tribuni su po svom običaju sprečavali regrutovanje, i možda bito na kraju i sprečili da se nije pojavila nova opasnost.26. Ogromna masa Sabinjana stiže gotovo do bedema gra-

da, pljačkajući sve usput; opustošena su polja, strah j e zavladaou gradu. Na to su plebejci dobrovoljno zgrabili oružje. Dok sutribuni protestovali, dve velike vojske su bile regrutovane. Sajednom je Naucije krenuo protiv Sabinjana i postavio svoj taborkod Eretuma.31Zatim je pretežno noćnim upadima naneo sabi-njanskoj zemlji toliku pustoš da je rimska teritorija u poređenjusa ovim izgledala gotovo netaknuta ratom. Minucije nije imaoni takvu sreću, a ni snagu duha u vođenju rata. On je postaviotabor blizu neprijatelja i mada nije pretrpeo nijedan teži poraz,uplašeno se držao utvrđenja. Kada neprijatelj to vide, njegovahrabrost se, kako to obično biva, poveća zbog straha protivnikai on noću napade na rimski logor. Pošto je neposrednim napa-dom malo postigao, sledećeg danaje opkolio utvrđenje šancem.

Pre nego što je šanac, postavljen oko celog nasipa, zatvorio izlaziz logora, petorica konjanika su se probila između neprijatelj-skih straža i javila u Rim da su konzul i vojska opkoljeni. Ništa se30Govor hrastu je u vezi sa starim verovanjem kod Latina da je J upi-ter i bog drveta.31Eretum je u istorijsko doba bio beznačajno sabinjansko naselje,stanica udaljena 17 milja od Rima, na Putu solu.188neočekivanije nije moglo dogoditi. To izazva takav strah i takvouzbuđenje kao da neprijatelj opseda sam Rim, a ne vojni logor.



Pozvaše nazad konzula Naucija. Kako im se činilo da ni to nijedovoljno za zaštitu, odlučiše da imenuju diktatora koji će učvr-stiti poljuljanu sigurnost. Uz saglasnost svih, na taj položaj biimenovan Lucije Kvinkcije Cincinat.Zaslužuje pažnju da ovo prvenstveno čuju oni koji sem bo-gatstva preziru sve ljudske vrline i smatraju da nema mesta ničasti ni vrlini sem tamo gde obilato pritiče moć. Kvinkcije, je-dina nada rimske imperije, obrađivao j e svoja četiri jugera32zemlje s one strane Tibra, na onom istom mestu gde se sadanalaze brodske radionice koje nazivaju Kvinkcijeve livade. Dokj e ili kopao jarak nagnut nad svojom motikom, ilije orao - usvakom slučaju j e bio zabavljen obradom zemlje - pozdraviše gaposlanici i zatražiše da ¹odeven u togu sasluša nalog Senata zasvoje dobro i za dobro državeª. Začuđen, on upita: ,,Da li je sveu redu?ª i zatraži od žene Racile da brzo iznese togu iz kolibe.Kada je, istovremeno brišući znoj i prašinu, odenu i pristupiim, poslanici ga pozdraviše kao diktatora, čestitaše mu, pozvašega da dođe u grad i obavestiše ga kakva j e panika zavladala uvojsci. Kadaje brod koji je dala država prispeo na drugu obalu,Kvinkcija prihvatiše tri njegova sina, ostali rođaci i prijatelji iveliki broj senatora. Opkoljen gomilom koja se tiskala, sa likto-rima koji su išli ispred njega, bio je otpraćen kući. Dotrčali su iplebejci u velikom broju, ali oni nisu bili srećni što vide Kvink-cija, smatrajući daje i ova moć isuviše velika, a Kvinkcije sam još

moćniji od ove vlasti. Te noći se ništa drugo nije dogodilo semšto se stražarilo u gradu.27. Došavši pre zore na Forum sledećeg dana, diktator od-redi za zapovednika konjice Lucija Tarkvinija, koji j e bio pa-tricijskog porekla. On j e smatran za neuporedivo najboljegrimskog mladića u ratu, mada je služio u pešadiji zbog svogsiromaštva.33Zajedno sa komandantom konjice stiže diktator uskupšđnu i objavi zatvaranje sudova i radnji u celom gradu; za-brani da se iko bavi bilo kakvim privatnim poslom. Zatim izdade32J edan juger iznosi oko 25 ari.33U Rimu se u to vreme služilo o sopstvenom trošku. Tarkvinije nijemogao služid u konjici j erj e morao izdržavati i konja.189

komandu da svi koji su u godinama da mogu služiti vojsku dođunaoružani pre zalaska sunca na Marsovo polje sa pripremljenomhranom za pet dana i sa po 12 kočeva za palisade. Onima kojisu bili stari za vojsku naredi da pripreme hranu susedu vojnikudok ovaj sprema oružje i traži kočeve. Mladići se rastrčaše datraže kočeve; svako je uzimao tamo gde je bilo najbliže i niko ihu tome nije sprečavao. Svi su bili spremni da slušaju diktatoro-vo naređenje. Zatim je lično diktator poveo legije, formirajućikolonu pogodnu za put, ali i za borbu ako bi slučajno došlo dotoga, a komandant konjice povede konjanike. U obadve kolonehrabrili su vojnike onako kako su prilike zahtevale: da ubrzajukorak kako bi do noći mogli da stignu do neprijatelja; opkoljenisu rimski konzul i vojska, već treći dan su zatvoreni; neizvesno

j e šta može doneti noć, a šta dan; često jedan trenutak dovededo preokreta i u najvećim stvarima. ¹Požuri, zastavniče!ª, ¹Sledi,vojničeª - dovikivali su jedan drugom, što j e bilo po volji voj-skovođama. U ponoć su stigli na Algid, pa kako su znali da jeneprijatelj već blizu, tu su se zaustavili.28. Diktator je nadgledao kolikoje to noć dozvoljavala, jašu-ći okolo na konju, kakvi su oblik i položaj vojnog logora. Izdaoje naređenje tribunima neka zapovede da se vojnički prtljag is-tovari na jednom mestu, a da se vojnici sa oružjem i palisadamavrate u stroj. Bi učinjeno kako je naredio. Zatim je komandovao



da u poretku u kakvom je došla celokupna vojska jednom ko-lonom opkoli neprijateljski tabor i da na dati znak digne viku;potom kad se ona začuje, neka svak iskopa rov ispred sebe ipostavi kočeve. Po izdavanju komande usledio je bojni znak, avojnici su izvršili naređenje. Njihova vika je stigla do neprijate-lja, a potom se njen odjek vratio do konzulovog logora. J ednojstrani je doneo strah, drugoj ogromnu radost. Rimljani su če-stitali jedni drugimajer je to bila vika njihovih sugrađana, štoznači da je pomoć tu; uz to su i iz straža i predstraža zastrašivalineprijatelja. Konzul je bio protiv bilo kakvog odlaganja; ovavika ne znači samo njihov dolazak nego najavljuje da su prija-telji započeli borbu. Cudili bi se da već nisu napadnuti posled-nji redovi neprijatelja. I tako naredi svojim ljudima da uzmuoružje i da ga slede. Okršaj započe noću. Opkoljeni Rimljanidadoše vikom znak diktatorovim legijama da su i oni stupili uakciju. Ekvi su se spremali da spreče svoje opkoljavanje, ali kad190j e neprijatelj koga su opkolili započeo borbu, oni se, u strahuda će biti izvršen napad na njihov logor, okrenuše od onih kojisu se utvrđivali prema onima koji su napadali, ostavljajući imtako mirnu noć; sa konzulom su se borili do zore. U ranu zoruveć ih je bio opkolio diktator i uskoro su imali da izdrže borbuprotivjedne od rimskih vojski. Tada su Kvinkcijeve trupe, čimsu završile posao, ponovo uzele oružje i napale na nasip. Ovde

nastade nova borba, a da se ona ranija nije stišala. Pošto im jeopasnost pretila sa obe strane, Ekvi se ostaviše borbe i okrenušese molbama; molili su čas diktatora čas konzula da ne iskoristeborbu za njihovo uništenje i da im dozvole da se povuku razo-ružani. Konzul im naredi da se obrate diktatoru, a on, ogorčen,njihovoj predaji dodade i poniženje, te naredi da se Grah Klo-elije i ostali prvaci dovedu vezani njemu i da se svi povuku izutvrđenog mesta Korbiona. On ne želi krv Ekva i dozvoliće imda odu, ali kao priznanje da su pobeđeno i pokoreno pleme,treba da prođu ispod jarma. J aram bi načinjen od tri koplja takošto su dva pobodena u zemlju, a treće ostavljeno poprečno pre-ko njih. Pod ovaj jaram posla diktator Ekve.29. Pošto je zauzet neprijateljski tabor u kome su Ekvi sve

ostavili - naime, dozvolio im je da odu bez ičega - sav plen j erazdelio samo svojim vojnicima. Konzulskoj vojsci i konzulu rečepodsmevajući se: ¹Bićeš lišen dela plena, vojniče, koji potičeod onog neprijatelja čiji plen si zamalo i sam postao. A ti, Luci-je Minucije, dokle god ne stekneš duh konzula komandovaćešovim legijama kao legat.ª Na to se Minucije odrekao konzulskogpoložaja i ostao u vojsci kako mu je bilo naređeno. Tada se mir-no pokoravalo boljoj komandi u tolikoj meri da se vojska togasećala pre kao dobročinstva nego kao degradacije; dodelila jediktatoru zlatan venac težakjednu libru,34a kad je odlazio, po-zdravila ga je kao zaštitnika. U Rimu je zapovednik grada KvintFabije održao sednicu, pa j e odlučeno da Kvinkcije trijumfujućiuđe u grad sa onim bojnim poretkom sa kojim je stigao. I spred

njegovih kola vođeni su neprijateljski prvaci, a pred njima sunošeni njihovi bojni znaci; sledila je vojska, natovarena ratnimplenom. Priča se da su pred svim kućama bile postavljene trpeze34 J edna libra je različito težila u raznim gradovima u Laciju; u Rimuje iznosila 325,45 grama.191za gozbu i da su učesnici na njima, pevajući trijumfalne pesmei uz uobičajene šale,35sledili trijumfalna kola. I stog danajeuz opšte odobravanje bilo dodeljeno pravo rimskog građanstvaLuciju Mamiliju iz Tuskula. Diktator bi odmah vratio ovlašćenja



da nije morao održati suđenje Marku Volsciju, lažnom svedoku.Strah je sprečavao narodnog tribuna da se ovome suprotstavi.Volscije je osuđen na progonstvo i otišao je u Lanuvij.36Kvink-cije, koji j e primio diktaturu na šest meseci, abdicirao je posle60 dana. Tih dana se konzul Naucije izvrsno borio protiv Sabi-njana kod Fretuma. Pored toga što su im polja bila opustošena,Sabinjane j e zadesio i ovaj poraz. Fabije je upućen na Algid dazameni Minucija. Tribuni su krajem godine pokretali pitanje0 zakonu, ali kako su dve vojske bile odsutne, senatori nisudozvolili da se bilo šta predloži narodu. Plebejci su uspeli daiste tribune izaberu i peti put. Priča se da su na Kapitolu viđenivukovi koje su gonili psi i daje zbog tog znamenja izvršeno sve-čano očišćenje Kapitola. To su događaji iz ove godine.30. Sledeći konzuli su bili Kvint Minucije i Marko FloracijePulvil. Pošto j e na granicama vladao mir, u državi su isti tribuni,sa istim zakonskim predlogom, početkom godine doveli do ne-reda. Duhovi su toliko bili zagrejani da bi se išlo i dalje da nijejavljeno, kao daje to namerno učinjeno, kako je pri noćnom na-padu Ekva izgubljena straža u Korbionu. Senatje pozvao konzule1naredio im da na brzinu sakupe vojsku i da j e vode na Algid.I tako zakon osta po strani i nastade borba oko regrutovanja.Konzulska vlast bi pravom tribuna da intervenišu bila pobeđenada se nije pojavila nova opasnost: sabinjanska vojska je stupilana rimsku teritoriju, pljačka polja i ide prema gradu. Ova opa-

snost j e doprinela da tribuni dozvole da se prikupi vojska, aliuz pogodbu: pošto su oni izigravani pet godina i pošto ništa nemogu učiniti za plebejce, ubuduće da se bira deset tribuna. Ovanevolja je naterala patricije da se slože, ali su prihvatili pod uslo-vom ,,da zatim ne gledaju uvek iste tribuneª. Odmah su održane35 Više je podataka kod Livija i drugih pisaca o grubim vojničkim pe-smama za vreme trijumfa; one su se ponekad odnosile i na vojskovođu.3bLanuvij je jedan od latinskih gradova na južnim obroncima Al-banskih planina. Po tradiciji ga je posle pada Troje osnovao Diomed,kralj tračkih Bistona, sin Aresa i Kirene. Cuven je po kultu J unone sa na-dimkom Sispes Mater Regina.192skupštine radi izbora tribuna kako to posle rata ne bi bilo neva-

žeće. Trideset šest godina posle izbora prvih narodnih tribunaizabrana su desetorica tribuna, po dvojica iz svakog imovinskograzreda,37a predviđeno je da se tako biraju i kasnije.Regrutovanje j e potom obavljeno i Minucije j e krenuo naSabinjanje, ali nije nigde našao neprijatelja. Pošto su Ekvi većuništili stražu u Korbionu,38a pored toga zauzeli i Ortonu, Ho-racije se sa njima borio na Algidu. Mnoge j e pobio, a neprija-telja oterao sa Algida, iz Korbiona i Ortone. Korbion je razoriozato što j e izdao svoj garnizon.31. Potom su za konzule izabrani Marko Valerije i SpurijeVerginije. Mir je vladao i u zemlji i na granicama, ali je stradalažetva usled preobilnih kiša. Donet je zakon o podeli zemlje naAventinu. Ponovo su izabrani isti narodni tribuni. Sledeće godi-

ne, za vreme konzula Tita Romilija i Gaja Veturija, oni su na sva-kom skupu plebejaca hvalili zakon. Govorili su da se stide svogvelikog broja j er ova stvar za vreme njihove službe ostaje istotako zanemarena kao štoje bila i prethodnih pet godina. Ujekuove kampanje stigoše preplašeni glasnici iz Tuskula sa vešću dasu Ekvi na njihovoj teritoriji. U Rimu su se stideli svakog okle-vanja posle pomoći koju im je nedavno pružio ovaj narod. Obakonzula upućena sa vojskom nađoše neprijatelja na njegovomterenu, na Algidu. Tu nastade borba; ubijeno je više od 7.000neprijateljskih vojnika, a ostali su se razbežali. Zadobijen j e i



značajan ratni plen, ali su ga konzuli morali prodati zato što jedržavna kasa bila prazna. To izazva nezadovoljstvo kod vojske ipruži priliku tribunima da optuže konzule kod plebejaca. I tako,kad su otišli sa vlasti, bili su optuženi za vreme konzula SpurijaTarpeja i Aula Alternija, s tim što je Romilija optužio Gaj KalvijeCiceron, narodni tribun, a Veturija izveo na sud Tucije Alijen,plebejski edil. Obojica su osuđena uz veliko negodovanje sena-tora, i to Romilije da plati 10.000 asa, a Veturije 13.000 asa. Ovanevolja prethodnika nije, međutim, umanjila odlučnost novihkonzula. Govorili su da i oni mogu biti kažnjeni, ali da plebejcii tribuni ne mogu doneti zakon. Na to su tribuni ublažili svoj37Misli se na podelu na imovinske klase u vreme Servija Tulija.38Za Korbion se ne zna tačno gde se nalazio; pretpostavlja se da jemogao biti na istočnim obroncima Albanskih planina.193odnos prema patricijima, odbacili zakon čiji je predlog bio za-stareo: ¹Učinićemo kraj sukobima; ako se plebejski zakoni neodobravaju, barem dozvolite da se izaberu zajednički donosiocizakona iz redova plebejaca i patricija koji će predložiti ono štoje korisno i jednim i drugima, pa i time osigurati jednaku slo-bodu za sve.ª Patriciji nisu prezreli ovaj predlog, ali su govorilida niko drugi sem patricija ne može donositi zakone. I premdasu bili za zakone, ipak su se razilazili u pogledu donosioca. Sto-ga su uputili poslanstvo u Atinu: Spurija Postumija Alba, Aula

Manlija i Publija Sulpicija Kamerina. Bilo im j e naloženo daprepišu čuvene Solonove zakone39i da upoznaju institucije izakone drugih grčkih država.32. Godina j e bila mirna što se tiče spoljnih ratova, a jošmirnija je bila sledeća pod konzulima Publijem Kurijacijem iSekstom Kvinktilijem, uz neprekidno ćutanje narodnih tribuna.Čekalo se na poslanike iz Atine i na strane zakone. Uz to su na-stala istovremeno dva velika zla; glad i epidemija, strašne kolikoza čoveka toliko i za stoku. Polja su opustela, a Rim iscrpljen ne-prekidnim pogrebima. Mnoge čuvene kuće su zavijene u crno:umrli su Servije Kornelije, sveštenik boga Kvirina, i augur GajHoracije Pulvil, na čije mesto su auguri izabrali Gaja Veturija,utoliko radije što su ga osudili plebejci; umrli su i konzul Kvink-

tilije i četvorica narodnih tribuna. Godina je bila strašna zbog dhmnogobrojnih nesreća. Neprijatelj se inače držao mirno. Potomsu konzuli bili Gaj Menenije i Publije Sestije Kapitolin. Ni ovegodine nije bilo spoljnih ratova, ali su nastali neredi u zemlji.Vradli su se i poslanici sa adčkim zakonima, pa su tribuni utolikoupornije nastojali da se najzad započne pisanje zakona. Odluče-no je da se izabere komisija od deset članova na čije odluke nepostoji pravo apela i da se te godine ne biraju drugi magistrad.Izvesno vreme je bilo sporno da li da se uključe i plebejci. Najzadsu se saglasili da ostanu samo patriciji, pod uslovom da Icilijevzakon o Aventinu40i drugi sakralni zakoni ne budu ukinuti.39Solon je bio atinski zakonodavac i arhont 494-493. pre n. e. Po-delio je atinske građane prema njihovim prihodima u četiri klase i svakoj

odredio mesto u političkom životu države.40Pri prvom pomenu podele zemlje na Aventinu, Livije u drugojknjizi ne pominje Icilija.19433. Tako se u 302. godini od osnivanja grada Rima41me-njao drugi put oblik državnog uređenja: od konzula j e vlastpreneta na decemvire, kao što je ranije bila preneta od kraljevana konzule. Ova promena je, međutim, bila manje značajnaj er nije bila dugotrajna. Posle sjajnog početka, nova magistra-tura j e postala suviše razuzdana i utoliko je stvar brže propala.



Vraćen j e ponovo izbor dvojice kojima su dati titula konzulai vrhovna vlast.Za decemvire su izabrani Apije Klaudije,42Tit Genucije,Publije Sestije, Lucije Veturije, Gaj J ulije, Aul Manlije, PublijeSulpicije, Publije Kurijacije, Tit Romilije i Spurije Postumije. Kla-udiju i Genuciju, koji su bili određeni za konzule u toj godini,umesto te počasti dataje decemvirska; bivši konzul Sesdje bio jeizabran zato što j e dao takav predlog Senatu, uprkos protivljenjusvog kolege; pored njih su izabrana i tri člana komisije koja jebila u Atini. Tu počast su dobili kao nagradu za tako daleku mi-siju, a uz to se verovalo da će kao poznavaoci stranog prava bitikorisni pri donošenju novih zakona. Ostali su dopunjavali broj.Priča se da su izabani ljudi u godinama da bi se manje oštro su-protstavljali predlozima drugih. Vođstvo u magistraturi imao jeApije zbog popularnosti: toliko je promenio svoju ćud daje odstrogog i surovog protivnika plebejaca postao čovek koji se bri-ne o njima i hvata svaki znak njihove naklonosti. Svakog desetogdanajedan od decemvira bavio se sudstvom i tada je onaj ko jepredsedavao sudom imao 12 liktora - ostala devetorica su imalasamo pojednog slugu. U jedinstvenoj međusobnoj slozi - slozikoja j e pojedincima bila nekorisna - u odnosu na ostale bili susavršeno pravični. Dovoljno je navesti samo jedan primer kao do-kaz njihove umerenosti: iako su bili izabrani s tim da ne postojipravo apela na njihove odluke, ipakje decemvir Gaj J ulije optu-

žio Sestija, čoveka patricijskog roda, kad je otkriven zakopan lešu njegovoj kući i kadaje to izneto pred narod kao prekršaj jasani strašan, te je kao tužilac podržao tužbu u narodnoj skupštini,u kojoj je u stvari bio sudija. Svoje sudsko pravo ustupi narodu itako poveća njegovu slobodu na račun svoje moći.41U pitanjuje 451. pre n. e., jer se računa sa 753. pre n. e. kao godi-nom osnivanja grada Rima.42Apije je bio sin aristokrate Apija o kome je reč u drugoj knjizi.19534. Kada su decemviri proučili tadašnje pravo, čisto kao daje donet po proročanstvu, pristupili su kodifikovanju zakona.Dok je narod mnogo očekivao od toga, sazvaše narod na skup-štinu i predložiše zakone na deset tablica, pozivajući ljude da

ih upoznaju. Predložili su zakone za sreću, uspeh i prosperitetrimske države i njihove dece. ,,Mi smoª, rekoše, ¹koliko j e tomogućno da misao desetorice ljude predvidi, nastojali da us-postavimo jednakost za velike i male pred zakonom. Više odtoga može učiniti jedino mišljenje i savet mnogih ljudi. Stoganeka svak u duši pretrese svaku pojedinu stvar, neka o tomerazgovaraju i potomjavno iznesu šta nedostaje ili štaje suvišno.Rimski narod će tako ne samo određivati da se donesu zakoni,nego će i sami građani učestvovati u njihovom donošenju.ª Po-što se činilo da su zakoni dovoljno ispravljeni, premajavnommišljenju o svakom poglavlju, na centurijskim komicijama sudoneti Zakoni deset tablica. Oni su i danas u ogromnom obi-lju zakona, nagomilanih jedni na druge, izvor sveg privatnog

i javnog prava.Uto se proširio glas da nedostaju dve tablice, pa ukolikose one dodaju, moglo bi se završiti nešto kao korpus celokup-nog rimskog prava. Takvo očekivanje izazva kod naroda nameruuoči izbora da ponovo izabere decemvire. Uostalom, plebej-ci koji nisu mrzeli konzule manje nego kraljeve nisu tražili nipravo narodnih tribuna da im pomognu otkako su decemviri,u slučaju primene prava na priziv, to ustupali jedan drugom.35. Pošto j e objavljeno da će se skupština za izbor decem-vira održati za 24 dana,43agitovanje se tako rasplamsalo da su



neki državni prvaci - verujem iz straha da će položaj sa tolikovlasti pripasti nekom nedostojnom ako ga oni napuste - hvata-li ljude i ponizno od plebejaca, svojih starih protivnika, molilipočast protiv koje su se borili. Opasnost da izgubi položaj utim godinama i posle takvih značajnih funkcija podsticala je iApija Klaudija; nije se znalo da li se svrstava među decemvireili one koji tek traže taj položaj. I pakje više bio nalik na ono-ga koji traži, nego na onoga ko obavlja magistraturu. Napadaoje optimate, a među kandidatima uzdizao one najneznatnije inajnižeg porekla. Obilazio je Forum u društvu bivših tribuna,43Toje bio uobičajeni razmak između dveju skupština u Rimu.196raznih Duilija i Icilija,44i preko njih preporučivao sebe plebej-cima, dok su njegove kolege, dotad jedino njemu odane, sadaupirale oči u njega, pitajući se šta to on traži za sebe. Izgledaloj e da tu ništa nije pošteno: svakako nije uzaludna tolika ljuba-znost inače veoma oholog čoveka; isuviše se praviti ponizan imešati se sa ljudima, karakteristično je ne za onoga ko želi danapusti vlast, nego za onoga ko traži put za produženje magi-strature. Ne usuđujući se da se javno suprotstave njegovoj želji,krenuli su da popuštanjem ublaže napad. Dopustili su mu davodi skupštinu budući da j e bio najmlađi među njima. Lukav-stvo j e bilo u tome što nije mogao birati sam sebe, j er to semnarodnih tribuna (a taj primer je najgore vrste) nije niko ni-

kad učinio. Uz molitvu za dobar obrt, on zaista prihvati da držiskupštinu, ali je ovu teškoću preokrenuo u prednost. Pomoćuudruživanja45izbacio j e sa položaja dvojicu Kvinkcija, Kapito-lina i Cincinata, i svog strica Gaja Klaudija, čoveka najodanijegstranki optimata, te mnoge druge istog ranga, i učinio da zadecemvire budu izabrani oni koji im nisu bili jednaki po dosto-janstvu, na prvom mestu on sam, što časni ljudi isto tako nisuodobravali, j er nisu verovali da će se neko usuditi da učini takonešto. Sa njim su izabrani Marko Kornelije Maluginensis, Mar-ko Sergije, Lucije Minucije, Kvint Fabije Vibulan, Kvint Petelije,Tit Antonije Merenda, Cezon Duilije, Spurije Opije Korniceni Manije Rebulej.4636. Ovo j e bio kraj Apijevog pretvaranja u drugu ličnost.

Započeo je da vodi život koji odgovara njegovoj prirodi, a novekolege je pre nego što su započeli svoju magistraturu počeoformirati po svom duhu. Svakodnevno su se sastajali dalekood očiju drugih. Posle toga, poučeni opakim savetima koji susmišljeni u potaji, nisu više skrivali svoju aroganciju: teško imj e bilo prići, teško i govoriti sa njima. I tako su se držali do44Valeriji i Iciliji su bile poznate plebejske porodice koje su čestođavale narodne tribune.45U pitanju je postupak koji je u Rimu označavan kao coitio, što jepodrazumevalo sporazum između dvojice kandidata, pri čemu jači dajepodršku slabijem da bi pobedio trećeg.46 Prema svedočanstvu Dionisija iz Halikarnasa, Peteliji, Duiliji iOpiji su bili plebejskog roda; smatra se da su i Antoniji i Rabuleji bili ple-

bejski rodovi.197majskih ida,47koje su bile dan svečanog primanja magistrature.Prvi dan svog dolaska na vlast obeležili su strašnom pretnjom.Dok su raniji decemviri postupali tako da je samo jedan imaopravo na svežnjeve pruća, s tim da ovaj kraljevski znak ide poredu svakom naizmenično, ovi su se svi odjednom pojavili ujavnosti sa po 12 liktora. Forum j e ispunilo 120 liktora; išli sunapred sa sekirama zadenutim u snopove pruća, uz objašnje-nje kako nije potrebno da se sekire izvade j er su u pitanju ma-



gistrad na čije odluke ne postoji pravo apela. Bili su nalik nadeset kraljeva, i to prestraši ne samo niže slojeve nego i samepatricijske prvake. Tražili su razlog i povod ubistvima i ukolikobi neko, sećajući se slobode, progovorio u Senatu ili Skupštini,pruće i sekire su bili odmah spremni i za zastrašivanje drugih.Ne samo da nije bilo pomoći od naroda, j er je pravo apela biloukinuto, nego su svojom jednodušnošću sprečili svako mešanjeu njihov posao. Raniji decemviri su dozvoljavali da se njihoveodluke koriguju, pozivajući se na kolegu, a narodu su ustupalione poslove koji su se činili da spadaju u njegovu nadležnost.Izvesno vreme su svi bili zahvaćeni strahom, a zatim j e on po-stepeno prešao samo na plebejce. Uzdržavali su se u odnosuna patricije, ali su zato prema najnižima postupali samovoljnoi surovo. Okrenuli su se protiv ljudi, a ne protiv uzroka, j er jeuticaj zauzeo mesto prava. Presude su pripremali kod kuće, aobjavljivali na Forumu. Ako bi neko apelovao na kolegu decem-vira, onaj kod koga bi došao ispratio bi ga tako da se taj nekokajao što nije ostao pri presudi prvog. Uz to se širio glas, istinaanoniman, da se nisu zaverili da čine nepravdu samo u sada-šnjosd, nego su sklopili tajni sporazum pod zakletvom da višene sazivaju izbornu skupštinu i da kao večni decemviri zadržezauvek vlast koju imaju.37. Plebejci su upirali pogled u lica patricija, udišući dahslobode od onih koji su ih nekad plašili ropstvom i tako doveli

državu u ovo stanje. Prvaci patricija su mrzeli decemvire, ali sumrzeli i plebejce. Nisu odobravali ono što se dogodilo, ali su ve-rovali da je to zasluženo. Nisu hteli da pomognu onima koji sutako žudno hrlili iz slobode u ropstvo. Pustili su da se gomilajunepravde da bi se kad dodija sadašnje stanje rodila želja da se47Ide u maju su padale na dan 15. u mesecu.198vrate dva konzula i pređašnji poredak. Veći deo godine j e većbio prošao i još dve tablice su dodate na deset pređašnjih, paako centurijske komicije izglasaju i njih, ne ostaje ništa više štobi ova magistratura mogla radid. Očekivalo se da se što pre sa-zove skupština radi izbora konzula. Plebejci su brinuli jedino otome kako će obnoviti tribunsku vlast, stub slobode, stvar koja

je bila izgubljena. Međutim, nije bilo nikakvog pomena o skup-štini. A decemviri, koji su se nekad pojavljivali pred narodomokruženi bivšim tribunima, j er su smatrali da ih to preporučujenarodu, sada su za gardu i pratnju uzeli mlade patricije. Njiho-va četa j e opsedala tribune; tiranisali su narod i oduzimali muimovinu, j er je sreća bila naklonjena onima koji su bili jači. Nisuse više uzdržavali od nasilja prema ličnostima: jedne su izložilibatinama, druge sekirama, a da ova surovost ne bi bila besplat-na, sledilo je grabljenje imovine pogubljenih vlasnika. Takvomnagradom korumpirana aristokratska omladina ne samo da senije suprotstavljala nepravdi nego j e javno davala prednost svo-joj razuzdanosti nad slobodom svih.38. Došle su majske ide. Ne predlažući nikakve magistrate,

decemviri se pojaviše kao privatni građani, ne umanjujući željuza vlašću i nošenjem znakova počasti. Ovo j e bez sumnje izgle-dalo kao kraljevska vlast. Neprestano j e oplakivana sloboda, alinije bilo zaštitnika, niti se on nazirao u budućnosti. Ne samoda su sami klonuli duhom nego su i susedni narodi počeli da ihpreziru, smatrajući da nisu dostojni vrhovne vlasti oni kod kojihnema slobode. Sabinjani su sa velikim snagama upali na rimskuteritoriju, pustošili je i nekažnjeno plenili stoku i zarobljavaliljude, pa sakupivši u bojni poredak kod Eretuma sve one koji sulutali, postavili su svoj vojni logor, polažući nade u rimsku ne-



slogu: ¹Ona će sprečiti regrutovanjeª. Nemir u grad doneše nesamo glasnici nego i bežanija seljaka. Prepušteni sami sebi usledmržnje i patricija i plebejaca, decemviri su se savetovali šta imvalja raditi. Slučaj dodade ovome i novu nevolju: Ekvi su na dru-goj strani postavili svoj tabor na Algidu i odatle su upadima pu-stošili tuskulska polja. Ovo javiše poslanici Tuskula i zamoliše zapomoć. Strah natera decemvire da sazovu Senat pošto j e Rimupretio rat sa dve strane. Narediše da se senatori odmah okupeu Kuriji, znajući kakva im oluja neprijateljstva preti. Odgovor-nost za pustošenje polja i za uzroke preteće opasnosti sručiće199se na njih; biće učinjen pokušaj da se obori njihova vlast ako slo-žno ne pruže otpor i ne spreče druge da ostvare ono što imajuna umu, primenjujući vrhovnu vlast protiv nekolicine najhra-brijih. Kad se na Forumu čuo glasnik koji je pozivao senatoreu Kuriju decemvirima, ovaj neočekivan događaj izazva pažnjuzačuđenog naroda koji se pitao šta se zbiva; pošto je već duževreme izišlo iz običaja da se Senat pita za savet, zbog čega jeovaj tako dugo zapostavljeni običaj ponovo uveden. ¹Ratovimai neprijatelju treba zahvaliti što se čini nešto što j e uobičajenou slobodnoj državi.ª Upirali su oči na sve strane Foruma da biugledali kojeg senatora, ali je bio mali broj onih koje su videli.Gledali su Kuriju i u njoj usamljene decemvire, koji su shvatilida je njihova vlast omrznuta, dok j e narod smatrao da senatori

nisu došli zato što privatna lica ne mogu sazvati Senat. To bi bioi početak ponovnog uspostavljanja slobode, ukoliko bi plebejcisledili primer senatora, pa kao što se senatori nisu sakupili, takoi oni mogu odbiti regrutovanje. O tome se šuškalo na Forumu.Gotovo nijedan senator nije bio na Forumu, a malo ih je biloi u gradu. Nezadovoljni stanjem povukli su se iz grada na svojaimanja i obavljali svoje poslove, a napuštali javne j er su smatralida će biti pošteđeni nepravde ukoliko se povuku iz svakog sao-braćanja i sastanaka sa despotskim gospodarima. Pošto se nisuodazvali na poziv, njihovim kućama su upućeni niži činovnicida uteraju kaznu i ujedno da se raspituju da li su to namernoodbili. Bili su obavešteni da su članovi Senata na poljima.48Time su decemviri bili zadovoljni više nego da su čuli da su se-

natori u gradu i da ne priznaju njihovu vlast. Narediše da se svipozovu sa polja i sazvaše Serrat za sledeći dan; došli su u većembroju nego što su se decemviri nadali. Zbog toga su plebejcismatrali da su senatori izdali slobodu j er su se ponašali tako kaoda se postupa u skladu sa zakonom, mada su ih sazvali oni kojine vrše magistraturu i koji bi bili privatni građani kad se ne biodržavali nasiljem.39. Međutim, kažu da j e njihova spremnost da dođu bilaveća negoli da pokorno iznesu svoja mišljenja. Lucije ValerijePotit je ostao u sećanju po torne što je posle izlaganja Apija Kla-udija i pre nego što će senatori redom biti upitani za mišljenje48Rimski senatori su pripadali sloju zemljoposedničke aristokratije.200

zatražio da se govori o stanju u državi, a kada su decemviri topreteći odbili, izjavio j e da će se obratiti narodu, što je izazvaloveliki nemir. Isto tako hrabro uđe u borbu i Marko HoracijeBarbat koji decemvire nazva ¹desetoricom Tarkvinijaª i podsetiih da su pod vođstvom Valerija i Horacija bili isterani kraljevi.¹Nije naziv kralja ono što j e ljudima dodijalo, j er je dozvoljenotako zvati J upitera i Romula, osnivača grada i potonje kraljeve,a naziv j e i u religijskim obredima zadržan kao svečani naziv;ono što se kod kralja mrzi, to su oholost i nasilnost. I zar će onošto nisu trpeli ni kod kralja ni kod kraljevog sina49podnositi



kod tolikih privatnih lica? Ukoliko ljudima zabrane da govoreu Kuriji, oni će podići svoj glas van Kurije.ª On ne vidi zašto binjemu bilo manje dopušteno da kao privatno lice sazove skup-štinu naroda, negoli njima da sazivaju Senat. To mogu učinitikad budu hteli da iskuse koliko je hrabrost nesrećnika koji sebore za slobodu jača od težnje za nezakonitom vlašću. Obavešta-va se o ratu sa Sabinjanima kao da je rimskom narodu bilo kojirat preči od onoga protiv njih koji, izabrani da donesu zakone,nisu ostavili nikakvog traga od prava u državi; koji su ukinuli inarodnu skupštinu i godišnje magistrate i smenu na vlasti, štojedino predstavljajednakost i slobodu; koji kao privatni građaniimaju fascese i kraljevsku vlast. Posle isterivanja kraljeva, patricijisu držali magistrature, a posle secesije dobili su ih i plebejci. Pakojoj strani oni pripadaju: jesu li populari? Šta su oni učinili zanarod? Optimati?50Oni koji gotovo godinu dana nisu sazvaliSenat, sada su ga sazvali zato da bi zabranili razgovor o stanju udržavi! Neka ne polažu mnogo nade u strah od onih sa strane:čini se da je sadašnje stanje teže od onog koga se plaše.40. Dok je Horacije tako govorio, a decemviri bili u nedo-umici da li da se ljute ili da pređu preko toga, ne shvatajući našta će stvar ispasti, započe govor Gaj Klaudije, stric decemviraApija, glasom koji je bio bliže molbi nego srdžbi: zaklinjao gaj e senima svog brata i njegovog oca da pre ima na umu civili-zovanu sredinu iz koje potiče negoli bezbožni savez u kome se

49Misli se na Tarkvinija Oholog koji je bio kraljev sin.50Populari i optimati su dve grupe vodećih političara; prvi su seu svojoj politici oslanjali na Skupštinu i tribune, drugi na Senat; nazivii grupacije nisu stariji od III veka pre n. e.201našao zajedno sa svojim kolegama. Ovo ga moli pre zbog njegasamog nego zbog države. J er ukoliko ne može ostvariti pravo uznjihovu saglasnost, država će to učiniti i protiv njihove volje. Alivelika borba izaziva veliko ogorčenje, od čega on strepi. Madasu hteli sprečiti da se govori o bilo čemu drugom sem o onomo čemu su referisali, decemviri su se ipak ustezali da prekinuKlaudija. On stoga izreče mišljenje da Senat ne treba da donesenikakvu odluku. Svi su shvatili da ih je Klaudije smatrao za pri-

vatne građane, a mnogi od bivših konzula složili su se sa ovim.Drugi predlog, naizgled oštriji, ali ipak manje važnosu, tražio jeod patricija da se sastanu radi izbora intereksa. Smatralo se daonaj ko saziva Senat mora biti magistrat da bi se moglo o neče-mu odlučivati, a ukoliko to učine privatna lica, Senat ne možedoneti nijednu zvaničnu odluku. I kako je stvar decemvira nataj način gotovo propala, reč uze Lucije Kornelije Maluginensis,brat decemvira Marka Kornelija, koristeči svoje pravo da govo-ri kao poslednji među bivšim konzulima.51Pretvarajući se dabrine zbog rata, branio je stvar svoga brata i njegovih kolega.Govorio je da se čudi kakvim se to slučajem dogodilo da decem-vire napadaju samo oni, ili najviše oni koji su i sami nastojalida budu decemviri. Dok je tokom tolikih meseci vladao mir u

državi, niko nije postavio pitanje da li su na čelu države pravimagistrati, a sada kad je neprijatelj pred vradma seju polidčkirazdor. Nije li to zbog toga što će u smutnom vremenu biti ma-nje jasno o čemu je u stvari reč? Uostalom, nije li pravo da sudo takvoj stvari bude odložen dok su duhovi zauzeti važnijombrigom? On smatra daje bolje da Senat raspravlja o onome štotraže Valerije i Horacije: da decemviri ostave vlast pre majskihida, po okončanju ratova koji prete i pošto se mir vrad u drža-vu. A Apije Klaudije neka već sada zna da će podneti računa uskupšdni kojom j e predsedavao kad su birani decemviri; da li



su bili izabrani na godinu, ili dok ne donesu zakone. U sada-šnjem trenutku treba sve ostavid po strani sem rata. Ako smatra-ju da su glasnik i poslanici Tuskula doneli samo prazne glasine,on predlaže da pošalju izvidnike koji će stvar tačnije utvrditi.A ukoliko veruju glasniku i poslanicima neka izvrše regrutovanje51 U Senatu se govorilo po strogo utvrđenom redu koji je zavisio odranga, ugleda i starosti senatora.202što pre, neka decemviri povedu vojsku na onu stranu kuda samiodluče i neka ništa nema prednosti nad ovim.41. Mlađi senatori su pristali da se o ovom mišlenju raspra-vlja. Na to su se Valerije i Horacije još oštrije usprotivili, vičućida treba raspravljati o državi i da će se okrenuti narodu ako ih uSenatu spreče političke grupacije. Njima se ne mogu suprotsta-viti privatna lica ni u Senatu ni u Skupštini, niti će oni ustuknutipred izmišljenim znacima vlasti. Smatrajući da će biti srušenanjihova vlast ako na njihovu žestinu ne odgovori isto tako sme-lo, Apije odgovori: ¹Bilo bi bolje da ne govorite sem o onomeo čemu raspravljamo" i na to posla liktora ka Valeriju, koji j evikao da neće dopusdti da ga ućutka privatni građanin. Valerijeje sa praga Kurije52već pozivao u pomoć građane, kada LucijeKornelije, obrglivši Apija, savetujući ga ne zbog onog zbog čegase prikazivao da ga savetuje, spreči sukob. Preko Kornelija j edozvoljeno Valeriju da kaže šta želi, ali kako ta sloboda nije išla

dalje od njegovog glasa, decemviri su ostali pri svom zahtevu. Izstare mržnje na narodne tribune, a smatrajući da narod mnogoviše želi njihovu vlast od konzulske, neki bivši konzuli i starijisenatori su više voleli da decemviri kasnije odu sa vlasti svojomvoljom nego da sada, iz neprijateljstva prema njima, ponovopodbunjuju narod. Smatrali su da ako bi se stvar mirno vodila,konzuli bi se vratili bez buke populara, a da bi u međuvremenuratovi ili razumno primenjivanje konzulske vlasti mogli dovestido toga da se zaboravi na narodne tribune.Uz ćutanje senatora narediše regrutovanje. Kako je bila rečo naređenju na koje nije bilo prava apela, mladići se povinovašepozivu. Pošto su legije regrutovane, decemviri između sebe od-rediše ko treba da ide u rat i ko da komanduje vojskom. Vođe

decemvira behu Kvint Fabije i Apije Klaudije. Kako se činilo daj e rat veći u državi nego van njenih granica, smatrali su da jeApijeva žestina pogodnija za stišavanje gradskih nemira, a da jeFabijeva narav manje pouzdana u dobru nego što je postojanau zlu. Ovog čoveka, koji j e nekad bio izvrstan i u ratu i u miru,decemvirat i kolege su promenile u tolikoj meri daje više voleoda bude sličan Apiju no samom sebi. Fabiju j e poveren rat pro-tiv Sabinjana, a kao kolege su mu dodani Marko Rabulej i Kvint52Vrata Kurije su ostajala otvorena za vreme senatskih sednica.205Petelije. Marko Kornelije bi upućen na planinu Algid zajednosa Lucijem Minucijem, Titom Antonijem, Kesonom Duilijemi Markom Sergijem. Spurije Opije bi određen za pomoćnika

Apiju Klaudiju radi nadgledanja grada; ista ovlašćenja su imalisvi decemviri.42. Državni poslovi nisu dobro vođeni ni u zemlji ni u ratu.Uostalom, jedina greška vojskovođa bilaje u tome što su biliomrznuti kod građana. Sve ostalo j e bila krivica vojnika. Da nebi nešto pod komandom i auspicijama decemvira bilo srećnovođeno, oni su dozvoljavali da budu pobeđeni na svoju i nji-hovu sramotu. Sabinjani razbiše vojsku kod Eretuma, Ekvi naAlgidu. Bežeći u noćnoj tišini od Eretuma postaviše svoj logoru blizini Rima, na uzvišici između Fidena i Krustumerije. Kako



su ih neprijatelji sledili, nikad se nisu sukobili u otvorenoj borbinego su se štitili prirodom mesta i bedemom, a ne hrabrošću ioružjem. Veća sramota i poraz dogodili su se na Algidu, gde jeutvrđenje izgubljeno, a vojnici su se, osloboclivši se svih stvari,dokopali Tuskula, gde im je ipak iz savezničke vernosti ukazanomilosrđe i gostoljublje. U Rimu j e nastala takva panika da susenatori, ostavljajući po stranu mržnju na decemvire, odlučilida se u gradu postave straže i naredili da svi koji su u godina-ma da mogu nositi oružje čuvaju bedeme i obavljaju stražu nakapijama. Odlučiše da se i u Tuskul uputi oružje kao pomoć,da decemviri izađu iz Tuskula i drže vojsku u logoru, da se dru-gi vojni logor premesti iz Fidena na sabinjansku teritoriju i daprenoseći rat na onu stranu, prinude neprijatelja da odustaneod napada na grad.43. Ovim porazima koje su pretrpeli od neprijatelja, de-cemviri su dodali i dva nečuvena zločina u ratu i u zemlji. U sa-binjanskom ratu, koristeći mržnju na decemvire, Lucije Sicijeje u tajnim razgovorima sa vojnicima pominjao secesiju i izbornarodnih tribuna. Njega poslaše da osmotri mesto za logor, a voj-nicima koje su mu dali kao pratioce dadoše zadatak da ga ubijučim ugrabe zgodnu priliku. Ali on nije poginuo neosvećen; okonjega su pali i mnogi od onih koji su mu postavili klopku, jer jebio veoma snažan i branio se podjednako i snagom i hrabrošću.Oni koji su preživeli javili su u logor da su upali u zasedu, da

se Sicije izvrsno borio i da su neki poginuli zajedno sa njim. Podozvoli decemvira, otišlaje jedna kohorta da sahrani one koji204su pali. No kad su videli da ni sa jednog poginulog nije skinulooružje i da Sicije leži u sredini sa svojim oružjem, dok su mrtvi voj-nici bili okrenuti prema njemu, a među njima nije bilo nijednogneprijatelja niti bilo kakvog traga od njihovog povlačenja, oniodnesoše njegovo telo u tabor i izjaviše da su ga ubili njegovi voj-nici. Ogorčenje ispuni vojni logor i bi odlučeno da Sicijevo teloodnesu odmah u Rim, ali decemviri požuriše da mu prirede po-greb s vojnim počastima o državnom trošku. Bio je sahranjen uzduboku žalost vojnika, dok se o decemvirima širio najgori glas.44. Potom j e sledio zločin u Rimu, i to iz požude, po posle-

dicama isto tako sraman kao Lukrecijino obeščašćenje i smrt,zločin koji je doveo do zbacivanja Tarkvinija sa vlasti i njihovaproterivanja. Ne samo da su decemviri doživeli isti kraj kao kra-ljevi nego je i uzrok koji j e doveo do toga bio isti. Naime, ApijaKlaudija obuze strast da obeščasti devojku plebejskog porekla.Devojčin otac Lucije Verginije služio je na Algidu sa višim činomi bio primer ispravnosti i u ratu i u miru. Tako muje i žena bilaodgajena, a tako su vaspitavali i decu. Cerku j e verio sa bivšimtribunom Lucijem Icilijem, čovekom strogih vrlina i oprobanehrabrosti u borbi za stvar plebejaca. Kad j e odrasla, devojka jebila prekrasnog izgleda, paje Apije, lud od ljubavi,53pokušavaodaje privuče poklonima i obećanjima. No pošto se ona branila,puna čednosti, okrenuo se surovom i strašnom nasilju: naredio

je svorn klijentu Marku Klaudiju da devojku proglasi za robinjui da ne dozvoli da bude oslobođena, smatrajući da odsustvo nje-nog oca daje priliku za takvo nedelo. Ovaj sluga decemvirovestrasti stavi ruku na devojku54kad j e došla na Forum - naime,tu se u barakama nalazila osnovna škola - reče da je ona ćerkanjegove robinje i naredi joj da ga sledi. Kako se ona opirala, onje silom povuče. Dok j e devojka bila zanemela od straha, dadi-lja j e dozvala u pomoć, pa se na njene uzvike sakupiše građani.Njen otac Verginije i verenik Icilije bili su dva poznata omilje-na imena. Oni koji su ih znali stavili su se na devojčinu stranu



iz prijateljstva, a masa zbog nedostojnog postupka. Već j e bilai oslobođena, kad onaj koji j e pokušao da j e prisvoji reče da53Na latinskom amore amens, sa aliteracijom koja pojačava značenje.54Reč je o arhajskom pravnom postupku manus iniectio pri zahtevuza posedovanjem.205nema potrebe da se narod uznemirava, on nastupa s pravoma ne silom i pozva devojku na sud. Prisutni su joj savetovali dapođe i tako su izišli na sud pred Apija. Tužilac započe ulogukojaje dobro bila poznata sudiji pošto j e lično on bio autorpredstave: ¹Devojkaje rođena u njegovoj kući i potajno prenetau kuću Verginija i podmetnuta kao njegova. On ima i dokazeza to i dokazaće da prosudi i sam Verginije, na kome je i najve-ći deo krivice. U međuvremenu, pravo je da robinja sledi svoggospodara.ª Oni koji su branili devojku izjaviše da j e Verginijeodsutan zbog državnih poslova i da može stići za dva dana akomu bude javljeno, a da nije pravo da se o deci raspravlja dokjeon odsutan. Tražili su od Apija da celu stvar odloži do dolaskanjenog oca, a daje prema zakonu koji je sam doneo, ostavi naslobodi kako dobar glas odrasle devojke ne bi došao u opasnostipre nego njena sloboda.45. Pre no što će doneti odluku, Apije izjavi daje zakon kojinavode Verginijevi prijatelji kao dokaz svog zahteva, zaista uduhu slobode. Ali on može biti čuvar slobode jedino ukoliko se

isto primenjuje u svim stvarima i prema svim licima. Međutim,to je zakonito u slučajevima kad bilo ko može po zakonu tražitioslobađanje, a kod ove koja je pod očevom vlašću55nema ni-kog drugog kome bi gospodar roba ustupio pravo posedovanja.Dakle, njegova j e odluka da se otac pozove; u međuvremenu,tražilac neće žrtvovati svoje pravo i stoga neka vodi devojku uzobećanje da ćeje dovesti kad stigne onaj koji kaže dajoj je otac.Dok su mnogi negodovali na ovu nepravednu odluku, ali seniko nije usudio da optuži, nastupiše Publije Numitorije, stricrnlade devojke, i verenik Icilije. Masaje napravila put, j er jeverovala da Icilije svojim nastupom može najpre da se odupreApiju. No liktor uzviknu ¹Odluka j e doneta!ª i ukloni Icilijakoji je protestovao. Takva surova nepravda razjarila bi i veoma

mirnog čoveka. Icilije povika: ¹Moraćeš oružjem da me ukloniš,Apije, da bi u tišini sproveo ono što želiš sakriti. Ovu devojkuću odvesti i imaću j e kao čednu suprugu. Stoga pozovi i sve lik-tore svojih kolega i naredi da potegnu šibe i sekire, ali Icilijevaverenica neće ostati van kuće svog oca. Ako je oduzeto pravo55 Kao i svi članovi porodice, uključujući i odrasle sinove, ona je bilain patris manu, to jest pod očevom vlašću.206narodnih tribuna i pravo na apel - dve kule koje su čuvale slo-bodu - još nije data vlast našoj požudi nad našom decom i na-šim ženama. Udarajte po našim leđima i našim glavama: barčednost neka ostane sigurna. Ako se prema ovoj devojci primenisila, j a ću sve prisutne građane pozvati u pomoć za svoju vere-

nicu, a Verginije vojnike za jedinu ćerku. Prizivamo u pomoćsve bogove i ljude i ti nikad nećeš ostvariti tu odluku sem prekonaših leševa. Pozivam te, Apije: dobro gledaj, ponovo razmislikuda ideš. Verginiju prepusti da po povratku vidi šta će sa ćer-kom; ja izjavljujem samo to da ukoliko ustukne pred zahtevimaovoga čoveka moraće da traži drugu priliku za udaju svoje ćer-ke. A j a ću u traženju slobode za svoju verenicu pre žrtvovatiživot nego vernost.ª46. Narod se uskomešao i činilo se da predstoji sukob. Lik-tori su opkolili Icilija, ali se nije otišlo dalje od pretnje pošto j e



Apije izjavio da Icilije ne brani devojku Verginiju, nego da je upitanju buntovnik koji, želeći tribunat, traži povod za pobunu.Reče da mu danas neće dati povoda za to, ali neka zna da to nijeustupak zbog njegove drskosti, nego zbog toga što je Verginijeodsutan; zbog oca i zbog slobode, on danas neće doneti odlukuniti proglasiti presudu; traži od Marka Klaudija da odstupi odsvog prava i dozvoli da se o slobodi devojke raspravlja sledećegdana. A ako se otac ne pojavi objavljuju Iciliju i onima koji sumu slični da neće izostati predlagač njegovog zakona niti od-lučnost decemvira; niti će on pozvati liktore svojih kolega dakazne podstrekivače neredajer će za to biti dovoljni i njegovi.Pošto je odloženo vreme nepravde, devojčini branioci sepovukoše. Odlučeno j e da Icilijev brat i Numitorijev sin, vrsnimladići, krenu odmah i da što j e mogućno brže pozovu Ver-ginija sa fronta: spas devojke leži jedino u tome da se branilacslobode pojavi sledećeg dana na vreme. Primivši nalog, krenušebodreći konje dajave ocu vest. Sada j e i onaj koji je tražio de-vojku nastojao da se ona oslobodi i da se nađe jemac, a to istoj e tražio i Icilije, namerno odugovlačeći stvar, dok su glasniciupućeni u vojni logor žurno grabili prema njemu. Mnogi ljudisu dizali ruke i time j e svaki pokazivao Iciliju da je spreman dagarantuje. A ovaj sa suzama reče: ¹Hvala vam, sutra ću koristitivašu pomoć; sada imam dovoljno jemaca.ª Tako je Verginijaoslobođena uz pomoć svojih rođaka. Apije j e još malo oklevao

207kako ne bi izgledalo da je tu ostao samo zbog svoje stvari. No po-što na druge nije obraćana pažnja j er su svi bili zauzeti jednim, iniko nije pristupio, on se povuče u svoju kuću i uputi pismo ko-legama u vojni logor da ne dopuste Verginiju izlazak iz logora ida ga stave pod stražu. Međutim, ova podla poruka zakasni, kaošto je i trebalo, i Verginije krenu već o prvim stražama; pismoda se on zadrži stiglo j e sledećeg dana ujutro.47. Već u osvit dana, dok su svi građani stajali u gradu naForumu, budni u očekivanju, Verginije u crnini dovede ćerkuu starim haljinama, u pratnji nekoliko matrona i sa ogromnimbrojem branilaca. Ovde j e išao od jednog do drugog i molioljude tražeći njihovu pomoć ne samo kao prolaznu milost nego

kao što mu oni duguju: on za njihovu decu i žene stoji svako-dnevno u borbi i nema čoveka čija bi odvažna i hrabra dela uratu bila brojnija od njegovih. A šta to koristi ako se u gradukoji je bezbedan događa njihovoj deci ono od čega bi strahovalidaje grad zauzet? Slično j e govorio i Icilije. Zenska pratnjajesvojim tihim plačem ganula ljude više od bilo koje reči. Apijeostade tvrdoglav na sve ovo - razum mu je pomutila snaga mah-nitosti pre nego ljubavi - pope se na tribunal. Posle nekolikoreči žalbe onoga koji je tražio devojku, žalbe na pristrasnost štoga je prethodnog dana sprečila da traži presudu, Apije uze rečpre nego što j e žalilac izrekao do kraja svoj zahtev i Verginijeimao vremena da odgovori. Možda j e kod nekih starih pisacasačuvan tačan podatak o govoru kojim je obrazložio svoju od-

luku, ali kako j a u velikom broju dekreta nisam našao nijedankoji bi bio nalik na istinu, to mi ostaje da iznesem samo suvafakta: doneo je odluku u korist zahteva za ropstvo. Najpre su svizanemeli od zaprepašćenja zbog tako surove odluke; ćutanjejepotrajalo jedan trenutak, a zatim Marko Klaudije priđe matro-nama da bi uzeo devojku, dočekan njihovim tužnim plačem ikukanjem. Na to Verginije pružajući ruku prema Apiju uzviknu:¹Cerku sam obećao Iciliju, a ne tebi, Apije. Odgajio sam j e zaudaju, a ne za sramotu. Da li treba kao stoka ili divlje životinje,mešajući se slučajno, da srljamo u konkubinat? Ne znam da li će



to biti dozvoljeno ili neće, ali se nadam da oni koji nose oružjeto neće dopustiti.ª Kada su žene odbile onoga koji j e zahtevaodevojku i napravile krug oko nje braneći je, preko glasnika sečuo zahtev da bude tišina.20848. Poludeo od strasti, decemvir povika da ne samo juče-rašnje Icilijevo protivljenje i Verginijevo nasilje, čemu je danassvedok rimski narod, nego i neki sigurni izvori potvrđuju da sucele noći održavani sastanci u gradu s ciljem da se izazovu ne-miri. I stogaje, svestan ovog sukoba, došao na Forum sa oruža-nom pratnjom, ali ne da bi napao nekog ko se mirno drži, negoda bi one koji remete mir u državi kaznio u ime magistraturekoju drži. Stogaje bolje da ostanu mirni. ,,Idiª, reče liktoru,¹ukloni rulju i oslobodi put gospodaru da uzme svoju robinju.ªKad je ovo gromoglasno izgovorio, ispunjen gnevom, masa seukloni, a napuštena devojka, plen nepravde, ostade sama. Kadvide da nema druge pomoći, Verginije reče: ¹Molim te, Apije,najpre oprosti očevom bolu što sam te oštrije napao i dozvolida u devojčinom prisustvu pitam dadilju šta sve ovo znači kakobih lakše otišao odavde ako sam lažno nazvan ocem.ª Poštomu je to dozvoljeno, on odvede devojku i dadilju kod radnjikoje se danas zovu Nove barake,56u blizini Kloakine, pa zgra-bivši nož od kasapina uzviknu: ¹Cerko, jedino te na ovaj načinmogu osloboditiª i na to probode devojčino srce, pa okrećući

se tribunalu povika: ¹Ova krv, Apije, neka padne na tebe i natvoju glavu.ª Začu se graja zbog strašnog dela, a uzbuđeni Api-je naredi da uhvate Verginija. Ovaj je mačem probijao sebi putdok nije, štićen pristalicama, stigao do gradskih kapija. A Icilijei Numitorije podigoše beživotno telo i izložiše ga pred naro-dom. Oplakivahu Apijev zločin, nesreću lepotu devojke, očevunesreću. Pratile su ih matrone uz naricanje: ¹Zar za to rađamodecu? Zar j e ovo nagrada za čednost?ª, navodeći i drugo štou takvim prilikama govori bol žene; ukoliko j e jači od slabijihduhova, utoliko više izaziva sažaljenje. U govorima ljudi, presvega Icilija, bilaje reč o tribunskoj vlasti, ukinutom pravu apelai opštem nezadovoljstvu.49. Uzbuni se narod, delom zbog strašnog zločina, a delom

u nadi da se pruža prilika da bi se ponovo mogla steći sloboda.Apije najpre naredi da se Icilije pozove, a pošto je on to odbio56 Takozvane Nove barake nalazile su se na ivici Foruma u Rimu, iz-medu Skupštine i Emilijeve bazilike; tu se nalazilo i svetilište Venere Klo-akine koja je bdela nad čednošću i brakom. Barake su izgorele 216. pren. e. i ponovo su podignute oko 192. pre n. e.209naredi da se uhapsi; kako nije bio napravljen prolaz za niže slu-žbenike da priđu, to on sam sa grupom mladih patricija, probi-jajući se kroz masu, naredi da se Icilije stavi u lance. Međutim,sada se oko Icilija nalazilo ne samo mnoštvo nego i njegove vođeLucije Valerije i Marko Horacije. Horacije odgurnu liktora i izja-vi da ako je po zakonu, on će braniti Icilija od privatnog građa-

nina, a ako pribegne sili, on mu neće ostati dužan. Tu izbi oštrasvađa. Decemvirov liktor napade Valerija i Horacija; na to masapolomi njegovo pruće, a Apije se pope na tribunu; sledili su gaHoracije i Valerije. Njihje skup slušao, a decemviraje prekidaou govoru. Već je Valerije u ime vlasti naređivao liktorima da na-puste privatno lice, kad Apije, komeje ponestala svaka hrabrost,plašeći se za život pobeže u kuću u blizini Foruma, pokriveneglave i neprimećen. Da bi pomogao svom kolegi, Spurije Opijeupade u Forum s druge strane i vide kako pada vrhovna vlastpobeđena silom. Uplašen i uznemiren savetima koje je prirnao



sa svih strana, najzad sazva Senat. Pošto j e izgledalo da većinasenatora ne odobrava vlast decemvira, ovaj akt umiri narod unadi da će ona biti oborena. Međutim, Senat je smatrao da na-rod ne treba suviše izazivati i da se pre treba brinuti o tome daVerginijev dolazak ne izazove nered u vojsci.50. I tako u vojni logor koji se nalazio na brdu Veciliju,57behu upućeni mlađi senatori. Oni opomenuše decemvire dasvim sredstvima spreče pobunu u vojsci. Ovde je Verginije iza-zvao veće uzbuđenje od onoga što ga je ostavio u gradu. Poredtoga što su ga videli da se približava sa grupom od oko 400 ljudikoji su rnu se priključili kao pratioci ozlojeđeni na strašne doga-đaje, skrenuo j e pažnju na sebe i zbog isukanog mača i što je biopoprskan krvlju. Kako su se ljudi u togama rasturili po celomlogoru, dobijao se utisak da je masa iz grada mnogo veća. Napitanje šta se dogodilo, dugo nije mogao odgovoriti zbog suza.Najzad kad se sakupilo mnoštvo onih koji su dotrčali i kad jenastala tišina, ispriča sve po redu šta se dogodilo. Zatim podižeruke i pozivajući svoje saborce zamoli ih da njemu ne pripisujuzločin, j er j e to u stvari zločin Apija Klaudija, i da mu ne okre-nu leđa kao decoubici. Njemu bi život njegove ćerke bio draži57 Mons Vecilius se pominje jedino ovde. Ogilvi pretpostavlja da semogao nalaziti na Algidu.210od sopstvenog dajoj j e bilo dopušteno da živi slobodna u svojoj

čestitosti. Ali kad j e video da će biti ugrabljena kao robinja dabi bila obeščašćena, smatrao je daje bolje da ugrabi smrt negosramota, i tako j e iz milosrđa upao u nešto što je naizgled su-rovost. On ne bi nadživeo ćerkinu smrt da ga nije držala nadada će se osvetiti uz pomoć svojih saboraca. I oni imaju i žene, ićerke, i sestre, a Apijeva požuda se ne bi ugasila njegovom ćer-kom, nego bi, ukoliko bi ostala nekažnjena, bilajoš razuzdanija.Tuđa nesreća im je upozorenje da se čuvaju takve nepravde. Stose njega tiče, sudbina mu je oduzela ženu, a ćerka muje završilaživot strašnom, ali časnom smrću pošto nije mogla dalje časnoživeti. U njegovoj kući nema više mesta za Apijevu strast. A dru-gih nasilja ovog čoveka će se isto tako osloboditi kao što je oslo-bodio i svoju kćer; na njima j e da se brinu za sebe i svoju decu.

Dokje Verginije tako govorio, masa je uzvikivala da neće za-nemariti ni njegov bol ni svoju slobodu. Pomešani sa vojnicima,građani su ponavljali iste žalbe upozoravajući ih koliko je gorevideti zlo nego čuti o njemu i obaveštavajući ih da j e vlada uRimu već srušena. Oni koji su pristizali pričali su daje Apije pro-pao i otišao u progonstvo, paje došlo dotle da se začuju povici,,Na oružje!ª Podigavši bojne znake, krenuše na Rim. Zbunjeniistovremeno i onim što su videli i onim što su čuli da se zbiva uRimu, decemviri su se rastrčali na sve strane tabora da bi umirilipobunu. Kad su postupali blago nisu dobijali nikakav odgovor;kad su pokušali primeniti vlast odgovarano im je da su muškarcii da su naoružani. U bojnom poretku krenuše na Rim i zauzešeAventin; svakog plebejca na koga su nailazili podstrekivali su

da traži slobodu i izbor narodnih tribuna. Međutim, nije se čuonikakav nasilnički glas. Spurije Opije je sazvao Senat. Smatralose da ne treba preduzimati nasilne mere, j er bi one mogle bitipovod za pobunu. Poslanstvo od tri člana, koje su sačinjavalibivši konzuli Spurije Tarpej, Gaj J ulije i Publije Sulpicije, Senatj e ovlastio da pita na čiju su naredbu napustili vojni logor i štatraže trupe koje su oružjem zauzele Aventin i koje su, okrenuvšileđa neprijatelju, napale sopstvenu otadžbinu. Imalo je šta da seodgovori, ali nije bilo čoveka koji bi dao odgovor j er nisu imaliodređenog vođu, a pojedinci se nisu usuđivali da se izlože ne-



prijatnostima. Masaje jedino tražila da se pošalju Lucije Valerijei Marko Horacije, pa će njima dati odgovor.21151. Pošto su poslanici otišli, Verginije skrenu pažnju vojnici-ma na to da ih je zbunila upravo jedna stvar, koja sama po sebinije važna, zato što je mnoštvo bez glave, a odgovor, premda nijenekoristan, više j e rezultat slučajne saglasnosti nego zajedničkogdogovora. Stoga predlaže da izaberu desetoricu koji će imati vr-hovnu komandu i da ih nazovu vojnim tribunima, pošto imajuvojni položaj. Kada su ovu počast ponudili njemu odgovorio je:¹Sačuvajte svoj dobar sud o meni za bolja vremena i za mene iza sebe; ja ne mogu podneti da uživam bilo kakvu počast dok mićerka ne bude osvećena. Sem toga, nije korisno da vas u državikojaje u neredu vodi onaj koji j e najviše izložen mržnji. Akomogu nešto da vam pomognem, toga se neću ništa manje pri-hvatiti ni kao privatno lice.ª Tako izabraše deset vojnih tribuna.Nije mirovala ni vojska na sabinjanskom bojištu. Ovde j e naIcilijev i Numitorijev podstrek došlo do prekida s decemvirima.Uzbuđenju je doprinelo obnovljeno sećanje na Sicijevo ubistvoisto toliko koliko i nova vest o sramnom postupku sa devojkomzbog požude. Ovdeje Icilije saznao da su na Aventinu izabranivojni tribuni. Plašeći se da skupština građana, sledeći vojničkeskupštine, ne izabere te iste za narodne tribune, pozivajući ple-bejce i težeći za ovom vlašću, on se pre odlaska u Rim postarao

da isti broj sa istim ovlašćenjima bnde izabran među njegovimljudima. Ušli su u grad kroz Kolinska vrata sa bojnim znacimai preko centra grada uputili se na Aventin.58Tu su se spojili sadrugom vojskom i ovlastili dvadesetoricu vojnih tribuna da iz-među sebe izaberu dvojicu koja će imati vrhovnu vlast. Izabralisu Marka Opija i Seksta Manlija.Kako je Senat držao sednice svakog dana, senatori uznemi-reni opštom situacijom traćili su vreme na svađe, a ne na odlu-čivanje. Optuživali su decemvire za Sicijevo ubistvo, za Apijevupožudu i za sramne poraze u ratu. Smatrali su da Valerije i Ho-racije treba da odu na Aventin. Oni odbiše, ukoliko decemvirine vrate ovlašćenja vlasti čijije rok istekao još prethodne godine.Zaleći se da ih lišavaju položaja, decemviri izjaviše da neće oti-

ći sa vlasti pre nego što donesu zakone, radi čega su i izabrani.52. Plebejci su saznali preko narodnog tribuna Marka Duilijada ništa neće proizaći iz neprekidnih sednica, da su sa Aventina58U Rim se u normalnim okolnostima nije ulazilo pod oružjem.212prešli na Sveto brdo pošto je Duilije tvrdio da patriciji nećeozbiljno uzeti stvar ukoliko oni ne napuste grad. Sveto brdo ćeih podsetiti na postojanost plebejaca i na to da se bez usposta-vljanja njihove vlasti ne može učvrstiti sloga u državi. Uputivšise Nomentanskim putem, koji se tada zvao Fikulski,59postavišesvoj tabor na Svetom brdu; ugledajući se na svoje očeve u ume-renosti, nisu učinili nikakvo nasilje. Plebejci su sledili vojnike,te niko ko j e bio u dobu da j e mogao ići nije izostao. Sledili su

ih žene i deca, jadikujući zašto da ostanu u gradu u kome nisusvetinja ni sloboda ni čednost.Ovo načini neuobičajenu prazninu u Rimu; na Forumu nijebilo nikog sem nekoliko staraca, pa se senatorima, koji su hitnopozvani na sastanak, Forum učinio pust, tako da je sem Horacijai Valerija bilo i drugih koji su uzvikivali: ¹Sta čekate, oci senatori idopisani članovi Senata? Zar ćete dozvoliti da se sve sruši i izgoriako decemviri istraju u svojoj tvrdoglavosti? I kakva je to vlast,decemviri, koju ste prigrlili i držite? Zar ćete pravdu deliti zido-vima i kućama? Zar se ne stidite toga da j e broj vaših liktora na



trgu veći od broja svih građana? Sta ćete učiniti ako se neprijateljpojavi u gradu? Sta ako plebejci uskoro dođu sa oružjem poštomalo postignu secesijom? Zar hoćete da padom grada okončatesvoju vlast? Treba ili da izgubimo plebejce, ili da imamo plebej-ske tribune? Pre ćemo se mi odreći patricijskih magistratura,nego oni plebejskih. Kao novu i neočekivanu, oni su svoju vlastoteli od naših otaca. Pošto sujednom okusili slast vlasti, oni nećedozvoliti da je budu lišeni, pogotovu stoga što smo mi u našojvlasti toliko neumereni da je njima potrebna pomoć.ª Pošto suovakve stvari uzvikivane sa svih strana, decemviri popustiše predopštim mišljenjem i obećaše da će se potčiniti autoritetu Senatazato što stvari tako stoje. J edno su ipak tražili: da ih zaštite odmržnje plebejaca i da plebejce ne navikavaju da patricijskomkrvlju kažnjavaju njihovu krivicu.53. Tako su Valerije i Horacije upućeni plebejcima sa uslovimapod kojimaje bio moguć njihov povratak i sređivanje stvari, a biloim je naloženo i da decemvire zaštite od srdžbe i napada mase.59 Putje tako nazvan zato što je vodio prema gradu Fikule, koji suprema jednoj legendi osnovali Aborigini, a prema drugoj kralj Tarkvini-je Stariji.213Kada su stigli bili su primljeni u plebejski tabor uz velikuradost kao nesumnjivi oslobodioci na početku pobune i na zavr-šetku poduhvata. Zbog toga su im pri dolasku izrazili zahvalnost.

U ime naroda j e govorio Icilije. Kada je bila reč o uslovima, onj e na pitanje poslanika šta traže plebejci odgovorio (pošto jepre toga održano savetovanje) tako da se činilo kako polaže višenade u postizanje jednakosti nego u oružje. Ponovo su, dakle,tražili tribunsku vlast i uspostavljanje prava priziva na narod, štoj e predstavljalo oslonac plebejcima pre dolaska decemvira navlast, a zatim da više ne bude nepravdi koje će izazvati vojnikeili plebejce da traže prava secesijom. Njihov zahtevje bio surovjedino u pogledu kažnjavanja decemvira: smatrali su da je pra-vo da im se oni predaju i pretili da će ih žive ognjern spaliti. Nato su poslanici rekli: ¹Vaš zahtevje tako pravičan da bi ga i bezvas trebalo ispuniti j er to tražite radi zaštite slobode, a ne zatoda biste mogli druge kažnjavati. Na drugoj strani, vašoj srdžbi

treba pre oprostiti nego joj popustiti pošto iz mržnje premaokrutnosti upadate i sami u surovost; pre nego što ste i samislobodni, želite da gospodarite nad protivnicima. Da li će našadržava ikad odahnuti od zločina patricija prema plebejcima,ili plebejaca prema patricijima? Vama j e potrebniji štit od ma-ča. Običnom čoveku j e sasvim dovoljno da živi ravnopravno udržavi i da ne trpi, ali i da ne nanosi nepravdu. A ako vi nekadbudete u situaciji da se drugi plaše vas, pa ako odluke o našimživotima i imovini budu zavisile od vas, kad povratite vaše ma-gistrate i sudova, tada sudite svakom pojedincu prema zasluzi;sada će biti dovoljno da ponovo steknete svoju slobodu.54. Svi se složiše da poslanici učine onako kako žele, a oniobećaše da će se uskoro vratiti pošto postignu sporazum. Kad su

se vratili izložili su senatorima ono što su plebejci tražili. Poštosuprotno očekivanju nije bilo reči o njihovom kažnjavanju, osta-li decemviri su se složili sa svim što je rečeno. Međutim, zbogsvoje loše ćudi i posebno omrznut, a plašeći se mržnje koju sudrugi osećali prema njemu i svoje prema drugima, Apije reče:¹Znam kakva me sudbina čeka. Vidim da se napad na nas odlažedok se oružje ne preda našim protivnicima. Mržnju treba utolitikrvlju. Neću ni j a oklevati da napustim decemvirat.ª Donetajesenatska odluka da decemviri abdiciraju, da vrhovni sveštenikKvint Furije, izvrši izbor narodnih tribuna i da niko ne ispašta



214zbog secesije vojnika i plebejaca. Pošto j e ova odluka doneta,Senat je raspušten, a decemviri su izišli pred narodni skup iodrekli se vlasti na ogromnu radost naroda. Ovom mnoštvuiziđe u susret druga masa iz vojnog logora. Cestitali su jednidrugima slobodu i ponovo uspostavljenu slogu u državi. Posla-nici se tada obratiše skupu: ¹Neka je na sreću, radost i dobrovama i državi, vratite se otadžbini i na svoja ognjišta, svojoj decii svojim ženama. Onu umerenost koju ste pokazali kad i po-red tolikih potreba velikog mnoštva nije dirnuta ničija zemlja,sada tu umerenost unesite i u grad. Krenite na Aventin odakleste i došli. Tamo na osvećenom mestu, na kome ste zasnovalipočetke svoje slobode, izaberite narodne tribune; tamo će bitivrhovni sveštenik koji će održati skupštinu.ª Nasta veselje uzopšte odobravanje. Potom su razvili zastave i krenuli u Rim, nad-mećući se su radosti sa onima koji su im dolazili u susret. Podoružjem prođoše kroz grad i stigoše na Aventin. Tu je vrhovnisveštenik odmah održao skupštinu, a izabrani su i narodni tri-buni: pre svih Lucije Verginije, zatim Lucije Icilije i Verginijinujak Publije Numitorije, pokretači secesije, zatim Gaj Sicinije,potomak čoveka koji j e po pričanju bio prvi tribun izabran naSvetom brdu, te Marko Duilije, koji je bio istaknuti tribun preizbora decemvira i koji nije izdao narod ni u borbi sa decemvi-rima; zatim su više zbog nadanja koja su u njih polagana nego

zbog zasluga bili izabrani Marko Titinije, Marko Pomponije, GajApronije, Apije Vilije i Gaj Opije. Cim primiše tribunat, LucijeIcilije predloži narodu i on to izglasa da niko ne bude gonjenzbog pobune protiv decemvira. Odmah zatim je Marko Duilijeizneo na glasanje izbor konzula, uz pravo na apel narodu. Sve jeto izvršeno na plebejskom skupu na Flaminijevim poljima kojase sada zovu Flaminijev cirkus.6055. Preko intereksa su izabrani konzuli Lucije Valerije iMarko Horacije koji su odmah stupili na dužnost. Njihov kon-zulat je bio naklonjen popularima; patriciji nisu učinili nikakvunepravdu, mada j e bilo nezadovoljstva j er su patriciji smatralidaj e sve ono što j e učinjeno za zaštitu plebejaca oduzeto od60 Prata Flaminia ili Campus Flaminius, prema podatku kod Varona

bila su na južnom delu Marsovog polja; tu je cenzor Flaminije oko 220.pre n. e. podigao Circus Flaminius.215njihove moći. Pre svega, kad se postavilo pitanje da li su odlu-ke plebejaca obavezne za patricije, konzuli su doneli odluku ocenturijskim komicijama da je ono što se odluči na tributskimkomicijama obavezno za ceo narod.61Ovim zakonom dato jetribunima predlagačima jedno strašno oružje u ruke. Zatim jepravo apela na narod, koje j e kao jedina zaštita slobode biloukinuto u vreme vlasti decemvira, drugim konzulskim zako-nom bilo ne samo ponovo uspostavljeno nego i obezbeđenoza budućnost. Donet je nov zakon da se nikakva magistraturane može birati bez prava apela. Ako neko bude izabran upr-

kos tome, on može biti ubijen a da se to ne smatra ni zakon-skim ni religijskim prekršajem. Kad su plebejci dovoljno ojačali,s jedne strane preko prava na priziv, a sa druge preko tribunskevlasti, narodnim tribunima su ponovo vratili pravo nepovredi-vosd. Ovu stvar, koja je bila gotovo zaboravljena, vratiše uz sve-čani obred; učiniše ih nepovredivima ne samo u religijskomnego i u pravnom smislu, donevši zakon prema kome ¹onaj konanese zlo narodnim tribunima, edilima ili desetorici sudija,glava će mu biti žrtvovana J upiteru, a imovina predata hramuCerere, Libera i Libereª.62Tumači zakona odriču da j e neko



sakrosanktan [neprikosnoven] po ovom zakonu, j er po njemusamo onaj ko povredi nekog od pomenudh magistrata biva sve-čano žrtvovan J upiteru. Cinjenica da plebejski edil može bitiuhapšen i priveden po nalogu viših magistrata, premda nije pozakonu (povređuje onoga koga po zakonu ne sme da povredi),ipak j e dokaz da oni nisu smatrani za neprikosnovene. Tribunisu učinjeni svedm i neprikosnovenim po staroj zakletvi plebe-jaca, iz vremena kada je nastala ova vlast. Ima onih koji tumačestvar tako da su ovim istim Horacijevim zakonom bili zaštićenii konzuli i pretori ukoliko su bili izabrani po istim auspicijamakao i konzuli: naime, konzula su nazivali sudijom. Međutim,ovo tumačenje se pobija dme da u to vreme nije bio običaj dase konzul naziva ,,sudijaª nego ,,pretorª.6361Zakon Valerija i Horacija padao bi u 449. ili 448. pre n. e. Nezavi-snost plebejskih skupština postignuta je tek Hortenzijevim zakonom 287.pre n. e.62Cerera, Liber i Libera su popularna agrarna božanstva.63Praetor, u stvari, prvobitno znači ¹predvodnik, onaj koji ide na-predª. Naziv consul mlađi je od Zakona XII tablica.216Ovo su bili zakoni koje su doneli konzuli. Isti konzuli suuveli praksu da se odluke Senata uručuju plebejskim edilima uhramu Cerere; pre toga je konzulima bila ostavljena mogućnostda se odluke spreče ili izmene. Zatim je narodni tribun Marko

Duilije predložio, a narod izglasao, da ¹svak ko ostavi plebejcebez tribuna ili izabere nekog magistrata bez prava priziva na na-rod bude kažnjen po leđima i glaviª. Sve ovo je, mada nije bilopo volji patricijima, prošlo bez njihovog protivljenja j er nikonije lično bio napadnut.56. Kada su čvrsto zasnovani i tribunska vlast i sloboda ple-bejaca, a smatrajući daje sada sigurno i daje situacija za to zrelada se krene i protiv pojedinaca, narodni tribuni odlučiše da Ver-ginije tuži Apija. Kad je Verginije pozvao Apija na sud i kad jeApije, opkoljen mladim patricijima, sišao na Forum, svima kojiga ugledaše ožive sećanje na najsramniju vlast. Tada Verginijeuze reč: ¹Govor je ustanovljen za stvari u kojima ima kolebanja.J a stoga neću gubiti vreme optužujući vam ovoga; njegove su-

rovosti ste se i sami oslobodili, nid ću dozvoliti da besramnostsvoje odbrane doda ostalim svojim zločinima. Opraštam ti, ApijeKlaudije, sve što si jedno za drugim bezbožno i grešno počiniou toku dve godine; samo ću za jedan zločin narediti da te oku-ju: ako ne nađeš sudiju koji će dokazati da nisi slobodno liceodveo u ropstvo." Apije nije imao nikakvih izgleda ni na pomoćnarodnih tribuna, ni od priziva na narod. Ipak pozva u pomoćnarodne tribune, ali pošto se nijedan nije pokrenuo, glasnik gazgrabi. ¹Prizivam narod!ª uzviknu. Ova reč, branilac slobode,potekla iz usta koja su nedavno izgovarala reči lišavanja slobodenaiđe na ćutanje. Svak j e za sebe govorio da ipak ima bogovai da nisu zanemarili ljude; premda zakasnela, teška kazna zaoholost i surovost ipak stiže. Apeluje na narod čovek koji je to

pravo ukinuo, i moli pomoć od naroda onaj kojije tom naroduoduzeo sva prava; sada j e vođen u lancima i lišen slobode onajkojije slobodno lice odveo u ropstvo. U ovom mrmljanju naskupu čuo se i glas Apija koji je prizivao u pomoć rimski narod.Nabrajao j e zasluge svojih predaka za državu u ratu i miru, svo-j u zlosrećnu brigu za rimski plebs, svoje zalaganje zajednakostsvih pred zakonom, uz veliko protivljenje patricija, te činjenicuda se odrekao konzulata; pozivao se na svoje zakone koji ostajudok njega kao njihovog tvorca vode u tamnicu. Uostalom, ako217



mu bude data mogućnost i sloboda da govori, on će objasnitisvoja i dobra i rđava dela. Zasad traži da mu se u saglasnosti saopštim pravima građana omogući kao rimskom građaninu dakao optuženi govori i da se izloži sudu rimskog naroda. Nijetoliko uplašen mržnjom sugrađana prema sebi da bi izgubiosvaku nadu u njihovu pravičnost i milosrđe. Pa ako ga ipak vodeu zatvor, premda kao krivac nije saslušan, on drugi put pozivanarodne tribune i opominje ih da ne slede primer onih kojiosuđuju. Ako tribuni priznaju da su obavezni da odbiju njegovzahtev po istom načelu za koje optužuju decemvire, on se po-ziva na narod i zakon koji su tribuni i konzuli doneli ove istegodine. Naime, čemu pravo provokacije ako ono nije dozvo-ljeno onome koji još nije kažnjen ni saslušan? Kakva će pornoćbiti zakon plebejcu ili običnom čoveku ako nije njemu, ApijuKlaudiju? Njegov slučaj će biti dokument o tome da li se novimzakonom jača vlast i sloboda i da li priziv na tribune i narodprotiv nepravde magistrata predstavlja paradu praznih reči ilije stvarna dobit.57. Na ovo j e Verginije odgovorio da je Apije Klaudije je-dini i van zakona i van građanskih i ljudskih dogovora. ¹Pogle-dajte, građani, na tribunal, na uporište svih zločina sa koga jeovaj čovek kao večiti decemvir, opasan po imovinu u ličnost, poživog građana, preteći šibama i sekirama, prezirući ljude i bogo-ve, praćen krvnicima a ne liktorima, okrenuvši pažnju od gra-

bljenja i ubistava ka požudi prema devojci, slobodnoj u očimarimskog naroda, koju je kao da j e u ratu zarobljena, otrgnutuiz očeva zagrljaja, predao kao dar podvodaču i svom klijentu.Odavde j e surovom odlukom i bezbožnom presudom dao ocuoružje u ruke protiv ćerke; odavde je naredio da se devojčin ve-renik i ujak odvedu u zatvor kad su podigli njeno umiruće telo,podstaknut na to pre osujećenom požudom nego dužnošću dakazni zločin. On je taj koji j e sagradio zatvor što gaje običnonazivao 'prebivalištem rimskog naroda'. Pa ako Apije ponovoi više puta apeluje na narod, ja ću ponovo i više puta ponovitiodluku ukoliko ne dokaže da nije slobodnog pretvorio u roba.Ukoliko se ne pojavi na sudu, narediću da se zatvori kao da jeosuđen." I kako niko nije protestovao, Apije j e bačen u zatvor uz

veliko uzbuđenje, j er se činilo da je moć naroda isuviše poraslaosudom tako poznatog čoveka. Tribun j e odredio dan suđenja.218U međuvremenu stigoše poslanici Latina i Hernika da česti-taju Rimljanima na postignutoj slozi između patricija i plebejacai tim povodom doneše na Kapitol kao dar J upiteru najvećem inajmoćnijem zlatan venac nevelike težine j er im države nisubile bogate, a religiju su negovali pre pobožno nego velelep-no. Od ovih istih glasnika se saznalo da Ekvi i Volsci vrše velikepripreme za rat. Stoga j e naređeno konzulima da međusobnopodele oblasti u kojima će ratovati: Horaciju su dopali Sabi-njani, a Valeriju Ekvi. K adaje naređeno regrutovanje za overatove, plebejci su zbog njihove popularnosti bili spremni da

se sami prijave u regrute, i to ne samo mlađi ljudi nego i mnogidobrovoljci koji su već odslužili vojsku. I tako je vojska postalajača ne samo po broju nego i po kvalitetu pošto su se priključiliveterani. Pre no što su krenuli iz grada, konzuli su javno izložilizakone decemvira urezane u bronzi koji se nazivaju Zakoni XIItablica.64Ima pisaca koji kažu da su ovu dužnost izvršili edilina zapovest tribuna.58. Ogorčen na nedela decemvira i uvređen ohološću svogsinovca, Gaj Klaudije se povukao u Regil, staru postojbinu. Sadaveć u godinama, vratio se da bi molio spas za onoga od čijih je



nedela pobegao. Odeven u crninu, praćen rođacima i klijenti-ma, na Forumu je presretao pojedince i molio ih da ne dozvoleda na klaudijevskom rodu ostane ova mrlja kao da zaslužujuzatvor i lance. Covek čija će posmrtna maska65biti u potomstvuveoma poštovana, čovek koji je doneo zakone i utemeljio rimskopravo leži u zatvoru među noćnim protuvama i razbojnicima.Neka načas okrenu pažnju od srdžbe ka priznavanju i razmišlja-nju; neka radije oproste jednom, za koga toliki Klaudiji molc,nego da zbog mržnje na jednog prezru molbe ostalih. On ovočini radi svog roda i imena, i ne miri se sa onim kome hoće dapomogne u zlehudoj sreći. Hrabrošću su povratili slobodu, apraštanje može učvrstid slogu među staležima. Biloje ljudi kojej e ganuo, ali više svojom smernošću nego zbog stvari onoga za64Najpre su zakoni bili dati na deset tablica, a zatim su dodane jošdve. Mogućno je da su tablice najpre bile od drveta (kako smatra Ogil-vi), a potom od bronze.65Posmrtne maske znamenitih predaka čuvenih aristokratskih ro-dova (ins imaginum) bile su izložene u atriju kuće.219kogaje molio. A Verginijeje tražio da pre žale njega i njegovućerku i da ne slušaju žalbe klaudijevskog klana, stvorenog danameće vlast plebejcima, nego Verginijine rođake, trojicu tri-buna koji izabrani da pomognu plebsu, sada sami traže pomoćod plebejaca. Svakako su ove suze bile pravičnije, pa tako Apije,

lišen svake nade, sam sebi okonča život pre nego što j e osvanuodan suđenja.Odmah zatim Numitorije napade Spurija Opija, sledećegpo nepopularnosti, koji se nalazio u Rimu kad je njegov kolegadoneo nepravičnu odluku. Međutim, Opije j e navukao mržnjuviše nedelima kojaje učinio negoli onima koja nije sprečio.Pojavio se svedok koji je nabrojao 27 godina vojne službe i bioosam puta vanredno odlikovan; iznoseći pred narod svoja odli-kovanja i poderavši odeću pokaza leđa išarana šibom. Nije tražioništa drugo sem da ga optuženi, ukoliko mu može reći kakvaje njegova krivica, kazni ponovo, sada kadje privatni građanin.Opije je tako odveden u zatvor i tu je učinio kraj svom životupre nego što je došao dan suđenja. Klaudijevu i Opijevu imo-

vinu konfiskovali su tribuni; njihove kolege u decemviratu suprognane, a imovina im je takođe konfiskovana. I Marko Klaudi-je, koji je tražio da odvede Verginiju, izveden je na sud i osuđenna smrt, alije na zahtev Verginija izbegao najtežu kaznu i otišaou progonstvo u Tibur.661tako se Verginijin duh, srećniji sadakadje mrtva nego za njenog života, bludeći kroz tolike dornovei tražeći kaznu, najzad smirio pošto nije ostao nekažnjen nije-dan krivac.6759. Patriciji behu u velikom strahu: tribuni su sada ima-li isto ponašanje kakvo su pre imali decemviri. Tada narodnitribun Marko Duilije, postavljajući trezveno međe preteranojvlasti, reče: ¹Dovoljno je i naše slobode i kažnjavanja naših ne-prijatelja; stoga ove godine neću dozvoliti ni sudske procese

niti kaznu zatvora. Nije dobro da se vraćamo na stare grehe,danas već zaboravljene, j er su noviji iskupljeni kažnjavanjemdecemvira. S druge strane, neće niti biti potrebno da se zahte-va intervencija narodnih tribnna pošto briga dvojice konzula66Tibur je bio jedan od značajnih gradova Lacija, na reci Anijenu.67Manes Verginije i njen duh koji bludi dok krivica ne bude kažnje-na, reminiscencija je na grčke furije i priču o Tuliji.220garantuje za vašu slobodu." Ova umerenost narodnog tribunanajpre ublaži strah patricija, ali u isto vreme pojača netrpeljivost



prema konzulima što su u tolikoj meri odani plebejcima da su seza spas i slobodu patricija više brinuli plebejski magistrati negopatricijski. Izgledalo je da su se neprijatelji pre zasitili njihovihkažnjavanja nego što su se konzuli suprotstavljali njihovoj raz-uzdanosti. Bilo j e mnogo onih koji su govorili daje odlučenoblaže zato što su senatori bili inicijatori zakona koje su ovi do-neli. Bilo je jasno da su u pomućenom stanju u državi popustilipolitičkoj situaciji.60. Pošto su sredili stvari u gradu i učvrstili položaj plebe-jaca, svaki konzul j e otišao na svoju komandu. Valerijeje protivsnaga Ekva i Volska, koji su već ujedinili vojsku na Algidu, na-merno odlagao rat, j er da je odmah i na sreću krenuo, ne znamne bi li ishod bitke bio na veliku štetu Rimljana s obzirom nastanje duhova i kod Rimljana i kod neprijatelja posle nesrećnogishoda rata koji su vodili decemviri. On j e postavio svoj logorna 1.000 stopa udaljenosti od neprijatelja i tu zadržavao svojesnage. Neprijatelj je ispunjavao prostor između dva tabora, po-strojen za borbu. Na izazove na okršaj Rimljani nisu odgovarali.Najzad, umorni od stajanja i uzaludnog iščekivanja, u uverenjuda im j e predata pobeda, Ekvi i Volsci se delom okrenuše pljač-kanju Hernika, delom Latina. U taboru su ostavili nešto ljudi,više kao stražu negoli snage dovoljne za borbu. Kad konzul sa-znade za ovo, osveti im se za ranije izazivanje, pa uspostavivišibojni poredak, sada on izazva neprijatelje. Zntjući koliko im je

ljudi odsutno, ovi su odbili da se bore, pa su se Rimljani toli-ko ohrabrili da su one koji su drhtali iza palisada već smatralipobeđenima. Celog dana su stajali spremni za borbu, da bi sepovukli kadje pala noć. Ispunjeni nadom, Rimljani su održavalitelesnu snagu. Neprijatelj, čije pouzdanje nije bilo ni približnojednako rimskom, posla glasnike na sve strane da pozovu onekoji su otišli u pljačku. Dotrčali su oni koji su se nalazili u blizini,a oni udaljeni nisu bili ni pronađeni. Kada j e svanulo Rimljanisu izišli iz logora spremni da napadnu i na nasip ukoliko se neukaže prilika za borbu. I kako je već uveliko bio dan, a na nepri-jateljskoj strani se nije ništa kretalo, konzul naredi napad. Kadje vojska krenula, Ekvi i Volsci se postideše da se kao pobedni-ci više šdte nasipom negoli hrabrošću i oružjem; i tako i oni,

221tražeći od komandanta znak, prihvatiše borbu. I već j e jedandeo izišao kroz kapiju, a ostali ih sledili u redu, svak na svommestu, kad rimski konzul, pre nego što je neprijatelj postaviobojni red, dade znak za napad. Krenuvši pre no što su svi izišli,a ni oni koji su izišli nisu još bili na svojim mestima, konzulnapade na užurbanu gomilu u pokretu koja j e gledala na svestrane, na sebe i na svoje, dok su vika i napad povećavali zbu-njenost. Neprijatelj j e najpre okrenuo nazad, a potom kad sepribrao i kad su oficiri sa svih strana povikali: ¹Zar se povlačitepred onima koji su pobeđeni?ª započe borba.61. Na drugoj strani, konzul je podsećao Rimljane da se togdana prvi put kao slobodni ljudi bore za slobodu grada Rima.

Biće pobednici za same sebe, a kao pobednici neće biti plendecemvira. Rat se ne vodi pod Apijevim vođstvom, nego podkonzulom Valerijem, koji potiče od oslobodioca rimskog naro-da, a uz to j e i sam oslobodilac. Pokazaće daje krivica do vojsko-vođa a ne do vojnika što u ranijim borbama nisu pobedili. Bilobi sramno pokazivati više hrabrosti u građanskom ratu negoprotiv neprijatelja, i više se plašiti ropstva u zemlji no van nje.Verginija j e bila jedina čija je čednost došla u opasnost u vrememira, Apije je bio jedini građanin opasan zbog svoje strasti; akose pak preokrene ratna sreća, postoji opasnost za svu decu od



tolikih hiljada neprijatelja. On ne želi da ih podseća na ono štoni J upiter ni Mars neće dozvoliti da se dogodi gradu, osnova-nom uz povoljne predznake koje su oni dali. Hrabrio ih je dana Aventin i Sveto brdo, gde se samo pre nekoliko meseci rodilasloboda, donesu svoju vlast neokrnjenu; neka pokažu da rim-ski vojnici imaju istu onu sposobnost posle odlaska decemvirakakvu su imali pre nego što su oni izabrani, te da izjednačenjeu upravima nije dovelo do opadanja hrabrosti rimskog naroda.Kad je ovo izgovorio kod bojnih znakova pešadije, odjurio jekonjanicima: ¹Krenite, mladići, nadmašite hrabrošću pešadiju,kao što ste ispred nje u počastima i po rangu. U prvom napadu,pešak je pokrenuo neprijatelja; vi ga, ustremivši konja, razbije-nog izbacite iz tabora. Neće izdržati napad; i sada više oklevajunego što pružaju otpor.ª Na to su podstakli konje i okrenuli ihna neprijatelja koji j e već bio razbijen u pešadijskom okršaju.Kroz probijenu bojnu liniju odbacili su ih do poslednjih redova.J edan deo j e jašući pored nasipa oko slobodnog prostora terao222od vojnog logora one koji su se strčali sa svih strana. Pešadija,konzul i bezmalo sve vojne snage uđoše u tabor koji je zauzet uzveliki broj pobijenih neprijatelja i još veći ratni plen.Glas o ovoj borbi stigao je ne samo u Rim nego i do drugevojske u zemlji Sabinjana. U Rimu je to radosno proslavljeno,a na bojištu je podstaklo ljude da se sa ovim nadmeću u odličju.

Već j e i Horacije ispadima i lakim okršajima navikavao vojnikeda se pouzdaju u sebe i da zaborave sramni poraz koji su pre-trpeli pod komandom decemvira. Manji okršaji su budili naduu dobar ishod glavne stvari. Nisu odstupali ni Sabinjani, hrabrizbog toga što su u prethodnoj godini imali uspeha; izazvali su,pretili i pitali: ¹Zašto samo radi male pljačke kreću napred ipovlače se, gubeći vreme i razbijajući u bezbroj malih borbi ce-linu jednog rata? Zašto se ne sukobe u bici i ne prepuste srećida odluči stvar?ª62.1pored toga što su uz sopstveno nastojanje stekli pouz-danje, Rimljane ipak obuze nezadovoljstvo: ¹Druga vojska će seveć vratiti u grad kao pobednik, a mi smo još izloženi i uvreda-ma neprijatelja. Kada ćemo ako ne sad pokazati da smo dorasli

neprijatelju?ª Cuvši da se o ovome govori u taboru, konzul sazvaskupštinu i reče: ¹Verujem da ste čuli, vojnici, kako se odigra-la borba na Algidu. Vojska se pokazala onakva kao što priličislobodnom narodu. Pod komandom mog kolege i hrabrošćuvojnika, izvojevanaje pobeda. Sto se mene tiče, ja ću se srcemi dušom držati onoga na šta ste spremni vi, vojnici. Rat možetei korisno odugovlačiti i brzo okončati. Ako ga treba odugovla-čiti, j a ću to učiniti onom disciplinom koju sam uspostavio dabih iz dana u dan jačao vaše samopouzdanje i hrabrost. A akoste već dovoljno ohrabreni i želite da sukobom odlučite stvar,učinite to, pa ratni poklič kakav ćete pusdti u borbi, pustite sadakao izraz svoje volje i hrabrosti.ª Pošto su uz ogromnu razdraga-nost prolomio bojni poklič, on potvrdi da će, neka se na dobro

okrene, postupiti po njihovoj želji i sledećeg dana će ih voditiu boj; Ostatak dana su proveli u pripremanju oružja.Ćim su sledećeg dana videli da se Rimljani postrojavaju zaborbu, Sabinjani su krenuli i sami željni borbe. Nastade okršaju kome je jednima davala pouzdanje stara neprekinuta slava,a drugima nedavno stečena sloboda. Sabinjani su promišlje-no koristili snage: uspostavljajući liniju uporedo sa rimskom,223povukli su 2.000 ljudi u rezervu da bi izvršili napad na levo kriloRimljana. Kad su ovi napali iskosa i gotovo opkolili naše krilo,



konjanici obeju legija, njih bezmalo 600, skočili su sa konja, pakako su njihovi drugovi već odstupali dojurili su u prve redove,istovremeno se odupirući neprijatelju, te savladavši prvu opa-snost pridružili se pešadiji i naterali je da se postidi. I trebalo sestideti j er se konjica borila i za svoju i za tuđu pobedu, a pešadijanije bila ravna konjanicima koji su sjahali s konja.63. Krenuše dakle ponovo u okršaj prekinut na delu koji suoni držali i ponovo zauzeše položaje sa kojih su se bili povukli.I ne samo da su odmah nastavili borbu nego su i potisnuli sabi-njansko krilo. Pokriveni redovima pešadije, konjanici ponovouzjahaše i odjuriše na drugo krilo kao glasnici pobede. Istovre-meno napadoše na već prestrašenog neprijatelja, j er muje bilorazbijeno jače krilo. Nijedan drugi odred nije tako zablistao uovoj borbi kao oni. Konzul j e sve nadgledao, hvalio j e hrabrei grdio onde gde j e borba malaksavala. Oni koje j e kudio, od-mah su činili ista dela kao i hrabri; njih je podsticao stid kao štosu druge podsticale pohvale. Uz bojni poklič nasrnuše ponovosa svih strana i tako potisnuše neprijatelja da više nije mogaoodoleti rimskoj sili. Sabinjani se rasturiše po polju, a svoj vojnilogor prepustiše neprijatelju da ga opljačka. Ovde nisu kao naAlgidu bila u pitanju dobra saveznika nego rimska imovina kojuj e neprijatelj opljačkao na rimskim poljima.Dvostruka pobedaje stečena u dvema posebnim borbama,a Senatje zlonamerno odredio samo jedan dan za svečane mo-

litve zahvalnosti u ime konzula. No plebejci su i bez naredbeSenata išli i drugog dana u velikom broju da izjave zahvalnostbogovima,68pa je ova nezvanična molitva bila gotovo čuvenijazbog truda ljudi. Konzuli su namerno prisustvovali tome dvadana u gradu, a skupštinu sazvaše na Marsovom polju. Kad sutu podnosili izveštaj o svojim delima, prvaci Senata su ih upi-tali da li se senatska sednica održava među vojnicima zato dabi se kod njih izazvao strah. Da ne bi bilo povoda za optužbu,konzuli sazvaše skupštinu na Flaminijevim poljima, gde se sada68 Svečane molitve zahvalnice, supplicationes, određivao je Senat; zavreme dok su one obavljane, hramovi su bili otvoreni, a statue bogova sustavljane na sofe gde je narod donosio darove.224

nalazi Apolonov hram, a mesto se još onda zvalo Apolonovim.69Pošto j e ovde ogromna većina senatora odbila da dodeli tri-jumf, narodni tribun Lucije Icilije iznese predlog za trijumfkonzula pred plebejce. Mnogi su istupib protiv toga, a najvišeGaj Klaudije, uzvikujući da konzuli ne žele da trijumfuju nadneprijateljem nego nad patricijima; oni traže zahvalnost za pri-vatnu uslugu koju su učinili narodnom tribunu, a ne počastzbog hrabrosti. Ranije se nije nikad odlučivalo o trijumfu pre-ko naroda; odluka i ocena ove počasti bila j e uvek ostavljenaSenatu, j er čak ni kraljevi nisu izbegli ovlašćenja ovog najvišegtela. Stoga neka ni tribuni ne potčinjavaju sve svojoj vlasti i nekađozvole da postoji i ovaj državni savet. Najzad, u tome će i bitislobodna država, u tome j e zakonska jednakost da svak zadrži

svoje pravo i svoje dostojanstvo. Premda su u tom smislu mnogorekli i drugi stariji senatori, ipak su sve tribe glasale za pred-log. Tada je prvi put odlukom naroda, bez saglasnosti Senata,održan trijumf.64. Međutim, ova pobeda narodnih tribuna i plebejaca iz-okrenula se u opasnu razuzdanost: tribuni su se zaverili da po-novo budu izabrani isti, a da bi njihova pohlepa za vlašću manjepadala u oči neka i konzuli produže svoju vlast. Kao razlog zato navodili su složnost senatora da ¹uvredom konzula uzdrmajuprava plebejacaª. Sta će tek biti u budućnosti, dok zakoni još



nisu učvršćeni, ako nove tribune napadnu konzuli koji pripada-ju senatorskoj stranci? Neće uvek biti konzuli Valeriji i Horaciji,koji su svoje snage stavili u službu slobode. Srećnom slučajnošćuse dogodilo da je kockorn bio izabran da predsedava u skupštininiko drugi nego Marko Duilije, razuman čovek koji je smatraoda će produžavanje vlasti odmah izazvati zavist. Kad je izjavioda neće uzeti u obzir nijednog starog tribuna, njegove kole-ge su nastojale da prepusti tribama da slobodno glasaju, ili dapredsedavanje prepusti kolegama koje će glasanje izvršiti premazakonima, a ne po volji patricija. Izbi rasprava i Duilije zapitakonzule, zamoljene da dođu do klupa [tribuna], šta nameravaju69 Senat se mogao sazvati jedino na osvećenom mestu. Marsovo po-lje je spadalo u takva mesta, jer su na njemu održavane centurijske skup-štine; stoga se naglašava da se na Flaminijevim poljima nalazilo Apolono-vo svetilište.225činiti na skupštinama za izbor konzula.70Oni odgovoriše daće birati nove konzule; pošto on nađe da ovi tvorci popularskepolitike nisu populari, to iziđe s njima pred narodnu skupštinu.Kad su se konzuli pojavili pred narodom, on ih upita šta će uči-niti ako ih narod, sećajući se daje preko njih stekao slobodu uzemlji, sećajući se njihovih ratničkih dela, ponovo predloži zakonzule. Kako oni nisu promenili svoje mišljenje, on ih pohvalida su ostali dosledni i do kraja različiti od decemvira, pa održa

skupštinu. Pošto su bila izabrana petorica tribuna - zbog otvore-ne agitacije devetorice koji su se nadmetali, ostali kandidati nisudobili većinu - on j e raspustio skupštinu i nije j e više zakazivaoradi izbora. Govorio je daje zadovoljen zakon koji nije nikadpropisivao određen broj, nego samo to da tribuni ostanu, a daizabrani kooptiraju kolege. Citirao je zakon u kome j e stajalo:¹Ako se glasa za deset tribuna, a vi danas izaberete manje oddeset, u tom slučaju su legalni i oni koje ovi sebi kooptiraju kaokolege i po istom zakonu su narodni tribuni kao i oni koje stedanas izabrali za narodne tribune.ª Pošto je istrajao do kraja,odričući mogućnost da država ima petnaest narodnih tribunai pobedivši tako kod svojih kolega pohlepu za vlašću, Duilijenajzad napusti svoj položaj.

65. Novi tribuni su u kooptiranju kolega nastojali da ugodepatricijima. Kooptirali su takođe i dvojicu patricija, bivše konzu-le Spurija Tarpeja i Aula Alternija. Izabrani za konzule, SpurijeHerminije i Tit Verginije Celimontan nisu posebno naginjali nipatricijima ni plebejcima i imali su mir u zemlji i na granicama.Zamerajući patricijima što su ga prevarili u izboru tribuna ko-optiranjem, a kolege ga izdale, narodni tribun Lucije Trebonijeje predložio zakon ,,da onaj ko rukovodi izborom narodnih tri-buna čini to sve dok ne izabere deset narodnih tribunaª. Svojtribunatje vršio napadajući patricije i to muje donelo nadimakZestoki [Asper].Sledeći konzuli su bili Marko Geganije Macerin i Gaj J ulije.Pobunu tribuna protiv mladih nobila umirili su bez povrede

vlasti tribuna i uz očuvanje dostojanstva patricija. Plebejce suodvratili od pobune protiv odluke o regrutovanju za rat protiv70 Magistrat koji ih je sazvao mogao je biti pozvan pre glasanja i upi-tan šta želi; međutim, ovako rano nisu narodni tribuni imali takvo pravo.226Volska i Ekva time što su tu odluku ukinuli, tvrdeći da ¹ako jeu gradu mirno, i van njega će vladati mir j er unutrašnji nemi-ri ohrabruju one van granicaª. Zelja za mirom održavala j e iunutrašnju slogu. Ali uvekje jedan stalež koristio umerenostdrugog. Dok su se plebejci držali mirno, mladi patriciji su za-



počeli napade.Od samog početka je bilo malo koristi od toga što su narod-ni tribuni nastojali da pomognu nižim slojevima. Potom i saminisu bili sigurni od nasilja, naročito poslednjih meseci kad j enastajala nepravda i zbog udruživanja moćnih, a i snaga vlastije u drugoj polovini godine malaksavala. Već su i plebejci pola-gali nade u tribune koji bi bili slični Iciliju pošto već dve godi-ne imaju samo imena, a ne i narodne tribune. Mada su i saminalazili da se njihova omladina suviše osmelila, stariji senatorisu ipak više voleli da je tako, pa ako se pređu granice da nad-vladaju njihovi, a ne protivnici. Zaista j e bilo teško biti umerenu čuvanju sopstvene slobode dok se svak, pretvarajući se da želijednakost, uzdizao pritiskujući drugog. Nastojeći da sebe spasuod straha, ljudi su pokušavali da zastraše druge. Braneći se ne-pravde - kao da j e neophodno ili činiti ili trped zlo - nanosilismo j e drugima.66. Za konzule su potom izabrani Tit Kvinkcije Kapitolinčetvrti put i Agripa Furije, koji nisu zatekli ni unutrašnje nemi-re ni rat, ali je pretilo i jedno i drugo. Nesloga građana se nijeviše mogla suzbijati pošto su i tribuni i plebejci već bili besnina patricije, dok j e suđenje nekom od nobila uvek dovodilo dopotresa u skupštini. Već na prvi glas o tome, kao na ugovoreniznak zgrabili su oružje Ekvi i Volsci, koje su na to nagovorilenjihove vođe željne plena. Uveravali su ih ,,da se regrutovanje

objavljeno pre dve godine ne može izvršiti j er plebejci više nepriznaju vlast. Stoga protiv nas i nije poslata vojska. Raspušte-nost j e razorila njihov ratni moral i Rim im nije više zajednič-ka otadžbina; svu ogorčenost i neprijateljstvo, nekad usmereneprotiv neprijatelja, sada su okrenuli prodv samih sebe; sada j eprilika pobediti vukove71zaslepljene unutrašnjim razdorom.ªSa ujedinjenom vojskom su najpre opustošili latinska polja,71 Vukovi su ovde sećanje na poreklo Romula i Rema i na ulogu vu-čice u njihovom odgoju. Rimljani su na takav naziv bili ponosni.227a zatim, pošto se nije pojavio niko da ih kazni, uz prkosno po-našanje napadača stigoše do samih bedema Rima, pljačkajućioblast sve do Eskvilinskih vrata, ostavljajući građanima opusto-

šena polja. Kako su se nekažnjeni, noseći plen, kretali premaKorbionu, konzul Kvinkcije sazva narod na skupštinu.67. Govorio je, kako sam saznao, u ovom smislu: ¹Premdasam svestan da mi niko ne može prebaciti krivicu, građani, ipaksa velikim stidom stupam pred vas. Vi već znate, a tako će se i upotomstvu pamtiti, da su Ekvi i Volsci, koji se jedva mogu meritisa Hernicima, za vreme četvrtog Kvinkcijevog konzulata moglinekažnjeno sa oružjem stići do bedema grada Rima. Premda seveć duže živi, tako da se duša ne nada nikakvom dobru, da samznao da zlo preti u ovoj godini, ovu sramotu sam, ako drugogizlaza ne bi bilo, mogao izbeći odlaskom u progonstvo ili smrću.Da su ovi junaci imali oružje koje se nalazi u našim kapijamamogli su zauzeti Rim za moga konzulovanja! Dovoljno je bilo

počasti, dovoljno i suviše života: trebalo je da umrem posle tre-ćeg konzulata.Koga, najzad, prezire neprijatelj kao najveću kukavicu? Naskonzule, ili vas Kvirite? Ako j e krivica do nas, onda oduzmitevlast onima koji su nedostojni da je nose, a ako je i to malo, tra-žite i kaznu. Ako je pak do vas, ne bi se, Kviriti, našao ni čovek nibog koji bi vas za vaše grehe kaznio; jedino se vi možete pokajatiza njih. Neprijatelj ne prezire vaš kukavičluk, niti se pouzdava usvoju hrabrost, j er je i vas i sebe upoznao kad j e toliko puta raz-bijen bežao, kad je bio izbačen iz sopstvenog logora i sa svojih



polja, i kad je bio poslan pod jaram. Nesloga staleža i otrov zaovaj grad jeste borba patricija i plebejaca; dokle god nama nebude dovoljno vlasti i vama slobode, jačaće njihov moral. Za imebogova, šta vi hoćete? Žudeli ste za narodnim tribunima - radisloge popustismo; želeli ste decemvire - dozvoliti smo da se iza-beru; vama su decemviri dojadib - prinudili smo ih da predajuvlast. Pošto je u vama ostala mržnja prema pojedincima, dozvo-lili smo da izginu ili da odu u progonstvo ličnosti najpoznatijepo poreklu i po položaju. Zatim ste poželeli da ponovo biratenarodne tribune i izabraste ih; da birate konzule iz svoje strankei mi smo, madaje bilo očito da se patricijima čini nepravda, ipakvideli da patricijska magistratura postaje dar plebejcima. Pravoplebejaca na zaštitu, pravo priziva na narod, odluke plebejskih228skupština nametnute patricijima, naše pravo umanjeno pod iz-govorom jednakosti pred zakonom - sve smo mi to dozvolili i jošdozvoljavamo. Kakav će bid kraj neslogama? Da li će ovaj gradikad biti složan i da li će ikad postati zajednička otadžbina? Mikao pobeđeni spokojnije mirujemo nego vi kao pobednici. Nijeli vam dovoljno to što moramo strahovati od vas? Protiv nas jeupereno zauzimanje Aventina, protiv nas je i odlazak na Svetobrdo; gledamo kako neprijatelj gotovo zauze Eskvilin, kako Vol-sci skaču na bedeme, a neprijatelja niko ne tera: protiv nas stejunaci, prodv nas dižete oružje.

68. Krenite, dakle, i kao što ste opsedali Kuriju, a Forumčinili nesigurnim, te zatvor punili prvacima, sada sa istom hra-brošću iziđite pred Eskvilinska vrata ili, ako se ne usuđujete toučinid, gledajte sa bedema kako vaša polja pustoše ognjem imačem, kako se plen odnosi i kako se posvuda diže dim sa za-paljenih krovova. A zbog svega ovoga trpi zajednička stvar: poljagore, gradje opsednut, slavaje na strani neprijatelja. Šta, zadm?Kako stoji stvar sa privatnim interesom? Već se svakom od vasjavlja kakva j e šteta učinjena na poljima. Šta je kod kuće, čimećete ovo nadoknaditi? Da li će vam tribun vratid ili nadoknadi-ti izgubljeno? Biće reči i uzvika koliko hoćete i optužbi prodvprvaka i zakona, predloženih jednih preko drugih, i skupština,ali se sa tih skupština neće niko od vas vratid kući bogatiji. Da

li je odavde neko doneo ženi ili deci nešto drugo sem mržnje,uvredajavnih i privatnih, od kojih ste vi bili pošteđeni ne zbogsvoje hrabrosti ili nedužnosti nego tuđom pomoći. A tako miHerkula, kada ste služili u vojsci pod komandom konzula a netribuna, i u vojnom logoru a ne na Forumu, i kad su se vašihpokliča plašili neprijatelji na ratištu a ne patriciji u skupštini,vraćali ste se kući svojim penatima trijumfalno posle podele ple-na i pošto ste polja zauzeli od neprijatelja, ispunjeni uspehom islavom kojaje bila i vaša i javna. Sada dozvoljavate neprijateljuda ode natovaren vašom imovinom, a vi se držite čvrsto skupšti-ne i živite na Forumu; uslediće već nužnost da se ratuje, od čegasada bežite. Bilo vam j e teško da krenete prodv Volska i Ekva:sada j e rat tu, pred vratima. Ako neprijatelj ne bude odavde

oteran, uskoro će se naći u bedemima, popeće se na tvrđavu ina Kapitol i vas će progoniti u vašim kućama. Ima već dve go-dine kako j e Senat naredio regrutovanje i pokret vojske prema229Algidu, a mi sedimo besposleni u kući i svađamo se kao žene,spokojni zbog sadašnjeg mira, i ne vidimo da će iz ovog malogpredaha nastati mnogo veći rat.Znam da bi bilo mnogo prijatnije reći nešto drugo, ali jaradije govorim ono što j e istina nego ono što je prijatno. Akoto i nije moja priroda, nužnost me na to primorava. Voleo bih,



Kvirid, da vam se dopadnem, ali bih još više voleo da vas spasembez obzira na to šta ćete misliti o meni. Tako je to po prirodiodređeno da j e onaj ko govori za svoje dobro ljudima miliji odonoga ko ne gleda ni na šta drugo sem na dobro države. Damožda ne smatrate da oni koji se ulaguju javnosti, takozvaniprijatelji plebejaca, koji vam ne dozvoljavaju ni rat ni mir, da vaspodstiču i pokreću za vaše dobro? Budeći se, vi služite njihovojslavi ili koristi. I pošto vide da u složnoj državi ne predstavljajuništa, oni više vole da svoju vlast upotrebe za nerede i pobunepre nego da je izgube. Ako su vam ove stvari dojadile i ako seželite vratiti starinskim običajima, vašim i vaših očeva, i napu-stiti ove novotarije, ja pristajem na svaku kaznu ukoliko se zanekoliko dana ne otresem ovih pljačkaša naših polja, ako ih nerasteram i zauzmem njihov logor, ako ovaj strah od koga ste ble-di ne prenesem od naših kapija i bedema na njihove gradove.ª69. Retko se događalo da govor nekog narodnog tribunapun laskanja narodu bude tako primljen kod plebejaca kao tadagovor ovog veoma strogog konzula. I omladina koja je odbijanjevojne službe u tako opasnoj situaciji obično smatrala najjačimoružjem u borbi protiv patricija, sada j e željno očekivala rati oružje. Bekstvo seljaka, i onih koji su na poljima opljačkanii ranjeni, i onih koji su obaveštavali o događajima gorim odonoga što se moglo videti, ispuni ceo grad gnevom. Kada seSenat sastao, sve oči su bile uprte u Kvinkcija u kome su videli

jedinog branioca rimskog dostojanstva, a prvaci su izjavili daje njegov govor bio dostojan njegovog konzulskog autoriteta,dostojan tolikih konzulata koje je dotad imao, dostojan njego-vog celokupnog života punog počasti koje je vršio, a još češćezasluživao. Drugi konzuli su ili laskajući plebsu izdavali dosto-janstvo patricija, ili su, suviše štiteći interese svog staleža, činilimasujoš ogorčenijom, težeći da joj gospodare. Tit Kvinkcijejedržao govor u kome je imao na umu dostojanstvo patricija, slo-gu staleža, a pre svega sadašnji trenutak. Stoga su molili njega230i njegovog kolegu da se posvete državnim poslovima. Molili sui tribune da jednodušno sa konzulima nastoje da oteraju ne-prijatelja od gradskih bedema i da utiču na plebejce da se u

jednom tako kritičkom trenutku pokore patricijima. Tribunepoziva zajednička otadžbina i traži njihovu pomoć dok su poljaopustošena, a grad gotovo napadnut. Regrutovanje je uz opštusaglasnost naređeno i izvršeno. Konzuli su objavili u skupštinida sada nije vreme da se utrđuju uzroci za nečije izostajanje:neka se svi nilađi skupe sledećeg dana na Marsovom polju. Zaispitivanje razloga zbog čega su izostali oni koji se nisu prijavili,biće vremena kad se rat završi. Smatraće se za dezertera svak kone bude mogao opravdati svoj izostanak. Sledećeg dana se pri-kupila celokupna omladina. Svaka kohorta72je izabrala centu-rione, a svakoj kohorti su data po dva senatora kao vojskovođe.Kažu da j e sve bilo tako spremno da su kvestori istog dana uzelibojne zastave iz državnog trezora,73izneli ih na Marsovo polje

i u četvrti sat74krenuli. Ta vojska novih regruta, kojima su sedobrovoljno pridružile malobrojne kohorte starih vojnika, za-ustavila se na desetoj milji od grada. Već sledećeg dana ukazaose neprijatelj, a vojni logor je postavljen blizu neprijateljskogna Korbionu. Trećeg dana, dok je Rimljane pokretala srdžba,a neprijatelja, koji j e toliko puta započinjao rat, mučila svesto krivici i beznađe, nije bilo nikakvog odlaganja sukoba.70. Premda su oba konzula imala istu vlast, što j e bilo ve-oma dobro u upravljanju velikim stvarima, Agripa ipak ustupivrhovnu vlast svom kolegi.75Zadovoljan što se ovaj tako lako



potčinio, Kvinkcije mu se odužio time što j e sa njim delio svepohvale i držao se prema njemu kao prema jednakom, madamuje bio potčinjen. Kvinkcijeje komandovao desnim krilom,Agripa levim, centar j e poveren legatu Spuriju Postumiju Al-bu, a drugi legat Publije Sulpicije komandovao je konjicom.72Kohorta je kao deo legije imala tri manipule, a svaku manipulusu činile dve centurije; međutim, takva organizacija nije verovatno starijaod Marijeve vojne reforme (poslednje decenije II veka pre n. e.).73Ovde se kvestori prvi put pojavljuju kao nadležni za trezor, paprema tome i za ftnansije.74Misli se na četvrti sat dana, quarta ora diei.75Konzuli, jednaki po vlasti, u slučaju da ujedine snage, smenjivalisu se u komandi svakog dana.231Pešadija na desnom krilu se sjajno borila, ali se Volsci nisu lakopredavali. Publije Sulpicije je sa konjicom prodro kroz centarneprijateljske linije. I mada se mogao vratiti svojima pre negošto neprijatelj ponovo uspostavi bojni red, ipak j e smatrao daje bolje da napadne neprijatelja s leđa. I u tom trenutku bi na-padajući poremećeni bojni red razbio neprijatelja, zaplašenogsa dve strane, da ga unekoliko nisu zadržali svojim napadimakonjanici Ekva i Volska. Ovde Sulpicije uzviknu da nije vremeza oklevanje; biće odsečeni od svojih i opkoljeni ako svom sna-gom ne napadnu neprijateljsku konjicu. Nije dovoljno sigurno

ako se konjica samo dade u bekstvo: treba uništiti i konje i ljudeda se neko ne bi vratio u borbu; neće uspeti da se odupru nje-govim ljudima, pred kojima su se povukli i tesno zbijeni redovipešadije. Nije govorio gluvima: jednim napadom je konjica bilarazbijena, mnogi su oboreni sa konja, a kopljima su probadali ikonje. To je bio kraj konjičke borbe. Potom napade pešadiju iposla glasnika konzulima da jave o događajima, dokje neprija-teljska vojna linija već popuštala. Glasnik je podigao moral Ri-mljanima koji su pobeđivali i zastrašio Ekve koji su se povlačili.Najpre su popustili u centru, gde je napad konjice već poreme-tio njihove redove, a potom je na levo krilo izvršio napad konzulKvinkcije. Na desnom je bilo teže. Mlad i pun snage, kad je vi-deo da borba bolje napreduje na svim stranama nego kod njega,

Agripa zgrabi bojne znake od zastavnika, lično ih ponese i nekebaci na guste redove neprijatelja. Podstaknuti strahom od tesramote, vojnici krenuše u napad i tako je pobeda zadobijenasvuda podjednako. Uto stiže glasnik od Kvinkcija sa vešću da onkao pobednik preti već i neprijateljevom logoru, ali neće napa-sti pre negoli saznaje li neprijatelj potučen i na levom krilu.Ako je Agripa razbio neprijatelja, neka sakupi svoje čete da bicela vojska zajedno stigla do plena. Pobednik Agripa stiže svomkolegi pobedniku kod neprijateljskog logora i tu jedan drugomčestitaše. Potom su se malobrojni branioci odmah razbežali, ulogor su upali bez borbe. Tako je vojska, došavši do ogromnogplena, krenula nazad, povrativši i ono što je bilo izgubljeno pripljačkanju rimskih polja. Kako sam saznao, trijumf nisu tražili ni

oni sami, niti im gaje Senat ponudio. Ne kaže se štaje bio uzrokda prezru počast, ili da joj se ne nadaju. Koliko mogu naslutitiposle toliko proteklog vremena, pošto je Senat uskratio trijumf2S2konzulima Valeriju i Horaciju, koji su stekli slavu završavajućirat ne samo sa Volscima i Ekvima nego i sa Sabinjanima, sadasu se konzuli ustezali da ga traže za dvostruko manji uspeh dane bi izgledalo kako se dodeljuje više zbog ličnosti nego zbogzasluga, mada su ga zaslužili.71. Na časno odnetu pobedu nad neprijateljem palaje sen-



ka zbog sramne odluke u Rimu o granicama saveznika. Naime,pošto su se u ratu često sukobljavali zbog dela sporne teritorije,najzad umorni od poraza koje su trpele obe strane, Aricini i Ar-dead7ti uzeše za arbitra rimski narod. Kada su došli da mole zasvoju stvar, magistrati sazvaše skupštinu, u kojoj potom nastadežučna rasprava. Kada su svedoci već bili određeni i kad j e tre-balo da se prozovu tribe i narod da započne glasanje, podiže sePublije Skaptije, plebejac već u godinama, i reče: ¹Ako je reč održavnom interesu, konzuli, ne dozvoljavam da se narod vara uovoj stvari.ª Konzuli rekoše da ga tako zaludnog ne treba sluša-ti, a kad j e uzviknuo: ¹Državaje izdana!ª, narediše da ga uklo-ne, ali on pozva narodne tribune. Tribuni, koji su gotovo uvekdozvoljavali da masa pre njima gospodari nego da je oni vode,dozvoliše da Skaptije kaže plebejcima šta želi, spremnim da gačuju. Na to on započe: njemu je već osamdeset treća godina ion je ratovao za zemlju koja je u pitanju, ali ne kao mladić negou dvadesetoj godini vojne službe, kad se ratovalo oko Koriolija.On će reći stvari koje su vremenom zaboravljene, no koje je sa-čuvao u svom sećanju: zemlja o kojoj j e reč bilaje deo teritorijeKoriolija, a posle zauzimanja ovog grada postala j e po ratnompravu državno dobro rimskog naroda. Čudi se smelosti Aricinai Ardeata, koji nisu nikad polagali pravo na tu zemlju dok jepostojala država Koriolija, a sada se nadaju da će je ugrabiti odrimskog naroda time što ga imenuju za arbitra umesto za vlasni-

ka. Njernu je ostalo malo od života, ali ipak se ne može uzdržatiod toga da zemlju čijem j e osvajanju i on kao vojnik doprineo,sada kao starac ne brani rečima, jedinim sredstvom koje mu jejoš ostalo. On ozbiljno savetuje narodu da iz nepotrebnih obzirane kažnjava samog sebe.72. Kad konzuli shvatiše da Skaptija ne slušaju ćuteći negouz odobravanje, prizivajući bogove za svedoke da se priprema76Stanovnici latinskih gradova Aricije i Ardeje.233velika sramota, oni poslaše po državne prvake. Zajedno sa njimaobilazili su tribe moleći ih da ne čine ovo zlo koje će biti pre-sedan, da sudije okreću spor u svoju korist. Pa mada je u reduda se sudiji prizna pravo da se brine za svoj interes, ipak neće

dobiti toliko prisvajanjem zemlje koliko će izgubiti time što ćeizigrati poverenje saveznika čineći nepravdu. Steta zbog izgu-bljenog dobrog glasa i poverenja tako j e velika da se ne možeproceniti. Ovo će poslanici javiti kući, o tome će se svuda priča-ti, to će čuti i saveznici i neprijatelji, jedni žalosteći se, drugi sazadovoljstvom. Zar da saveznici smatraju da su upućeni na ovogSkaptija, koji j e osedeo sedeći u skupštini? Ovo će biti slavninatpis na Skaptijevom posmrtnom spomeniku, ali će rimskomnarodu doneti glas potkazivača i sudije koji koristi tuđu nevo-lju. Koji bi se sudija usudio da u privatnoj parnici dosudi sebispornu stvar? I sam Skaptije to ne bi učinio, premda mu je stiddavno mrtav. Ovo su govorili konzuli i senatori, ali su prevag-nuli pohlepa i Skaptije kao njen podstrekač. Prozvane tribine

izglasaše da zemlja koja je u pitanju spada u vlasništvo rimskognaroda. Ne može se reći da tako ne bi bilo i da su se obratilidrugom sudiji. No dobrim izgovorom se ne može ublažiti be-smrtnost sudske odluke. Rimski senatori nisu manje od Aricijei Ardeje osećali sramotu i gorčinu.Ostatak godine je prošao bez unutrašnjih i spoljnih nemira.234IV KNJ IGA445-404. godina pre n. e.1. Ovima uslediše kao konzuli Marko Genucije i Gaj Kurijacije.



Bilaje to godina unutrašnjih i spoljnih nemira. U njenom sa-mom početku, narodni tribun Kanulej predloži zakon o brakuizmeđu patricija i plebejaca,1za koji su patriciji smatrali da ćedoneti kvarenje njihove krvi i povredu prava gensova. Potomprvi pokušaj tribuna, iznet oprezno, da bi jedan od konzulatrebalo da bude biran među plebejcima dovede dotle da deve-torica tribuna predlože da narod može birati konzule i međupatricijima i među plebejcima. Patriciji su verovali da ukolikose ovo dogodi, onda sa najnižim slojevima neće samo deliti vlastnego će ona biti preneta od prvaka u državi na plebejce. Stogasu s radošću slušali vesti o tome da se narod Adreata odmetnuood Rima zbog nepravde u dosuđivanju zemlje, o tome kako suoni iz Veja pljačkali rimske pogranične zemlje i kako se govorida Volsci i Ekvi utvrđuju Veruginu: toliko im j e bio miliji i ne-srećan rat od neslavnog mira. Ove vesti su i preuveličavali kakobi se u buci tolikih ratova utišali predlozi narodnih tribuna.Narediše da se izvrši regrutovanje, da se rat i oružje pripremesa velikim zalaganjem, pa čak aktivnije, ako j e mogućno, nego uvreme konzulata Tita Kvinkcija. Na toje Gaj Kanule izjavio krat-ko u Senatu: ¹Uzalud konzuli zastrašivanjem odvraćaju pažnjuplebejaca od novih zakona; regrutovanje se dok sam ja živ nećeodržati sve dok narod ne donese odluku o onome što smo jai moje kolege predložili." Odmah zatim sazva skupštinu.1 Pravo braka (ius conubii) nije se ticalo pojedinaca nego grupe, bi-

lo u okviru rimske zajednice ili između Rima i drugih naroda. Tako sunpr. građani Kapue stekli pravo braka sa rimskim građanima.2352. U isto vreme konzuli su podsticali Senat protiv tribuna,a tribuni narod protiv konzula. Konzuli su govorili da se obesttribuna ne može više podneti, da su došli do krajnjih granica;veći rat izazivaju u zemlji od onoga koji se vodi na granicama.Krivica za to pada ne toliko na plebejce koliko na patricije, neviše na tribune nego na konzule. J er stvar na koju se blagonaklo-no gleda u državi najviše raste i umnožava se; tako se formirajudobri ljudi i u ratu i u miru. U Rimu se najviše cene pobune,i stoga su one uvek doprinosile počastima i svih i pojedinaca.Neka se sete dostojanstva Senata kakvog su primili od svojih

otaca i onoga što će predati svojim sinovima, ili načina na kojise plebejci mogu hvaliti da su postali i važniji i moćniji. Ovo-me nema kraja niti će ga biti dokle god su pobune uspešne, anjihovi začetnici slavljeni. Kakve i kolike stvari je preduzeo GajKanulej: mešanje rodova, narušavanje i privatnih i javnih pravavlasti da ništa ne bi ostalo čisto i neuprljano, da ukidanjem sva-ke razlike ne bi niko prepoznao ni sebe ni svoje. Kakav bi drugismisao imali mešani brakovi sem da se patriciji i plebejci kaodivlje zveri mešaju u seksualnim odnosima? Da onaj ko se rodine zna ni čijeje krvi, ni kome kultu pripada; pola patricij, polaplebejac, ni sa samim sobom neće više biti u saglasnosti. Maloim se čini to što su poremedli sve ljudske i božanske stvari: sadaj e konzulat postao meta podstrekačima naroda. Najpre su u raz-

govorima pokušavali da postignu to da samo jedan od konzulabude plebejac; sada već stavljaju na glasanje mogućnost da na-rod bira konzule bilo među patricijima bilo među plebejcima.I bez sumnje će biti izabrani oni plebejci koji su najveće bun-džije. Tako će Kanuleji ili Iciliji postati konzuli. Neka J upiternajveći i najmoćniji ne dozvoli da vlast koja ima isti značaj ka-kvaje imala kraljevska padne ovako nisko. Sami bi hiljadu putaradije umrli nego što bi dozvolili da dođe do takve sramote. Netreba sumnjad u to da bi njihovi preci da su mogli predvidetikako će ustupajući im sve imati plebejce koji nisu blaži prema



njima nego mnogo energičniji u svojim sve većim i većim nepra-vičnirn zahtevima pošto su posdgli prve uspehe, radije prihvatilibilo kakvu borbu negoli dozvolili da im se ovi zakoni nametnu.J er kadaje s narodnim tribunima učinjen ustupak, ovaj je po-vukao sledeći i tako bez kraja. Ne mogu opstad u istoj državi inarodni tribuni i senatori; ili se mora ukinuti ovaj stalež ili ova236magistratura; bolje j e kasno nego nikada suprotstaviti se ovojdrskosti i raspuštenosti. Zar da nekažnjeni ostanu oni koji se-jući razdor među građanima izazivaju spoljne ratove, a zatimzabranjuju da se država naoruža i brani od onih koje su oniizazvali? I šta znači kad ne dozvoljavaju da se vojska regrutu-je protiv neprijatelja, koga samo što nisu pozvali, nego slušajuovog Kanuleja kako govori u senatu da će zabraniti da se vojskaregrutuje ako senatori ne prime njegove zakone kao da je po-bednik? Sta je to drugo doli pretnja da će izdati državu, da ćedozvoliti da bude napadnuta i porobljena? Zar u ovim rečimanije ohrabrenje pre za Volske, Ekve i grad Veje, nego za rimskinarod? Zar se ovi ne nadaju da će pod vođstvom Kanuleja moćida se popnu na Kapitol i tvrđavu? Ako narodni tribuni, pošto susenatorima oduzeli njihovo pravo i njihovo dostojanstvo, nisuoduzeli i hrabrost, konzuli su spremni da krenu na njihovonrčelu najpre protiv zločina građana, a zatim protiv neprijateija.3. Upravo kad se o ovome raspravljalo u Senatu, Kanulej je

braneći zakone i napadajući konzule rekao sledeće: ,,S kakvomsnagom vas, Kviriu, preziru patriciji, smatrajući vas nedostojnimda živite sa njima u istonr gradu i u istim bedemima, mislirn daste često i ranije primećivali, a pogotovo sada kad su tako od-lučno ustali prodv naših zakonskih predloga, kojima mi u stvarisamo podsećamo da smo i mi njihovi sugrađani i da, iako nismotako bogati, živimo u istoj otadžbini. J ednim od zakona tražimopravo na mešovid brak, koji već imaju običaj da daju susednim istranim narodima; i pravo građanstva, što je više od prava na ta-kav brak, dajemo i pobeđenim neprijateljima. Drugim zakonomne predlažemo ništa novo sem ono što narod ima: ponovo traži-mo i zahtevamo da može poveriti najviše položaje onome komehoće. Staje to, najzad, zbog čega uzbunjuju nebo i zemlju, zašto

rne jedino u Senatu napadaju, odričući da ćemo se uzdržati odnasilja, objavljujući da će bid napadnuta sveta vlast? Ako se rim-skom narodu dozvoli slobodan izbor da konzulat poveri onomekome sam želi, zar država ne može opstati ako se to pravo neuskrati jednom plebejcu ukolikoje on dostojan te najviše vlasd?Zar je u pitanju njen opstanak? Pa ako dođe do toga da plebejacpostane konzul, zar će za konzula bid biran rob ili oslobođenik?Zar ne vidite, plebejci, kako vas preziru? Oduzeli bi vam i deosvetlosti kada bi mogli, preziru vas što dišete, što glas puštate,237što ljudski oblik imate. Takođe kažu, neka mi bogovi oproste,da je greh ako plebejac postane konzul. Molim vas, iako nismoprimljeni na liste konzula i među vrhovne sveštenike, zar ne

znamo ono što znaju već svi, pa i stranci, da su naši konzuli stu-pili na mesto kraljeva i da nema nijednog ovlašćenja, nijednogdostojanstva koje ranije nije pripadalo kraljevima? I verujte dase odavno čulo da se govori kako Numa Pompilije ne samo danije bio patricij nego ni rimski građanin, i da je bio pozvan izsabinjanske zemlje po nalogu naroda uz odobrenje senatorada upravlja u Rimu. Ili da je potom Lucije Tarkvinije, koji nijebio ni iz rimskog ni iz italskog roda nego sin Korinćanina De-marata i naseljen u Tarkvinijima, proglašen za kralja dok su jošbili u životu Ankovi sinovi. Da j e posle ovoga Servije Tulije, sin



robinje iz Kornikuluma i nepoznatog oca, urođenim darom ihrabrošću držao kraljevsku vlast. Najzad, šta da kažem za TitaTacija, Sabinjanina koga je sam Romul, praroditelj Rima, uzeoza savladara? Onda kad nije bio preziran nijedan rod u kome jerođena vrlina, rimska moć je napredovala. Hajde, stidite se sadaplebejskih konzula dok se naši stari nisu stideli ni kraljeva došlja-ka! I kad kraljeva nije više bilo, grad nije bio zatvoren za vrlinestranaca. Kad j e ukinuta kraljevska vlast, klaudijevski rod iz sa-binjanske zemlje ne samo da smo primili u državu nego smo gauvrstili i u patricije. Od stranca j e postao patricij, zatim konzul;zar će onda rimskom građaninu koji potiče iz sloja plebejaca bitiuskraćena nada na konzulat? Zar nismo kadri poverovati u to dačovek hrabar i odvažan, dobar i u ratu i u miru, može poticati izsloja plebejaca sličan Numi, Luciju Tarkviniju i Serviju Tuliju?I zar nećemo dozvoliti da dođe na kormilo države ako se nađeneki takav? Zar ćemo radije pristati na decemvire, najsramnijemeđu smrtnicima, koji su svi bili iz sloja patricija, nego na kon-zule, nove ljude, slične najboljim kraljevima?4. Međutim, može se primetiti da posle ukidanja kraljevstvanijedan plebejac nije bio konzul. Pa šta? Zar ništa novo ne trebauneti, pa ako nečeg nije dosad bilo - mnogo je stvari koje se do-sad nisu desile u jednom novom narodu - treba li ga se odrećičak i kad j e korisno? Za vreme Romula nije bilo ni sveštenika niaugura; stvorio ih je Numa Pompilije; u državi nije bilo ni popi-

sa građana, ni upisivanja u centurije i u imovinske staleže - toje učinio Servije Tulije; konzuli nisu uopšte postojali - izabrani238su tek posle ukidanja kraljevstva; nije bilo diktature ni kao po-ložaja ni kao naziva - prvi put je uvedena za naših otaca; nijebilo ni narodnih tribuna, ni edila, ni kvestora - odlučeno j e dase i oni uvedu. Decemvire smo izabrali sa zadatkom da napišuzakone, a ukinuli smo ih u državi u toku poslednjih deset go-dina. Zar neko sumnja u to da se u Rimu, osnovanom za večnavremena i beskonačno jačanje, stalno uvode novi državni polo-žaji, sveštenička zvanja, prava rodova i pojedinaca? Pa i to da seizmeđu pripadnika plebejaca i patricija ne može sklopiti brak,zar nisu uveli decemviri pre nekoliko godina, i to na najgori

način, nanoseći veliku nepravdu plebejcima?2Zar može bitiveće uvrede od one da se deo građana, kao da je uprljan, smatranedostojnim takvog braka? Sta j e to drugo za nas nego da smoprognani u okviru bedema, da smo u izgnanstvu? Cuvaju se dase ne pomešaju s nama ni vezom ni srodstvom, da se krv ne me-ša. Ako ovo prlja vašu otmenost - koju mnogi od vas po rodu ikrvi nisu imali, budući da potiču iz Albe ili iz sabinjanske zemlje,nego su postali patriciji pošto su kooptirani,3ili po izboru kojisu vršili kraljevi, ili posle njihovog izgona po odluci naroda - dali je možete održati čistom svojom privatnom odlukom, ne uzi-majući žene iz sloja plebejaca i ne dozvoljavajući vašim ćerkamai sestrama da se udaju van patricijskog staleža? Nijedan plebejacnije na silu uzeo patricijsku devojku: to su činili patriciji iz po-

žude. Niko vas ne može naterati da preko svoje volje zaključitebračni ugovor. U stvari, ako se to zabrani zakonom i ukine brakizmeđu patricija i plebejaca, to će doneti nevolje samo plebej-cima. Najzad, zašto ne zabranite brak između bogatih i siroma-šnih? Ono što j e uvek i svuda bila privatna odluka, to je da sežena udaje u onu kuću koju sama izabere i da muškarac uzmeženu iz one kuće sa kojom se sam dogovorio, a vi hoćete da tookujete obavezom preko jednog veoma surovog zakona kojimbiste civilizovano društvo podelili, praveći od jedne države dve.Zašto ne zabranite da plebejac bude sused patriciju, da se kreće



istim putem kojim on ide, da učestvuje na istoj gozbi sa njim i2Decemviri su samo kodifikovali postojeći nepisani zakon. Ciceron (Derepnblica 2, 63) navodi daje ta zabrana samo uneta u Zakone XII tablica.3Kooptiranje u gensove patricija vršile su kurijatske komicije; patri-ciji nisu mogli sami da kooptiraju pojedince u svoje porodice.239da stoji na istom Forumu? To j e isto i kad plebejac uzima ženu izsloja patricija, ili patricij plebejku. Koje je pravo tu povređeno?Svakako, deca slede pravni položaj oca.4Mi ne tražimo ništadrugo od vašeg prava sem da nas ubrojite među ljude, međugrađane. Vi nemate drugog razloga da se opirete doli želje danas ponižavate i vređate.5. Najzad, da li vrhovna vlast pripada vama ili rimskom na-rodu? Pošto su kraljevi izgnani, da li je rođena sloboda za sve ilisamo vaša vlast nad svima? Rimskom narodu je dozvoljeno dadonosi zakone ako želi. Zar da vi za kaznu određujete regruto-vanje čim neki zakon bude predložen? Cimja kao tribun budempočeo prozivati tribe da glasaju, ti ćeš kao konzul pozvati mla-diće pod zakletvu i odvesti ih u vojni logor, preteći plebejcima,preteći tribunu. Pa zar već dva puta niste iskusili da takve pret-nje ništa ne vrede protiv jednodušne volje plebejaca? Kao daje to za naše dobro što se uzdržavamo od borbe. Da li zato nijedošlo do okršaja što je jača strana ujedno i umerenija strana?Sada neće biti borbe, Kviriti; ovi uvek iskušavaju vašu odlučnost

i neće nikad iskusiti vašu snagu. I tako, konzuli, plebejci su vamspremni za rat pravi ili izmišljen ako vratite pravo na mešovitibrak i najzad ovu državu učinite jedinstvenom, ako se stopimo ujedno, ako plebejci mogu da se privatnim srodstvom povezuju imešaju s vama, ako im se pruži nada, ako se dozvoli dolazak nanajviše položaje odvažnim i hrabrim ljudima, ako budu učestvo-vali u zajedničkoj sudbini i državnoj zajednici, ako j e slobodajednaka, ako se u magistraturama godišnje smenjuju i naizme-nično se potčinjavaju i upravljaju. Ukoliko neko ovo sprečava,onda govorima možete vodid ratove i širiti glasove o njima: nikose neće prijaviti u vojsku, niko se neće prihvadti oružja, niko seneće boriti za ohole gospodare s kojima ne učestvuje ni u vlastiu državi, niti preko braka u privatnom životu.ª

6. Kad su konzuli nastupili u skupšdni, beskonačne govore supreokrenuli u raspravu i na pitanje tribuna zašto plebejci ne tre-ba da budu konzuli odgovorili su možda tačno, ali neprikladnoza tadašnju situaciju: ,,Da plebejac ne bi vršio auspicije, decemvirisu ukinuli pravo na brak sa plebejcima kako potomstvo izvesnog4 Status oca nasleđivala su deca jedino u legalno sklopljenom bra-ku; u svim ostalim slučajevima nasleđivala su status majke.240porekla ne bi unosilo nemir u auspicije." Ovo izazva veomaveliko ogorčenje kod plebejaca, j er je odricano da mogu vršidauspicije kao da ih besmrtni bogovi ne vole. Budući da su utribunima imali veoma energične vođe, ali su se i sami upornoborili, nisu se mirili dok patriciji najzad ne biše pobeđeni i pri-

stadoše na pravo na mešoviti brak, najviše zato što su smatralida će tribuni ili sasvim napustiti ili odložiti zahtev za plebejskimkonzulima do završetka rata i da će plebejci, zadovoljni pravomu vezi sa brakom, biti spremni da pristupe regrutovanju.Ali dokje Kanulej postao tako silan i pobedom nad patri-cijima i naklonošću plebejaca, ostali tribuni su se svom silomborili za svoje predloge, te kako su se glasovi o ratu umnožavaliiz dana u dan, sprečavali su regrutovanje. Pošto preko Senatanisu mogli ništa postići j er su tribuni uvek stavljali zabranu,5konzuli su privatno održavali sastanke vodećih ljudi. Bilo je ja-



sno da moraju popustiti ili neprijatelju ili svojim sugrađanima.Od bivših konzula, jedino Valerije i Horacije nisu učestvovaliu odlukama. Gaj Klaudije j e bio za to da se konzuli naoruža-ju protiv tribuna; obojica Kvinkcija, Cincinat i Kapitolin, bilisu protiv toga da se primeni sila, ili da se povrede oni koji supo ugovoru sa plebejcima priznali za neprikosnovene. Rezultatovih savetovanja bio j e taj da je dozvoljeno da se vojni tribunisa konzulskom vlašću biraju naizmenično među patricijima iplebejcima, a da se u izboru konzula ništa ne menja. Ovim subili zadovoljni i tribuni i plebejci. Zakazane su skupštine radiizbora tri tribuna sa konzulskom vlašću. Cim j e za to određendan, svi oni koji su se ikad pokazali kao buntovnici, na rečimaili na delu, a pre svih bivši narodni tribuni, počeli su da agitujukod birača i da odeveni u bele toge kandidata6obilaze Forum,tako da su patriciji najpre odustali pošto su izgubili nadu da ćedobiti takve položaje razjarenih plcbejaca, prezrevši počast kojubi trebalo da dele sa takvim kolegama. Zatim su na insistiranjedržavnih prvaka pristali da se nadmeću kako ne bi izgledalo daodustaju od vlasti u državi. I shod ovih izbora je pokazao dajeduh naroda u borbi za slobodu i počasti bio različit od onoga5Rečje o primeni prava intercesije (veto, zabranjujem); ovo je prvipoznati slučaj njegove primene na odluku Senata.6Otuda i reč candidatus za onoga ko se nadmeće za neki položaj.241

kad borba prestane i njegov sud se pokaže kao ispravan: narodje sve vojne tribune izabrao među patricijima, zadovoljan većtime što se računalo na plebejce. Ovakvu skromnost, nepristra-snost i širinu duha koje je tada pokazao ceo narod, danas nemožeš naći ni kod pojedinca.7. Godine 310. od osnivanja grada Rima,7prvi put su ume-sto konzula stupili na dužnost vojni tribuni: Aul SempronijeAtratin, Lucije Atilije i Tit Klelije. Za vreme njihove magistratu-re vladali su sloga u državi i mir na granicama. Neki pisci kažuda su tri vojna tribuna, sa vlašću i insignijama konzula, izabranizato što dva konzula nisu mogla da istovremeno idu u tolike ra-tove budući daje sukobu sa Ekvima i Volscima i pobuni u Ardejidodan i rat sa Vejima, a ne spominju zakonski predlog o izboru

konzula među plebejcima. Zakonski položaj ove magistratureipak nije još bio utvrđen jer su tribuni trećeg meseca po izborumorali da abdiciraju po odluci augura kao da nisu izabrani kakotreba: naime, Gaj Kurijacije, koji je prcdsedavao skupštini pri nji-hovom izboru, nije dovoljno pravilno postavio augurski šator.8Poslanici Ardeje stigoše u Rim da se žale na našu nepravdu,ali je izgledalo da će ostati u savezu i prijateljstvu s nama akose pridobiju i ako im se vrati oduzeta teritorija. Senat im je od-govorio da on ne može ukinuti ono što je narod odlučio; to bibilo bez primera, a sem toga nema ni pravo da to učini i zbogsloge među staležima. No ako Ardeati mogu pričekati povoljantrenutak i prepustiti Senatu da ispravi nepravdu koja im j e uči-njena, kasnije će se radovati što su obuzdali svoj gnev, znajući

da se senatori brinu podjednako da oni ne učine nepravdu i dase učinjena nepravda njima ispravi. I pošto su poslanici rekli daće o ovome obavestiti svoje sugrađane, bili su uljudno otpušteni.Kako j e država ostala bez kurulnih magistrata,9patriciji suse sakupili i izabrali intereksa. Rasprava da li da se biraju konzuli7U pitanju je 444. pre n. e.8 Tabemaculum (vrsta šatora) postavljan je na mestu osvećenomaugurskom ceremonijom (templum)', preko otvora na krovu posmatranjelet ptica. Bilo kakav propust u ritualu i proceduri dovodio je do poništa-vanja rezultata glasanja.



9Kurulni magistrati su oni koji su imali pravo na sella curulis, tj. nasvečano sedište od slonove kosti; tu su spadali konzul, pretor, diktator,cenzor i kurulni edil.242ili vojni tribuni ostavila j e državu više dana u interegnumu. In-tereks i Senat su nastojali da se izaberu konzuli, a narodni tribu-ni i plebejci su želeli da se biraju vojni tribuni. Pobediše patricijipošto su se i plebejci, znajući da će bilo ovaj bilo onaj položajbiti dodeljen patricijima, okanuli uzaludne borbe, a vođe ple-bejaca su više voleli izbore na kojima se ne bi kandidovali negoone na kojima bi prošli nedostojno. I tako narodni tribuni na-pustiše borbu bez rezultata i na korist patricijskih lidera. Inte-reks Tit Kvinkcije Barbat10imenova za konzule Lucija PapirijaMugilana i Lucija Sempronija Atratina. Pod ovim konzulimaobnovljen je savez sa Ardeatima. To j e dokaz da su ovi konzulibili na vlasti te godine, premda se ne nalaze ni u starim analimani u knjigama magistrata,11verujem stoga što su u početku godi-ne postojali vojni tribuni i kao da su ostali na vlasti cele godine,a konzuli koji su ih zamenili nisu bili uneti u spisak. LicinijeMacer1'- je pisac kod koga nalazimo da su ova imena uneta i uugovor sa Ardeatima i u Platnene knjige13u hramu J unone Mo-nete.14Na spoljnim granicama i u zemlji j e vladao mir, premdaje bilo mnogo pretnji od suseda.8. Ovoj godini, bilo da j e imala samo tribune ili konzule

koji su zamenili tribune, sledila j e ona u kojoj su bez sumnjekonzuli bili Marko Geganije Macerin drugi put i Tit KvinkcijeKapitolin peti put. U ovu godinu pada i nastavak cenzure, slu-žbe čiji su počeci bili skromni, ali j e potom imala takav razvojda j e nadgledala običaje i pravila života rimskog naroda, da suu delokrugu ove službe bile oduke o počastima i degradaciji10U stvari T. Kvinkcije Kapitolin.11Annales su bile liste magistrata, koje su dopunjavane svake godineposle izbora; uz imena magistrata unošeni su ukratko i glavni događaji kojisu se ticali cele zajednice (suša, ratovi, poplave, epidemije). Skupio ih je iobjavio vrhovni sveštenik Mucije Scevola, oko 130. pre n. e. Oni su u osno-vi lista magistrata u Platnenim knjigama (Libri lintei) i drugim spisima.12Licinije Macer je rimski istoričar Suline epohe, iz grupe takozva-

nih poznih analista.13Sam naziv Libri lintei pokazuje da su pisane na platnu; sadržavalesu liste magistrata, preuzete iz Annales i uređene hronološkim redom.Ne zna se ni kada su nastale ni ko je izvršio ovu kompilaciju.14Hram J unone Monete podignutje na Kapitolu tek 344. pre n. e.Nazivje etiološkog karaktera; po svoj prilici, u vezi je sa glagolom monere,opominjati.243Senata i konjičkih centurija, pravo da nadgleda javna i privatnadobra i prihode rimskog naroda. Razlog za njeno ustrojstvo bioj e u tome što u narodu nije vršen popis tokom mnogih godi-na. On nije mogao biti odložen, a konzuli nisu imali vremenaza taj posao pošto su toliki narodi pretili ratom. Stvar je izneta

pred Senat: ¹Posao je hitan, a najmanje ga mogu obavljati kon-zuli, pa stoga zahteva posebnu magistraturu koja će se brinutio službi beležnika, o čuvanju javnih spiskova i određivati načinpopisa.ª151tako su senatori, premda je stvar bila beznačajna,to rado prihvatili da bi u državi bilo što više patricijskih magi-stratura, smatrajući takođe, verujem (štoje kasnije i bio slučaj),da će moć onih koji je imaju doprineti da se ovoj počasti do-daju i druga prava i dostojanstvo. Ne videći u toj funkciji ništadrugo sem ono što je tada bilo, dakle obezbeđenje službe višepotrebne nego značajne, tribuni nisu pružali otpor da se ne bi



suprotstavljali beznačajnim stvarima. Pošto su poznate ličnostiprezirale ovu službu, to su Papirije i Sempronije, čiji j e konzu-lat bio doveden u sumnju, da bi ovom magistraturom dopunilinepotpun konzulat, bili izabrani da izvrše popis. Cenzorima sunazvani po poslu koji su obavljali.169. Dok se ovo događalo u Rimu, stigli su poslanici iz Ardejeda bi pozivajući se na veoma star savez, koji je nedavno obno-vljen, zatražili pomoć za grad koji j e gotovo razoren. Naime,nije im se dalo da uživaju u miru, koji je mudro obezbeđen sarimskim narodom, j er su nastali unutrašnji sukobi. Priča se daj e razlog i početak ovoga nastao iz borbe polidčkih grupa, a toj e bio i biće razlog propasti mnogih naroda pre nego spoljniratovi, pre nego glad ili bolesti i pre svih drugih zala koje izazi-va srdžba bogova. Bila j e reč o tome da su devojku plebejskogporekla, veoma poznatu po lepoti, tražila dvojica mladića: prvipo rodu jednak devojci, koji j e imao podršku ktitora iz istogstaleža, a drugi, plemenitijeg porekla, koji je bio opčinjen samonjenom lepotom. On je imao i podršku optimata, pa se borba15Cenzori su imali i dužnost pisara i čuvara tablica, takozvanih tabu-lae censoriae koje su sadržavale popis građana i njihove imovine; oni su vo-dili i proceduralni postupak pri donošenju načela kojih se moralo držatipri vršenju cenzusa.16To jest po cenzusu.244

među političkim grupama prenela i na devojčinu kuću. Nobilj e bio nadmoćniji i zbog naklonosti devojčine majke, koja j eželela da ćerku što bolje udomi. Tutori17u ovome nisu videlidrugo doli stranačku borbu, pa su štitili svoje. Kako stvar nijemogla da se sredi između četiri zida, stigla j e pred sud. Poštoje saslušao zahtev majke i tutora, magistrat je pravo udaje odre-dio poštujući majčino mišljenje. Međutim, nasiljeje bilo jače:okruženi svojim ljudima, tutori su javno raspravljali na Forumuo nepravdi i, sakupivši grupu, oteli su devojku iz majčine kuće.Protiv njih se podiže još ratobornija grupa optimata iz pratnjemladića, uvređenog nepravdom. Razvi se oštra borba. Razbi-jeni plebejci, drugačije postupajući od rimskih, pod oružjemiziđoše iz grada, zauzeše jedno brdo i ognjem i mačem počeše

napadati polja optimata. Pripremali su se da opsednu i grad,pozivajući mnoštvo zanatlija i onih koji su ranije ostali van su-koba, ali su se sada nadali plenu. Nije nedostajala nijedna vrstaratnih strahota, i kao da j e cela država upala u ludilo dvojicemladića koji su težili svojoj pogubnoj svadbi preko ruševinaotadžbine. I to što su oružje i rat u kući, bilo j e malo obemastranama: optimati su zatražili pomoć od Rima za opsednutigrad, a plebejci su pozvali Volske da zajedno napadnu Ardeju.Volsci su pre stigli pod vođstvom Ekva Kluilija18i jarkom op-kolili neprijateljske bedeme. K adaje o tome javljeno u Rim,konzul Marko Geganije j e odmah krenuo s vojskom i na trimilje od neprijatelja zauzeo mesto za svoj logor; pošto se danveć bližio kraju, naredio j e vojnicima da se okrepe. Zatim kre-

nu za četvrte straže. Poduhvat je izveo tako brzo da su Volscipri izlasku sunca videli da su Rimljani napravili oko njih čvršćiobruč nego oni oko grada. Na drugoj strani, konzui j e pove-zao svoj bedem rukavcem sa Ardejom da bi svojim pristalicamaomogućio saobraćaj.10. Komandant Volska, koji za ovakav slučaj nije pripremiosnabdevanje negoje vojnike hranio žitom kojeje dnevno pljačkao17Očevidnoje devojka bila bez oca i stoga ,,pod vlašću" tutora.18Nadimak Aequius verovatno označava njegovu etničku pripadnostplemenu Ekva, pa je neobično što ga nosi čovek koji predvodi drugo ple-



me, Volske; mogao je u stvari biti vođa ujedinjenih snaga Ekva i Volska,kako smatra Ogilvi.245s polja, te sada odsečen jarkom trpeo oskudicu u svemu, pozvaoje rimskog konzula na razgovor i rekao mu da će odvesti Volskeako ga Rimljani oslobode opsade. Na to je konzul odgovorio dasu pobeđeni oni koji primaju uslove, a ne oni koji ih predlažu,pa Volsci ne mogu onako kako su došli da napadnu saveznikerimskog naroda po sopstvenoj odluci da tako i odu. On im na-ređuje da predaju svog vođu i oružje, da priznaju kako su pobe-đeni i da se pokore. U protivnom, bilo da ostanu ili odu, on ćeim biti ogorčeni neprijatelj i radije će u Rim poneti pobedu nadVolscima no nesiguran mir. Volsci su pokušali da iskoriste ovuneznatnu priliku da zgrabe oružje pošto nije postojao nikakavdrugi izlaz. Ali pored drugih okolnosti koje im nisu išle naruku,mesto nakome su se nalazili bilo je nepovoljno za napad, ajošnepovoljnije za bekstvo, pa kako su ubijani na sve strane, prešlisu od borbe na molbe; pošto su predali vođu i oružje, bili suposlani pod jaram samo u jednoj odeći, a posle tog poniženja iporaza bili su pušteni. Kada su se zaustavili nedaleko od gradaTuskula, bili su onako nenaoružani napadnud i kažnjeni zbogstare mržnje koju su građani osećali prema njima, tako da su sejedva spasli oni koji su i javili za poraz. Rimljanin je u Ardeji sre-dio stanje poremećeno unutrašnjim sukobom tako što je smrću

kaznio one koji su izazvali nemire, a njihova dobra konfiskovaou korist državne kase u Ardeji. Ardeati su verovali da su Rimljaniovim dobročinstvom izbrisali nepravdu učinjenu im nepravič-nom presudom, a Senatu se pak činilo da je ostalo još nešto dabi se izbrisalo sećanje na opštu pohlepu. Konzul se trijumfalnovratio u Rim; vođu Volska Kluilija j e vodio ispred svojih kola, anapred je kao plen nošeno oružje koje j e skinuto sa neprijateljakadaje vođen podjaram.Konzul Kvinkcije se - što nije bilo lako - u miru izjednačiopo slavi sa svojim kolegom koji j e ratovao. Odmeravajući pravonajnižih i najviših slojeva, on je tako dobro održavao unutrašnjimir da su ga patriciji smatrali strogim, a plebejci blagim konzu-lom. Narodnim tribunimaje pružao otporviše svojim autorite-

tom negoli u otvorenoj borbi. Pet konzulata koje j e imao držećise istih načela i gotovo ceo život proveden dostojan konzulskogpoložaja bili su razlog da se čovek više ceni od položaja koji jezauzimao. Tako pod ovim konzulima nije bilo nikakvog pome-na vojnih tribuna.24611. Za konzule behu izabrani Marko Fabije Vibulan i Po-stumije Ebucije Kornicen. Videvši kolika je bila vojna i političkaslava koju su nasledili u zemlji i van nje, te kako je godina ostalau sećanju i kod saveznika i kod neprijatelja najviše po tome štoje Ardeji, kad se našla u teškom položaju, Rim spremno pomo-gao, konzuli Fabije i Ebucije su nastojali utoliko spremnije da izsvesti ljudi izbrišu sramotu ranije sudske odluke. Pošto je Ardeja

spala na mali broj ljudi zbog unutrašnjih sukoba, doprineli su daSenat donese dekret da se regrutuju kolonisti koji bi bili tamoupućeni kao zaštita od Volska. Ovo je javno obnarodovano natablama kako bi se od plebejaca i narodnih tribuna sakrilo daje reč o odluci kojom se poništava ranija presuda. Saglasili su seda se u koloniste uvrsti mnogo veći broj kolonista Rutula19negoRimljana, da im se ne dodeljuje druga zemlja nego ona koja jebila oteta sramnom sudskom odlukom i da nijedan Rimljaninne dobije zemlju pre negoli se ona podeli svim Rutulima. Na tajnačin j e Ardeatima vraćena njihova teritorija. Imenovani su tri-



jumviri koji će odvesđ koloniste, i to Agripa Menenije, Tit KlelijeSikul i Marko Ebutije Helva. Sem što su obavljali posao koji nijebio ni najmanje popularan - da kolonistima dodeljuju zemljukoju j e rimski narod odredio za sebe i time se zamere plebejci-ma - ove ljude nisu prihvatali ni patriciji j er ništa nisu učinili dabi pridobili bilo čiju naklonost. Izbegli su napade plebejaca, čijusu skupštinu već bili zakazali narodni tribuni, tako što su ostali ukoloniji koja je bila svedok njihove pravičnosti i nepristrasnosti.12. Mir je vladao u zemlji i na granicama kako ove tako isledeće godine za vreme konzula Gaja Furija Pakula i MarkaPapirija Krasa. Svečane igre koje su izglasali decemviri u vremeodvajanja plebejaca od patricija održane su po odluci Senataove godine. Petelije, koji je drugi put izabran za tribuna, tražioje priliku za pobunu, j er j e tu svoju nameru najavio, ali uzalud.Nije mogao da natera ni konzule da pred Senat iznesu predlogo podeli zemlje plebejcima, a kad je uz veliki otpor postigao dase u Senatu glasa da li će se birad konzuli ili vojni tribuni, odlu-čeno j e da se biraju konzuli. Pretnje tribuna koji je najavio daće sprečid regrutovanje izazvale su podsmeh pošto nije bilo nirata ni ratnih priprema j er su se susedi držali mirno.19Rutuli su stanovnici Ardeje i nazivaju se i Ardeates Rutuli.247Ovom mirnom stanju stvari usledilaje godina sa konzulimaProkulom Geganijem Macerinom i Lucijem Menenijem Lana-

tom, poznata po mnogim nesrećama, opasnostima, ustancima,gladi i pokušaju da se zavede kraljevstvo, čija je privlačna dare-žljivost zamalo dovela do toga da na sebe prime jaram. J edinoje izostao spoljni rat; daje i on dodan svemu ovome, teško da biizdržali i uz svu pomoć bogova. Nevolje su počele sa glađu kojaj e nastala ili zato štoje godina bila nepovoljna za žetvu, ili stogašto su ljudi, privučeni privlačnošću skupština i grada, ostavljalipolja neobrađena. U izvorima se mogu naći oba objašnjenja.Patriciji su optuživali plebejce za nerad, a narodni tribuni okri-vljavali konzule za prevaru i nebrigu. Najzad prinudiše plebej-ce, čemu se Senat nije opirao, da se za prefekta za snabdevanjeizabere Lucije Minucije. Na ovom položaju je imao više uspehakao branilac slobode nego u obnavljanju same službe, premda

je obaranjem cena hrani stekao zasluženu slavu i zahvalnost.Pošto su mnoga poslanstva upućena susedima kopnom i mo-rem bila uzaludna sem onoga koje j e iz Etrurije donelo neštohrane, čime se snabdevanje ipak nije popravilo, on se vrationa raspodelu oskudice, tražeći da se žito prijavi i da se predaono štoje preteklo od mesečnih potreba, lišavajući robove deladnevne hrane, optužujući trgovce hranom i izlažući ih gnevttnaroda. Strogim istraživanjem je pre otkrivao nego što j e ubla-žavao nestašicu, tako da su se mnogi plebejci, izgubivši nadu,radije bacali u Tibar pokrivene glave20negoli da se razapinjuodržavajući goli život.13. Tada se Spurije Melije, koji je pripadao konjičkom sta-ležu i bio jedan od najbogatijih ljudi u to vreme, prihvatio jed-

nog korisnog posla, ali na veoma rđav način i sa još goromnamerom. Naime, pošto j e u Etruriji kupio žito preko prijate-lja i klijenata - verujem da j e time otežao nastojanje države daobori cene Ðzapočeo je da ga deli besplatno. Ovim poklonomje pridobio plebejce, na njega se gledalo gde god bi se pojavio,uzdizan je iznad onoga što priliči privatnom građaninu, vukaoih je za sobom, a nada i simpatije koje je budio, bez sumnje su20 Capitibus obvolutis (pokrivenih glava), verovatno ostatak starogobičaja da se starci bacaju u Tibar kao žrtve rečnom bogu. Pokrivanjeglave, npr. kod samoubica, često je posvedočeno u antici.



248mu osiguravali konzuli. A on sam je, kako je već ljudski duh ne-zasit onim što mu sreća nagoveštava, težio ka višem i onome štonije dopušteno. Da bi mogao da otme i sam konzulat, budućida su se senatori tome protivili, počeo je raditi na uspostavljanjukraljevstva. J edino bi to bila dostojna nagrada za koju se trebaznojem izboriti, tako velikim pripremama i borbom.Već je održavana skupština za izbor konzula. To gaje izne-nadilo budući da njegovi planovi nisu još bili ni zreli ni dovoljnopripremljeni. Za konzula j e šesti put izabran Tit Kvinkcije Ka-pitolin, najmanje pogodan za bilo kakav prevrat, za kolegu muje izabran Agripa Menenije, čiji je nadimak bio Lenat; prefektsnabdevanja21Lucije Minucije ili je bio ponovo izabran, ili je,pošto j e situacija tako zahtevala, bio izabran na neograničenovreme. Nema drugih obaveštenja sem da je ime ovog prefektanavedeno u Platnenim knjigama među magistratima ove godi-ne. Ovaj Minucije je imao zvanično istu dužnost kojuje Melijeprivatno uzeo za svoju brigu, a kako su se u kućama i jednog idrugog kretali isti ljudi, on otkri stvar i o tome obavesti Senat:da se oružje donosi u Melijevu kuću i da se održavaju savetova-nja, s nesumnjivom namerom da se uspostavi kraljevstvo; vre-me akcije još nije utvrđeno, a ostalo je dogovoreno. Tribuni supotkupljeni da izdaju slobodu, podeljene su dužnosti vođamamasa. On obaveštava o ovome nešto kasnije nego što to sigur-

nost zahteva da ne bi izneo nešto što nije sigurno ili nije tačno.Kada su ovo saslušali, prvaci Senata su se podigli sa svih stranai napali konzule iz prethodne godine što su dozvolili da se vršebesplatno deljenje žita i sastanci u privatnoj kući, a nove kon-zule zbog toga što su čekali da o tako važnoj stvari obaveštavaprefekt snabdevanja; hteli su da konzul bude ne samo pokretačnego i osvetnik. Na to Kvinkcije odgovori da konzuli ne zaslu-žuju da budu tako napadnuti j er su im ruke vezane zakonom oprizivu na narod koji je donet da se skrši njihova vlast; njihovaovlašćenja nisu dovoljna za njihove namere da se ova stvar kaznikako zaslužuje po svojoj strahoti. Ovo nije stvar hrabrog čovekanego slobodnog od zakonskog ograničenja i okova. Stoga će onimenovati za diktatora Lucija Kvinkcija, koji j e duhom dorastao

21 U normalnim situacijama, edili su u Rimu vodili brigu o snabde-vanju zajedno sa kvestorom u Ostiji.249tolikoj vlasti. Dok su svi to odobravali, Lucije je najpre odbio ipostavio im pitanje šta oni žele kad ga na izmaku života izlažutakvom sukobu. Međutim, kako su sa svih strana uzvikivali dau njegovom staračkom duhu ima više i mudrosti i hrabrostinegoli u svih drugih i pošto je obasut pohvalama koje nisu bilenezaslužene, a konzul nije povukao predlog, on najzad prihvatiprizivajući bogove u pomoć da njegova starost ne bude na šte-tu i sramotu države u tako burnim okolnostima, te ga konzulinaimenovaše za diktatora. On j e potom postavio Gaja ServilijaAhalu za komandanta konjice.

14. Sledećeg dana kad j e postavivši službu zaštite sišao naForum, sve oči se okretoše prema njemu zbog čudnog obrta si-tuacije, dok su Melijeve pristalice i sam Melije videli da je protivnjih uperena tolika sila vrhovne vlasti. Oni koji nisu učestvovaliu zaveri za uspostavljanje kraljevstva pitali su: ¹Kakva j e to opa-snost ili neočekivani rat koji zahteva i diktatorska ovlašćenja,te je Kvinkcije, koji j e napunio 80 godina, određen da sredistvar?ª Diktator uputi komandanta konjice Servilija ka Meliju.¹Zove te komandant", reče ovaj. Kada Melije prebledevši za-pita šta hoće diktator, a Servilije odvrati da treba da se brani



od optužbe koju je Minucije podneo Senatu, Melije se povu-če u gomilu svojih pristalica, najpre unezvereno gledajući nasve strane i oklevajući. Kad ga potom službenik po naređenjukomandanta konjice htede privesti, on se otrže od onih kojisu ga opkoljavali i pokuša da beži, prizivajući u pomoć rim-ske plebejce, govoreći da je žrtva senatorske zavere zbog svojedarežljivosti prema plebejcima; molio ih je da mu pomognuj er je u krajnjoj nevolji i da ne dozvole da bude pogubljen nanjihove oči. Dok j e to uzvikivao, Ahala Servilije ga j e stigao iubio. Poprskan krvlju i opkoljen gomilom mladih patricija, Aha-la reče diktatoru: ¹Pozvao sam Melija k tebi i kad j e on odbiotvog službenika i podstrekivao masu, dobio je zasluženu kaznu.ªNa to će diktator: ¹Neka ti j e na sreću, Gaje Servilije, oslobo-dio si državu."15. Kako se masa uskomešala ne znajući šta da misli o ono-me što se dogodilo, diktator naredi da se sazove skupština i tuobjavi daje Melije s pravom pogubljen. Naime, iako j e bio ne-vin u vezi sa optužbom da je hteo da uspostavi kraljevstvo, krivje što se nije odazvao diktatorovom pozivu preko komandanta250konjice. On bi zasedao da bi istražio krivicu i kad bi ona bilautvrđena, Melije bi dobio kaznu koja odgovara krivici. Pokušaoj e nasilno da izbegne pravdi i zato je kažnjen primenom sile.S njim nije ni trebalo postupiti kao s građaninom: rođen u slo-

bodnoj državi u kojoj se živi po pravnim normama i zakonima,u gradu iz koga su, kao što je opštepoznato, kraljevi prognani,a iste godine je i sinove kraljeve sestre i konzula, oslobodiocazemlje, posekao sopstveni otac j er se pokazalo da su sklopili za-veru da kralja ponovo prime u grad. U gradu u kome je konzuluTarkviniju Kolatinjaninu bilo naređeno da abdicira i ode u pro-gonstvo samo zato što j e ime bilo omrznuto, gradu u kome jenekoliko godina kasnije nad Spurijem Kasijem izvršena smrtnakazna zato što je nameravao da uspostavi kraljevstvo, gradu ukome su decemviri zbog oholosti kao da su kraljevi bili kažnjenikonfiskovanjem imovine, izgnanstvom i smrću - dakle, u tomgradu j e Spurije Melije gajio nadu na kraljevstvo. I kakavje točovek? Bez plemenitog porekla, nije imao ni visok položaj ni

bilo kakvih zasluga, a krčio je sebi put prema najvišoj vlasti. Kla-udiji22i Spuriji su konzulatima, decemvirima i počastima kojesu dobili i oni i njihovi preci bili ohrabreni da teže onome štonije dozvoljeno. A Spurije Melije, za koga j e i tribunat nešto očemu je pre mogao da sanja nego da mu se nada, bogataš kojij e raspolagao hranom, ponadao se da će mu građani za libružita prodati svoju slobodu; smatrao je da će nudeći žito uspetida pretvori u roblje narod koji je pobedio tolike susedne naro-de, da će u državi kojaje jedva mogla da ga podnese i u Sena-tu biti kralj, da će nositi znake kraljevskog dostojanstva i imatiistu vlast kao Romul, osnivač grada koji j e poticao od bogova iposle smrti vraćen među bogove. Ovo treba smatrati ne samoza zločin nego i za monstruozno delo. Ni svojom krvlju nije do-

voljno okajao svoju krivicu. Treba porušiti krov i zidove međukojima se začelo toliko bezumlje i konfiskovati njegovu imovinukoju j e nudio kao cenu za kupovanje kraljevske vlasti. Zatimnaredi da se njegova dobra prodaju i da se ono što se dobijepreda državnoj kasi.16. Odmah naredi da se poruši njegova kuća da bi kao pra-zno polje ostala za sećanje na osujećenu zločinačku nameru; toje22Misli se na Apija Klaudija.251nazvano Ekvimelijum.23Lucije Minucije je nagrađen statuom



zlatnog bika koja je bila postavljena ispred Trigeminskih vrata.24Tome se nisu protivili ni plebejci pošto im je podelio Melijevožito po ceni od jednog asa za modij.25Kod nekih pisaca samnašao da j e ovaj Minucije od patricijskog roda prešao u plebej-ski, da je kooptiran kao jedanaesti narodni tribun i da j e umi-rio pobunu koja je nastala posle Melijevog ubistva. No teško jepoverovati da bi senatori dozvolili da se poveća broj narodnihtribuna, a još manje da bi taj presedan uveo čovek patricijskogporekla, ili da plebejci, ako bi to jednom bilo učinjeno, ne bito zadržali ili bar pokušali da zadrže. Ali ono što prvenstvenodokazuje netačnost natpisa na posmrtnoj bisti jeste činjenicada je nekoliko godina pre toga bilo zakonom predviđeno datribun ne može kooptirati kolegu. Kvint Cecilije, Kvint J unije iSekstTitinije su bilijedini iz kolegijuma narodnih tribuna kojinisu podržavali predlog o dodeljivanju počasd Minuciju. Oni suoptuživali čas Minucija, a čas Servilija, i neprestano su govorilida Melije nije zaslužio smrt. Postigli su da se izvrši izbor vojnihtribuna a ne konzula, bez sumnje zato da bi dobili šest mestaza plebejce - naime, to je bio broj koji je trebalo birad - koji biosvetili Melijevo ubistvo. Međutim, premda su ove godine biliuznemireni raznim pokredma, plebejci nisu izabrali više od trivojna tribuna sa konzulskom vlašću, a među njima i Cincinato-vog sina Lucija Kvinkcija. Mržnja prema Cincinatorovoj clikta-turi služila je kao izgovor za nerede. Po broju glasova, Kvinkcija

j e nadmašio Mamerko Emilije, čovek velikog ugleda; kao trećij e bio izabran Lucije J ulije.17. Za vreme njihove magistrature, rimska kolonija Fidene jeprešla na stranu Larsa Tolumna,26kralja iz Veja. Ovom odmetanju23Aequimelmm je bio otvoren prostor na vicus Ingarius, na jugoistoč-nom uglu Kapitola, u blizini Minucijevog trema koji je podignut 106. pren. e. Tu je deljeno žito plebejcima. Ciceron dovodi naziv u vezu sa rečjuaequum, pravično, a Varon sa glagolom aequare, izjednačiti.24Drugi pisci pominju statuu kod Trigeminskih vrata, koja su se na-zivala i Minucijeva vrata (Porta Minucia); nalazila su se na Servijevombedemu, ili na usponu Aventina, ili prema Tibru.25Modij je iznosio 8,754 ili 8,733 1(1/3 amfore).26Tolumnus je etrursko ime, poznato po natpisu iz Veja još u VI ve-

ku pre n. e.252dodan j e još veći zločin: rimski poslanici Gaj Fulcinije, KlelijeTul, Spurije Ancije i Lucije Roscije, koji su bili upućeni iz Rimada saznaju za uzrok ovog preokreta, bili su ubijeni na Tolum-novu zapovest. Neki umanjuju krivicu kralja: u bacanju kocke,njegov glas je navodno imao dvostruko značenje:27kako se či-nilo da naređuje ubistvo, Fidenjani su to prihvatili kao razlogda pobiju poslanike. Nije verovatno da on ne bi odvratio pažnjuod kocke kad su došli novi saveznici Fidenjani da se posavetujuoko ubistva kojim se krši međunarodno pravo, ili da potom nebi priznao zločin kao grešku. Pre se čini kao verovatno da j e ontime hteo učiniti da fidenski narod, svestan takvog zločina, ne

očekuje bilo kakvu pomoć od Rimljana. Poslanicima koji su ubi-jeni u Fidenama, država j e podigla statue kod Rostra.28Sa Vejima i Fidenjanima započeo je rat i predstojalaje teškaborba ne samo zato što su bili prvi susedi nego i zbog takvoggrešnog čina. U veoma velikoj brizi oko ovako važnog pitanja,plebejci su se držali mirno, a tribuni se nisu protivili kad su zakonzule izbrani Marko Geganije Macerin treći put i Lucije Ser-gije Fidena - verujem da j e tako nazvan po ratu koji je potomvodio. Naime, on je bio prvi koji se s one strane Anijena sukobiosa kraljem Veja u borbi sa dobrim ishodom, ali je odneo krvavu



pobedu, tako daje bol za izgubljenim građanima bio veći od ra-dosti pobede nad neprijateljem. Kao što je bio običaj u opasnimsituacijama, Senat naredi da se za diktatora imenuje MamerkoEmilije, koji postavi za komandanta konjice Lucija KvinkcijaCincinata, kolegu sa kojim je prethodne godine bio vojni tribunsa konzulskom vlašću. Mladić je bio dostojan svog oca. Trupa-ma koje su regrutovali konzuli dodali su stare centurione, saiskustvom u prethodnom ratu, a popunjeni su i gubici nastaliu nedavnoj borbi. Diktator naredi da ga kao legati prate TitKvinkcije Kapitolin i Marko Fabije Vibulan. Kako su vojne sna-ge bile veće, a imale su i komandanta koji im j e odgovarao, ne-prijatelj je proteran sa rimske teritorije na onu stranu Anijena.27Prema podatku kod Valerija Maksima (9, 9, 3), bilaje u pitanju igrabacanja tesere, pri čemu su igrači uzvikivali ,,ubijª, occide, ako bi srećno pala.28Rostra je platforma na Forumu, na južnom delu osvečenog mestagde su održavane komicije. Posle pobede nad Ancijem 338. pre n. e. me-sto je ukrašeno ¹kljunovima" (rostra) uništenih neprijateljskih brodova.253Prešavši Anijen, neprijatelji zauzeše bregove između Fidena iAnijena i premestiše gore svoj vojni logor. U ravnicu nisu silazilipre nego što su legije Faliska29došle u pomoć; tada su Etrurcinajzad postavili vojni logor ispred bedema Fidena. I rimski dik-tator se učvrstio nedaleko odatle, kod ušća, na obe obale rekekoju je mogao slediti pošto j e duž nje izgradio nasip. Sledećeg

dana uspostavi bojnu liniju.18. Kod neprijatelja nastade razlika u mišljenju: teško pod-noseći pohod daleko od kuće i pouzdavajući se u sebe, Faliscisu tražili borbu, a Veji i Fidene su sve nade polagali u odugovla-čenje rata. Premdaje delio mišljenje svojih, Tolumno naredi dase stupi u borbu sledećeg dana da Falisci ne bi trpeli zbog dugevojne. Diktator i Rimljani se ohrabriše kad saznaše za neslogumeđu neprijateljima. Sledećeg dana vojnici su već izjavljivali daće napasti i grad i neprijateljski logor, kad obe vojske iziđošeu polje između dva tabora. Raspolažući sa dovoljnim snagama,Vejani uputiše deo iz planina da bi napali na rimski tabor u tokuborbe. Vojska triju narodaje stajala tako postrojena da su desnokrilo držali Vejani, levo Falisci, dok su u sredini bili Fidenjani.

Diktator krenu desnim krilom na Faliske, protiv Vejana nastupiKapitolin Kvinkcije, a protiv fronta u sredini krenu komandants konjicom. Za trenutak zavlada tišina: Etrurci nisu hteli da uđuu borbu ukoliko ne budu naterani, a diktator je gledao prematvrđavi u Rimu na ugovoreni znak od augura, čim let ptica to poobičaju dozvoli. K adje ugledao znak, najpre je uputio konjicuuz bojni poklič na neprijatelja. Ni najednom delu nisu Etrurciizdržali napad rimskih legija; konjica j e najduže odolevala, aod konjanika j e neuporedivo najhrabriji bio kralj koji je, na-padajući sa svih strana na Rimljane što su ga rastureni pratili,produžavao borbu.19. Među konjanicima se tada nalazio vojni tribun Aul Kor-nelije Kos, čovek izuzetne lepote, podjednakojak duhom i telom,

sa svešću o svom rodu koji je i do njega bio veoma poznat, a onga je kao još slavniji predao potomstvu. Kada vide da Tolumno29 Falisci su bili pleme srodno Latinima po jeziku; živeli su u južnojEtruriji, između Sorakte i Tibra. J ezički ostaci pokazuju da Falisci nisu bi-li Etrurci nego Italici. Srodni Latinima, po jeziku su pripadali istoj grupiitalskih plemena, tzv. Latinofaliscima.254nanosi strah rimskim trupama gde god usmeri svoj napad i kadga prepozna po kraljevskim insignijama kako leti kroz ceo boj-ni red, on uzviknu: ¹To je onaj koji krši ugovore među ljudima



i međunarodno pravo! J a ću ga ako bogovi žele da na zemljiostane nešto neprikosnoveno, već posvetiti kao zavetnu žrtvupodzemnim bogovima ubijenih poslanika!" Zatim obode konjai sa uperenim kopljem ustremi se protiv ovog jedinog neprijate-lja. Kad gaje jednim udaracem oborio s konja i sam se, držeći sekoplja, dočekao na noge. Kralja, koji se podigao, oborio je po-novo udarcem štita i kopljem ga prikovao za zemlju. Zatim je sakrvavog leša skinuo oružje i odsekao glavu; noseći je na kopljukao pobedilac, rasterao j e neprijatelja strahom zbog ubijenogkralja. Tako j e razbijena i linija fronta konjanika, koji su jedi-ni činili borbu neizvesnom. Diktator je u stopu jurio razbijenelegije i ubijao ih, progoneći ih sve do njihovog logora. MnogiFidenjani pobegoše u planine zahvaljujući tome što su pozna-vali puteve. Kos sa konjicom pređe Tibar i sa vejanskih poljaodnese ogroman plen u Rim. Borba je vođena i oko rimskoglogora protiv onoga dela etrurskih snaga koje je Tolumno, kakoje već navedeno, uputio na rimski logor. Fabije Vibulan j e naj-pre branio nasip kordonom, a pošto su neprijatelji bili zauzetioko toga, izišao je na desnu kapiju30sa trijarijima i iznenada ihnapao. Prepavši ih, pobio je nekolicinu j er su bili malobrojni,a bekstvo im je bilo isto tako užurbano kao i borba.20. Pošto je rat dobro vođen na svim frontima, diktator sepo odluci Senata i naroda vratio trijumfalno u Rim. Najsjajni-ji prizor za vreme trijumfa bio je Kos koji je nosio zaplenjeno

kraljevo oružje. O njemu su vojnici pevali u nedoteranim sti-hovima, izjednačavajući ga sa Romulom. Ovaj ratni plen j e uzsvečani obred postavljen kao zavet u hramu J upitera Feretrijapored Romulovog plena, kojije prvi bio nazvan spolia opimaikoji se dotad kao jedini tu nalazio. Sa diktatora su svi okretalipogled prema njemu i on j e gotovo jedini uživao počast ovogadana. Diktator je po odluci naroda stavio na Kapitol o državnomtrošku zlatan venac težak jednu libru kao dar J upiteru.Sledeći sve prethodne istoričare, ja sam izneo kakoje AulKornelije Kos bio vojni tribun drugi put kada je u hram J upitera30Po pravilu, desna kapija je okrenutajugu.255Feretrija doneo spolia opima. Međutim, plenom ove vrste smatra

se samo onaj koji donese vojskovođa kad ga skine sa drugog voj-skovođe. Kako za vojskovođu priznajemo jedino onog pod čijimse auspicijama vodi rat, natpis urezan na ovom plenu govori iprotiv mene i protiv mojih prethodnika istoričara j er pokazujeda ih j e Kos stekao kao konzul. I j a sam čuo da je Cezar Avgust,koji j e osnovao ili obnovio mnoge hramove, kada j e došao usvetilište J upitera Feretrija, koje j e takođe obnovio31j er je odstarosti bilo oronulo, lično pročitao natpis ispisan na lanenomoklopu.32Smatram da bi bio greh da se Kos i njegov plen lišetakvog svedoka kao što je Cezar,33koji je obnovio i ovo svetilište.Ostavljam svakom da sam prosudi o kakvoj je grešci ovde rečkad i stari anali i liste magistrata, čuvane u hramu J unone Mone-te kao Platnene knjige, koje Licinije Macer navodi kao svoje iz-

vore, konzulat Aula Kornelija Kosa zajedno saTitom KvinkcijemPenom navode sedam godina posle ovoga. Uz to ide i činjenicada se tako poznata bitka ne može datovati u ovo vreme jer sugotovo tri godine protekle bez rata, a za vreme konzulata AulaKornelija beleže se epidemije i glad, tako da anali, kao da supogrebni, navodejedino imena konzula. Treće godine po kon-zulatu, Kos se pominje kao vojni tribun sa konzulskom vlašću,a iste godine i kao komandant konjice. U tom zvanju je vodiodrugu konjičku bitku u kojoj se istakao. Ispravka u ovom sluča-j uj e mogućna, alija smatram daje ne treba vršiti: potrebnoje



odbaciti sve pretpostavke j er je onaj koji je vodio bitku postavionovostečeni plen na sveto mesto, gledajući u samog J upiterakome ga je posvetio i u Romula; njih ne treba prezreti kao lažnesvedoke da je natpis napisao Aul Kornelije Kos, konzul.21. Pod konzulima Markom Kornelijem Maluginensisomi Lucijem Papirijem Krasom, vojska je odvedena na teritorijuVeja i Falerija34i otuda su dovedeni zarobljeni ljudi i doteranazaplenjena stoka. Na neprijatelja se nije naišlo u poljima i tako31Oktavijan je 28. pre n. e., pre nego što je proglašen za Avgusta,preko Senata zatražio obnavljanje 42 hrama u Rimu.32Običaj da se nose laneni oklopi kod Italika nije nestao iz upotre-be ni u Livijevo vreme.33Misli se na Oktavijana Cezara.34Faleriji su grad u južnoj Etruriji; po tradiciji osnovao ga je Argi-vac Halesus.256se nije ukazala prilika za borbu. Na gradove nisu napadali zatošto je bolest zahvatila narod. U zemlji je učinjen pokušaj da sedigne pobuna, ali bez uspeha. Na to je podsticao narodni tribunSpurije Melije koji je, misleći da će nešto postići zahvaljujućiistom imenu, optužio Minucija i podneo zakonski predlog dase konfiskuje imanje Servija Ahale, tvrdeći da j e Melije zboglažnih Minucijevih optužbi doveden u bezizlazan položaj i op-tužujući Servilija za ubistvo građanina bez suđenja. I narodu je

ovo izgledalo još lažnije i od samog predlagača. Uostalom, višesu ga brinuli bolest koja se širila, zastrašujući događaji i čudesnaznamenja, a najviše to što je javljeno o čestim zemljotresima naselu koji su rušili krovove. Stoga je narod predvođen duoviri-ma35obavljao javne molitve.Bolest se još više raširila u sledećoj godini pod konzulimaGajem J unijem (konzul drugi put) i Lucijem Verginijem. Onaje izazvala takav strah i takvu pustoš da nikome nije padalo napamet da iziđe sa rimske teritorije radi plena, a ni patriciji ni ple-bejci nisu pomišljali na rat, puštajući Fidenjane, koji su se ranijedržali planina ili svojih bedema, da siđu radi pljačkanja na rimskuteritoriju. Zatim su na to podstakli i vojsku Veja - Falisci se nisudali nagovoriti da obnove rat ni rimskom nevoljom ni molbama

saveznika - i dva naroda su prešla reku Anijen i postavila svojebojne znake nedaleko od Kolinskih vrata. Uzbuđenje zbog togane beše manje u gradu nego na selu. Konzul J unijeje rasporediosvoje snage da grade utvrđenja i bedeme, a Verginije je održavaosavetovanje sa Senatom u hramu Kvirina.36Odlučiše da se zadiktatora imenuje Kvint Servilije, kome kao nadimakjedni piscinavode Prisk, a drugi Strukt. Verginije se zadržao savetujući sesa kolegom, pa kad se ovaj saglasio, on je noću proglasio diktato-ra, a ovaj uzeo za komandanta konjice Postumija Ebucija Helvu.35Duoviri sacris faciundis, kolegijum od dva člana do 367. pre n. e. kadje kolegijum povećan na deset članova ((kcemviri), a 82. ili 81. pre n. e. napetnaest članova (quindeceviri). U početku su bili čuvari Sibilinskih knji-ga, a kasnije su se brinuli za grčki kult u Rimu. Ovde su predvodnici u

pevanju svečane pesme (carmen).36Hram Kvirinu na bregu Kvirinalu svečano je otvoren 326. pre n.e. Na istom mestu ranije se moralo nalaziti svetilište bogu od koga podčei naziv brega. Senat se mogao održavati i na ovom mestu jer je bilo posve-ćeno ritualom augura.25722. Diktator je naredio da se svi nađu kod Kolinskih vratačim svane, pa se svak ko j e bio sposoban da nosi oružje našaona tom mestu. Uzete su zastave iz državnih trezora i donete dik-tatoru. Kada je ovo izvršeno, neprijatelj se povukao na uzvišice.



Na to diktator krenu u bojnom poretku naviše, pa nedaleko odNomentuma37ukrsti oružje s neprijateljem i razbi etrurske legije.Potom ih satera u grad Fidene i opkoli rovom, ali ovaj grad, nauzvišici i utvrđen, nije mogao zauzeti ni pomoću lestvica, niti jemogao nešto postići opsadom j er je u gradu bilo u obilju hranekoju su Fidenjani ranije dovezli. I pošto je tako napustio naduda ga može napadom osvojiti ili prinuditi na predaju, diktatorje naredio da se prokopa podzemni hodnik prema tvrđavi namestu koje je zbog blizine bolje poznavao, a koje nije bilo dobročuvanojerje bilo prirodno utvrđeno. Samje pristupio gradskimbedemima na sasvim suprotnoj strani i, podelivši vojsku na četiridela da bi jedni druge smenjivali u borbi, produžavao je bitku da-nju i noću kako bi odvratio pažnju neprijatelja od onoga šta radi,sve dok put kroz planinu nije bio probijen do tvrđave. Pošto suEtrurci skrenuli pažnju od prave opasnosti ka lažnim pretnjama,to im glasovi iznad njihovih glava pokazaše daje grad zauzet.38Iste godine su cenzori Gaj Furije Pakul i Marko GeganijeMacerin primili državnu vilu39na Marsovom polju i tu j e prviput izvršen popis stanovništva.23. Kod Macera Licinija sam našao da su isti konzuli izabra-ni ponovo i za sledeću godinu, i to J ulije treći put, a Verginijedrugi put. Valerije Ancije i Tuberon40navode kao konzule iz tegodine Marka Manlija i Kvinta Sulpicija, ali uprkos toj razlici, iTuberon i Macer su koristili Platnene knjige. Obojica se slažu u

tome da stariji pisci za ovu godinu navode vojne tribune. Tube-ron nije bio siguran štaje tačno. Neka prema tome i ovo ostaneneizvesno pored ostalih stvari koje skriva prošlost.37Nomentum je bilo malo mesto udaljeno 14 milja od Rima, na kasni-jem Nomentanskom putu ( Via Nomentana); navodno kolonija Alba Longe.38prjča anticipira postupak pri zauzimanju Veja.89Ova vila publica nalazila se van gradskih bedema, na Marsovompolju; koristili su je magistrati koji su vršili regrutovanje, obavljali cenzusili držali skupštinu.40 Licinije Macer, Valerije Ancija i Elije Tuberon su analisti Sulineepohe.258U Etruriji j e nastalo uzbuđenje posle zauzimanja Fidena.

Ne samo da j e one u Vejima obuzeo strah da će im se sličnodogoditi nego i Faliske, koji su pamtili da su zajedno sa njimazapočeli rat, premda se nisu pridružili pobunjenicima. Uputivšiposlanike kod dvanaest naroda,41ove dve države su postigle dase sazove skup svih Etruraca kod svetilišta Voltumne.42Kakoje otuda pretila velika bura, Senat j e naredio da se MamerkoEmilije ponovo imenuje za diktatora, a ovaj uze za komandan-ta konjice Aula Postumija Tuberta. Pripreme za ovaj rat bile suveće od onih za prethodni, j erj e i opasnost od cele Etrurije bilaveća nego od dvaju naroda.24. Događaj j e prošao mirnije nego štoj e iko očekivao.Trgovci javiše daje pomoć Vejima odbijena i da su pozvani da,,rat koji su na svoju ruku započeli, sopstvenim snagama nasta-

ve i da u nepovoljnoj situaciji ne pozivaju za saveznike one sakojima nisu delili nadu u dobar ishod rataª. Da ne bi izgledaloda j e uzalud izabran, j er j e nestala mogućnost da se proslaviu ratu, diktator j e poželeo da u miru učini nešto o čemu biostalo sećanje na njegovu diktaturu. Pripremao se da umanjiznačaj cenzure, bilo zato što j e smatrao daje suviše moćna, bilozato što ga je dugo trajanje ove magistrature43uznemiravaloviše od njenog dostojanstva. Sazvavši skupštinu, on izjavi da subogovi preuzeli da vode državu u spoljnoj politici i da j e učinesigurnom; stoga će se on pobrinuti za stvari unutar bedema i



za slobodu rimskog naroda. Ona se najbolje može zaštititi akojavne službe ne budu dugotrajne i ako im se postavi vremenskagranica pošto im se prava ne mogu ograničiti. Sve magistraturetraju godinu dana, a cenzura pet. Teško j e kroz tolike godineda veći deo života provedu potčinjeni njima. On stoga predložizakon da cenzura ne traje duže od godinu i po dana. Uz glaso-ve ogromne većine, on donese zakon sledećeg dana i reče: ,,Dabiste se uverili da nisam pristalica dugotrajne magistrature, odu-stajem od diktature.ª Ostavljajući svoju i ograničavajući tuđu41Etrurci su bili organizovani kao savez dvanaest naroda.42U svetilištu Voltumne (ad fanum Voltumnae) održavan je skup svihEtruraca; ne zna se gde se ono nalazilo. Voltumna je bila glavna etrurskaboginja.43Funkcija cenzora je u početku trajala pet godina; kasnije su biranisvake pete godine, ali su funkciju obavljali 18 meseci.259magistraturu, vrati se kući uz velika čestitanja i opštu naklonostnaroda. Međutim, pošto su loše prošli, a pod izgovorom da jeumanjio moć magistrata rimskog naroda, cenzori su izbaciliMamerka iz njegove tribe44i odredili mu da plaća osmostrukiporez. Kažu da je on to veoma hrabro podneo, gledajući radijena uzrok ovog poniženja negoli na samo poniženje. Premdanisu želeli da se umanjuju prava cenzora, državni prvaci su bilipogođeni ovim primerom cenzorske strogosti, j er j e svaki od

njih shvatio da će mnogo duže i češće bid potčinjen cenzori-ma nego što će sam vršiti cenzuru. Kažu da je u narodu nastalotakvo nezadovoljstvo da je jedino Mamerkov autoritet mogaospasiti cenzore od nasilja.25. Narodni tribuni su neprestanim opiranjem sprečavaliizbore konzula i kako je stvar dovedena gotovo do interegnuma,oni su uspeli u tome da se biraju vojni tribuni sa konzulskom vla-šću. Ali nagrada koju su očekivali za svoju pobedu - da se birajui plebejci - nije se ostvarila: svi su bili izabrani među patricijima,i to Marko Fabije Vibulan, Marko Folije i Lucije Sergije Fidena.Bolest j e ove godine bila razlog da se ne misli na drugestvari. Posvećen je hram Apolonu za zdravlje naroda;45duovirisu po nalogu knjiga [Sibilinskih] učinili sve da bi umirili srdžbu

bogova i odvratili bolest od naroda, ali je i pored toga bio velikipomor i ljudi i stoke na selu i u gradu. Plašeći se gladi, j er jeepidemija zahvatila i ljude koji su obrađivali polja, poslaše požito u Etruriju, na pomptinsku teritoriju,46u Kume, i najzad naSiciliju. Izbori za konzule nisu više pominjani. Za vojne tribunesa konzulskom vlašću izabrani su patriciji Lucije Pinarije Ma-merk, Lucije Furije Medulin i Spurije Postumije Alb.U ovoj godini j e snaga epidemije popustila, a nije postojalani oskudica u hrani pošto j e bila unapred obezbeđena. Odr-žavana su savetovanja o ratu na skupštinama Ekva i Volska i u44U tribama su vođeni spiskovi građana i po njima se i glasalo. Cen-zori su imali pravo da proveravaju liste i da iz njih izbace građane za kojesu smatrali da nisu dostojni da se nađu u njima; takva lica su ipak morala

da plaćaju porez, ponekad i uvećan, i da služe u vojsci.45U pitanju je grčki Apolon Pajan, lat. Apolon Medikus; hram muse nalazio van grada, između Circus Flaminius i Forum Holitonum.46Pomptinus agerje teritorija grada Pomecija, čiji se položaj ne možetačno utvrditi; prvobitno latinsko stanovništvo potpaloje pod vlast Volska.260Etruriji, u svetilištu Voltumne. Stvari su odgođene za godinudana i odlučeno je da se skupština ne drži pre toga, mada senarod Veja žalio da mu preti ista ona sudbina koja j e dovela dorazaranja Fidena.



U međuvremenu su plebejski prvaci u Rimu, već duže vre-me polažući uzaludne nade u više položaje, koristeći mir nagranicama, održavali sastanke u kućama narodnih tribuna. Natim tajnim savetovanjima žalili su se da ih narod toliko prezireda nijednom plebejcu, premda se već toliko godina biraju voj-ni tribuni sa konzulskom vlašću, nije omogućen dolazak na tajpoložaj. Njihovi preci su to predvideli kada nijednom patricijunisu dozvolili pristup na plebejske položaje. Njihovi ih se tolikostide da bi i za narodne tribune trebalo da imaju patricije; ple-bejci ih preziru isto onoliko koliko i patriciji. Drugi su pravdaliplebejce i svu krivicu prebacivali na patricije: oni su svojim zala-ganjem i veštinom zatvorili plebejcima put ka položajima. Akoplebejci odahnu od njihovih molbi pomešanih sa pretnjama,misliće na svoje kada budu išli da glasaju, pa kad najpre dobijupomoć ići će i na to da dobiju vrhovnu vlast. Da bi se sprečioobilazak glasača, odlučeno j e da narodni tribuni predlože za-kon kojim bi se zabranilo beljenje odeće47radi nadmetanja zavlast. Stvar danas izgleda beznačajna i jedva dostojna ozbiljnerasprave, ali tada se oko toga rasplamsala velika borba izmeđuplebejaca i patricija. I pak su pobedili tribuni i doneli svoj za-kon. Biloje jasno da će plebejci, koji su bili razdraženi, ostatina strani svojih. Da ne bi u tome slobodno odlučivali doneta jesenatska odluka da se izaberu konzuli.26. Izgovor za to bili su nemiri kod Ekva i Volska, o čemu

su javljali Latini i Hernici. Za konzule su izabrani Lucijev sinTit Kvinkcije Cincinat, koji j e imao i nadimak Pen,48i GnejJ unije Menton. Opasnost od rata nije se mogla odgoditi. Poštoje izvršeno regrutovanje pomoću svetog zakona,49koji je imaoveoma veliku snagu pri sakupljanju vojske, dve moćne vojske su47Toge od prirodne vune su posebno beljene za tu priliku da bi onikoji se nadmeću za položaje bili upadljiviji.48Poenus (Kartaginjanin) neobičan je nadimak za ono vreme.49Svak ko je bio sposoban za vojsku i rat, a ne bi se odazvao pozivuza regrutovanje bio bi posvećen bogovima i postajao sacer. Isti običaj jepostojao i kod drugih italskih naroda.261krenule prema Algidu i tu stale j edna nasuprot drugoj. Ovde

su Ekvi i Volsci svaki za sebe podigli po jedan logor, a vojsko-vođe su više nego ikad posvetile pažnju utvrđivanju tih logora ivežbanju vojnika. Utoliko su veći strah izazvali glasnici u Rimu.Senatje odlučio da se imenuje diktator. Premda j e bila reč onarodima koji su često pobeđivani, sada su se pobunili sa ve-ćom snagom no bilo kad ranije, dokje jedan veliki deo rimskeomladine odnela bolest; a najviše su se plašili pakosti konzula,njihove nesloge i borbe oko svih odluka. Neki pisci kažu da suse ovi konzuli loše borili na Algidu i to smatraju razlogom zaimenovanje diktatora. Ono što j e sigurno bilo je to da su se usvemu razilazili, ali su se složili u otporu prema odluci Senata dase imenuje diktator. I dok su stizale vesti jedna gora od druge,a konzuli se nisu potčinjavali autoritetu Senata, Kvint Servilije

Prisk, koji se istakao na najvišim položajima, reče: ¹Vas, narodnitribuni, Senat poziva da upotrebite svoju vlast pošto se državanalazi u krajnjoj opasnosti i da prinudite konzule da imenujudiktatora.ª Cuvši te reči, narodni tribuni poverovaše da im sepruža prilika da povećaju svoju moć i pošto se povukoše, u imecelog kolegijuma izjaviše kako smatraju da konzuli treba da sepokore naredbi Senata; ako se usprotive odluci najvišeg telau državi, narediće da ih zatvore. Konzuli su se radije pokorilitribunima nego Senatu, podsećajući na to da su senatori izdalizakone najviše vlasti i stavili konzulat pod jaram tribunske vla-



sti. Pošto tribuni u ime te vlasti mogu preduzeti nešto i protivkonzula - a čega bi se i privatno lice moglo više bojati - mogu ihodvesti i u zatvor. Kocka da imenuje diktatora, jer se kolege nisusporazumele ni o tome, pala je na Tita Kvinkcija. On imenovaza diktatora Aula Postumija Tuberta, svog tasta i čoveka veomastrogog u svom autoritetu, a ovaj uze Lucija J ulija za komandan-ta konjice. I stovremeno naredi i regrutovanje i obustavljanjesvih sudskih poslova; naredi da se ni u gradu ne čini ništa drugosem priprema za rat. Ispitivanje onih koji se ne prijave za vojskuodlaže se za vreme nakon rata; tako su se prijavili za rat i onikoji su se kolebali. Zatraženi su i vojnici od Hernika i Latina;i jedni i drugi su se revnosno potčinili diktatoru.27. Sve je ovo učinjeno veoma žurno. Gnej J ulije j e bio osta-vljen da štiti grad, a komandant konjice Lucije J ulije bio je od-ređen za neposrednu službu u ratu, da vojnici ne bi zbog nečeg262što im nedostaje ostali u logoru. Pošto se predvođen vrhovnimsveštenikom Aulom Kornelijem zavetovao da će organizovatisvečane igre za uspeh u ratu, diktator krenu iz grada i podelivšivojsku sa konzulom Kvinkcijem stiže do neprijatelja. Kad su vi-deli dva neprijateljska logora na malom rastojanju jedan od dru-gog, i sami su najednu milju od neprijatelja postavili svoje logo-re; diktator prema Tuskulu, a konzul na mestu bliže Lanuviju.I tako su četiri vojske i isto toliko utvrđenja imali u sredini rav-

nicu kojaje bila dovoljna za borbu ne samo u sitnim okršajimanego i za razvijanje pravih borbenih linija i jednih i drugih. Kadasu postavljeni logori, uz njih nisu prestajale male čarke, a dikta-tor je rado dozvoljavao ljudima da oprobaju svoje snage u nadina opštu pobedu navikavajući se malo-pomalo na uspeh u bor-bi. I tako j e neprijatelj, pošto mu nije ostavljena nikakva nadana uspeh u pravoj borbi, noću krenuo na konzulov logor i stvarprepustio slučaju u ovom opasnom poduhvatu. Njegov poklične samo da je podigao na noge konzulove straže i celu vojskunegoje trgnuo iz sna i samog konzula. Kako su prilike zahtevalehitnu akciju, konzulu nisu nedostajale ni hrabrost ni inicijativa:delom vojske je ojačao straže na kapijama, a deo j e opkolio be-deme. U drugom logoru kod diktatora, gde j e uzbuna bila ma-

nja, bolje se videlo šta treba činiti. Odmah j e upućena pomoću drugi logor pod komandom legata Spurija Postumija Alba.A sam diktator je sa delom snaga, napravivši malo zaobilaženje,tražio mesto dobro skriveno od borbe odakle bi neprijateljaiznenada napao. U logoru ostavi za komandanta legata KvintaSulpicija, a legatu Marku Fabiju dodeli konjanike i naredi da nekrećc pre zore, j er j e ovim odredom teško upravljati u noćnojborbi. Učinio je i predvideo sve ono što bi učinio i drugi valjani oprezan vojskovođa, ali primer izuzetne procene i hrabrostii svakako vredno velike pohvale bilo j e to štoje uputio MarkaGeganija sa izabranim kohortama da napadne neprijateljski lo-gor iz kojegaje vojska, kako je bilo izvesno, velikim delom od-marširala. Nakon napada na one koji su postali neoprezni j er je

opasnost bila okrenuta na druge, te su zapostavili straže i pred-straže, zauzeo je logor pre nego što su neprijatelji postali svesnida su napadnuti. Odatle j e dao znak dimom kao što j e bilodogovoreno, pa čim ga j e diktator primetio, uzviknuo j e da jeneprijateljski logor zauzet i naredio da se to svuda razglasi.26S28. Već je bilo svanulo i sve se ukazalo pred očima; i Fabijenapade sa konjicom i konzul navali na logor protivnika koji jeveć bio u neredu; diktator se ustremio s druge strane na rezervei drugu bojnu liniju, te kada se uznemireni neprijatelj okrenuo



na vojni poklič koji j e dolazio s druge strane, on mu je suprotsta-vio svoje pobedonosne pešake i konjanike. Opkoljeni u sredini,svi bi odreda bili kažnjeni za pobunu da Vedje Mesije, jedan odVolska, više poznat po svojim delima nego po svom poreklu,nije jasnim glasom doviknuo svojima koji su se sakupili ukrug:¹Zar ćete se predati mačevima neprijatelja ne braneći se i stojećimirno? Zašto oružje nosite i zbog čega ste započeli rat ako stesamo u miru buntovni, a u ratu nepokretni? Cemu se nadatetako stojeći? Zar mislite da će vas zaštititi neki bog i da će vasodneti odavde? Oružjem treba probiti put! Ovamo kuda vas japredvodim krenite svi koji želite ponovo vided svoj dom, žene idecu! Na putu vam ne stoji ni bedem ni jarak, nego ratnici rat-nicima. Po hrabrosti ste jednaki, a po nevolji kojaje poslednje inajbolje oružje, vi ste nadmoćniji." Tada su krenuli za onim kojije tako govorio, i sam postupajući u skladu sa svojim rečima, teuz bojni poklič navalili tamo gde im je Postumije Alb suprotsta-vio kohorte. I potisnuše pobedioce, koji već okrenuše u bekstvokadli im diktator dođe u pomoć. Borba se okrenu ka ovoj tački.Sudbina neprijatelja zavisilaje samo od jednog čoveka, od Mesi-ja. Mnogo j e bilo ranjenih na obe strane i mrtvih posvuda. Većsu se i rimske vojskovođe borile okrvavljene; samo se Postumijepovukao iz borbe j er mu je bačeni kamen razbio glavu. Ali seni diktator, koji je bio ranjen u rame, ni Fabije, čije se bedrogotovo zalepilo za konjske slabine, ni konzul, kome je ruka bila

odsečena, nisu povukli iz tako opasne bitke.29. Mesije načini prodor sa grupom najhrabrijih mladićakroz redove neprijatelja, posečenih u ovom pokolju, prema lo-goru Volska, koji još nije bio zauzet. Borba se prenese ovamo.Konzul je pratio begunce sve do nasipa, a onda napao i na nasipi na logor. Ovamo pokrenu svoje snage i diktator. Napad nijebio ništa blaži od same bitke. Kažu da je konzul postavio bojniznak na nasip da bi vojnici oštrije napadali i da bi povratili boj-ni znak. Oni izvršiše prvi napad, a diktator preko porušenognasipa prenese okršaj u logor; neprijatelji su se na sve stranebacali oružje i predavali se. Pošto je logor zauzet, ovi zarobljeni264su svi prodati sem senatora. Deo plena j e vraćen Latinima i

Hernicima, koji sn prepoznavali ono što je njihovo, a ostalo jediktator prodao. Ostavljajući konzula za komandanta u logoru,diktator se trijumfalno vrati u Rim i tu se odreče diktature. Kodnekih pisaca je tamna mrlja u sećanju na ovu sjajnu diktaturu.Oni saopštavaju da je sin Aula Postumija, zaveden željom da seproslavi, bez naređenja napustio stražu i daje kao pobednik biopo očevoj naredbi pogubljen sekirom. U to ne treba verovati,što dozvoljava činjenica da o tome postoje različita mišljenja.Dokaz bi bio to što se kaže ¹manlijevska" disciplina a ne ,,po-stumijevskaª, i ta surova meraje nazvana po onome ko ju jeprvi primenio.50Sem toga, Manlijuje dat nadimak Imperiozus,a Postumije nije dobio nikakav ružan nadimak.Konzul Gnej J ulije j e izvršio posvećenje Apolonovog hrama

bez izvlačenja kocke j er mu j e kolega bio odsutan. Kad je raspu-stio vojsku i vratio se u Rim, Kvinkcije j e to teško podneo i žaliose Senatu, ali uzalud.Krupnim događajima ove godine dodaje se i nešto što sečinilo bez značaja za rimsku državu. Kartaginjani, naši budućiveliki neprijatelji, zbog pobune Sikula tada su prvi put prebacilisvoju vojsku na Siciliju kao pomoć suprotnoj strani.30. U Rimu su narodni tribuni nastojali da se biraju vojnitribuni sa konzulskom vlašću, ali to nisu postigli. Za konzule suizabrani Lucije Papirije Kras i Lucije J ulije. Kada su poslanici



Ekva zatražili od Senata da sklope mir umesto saveza, predlože-no im j e da se predaju, ali su oni ipak postigli primiije na osamgodina. Pored poraza koji su pretrpeli na Algidu, Volsci su biliuvučeni u unutrašnje svađe i razdor usled stalne borbe izmeđupristalica rata i zagovornika mira. U Rimu je na svim stranamavladao mir. Tribuni su pripremali zakon o proceni dugova, kojije dobrodošao narodu; konzuli, koji su za to saznali zahvalju-jući izdaji jednog od njihovih kolega, sami su ih preduhitrilii doneli ga.Konzuli su bili Lucije Sergije Fidena drugi put i Hostije Lu-krecije Tricipitin, pod kojima nije učinjeno ništa vredno pomena.50 Reč je u stvari o Titu Manliju Torkvatu, konzulu 347. pre n. e., ko-ji je dobio nadimak Imperiosus, ¹onaj koji se vlada despotskiª. Pogubio jesvog sina zbog neposlušnosti u borbi (videti Livije, VIII, 7).265Njima su usledili konzuli Aul Kornelije Kos i Tit Kvinkcije Pendrugi put. Vejani su vršili upade na rimsku teritoriju, širio seglas da su u tim pustošenjima učestvovali i neki mladići iz Fide-na. Bilo je naloženo Luciju Sergiju, Kvintu Serviliju i MamerkuEmiliju da ovu stvar ispitaju. Neki od optuženih su upućeni uOstiju pošto se nije znalo zbog čega su tih dana bili odsutni izFidena. Pojačan j e broj kolonista, a dodeljena im je zemlja onihkoji su poginuli u ratu. Suša j e ove godine donela mnoge nevo-lje, nije nedostajala samo kiša s neba nego ni zemlja nije imala

svoju prirodnu vlažnost. U rekama j e jedva bilo vode, koju suinače imale preko cele godine; voda je svuda nedostajala, pajeto stada koja su umirala od žeđi dovodilo do presušenih izvorai potoka. Druge životinje su bile napadnute i šugom. Bolest sedodirom prenela i na ljude: najpre j e napala seljake i robove, azatim je zaražen i grad. Nisu ljudi bili zahvaćeni bolešću samotelesno nego su im i duh obuzela razna praznoverja, većinomstrana. Novi običaji u vezi s prinošenjem žrtava uneti su u kućeonih čija je duša bila zarobljena sujeverjem, sve dok ta javnasramota nije stigla i do prvaka u državi, koji su gledali kako se usvakom selu i u malim kapelama traži mir od bogova stranim ineobičnim žrtvama. Najzad je naloženo edilima da nastoje da sene odaje počast drugim bogovima sem rimskim i da se ne vrše

drugi religijski obredi sem onih koji su nasleđeni od predaka.Osveta Vejima j e odložena za sledeću godinu pod konzuli-ma Gajem Servilijem Ahalom i Lucijem Papirijem Mugilanom.No i tada rat nije odmah objavljen iz religijskih razloga, niti jevojska upućena tamo. Smatralo se da najpre treba poslati feci-jale da traže povraćaj onoga što je Rimu uzeto.Sa Vejanima su se nedavno ogledali u borbi kod Nomen-tuma i Fidena; posle toga nije bio sklopljen mir nego primiije,čije je vreme već bilo isteklo, a oni su ga i pre toga narušili. Ipaksu upućeni fecijali; kada su, zaklevši se po običaju predaka, za-tražili povraćaj stvari, njihove reči nisu saslušane. Potom j e bilosporno da li će rat biti objavljen odlukom naroda, ili je dovoljnaodluka Senata. Pobedili su narodni tribuni koji su izjavili da će

sprečiti regrutovanje ukoliko konzul Kvinkcije ne iznese pitanjepred narod na glasanje. Sve centurije ga prihvatiše. Plebejci sunadvladali još u jednoj stvari tako što su odlučili da u sledećojgodini ne biraju konzule.26631. Izabrana su četiri vojna tribuna sa konzulskom vlašću:Tit Kvinkcije Pen, koji j e već bio konzul, Gaj Furije, MarkoPostumije i Aul Kornelije Kos. Kos je komandovao u gradu, aostala trojica su krenula na Veje pošto su izvršila regrutovanje,pružajući dokaz kako j e komanda većeg broja ljudi u ratu štet-



na. Kako se svaki držao svog mišljenja j er j e drugačije gledaona stvari, to su dali neprijatelju priliku da iskoristi tu situaciju.Bojna linija se kolebala pošto je jedan davao znak za napad, adrugi je naređivao da se trubi na povlačenje, što je davalo prili-ku Vejanima da napadnu. Bežeći u neredu, vojnici se dokopašelogora koji je bio u blizini; to je bila pre sramota nego poraz.Ožalošćena beše država, nenaviknuta na poraze; narod nije že-leo tribune, tražio je diktatorajer j e u njemu video spas države.Kako je i ovde postojala jedna religijska smetnja - naime, jedinosu konzuli mogli imenovati diktatora - tražen je savet od augurakako da se ukloni ova teškoća. Aul Kornelije j e imenovao dikta-tora Mamerka Emilija, a ovaj je njega postavio za komandantakonjice. I tako, čimje sudbina države zahtevala pravu vrednost,procena cenzora nije bila prepreka da se sređivanje stvari poverikući koja je bila nepravično ocenjena.Osokoljeni uspehom, Vejani su uputili poslanike po Etru-riji; hvaleći se da su trojicu rimskih vojskovođa razbili u jednojborbi i mada nisu sklopili nijedan zvaničan savez, prikupili sudobrovoljce sa svih strana, privučene nadom na plen. J edino jenarod Fidena odlučio da ponovo ratuje, pošto su smatrali da jegreh započeti rat drugačije doli zločinom, Fidenjani natopišesvoje oružje krvlju novih kolonista, kao što su to ranije učinilisa rimskim poslanicima, i priključiše se Vejanima. Usledilo jesavetovanje među prvacima dvaju naroda o tome da li će baza

u ratu biti u Vejima ili u Fidenama. Cinilo se da su Fidene za topodesnije, pa je vojska Veja prešavši Tibar prenela ratne ope-racije u Fidene. U Rimu nastade veliki strah; i sama zastrašenarđavo vođenom akcijom, vojska j e povučena od Veja, a logorpostavljen ispred Kolinskih vrata; na bedemima su postavljenestraže, sudovi na Forumu su zatvoreni, a takođe i radnje, takoda j e sve ličilo pre na vojni logor nego na grad.32. Saljući glasnike kroz ulice, diktator je sazvao na skup-štinu preplašene građane. Tu ih j e grdio što su se prepali zbogtako beznačajnog kolebanja sreće i tako neznatnog poraza koji267nije posledica ni hrabrosti neprijatelja ni nespremnosti rimskevojske, nego nesloge komandanata; što drhte pred neprijate-

ljem iz Veja koga su dosad šest puta pobedili i pred Fidenamakoje su više puta bile zauzimane negoli napadane. Ni Rimlja-ni ni njihovi protivnici nisu se promenili tokom vekova: isti jeduh, ista telesna snaga, isto oružje. Imaju za diktatora MamerkaEmilija, onog istog što je kod Nomentuma ranije razbio vojskuVejana i Fidenjana, kojima su se pridružili i Falisci, a koman-dant konjice biće onaj isti Aul Kornelije koji je u prethodnomratu kao vojni tribun ubio Larsa Tolumna, kralja Veja, dok suga gledale dve vojske, i doneo počasni plen J upiteru Feretrijuu hram. I stoga kad budu uzimali oružje neka imaju na umu daće biti njihovi trijumfi, njihov ratni plen, njihova pobeda, doksu na strani neprijatelja ubistvo poslanika, suprotno svakom me-đunarodnom pravu, ubistvo fidenskih kolonista za vreme mira,

narušavanje primirja i sedam neuspelih pobuna. Cim svoj logorpribliže neprijateljskom, uveriće se da protivniku neće dugotrajati radost zbog sramote rimske vojske, a rimski narod ćeshvatiti koliko su za državu zaslužniji oni koji ga treći put ime-nuju za diktatora od onih koji su nametnuli pad njegove drugediktature zato što j e sprečio cenzore da vladaju kao kraljevi.Zatim je, nakon što se zavetovao, krenuo i postavio svoj logorna 1.500 koraka od Fidena, obezbeđen s desne strane brego-vima, a sa leve Tibrom. Legatu Titu Kvinkciju Penu naredi dazauzme bregove i da potajno drži planinski prevoj koji je nepri-



jatelju iza leđa.Dok su Etrurci sutradan, ohrabreni događajem iz prethod-nog dana koji je za njih pre srećna slučajnost nego bitka, krenu-li u bojnom poretku, diktator je malo oklevao u očekivanju daga izvidnica obavesti da je Kvinkcije stigao na planinski prevoju blizini Lidena. Potom j e podigao bojne znake, postavio peša-diju u bojni poredak i krenuo punom snagom na neprijatelja.Komandantu konjice zapovedi da ne ulazi u borbu pre nego štomu naredi - on će dati znak kad bude poUebna pomoć konjice.A tada neka krene u boj, sećajući se borbe sa etrurskim kraljem,počasnog dara i Romula i J upitera Feretrija. Legije se sukobišeu strašnom okršaju. Poneti mržnjom, Rimljani su nazivali Fide-njane bezbožnicima, a Vejane pljačkašima i kršiocima primiija,ljudima čije su ruke okrvavljene neviđenim ubistvom poslanika,268koji su poprskani krvlju rimskih kolonista; nazivali su ih never-nim saveznicima i kukavičkim protivnicima, pa su tako delomi rečima utoljavali svoju mržnju.33. Već pri prvom sudaru su razbili neprijatelja, ali se tadaiznenadno otvorila kapija Fidena i izišla nova bojna kolona, ne-čuvena i neviđena do tog vremena: jedno ogromno mnoštvonaoružano ognjem, svedeći zapaljenim bakljama, kao daje pod-bodeno na fanatičan trk, navali na neprijatelja. Ova neuobiča-jena vrsta napada prestraši za trenutak Rimljane. Na to je dikta-

tor pozvao komandanta konjice, konjanike i Kvinkcija sa brda,a sam je, povlačeći borbu prema levom krilu koje se, kao da jeu pitanju požar a ne boj, prestrašeno povlačilo pred plamenom,dojurio i jasnim glasom uzviknuo: ¹Zar ste dimom pobeđeni,kao roj pčela oterani sa svojih mesta i predajete se nenaoru-žanom neprijatelju? Zar ćete biti pobeđeni plamenom, a neoružjem? Ako se borimo vatrom, zar neće svaki od vas zgrabitiove iste baklje i bacati ih nazad? Krenite imajući na umu slavurimskog imena i hrabrost očeva i svoju, okrenite ovaj požar naneprijateljski grad i razorite Fidene njenim sopstvenim plame-nom, kad već niste uspeli daje pridobijete ogromnim dobročin-stvima. Na to vas opominje krv vaših poslanika i vaših kolonista,kao i opustošena zemlja.ª Na diktatorovu zapovest krenu ceo

bojni red: hvatali su baklje koje su bile bačene, druge su otima-li, pa su obe bojne linije bile naoružane bakljama. Komandantkonjice je uveo nov način borbe: naredi da se konjima olabaveuzde i pošto mamuzama obode konja oslobođenog uzda, prvise nađe usred plamena; isto tako i drugi konji, podbodeni, slo-bodno pojuriše i poneše konjanike prema neprijatelju. Prašinakoja se podigla pomešana s dimom zakloni vidik i ljudima ikonjima, ali prizor koji j e uplašio ljude nije zadavao konjimanikakav strah. Kuda god bi se okrenuli, konjanici su donosiliuništenje i propast. U tom trenutku začuše se novi povici. Kadse ratnici oba fronta začuđeno okrenuše, diktator uzviknu daje to Kvinkcije koji j e krenuo na neprijatelja s leđa, pa odgova-rajući na bojni poklič, napade još oštrije. Kako su Etrurci imali

neprijatelja na obe strane i kako su i sa fronta i s leđa navaljivalina njih, a nije bilo izlaza za bekstvo ili za povratak ni u logor ni ubrdajer j e otuda dolazio u susret novi neprijatelj - uz to su raz-uzdani konji nosili konjanike na sve strane - najveći broj Vejana269je u rasulu hitao premaTibru, dok su preživeli Fidenjani krenuliprema Fidenama. Međutim, bekstvo ih dovede usred masakra:pobijeni su na obali reke, a one koji su padali u reku odneli suvrdozi. Pa i one koji su vešto plivali vtikli su nadole strah i umor.Od ogromnog broja samo je malo njih uspelo da prepliva reku.



Druga kolonaje prošla kroz logor i krenula prema gradu. Tu ihstiže rimski napad; najžešći su bili Kvinkcije i vojnici koji su sišlis brda, odmorni za napad j er su stigli potkraj borbe.34. Ove trupe izmešane s neprijateljem uđoše kroz gradskukapiju, zauzeše bedeme i odatle dadoše svojima znak da je gradzauzet. Kad j e diktator ovo ugledao, već je i sam bio prodro ulogor koji je neprijatelj napustio; vojnike koji jurnuše željni ple-na povede ka izlazu, stavljajući im u izgled još veći plen u gradu.Čim se našao u bedemima grada, odmah je krenuo prema tvr-đavi, kudaje hrlila masa begunaca. Pokolj u gradu nije bio ništamanji od onoga u toku borbe i trajao je sve dok se nisu predalidiktatoru, bacivši oružje i ne tražeći ništa drugo sem da im po-štedi goli život. Grad i logor su bili porušeni. Pošto su konjanici icenturioni izvlačili kockom po jednog zarobljenika, a oni koji suse istakli hrabrošću po dva, i pošto su ostali prodani kao roblje,diktatorje sledećeg dana vratio pobedničku vojsku u Rim, nosećiogroman plen. Na njegovo naređenje abdicirao je komandantkonjice, a potom se i on sam odrekao diktatorskih ovlašćenja; vr-hovnu vlast koju je primio u ratu i opasnosti vratio je šesnaestogdana, kad je nastupio mir. Ima analista koji navode da j e bitkaprotiv Vejana kod Fidena vođena i brodovima. To je ipak maloverovatno zato što reka ni danas nije dovoljno široka za brodove,a tadaje, prema svedočanstvima starijih pisaca, bilajoš uža. Mo-gućnoje daje bio izvestan broj brodova za prelaz preko reke, a

to je, kako obično biva, bilo preuveličano da bi se na posmrtnomnatpisu51slavila lažna pobeda u okršaju brodovima.5251Misli se na natpis (titulum) ispod Emilijevog portreta.52Mogućno je, kako se pretpostavlja (u engleskom dvojezičnom iz-danju Livija, Loeb Classical Texts i francuskom, Les Belles lettres), da je uLivijevim izvorima pogrešno shvaćena reč classis, koja u klasično dobaznači flota, ali kod najstarijih pisaca označava imovinski razred ili razre-de. Tako bi prvobitni tekst u kome je bilo reči o učešću svih imovinskihrazreda u bici, dakle celokupne pešadije, kod kasnijih istoričara postaosvedočanstvo o učešću flote.27035. Sledeća godina j e opet imala vojne tribune sa konzul-

skom vlašću Aula Sepronija Atradna, Lucija Kvinkcija Cincinata,Lucija Furija Medulina i Lucija Horacija Barbata. Vejanima jedato primirje na dvadeset godina, a Ekvima na tri godine iakosu ga tražili na duže. Nastao je i predah od unutrašnjih nemira.Sledeća godina nije bila obeležena ni spoljnim ratovimani unutrašnjim sukobima; slavnom suje učinile svečane igrena koje su se Rimljani zavetovali u ratu. Sjaj su im dali vojnitribuni i prisustvo mnogih susednih naroda. Vojni tribuni sakonzulskom vlašću bili su Apije Klaudije Kras, Spurije NaucijeRutul, Lucije Sergije Fidena i Sekst J ulije J ul. Predstava je gosti-ma bilajoš milija zbog ljubaznosti domaćina kod kojih su došlipo zvaničnoj odluci. Posle svečanih igara, narodni tribuni sudržali buntovničke govore kojima su prekorevali mnoštvo što se

glupo divilo onima koje mrzi, dok sebe drži u večnom ropstvui ne usuđuje se ne samo da se nada da može učestvovati u kon-zulatu nego i da misli na sebe i svoje pri izboru vojnih tribuna,na položaj koji je bio dostupan i patricijima i plebejcima. Nekase ne čude što o dobru plebejaca ne brine više niko: napor seulaže i izlaže se opasnosti tamo gde se očekuju dobit i slava.Nema stvari koje ljudi neće postići ako se velikom poduhvatustavi u izgled velika nagrada. A ukoliko neki narodni tribun uborbi navaljuje kao slep, uz ogromnu opasnost i nikakvu korist,rezultat će biti taj da će ga patriciji, koji su mu protivnici, zasi-



gurno progoniti, a od plebejaca za koje se borio ne treba se ninadati ni tražiti da bude cenjen. Za velike počasti potrebna jevelika hrabrost. Nijedan plebejac neće sebe prezirati kad dru-gi prestanu da ga preziru. Najzad, treba u jednom ili drugomslučaju videti da li su plebejci sposobni da vrše visoke dužno-sti, ili treba oglasiti čudo ako neki energičan i sposoban čovekima plebejsko poreklo. I zboreno j e uz veliki napor da se vojnitribuni sa konzulskom vlašću biraju i među plebejcima. Prija-vili su se kao kandidati ljudi slavni i u ratu i u miru. U prvimgodinama bili su naruženi, odbijeni i ismejani od patricija; naj-zad su odustali od toga da sami sebe izlažu neprijatnosti. Nevide nikakvog razloga, rekoše, zbog čega se ne bi ukinuo zakonkoji dozvoljava ono što nikad ne može biti; manja j e sramo-ta da su nejednaki u pravima, nego da se prelazi preko njiho-vog ponižavanja.27136. Govori ove vrste, koji su slušani sa odobravanjem, pod-stakli su neke ljude da se kandiduju za vojne tribune, obećava-jući ove ili one mere koje će doneti u korist plebejaca za vremesvoje magistrature. Stavljali su im u izgled podelu državne ze-mlje, osnivanje kolonija i uvođenje poreza za zemljoposednikeda bi se obezbedila plata za vojnike. Međutim, vojni tribuni suiskoristili priliku kad su ljudi bili van grada da tajnom porukomsazovu senatore za određeni dan kako bi se donela senatska

odluka da vojni tribuni u odsustvu narodnih tribuna odu da seobaveste o situaciji pošto se prenosio glas da su Volsci upali nateritoriju Hernika radi pljačke, te da se održe izbori za konzu-le. Vojni tribuni odoše, a za zapovednika grada ostaviše ApijaKlaudija, sina nekadašnjeg decemvira, mladog i sposobnog čo-veka, ali od detinjstva nadahnutog mržnjom prema narodnimtribunima. Narodni tribuni nisu mogli da ostvare ono što sunameravali, ni sa onima koji su doneli senatsku odluku j er subili odsutni, ni sa Apijem budući da je stvar bila svršena.37. Za konzule su izabrani Gaj Sempronije Atratin i KvintFabije Vibulan. J edna neobična stvar vredna pomena dogodilase ove godine. Etrurski grad Volturnum (sadašnja Kapua) zau-zeli su Samniti i nazvali ga Kapua po svom vođi Kapiju ili, što je

verovatnije, po poljima u okolini grada.53Zauzeli su ga kad suih Etrurci, umorni od ratovanja, primili da zajedno drže i gradi okolinu. Međutim, na dan nekog praznika, novi kolonisti sepodigoše noću i pobiše stare stanovnike, otežale od gozbe i sna.Dok se sve ovo događalo, novi konzuli koje smo pomenulistupili su 13. decembra na dužnost. I upravo tada javiše da pretirat sa Volscima; to sujavili ne samo oni koji su bili poslani da izvi-de situaciju nego i poslanici Latina i Hernika koji su obavestili daVolsci aktivnije nego ikad vrše izbor vođa i prikupljaju vojsku. Svu-da se govorilo da ne smeju ustupiti ni hrabrošću ni izdržljivošćuni vojnom veštinom pred onima sa kojirna se bore oko prevlasdukoliko ne žele predati oružje zaboravu i prihvadti ropski jaram.53 Ta etimologija koja naziv Kapua (Capua) dovodi u vezu sa campe-

stris ager, danas izgleda malo verovatna; pre bi mogla biti u pitanju grčkareč kepos, vrt. Mogućno je i da je Kapua etrurskog porekla kao i nazivVoltumum. Volturno (Voltumus) je reka kod Eserije, na granici Falernai Kampanije.272To nisu bile prazne reči, ali ipak nisu pokrenule senatore naakciju. Gaj Sempronije, kome je komanda bila dodeljena koc-kom, pouzdajući se u sreću kao daje to nešto najsigurnije, kaokomandant pobedničkog naroda protiv pobeđenog pokazao jetakvu nemarnost i nebrigu da je rimske discipline bilo više kod



Volska nego u rimskoj vojsci. Sreća je kao i u drugim prilikamapratila hrabrost. Sempronije j e ušao neoprezno i nesmotrenou prvu borbu: bojna linija nije bila ojačana rezervom, a konji-ca se nije našla na pravom mestu kad j e došlo do sukoba. Većje ratni poklič bio prvi znak kako će se borba odvijati: dok jekod neprijatelja bio jasan i čvrst, kod Rimljanaje neusaglašeni neujednačen, više puta bezvoljno ponavljan, otkrivao strah uduši. To j e ohrabrilo neprijatelja da navali štitovima, da sevamačevima dok su Rimljani okretali glave sad na jednu, sad nadrugu stranu, pri čemu su im se šlemovi njihali; tako neodlučnisu drhtali i sakupljali se u gomile. Bojne znake su čas ostavljalioni koji su išli napred, čas su ih povlačili u manipule. Nisu bilisigurni ni poraz ni pobeda. Rimljani su se pokrivali umesto dase bore. Volsci kretoše u napad i razbiše našu liniju, pri čemusu mogli videti više ubijenih Rimljana nego onih koji su bežali.38. Rimljani su već svuda odstupali, dok ih j e konzul Sem-pronije uzalud i grdio i hrabrio. Nisu pomagali ni vrhovna ko-manda ni autoritet, te bi uskoro svi okrenuli leđa neprijatelju danije priskočio u pomoć Sekst Tempanije, dekurion u konjici,54koji j e sačuvao prisebnost duha u situaciji koja je postala bezna-dežna. Kada je snažnim glasom uzviknuo da svi konjanici kojižele spas državi sjašu s konja, sve su se turme pokrenule kao daje naredio konzul. Tada on reče: ¹Ako se ova kohorta sa malimštitovima ne odupre neprijateljskom napadu, doći će u pitanje

vrhovna vlast. Sledite moje koplje umesto zastave; pokažite i Ri-mljanima i Volscima da vam kao konjanicima nije ravna nijednakonjica, kao što vam kao pešadiji nije dorasla nijedna pešadija."Njegovom podsticaju usledili su uzvici odobravanja i on krenudržeći visoko koplje. Na svom putu su silom otvarali prolaz. Po-kriveni svojim malim štitovima išli su tamo gde su videli da je54 Dekurion je bio komandant odreda od deset konjanika; tri deku-rije su činile turmu, kojih je bilo ukupno deset. Raspoređeni u tri centu-rije pratile su legiju.273njihovim trupama najteže. Gde god su oni napali, borba je bilaponovo uspostavljena. Nije bilo nikakve sumnje da bi neprijateljodasvud okrenuo u bekstvo da su oni tako malobrojni mogli da

se nađu svuda gde j e bilo potrebno.39. Kako nigde nisu mogli da odole njihovom napadu, ko-mandant Volska dade znak da se omogući prolaz ovoj trupisa malim štitovima, novoj kohorti neprijatelja, dok se ponetanapadom ne odvoji od svojih. Kada se to dogodilo, konjanicisu bili odsečeni i nisu se mogli probiti do mesta gde bi prošlij er su neprijatelji bili najgušće zbijeni tamo gde su oni načiniliproboj. Pošto više nisu videli one koji su bili zaštita celoj vojsci,konzul i rimske legije su krenuli da ih spasu na svaki način kakoneprijatelj ne bi tolike vrsne ljude opkolio i uništio. Volsci su seokretali na dve strane: na jednoj su se odupirali konzulu i legi-jama, a na drugoj navaljivali na Tempanija i njegove konjanike.A ovi posle neuspelog pokušaja da se spoje sa svojima, zauzeše

jednu humku i tu obrazovaše krug braneći se i sveteći se onimakoji su ih napadali. Borba nije prestala pre noći. Ni konzul nijenapuštao bitku, držeći neprijatelja dokle god je bilo svetlosti.Noć prekide okršaj a da nijedna strana nije odnela prevagu;tada strah od nepredviđenog ishoda tako obuze obe strane dasu se obe vojske povukle u brda kao da su pobeđene, ostavljaju-ći ranjenike i veliki deo vojne opreme. Opsada onih na humcitrajalaje do ponoći, ali kad im jejavljeno daj e rimski logornapušten, oni se, uvereni da su njihovi pobeđeni, i sami razbe-žaše u tami kudaje koga strah nosio. Tempanije je iz straha od



zasede držao svoje na mestu do svitanja. Kad je zatim izišao samalim brojem ljudi radi izviđanja i pitajući protivničke ranjeni-ke, saznao daje logor Volska napušten, radosnoje pozvao svojesa humke da uđu u rimski logor. Pošto i tu nađe sve napuštenoi prazno, istu pustoš kao i kod neprijatelja, a ne znajući na kojustranu je otišao konzul, on krenu najkraćim putem prema Rimunoseći ranjenike koliko se moglo.40. U Rim j e već stigao glas o nepovoljnom ishodu borbe inapuštanju logora. Najviše su žalili konjanike i privatno i javno.Zbog straha koji j e zavladao u gradu, konzul Fabije j e već biopostavio staže na kapijama, kad u daljini ugledaše konjanike iuplašiše se j er nisu znali čiji su. Uskoro su ih prepoznali i strahse preokrenuo u veliku radost, pa je grad bio ispunjen veselim274uzvicima; čestitali su jedni drugima što su se konjanici vratili živii još kao pobednici. Iz kuća koje su malo pre toga u žalosti opla-kivale svoje na sav glas, sada izjuriše svi na ulice; majke i žene,blede od žalosti, zaboravljajući u radosti na pristojnost, trčale suu susret koloni i ne vladajući ni sobom ni svojim srcem, bacalese svojima u zagrljaj.Narodnim tribunima se činilo da im se pruža prilika daiskoriste novu mržnju prema konzulu Semproniju za oživlja-vanje mržnje prema Marku Postumiju i Titu Kvinkciju, koje suoptuživali da se njihovom krivicom loše borilo kod Veja. I tako

pošto su sazvali skupštinu, izjavili su da su kod Veja izdale državuvojskovođe, pa kako su ostale nekažnjene, to su i konzuli u ratuprotiv Volska izdali i prepustili propasti najhrabrije konjanike,dok j e vojni logor bio sramno napušten. Potom jedan od narod-nih tribuna, Gaj J unije, naredi da se pozove konjanik Tempa-nije; kada se ovaj pojavi, on mu reče: ¹SeksteTempanije, pitamte da li smatraš da je konzul Gaj Sempronije započeo borbu navreme, da li je bojnu liniju obezbedio rezervnim trupama i da lije u bilo u čemu dobro obavljao konzulsku dužnost. Da li si ti posopstvenoj odluci pretvorio konjanike u pešake pošto su rimskelegije pobeđene i ponovo započeo borbu? I potom, kad ste ti ikonjanici bili odsečeni od naše bojne linije, da li je konzul ličnopritekao u pomoć, ili j e poslao pomoć? Da li si sledećeg dana

imao ikakvo pojačanje, ili si sopstvenom hrabrošću sa svojim ko-hortama upao u naš logor? Da li ste u logoru našli konzula, da liste našli vojsku, ili samo napušten logor i ostavljene ranjenike?Tvoja vrlina i vernost, koje su jedine spasle državu u ovom ratu,nalažu ti danas da ovo kažeš. Najzad, gde je Gaj Sempronije,gde su naše legije? Da li si ti napustio konzula i vojsku, ili si bionapušten? Najzad, da li smo pobeđeni, ili smo pobedili?41. Kažu daje Tempanije na ovo odgovorio nedoteranim,uostalom na vojnički način teškimjezikom, ne hvaleći se svojimzaslugama i ne radujući se optužbi drugog. Kakvaje ratna vešti-na Gaja Sempronija, nije na vojniku da prosuđuje; to je posaorimskog naroda, koji ga j e na skupštini birao za konzula. Stogane treba pitati njega ni o tome šta je komandant nameravao ni

o sposobnosti konzula, j er su za prosuđivanje toga potrebni i ve-liki um i inteligencija. Ali može izneti ono što je video. Pre negošto j e bio odsečen od glavnine vojske video je konzula u prvoj275bojnoj liniji kako hrabri svoje ljude, krećući se između rimskihbojnih znakova i neprijateljskih kopalja. Potom j e svoje izgubioiz vida, ali bi po buci i uzvicima rekao da j e borba vođena domraka; veruje da nije bilo mogućno probiti se do humke kojujeon držao zbog množine neprijatelja. On ne zna gde j e bila voj-ska; međudm, kao što bi on u opasnoj situaciji tražio mesto gde



će zašutiti sebe i svoje vojnike smatra daje i konzul, da bi spasaosvoju vojsku, zauzeo neko mesto sigurnije od vojnog logora. Neveruje da Volsci bolje stoje od Rimljana; slučaj i noć doveli sudo zabune i najednoj i na drugoj strani. Kad j e zatim zamolioda ga umornog od napora i od rana ne zadržavaju više, dozvo-ljeno mu je da ode uz velike pohvale, ne samo zbog hrabrosdnego i zbog skromnog držanja. Dok se ovo odigravalo, konzul jeLabinskim putem već bio stigao do Hrama Mira.55Tamo behuiz grada upućena teretna kola sa zapregom da prihvate vojsku,iznurenu od borbe i noćnog marša. Uskoro zadm j e u grad ušaoi konzul, koji j e nastojao da se opravda za svoju grešku isto toli-ko koliko i da oda pohvalu za Tempanijeve zasluge. Zbog togašto j e država oštećena lošim vođenjem rata i zbog mržnje nakomandante, na sudje izveden Marko Postumije, koji j e kodVeja bio vojni tribun sa konzulskom vlašću, i kažnjen sa 10.000bronzanih asa.56Njegov kolega Tit Kvinkcije, koji je protiv Vol-ska bio konzul pod komandom diktatora Postumija Tuberta, akod Fidena kao legat drugog diktatora Mamerka Emilija uspe-šno vodio rat, svu krivicu za taj dan prebacio je na kolegu kojije već bio osuđen; sve tribe su glasale za njegovo oslobađanjekao nedužnog. Kažu da su mu pomogli sećanje na njegovog ocaCincinata, čoveka dostojnog poštovanja, i okolnost da je Kvink-cije Kapitolin, čovek u poodmaklim godinama, usrdno molioda se ne dozvoli, pošto mu j e od života još malo ostalo, da tako

tužnu vest odnese Cincinatu na onaj svet.5742. Plebejci su izabrali za narodne tribune SekstaTempani-ja, Marka Azelija, Tiberija Anđsdja i Tiberija Spurilija u odsustvu.55Fanum Quietis na latinskom ukazivalo bi na ranu pojavu apstrakt-nih božanstava; pretpostavlja se da je mogao biti u pitanju Vulkan koji jenosio i epitet quietus.56Sumaje bila ogromna: 1as je bio težak 273 grama bronze.57Ideja o prenošenju poruka mrtvima je strana rimskoj eshatologiji;moguć je uticaj grčke religijske misii.276Njih su konjanici na Tempanijev savet izabrali da ih predvodekao da su centurioni.58Kako je konzulsko zvanje izazvalo otporzbog mržnje na Sempronija, Senat naloži da se izaberu vojni tri-

buni sa konzulskom vlašću. Izabrani su Lucije Manlije Kapitolin,Kvint Antonije Merenda i Lucije Papirije Mugilan. Već na sa-mom početku godine narodni tribun Lucije Hortenzije podneoje tužbu protiv Gaja Sempronija, konzula iz prethodne godine.Kad su ga četvorica njegovih kolega molila pred rimskim naro-dom da ne optužuje svog komandanta, kome se ne može zame-riti drugo sem to da j e bio loše sreće, Hortenzije je ovo ljutitoprimio, smatrajući da se stavlja na probu njegova postojanost ida se optuženi u stvari ne pouzdaje u molbe narodnih tribuna,koje su iznete samo da bi se spasla forma, nego u njihovo pravoda pruže pomoć. Stoga se najpre okrenu optuženom i zapita gagde mu j e patricijski duh, gde mu j e pouzdanje koje počiva nauverenju daje nevin. Zar se čovek konzulskog ranga krije u sen-

ci narodnih tribuna? Potom se okrenu svojim kolegama. ,,A štaćete vi učiniti ako optuženog izvedem na sud? Zar ćete naroduoduzeti njegovo zakonsko pravo i srušiti moć narodnih tribu-na?ª Na to ovi odgovoriše da narod ima suvereno pravo kada jereč o Semproniju, kao i o svakom drugom, a da oni neće i nemogu ukinuti odluku naroda, ali ako njihove molbe ne pomog-nu komandantu koji bi mogao da im bude otac, oni će sa njimzameniti svoju odeću. Na to Hortenzije uzviknu: ,,Ne, rimskinarod neće videti svoje tribune u crno odevene. Gaja Sempro-nija neću zadržavati ako je svojom komandom postigao da bude



tako drag svojim vojnicima.ª Ni blagost četvorice tribuna nijese toliko dopala i plebejcima i patricijima koliko Hortenzijevaspremnost da popusd na pravedne molbe.Sreća nije bila dalje naklonjena Ekvima, koji su prigrabilisumnjivu pobedu Volska kao da je njihova.43. Sledeće godine, pod konzulima Numerijem FabijemVibulanom i Kapitolinovim sinom Titom Kvinkcijem Kapitoli-nom, i pod komandom Fabija, kome j e ova provincija dodelje-na kockom, nije izvršeno ništa što bi bilo vredno pomena. Kadsu Ekvi izišii u susret, nesigurni u svom bojnom poretku, bilisu odmah razbijeni i sramno se razbežali, a da se konzul nije58Centurioni su komandovali odredom od 100 ljudi u pešadiji.277pri tome proslavio. Trijumf mu je bio odbijen, ali kako je ovimublažio sramotu Sempronijevog poraza, dozvoljeno mu je daovenčan uđe u grad.Dok j e rat bio završen manjim sukobom nego što se stra-hovalo, u gradu se usred mira podiže neočekivano težak sukobizmeđu patricija i plebejaca. Započeo je oko pitanja u vezi s po-većanjem broja kvestora. Kad su konzuli predložili da se poreddva gradska kvestora izaberu još dva koja će biti uz konzula u ra-tu, senatori su se odmah složili, dok su narodni tribuni započeliborbu oko toga da se jedan broj kvestora - pošto su u to vremebirani samo patriciji - bira među plebejcima. Ovom predlogu

su se najpre svom snagom opirali konzuli i senatori; potom su sesložili da se pri izboru kvestora ostavi narodu sloboda kao i priizboru vojnih tribuna sa konzulskom vlašću. Kako su tim pred-logom malo postigli, to su digli ruke od ovog pitanja. Narodnitribuni su pak prihvatili ono od čega su ovi odustali, a zatim sukrenuli i u druge buntovničke akcije, među kojima su bili i agrar-ni zakoni. Pošto j e Senat zbog ovih nemira bio pre za to da se bi-raju konzuli nego vojni tribuni, to se nije moglo doneti senatskaodluka o tome j er su narodni tribuni stavljali veto, pa tako državapređe od konzulata na interegnum. Međutim, ni ovo se nije mo-glo izvršiti bez velike borbe zato što su narodni tribuni sprečavalipatricije da se sastanu. Veći deo sledeće godine protekao je uborbama novih narodnih tribuna i nekih intereksa, pri čemu su

tribuni čas zabranjivali senatorima da se sastanu, čas sprečavaliintereksa da sprovede senatsku odluku o izboru konzula. NajzadLucije Papirije Mugilan, izabran za intereksa, ukori i patricije inarodne tribune što je država zapostavljena i podseti ih da ona idalje postoji zahvaljujući božanskom proviđenju i brizi, primiijusa Vejima i oklevanju Ekva. Zar žele da država bude slomljenabez patricijskih magistrata ukoliko naiđe neka opasnost? Zar dane bude ni vojske ni vojskovođe koji će j e regrutovati? Zar ćeunutrašnjim sukobima odbiti neprijatelja? Ako oba zla zajed-no dođu, jedva da će i božanska pomoć sprečiti rušenje države.Zašto i jedni i drugi, odustajući od krajnjih zahteva, umerenimstavom ne omoguće sporazum, pri čemu bi patriciji dozvolilida vojni tribuni zamene konzule, a narodni tribuni ne bi spreča-

vali da četvoricu kvestora bira narod naizmenično među patrici-jima i plebejcima?27844. Najpre su održani izbori za narodne tribune; za vojne tri-bune sa konzulskim ovlašćenjima izabrani su patriciji Lucije Kvink-cije Cincinat treći put, Lucije Furije Medulin drugi put, MarkoManlije i Aul Sempronije Atratin. Ovaj poslednji j e održao skup-šdnu radi izbora kvestora i premda su se pored ostalih plebejskihkandidata nadmetali i sin Aula Andstija, narodnog tribuna, i bratSeksta Pompilija, drugog narodnog tribuna, nisu im pomogle ni



njihova zvanična vlast ni podrška. Narod je dao prednost onimakoji su bili plemenitog porekla, čije su očeve i dedove videli kaokonzule. Na ovo su besneli svi narodni tribuni, a najviše Pompilijei Antistije, razjareni time što su njihovi odbijeni. ¹Sta to znači!ª,uzvikivali su, zar ni njihova dobročinstva ni nepravde koje činepatriciji, najzad zar ni želja da se koriste svojim pravomjer je sadadozvoljeno ono što ranije nije bilo, ne mogu posdći barem to dakvestori, ako ne vojni tribuni, budu izabrani među plebejcima?Uzalud su bile molbe oca za sina i brata za brata - obojica su bilanarodni tribuni, neprikosnovene ličnosd i izabrane da pomognunarodu. Svakako j e u pitanju bila prevara, a Aul Sempronije jeuneo na skupštinu više veštine nego poverenja. Smatrali su daj e njegova pristrasnost kriva što su pretrpeli poraz pri traženjunajviših položaja. Pošto njega nisu mogli da napadnu j er je biosiguran zato što je bio nevin, kao i zbog položaja na kome se nala-zio, okrenuli su mržnju na Atratinovog sinovca Gaja Sempronija iuz pomoć njegovog kolege Marka Kanuleja optužili ga za sramniporaz u ratu prodv Volska. Uskoro zatim isti tribuni su pomenuliu Senatu podelu zemlje, čemu se Gaj Sempronije uvek najoštrijesuprotstavljao. Smatrali su, a tako je i bilo, da će on ili napustitisvoje gledište i dme oslabid podršku patricija, ili će ostad pri svommišljenju do dana suđenja i time se zamerid plebejcima. On jeizabrao to da se izloži neprijateljstvu prodvnika i da pre naneseštetu svojim interesima negoli da izda državne. Ostao je pri svom

mišljenju da ne treba vršid nikakvo besplatno deljenje zemlje, kojebi išlo u korist trojici tribuna, jer se ne traži toliko zemlja za ple-bejce koliko se izaziva mržnja na njega, Sempronija. On će hrabroodoleti ovoj oliiji. A senat ne treba toliko da podržava njega, kaouostalom ni bilo kog pojedinca, da bi zbog zaštite jednog nastalozlo za celu stvar. Kada je došao dan suđenja branio je svoju stvarnimalo ne popuštajući, i premda su senatori sve učinili da umilo-stive plebejce, ipakje bio kažnjen sa 15.000 asa.279Iste godine je vestalka Postumija optužena da je prekršilazavet čednosti.39Nevina u vezi sa tom optužbom, ipak nije uspe-la da otkloni svaku sumnju zato što je isticala svoju lepotu i bilaslobodnijeg ponašanja nego što to priliči devici. Kad j e ispitana,

bilaje oslobođena, pri čemu joj j e vrhovni sveštenik, izražava-jući mišljenje kolegijuma, naredio da bude uzdržanija u svomponašanju i da više neguje pobožnost nego lepotu.Iste godine su Kampanci zauzeli Kume, grad koji su dotaddržali Grci.Sledeća godina je imala za vojne tribune sa konzulskomvlašću Agripu Menenija Lanata, Publija Lukrecija Tricipitina iSpurija Naucija Rutula.45. Godina značajna, srećom za rimski narod, više po velikojopasnosti nego po porazu. Robovi su se vratili da zapale grad, pod-mećući vatru na međusobno udaljenim mestima, pa dok narodbude na sve strane zauzet spasavanjem svojih kuća, oni da zauzmuKapitolsku tvrđavu. Ovo grešno zlodelo sprečioje J upiter; na do-

stavu dvojice, krivci su bili pohvatani i kažnjeni. Dostavljačimajekao nagrada isplaćeno iz državne kase 10.000 bronzanih asa, štoje u to vreme predstavljalo pravo bogatstvo, i data im je sloboda.Potom su Ekvi ponovo počeli da se pripremaju za rat.U Rim je stigao glas iz pouzdanih izvora da su novi protivnici La-bikani sklopili savez sa starim rimskim neprijateljima. Na Ekvese država već bila navikla kao na godišnje neprijatelje. Labikani-ma su, međutim, upućeni poslanici, a oni su doneli neodređenodgovor iz koga se moglo zaključiti da rat ne spremaju, ali nida mir neće dugo trajati. Na to je Tuskulu poveren zadatak da



pazi da kod Labikana ne nastaju novi nemiri.Vojnim tribunima sledeće godine, Luciju Sergiju Fideni,Marku Papiriju Mugilanu i Priskovom sinu Gaju Serviliju, podkojim su dok j e bio diktator pale Fidene, već pri stupanju nadužnost stigoše poslanici iz Tuskula. Oni javiše da su se Labi-kani prihvatili oružja, da su zajedno sa vojskom Ekva opustošilipolja Tuskula i da su postavili logor na Algidu, pa j e Labikani-ma objavljen rat. Kad je doneta senatska odluka da dvojica od *i59 Mogućno je da je u optužbi protiv vestalke Postumije reč o napa-du na gens Postumija; njen brat Postumije bio je meta istog napada kaoi Gaj Sempronije.280vojnih tribuna krenu u rat, a jedan da se brine za poslove uRimu, odmah je izbila svađa među njima. Svaki j e sebe isticaokao boljeg vojskovođu, a čuvanje grada su prezirali kao bezna-čajnu i nezahvalnu službu. Dok su senatori zapanjeni gledalinedostojnu borbu među kolegama, Kvint Servilije reče: ¹Poštonema nikakvog poštovanja ni prerna senatorskom staležu ni pre-ma državi, autoritet oca j e prekinuti ovu raspravu. Moj sin ćebez odlučivanja kockom preuzed komandu u gradu. A rat nekavode oni koji to žele, ali neka im pri tom budu promišljenost isloga veći nego želja kad su ga tražili.ª46. Odlučeno je da se ne vrši regrutovanje u celom naro-du i svuda, nego j e kockom izvučeno deset triba.60Iz njih su

regrutovani mladići koje su dvojica tribuna odvela u rat. Svađameđu njima započeta u gradu nastavljena je još žešće u vojnomlogoru iz pohlepe za vlašću. Ni u čemu se nisu slagali, oko sva-ke odluke su se svađali. Svaki je hteo da važe njegovi planovi,svaki da se sluša njegova komanda. Međusobno su se preziralisve dok najzad nisu, prekoreni od svojih legata, uredili tako dasu se smanjivali na komandi svakog dana. Kada j e o tome stiglavest u Rim, kažu da j e Servilije, poučen godinama i iskustvom,molio besmrtne bogove da razdor među tribunima ne bude zadržavu još opasniji od onoga kod Veja, i kao da nije sumnjaou to da preti poraz, navaljivao je na sina da regrutuje vojnikei pripremi oružje. Nije bio lažni prorok j er su se Rimljani podkomandom Lucija Sergija, čiji je bio dan komande, našli u ne-

povoljnom položaju ispod neprijateljskog logora. Tu su dospeliu uzaludnoj nadi da će zauzeti logor. Pretvarajući se da je upla-šen, neprijatelj se povuče iza bedema; zatim su naši iznenadnimnapadom Ekva razbijeni na strmim padinama doline i mnogi su,pre u padu nego u bekstvu, savladani i pobijeni. Vojni logor setoga dana teško održao, da bi sutradan, kad gaje neprijatelj op-kolio gotovo sa svih strana, bio sramno napušten kroz sporedniizlaz. Vojskovođe i legati i deo vojnih snaga oko zastava krenu-še ka Tuskulu; ostali rastureni po poljima, raznint putevima suse uputili prema Rimu kao glasnici većeg poraza nego što je ustvari bio. To nije donelo veliku uznemirenost j er se dogodiloono čega su se ljudi plašili i j er je rezervu, u koju su se mogli60U to vreme je u Rimu postojala 21 triba.

281pouzdati u časovima opasnosti, već bio pripremio vojni tribun.Po njegovoj naredbi niži magistrati su stišavali uzbuđenje u gra-du, a izvidnici, koji su ubrzo poslani, javili su da su vojskovođe ivojska u Tuskulu i da neprijatelj nije pomerio svoj vojni logor.Ono što je najviše ohrabrilo ljude bila je senatorska odluka dase za diktatora imenuje Kvint Servilije Prisk, čovek čiju j e dale-kovidost iskusila država i u raznim ranijim prilikama i u ovomratu: on je bio jedini koji je predviđao zlo iz sukoba tribuna prenego što je došlo do poraza, kako kažu jedni istoričari. Pošto je



za komandanta konjice postavio svog sina, kojije njega imeno-vao za diktatora - prema drugim istoričarima, komandant ko-njice te godine bio je Ahala Servilije - sa novom vojskom kojojsu se pridružili i svi oni koji su bili u Tuskulu krenuo je i u rat izauzeo mesto za logor na dve milje od neprijatelja.47. Usled uspeha, Ekvi preuzeše od rimskih vojskovođa oho-lost i nemarnost tako da su u prvoj borbi, kad je diktator uveokonjicu, neprijateljski vojnici u prvim redovima bili razbijeni. Po-tom je naredio pešadiji da odmah krene u borbu, a kad je jednogzastavnika pogubio zato što je oklevao, borbeni žar je bio toliki daEkvi nisu izdržali napad. Kad su kao pobeđeni naterani u bekstvo,pojurili su u svoj logor, ali j e on zauzet za kraće vreme nego što jetrajala borba. Pošto je logor zauzet i opljačkan i pošto je diktatordozvolio vojnicima da uzmu plen, konjica koja je gonila nepri-jatelja u bekstvu iz logora vratila se sa vešću da su svi pobeđeniLabikani i veliki deo Ekva pobegli u Labike. Sutradan je vojskapovedena na Labike; utvrđenje je opkoljeno kordonom, te uzpomoć lestvica zauzeto i opljačkano. Diktator se s pobedničkomvojskoin vratio u Rim i abdicirao osmog dana posle imenovanja.Senatje iskoristio priliku, pa je pre nego što su narodni tribuniizazvali agrarne bune predlogom o podeli labikanske zemlje, ve-likom većinom odlučio da se osnuje kolonija u Labikama. Bilo jeupućeno 15.000 kolonista i svaki je dobio po dvajugera zemlje.Posle zauzimanja Labika, u vreme vojnih tribuna sa konzul-

skom vlašću Agripe Menenija Lanata, Lucija Servilija Strukta,Publija Lukrecija Tricipitana (svi izabrani drugi put) i SpurijaRutilija Krasa, kao i sledeće godine za vreme Aula SempronijaAtratina, izabranog treći put, Marka Papirija Mugilana i SpurijaNaucija Rutula (obojica drugi put), dve godineje vladao mir nagranicama, dok je u zemlji bilo nesloge oko agrarnih zakona.28248. Podstrekači nereda bili su Spurije Mecilije, narodni tri-bun četvrti put, i Marko Metilije treći put, obojica izabrana u od-sustvu. Oni su podneli zakonski predlog da se sva zemlja zauzetau ratu podeli pojedincima. Pošto bi ovom odlukom naroda bilakonfiskovana imovina velikog dela aristokratije - naime, kao štose može očekivati u gradu osnovanom na tuđoj teritoriji nije bilo

zemlje koja nije bila zauzeta i nije bilo drugih sem plebejaca kojisu posedovali ono što je država prodala ili dodelila - izgledaloje da predstoji oštar sukob između patricija i plebejaca. Vojnitribuni ni u Senatu ni na privatnim savetovanjima sa državnimprvacima ne nađoše nikakav put ka rešenju. Na to je Apije Kla-udije, kao najmlađi u Senatu, unuk onog Apija kojije biojedanod decemvira izabranih da napišu zakone, rekao da je iz kućeponeo jedan stari savet: njegov čukundeda Apije Klaudije poka-zaoje senatorima dajedini put za rušenje moći narodnih tribunaide preko prava na veto njihovih kolega. Autoritetom prvakajelako nagovoriti skorojevića da promeni mišljenje ako se u među-vremenu drže govori u kojima se pre ističu prilike nego razlika urangu. Oni se drže prema prilikama: kada budu videli svoje kole-

ge kako kao prvaci vode stvari, zadobijajući unapred popularnostkod plebejaca i ne ostavljajući mesta za njih, lako će se okrenutistvari Senata da bi pridobili ne samo Senat nego i njihove prvake.Uz opšte odobravanje svih, a posebno Kvinta Servilija Pri-ska, koji j e hvalio ntladića da se nije izrodio iz gensa Klaudija,svak se obavezao da će nastojati da pridobije nekog od narodnihtribuna da stavi svoj veto. Pošto je Senat raspušten, počeoje pri-tisak na narodne tribune: savetovali su ih i opominjali, obećava-jući da će za ovo imati i privatnu zahvalnost pojedinaca i celogSenata, pa su tako pridobili šestoricu da se suprotstave. Kad je



sledećeg dana u Senatu raspravljano, kako je unapred bilo odre-đeno, o neredima koje su izazvali Mecilije i Metije darežljivošćukoja je pružala primer najgore vrste, senatski prvaci su izjavili dane vide drugog izlaza iz situacije sem u pravu narodnih tribunada pruže pomoć. Država traži od njih da pomognu, kao da jeona bedni plebejac61i da kod njih traži utočište. Kakva slava zanjih i njihovu moć da u tribunatu ne koriste svoje snage da bi61 Pravo na pomoć (ius auxilii), narodni tribuni su mogli primenji-vati jedino kad su u pitanju plebejci.283činili zlo Senatu, ili izazivali neslogu među staležima, nego dabi se suprotstavljali svojim nepravičnim kolegama. Na to se uSenatu podiže žagor; sa svih strana su pozivali tribune. Kada jenastala tišina, oni koji su zahvaljujući prvacima bili pripremljenipokazali su se spremni da se suprotstave ukoliko neki od pred-loga njihovih kolega po oceni Senata ruši Republiku. Senat jeizrazio zahvalnost onima koji će staviti veto. Kad su predlagačizakona sazvali skupštinu, ove su nazvali izdajnicima plebejskihinteresa, robovima bivših konzula,62te prebacujući im i drugestvari u ljutim govorima, ipak su odložili akciju.49. Sledeća godina u kojoj su vojni tribuni sa konzulskomvlašću bili Publije Kornelije Kos, Gaj Valerije Potit, Kvint Kvink-cije Cincinat i Numerije Fabije Vibulan imali bi dva rata da su-kob sa Vejima nije odložen zbog religijskih obzira prvaka čija

je imanja najviše opustošio Tibar, izlivši se preko svojih obala iporušivši vile.63I stovremeno j e poraz koji su pretrpeli pre trigodine sprečio Ekve da pruže pomoć Bolanima,64narodu svogplemena. Ovi su vršili upade na granici teritorije Labikana izaratili sa novim kolonistima. Verovali su da će ih od posledicaove krivice braniti svi Ekvi, ali napušteni od svojih saplemenika,opsednuti u ratu u jednom manjem okršaju koji ne zaslužuje nipomena, izgubili su i utvrđenje i teritoriju. Pokušaj narodnogtribuna Lucija Dacija da donese zakon o upućivanju kolonistau Bole, kao što j e to učinjeno slanjem u Labike, osujećen je in-tervencijom kolega koji su pokazali da neće dozvoliti da prođebilo koja plebejska odluka ako je Senat ne odobri.Bole su ponovo zauzeli Ekvi sledeće godine i tu osnovali

koloniju, a garnizon ojačali novim snagama. U to vreme su uRimu bili vojni tribuni sa konzulskom vlašću Gnej Kornelije Kos,Lucije Valerije Potit, Kvint Fabije Vibulan, svi izabrani drugi put,i Marko Postumije Regilenezis, koji j e primio komandn u ratusa Ekvima; bio je čovek zle ćudi koju j e više pokazao u pobedinego u ratu. Pošto je vojsku brzo regrutovao i odveo protiv Bolaslomio je hrabrost Ekva u manjim borbama, a zatim j e upao62Misli se na Senat u čiji su sastav ulazili bivši konzuli, konzulari.63To se u Rimu smatralo i za omen, loše predskazanje.64Bola ili Bolae je stara latinska zajednica; ne zna se gde se nalazila.Dionisije iz Halikarnasa je dovodi u vezu sa Koriolanovim ratom.284u utvrđenje. Od tog trenutka okrenuo se protiv svojih sugrađa-

na, pa iako je za vreme opsade obećao da će plen pripasti voj-nicima, prekršio je obećanje kadje grad zauzet. Ovo navodimutoliko pre što verujem da j e to pravi razlog za ogorčenje vojni-ka, a ne to što je u gradu kojije nedavno bio opljačkan i u novojkoloniji bilo manje plena nego štoje tribun obećao. Ogorčenjena njega povećalo se i time što je, vrativši se u Rim zbog pobunetribuna, bezumno i glupo podigao svoj glas u skupštini, kad jenarodni tribun Marko Sekstije podneo agrarni zakon, a isto-vremeno predložio da se u Bole pošalju kolonisti. Kadaje ovajrekao da smatra kako je pravo da grad Bole i njegovu teritoriju



imaju oni koji su ih stekli oružjem, Postumije uzviknu: ¹Teško65mojim vojnicima ako ne ostanu mirni.ª Kad se čulo za ovo, bilaje uvređena najpre skupština, a uskoro zatim i senatori. A na-rodni tribun, čovek oštrouman i rečit, pošto j e naišao na protiv-nika oholog duha i neodmerenogjezika koji ga je mogao, akose izazove i usmeri, navesti na takve reči koje će se okrenuti nesamo protiv njega nego i protiv celog staleža i njihovih interesa,nikoga od vojnih tribuna nije u svoje rasprave mešao češće odPostumija. Na tako surove i nehumane reči uzviknu: ¹Cujete li,Kviriti, kako isto zlo preti vojnicima kao da su robovi? I ipak sevama ovo čudovište čini dostojnijim tolike počasti od onih kojivas šalju u koloniju, darujući vam grad i zemlju, koji se brinu dau starosti imate svoje domove, koji se za vaše dobro bore protivtako okrutnog i oholog protivnika. Počnite najzad da se čuditezašto j e tako mali broj ljudi koji se bore za vaše interese. Cemuda se nadaju od vas? Magistraturama? Njih radije dajete svojimprotivnicima nego borcima za rimski narod. Uzdišete samo kadačujete ovaj glas. A čemu to? Kad bi se glasalo, vi biste pre daliprednost onome ko vam zlom preti nego onome ko vam obez-beđuje zemlju, ognjište i imanje.ª50. Kad su vojnici čuli za ono što je Postumije rekao, u voj-nom logoru j e nastalo još veće nezadovoljstvo. Zar čovek koji imje oduzeo ratni plen i koji ih je prevario, još i preti vojnicima?I tako, kad je nezadovoljstvo postalo otvoreno, kvestor Publije

Sekstije, smatrajući da se pobuna može ugušiti istim nasilnimmerama kojima je i izazvana, posla liktora jednom od vojnika65U originalu malum, što je u vojsci moglo značiti i fustuarium, batinanje.285koji j e držao govor. Na to se diže vika, a kvestor66se povučepogođen kamenom, dok mu se onaj koji ga j e pogodio pod-smehnu da je dobio ono čime j e komandant pretio vojnicima.Pozvan nazad zbog tih nereda, Postumije je stvar otežao oštrimispitivanjem i surovim kaznama. Najzad, niko nije znao za meruu svojoj srdžbi, kad su se ljudi skupili na zapomaganje onih kojej e osudio da budu ubijeni pod pleterom,67on dojuri pomamnosa tribunala u nameri da kazni one koji su ometali kaznu. Po-što su se liktori i centurioni podigli protiv mase da bi je suzbili i

rasterali, buknulo je takvo nezadovoljstvo da je vojnog tribunakamenovala sopstvena vojska.68Kad je o tom strašnom zločinustigla vest u Rim i kad je Senat naložio vojnim tribunima da is-pitaju smrt svog kolege, narodni tribuni su stavili veto. No ovajsukob je bio povezan sajošjednim: senatori su se bojali da ple-bejci iz straha od istrage ovog slučaja ne izaberu vojne tribunemeđu plebejcima, pa su svim silama nastojali da se biraju kon-zuli. Kako narodni tribuni nisu dozvolili da se donese senatskaodluka o tome, sprečavajući i konzularne izbore, sukob dovededo interegnuma. I tako pobeda ostade senatorima.51. Skupština kojom je predsedavao intereks Kvint FabijeVibulan izabra za konzule Aula Kornelija Kosa i Lucija FurijaMedulina. Pod ovim konzulima j e na samom početku godine

doneta senatska odluka da narodni tribuni što pre iznesu predplebejce pitanje Postumijeve smrti i da plebejci odrede kogasami žele da rukovodi ovom istragom. Plebejci su stvar jedno-dušno poverili konzulima, a ovi su to obavili s najvećom ume-renošću i blagošću, kažnjavajući samo mali broj ljudi koji su,kako se verovalo, sami sebi okončali život. A ipak nisu mogli daizbegnu da ne dođe do krajnjeg nezadovoljstva plebejaca. Zalilisu se da predlozi, povoljni za njih, leže tako dugo zapostavljeni,ali kadje u pitanju njihovo kažnjavanje i smrt, odmah je donetzakon koji je odmah i sproveden, i to sa kakvom žestinom! Bio



66Kvestor je imao i dužnost da raspodeli plen vojnicima, ili da gaproda u korist državne kase ako to vojskovođa naredi.67Sub crate, surova kazna, pri čemu bi osuđeni bio zagnjuren u vo-du, a preko njega bi bili stavljeni pleter i kamenje. Kod Livija se već po-minje u opisu Herdonijeve smrti.68Starinski običaj prema ljudima koji su prokleti.286je dakle veoma povoljan trenutak da se posle kažnjavanja po-bune izvrši podela bolenske teritorije radi smirivanja duhova.Kada su to učinili, smanjili su želju za agrarnim zakonom kojimbi patriciji bili oterani sa državne zemlje j er suje nezakonito dr-žali. No tadaje isto osećanje nepravde pritiskalo dušu: patricijitvrdoglavo zadržavaju ne samo zemlju koju su silom uzeli, negoni pustu zemlju koja j e nedavno oduzeta od neprijatelja nećeda podele plebejcima, pa će i ona kao i ostala postati uskoroplen nekolicine.Iste godineje konzul Furije odveo legije protiv Volska kojisu pljačkali na granicama Hernika; kad neprijatelja nije našaotu, zauzeo je Ferentinb9u koji se povuklo mnoštvo Volska. Rat-nog plena je bilo manje od očekivanog j er su Volsci, budući daje nada na odbranu bila mala, noću napustili utvrđenje i odneliplen. Sledećeg danaje utvrđenje zauzeto gotovo pusto; ono jezajedno sa teritorijom dato na poklon Hernicima.52. Godinu koja j e bila mirna zahvaljujući umerenosti tri-

buna smenilaje ona u kojoj je narodni tribun bio Lucije Icilije,dok su konzuli bili Kvint Fabije Ambust i Gaj Furije Pakul. Ici-lije j e na samom početku godine, kao nešto što duguje i svomimenu i svom rodu, prouzrokovao nemire predlažući agrarnezakone. Izbi i epidemija, više preteća nego smrtonosna, ali j emisli ljudi ipak okrenula od Foruma i političkih sukoba premakućama i brizi za bolesnike. Verovalo se da j e bolest manje po-gubna od pobune.Grad je pretrpeo male gubitke s obzirom na broj obole-lih. Godinu u kojoj j e bila epidemija smenilaje ona u kojojj e zavladala nestašica hrane usled zapuštanja polja, kao što tobiva u takvim prilikama. Konzuli su bili Marko Papirije Atratini Gaj Naucije Rutul. Glad bi bila još pogubnija od epidemije da

nisu upućeni poslanici na sve strane, kod raznih naroda kojinaseljavaju obale Etrurskog mora6970i obale Tibra, radi kupovinehrane da bi se ublažila nestašica. Samniti koji su držali Kapuu iKume odbili su oholo svaku trgovinu sa poslanicima; nasuprot69Ferentin, grad Hernika uključen u Lacij; nalazio se na Ladnskomputu.70Etrursko more je Tirensko more, koje takođe nosi naziv po Etrur-cima ili Tirsenima.287tome, blagonaklono su ih primili sikulski tirani.71Najveću ko-ličinu žita dovukli su Tibrom, uz veliko zalaganje Etruraca. Ko-liko j e malo ljudi u gradu, konzuli su najbolje iskusili kad uposlanstva nisu mogli poslati više od jednog mladića iz sena-

torskog staleža kome su dodali po dvojicu iz konjičkog ranga.Sem bolesti i nestašice hrane, u toj godini se ništa drugo ne-povoljno nije dogodilo. A kada su prestale ove nevolje, nasta-le su one koje obično potresaju državu: u zemlji neredi, a nagranicama ratovi.53. U vreme konzula Marka Emilija i Gaja Valerija Potita,Ekvi su vršili pripreme za rat, a Volsci, mada se nisu javno nao-ružavali, dobrovoljno su im se pridružili kao plaćeni najamni-ci. Kad je stigla vest o ovim neprijateljima - naime, već su biliušli na teritoriju Latina i Hernika - konzul Valerije j e pristupio



regrutovanju, ali gaje u tome ometao narodni tribun MarkoMenenije, tvorac agrarnog zakona, koji nikome od pozvanihnije dozvoljavao da položi zakletvu. Uto stiže neočekivana vestda je neprijatelj zauzeo tvrđavu Karaventum.72Ovaj sramni po-raz izazva ogorčenje patricija na Menenija, a ostalim narodnimtribunima dade povod da stave veto na agrarni zakon, na šta subili već unapred pripremljeni. I dok je stvar tako odugovlače-na dugirn raspravama, pri čemu su konzuli prizivali za svedokebogove i ljude da će za poraz koji su pretrpeli ili koji im pretikriv biti Menenije j er sprečava regrutovanje, a Menenije odgo-varao da neće sprečavati regrutovanje ako posednici napustedržavnu zemlju koju nezakonito drže, devetorica tribuna do-neše odluku da se prekine sukob i u ime kolegijuma izjavišeda će, uprkos opoziciji svog kolege, pružiti podršku konzuluValeriju ako u nastojanju da regrutuje vojsku primeni novčanuili drugu kaznu ukoliko neko odbije da služi u vojsci. Kada jekonzul, naoružan ovim dekretom, zgrabio za vrat nekolicinukoji su se pozivali na narodnog tribuna, ostali su, zaplašeni,71Nijedan grčki grad na Siciliji nije oko 411. pre n. e. imao tiranena vlasti. Tek 406. pre n. e. Dionisije Stariji je kao tiranin došao na vlastu Sirakuzi; to je takozvana mlađa tiranija, poseban politički oblik čija jeosnovna karakteristika bila nasilno uzimanje vlasti.72Karventum je bio latinski grad čiji tačan položaj nije poznat poštou istorijsko doba nije više postojao.

288položili zakletvu. Vojska j e odvedena na Karventum, pa iakoje mrzela i napadala konzula, ipakje zauzela tvrđavu čim jestigla pošto je na brzinu odbacila one koji su bili ostavljeni daje čuvaju; neoprezno se rasturivši radi pljačke, garnizon je takopružio napadačima povoljnu priliku. Plen je bio znatan zatošto j e sve ono što su stekli neprestanim pljačkanjem bilo priku-pljeno na sigurnom mestu. Konzul naredi kvestorima da pro-daju plen i da se sve vrati u državnu kasu, rekavši pritom davojnici koji su odbijali regrutovanje ne mogu deliti plen. Ovopoveća ogorčenje plebejaca i vojnika na konzula, pa kad j e poodluci Senata ovenčan ušao u grad, naizmenično su dobacivalinezgrapne stihove i grube vojničke šale u kojimaje bio kuđen,

a hvaljeno slavno ime Menenija; na svaki pomen tribunovogimena, odobravanje i pljeskanje onih koji su okolo stajali nad-metalo se sa glasovima vojnika. Ovo je patricije više zabrinjavalood gotovo uobičajene razuzdanosti vojnika prema konzulu j ersu znali da ukoliko se budu birali vojni tribuni, ta počast bi bezsumnje pripala Meneniju, pa je on isključen tako što su održaniizbori za konzule.54. Za konzule su izabrani Gnej Kornelije Kos i Lucije Fu-rije Medulin. Nezadovoljstvo plebejaca nije bilo nikada većenego tada kada im nisu dozvolili da biraju vojne tribune. Svojeogorčenje su pokazali na izborima kvestora i ujedno se i osvetilitako što su prvi put izabrali plebejce za kvestore: od četiri mesta,samo jedno je prepušteno patricijima. Patricije je bio Cezon Fa-

bije Ambust, a plebejci Kvint Silije, Publije Elije i Publije Pupije,kojima je data prednost nad mladićima iz najčuvenijih rodova.Oni koji su narod podstrekivali da tako slobodno glasa bili su,kako sam saznao, Iciliji iz roda veoma neprijateljski raspolože-nog prema patricijima. Iz njega su trojica bila izabrana za na-rodne tribune ove godine. Oni su velike i mnoge stvari stavljaliu izgled narodu, koji je samo to i želeo, ali su tvrdili da se nećeni pokrenuti da to učine ako se na izborima za kvestore, za kojeje Senat jedino dozvolio da se biraju i među patricijima i međuplebcjcima, ne nađe kod plebejaca dovoljno srčanosd da ostvare



ono čemu već dugo vremena teže i što j e sada i zakonom do-zvoljeno. Ovo je mnogo značilo plebejcima, koji kvesturu nisuinače smatrali svojim krajnjim dometom u počastima, negosu u tome videli otvoren put novim ljudima prema konzulatu289i trijumfima.73Nasuprot tome, patriciji su negodovali ne zato štodele položaje s plebejcima nego zato što ih gube. Govorili su daako to bude tako, oni neće podizati decu koja će biti potisnuta spoložaja svojih predaka i gledati kako ih drugi zauzimaju dok senjima ne ostavlja drugo sem da budu članovi kolegijuma salija74i sveštenici koji nemaju druge dužnosti sem da se brinu za javnežrtve bez vojne i civilne vlasti. I jedni i drugi su bili razdraženi,ali dok su plebejci stekli pouzdanje imajući za vođu tri najslavni-ja čoveka stranke populara, patriciji su, smatrajući da će sve bitiisto kao i na kvestorskim izborima, nastojali da se biraju konzuli,položaj koji još nije bio dostupan plebejcima. Nasuprot tome,Iciliji su se izjasnili za izbor vojnih tribuna da bi i plebejci najzadstekli udeo u vlasti.55. Međutim, dok konzuli nisu ništa preduzimali da ih spre-če u onome što su hteli, čudnom slučajnošću se desilo da suEkvi i Volsci prešli svoje granice i radi pljačke stigli na teritorijuLatina i Hernika. Kada su konzuli po senatskoj odluci pristu-pili regrutovanju, narodni tribuni su se odlučno suprotstavljaliističući daje sama sudbina poslala ovaj rat i njima i plebejcima.

Sva trojica su bila odlučnog karaktera i istaknutog roda, prem-da plebejskog. Dvojica su preuzela na sebe da svaki motri napo jednog konzula, dokje treći brinuo o tome da plebejce časzadržava od skupova, a čas da ih na to podstiče. Tako ni vojnitribuni nisu mogli da izvrše regrutovanje, niti narodni tribunida obave izbore koje su želeli. I kada je već sreća počela da na-ginje na stranu plebejaca, stigoše glasnici koji javiše da su Ekvi,dok se garnizon ostavljen da čuva tvrđavu Karventum rasturiopo poljima radi pljačke, napali i zauzeli tvrđavu i pobili malo-brojne čuvare; jedni su pobijeni dok su bežali u tvrđavu, drugidok su lutali poljima. Ova vest, nepovoljna za državu, dade novesnage aktivnosti tribuna. Uzalud su ih saletali da se okanu ome-tanja rata, pa kako se nisu povukli ni pred olujom koja je pretila

državi ni pred ogorčenjem koje se sručilo na njih, uspeli su dase donese senatska odluka o izboru vojnih tribuna. Ipak je po-stignuta pogodba da se pri izboru ne uzima u obzir niko ko je te75 Trijumf je mogao biti dodeljen jedino diktatoru, konzulima i pre-torima.74Salii, ¹skakači", bili su religijski kolegijum.290godine bio narodni tribun i da nijedan narodni tribun ne budeponovo izabran za sledeću godinu. Očigledno je daj e Senattime mislio na Icilije, koji su optuživani da kao nagradu za svojbuntovnički tribunat traže konzulat. Tako j e uz saglasnost svihstaleža odlučeno da se izvrše regrutovanje i pripremanje za rat.Kod pisaca nema saglasnosti o tome da li su oba konzula otišla

u rat na Karventum, ili je jedan ostao da izvrši izbore. Međutim,ono što ne podleže sumnji i u čemu se istoričari slažu jeste toda su se Rimljani povukli od tvrđave Karventum posle duge iuzaludne opsade, daje ista vojska ponovo zauzela Veruginu odVolska, da su izvršena velika pustošenja teritorija Ekva i Volskai da j e zadobijen veliki plen.56. Premda su u Rimu pobedili plebejci u tome da se vršeoni izbori koje oni žele, rezultatom izbora su pobedili patricijij er su, suprotno svakom očekivanju, za vojne tribune s konzul-skom vlašću izabrana trojica patricija: Gaj J ulijeJ ul, Publije Kor-



nelije Kos i Gaj Servilije Ahala. Kažu da su patriciji primenilulukavstvo, a za to ih optužuju i Iciliji, i da su dobre kandidateumešali u gomilu nedostojnih, pa se narod iz odvratnosti pre-ma onima koji su bili prezreni odbio od plebejskih kandidata.U međuvremenu stiže glas da su Ekvi i Volsci sa velikomsilom krenuli u rat, bilo stoga što su se ohrabrili pošto su seodržali u tvrđavi Karventum, ili zato što su podstaknuti na mr-žnju zbog izgubljenog garnizona u Verugini. Na čelu se nalazioAncij, a njegovi poslanici su obilazili narode oba plemena i pre-korevali ih za kukavičluk što su, krijući se iza bedema, dozvoliliRimljanima da u toku prošle godine krstare njihovim poljimapljačkajući i da rzabiju garnizon u Verugini. Opominjali su ihda Rimljani ne šalju samo vojsku sa oružjem na njihove granicenego i svoje kolonije; ne zadovoljavajući se samo dme da deleplen među sobom, tako su Hernicima poklonili Ferentin koji suzauzeli od njih. Kada su time raspalili ljude regrutovali su velikibroj mladića svuda gde su stigli. Najzad j e omladina svih narodasakupljena u Ancij, tuje postavila logor i čekala na neprijatelja.Kada j e u Rim javljeno o tome, uz veće uzbuđenje nego što jestvar inače zasluživala, Senat je pribegao krajnjoj odluci - kaošto je bilo uobičajeno u takvim situacijama - i imenovao dikta-tora. Kažu da j e to izazvalo otpor J ulija i Kornelija, paje stvarvođen uz veliki sukob duhova; pošto su se uzalud žalili da se291

vojni tribuni nisu potčinili autoritetu Senata, njegovi prvaci suse najzad obratili narodnim tribunima, podsećajući ih na to dai konzuli u sličnim okolnostima podležu njihovoj vlasti. Zado-voljni zbog nesloge Senata, narodni tribuni izjaviše da ne rnogupomoći oni koji se ne ubrajaju u građane, pa čak ni u ljude.Kada najviši položajijednom postanu zajednički, tada će se i onibrinuti o tome da oholost magistrata ne ometa zaključke Sena-ta. A dotle dok su patriciji oslobođeni strahopoštovanja premazakonu i magistratima, neka oni vrše i tribunsku vlast.57. Ova svađa u trenutku koji j e za to bio najmanje pogo-dan, kadje nešto trebalo učiniti sa tolikim ratom, zaokupila jepažnju ljudi, pa dok su J ulije i Kornelije jedan za drugirn opšir-no razlagali kako nije pravo da im se oduzme počast koju im je

poverio narod j er su dovoljno podobne vojskovođe za ovaj rat,Ahala Servilije, treći vojni tribun, reče da on tako dugo ćuti nestoga što nije siguran u svoje mišljenje - zar dobar građaninodvaja svoje interese od državnih? Ðnego zato što više voli da senjegove kolege od svoje volje potčine autoritetu Senata, a ne dadozvole da se protiv njih primeni vlast narodnih tribuna. Kadbi okolnosti dozvoljavale, sada bi radije ostavio vremena ovimada sami povuku svoje isuviše tvrdoglavo mišljenje. Ali kako nu-žnost rata ne čeka na ljudske namere, on će dati prednost državinad sobom i svojim kolegama, pa ako je Senat ostao pri svojojodluci, on će imenovati diktatora sledeće noći, a ukoliko nekoospori odluku Senata, on će se zadovoljiti njegovim autorite-tom. Pošto j e ovo učinio i dobio zasluženu pohvalu i zahvalnost

sa svih strana, i on je za diktatora imenovao Publija Kornelija, aovaj njega izabra za komandanta konjice. To je bio primer oni-ma koji su videli njega i njegove kolege da zahvalnost i položajlakše dolaze onima koji ih ne traže. Rat nije bio vredan pomena.U jednom lakšem sukobu pobeđeni su neprijatelji kod Ancija,a pobednička vojska je opustošila polja Volska. Napadnuto jei utvrđenje na Fucinskom jezeru i pri tom j e zarobljeno 3.000ljudi, a Volsci su naterani u bedeme, pa su ostavli svoja polja bezodbrane. Diktator kojije ratvodio tako daje izgledalo kakojesamo koristio svoju sreću, vrati se u grad više uz čestitanja nego



slavljen, a potom je vratio svoja ovlašćenja. Ne pominjući kon-zularne izbore, verujem zato što su bili ljuti zbog izbora diktato-ra, vojni tribuni zakazaše skupštinu radi izbora vojnih tribuna.292Uznemirenost patricija se poveća kad videše da su njihovi izdalisopstvenu stvar. Pa kao što su predrodne godine preko nedostoj-nih plebejskih kandidata izazvali odvratnost i prema onima kojito nisu zaslužili, sada su pripremili najčuvenije patricije po slavii popularnosti da se prijave kao kandidati da bi tako osiguralisva mesta za sebe i da im ne bi bio pridodan neki plebejac. Iza-brana su četvorica koja su već ranije vršila ovu dužnost: LucijeFurije Medulin, Gaj Valerije Potit, Numerije Fabije Vibulan i GajServije Ahala; ovaj poslednji je izabran da produži svoj mandatdelom zbog drugih vrlina, a delom i zbog popularnosti koju jestekao svojom jedinstvenom umerenošću.58. Poštoje ove godine isteklo primirje sa Vejima, predu-zeti su koraci preko poslanika i fecijala da se ono obnovi. Kadsu ovi stigli na granicu, u susret im j e izišlo poslanstvo iz Veja izatražilo da se ne ide u Veje pre nego što oni, Vejani, iziđu predrimski Senat. Oni su u Senatu postigli da se od Veja, zauzetihunutrašnjim sukobima, ne traži povraćaj onoga što je uzeto: to-liko su senatori bili daleko od toga da u tuđoj nevolji traže svojukorist. U zemlji Volska pretrpljen je poraz i izgubljen garnizonu Verugini. Ovde je bila reč samo o vremenu, j er da se požurilo

onda kad su vojnici opsednuti Volscima zatražili pomoć, moglisu biti spaseni. Vojska upućena u pomoć stigla je da napadneneprijatelja koji se već rasturio u pljačku posle skorašnjeg po-kolja. Za kašnjenje je kriv koliko Senat koji se kolebao toliko itribuni koji - pošto je javljeno da se svorn snagom odoleva - nisushvatili da nikakva hrabrost ne može zameniti ljudsku izdržlji-vost. Ovi hrabri vojnici nisu ipak ostali neosvećeni ni dok su biliu životu ni posle smrti.Sledeće godine, pod vojnim tribunima sa konzulskom vla-šću Publijem Kornelijem Kosom, Gnejom Kornelijem Kosom,Gnejom Fabijem Ambustom i Lucijem Valerijem Potitom za-počeoje rat sa Vejima zbog oholog odgovora njihovog Senata;naime, on je naredio da se rimskim poslanicima koji su tražili

da se vrati uzeto odgovori kako će im dati ono što im j e nekaddao Lars Tolumno75ukoliko odmah ne napuste grad i njegovuteritoriju. Ovaj odgovor razjari senatore, te odlučiše da vojni tri-buni što pre iznesu pred narod objavu rata Vejima. Kad j e ovo75To jest da će ih ubiti, kao što je učinio sa rimskim poslanicima.293učinjeno, omladina j e počela gunđati da rat ni sa Volscima nijejoš završen, da su dva utvrđenja izgubljena, a treće se s mukomdrži, da nema godine u kojoj nisu u ratu i da se, kao da nemadovoljno nevolja, priprema rat sa moćnim susedom koji će uz-nemiriti celu Etruriju.Ovom spontanom pokretu priključili su se narodni tribuni.Ponavljali su da je patricijima najvažniji rat sa plebejcima: njih

namerno odvode u vojsku i izlažu ih neprijatelju da ih ubija,šalju ih daleko od grada da kod kuće ne bi u miru razmišljalio slobodi i odvode ih u kolonije kako ne bi mislili na državnuzemlju ili na slobodno glasanje. Hvatali su veterane i brojali imgodine vojne službe, rane i ožiljke, i pitali ih da li na njihovimtelima ima mesta da prime nove rane i da li u njima ima još krvikoji bi mogli dati za otadžbinu. Kako su ovo stalno ponavljali ugovorima i na skupovima uspeli su da odvrate plebejce od togada započnu rat, te odgodili vreme za donošenje zakona koji nebi prošao ako bi naišao na otpor.



59. U međuvremenu j e odlučeno davojni tribuni odveduvojsku protiv Volska; u Rimuje ostaojedino Gnej Kornelije.Pošto neprijateljskog logora nigde ne beše i pošto se činilo daborbe neće ni biti, trojica tribuna podeliše vojsku na tri dela ikrenuše da pustoše zemlju. Valerije je krenuo na Ancij, a Kor-nelije prema Ecetri, pustošeći i polja i naselja gde god bi stiglida bi snage Volska držali razdvojene; Fabije j e kao glavni ciljpreduzeo napad na Anksur i tu j e stigao ne pljačkajući usput.Anksur, današnja Taracina,76bio j e grad na padini prema mo-čvarama. Fabije j e odlučio da ga opseda sa tri strane, dok sučetiri kohorte pod Servilijem Ahalom zaobišle grad i kada suzauzele breg iznad grada, sa uzvišenja na kome nije bilo nikakvestraže napale su gradske bedeme uz glasne povike i s velikomsnagom. Oni koji su branili donji grad od Fabija, zbunjeni ovomvikom dozvoliše neprijatelju da donese lestvice. Sve začas ispuni-še neprijatelji; nastade ubijanje i onih koji su bežali i onih kojisu ostajali, i naoružanih i onih bez oružja. Već su i poraženi biliprinuđeni da prihvate borbu, j er onima koji su se povlačili nije76 Anksur se nalazio na steni između pomptinske ravnice i mora, oko122 km udaljen od Rima. Kasniji naziv Taracina verovatno je grčkog ilietrurskog porekla.294bila ostavljena velika nada, kadli iznenada bi naređeno da se nenapada niko sem onih koji su naoružani; na to svi dobrovoljno

položiše oružje. Zarobljeno j e 2.500 ljudi. Fabijeje zabraniovojnicima svaku pljačku dok mu kolege ne stignu, govoreći dasu oni pomogli da se zauzme Anksur, j er su sa svojim vojskamasprečavali ostale Volske da dođu u pomoć ovom mestu. Kadasu kolege stigle, tri vojske su opljačkale ovaj veoma bogati gradkoji j e dugo uživao prosperitet. Ova vojskovođina darežljivostprvaje pomirila patricije i plebejce; uz to j e usledio i najvećidar svih prvaka dat mnoštvu: Senat j e odlučio, i pre nego što suzatražili tribuni ili plebejci, da vojnici primaju platu od državebudući da j e dotad svak služio o svom trošku.60. Priča se da plebejci nisu primili nijednu odluku sa toli-ko radosti kao tu. Dojurili su do Kurije i stezali ruke senatorimakoji su izlazili, govoreći im da se s pravom nazivaj u oci senatori.

Rekli su da za tako širokogrudu otadžbinu neće niko žaliti nisvoje telo ni svoju krv dokle god ima snage u njima. Zato što ćeovim biti pomognute porodice bar u vreme dok se oni nalazeu službi države, ali i zato što j e ova pomoć ponuđena, a nisu jetražili narodni tribuni niti j e iznuđena njihovim govorima, celastvar j e bilajoš popularnija i izazvala još veću radost. Narodnitribuni, jedini isključeni iz radosti i sloge obaju staleža, govori-li su da ovo nije radost za sve patricije i da to neće ispasti takosrećno kako oni veruju. Ova namera izgleda na prvi pogledbolja nego što će se pokazati u praksi. Odakle se može uzeti tajnovac sem ako se narodu ne nametne porez? Dakle, senatorisu darežljivi sa tuđim. Cak ako se ostali i slože sa tim, oni koji suveć odslužili vojsku neće dozvoliti da drugi ratuju pod boljim

uslovima od onih pod kojima su oni ratovali, te pošto su samislužili vojsku plaćajući, neće to činiti i za druge. Ovako govorećipridobili su jedan deo plebejaca. Najzad kad j e porez već bioodređen, tribuni su izjavili da će uzeti u zaštitu svakog ko budeodbio da daje porez za vojničku platu. Međutim, senatori sunastavili da brane ovu dobro započetu stvar; sami su prvi daliporez, pa kako srebrni novac još nije bio zvanično kovan,77tosu nesignirani bakar dovozili kolima u državnu kasu, a taj dovoz77 Kovanje srebrnog novca po grčkom modelu započelo je u Rimuverovatno između 338. i 311. pre n. e.



295je predstavljao zanimljiv prizor. Kada su senatori platili porezuz najveće poverenje prema proceni svoje imovine, odmah supočeli da ga plaćaju i plebejski prvaci, prijatelji nobila. Poštosu obični ljudi videli da patriciji hvale one koji su davali, a ljudikoji treba da služe vojsku smatraju ih dobrim građanima, oniprezreše nagovor tribuna i iznenada počeše da se nadmeću uplaćanju. I kadaje doneta odluka da se Vejima objavi rat, novivojni tribuni sa konzulskom vlašću povedoše na Veje vojsku kojusu najvećim delom činili dobrovoljci.61. Tribuni su bili Tit Kvinkcije Kapitolin, Kvint KvinkcijeCincinat, Gaj J ulijeJ ul drugi put, Aul Manlije, Lucije Furije Me-dulin treći put i Marko Emilije Mamerk. Oni su najpre opseliVeje. Ubrzo po početku opsade, Etrurci su se više puta sastalina savetovanje kod svetilišta Voltumne, ali nije bilojasno odlu-čeno da li će ceo narod zvanično ući u rat da bi odbranio Veje.Opsada j e sledeće godine nešto popustila zato što je deovojske sa tribunima bio opozvan zbog rata sa Volscima. Ta godi-na je imala za vojne tribune sa konzulskom vlašću Gaja ValerijaPotita treći put, Manija Sergija Fidenu, Publija Kornelija Malu-ginensisa, Gneja Kornelija Kosa, Gaja Fabija Ambusta i SpurijaNaucija Rutula drugi put. Oštra borba j e vođena sa Volscimaizmeđu Ferendna i Ecetre. Rimljanimaje bila naklonjena sreća.Potom su tribuni započeli opsadu Artene,78volškog utvrđenja.

Kada su neprijatelji pri pokušaju da izvrše izlazak iz grada bilisaterani nazad, Rimljanima se pružila prilika za napad, pa su svezauzeli sem tvrđave. Ona j e bila prirodno utvrđena i u nju sepovukla grupa ratnika. U donjem gradu su mnogi bili ubijeni ilizarobljeni. Najzad se pristupilo opsadi tvrđave. Silom nije moglabiti zauzetajer j e za prostor koji j e zauzimala imala dovoljnozaštite, a nije bilo ni nade da će se predati pošto je državno žitobilo sakupljeno u tvrđavi pre nego što j e grad pao. Rimljani bimorali da se povuku da im jedan rob nije izdao tvrđavu; on jepustio rimske vojnike da uđu na strmoj strani, pa kad su ovi po-bili stražare, ostali su se predali obuzeti paničnim strahom. Tvr-đava i grad su porušeni, a legije vraćene iz zemlje Volska, te sucelokupne rimske snage bile okrenute protiv Veja. Izdajnikuje

78 Ni o jednoj ni o drugoj Arteni, onoj na teritoriji Veja i drugoj bli-zu Cera, ne zna se ništa pouzdano.296sem slobode kao nagrada dato imanje jedne porodice, a nazvanj e Servije Roman.79I ma ih koji smatraju da j e Artena pripadalaVejima a ne Volscima. Zabunu stvara to što se grad istog imenanalazio između Cera i Veja, ali njega su razorili rimski kraljevi inije pripadao Vejima nego Cerama. Drugi grad ovog imena senalazio na teritoriji Volska i njegova propast j e opisana.79 Gentilno ime Seruius, kao i kod kralja Servija Tulija, dovodi se uvezu sa servus, rob.297V KNJ IGA

403-390. godina pre n. e.1. Mir je bio uspostavljen na drugim stranama, ali su i Rimljanii Veji ostali pod oružjem uz toliko ogorčenja i mržnje daje bilojasno da onoga ko bude pobeđen očekuje uništenje. Održanisu izbori kod oba naroda, ali su oni bili različiti. Rimljani su po-većali broj vojnih tribuna i izabrali osam, kao nikad ranije: Mar-ka Emilija Mamerka drugi put, Lucija Valerija Potita treći put,Apija Klaudija Krasa, Marka Kvinkcija Vara, Lucija J ulija J ula,Marka Postumija, Marka Furija Kamila' i Marka Postumija Al-bina. Nasuprot tome, iz otpora prema godišnjim smenjivanjima



na vlasti, što j e uvek dovodilo do unutrašnjih sukoba, u Vejimaizabraše kralja. Narodi Etrurije su bili ovim povređeni, j er ništamanje nisu mrzeli kraljevsku vlast od samog kralja. I ranije suga teško podnosili, kao čoveka bogatog i oholog, kad je nasilnozaustavio svečane igre, koje j e bilo greh prekinuti. Ljut zbogtoga što je dvanaest etrurskih naroda glasanjem dalo prednostdrugom pri izboru sveštenika, on iznenada usred svečanosti od-vede glumce koji su većim delom bili njegovi robovi.12Etrurskinarod, najviše od svih odan religiji, ističući se među ostalima iu veštini negovanja svetih obreda, odluči da Vejima uskrati sva-ku pomoć dokle god budu pod kraljevima. Glas o ovoj odlucinije sdgao do Veja iz straha od kralja koji je svakog koga bi čuoda govori o tome smatrao ne za donosioca lažnih glasova nego1Marko Furije Kamil, znameniti vojskovođa u ratu sa Vejima i po-tom sa Galima, ovde se pominje prvi put.2Reč je o religijskim svečanostima kod Voltumninog svetilišta ko-jima je rukovodio sveštenik. U toku svečanih igara izvođene su i scenskepredstave.298za vođu pobune. Premda j e Rimljanima javljeno da se Etrurijadrži mirno, oni su ipak, znajući da se o ovoj stvari raspravlja-lo na svim etrurskim skupovima, tako spremali odbranu da suse dvostruko obezbedili: sjedne strane su se okrenuli premagradu za slučaj da odatle bude izvršen napad, a sa druge su se

obezbedili prema Etruriji da bi sprečili pomoć ako bi slučajnostigla otuda.2. Pošto su rimske vojskovođe polagali više nade u opsadunego u napad, počeli su da grade zimske zaklone - stvar novaza rimsku vojsku - j er su nameravali da tu prezime i da ne pre-kidaju rat. Kada je vest o ovome stigla do narodnih tribuna uRimu, a kako već duže nisu imali izgovor za pobunu, oni po-žuriše u skupštinu i uznemiriše duhove plebejaca, govoreći daj e to ono zbog čega su uvedene plate za vojnike; da su oni većvideli da je to otrovni dar neprijatelja; da j e kupljena slobodaplebejaca; da je omladina zauvek odvojena i odvedena dalekood grada i države, te da se u tome ne odustaje ni pred zimom ilošim vremenom u godini kako ne bi mogli videti svoje domove

i imanja. Sta misle, kakav je razlog za neprekidne vojne službe?Ne može se naći drugi razlog sem da žele sprečiti ove rnladeljude, koji su sva snaga plebejaca, da svojim brojem omogućeneki poduhvat koji bi bio u njihovom interesu. Oni su podvrg-nuti patnji i strahu mnogo gorima nego oni u Vejima: ovi pro-vode zimu pod svojim krovovima, sigurni u jakim bedemimau gradu prirodno utvrđenom, dok rimski vojnik, u tegobamai naporu, zatrpan snegom i ledom, izdržava pod šatorima, neodlažući oružje ni zimi, kad je svuda prekid ratova, i na kopnui na moru. To ropstvo da se vojna služba produži unedoglednisu uveli ni kraljevi ni oholi konzuli iz vremena pre usposta-vljanja vlasti narodnih tribuna, ni nesalomljiva vlast diktatora,pa ni bahati decemviri. Sta bi ovi koji su sliku konzula učinili

tako strašnom i pretećom učinili da su sami postali konzuli ilidiktatori? Ali, ovo što se dogodilo nije nezasluženo: ni međuosmoricom tribuna nije bilo mesta ni za jednog plebejca. Ne-kada su patriciji zauzimali tri mesta, i to uz veliku borbu; sadapo osmorica kreću da zauzmu vrhovnu vlast, a ovoj grupi se nepriključuje nijedan plebejac koji bi, ako ništa drugo, bar opo-menuo svoje kolege da ratuju slobodni ljudi i njihovi sugrađa-ni a ne robovi, i da ih zimi treba vratiti kućama pod sopstvene299krovove da bi makar jedan deo godine gledali svoje roditelje,



žene i decu, koristili svoju slobodu i birali magistrate.Dok su to i slično ponavljali, naišli su na sebi ravnog protivni-ka, na Apija Klaudija, koga su kolege ostavile u gradu da stišavabune što ih izazivaju tribuni. Bio j e još od mladosti iskusan uborbi sa plebejcima i, kako sam već pomenuo, od njega je pod-cala ideja da se tribunska vlast razori opozicijom njihovih kolega.3. Obdaren ne samo prirodnom lakoćom nego imajući iiskustvo u praksi, on održa ovakav govor: ¹Ako ste ikada bili unedoumici, Kvirid, da li su narodni tribuni podsdcali na pobuneradi svog ili vašeg dobra, mislim da ove godine nema više me-sta sumnji. Srećan sam što ste vi najzad izišli iz tako dugotrajnezablude, a još srećniji što se to dogodilo u okolnostima kojesu povoljne za vas i čestitam vama, a zbog vas i državi. Zar imaikoga ko sumnja u to da nikakva nepravda prema vama - ako jeslučajno neka i bila - nije tako pogodila i podstakla tribune kaošto j e sada povlastica koju su patriciji dali plebejcima kada suuveli plaćanje vojne službe? Zar verujete da se ovi bilo čega višeplaše ili žele da bilo šta onemoguće nego slogu među staležimakoja po njihovom mišljenju ruši tribunsku vlast? Oni, Herkulami, kao rđave zanatlije uvek traže posao, uvek žele daje u državinešto bolesno radi čijeg ozdravljenja biste ih pozvali u pomoć.Da li vi, tribuni, branite plebejce ili ih napadate? Da li ste pro-tivnici onih koji ratuju ili branite njihove interese? Sem ukolikone govorite ovako: sve što rade patriciji ne odobravamo, bilo da

je to dobro za plebejce ili protiv njih, pa kao što neki gospodarizabranjuju svojirn robovima da bilo šta imaju sa drugim ljudima,smatrajući daje svejedno da li je reč o njihovom dobru ili zlu,tako vi zabranjujete patricijima bilo kakav posao sa plebejcimada svojom predusretljivošću i darežljivošću ne bi pridobili ple-bejce, ili da ne bi čuli ono što mi govorimo i pokorili se. Akomeđu vama ima, neću reći građana nego ljudi, trebalo bi da se,koliko je do vas, radujete i svom snagom podržite dobronamer-nost patricija i poslušnost plebejaca. Ako bi sloga bila trajna,nema čoveka koji ne bi garantovao da će naša moć za kratkovreme biti najveća među susedima.4. Kasnije ću reći da je namera mojih kolega da vojsku neodvedu od Veja dok ne završe posao ne samo korisna nego i

neophodna; a sada ću govoriti o uslovima u kojima se nalaze300oni koji ratuju. Kada ovaj govor ne bih držao pred vama negopred onima u vojnom logoru, verujem da bi vojnici, ukoliko bio njemu raspravljali, smatrali daje pravičan. Ako mi ne bi palona pamet šta da kažem u njemu, zadovoljio bih se govorimaprotivnika. Nedavno su govorili da vojnicima ne treba davatiplatu j er se to nije nikad činilo. Kako sada mogu zameriti što seod onih kojima je data neka privilegija traži i neki nov napor?Nema truda bez nagrade, niti se dobija nagrada bez uloženognapora. Rad i zadovoljstvo, po suštini različiti, ipak su povezaninekom prirodnom vezom.3Vojniku j e ranije bilo teško da osvom trošku vrši službu državi; radovao se, međutim, da tokom

jednog dela godine obradi svoje polje ili da stekne nešto čimebi zbrinuo svoje i sebe kod kuće i za vreme rata. Sada se raduješto ima koristi od države i što prima platu, pa stoga neka mir-no podnosi da bude nešto duže odvojen od kuće i porodičnihstvari, koje ga sada ne koštaju mnogo. Pa ako ga država pozivada izravna račune, zar nema pravo da kaže: 'lmaš platu godinudana i za to vreme vrši vojnu službu; zar smatraš da je pravo daza vojnu službu od šest meseci primaš platu za godinu danaP'Nerado se, Kviriti, zadržavam na ovom delu svog govora.Ovako treba da postupa onaj ko ima najamničku vojsku. Mi pak



želimo da postupamo kao sa građanima, a smatramo da sa namatreba postupati kao sa državnom vlašću. Ili rat ne treba započe-li, ili ga treba voditi kako dolikuje rimskom narodu i završiti gašto pre. A to možemo učiniti ako pritisnemo opsađene, ako sene povučemo pre nego što izvršimo ono što smo naumili i nezauzmemo Veje. I, Herkula mi, ukoliko nema drugog razloga,čast je ta koja nas treba naterati da izdržimo u onome što smozapočeli. Nekada su svi Grci opsedali jedan grad deset godinazbog jedne žene,4premda su bili daleko od otadžbine - koli-ko i hje mora od nje delilo, koliko zemalja! A vamaje teško davršite opsadu godinu dana samo na 20 milja udaljenosti, gotovonadomak grada. Da li se podrazumeva kako j e uzrok ratu nezna-tan i da nema pravog bola koji bi nas podstakao da izdržimo?Sedam puta su se dizali protiv nas, u miru nisu nikada bili verni,3Ovo mesto je, direktno ili indirektno, preuzeto iz Platonovog Fe-dona (60, b-c).4Misli se na Trojanski rat.301naša polja su hiljadama puta pustošili, naterali su Fidenjane dase odmetnu od nas, pobili su naše koloniste koji su se tamo nala-zili. Protivno svakom pravu savetovali su da se bezbožno pobijunaši poslanici, hteli su da pobune celu Etruriju protiv nas, toi danas nameravaju, a naše poslanike zamalo da pobiju kad suzatražili da se vrati ono što nam je oduzeto.

5. I zar protiv takvih ljudi odlagati rat, ili ga voditi bez že-stine? Pa ako nas pravična mržnja ni na šta ne pokreće, zar ćenas, molim vas, bilo šta pokrenuti? Gradje odsečen ogromnimpostrojenjima i njima se neprijatelj drži opsednut u bedemima.Polja se više ne obrađuju, a ona koja su bila obrađena opusto-šena su ratom. Ako sada povučemo vojsku, zar iko sumnja u toda će oni napasti na naša polja, ne samo iz želje da se osvetenego i naterani nuždom da uzimaju tuđe pošto su svoje izgu-bili? Ako poslušamo vaš savet, nećemo odložiti rat nego ćemoga dovesti na našu teritoriju. Sta, dakle? Ono što se tiče samihvojnika, kojima su ,,dobriª narodni tribuni hteli oduzeti platu, asada su iznenada za njih zabrinuti - kako stoji stvar sa tim? Onisu kroz toliki prostor načinili palisade i sproveli jarak, i jedno i

drugo uz ogroman napor; najpre su sagradili mali broj manjihutvrđenja, a zatim su ih povećali onda kad se i vojska povećala;postavili su utvrđenu liniju ne samo prema gradu nego i premaceloj Etruriji kao prepreku ukoliko bi neka pomoć stigla otuda;šta opet da kažem o pokretnim kulama, o zaštitnim krovovima,0 ,,kornjačamaª5i ostalim spravama za opsedanje gradova?1kadaje najzad obavljen toliki posao i kadaje došao kraj napo-ru, zar smatrate da sve to treba napustiti da bi se na leto ponovoznojili u naporu kako bi sve ovo ponovo uspostavili? Koliko jejednostavnije da se ono što j e urađeno sačuva, da se nastavi iistraje, te najzad okonča ova briga. Stvar će za kratko vreme bitiobavljena ako se uradi u jednom dahu, ako svoje nade ne osla-bimo prekidima. Govorim o radu i gubljenju vremena. A šta je

sa opasnošću koju dodajemo ako odložimo rat? Zar možemo za-boraviti da se u Etruriji tako često održavaju savetovanja o slanjupomoći Vejima? Kako stvar sada stoji, ljutnja i mržnja na Vejeodlaže slanje pomoći; koliko zavisi od njih, oni će dozvoliti da se5 Testudo, zaštita napravljena od drveta za one koji su opsedali grad;naziv nosi po štitovima kojima su se vojnici štitili pri napadu na tvrđave.302Veji zauzmu. Međutim, ko garantuje da će Etrurci zadržati svojstav čak i ako se rat prekine i kada, pošto im daš predah, budukrenula brojnija i češća poslanstva, kada se ono što sada vređa



Etrurce - to što je izabran kralj u Vejima - može promeniti, ilivremenom ili saglasnošću svih u državi, da bi se time uspostavi-la sloga u Etruriji, ili voljom samog kralja ako ne bude hteo dasvoju kraljevsku vlast suprotstaviti spasu otadžbine? Vidite li šta ikakve nekorisne posledice nastaju ukoliko nastavite tim putem:napuštanje dela završenog uz toliki napor; prepuštanje našihpolja na milost neprijateljskim pljačkanjima; podsticanje ratasa celom Etrurijom urnesto samo sa Vejima. To su naši saveti,tribuni. Slični ste onima koji postupaju sa bolesnim čovekomkoji bi mogao odmah ozdraviti kad bi se držao strogog režima,ali vi produžavate njegovu bolest i činite ga neizlečivim zbogsadašnje želje za jelom i pićem.6. No, vere mi,6ako i ne bi bio u pitanju ovaj rat, veoma jevažno za vojnu disciplinu da naš vojnik nauči ne samo da uživaunapred u pobedi nego i da podnosi teškoće dužeg pohoda,da bude strpljiv i onda kad se nade sporo ostvaruju, te ako ratne bude završen leti da čeka zimu, a ne kao letnje ptice kojetraže gnezda i skloništa čim stigne jesen. Molim vas, zar željaza lovom ne odvodi ljude preko snega i leda u planine i šu-me? Zar zbog nužnosti rata nećemo postupiti isto kao u slučajukad su u pitanju zadovoljstvo i zabava? Zar su tela naših vojnikatako mekušna i duh tako slab da ne mogu izdržati jednu zimuu vojnom logoru i odsustvo od kuće? I zar, kao da vode rat namoru, koristeći lepo vreme i pazeći na godišnje doba, ne mogu

podneti ni žegu ni zimu? Pocrveneli bi svakako ako bi im nekoovo prebacio i tvrdili bi da je u njihovom telu i duhu dovoljnoizdržljivosti, da i pored zime i vrućine mogu voditi ratove i danisu tribunima poverili zadatak da štite mekuštvo i tromost; dase prisete kako njihovi preci nisu taj položaj stekli ni u senci nizaštićeni krovovima.Dostojno je hrabrosti naših vojnika i rimskog imena da negledate samo na ovaj rat koji predstoji sa Vejima, nego da stekne-te dobar glas i za druge ratove, za druge narode i za budućnost.6 U originalu ,,Me Dius Fidus [iuvat]ª; isti bog je pod imenom SemoSanctus bio veoma poštovan kod Sabinjana, odakle su poreklom i Apiji.303Zar smatrate da će iz ove stvari uslediti mali preokret u mišlje-

nju? Ako neki grad izdrži nakratko napad rimskog naroda, da liće susedi smatrati da nema više čega da se plaše ili će strahovatii od samog našeg imena j er se rimska vojska ne boji duge op-sade, pošto j e nikakvajačina zime ne može pomeriti od gradakoji je jednom opkolila, da ne zna za drugačiji kraj rata sem zapobedu, da vodi rat isto tako napadom kao i istrajnošću? Onaje nužna u svakom ratu, a najviše pri opsadi gradova j er mnogiod njih, neosvojivi zbog utvrđenja i prirodnog položaja, najzadbudu pobeđeni vremenom usled gladi i žedi. Tako će i Veji bitipobeđeni ako im ne pomognu narodni tribuni i ako u Rimu nenađu zaštitnike koje su uzaludno tražili u Etruriji.Ima li ičega što bi Veji više želeli od toga da rimski gradzahvati pobuna i da se kao bolest prenese na vojni logor?

A kod naših neprijatelja, Herkula mi, vlada takva razboritost dani nevolje, ni opsade, ni kraljevska vlast nisu izazvali nikakvupobunu, a nije ih uznemirilo ni to što im j e Etrurija uskratilapomoć. Svako ko bi pokrenuo pobunu bio bi odmah osuđen nasmrt, a niko ne sme da izrekne ono što vi nekažnjeno govorite.Smrt pod batinama7očekuje onoga ko bi ostavio oružje ili na-pustio stražu. One koji nagovaraju da se baci oružje ili napustilogor ne saslušavaju jedan ili dva vojnika, nego cela vojska, javnoi na skupštini. A vi ste, Kviriti, do te mere navikli da slušate onošto govore narodni tribuni i kad je reč o izdaji otadžbine ili ra-



zaranju države, da zarobljeni čarima njihove moći dozvoljavateda maskirani time donesu svako moguće zlo. Ostaje da ono štoovde govore to i ostvare kod vojnika u logoru, te vojsku tako is-kvare da se ne potčinjava vojskovođama pošto je, najzad, sve todozvoljeno i u Rimu; da se ne poštuju ni Senat, ni magistrature,ni zakon, ni običaji predaka, ni institucije koje smo nasledili, pani vojna disciplina."7. Apije već beše izjednačio izglede na uspeh sa tribunimau narodnoj skupštini, kad se iznenada dogodi nevolja kod Veja,7 To je takozvani justuanum koji navodi i Polibije (VI, 37, 1-3); ka-žnjeni vojnik bi obično umirao od badna ili kamenja koje su na njegabacali drugi vojnici. Kažnjavanje je započinjalo tako što bi komandantdotakao osuđenog svojim štapom (Justis), a ostali vojnici bi na to nasta-vili da ga tuku. U slučaju da preživi, bio mu je zabranjen povratak kući.Mogućno je da je običaj bio etrurski.304i to tamo gde bi se najmanje očekivalo, i dade Apiju nov argu-ment u dokazivanju, a doprinese i tome da se postigne većasaglasnost među staležima i poveća odlučnost u nameri da seVeji i dalje opsedaju. Naime, kad su naši već primakli drvenukonstrukciju gradu, a zaštitni krovovi samo što nisu bili vezaniza bedeme, pa kako su više napora ulagali u rad danju nego ustražu noću, iznenada su se otvorile gradske kapije i ogromnomnoštvo naoružano bakljama krenulo j e da ih pali. Vatra za

jedan sat proguta i drvenu konstrukciju i zaštitni krov, rezultattako dugog napora. Ovde mnogi ljudi nađoše smrt od oružja iliognja, pokušavajući da spasu stvar. Vest o tome izazva u Rimužalost kod svih, a kod senatora brigu i strah da neće usped dazadrže pobunu ni u gradu ni u vojnom logoru i da će gledadprkosne narodne tribune kao da su oni pobedili državu. Među-tim, tada oni koji su pripadali konjičkom staležu, ali kojima dr-žava nije dala konje,8pošto su se međusobno složili, iznenadadođoše u Senat i kad im j e bilo dozvoljeno da govore, obećašeda će u vojsci služiti sa sopstvenim konjima. Kad im j e Senatzahvalio rečima punim pohvale, glas o tome se raširi po gradui na Forumu. Na to plebejci dojuriše pred Kuriju i izjaviše daće formirad odrede pešadije, obećaše da će služiti Republici i

bez naredbe i da će ići tamo kuda budu odvedeni, protiv Vejaili drugde. Obećaše da se neće vratiti pre nego što grad budezauzet ako ih odvedu na Veje; pri tome su se svi jedva uzdržvalida ne pokažu ogromnu radost koja ih je obuzela. Ovde nije kaokod konjanika neki magistrat zadužen za to održao pohvalnigovor, niti su pozvani u Kuriju da čuju odgovor, nego je svaksa izdignutog mesta glasno i mašući rukama iskazivao radostnarodu koji je stajao na skupu; govorili su da je srećan i nepo-bediv rimski grad, da j e večna ova sloga, hvalili su konjanike,hvalili narod i sam ovaj dan uzdizali pohvalama; govorili su dasu nadmašene dobrota i dobronamernost Senata. Nadmećućise, patriciji i plebejci su lili suze od radosd sve dok senatori nisupozvani nazad u Kuriju, gde je doneta odluka da vojni tribuni

sazovu skupštinu, da zahvale konjanicima i pešadiji, da kažu8 Broj onih koji su imali pravo na državnog konja bio je ograničenna 1.800 konjanika; ostali građani konjičkog cenzusa, oni čiji je godišnjiprihod bio iznad 100.000 asa, služili su kao teško naoražani pešaci.305kako će Senat pamtiti njihovu odanost otadžbini i daje odluče-no da prime platu svi oni koji su se vanredno i dobrovoljno pri-javili u vojsku. I konjanicima j e takođe određena izvesna suma;tada su konjanici prvi put služili u vojsci sa sopstvenim konjima.Vojska dobrovoljaca koja je odvedena ka Vejima ne samo da je



popravila uništena postrojenja nego je napravila nova. Iz gradaje brižljivije nego ranije dovezeno snabdevanje da tako zaslužnavojska ne bi oskudevala ni u čemu.8. Sledeće godine su vojni tribuni sa konzulskom vlašćubili Gaj Servilije Ahala treći put, Kvint Servilije, Lucije Vergini-je, Kvint Sulpicije, Aul Manlije drugi put i Manije Sergije drugiput. Kako j e pod ovim tribunima bila sva briga okrenuta premaVejima, to je zapostavljen garnizon u Anksuru, pa dok su se voj-nici nalazili na odsustvu, volški trgovci su pušteni da uđu i poštosu straže izdale, tvrđavaje na prepad zauzeta. Manje vojnika jeizgubljeno stoga što su se svi sem onih koji su bili bolesni rastu-rili kao nabavljači hrane po poljima i obližnjim gradovima raditrgovine. Ali rat nije nije bolje vođen ni pod Vejima, premdaje bio glavna briga države, j er su rimske vojskovođe gajile višenetrpeljivosti jedni prema drugima, nego što su imale hrabrostiu odnosu na neprijatelja, a sem toga se i rat proširio j er su seiznenada umešali Kapenati9i Falisci.10Ova dva etrurska naro-da, teritorijalno najbliža, verovala su da će doći na red kad Rimbude pobedio Veje. Falisci su bili uznemireni i iz posebnog raz-loga, naime zato što su već ranije bili umešani u rat zajedno saFidenjanima. I tako, pošto su izmenjivali poslanstva, obavezali suse uzajamno zakletvom, pa se njihova vojska iznenada pojavilakod Veja. Slučajno su postavili svoj logor na onom sektoru kojimje komandovao vojni tribun Marko Sergije i to je izazvalo veliki

strah kod Rimljana, jer su poverovali da je ustala cela Etrurija ida je tu ogromna masa. Ista misao je podstakla i Vejane u gra-du. I tako napadoše na rimski logor sa dve strane. Rimljani sestrčaše, noseći bojne znake čas na jednu čas na drugu stranu,pa niti su mogli one iz Veja zadržati u opsadi, niti odbiti na-pad od svojih utvrđenja, a ni odbraniti se od neprijatelja spolja.9Stanovnici grada Kapene, koji se nalazio pored teritorije Faliska,nedaleko od svetilišta Feronije; po tradiciji osnovali su ga Veji.10Stanovnici grada Faleriji u južnoj Etruriji, na ušću reke Trera u Tibar.306J edinu nadu su polagali u odlazak trupa iz većeg vojnog logora,s tim da se jedne legije bore protiv Kapenata i Faliska, a drugeprotiv onih koji su napadali iz grada. Ali u ovom logoru j e ko-

mandovao Verginije, privatno ogorčeni neprijatelj Sergija, kojij e sa svoje strane mrzeo njega. Kada j e Verginiju javljeno da jevećina utvrđenja zauzeta, da je linija opsade probijena i da ne-prijatelj preti sa dve strane, on je zadržavao naoružane vojnike,govoreći da će kolega tražiti pomoć ukoliko mu ona zatreba.Njegovoj oholosti bila j e jednaka tvrdoglavost ovog drugog kojije, da ne bi izgledalo kako traži pomoć od svog ličnog nepri-jatelja, više voleo da ga neprijatelj pobedi nego da odnese po-bedu uz pomoć svog suparnika Rimljanina. Našavši se izmeđudve vojske, rimski vojnci su dugo ubijani. Najzad su napustiliopsadnu liniju, pa su se neki uputili ka većem utvrđenju, dokj e većina zajedno sa Sergijem krenula prema Rimu. Pošto j e onovde svalio svu krivicu na svog kolegu, bilo j e odlučeno da se

Verginije opozove iz logora, a da komandu u međuvremenupreuzmu legati. Zatim se o tome raspravljalo u Senatu, pri čemusu se kolege nadmetale u klevetama. Malo je bilo onih koji sugovorili u interesu države; jedni su stajali na stranu jednog,drugi na stranu drugog, kako je ko bio privatno zainteresovanili naklonjen.9. Bilo da je tako sraman poraz nanet greškom komanda-nata ili njihovom lošom srećom, prvaci Senata odlučiše da se nečeka zakonski rok za izbore nego da se odmah izaberu vojni tri-buni koji bi stupili na dužnost 1. oktobra. Dok se ostali vojni tri-



buni nisu protivili kad se odlučivalo o tome, Sergije i Verginije,zbog kojih se Senat i opredelio protiv magistrata za ovu godinu,najpre su molili da budu pošteđeni ovog poniženja, a zatim suse usprotivili senatskoj odluci i odbili da napuste položaj pre 13.decembra, datuma kad magistrati zvanično stupaju na dužnost.U međuvremenu su narodni tribuni, koji su bili prinuđeni daćute dokle god j e bilo sloge među ljudima i sreće u državi, iz-nenada divljački zapretili vojnim tribunima da će narediti da ihokuju ako se ne pokore autoritetu Senata. Na to će Gaj Servili-je Ahala, vojni tribun: ¹Što se tiče vas, narodni tribuni, i vašihpretnji, radije ne bih iskusio da li j e u njih više zakona ili u vashrabrosti. Greh j e opirati se autoritetu Senata. No prestanite dau našim sukobima tražite mesta za nepravdu; moje kolege će se307ili pokoriti onome što traži Senat ili ću, ako ostanu tvrdoglavi,imenovati diktatora koji će ih prinuditi da odu s vlasd.ª Govorj e primljen uz opšte odobravanje, a senatori su bili zadovoljništo je bez zastrašivanja narodnih tribuna pronađen viši autoritetkoji će obuzdati magistre. Pobeđeni saglasnošću svih, održašeizbore vojnih tribuna koji će stupiti na vlast 1. oktobra, a samise povukoše s vlasti pre tog datuma.10. U vreme kad su vojni tribuni sa konzulskom vlašću biliLucije Valerije Potit četvrti put, Marko Furije Kamil drugi put,Manije Emilije Mamerk treći put, Cezon Fabije Ambust i Lucije

J ulije J ul, dogodile su se mnoge stvari u zemlji i u ratu. Ratjevođen istovremeno na više mesta: kod Veja, kod Kapene i Fale-rija, i protiv Volska da bi se od neprijatelja povratilo utvrđenjeAnksur. U Rimu j e bilo istovremeno teškoća i pri regrutovanjui pri plaćanju poreza, a spor j e izbio i oko kooptiranja narod-nih tribuna; veliko uzbuđenje j e izazvalo i suđenje dvojici kojisu malo pre toga imala konzulsku vlast.Vojnim tribunimaje bila prva briga da izvrše regrutovanje;nisu bili regrutovani samo mladići nego su i stariji bili nateranida se prijave da bi vršili stražarsku službu u Rimu. Međutim,ukoliko je bilo više vojnika utoliko je bilo potrebno više novca zaplate, a to je obezbeđivano iz poreza što su ga oni koji su ostalikod kuće nerado davali, j er je i čuvanje grada bila vojna obave-

za i služba državi. Ovo stanje, teško samo po sebi, učinili su jošsramnijim narodni tribuni u buntovničkim govorima. Tvrdilisu da su vojničke plate i uvedene zato da bi se uništili plebejci,jednim delom službom u vojsci, drugim delom - porezom; istirat se razvlači već na treću godinu i namerno se rđavo vodi da biduže trajao. Zatim j e za četiri rata izvršeno jedno regrutovanje, auzeti su u vojsku i đečaci i starci; više se ne pravi razlika izmeđuleta i zime kako jadni plebejac ne bi nikad imao mira, a evo sadaj e porezom doveden do krajnje bede; kada se vrate uništenihtela od napora, rana i godina, i kad imanja nađu neobrađenazbog svog dugog odsustvovanja, tada i porez pritiska zapuštenoočinsko dobro, pa se vojnička plata, višestruko ponovo vraćadržavi kao daje primljena uz kamate.

Usled regrutovanja, poreza i zauzetosti ljudi brigama okovažnijih stvari, na tribunskim skupštinama se nije mogao izabratipun broj narodnih tribuna i stoga je nastala borba oko toga da308se na prazna mesta kooptiraju patriciji. Ovo nisu mogli dobiti,ali da bi oborili Trebonijev zakon,11postignuto j e da se kaonarodni tribuni kooptiraju Gaj Lacerije i Marko Akucije, bezsumnje uz podršku patricija.11. Slučaj j e hteo da narodni tribun te godine bude GnejTrebonije, koji je smatrao da mu dug prema porodici i imenu



nalaže da brani Trebonijev zakon. Rekao je da su ono što su pa-triciji tražili i što je pri prvom pokušaju osujećeno, naposletkuizborili vojni tribuni; izjavio je daje Trebonijev zakon poništen,a narodni tribuni su imenovani ne glasanjem naroda nego uzpomoć vrhovne vlasti patricija. Stvar je tako preokrenuta da bipatriciji ili prijatelji patricija mogli da postanu narodni tribu-ni; ukidaju se sveti zakoni, oduzima se vlast narodnim tribuni-ma. Tvrdio je daje ovo postignuto prevarom patricija, izdajomi zločinom kolega.Tako raspaljena mržnja okrenula se isto toliko protiv pa-tricija koliko i protiv narodnih tribuna, kooptiranih i onih kojisu ih kooptirali. Plašeći se za sebe, na to trojica iz kolegijuma,Publije Kurijacije, Marko Metilije i Marko Minucije, napadošeSergija i Verginija, vojne tribune prethodne godine. Tako su,tužeći ih, ogorčenje naroda okrenuli od sebe na njih: podseća-li su narod na to da će im dati mogućnost i pravo da progoneovu dvojicu okrivljenih zbog privatnog i javnog gubitka, i tosvakom kome su teško pali i regrutovanje i plaćanje poreza iduga vojna služba i odugovlačenje rata, svakom ko je u žalostizbog pogibije kod Veja, zbog izgubljenih sinova i braće, dru-gih rođaka i bliskih, te žalosti u kući. Dakle, Verginije i Sergijesu bili uzrok svih nedaća. Ovo se moglo zaključiti isto tolikopo onome što su tvrdili tužioci, koliko i po onome što su samioptuženi govorili jedan o drugome. Krivi i jedan i drugi, me-

đusobno su se optuživali: Verginije Sergija za bekstvo, SergijeVerginija za izdaju. Njihovo bezumlje je tako neverovatno daj e bliže istini kako su sve to radili po dogovoru radi zajedničkepatricijske zavere: patriciji su i ranije dali priliku onima iz Vejada spale rimske ratne sprave da bi se rat produžio, a sada suizdali vojsku i predali Faliscima rimsko utvrđenje. Sve čine da bi11 Trebonijev zakon (lex Trebonia), kojim je bilo zabranjeno da patri-ciji budu birani za narodne tribune, donetje 448. pre n. e.309rimska omladina osedela kod Veja, da bi narodne tribune spre-čili da pred narod iznesu pitanje zemlje i drugih privilegija zaplebejce, da gradske skupove upoznaju sa svojim akcijama i dase odupru zaveri patricija. Presudu optuženima su već doneli i

Senat i rimski narod, ali i same njihove kolege: oni su odlukomSenata uklonjeni sa vlasti, ali su odbili da je se odreknu, pa suih na to naterale kolege strahom od diktature. A rimski narodj e izabrao vojne tribune koji su stupili na vlast 1. oktobra, a ne13. decembra, kako j e to bilo uobičajeno, j er država ne bi mo-gla opstati da su oni duže ostali na vlasd. I premda su tužbamaopterećeni i unapred osuđeni, oni ipak izlaze pred sud narodneskupštine, smatrajući da su oslobođeni, j er su već dovoljno ka-žnjeni time što su napustili vlast dva meseca pre roka i postaliprivatni građani. Oni ne shvataju da im j e vlast oduzeta da nebi dalje nanosili štetu, a nije izrečena kazna - i njihove kolegesu lišene vlasti, mada nisu ništa skrivile. Neka se Kviriti setesvog raspoloženja kad su nedavno pretrpeli poraz, kad su gle-

dali uplašene vojnike, prekrivene ranama i ispunjene strahom,kako upadaju na gradsku kapiju, ne optužujući za to zlu srećuniti nekog od bogova, nego jedino svoje zapovednike. Sigurnonema nikoga ko danas stoji na ovoj skupštini, a ko onoga dananije proklinjao i prezirao ličnost, kuću i imanje Lucija Verginijai Manija Sergija. Nema ni najmanjeg razloga da se ne upotrebisopstvena moć protiv onih na koje se priziva srdžba bogova kadza to postoji opravdanje i kada to treba. Bogovi nikad ne dižusami ruku na onoga ko je zgrešio; dovoljnoje da onome ko jepogođen nepravdom daju priliku za osvetu.



12. Podstaknuti ovim govorima, plebejci kazniše optuženesa po 10.000 bronzanih funti,12premdaje Sergije optuživaoMarsa za zlu sreću, a Verginije molio da ga ne čine nesrećnijimkod kuće nego što j e bio u ratu. Pošto je tako srdžba narodaokrenuta protiv ovih, pali su u zaborav kooptiranje narodnihtribuna i prevara učinjena protiv Trebonijevog zakona.Da bi nagradili narod za održano suđenje, pobednici tribu-ni predložiše agrarni zakon i zabraniše da se sakuplja ratni porezu trenutku kada j e plata bila potrebna za toliku vojsku i kad se,mada j e stvar uspešno vođena, ni u jednom ratu nije stiglo do12Bronzana funtaje u stvari ¹teški asª (aes grave).310željenog cilja. U stvari, logor kod Veja, koji je bio izgubljen,ponovo j e vraćen, a linija utvrđena kastelima i predstražama.Komandu su imali vojni tribuni Manije Emilije i Cezon Fabije.Marko Furije na teritoriji Faliska i Gnej Kornelije u kapenskojzemlji nisu sreli nijednog neprijatelja van bedema. Opljačkali supolja, zapalili vile i žetvu, opustošili zemlju, ali gradove nisu ninapadali ni opsedali. Kod Volska su opustošili zemlju i uzaludnonapadali na Anksur, koji se nalazio na uzvišici. Pošto je napadbio bezuspešan počeli su grad opkoljavati nasipom i jarkom.Oblast Volska je potpala pod komandu Valerija Potita. Tako sustajale stvari na bojištima, kad izbiše unutrašnji neredi većomsnagom od one kojom su vođeni spoljni ratovi. Kako su narod-

ni tribuni sprečavali da se prikupi ratni porez, pa se ni vojničkaplata nije mogla poslad zapovednicima, a vojske su tražile platu,malo je nedostajalo da se i na vojni logor prenese odjek pobuneu gradu. Usred ovog ogorčenja plebejaca na patricije, narodnitribuni su govorili plebsu da je sada vreme za uspostavljanje slo-bode i za prenošenje najviše vlasti sa takvih kao što su Sergijei Verginije na ljude iz sloja plebejaca, hrabre i odvažne, ali seipak nije dalje otišlo od imenovanja jednog plebejca, PublijaLicinija Kalva, za vojnog tribuna s konzulskim ovlašćenjima, dabi se dokazalo pravo na to. Ostali izabrani vojni tribuni bili supatriciji: Publije Manlije, Lucije Ticinije, Publije Melije, LucijeFurije Medulin, Lucije Publije Volsk. Sami plebejci su se istotoliko čudili šta su postigli koliko i onaj koji j e izabran: čovek

koji do tada nije vršio nikakvu javnu dužnost sem što je dugobio senator i sada već u godinama. Nije dovoljno poznato za-što j e on prvi izabran na ovaj položaj i radije od nekog drugog.J edni veruju da j e dospeo do takve počasti zahvaljujući bratuGneju K orneliju,13koji j e kao vojni tribun prethodne godinedao trostruku platu konjanicima, a drugi daj e to stoga što jesam držao prigodan govor o slozi staleža, te da je bio omiljeni kod patricija i kod plebejaca. Srećni zbog ovog uspeha na iz-bornoj skupštini, narodni tribuni su popustili u pitanju poreza,što j e za državu bilo najvažnije. Poslušno su ga platili i on jeupućen vojnicima.13 S obzirom na različita gentilna imena, mogućno je da su bili bra-ća po majci, ali ne i po ocu.

31113. Ubrzo je Anksur bio zauzet pošto su branioci jednogprazničnog dana zanemarili stražu.Godina j e bila izuzetna po ledenoj i snežnoj zimi tako da suputevi bili neprohodni, a Tibrom se nije moglo ploviti. Među-tim, žito nije menjalo cenu j er se odranije već nalazilo u skladi-štu. Pošto je Publije Licinije izabran bez prodvljenja, s tim što suse plebejci tome više radovali nego što su se patriciji žalostili, onje postupao tako da se rodila želja da se i na sledećim izborimaizaberu plebejci za vojne tribune. Od patricijskih kandidata je



jedino Marko Veturije sačuvao mesto; sve centurije su jednodu-šno izabrali plebejce Marka Pomponija, Gneja Duilija, VoleronaPublilija, Gneja Genucija i Lucija Adlija.Teškoj zimi sledilo j e nezdravo leto, puno bolesti za sve ži-votinje, bilo zbog neumereno brze promene vremena iz jednekrajnosd u drugu, bilo iz nekog drugog razloga. Kako je ovanevolja bila bez leka, a nisu joj se videli ni uzrok ni kraj, Senatj e odlučio da se pogledaju Sibilinske knjige. Tada su duovirizaduženi za ritual po prvi put u Rimu priredili lekdsternij,14koji je trajao osam dana, da bi umilostivili Apolona i Latonu,Dijanu i Herkula, Merkura i Neptuna, prostrevši gozbu na triležaja, najviše što su mogli. I privatno je vršen isd obred. Kažu dasu vrata na svim kućama u celom gradu bila otvorena, a iznetesu i stvari za opštu upotrebu; svuda su primani u goste poznatii nepoznati došljaci; čak se i sa neprijateljima dobronamerno iljubazno razgovaralo, a uzdržavalo se od sukoba i svađa. I zatvo-renicima su tih dana bili skinuti okovi; bila je sveta obaveza dase ne okiva onaj koga su bogovi toga oslobodili.U međuvremenu se strah Rimljana pod Vejima umnogo-stručio, j er su iz jednog rata nastala tri. Naime, dok se kao i ra-nije borilo oko utvrđenja, dolazak Kapenata i Faliska u pomoć,doveo j e do borbe na dve strane prodv neprijatelja. Ono štoje najviše pomoglo bilo je sećanje na kaznu izrečenu Sergiju iVerginiju. Stoga su iz glavnog logora, odakle je prošlog puta iz-

ostala pomoć, odvedene trupe kratkim obilaznim putem i one14 Lektisternij (od lectus stemere, prostirati ili postavljati ležaje za go-zbu) jeste gošćenje bogova; na ležajevima su postavljane likovne pred-stave bogova i pred njih su iznošeni darovi. U izuzetnim prilikama, to jevršeno za više bogova odjednom.312su s leđa napale Kapenate, okrenute prema rimskom nasipu.Borba kojaje nastala prestrašilaje i Faliske, tako da ih je jedanrimski srećno izveden napad iz vojnog logora naterao u bekstvo.Tako razbijene, pobednik ih je gonio i naneo im strašan poraz.Uskoro zatim su naišli na Rimljane koji su pljačkali po kapenat-skoj teritoriji, pa su i oni koji su preživeli borbu bili tu pobijeni.A mnogi od Vejana koji su bežali nazad u grad bili su pobijeni

kod kapija, koje su zatvorene da sa s njima ne bi ušli i Rimljani,pa su poslednji begunci ostali napolju.14. To su bili događaji ove godine. Već su se približavaliizbori za vojne tribune; oni su patricije brinuli više od rata j ersu smatrali da vrhovnu vlast ne dele sa plebejcima, nego da suj e gotovo izgubili. I tako pošto su se dogovorili da za nadme-tanje pripreme najslavnije ličnosti, za koje su verovali da će seljudi stideti da ih mimoiđu na izborima, sami su ništa manje odkandidata učinili sve, prizivajući i ljude i bogove i predstavlja-jući izbore iz dve poslednje godine kao religijski prekršaj: prvegodine j e bila ljuta zima, kao predskazanje bogova, a drugenije bilo predskazanja, nego se nevolja i ostvarila; bolest kojase pojavila na selu i u gradu, bez sumnje je izraz srdžbe bogova

koju je, kako su našli u knjigama sudbine,15trebalo ublažiti. Iz-bore izvršene pod takvim nebeskim znacima, bogovi smatrajuza nedostojno profanisanje visokih položaja i za brisanje razlikemeđu rodovima. Iz divljenja prema visokom poreklu kandidatai zaplašeni religijom, ljudi su izabrali za vojne tribune s konzul-skom vlašću samo patricije, većim delom najuglednije, LucijaValerija Potita peti put, Marka Valerija Maksima, Marka FurijaKamila drugi put, Lucija Furija Medulina treći put, Kvinta Ser-vilija Fidenu drugi put i Kvinta Sulpicija Kamerina drugi put.Za vreme ovih tribuna nije se pod Vejima dogodilo ništa vredno



pomena. Sva sila se okrenula pustošenju. Dva najviša komandan-ta, Potit iz Falerija i Kamil iz Kapena, odneše ogroman plen, neostavljajući čitavo ništa što mač i oganj mogu uništiti.15. U međuvremenujejavljeno o mnogim znamenjima. Bu-dući da su za svedoke imala pojedince, ona su pretežno izazivala15 Knjige sudbine (libri fatales) podrazumevaju razne zbirke proro-čanstava i gatanja, kao što su Sibilinske knjige, knjige etrurskog proro-čanstva i slične.313neverovanje i prezir, j er kako su bili u ratu sa Etrurcima, nijebilo haruspika10koji bi ih protumačili. Ipak je jedno od tih ču-desa izazvalo opštu pažnju: voda jezera u Albanskoj gori, bezikakvih kiša ili drugih razloga kojima bi se ovo čudo moglo ob-jasniti, porasla j e do neuobičajene visine. Da bi se saznalo štabogovi poručuju ovim čudom, upućeno je poslanstvu u Delfe dapita. No kao bliži tumač sudbine pojavio sejedan starac iz Vejakojije, dok su se rimski i etrurski vojnici zadirkivali na stražamai stanicama, izjavio u obliku proročanstva da ¹Rimljani neće zau-zeti Veje pre nego što voda istekne iz Albanskog jezera". Na ovo,kao na nešto što je slučajno dobačeno, nije u početku obraćenapažnja, ali se o tome počelo kasnije pričati, pa je jedan iz rimskepredstraže odlučio da se raspita kod jednog od najbližih iz gra-da - pošto j e rat dugo trajao imali su običaj da stupaju u razgo-vor - ko je čovek koji je dobacio zagonetku o Albanskom jezeru.

Kada je čuo da j e u pitanju haruspik, ovaj čovek sklon sujeveijunamami proroka na razgovor pod izgovorom da ga želi pitatizajedno znamenje koje se tiče njega lično. Pošto su se, obojicanenaoružani, bez ikakvog straha nešto udaljili od svojih, snažnimladić j e naočigled svih zgrabio slabog starca i mada su Etrurcidigli uzbunu, odneo ga je svojima. Izveden pred komandanta,bio je upućen u Rim pred Senat. Kada su ga upitali šta značiono što je rekao o Albanskom jezeru, on je odgovorio da su sebogovi verovatno naljutili na Veje onog dana kada su njemudali misao da izda sudbonosnu propast svoje otadžbine. I takoono što j e izrekao, nadahnut bogom, ne može poreći kao danije učinio, j er prećutkivanje onoga što bogovi hoće da otkrijuznači isti greh kao kad bi otkrio ono što inače treba sakriti. Tako

kažu knjige sudbine, a tako je i prema etrurskom proricanju:ako vodu koja poraste u Albanima Rimljani puste da otiče poodređenim ritualima, biće im data pobeda nad Vejima; sve dokse to ne dogodi, bogovi neće napustiti bedeme Veja. Potom jeopisao ritual kojim se voda odvodi. Ne poklanjajući veru ovombeznačajnom svedoku u tako važnoj stvari, senatori odlučišeda sačekaju povratak poslanika i odgovor Pitijinog proročišta.161716Haruspikje gatar koji vrača iz utrobe (exta) žrtvenih životinja; tumače-nja hamspika spadala su u disciplina Etrusca (gatanje, tumačenja čudesa i sl.).17Misli se na Pitijino proročište u Delfima u Grčkoj.31416. Ali pre nego što su se poslanici vratili i pre nego što jenađena mogućnost da se iskupi znamenje iz Albe, na dužnost

su stupili novi vojni tribuni s konzulskom vlašću: Lucije J ulijeJ ul, Lucije Furije Medulin četvrti put, Lucije Sergije Fidena, AulPostumije Regilensis, Publije Kornelije Maluginensis i Aul Man-lije. Ove godine su se pojavili Tarkvinjani18kao nov neprijatelj.Kada su videli da su Rimljani u isto vreme zauzeti mnogim ra-tovima, sa Volscima kod Anksura, gdeje garnizon bio opkoljen,sa Ekvima kod Labika, koji su ovde napadali rimsku koloniju,a pored toga i sa Vejima, Faliscima i Kapenatima, pri čemu niu rimskim bedemima nije situacija bolja usled borbe patricija iplebejaca, smatrajući da se tu stvara prostor za nasilje, uputiše



svoje kohorte na rimsku teritoriju da pljačkaju. Smatrali su daće Rimljani ili ostaviti to bez odmazde da se ne bi opterećivalinovim ratom, ili će ih progoniti sa neznatnom, pa prema tomei slabom vojskom. Rimljani su bili više povređeni u svom dosto-janstvu nego što ih je zabrinjavalo pustošenje Tarkvinjana. Stvarnije preduzeta sa velikim pripremama, ali nije ni odlagana. AulPostumije i Lucije J ulije nisu pristupili pravom regrutovanju - tosu sprečavali narodni tribuni - nego su sakupili grupu sastavlje-nu gotovo samo od dobrovoljaca, koje su ohrabrili da se prija-ve, i sa njom su prečicom došli preko teritorije Cera i presreliTarkvinjane koji su se vraćali iz pljačkanja natovareni plenom.Mnoge su pobili, a sve su lišili tovara; pošto su tako povratiliono što je odneto sa njihovih polja, Rimljani su se vratili u grad.Ostavili su dva dana vlasnicima opljačkanog da svako prepoznasvoje. Trećeg dana su ono što niko nije prepoznao (pošto je većideo toga pripadao neprijatelju) prodali ispod koplja,19a novackoji j e za to dobijen bio j e razdeljen vojnicima.Ostali ratovi, a prvenstveno onaj kod Veja, imali su neizve-stan ishod. Gubeći nadu u ljudsku moć, Rimljani su već gledaliu bogove, kadli stiže poslanstvo iz Delfa i donese proročanstvokoje se poklapalo sa odgovorom zarobljenog proroka: ¹Rimlja-nine, čuvaj se toga da albansku vodu zadržiš u jezeru, čuvaj se itoga da dozvoliš da ona otiče u more svojim kanalom; pusti je18Stanovnici etrurskog grada Tarkviniji.

19Prodaja sub hasta podrazumeva razne javne prodaje, kao i davanjedržavne zemlje u zakup. Hasta (koplje) je simbol pravnog poseda.315da navodnjava polja i ona će se tako razlivena iz obala izgubiti.I tada ti navali na neprijateljske bedeme i imaj na umu da će tinad gradom koji tolike godine opsedaš biti data pobeda prekosudbine koja ti se otkriva. Kad završiš rat donesi mom hramubogat dar, a potom sveti običaj koji je zapostavila tvoja otadžbi-na obnovi u tradicionalnom obliku.ª2017. Posle toga je i prorok koga su zarobili bio na velikomglasu, pa su ga vojni tribuni Kornelije i Postumije pozvali da sepobrine za znamenje na Albanskoj gori, a započeli su i ritual dabi umilostivili bogove. Potom j e otkriveno gde su zapostavljeni

sveti obred i propuštene svečanosti rasrdili bogove: sigurno nijebilo u pitanju ništa drugo sem to da su magistrati, nepravilnoizabrani, pogrešno odredili Latinske praznike i svete obrede naAlbanskoj gori.21A to se može iskupiti samo na jedan način:da vojni tribuni abdiciraju, da se obred ponovi od početka i dase uspostavi interegnum. Ovo j e sve učinjeno po odluci Senata.Usledila su tri intereksa, Lucije Valerije, Kvint Servilije Fidena iMarko Furije Karnil. No unutrašnji neredi nisu nikako prestajali,a narodni tribuni su sprečavali skupštinu dok se ne dozvoli daveći deo vojnih tribuna bude biran među plebejcima.Dok se ovo događalo, sastanci Etruraca su održavani kodsvetilišta Voltumne. Kapenatima i Faliscima koji su tražili dazajedničkom odlukom i svim srcem svi narodi Etrurije oslobo-

de Veje, odgovoriše da su ovo Vejima ranije odrekli, j er poštou tako važnoj stvari nisu tražili savet, to ne treba da traže nipomoć. Sada im to odriču zbog sebe i svoje imovine, najvišeu ovom delu Etrurije: tu j e pleme do sada nepoznato u Etru-riji, novi stanovnici sa kojima nije pouzdan ni mir ni rat. Ipakće popustiti zajedničkom srodstvu i imenu, te u opasnosti kojapreti srodnom narodu neće sprečiti ukoliko neko od omladinedobrovoljno želi otići u taj rat. U Rim je stigla vest da se pozivuodazvao veliki broj neprijatelja. I tada su počeli da se stišavajuunutrašnji sukobi zbog zajedničkog straha, kako to često biva.



20Misli se daje ovo prozni oblik proročanstva koje je davano u stihu(carttien); u naucije učinjen pokušaj da se ovaj tekst versifikuje. Ogilvi pret-postavlja daje u pitanju prevod sa grčkog.21Latinski praznici (Feriae Latinae) spadali su u feriae conceptivae, praznikkoji se pomera; datum praznovanja su određivali konzuli pri stupanju na du-žnost. Pogrešno izabrani magistrati nisu mogli voditi religijske ceremonije.31618. Senatori se nisu protivili kada su centurije koje prve gla-saju izabrale za vojnog tribuna Publija Licinija Kalva, mada onto nije tražio. On j e pokazao umerenost u prethodnom tribu-natu i sada je već bio u poodmaklim godinama. Cinilo se da tre-ba ponovo izabrati sve iz kolegijuma ove godine, Lucija Ticini-ja, Pnblija Menija, Gneja Genucija i Lucija Atilija. Pre nego štoje to objavljeno i pre nego što su pozvani tribuni, kakoje zakonnalagao, Publije Licinije Kalv po odobrenju intereksa uze reč:,,U tome što sećajući se naše ranije magistrature glasate za nasi za sledeću godinu vidim znak sloge, Kviriti, koja je veoma po-trebna u ovakvim vremenima. Ali dok moje kolege birate kaoiste ljude koji su postali još bolji zbog iskustva, mene ne gle-date kao istog nego senku i ime koje je ostalo od nekadašnjegLicinija. Snage tela su iscrpene, sluh i vid su popustili, um isnaga duha slabe. Evo vam mladićaª, reče pokazujući na svogsina, ¹koji j e slika i prilika čoveka koga ste nedavno kao prvogplebejca izabrali za vojnog tribuna. Njega dajem državi kao

naslednika odgajenog u mom duhu. Stoga vas molim, Kviriti,da ovu visoku počast koju ste ponudili meni date njemu koji jetraži, dodajući tome i moje molbe.ª Ovo je ispunjeno ocu kojij e molio, pa j e njegov sin Publije Licinije proglašen za vojnogtribuna sa konzulskom vlašću, zajedno sa onima koje sam većpomenuo. Vojni tribuni Ticinije i Genucije krenuli su protivFaliska i Kapenata, ali su rat vodili sa više žara nego mudrosti itako su upali u zasedu. Genucije je svoju lakomislenost platiočasnom smrću i pao u prvim redovima ispred zastava; Ticinijej e u nastalom metežu sakupio vojnike i iz nereda uspostaviobojnu liniju, ali ipak nije susreo neprijatelja na ravnom tere-nu. Poraz koji je bio više sraman nego poguban, zamalo sepretvorio u katastrofu j er su raznovrsni glasovi o tome izazvali

u Rimu veliki strah, a isto tako i u logoru kod Veja. Teško suuspevali da zadrže vojnike od bekstva kad su do vojnog logorastigle glasine da su vojskovođe i vojska pobijeni, da su pobed-nici postali Kapenati i Falisci, a sva etrurska omladina nije dale-ko. J oš veći metežje bio u Rimu pošto se verovalo daje i logorkod Veja već napadnut i da deo neprijatelja kreće u koloniprema Rimu. Otrčaše na bedeme; žene, izvučene iz domovaopštim strahom, molile su se u hramovima, tražeći od bogovada otklone propast od grada, kuća, hramova, rimskih bedema317i da ovu propast okrenu na Veje ako j e sveti ritual obnovljenkako treba i ako je iskupljeno znamenje.19. Već su Latinski praznici bili obnovljeni, voda iz Alban-

skog jezera j e puštena u polja i sudbina se približavala Vejima.Već je Marko Furije Karnil, sudbonosni vođa koji će uništiti ovajgrad i spasti otadžbinu, bio imenovan za diktataora i odredioPublija Kornelija Scipiona za komandanta konjice. Sa prome-nom zapovednika, sve se iznenada promeni: promenila se nada,drugačiji j e bio duh ljudi, preokrenula se čak i sreća grada. Onje pre svega po vojnički kaznio sve one koji su u strahu bežali odVeja i time j e postigao da vojnik shvati da neprijatelj nije onočega se najviše treba plašiti. Zatim j e zakazao regrutovanje zaodređeni dan, a u međuvremenu je odjurio do Veja da ohrabri



vojnike; otud se vratio u Rim da izvrši regrutovanje novih vojni-ka. Niko nije odbio da se prijavi u vojsku. A i omladina Hernikai Latina, koja nije imala rimska građanska prava, došla j e daponudi svoje snage za ovaj rat. Njima je diktator javno zahvaliou Senatu i pošto j e izvršio sve pripreme za rat zavetovao se poodluci Senata da će prirediti velike svečane igre kad Veji buduzauzeti, da će obnoviti i ponovo posvetiti hram Majke Matute22koji je nekad posvetio Servije Tulije. Potom je izišao s vojskomiz grada, praćen većim željama nego nadom u uspeh, i najprese na Nepesinskom polju23sukobio sa Faliscima i Kapenatima.Poštoje sve radio sa najvećojm pažnjom i oprezom, sreća gajepratila, kako to obično i biva. Neprijateljaje ne samo razbio uborbi nego ga je izbacio iz vojnog logora i došao do ogromnogplena. Najveći deo je ustupljen kvestoru,24a ostatak podeljenvojnicima. Odatleje vojsku odveo na Veje. Tuje na manjim ra-stojanjima postavio kastele i izdao naredbu da prestanu čarka-nja, koja su često vođena na prostoru između gradskih bedemai rimskog nasipa, j er su nekorisna, te vojnike odveo na radoveradi opkoljavanja. Najveći od tih radova bilo je prokopavanje22Mater Matuta je bila staro italsko božanstvo; ime pokazuje da sebrinula o sazrevanju (maturus, zreo) i plodnosd. Praznik Matralia je sla-vljen uz učešće žena 11. juna; posebnost praznovanja je u tome što se že-ne nisu molile boginji za svoju decu nego za sestrinu decu.23Teritorija etrurskog grada Nepeta.

24Misli se na državnu kasu.318tajnog tunela prema neprijateljevoj tvrđavi. Da se posao ne biprekidao i da rad pod zemljom ne bi iscrpeo ljude, podelio jeone koji su u tom učestvovali na šest grupa, a svaka od njih je nasmenu radila šest sati. Radovi nisu prekidani ni danju ni noćusve dok podzemni prolaz do tvrđave nije bio prokopan.20. Kada je diktator video da mu j e pobeda već u rukama,da će zauzeti grad i da će pri tome steći plen kakav nije zadobi-jen u svim prethodnim ratovima zajedno, a ne da bi kod vojnikaizazvao ozlojeđenost zbog štedljive podele tolikog plena, ili darasipnom darežljivošću ne bi izazvao zavist senatora, poslao jepismo Senatu, obavestio ga da su Veji gotovo u rimskim rukama

zahvaljujući naklonosti bogova, njegovoj mudrosti i strpljenjuvojnika, i zapitao šta treba učiniti sa ratnim plenom. Senat se po-delio između dva mišljenja. J ednoje izneo stari Publije Licinije,koga je, kako kažu, njegov sin upitao za mišljenje: on je pred-ložio da se javno objavi da oni koji žele da učestvuju u podeliplena treba da krenu prema logoru kod Veja; drugo je izneoApije Klaudije koji, tvrdeći daje ta nova darežljivost čudna, ne-pravična i nerazumna, pa ako se smatra daje grešno da se onošto j e oduzeto od neprijatelja nađe u državnoj kasi iscrpljenojod rata, on predlaže da se od tog novca daju plate vojnicimakako bi se time smanjio ratni porez koji plaćaju plebejci. Takoće vrednost ovog dara osetiti sve kuće u državi, pa se neće do-goditi da gramzive ruke gradskih besposličara željnih pljačke

oduzmu od hrabrih vojnika ono što je njihova nagrada, pošto seuvek događa da su u uzimanju plena sporiji oni koji su vrednijiu naporima i brži u opasnostima. Licinije odvrati da ovaj novacuvek izaziva sumnjičenja i zavist, razlog je za optužbu pred na-rodom i pruža povod za pobunu i revoluciju. Stogaje bolje dase ovim darom pridobiju plebejci i da se pomogne onima kojisu iscrpljeni i ogoljeni ratnim porezom tokom tolikih godina,da to nadoknade plenom iz rata u kome su ostareli. Svak bibio srećniji i zadovoljniji da odnese kući ono što j e svojom ru-kom oduzeo od neprijatelja nego da dobije i mnogo puta više,



ali tuđom odlukom. Sam diktator želi da izbegne zavist i optu-žbe koje bi proistekle iz ovoga i stoga j e sve preneo na Senat.A pošto je stvar preneta na njega, Senat treba da dozvoli da sva-ki plebejac zadrži ono što mu ratna sreća dodeli. Ovo mišljenjese činilo kao sigurnije j erj e moglo doneti popularnost Senatu.319Stoga je donet proglas da svak ko želi videti nešto od plena izVeja neka krene diktatoru u vojni logor.21. Krenu ogromna masa i ispuni vojni logor. Na to dikta-tor, pošto j e preuzeo auspicije, naredi vojsci da uzme oružje ikrene. ¹Pod tvojim vođstvom, pitijski Apoloneª,25reče, ,,pod-staknut tvojim imenom krećem da razorim grad Veje i tebi za-veštavam deseti deo ratnog plena. A tebe, J unono kraljice, kojasi sada u Vejima, molim da nas kao pobednike vratiš u grad kojij e naš, a koji će postati i tvoj, u kome ćeš imati hram dostojantebe i tvoje veličine."26Ovako se moleći, prilazio j e Vejima saogromnom masom sa svih strana kako bi se manje osetila opa-snost koja j e dolazila kroz prokopani prolaz. Ne znajući da suih izdali sopstveni proroci i predala strana proročanstva, da suveć jedni bogovi pozvani da uzmu deo plena iz grada, a dajedrugima upućena molba preko zaveta da napuste njihov grad ipotraže hramove kod neprijatelja i nova sedišta, da im je došaoposlednji dan, ne sluteći da su im bedemi podriveni podzem-nim prolazom i da je tvrđava već puna neprijatelja, Vejani su

naoružani skakali na bedeme, čudeći se šta j e to sada: dok setokom tolikih dana nije niko ni pomerio u rimskim predstra-žama, sada kao da su iznenada poludeli jure prema njihovimbedemima, zaboravljajući na svaku opreznost.Na ovom mestu se umeće priča: dok je kralj Veja prinosiožrtvu, u trenutku kad je haruspik rekao da će pobeda pripastionome ko odseče utrobu žrtvene životinje, to su čuli rimskivojnici iz podzemnog prolaza i odlučili da naprave otvor krozkoji su zgrabili drob i odneli ga diktatoru. Kada je u pitanjutako stari događaj, j a se zadovoljavam time da ono što se činiverovatnim uzmem za istinito. A što se tiče ovoga, pogodnijeg zaprikazivanje na sceni kojoj dolikuju čudesa nego za verovanje,mislim da nije vredno ni da se dokazuje ni da se odbaci.

Iz podzemnog prolaza, koji se već ispunio odabranim voj-nicima, iznenada kod hrama J unone koji se nalazio na tvrđavi25Priziva Apolona jer je Pitija prorekla pad Veja.26Premda zaštitnica Veja, J unona je bila privučena na rimsku stra-nu. Prema Katonu, to se vrši pomoću tzv. evocatio pod kojom je podra-zumevana neka vrsta ugovora sa božanstvom; obećavane su žrtve i novidom ako promeni stranu. Reč je o starom indoevropskom običaju.320Veja iskočiše naoružani ljudi. J edan deo ovih napade s leđaneprijatelja na bedemima, a deo otvori brave na kapijama, doksu ostali podmetali požar, j er su žene i robovi bacali kamenjes krovova kuća. Sve je odjekivalo od uzvika koji su se mešali saprestrašenim glasovima i kuknjavom žena i dece. Ubrzo su bra-

nioci bili pobacani s bedema i kapije otvorene. Dok su jedniRimljani u koloni ulazili u grad drugi su uskakali preko bedemakoji su bili napušteni, i tako se grad začas ispunio neprijateljima.Na sve strane j e vođena borba. Zatim je malaksavala pošto sumnogi poubijani, pa j e diktator preko glasnika naredio da senasilje ne primenjuje prema nenaoružanima. To učini kraj po-kolju; nenaoružani su počeli da se predaju, a vojnici su pojurilida pljačkaju po diktatorovoj dozvoli. Kažu daje diktator kad jevideo tako veliki plen koji je prevazilazio svako očekivanje, po-digavši ruke k nebu molio da ako se nekom od ljudi ili bogova



čini kako j e njegova sreća ili sreća rimskog naroda prevelika,neka utoli zavist nekorn malom nezgodom, bilo njegovom bilorimskog naroda. Kažu i da se usred te molitve okliznuo i pao.Oni koji su posle događaja tumačili stvar, već u ovome su vi-deli predznak kažnjavanja Kamila i zauzimanja Rima nekolikogodina kasnije.27A taj dan je prošao u ubijanju neprijatelja ipljačkanju ovog veoma bogatog grada.22. Sledećeg dana j e diktator prodao u roblje one zaroblje-nike koji su bili slobodnog porekla. J edino je taj novac vraćen udržavnu kasu, ne bez protesta plebejaca. Za plen koji su poneli,zaslugu nisu pripisivali vojskovođi jer se odrekao svog prava da otome odlučuje i iznoseći stvar pred Senat tražio ko će podržatinjegov zao plan, a takođe ni Senatu, nego porodici Licinija izkoje j e sin izneo pred Senat ono što je predložio njegov otac.Kada su ljudska dobra izneta iz Veja započelo je odnošenje bo-žanskih trezora i kipova bogova, što je činjeno više iz obožavanjanego zbog pljačke. Iz cele vojske su izabrani mladići, opranih te-la, odeveni u belo, da prenesu J unonu kraljicu u Rim. Najpre supobožno ušli u njen hram i po ritualu približili ruke k njoj, jerovaj kip po običaju Etruraca nije niko doticao sem sveštenika iz27 Plutarh u Kamilovoj biografiji saopštava da je Kamil u ovome že-leo videti povoljan znak, kao da je time pobeđena zavist bogova (invi-dia deonirn).321

određenog roda. Zatimjejedan od njih, ili nadahnut bogom iliiz mladićke šale, upita: ¹Hoćeš li, J unono, da ideš u Rim?ª Ostalipovikaše da je boginja klimnula glavom. Kasnije je dodano pričida se čuo glas koji je rekao da hoće. Saznali smo daje pomerenasa svog čvrstog postolja uz mali napor, uz podupirače, i da jenjeno prenošenje bilo lako; prenetaje na Aventin, svoje večnosredište, gde j u je pozvao zavet rimskog diktatora i gde je potomisti Kamil podigao hram, kako j e i obećao.28Ovoje bila propast Veja, moćnog etrurskog grada. I padgrada ukazuje na njegovu veličinu pošto je deset leta i zima bioopsedan bez prekida; više je poraza naneo nego što j e primioi najzadje, poštoje tako sudbina htela, zauzet više lukavstvomi veštinom nego napadom.

23. Kada j e u Rim javljeno da su Veji pali, premdaje timeupravljalo znamenje, a to najavili i odgovor proroka i pitijskoproročanstvo, i premda su da bi pomogli rat izabrali za vrhov-nog vojskovođu najvećeg od svih, Marka Furija, da bi i ljudskimsnagama pomogli u ratu, pa kako se ovde toliko godina borilosa promenljivom srećom, pri čemu su doživljeni i mnogi porazi,ipakje nastala velika i neočekivana radost tako da su pre no štoje Senat doneo odluku svi hramovi bili ispunjeni matronamakoje su zahvaljivale bogovima. Senatje doneo odluku da se bo-govima priređuju zahvalnice u toku četiri dana - duže nego zabilo koji rat vođen dotad. Pri dolasku diktatora, u susret su muišli svi staleži, svečanije no bilo kom vojskovođi ranije, a pri nje-govom trijumfu j e bilo prevaziđeno sve što j e bilo uobičajeno u

počastima do toga dana. Najsjajniji prizor je pružao on sam: do-vezao se u kolima u koje su bili upregnuti beli konji, što se činiloneprikladnim ne samo za građanina nego i za smrtnika uopšte.Smatrali su za svetogrđe to što se diktator po konjima izjednača-va sa J upiterom i Suncem, pa je trijumf tako bio više slavan negoprijatan ljudima. Potom odredi mesto za hram J unoni kraljici naAventinu i izvrši posvećenje hrama Majci Matud. Pošto je obavioove ljudske i božanske poslove odrekao se diktature.28 Hram je sagrađen na Aventinu kod današnje Crkve Svete Sabine,van gradskih bedema, jer se u ovu J unonu, kao zaštitnicu neprijatelja ni-



je imalo poverenja. Međutim, J unona je veoma rano poštovana na Kapi-tolu; ovde je kult bio prenet preko etrursko-latinskih zajednica.322Zatim je počelo raspravljanje o daru Apolonu. Kadaje Ka-mil rekao da mu j e obećao deseti deo od plena, sveštenici su sesaglasili da j e obaveza naroda da izvrši ovaj zavet, ali nije bilolako naći način da se narodu naredi da vrati plen kako bi se iztoga izdvojio deo za sveti dar. Najzad se pribeglo načinu koji jeizgledao najbezbolniji: da svak ko želi da se on i njegova kućaoduže ovom zavetu neka sam proceni plen koji je stekao i do-nese u državnu kasu deseti deo njegove vrednosti; iz toga bi senačinio dar u zlatu koji j e bio dostojan slave hama i imena bo-ga, a isto tako odgovarao i dostojanstvu rimskog naroda. Ovajnovčani doprinos j e unekoliko udaljio plebejce od diktatora.U međuvremenu stigoše poslanici Ekva i Volska i postigoše mir,više stoga da bi država odahnula iscrpljena u tako dugom ratu,nego zato što su tražili nešto što su zaslužili.24. U godini posle zauzimanja Veja biloje šest vojnih tri-buna sa konzulskom vlašću: dvojica Publija Kornelija, Kos i Sci-pion, Marko Valerije Maksim drugi put, Cezon Fabije Ambusttreći put, Lucije Furije Medulin peti put i Kvint Servilije trećiput. Kornelijimaje kockom dodeljen rat sa Faliscima, a Valerijui Serviliju rat sa Kapenatima. Oni nisu napadali gradove ni silomni lukavstvom, nego su pustošili polja i pljačkali sela: nijedno

drvo niti bilo šta drugo što donosi plod nije ostalo na poljima.Ovom nevoljom pobeđen j e kapenatski narod; kad j e zatražiomir, on ga j e i dobio. Ostao j e rat sa Faliscima.U Rimu je u međuvremenu došlo do raznih pobuna. Da bise one umirile, odlučeno j e da se na teritoriji Volska osnujekolonija za kojn j e upisano 3.000 građana. U tu svrhu izabranitrijumviri podelili su svakom po tri jugera i sedam dvanaestinazemlje.29Međutim, ovo su počeli prezirati j er su smatrali da j e touteha koja treba da im odvrati nadu od nečeg većeg. Zašto pre-meštajn plebejce na teritoriju Volska kad su na vidiku prekrasnigrad Veji i njegova polja, plodnija i prostranija od rimskih? Ovajgrad su stavljali ispred Rima i po položaju i po sjaju privatnihi javnih građevina. Zaista su pokrenuli akciju za preseljavanje

u Veje, na kojoj se mnogo više nastojalo u vreme kad su Gali29 Reč je o površini nešto manjoj od jednog hektara. Broj od 3.000kolonista veliki je i izaziva sumnju; u vojničke kolonije kakve su osnivaneu ovo vreme upučivano je oko 300 ratnika s porodicama.323zauzeli Rim. Uostalom, odrediše da deo plebejaca i deo Senatatreba da pređe u Veje tako da se rimski narod može naseliti udva grada u zajedničkoj državi. Protiv ovoga se podigoše opti-mati s takvom žestinom da izjaviše kako bi pre pomrli na očirimskog naroda nego što bi bilo šta od toga stavili na glasanje.J er akoje sada toliko neslaganja u jednom gradu, šta bi tek bilou dva? Zar više vole pobeđenu od svoje otadžbine pobednice,i zar će dozvoliti da veća sreća zadesi Veje kao pokoreni grad

nego kao slobodan? Najzad, u otadžbini ih mogu napustiti su-građani, ali ih nikakva sila neće nikad naterati da napuste svojuotadžbinu i svoje sugrađane i da slede Tita Sicinija - to je biojedan od narodnih tribuna koji j e predlagao ovaj zakon - no-vog osnivača Veja, ostavljajući boga Romula, božanskog sina iosnivača grada Rima.25. O ovome se raspravljalo uz ogorčenu borbu, j er su se-natori pridobili na svoju stranu i neke od narodnih tribuna, paništa drugo nije moglo da zadrži pesnice plebejaca tako kao štosu to učinili prvaci Senata; naime, čim su plebejci započeli svađu



i počeli da viču, prvaci su istupili i zatražili od gomile da najprenjih izudara i ubije. Plebejci su se uzdržali od nasilja prema ovi-ma zbog njihovih godina, dostojanstva i počasti koje su imali, apotom su iz stida odbacili ogorčenje i na ostale.A Kamil je na sve strane držao govore u javnosti: ¹Nije ču-doª, govorio je, ,,što ludilo vlada u gradu, kažnjenom zbog za-veta, j er se za sve više brine nego za ispunjenje svete obaveze.ªA šta da kaže o dobrovoljnom doprinosu, koji je pre milostinjano deseti deo plena, j er se svak privatno obavezao na to, dokjenarod kao celina oslobođen. Svakako, njemu savest ne dozvo-ljava da prećuti kako je određeno da se priloži deseti deo odpokretnih dobara, a niko ne pominje zauzeti grad i njegovuteritoriju, što je takođe uključeno u zavet. Kadaje ovo pitanje,koje se Senatu činilo spornim, preneto na sveštenike, a pošto jei Kamil bio pozvan, kolegijum je odredio da deseti deo od svegaonog što je pripadalo Vejima pre nego što je dat zavet i što jeposle zaveta pripalo rimskom narodu, sada pripadne Apolono-vom svetilištu. Tako u procenu ulaze i grad i njegova teritori-ja. Spremljenje novac iz državne blagajne, a vojnim tribunimas konzulskom vlašću dat je nalog da za njega nabave zlato. Kakoga nije bilo dovoljno, matrone su se dogovorile i obećale zlato524vojnim tribunima, pa su svoj nakit donele u državnu kasu. Se-nat je za ovo zahvalio više nego za bilo šta drugo. Matronamaje

zbog ove darežljivosti dodeljena počast da mogu koristid svečaničetvoropreg za odlazak u hramove prilikom žrtvovanja i sveča-nih igara, a dvokolice u praznične i radne dane. Pošto j e biloprocenjeno zlato koje j e dobijeno od pojedinaca da bi novacza njega mogao biti isplaćen, odlučeno j e da se načini zlatankrater30i da se odnese Apolonu u Delfe kao dar.Cim su odahnuli od ove religijske obaveze, narodni tribu-ni su ponovo započeli pobunu. Podsticali su gomilu protiv svihprvaka, a najviše protiv Kamila: on je plen iz Veja sveo ni našta davši ga državi i bogovima. One koji nisu bili tu, besno sunapadali; ustezali su se da pređaju prisutne koji su se mogli su-protstaviti ovoj mržnji. Pošto su videli da će se stvar protegnutii preko ove godine, oni su iste narodne tribune koji su podneli

zakonski predlog izabrali i za sledeću godinu, dok su patricijidali podršku onima koji će se suprotstaviti zakonu. I tako su ve-ćim delom bili izabrani isti narodni tribuni.26. Na izborima za vojne tribune, senatori su uz veoma veli-ki napor postigli da se izabere Marko Furije Kamil, pretvarajućise da biraju vojskovođu za rat. U stvari, tražen je neko ko će sesuprotstaviti rasipnosti narodnih tribuna. Zajedno sa Kamilomza vojne tribune s konzulskom vlašću izabrani su Lucije FurijeMedulin šesti put, Gaj Emilije, Lucije Valerije Publikola, SpurijePostumije i Publije Kornelije drugi put. Narodni tribuni nisupočetkom godine ništa pokretali sve dok Furije Kamil, određenda ratuje protiv Faliska, nije krenuo iz grada. Pokret j e osla-bio zbog odlaganja, a u zemlji Faliska je porasla slava Kamila,

neprijatelja koga su se najviše plašili. FJ početku je neprijateljsmatrao da je najsigurnije da se drži bedema, a Kamil ga je pu-stošeći polja i spaljujući sela prinudio da iziđe iz grada, ali ga j estrah sprečavao da ide dalje. Vojni logor su postavili na jednumilju od grada, smatrajući da ništa ne daje takvu sigurnost kaonepristupačan položaj: sve okolo j e bilo strmo i stenovito, a iputevi su bili ili strmi ili uzani. Međutim, koristeći zarobljenika30 Reč krater je u grčkom označavala posudu određenog oblika, sastopom i drškama pri dnu, gore neznatno proširenu. U dobrom latin-skom, reč se upotrebljavajedino kao oznaka za zavetni dar.



325kao vodiča, Kamil j e usred noći pomerio svoj logor iz polja i usvitanje se pojavio na mestu iznad neprijatelja. Podeljeni u tridela, Rimljani su se utvrđivali, a ostatak vojske j e bio spremanza borbu. Kad je neprijatelj krenuo sa namerom da spreči utvr-đivanje, bio j e razbijen i dao se u bekstvo. Faliscima j e uterantakav strah da su bežeći u neredu mimoišli svoj logor, koji jebio bliži, u nastojanju da se dokopaju grada. Mnogi su ubijeniili ranjeni pre nego što su u panici upali kroz kapije. Logor imje zauzet, a plen predan kvestoru uz veliko ogorčenje vojnika.No pobeđeni strogošću komande, tu njegovu vrlinu su i mrze-li i divilijoj se. Zatim je pristupio opsadi grada i počeo graditiutvrđenja oko njega; u međuvremenu su oni iz grada napadalina rimske predstraže i bilo je manjih čarkanja; vreme j e proti-calo, a uspeh nije pretezao ni na jednu ni na drugu stranu. Zitai ostalog što je unapred bilo dovučeno u grad opsađeni su imaliviše od onih koji su ih opsedali, a izgledalo je da će opsada tra-jati isto tako dugo kao kod Veja ako sreća i poznata hrabrost uratnim operacijama ne ubrzaju pobedu rimskog komandanta.27. Kod Faliska je bio običaj da isti učitelj uči decu i da vršinadzor nad njima, i mnogi dečaci su, kao danas u Grčkoj, po-veravani brzi jednog čoveka.31Kao što je to običaj, decu prvakaje podučavao čovek koji se isticao znanjem. On j e imao običajda u miru izvodi dečake van grada radi igre i vežbe, pa to nije

prekidao ni u vreme rata; odvodio ih je nekad na kraće, nekadi na duže rastojanje od kapija, uz razne igre i razgovore. I kadaje jednom otišao dalje nego obično, doveo je decu kroz rimskepredstraže u rimski logor, u glavni Kamilov štab. Ovde j e ovomzločinačkom postupku dodao još gore reči: da predaje u rimskeruke grad Falerije pošto rimskoj vlasti predaje ove dečake čiji suočevi tamo navlasti. Kadaje ovo čuo, Kamilje odgovorio: ¹Nisidošao sebi sličnom ni narodu ni vojskovođi, ti, zločinče, koji sidoneo zločinački dar. I zmeđu nas i Faliska ne postoji nikakavsavez nastao po ljudskom ugovoru, ali onaj koji j e prirodnourođen, taj postoji između nas i njih i uvek će postojati. Postojizakon i u ratu i u miru, i mi smo naučili da ga sprovodimo isto31 Obrazovanje koje je davao učitelj (paedagogos) jeste grčki običaj

koji je relativno kasno prodro u Rim; tu je bilo uobičajeno da roditeljipodučavaju decu. Mogučno je daje kod Faliska ranije prodro grčki uticaj.326toliko pravično koliko i hrabro. Oružje ne nosimo protiv onoguzrasta koji biva pošteđen i kad se zauzme neki grad, nego pro-tiv ratnika, protiv onib koji su, premda ih nismo ni uvredili niizazvali, napali rimski logor kod Veja. Koliko j e do tebe stajalo,ti si ih pobedio nečuvenim zločinom, a j a ću ih kao i Veje pobe-diti hrabrošću, naporom i oružjem." Zatim mu j e skinuo odećui sa rukama vezanim na leđa predao ga dečacima da ga vode uFalerije, a predao im je i šibe da ga udaraju pri povratku. Narodse najpre sakupio na ovaj prizor, a potom je sazvan Senat zbogove novosti, pa je nastao takav preokret u dušama Faliska da su

oni koji su nedavno u besu i srdžbi više voleli propast Veja negomir Kapenata, sada jednodušno zatražili mir. Rimska vernost ipravičnost vojnog zapovednika slavljeni su na Forumu i u Sena-tu. Uz opštu saglasnost upućeni su poslanici najpre Kamilu uvojni logor, a zatim po njegovoj dozvoli i Senatu u Rim. Uvedeniu Senat, priča se da su ovako govorili: ¹Oci senatori i dopisani,pobeđeni od vas i vašeg vojskovođe na način na kome vam nećezameriti ni bog niti ikoji čovek, mi se predajemo vama j er sma-tramo da vam kao pobedniku ne može biti ništa draže od togada želimo živeti pod vašom vlašću pre nego po našim zakonima.



Ovaj rat j e dao dva spasonosna primera ljudskom rodu: vi stedali prednost pravičnosti u ratu nad pobedom koja je bila tu, ami, podstaknuti pravičnošću, donosimo pobedu ovamo. Pod va-šom smo vlašću: pošaljite ljude koji će primiti naše oružje, našetaoce i naš grad koji j e otvorio kapije. Vi nećete zažaliti zbogsvoje pravičnosti, kao ni mi zbog vaše vlasti.ª Kamilu su izrazilizahvalnost i neprijatelji i sugrađani. Od Faliska je zahtevanaplata za vojnike za tu godinu da bi rimski narod bio oslobođenratnog poreza. Pošto je mir zaključen, vojska je povučena u Rim.28. Mnogo više nego kadaje trijumfovao u zaprezi sa belimkonjima, Kamilje hvaljen sada štoje pravičnošću i vernošću pobe-dio neprijatelja, a njegovo skromno ćutanje nije sprečilo Senat dabez odlaganja izvrši njegov zavet. Zlatni krater kao dar delfijskomApolonu odneli su poslanici Lucije Valerije, Lucije Sergije i AulManlije, koji su otplovili velikom lađom, ali su lađu napali liparskigusari nedaleko od Sicilijanskog moreuza i odvuklije na Liparskaostrva. Običaj ove zajednice bio je da gusarenje smatraju javnomdelatnošću i da dele tako stečeni plen. Te godineje vrhovnu vlastkod njih imao neki Timasitej, čovek koji je bio sličniji Rimljanima327nego svojima. Status poslanika, zavetni dar i bog kome je darupućen izazvali su njegovo poštovanje, pa je on i kod ostalihprobudio religijske obzire pošto je masa često slična onome konjome vlada. Primio je poslanike kao zvanične goste, a zatim ih

je otpratio u Delfe štiteći ih brodovima i vratio ih u Rim nepovre-đene. S gusarima je stoga po odluci Senata sklopljen sporazum0 međusobnom gostoprimstvu32i uručeni su im državni pokloni.Iste godine se ratovalo sa Ekvima uz promenljivu sreću,tako da ni vojska ni oni u Rimu nisu znali da li su pobednici ilipobeđeni. Od vojnih tribuna rat su vodila dvojica, Gaj Emilije1Spurije Postumije, i to najpre zajednički. Pošto su razbili ne-prijatelja, odlučeno je da Emilije drži garnizon u Verugini, a daPostumije pustoši neprijateljsku teritoriju. Ali Postumija, koji jeišao u razbijenoj koloni, nebrižljiv zato šo je bio ohrabren uspe-hom, napali su Ekvi i naterali ga u obližnje bregove, unevši pani-ku među vojnike. Strah se odatle prenese i na drugu vojsku, nagarnizon u Verugini. Pošto j e svoje povukao na sigurno mesto,

Postumije naredi da se sazove skupština i na njoj napade strahvojnika i njihovo bekstvo, govoreći da ih je rasterao najneisku-sniji i najkukavičniji neprijatelj. Sva vojska je uzvikivala da jojse s pravom ovo govori i da priznaje sramno držanje, ali da ćegrešku ispraviti i da se neprijatelj neće dugo radovati. Zahtevalisu da ih odmah vodi na neprijateljski logor - ovaj j e postavljenu ravnici gde se jasno video - i spremni su na bilo kakvu kaznuako ga je ne zauzrnu pre noći. Pošto ih pohvali, Postumije irnnaredi da se okrepe i da budu spremni oko četvrte straže. Dabi sprečio bekstvo Rimljana sa bregova u toku noći putem kojivodi u Veruginu, neprijatelj im iziđe u susret. Borbu su započelipre svitanja, ali je mesečina sjala cele noći, paje bilo vidno kaoda je vođena po danu. Međutim, uzvici su doprli do Verugine,

pa kako su vojnici pomislili da j e rimski logor zauzet, tako suse prestrašili da su uprkos Emilijevim naporima i protivljenjukrenuli prema Tuskulu. Otuda stiže glas u Rim da su Postumijei vojnici izginuli. A Postumije, čim mu je svetlost dana pokazala32 J avno gostoprimstvo (hospitium publicium), formalna veza izmeđudržave i pojedinca druge države, pri čemu bi ovaj poslednji primio po-slanike države o kojoj je reč u svoju kuću kao goste; sam je uživao gosto-primstvo države s kojom je sklopio hospitium.328da se ne treba plašiti zasede ukoliko bi u razbijenom bojnom



poretku sledio neprijatelje, dojaha do svoje bojne linije i opo-menu vojnike na ono što su obećali. Time im je ulio takav bor-beni žar da Ekvi nisu mogli izdržati njihov napad. Nastade takvoubijanje onih koji su bežali kakvo se događa kad ljude vodi višeogorčenje nego hrabrost, i ono se nastavi do uništenja neprijate-lja. Tužnoj vesti iz Tuskula, koja je bezrazložno uplašila državu,sledilo je lovorom ovenčano Postumijevo pismo daje pobedapripala rimskom narodu i da je vojska Ekva uništena.29. Pošto akcije narodnih tribuna još nisu bile dovele docilja, plebejci su nastojali da produže tribunat podnosiocimazakona, a patriciji da ponovo izaberu tribune koji će stavljativeto na zakone. Plebejci su odneli prevagu na svojim izborima.Sveteći se za ovaj poraz, patriciji su senatskom odlukom posti-gli da se biraju konzuli - magistratura koju plebejci nisu voleli.Tako su posle petnaest godina ponovo izabrani konzuli Luci-je Lukrecije Flav i Servije Sulpicije Kamerin. Kako im niko odkolega nije pružio otpor, narodni tribuni su početkom godineenergično krenuli da donesu zakon, a konzuli su se iz istog raz-loga, ništa manje energično, borili protiv toga. Dok se cela dr-žava okrenula ovome kao jedinoj brizi, Ekvi su napali na Viteli-j u33, rimsku koloniju na svojoj teritoriji. Pošto je tvrđava zauzetanoću izdajom, veći deo kolonista je nepovređen izbegao prekosuprotnog dela grada i potražio utočište u Rimu. Komanda zarat je kockom pripala konzulu Luciju Lukreciju, koji je odveo

vojsku i pobedio neprijatelja u borbi, a zatim se vratio u Rimna još veću borbu. Bio j e određen dan za suđenje tribunima izprethodne dve godine, Aulu Verginiju i Kvintu Pomponiju, čijase odbrana, po opštem uverenju patricija, ticala časti Senata.Njih ni u privatnom životu ni u javnoj funkciji nisu optuživaliza drugo sem za suprotstavljanje zakonskom projektu tribuna,j er su time činili po volji senatorima. I pak j e zahvalnost Senatabila pobeđena plebejskim ogorčenjem, pa su oni, iako nevi-ni, bili osuđeni da svaki plati po 10.000 teških asa, što predsta-vlja žalostan primer. Ovim su patriciji bili veoma nezadovoljni,a Kamil je javno prekoreo plebejce za zločin kojim su se okrenuli33 Naziv je mogao biti u vezi sa vitellum, tele, pa je možda u vezi sakultom bika, kako pretpostavlja Ogilvi.

329protiv svojih ljudi, ne shvatajući da ovom nepravičnom osudomoduzimaju narodnim tribunima pravo na veto, a oduzimajući topravo ruše tribunsku moć. Oni se varaju ako misle da će patri-ciji podnositi razuzdanu samovolju ove magistrature. Ukolikose tribunsko nasilje ne bude moglo suzbiti uz pomoć pojedinihtribuna, senatori će naći drugo oružje. Konzule je prekorio štosu ćuteći dozvolili da se tribuni koji su služili autoritetu Senatališe javne zaštite. Iznoseći ovo u svojim govorima, iz dana u danj e povećavao ogorčenje ljudi.30. A Senat j e neprestano podsticao protiv zakona: onogdana kad se bude donosio zakon neka siđu na Forum, nemaju-ći na umu ništa drugo sem da brane svoje žrtvenike i ognjišta,

hramove svojih bogova i zemljn u kojoj su rođeni. A što se njegalično tiče, ako ne bi bio greh misliti na sopstvenu slavu dok se uotadžbini vodi borba, za njega bi bilo sjajno da se u gradu kojij e zauzeo tiska gomila, da svakodnevno uživa u spomeniku svojeslave, da pred očima ima grad koji j e imao mesto u njegovomtrijumfu i da ceo svet ide stopama njegovog podviga. Ab grehj e voditi ljude da nasele grad koji su ostavili besmrtni bogovi, arimskom narodu ne priliči da se naseli na porobljenoj zemlji ida zameni pobedničku domovinu sa onom koja j e pobeđena.Ovakvim podsticanjem svog prvaka bili su ohrabreni sena-



tori, stari ljudi i mladići, da na dan donošenja zakona dođu naForum u zbijenim redovima; zatim su raspoređeni po tribamasaletali svaki svoje tribule34i plačući ih molib da ne napušta-j u ovu otadžbinu za koju su se uspešno i hrabro borili i oni injihovi očevi; pokazivali su na Kapitol, na hram Veste i ostalehramove bogova koji su se nalazili oko Foruma; govorili su darimski narod ne bi trebalo odvoditi u grad neprijatelja kao daje prognan i oteran sa tla otadžbine i od domaćeg penata, istvar dotle dovesti da bi bilo bolje da Veji nisu zauzeti, j er Rimonda ne bi bio napušten. Kako stvar nisu vodili nasiljem negomolbama, pri čemu su često pominjali bogove, to su kod mno-gih probudili religijsku svest, pa je zakon odbačen sa većinomod jednog glasa. Ova pobeda j e tako obradovala patricije da jesledećeg dana na predlog konzula doneta senatska odluka da34 Tribuli su oni koji su pripadali istoj tribi, pa su prema tome zajed-no glasali. Svaka triba je na skupštini pri glasanju važila kao jedan glas.330se teritorija Veja podeli plebejcima, po sedam jugera zemlje poglavi, i to da se ne deli samo ocu porodice nego i ostalim slobod-nim članovima kuće kako bi imajući to u izgledu odgajali decu.31. Pridobijeni ovim darom, plebejci nisu pružili nikakavotpor pri izboru konzula. Izabrani su Lucije Valerije Potit i Mar-ko Manlije, koji je kasnije dobio nadimak Kapitolin. Ovi kon-zuli su priredili Velike igre na koje se zavetovao diktator Marko

Furije u toku rata sa Vejima. Iste godine j e osvećeno i svetilišteJ unoni, što je bio zavet istog diktatora u ovom ratu; kažu da jeosvećenje izvršeno uz veliku revnost matrona.Sa Ekvimaje vođen rat na Algidu, jedva vredan pomena:neprijatelj je razbijen gotovo pre nego što j e i došlo do sukoba.Valeriju, koji j e bio uporniji u uništavanju neprijatelja u bek-stvu, dodeljen je trijumf, a Manlije je dobio pravo da ovenčanuđe u grad. Iste godine j e izbio novi rat sa narodom Volsinija.Zbog gladi i epidemije koja se proširila na teritoriji Rima, zatimusled suše i preterane žege, vojska nije mogla biti izvedena urat. Ovim ohrabrenim Volsinjani, kojima su se pridružili i Sapi-nati,35upali su na rimsku teritoriju. Na to je objavljen rat i jed-nom i drugom narodu. Umroje cenzor Gaj J ulije, a na njegovo

mestoje imenovan Marko Kornelije. To se kasnije tumačilo kaopovreda božanskog prava, j er j e Rim bio zauzet u toku njego-vog lustruma.36Posle toga, cenzor koji bi umro nije nikad biozamenjivan drugim. Kako je bolest zahvatila i konzule, bilo jeodlučeno da se auspicije obnove izborom intereksa. I tako poštosu konzuli po odluci Senata abdicirali, za intereksa je izabranMarko Furije Kamil, koga je smenio Publije Kornelije Scipion,a ovoga Lucije Valerije Potit. Ovaj poslednji je imenovao šestvojnih tribuna sa konzulskom vlašću da bi država imala dovoljnomagistrata ako bi se neko od njih razboleo.32. Na dan 1. jula37stupili su na dužnost Lucije Lukrecije,Servije Sulpicije, Marko Emilije, Lucije Fuzije Medulin sedmiput, Agripa Furije i Gaj Emilije drugi put. Lucije Lukrecije i Gaj

35Sapinati se pominju jedino kod Livija, i to kao Sapientes, Salpentesi Sappinates.36U ovom slučaju, lustrum označava razdoblje od pet godina, tj. vre-me između dva izbora cenzora i popisa građana.37Ovo je nova promena datuma stupanja konzula na vlast zbog epi-demije.331Emilije su za komandu dobili oblast Volsinija, a prodv Sapinatasu određeni Agripa Furije i Servije Sulpicije. Najpre se ratovalosa Volsinjanima; rat je bio značajan po broju neprijatelja, ali



oštrih sukoba nije bilo. Razbijeni pri prvom napadu dali su seu bekstvo; 8.000 ljudi, opkoljenih našom konjicom, položili suoružje i predali se. Glas o ovoj borbi j e bio razlog da Sapinatiodustanu od rata; potražili su utočište u bedemima. Rimljani suodvukli ogroman plen i sa sapinatske i sa volsinijske teritorije,a da se pri tome njihovoj sili niko nije suprotstavio. Najzad jeVolsinjanima, iscrpljenima u ratu, dato primirje na dvadesetgodina pod uslovom da Rimljanima vrate ono što su opljačkalii da rimskim vojnicima daju platu za tu godinu.Iste godine je Marko Cedicije, jedan plebejac, obavestio tri-bune da j e na Novom putu, gde j e sada kapela iznad Vestinoghrama, čuo u tišini noči glas, jasniji od ljudskog, koji mu je nare-dio da obavesti magistrate da dolaze Gali. Kao što to često biva,ovo je bilo prezreno zato što je vest doneo beznačajan čovek, aosim togaje bilo u pitanju jedno daleko pleme o kome se ništanije znalo. Ne samo da je opomena bogova bila prezrena dokse sudbina približavala nego su i jedinu ljudsku pomoć koju suimali u ličnosti Marka Furija udaljili iz grada. Pošto ga j e narod-ni tribun Lucije Apulej optužio zbog plena iz Veja, Kamil, kojije upravo izgubio sina mladića, pozva u svoju kuću članove svojetribe i klijente koji su većim delom bili plebejci da bi ispitao nji-hovo raspoloženje. Dobio je odgovor da će oni platid sumu nakoju on bude osuđen, ali da ga ne mogu osloboditi kazne. Nato on ode u progonstvo, moleći besmrtne bogove da ga neza-

hvalna otadžbina što pre poželi ako mu je ova nepravda nanetakao nevinom. U odsustvuje osuđen da plati 15.000 teških asa.33. Tako prognaše građanina za koga bi se moglo tvrditi,ukoliko ima ičega što je u ljudskim stvarima sigurno, da Rim nebi mogao biti zauzet da j e on ostao. Dok se gradu približavalasudbonosna propast, stigoše poslanici iz Kluzija da zatraže po-moć prodv Gala. Ovo pleme, kaže predanje, prešlo je Alpe i zau-zelo polja koja su ranije obrađivali Etrurci, privučeno plodovimanaše zemlje, a najviše vinom koje j e tada za njih predstavljalonovo zadovoljstvo. A vino j e u Galiju izvezao Aruns iz Kluzijada bi namamio ovo pleme. On je bio ljut na Lukumona, čijijetutor bio, zato što mu je ovaj zaveo ženu. Kako j e mladić bio332

veoma moćan, Aruns mu se nije mogao osvetiti sem uz pomoćstrane sile. On j e bio vođa Galima pri prelasku Alpa i podstre-kač napada na Kluzij. Dakle, ja ne poričem daje Gale doveo naKluzij Aruns, ili neko drugi iz ovog grada. No opšte je poznatoda Gali koji su napali na Kluzij nisu bili prvi koji su prešli Alpe.Dva veka pre napada na Kluzij i zauzimanja Rima, Gali su prešliu Italiju, pa ovi iz Kluzija nisu bili prvi Etrurci sa kojima su oniratovali. Mnogo ranije se galska vojska često sukobljavala sa lju-dima koji su živeli između Apenina i Alpa. Etrurska vlast se prerimske prostirala daleko na kopnu i na moru. Kolika im je bilamoć pokazuju nazivi Gornjeg i Donjeg mora kojima j e Italijaopkoljena kao neko ostrvo, j er su italska plemenajedno zvaliToskansko po opštem nazivu za narod, a drugo Hatrijatsko po

etrurskoj koloniji Hatriji,38dok su Grci ova mora nazivali Ti-renskim i Adriatskim. Okrenuti prema jednom i drugom moru,Etrurci su naseljavali dvaput po dvanaest gradova, najpre sa ovestrane Apenina, prema Donjem moru, a zatim isto toliko sa onestrane Apenina, osnivajući onoliko kolonija koliko je prvobitnobilo gradova i one su držale sva mesta od reke Poa do Alpa semugla što su ga držali Veneti koji su živeli oko morskog zaliva.Alpska plemena su bez sumnje istog porekla, naročito Reti kojisu zbog prirode tla postali tako divlji da od starine nisu sačuvaliništa sem svog govora, pa i to iskvareno.39



34. O prelasku Gala u Italiju saznali smo ovo: u vreme kadje Tarkvinije Prisk vladao u Rimu, tada su nad Keltima, koji sučinili trećinu Galije, vrhovnu vlast imali Biturigi;40oni su Kelti-ma davali kralja. Ambigat, koji je tada vladao, zahvaljujući srećii hrabrosti kako svojoj tako i svog naroda, bio je veoma moćan,tako daje Galija u vreme njegove vlasti obilovala i u plodovima3HHatria ili Hadria nalazila se u italskoj oblasti Picenurn, na oko 6 mi-lja udaljenosti od mora; kolonija je osnovana 289. pre n. e. na mestu sta-rijeg naselja. Dvanaest etrurskih gradova mogli su biti: Arretium, Cortona,Perusia, Volsinii, Caere, Tarquinii, Vetulonia, Vulci, Volaterrae, Clusium, Rusel-lae, Veii, a kasnije je tom broju dodana i Populonia.39Reti su bili mnogobrojna plemena u Alpima, između Pijave i jeze-ra Komo, južnog Tirola i doline Rajne do Bodenskog jezera. J ezik im jepripadao mediteransko-preindoevropskim govorima.40Biturigi su bili galski narod u Keltskoj Galiji (Gallia Celtica), kasni-joj Akvitaniji.333zemlje i u ljudima, pa je izgledalo da se takvim mnoštvom ljudijedva može upravljati. I sam već u godinama, Ambigatje u željida rastereti kraljevstvo od tolike mase ljudi koji su ga već priti-skivali objavio da će sinove svoje sestre, Beloveza i Segoveza, dvavaljana mladića, poslati da traže nova sedišta koja će im bogovipokazad preko znamenja. Dozvoliće im da povedu onoliko ljudi

koliko žele kako ih nijedno pleme ne bi moglo odbid kada dođu.Segovezu je kockom dopala Hercinijska gora,41a Belovezu, kojije bio mnogo srećniji, bogovi odrediše put u Italiju. On odvedesa sobom one koji su bili prekobrojni: Biturige, Arverne, Senone,Hedue, Ambare, Karnute i Aulerke. Krenuvši sa ogromnim mno-štvom konjanika i pešaka sdže do Trikastina.42Ovde su kao velikaprepreka stajali Alpi. Ne čudim se što su izgledali neprelazni,j er preko njih nije bilo puta od vremena dokle dopire ljudskopamćenje, sem ako se ne poveruje u legendu o Herkulu.43Dokje visina planina držala Gale ovde kao odsečene, oni su gledalisve strane preko kojih će od prelaza što su se spajali s nebompreći na drugu stranu sveta. Držao ih je i religijski strah, j er seširio glas da došljake koji traže zemlju napada pleme Salvi. To su

bili Masilioti koji su brodovima došli iz Fokeje.44Smatrajući daje to predznak njihove sreće, Gali im pomogoše da utvrde prvomesto na koje su se iskrcali, što su Salvi dopustili. Sami su mirnoprešli Alpe preko Taurinskog prevoja i prevoja Durija, te Etrurcerazbili nedaleko od reke Ticina.45Kad su čuli da zemlja koju suzauzeli nosi isd naziv Insubrij46kao i jedna oblast kod Hedua, asmatrajući to dobrim predznakom za mesto, osnovali su tu gradkoji su nazvali Mediolanum.4741Hercynia saltusje visoravan u južnoj Germaniji koju su, prema Ce-zaru i Tacitu, naseljavala galska plemena.42U pitanju su plemena centralne Galije; Trikastini su živeli u kasni-joj rimskoj provinciji Narbo, najugu, u današnjoj Provansi.43Prema nekim verzijama mita o Herkulu, on je terajući Gerionova

goveda prošao preko Galije.44Koloniju Massilia (današnji Marsej), osnovali su maloazijski Grciiz Fokeje oko 600. pre n. e.46Reka Tičino (Ticinus) u severnoj Italiji, pritoka Poa.46Insubri su u stvari bili veliko galsko pleme u severnoj Italiji.47Mediolanum, današnji Milano. Insubri su pored toga imali i gra-dove Comum, Ticinum, Novaria.33435. Uskoro je usledila nova grupa stopama prethodnika:Cenomani su pod vođom Etovijem prešli preko istog prevoja



uz pomoć Beloveza i naselili se tamo gde su danas gradovi Brik-sija48i Verona. Posle njih su se naselili Libui i Saluviji u blizinistarog plemena Levi Liguri,49koje je živelo oko Ticina. Potomsu Peninske Alpe50prešli Boji i Lingoni, pa kako su sve zemljeizmeđu Alpa i reke Poa bile već zauzete, oni pređoše preko Poasplavovima i oteraše sa njihove zemlje ne samo Etrurce nego iUmbre. Ipak su se zadržali na Apeninima. Tada su Senoni, kojisu kao došljaci stigli poslednji, zauzeli zemlje od reke Utenta dogranice Ezisa.51To su bili oni Gali koji su došli do Kluzija i doRima, kako sam doznao. Međutim, nije sigurno da li su to bibjedino oni, ili su im se pridružili i narodi iz Ovostrane Galije.52Uplašeni od novog rata kad su ugledali rulju, lica ljudi do-tad neviđena i novu vrstu oružja, a slušajući često o tome kakosu Gali i sa ove strane Poa razbili etrurske legije, stanovnici Klu-zija upudše u Rim poslanstvo da traži pomoć od Senata, premdasa Rimljanima nisu imali nikakav savez ili ugovor o prijateljstvusem što narod Veja, koji im je bio srodan, nisu branili od Ri-mljana. Što se tiče pomoći nisu postigli ništa, ali su bila upućenatri poslanika, sinovi Marka Fabija Ambusta, da u ime rimskognaroda i Senata razgovaraju sa Galima i zatraže da ne napadajusaveznike i prijatelje rimskog naroda koji im nisu naneli nikakvozlo. ¹Rimljani će seª, rekoše, ,,u ratu braniti ako prilike buduzahtevale; čini se ipak bolje da se rat otkloni ukoliko j e moguć-no i da Gale, novo pleme, pre upoznamo u miru nego u ratu.ª

36. Bilo bi to mirno poslanstvo da se poslanici nisu divljač-ki ponašali i bili slični pre Galima no Rimljanima. Pošto su onošto im j e naloženo izložili na skupštini Gala, dobili su ovaj odgo-vor: premda nisu čuli za Rimljane, veruju da su oni hrabri ljudipošto su Klužani zatražili pomoć od njih u trenutku opasnosti.48Briksijaje bila na mestu današnje Breše u severnoj Italiji.49Laevi Ligures su verovatno dva plemena, premda ih Livije navodikao jedan narod. Liguri su pripadali preindoevropskim narodima u Itali-ji; u istorijsko doba su živeli oko Đenovskog zaliva.50Alpes Poenini su deo Alpa oko prelaza Sv. Bernard. Boji i Lingonisu pored Senona najveća keltska plemena u severnoj Italiji.51Utentum, je kod današnjeg Montonea, a Aesisje današnji Ezino.52U pitanju je Gallia Cisalpina, sa ove, tj. italske strane Alpa.

335I kako radije šalju poslanstvo nego oružje na njih da bi zaštitilisvoje saveznike, oni neće prezreti mir koji im nude pod uslovomda Galima, koji nemaju zemlje, narod Kluzija, koji je ima višenego što može obraditi, ustupi jedan deo svoje teritorije. Mirse ne može postići na drugi način. Zele da u prisustvu Rimljanačuju odgovor Klužana, pa ako budu odbijeni vodiće borbu uprisustvu Rimljana tako da mogu javiti kući koliko Gali nadma-šuju sve druge. Kad su ih Rimljani upitali s kojim pravom tražezemlju od onih koji je poseduju, ili prete ratom, i šta Gali tražeu Etruriji, ovi im oholo odgovoriše da im pravo leži u oružju ida onima koji sujaki sve pripada; tada planuše gnevom i jednii drugi, zgrabiše oružje i započe borba. Pošto se zla sudbina već

približavala Rimu, rimski poslanici zgrabiše oružje, što je protiv-no svakom međunarodnom pravu. Nije moglo ostati nezapaženoda se ispred etrurskog bojnog reda bore tri veoma hrabra rimskamladića iz najplemenitijeg roda, j er je hrabrost stranaca padalau oči. Uz to j e Kvint Fabije, koga j e konj povukao van bojnogreda, ubio galskog vođu napadajući na bojne znake, probivši mukopljem bokove. Dok muje skidao oružje, Gali ga prepoznadošei objaviše celom bojnom redu da je to rimski poslanik. Zabora-vljaj ući na mržnju prema Kluziju, na to Gali dadoše trubom znakza povlačenje, preteći Rimljanima. Bilo je onih koji su predlagali



da se odmah krene na Rim, ali j e pobedilo mišljenje starijih dase najpre pošalju poslanici da se žale na nepravdu i da traže dase predaju Fabiji koji su povredili pravo među narodima. Kadsu poslanici Gala rekli šta im je naloženo, senatori nisu odobriliono što su Fabiji učinili, a uz to im se i zahtev varvara učinio pra-vedan. Međutim, nisu odlučili onako kako su smatrali da trebaj er je tome stajao na putu ugled ovih ljudi visokog roda. I takoda krivica ne bi bila do njih ako bi u ratu sa Galima pretrpeli po-raz, oni obavestiše narod o zahtevima Gala, s tim da on o tomeodluči na skupštini. Ovde su bogatstvo i uticaj toliko cenjeni dasu one o čijem je kažnjavanju bila reč izabrali za vojne tribune sakonzulskom vlašću za sledeću godinu. Kadje to učinjeno, uvre-đeni Gali se, kako je trebalo vratiše svojima, javno preteći ratom.Zajedno sa Fabijima, za vojne tribune su izabrani Kvint SulpicijeLong, Kvint Servilije četvrti put i Publije Kornelije Maluginensis.37. Dok j e pretila tolika opasnost, dotle država, kojajeu borbi protiv Fidenjana i Vejana i drugih susednih naroda336pribegavala poslednjem sredstvu i u velikim nevoljama imeno-vala diktatora, sada nije tražila nikakvu izuzetnu vlast ili pomoćprotiv neprijatelja, koga dotad nije nikad videla niti je za njegačula, neprijatelja koji dolazi s mora i sa kraja sveta donosećirat: toliko su ljudi bili zaslepljeni sudbinom da nisu pružali ot-por njenoj moći koja je neumoljivo nastupala. Tribuni čijom

j e nesmotrenošću došlo do rata imali su vrhovnu komandu ivršili regrutovanje ništa veće od uobičajenog kad su u pitanjuosrednji ratovi, ublažavajući i glasove o ratu. U međuvremenusu Gali, koji su saznali da su oni koji su prekršili pravo dobili joši počasti i da je njihovo poslanstvo ismejano, planuli gnevom,a kako j e ovo pleme neumereno u tome, ono j e odmah zgra-bilo bojne znake i ubrzanim maršem krenulo na Rim. Pošto seu gradovima preko kojih j e prelazila njihova užurbana masa,u strahu dohvatalo oružje, a stanovnici sela bežali pred njima,oni su glasno uzvikivali kud god su prolazili da idu na Rim, tenadugačko i naširoko razvijenom linijom pešadije i konjice is-punjavali ogroman prostor. I spred njih su išli glas o njima i gla-snici iz Kluzija, a zatim i mnogih drugih naroda. Neprijateljeva

brzina j e izazvala ogroman strah u Rimu; s vojskom u neredu,prikupljenom na brzinu, jedva iziđoše u susret Galima najeda-naest milja od grada, na mesto na kome se reka Alija, tekući saKrustuminskih gora u dubokom kanjonu, nedaleko od putauliva u Tibar. Već je sve i ispred i okolo bilo ispunjeno neprija-teljima. Ovo pleme po prirodi bučno, divlje pevajući i kričeći,sve je ispunjavalo zastrašujućim zvukom.38. Ovde vojni tribuni, koji nisu prethodno izabrali mestoza vojni logor, niti ga utvrdili jarkom iza koga će se povući, nesećajući se ni bogova ako su već zaboravili na ljude, bez auspi-cija i povoljnih žrtava, postaviše svoju liniju veoma široko, sarazvučenim krilima, da bi izbegli opkoljavanje. Ipak nisu uspelida izjednače linije sa neprijateljskim, mada su svoju tako raste-

gli da su oslabili centar koji se jedva držao. Na desnoj strani suimali malu uzvišicu, na koju su rešili da sakupe svoje rezervnetrupe. Kao što je ovo bio početak panike i bekstva, tako je bioi jedini spas beguncima. U stvari se Bren,53vođa jedne grupe53 Bren se zvao i vođa Kelta koji su iz Podunavlja krenuli u pohod naGrčku 280. pre n. e.337Gala, s obzirom na mali broj neprijatelja, bojao njegove ratneveštine. Uveren daje ova uzvišica zauzeta zato da bi Gali bili na-padnuti s boka i sa leđa ako bi krenuli na frontalnu liniju koju



su držale legije, on okrenu napad prema rezervnim trupama nesumnjajući u to da će ukoliko ove otera sa uzvišice, lako odnetipobedu u ravnom polju zahvaljujući svojoj borbenoj nadmoći.Tako je na strani varvara bila ne samo sreća nego i razložnost.A na drugoj strani, ni komandanti ni vojnici nisu više ličili naRimljane. Strah i misao na bekstvo tako su ih obuzeli da ni našta drugo nisu mislili, pa je veći deo bežao radije prema Veji-ma, neprijateljskom gradu, iako j e na toj strani bio Tibar kaoprepreka, nego desnom obalom prema Rimu, svojim ženama ideci. Kratko vreme je rezervu štitio položaj; ali čim se čuo ratnipoklič - oni koji su bili najbliži čuli su ga s boka, oni poslednji saleđa - i pre nego što su videli nepoznatog neprijatelja, vojnici saostalog dela fronta ne samo da nisu ni pokušali da se bore negonisu uzvratili ni ratni poklič; odmah su pobegli čitavi i bez rana.U borbi nije bilo nikakve pogibije, ali su sa leđa ubijali svoje kojisu im u gužvi smetali pri bekstvu. Na obali Tibra, gde j e pobe-glo celo levo krilo bacivši oružje, nastade velika propast: mnogekoji nisu znali da plivaju, ili one kojimaje ponestalo snage jersu ih otežavali oklop i drugo oružje, progutala je matica. Ipak jeveliki deo pobegao u Veje, odakle ne samo da nije bila upuće-na nikakva pomoć nego ni glasnici koji bi javili Rimu za poraz.Sa desnog krila, koje se nalazilo daleko od reke i u podnožjuuzvišice, svi su krenuli u Rim, pa zatim, ne stigavši ni kapiju dazatvore, pobegli u tvrđavu.

39. Cudo tako neočekivane pobede ostavilo je Gale zapre-pašćene, pa su u početku, i sami stajali kao prikovani strahom,kao da ne znaju šta se dogodilo. Potom su se uplašili da nije upitanju zaseda; najzad pokupiše plen i oružje s poginulih nagornilu, kao što j e kod njih bio običaj i pošto nisu videli nikakavtrag od neprijatelja, krenuli su dalje i pre zalaska sunca sdgli dograda Rima. Kad konjanici koji su išli napred naiđoše na otvo-renu kapiju, bez straža koje bi j e čuvale i bez naoružanih ljudina bedemima, njih ponovo zadrža čuđenje, slično prethodnom.Plašeći se noći i nepoznatog grada zastali su između Rima i Ani-jena, a izvidnike poslali da obiđu rimske bedeme i druge kapijeda bi videli šta neprijatelj namerava u ovoj beznadežnoj situaciji.338

Pošto j e veći deo vojske posle bitke pobegao u Veje a ne u Rim,Rimljani su poverovali da sem onih koji su pobegli u grad nikonije preživeo, pa su podjednako oplakivali i žive i mrtve takoda j e ceo grad bio ispunjen kukanjem. No, uskoro lična žalostustuknu pred zajedničkim strahom pošto j e javljeno da j e ne-prijatelj tu. Uskoro začuše urlikanje i neskladno pevanje varvarakoji su u gomilama lutali oko bedema. Sve do svitanja su držaniu neizvesnosti kada će uslediti napad na grad: odmah pri do-lasku, kad su ih videli da se približavaju gradu, smatrali su dabi ostali na Aliji ako im to nije bila namera; zatim pri zalaskusunca, pošto nije još mnogo ostalo od dana, da nameravajunapasti pre noći; potom, da su napad odložili za noć kako bizadali više straha; najzad, pri približavanju zore već su izdisali

od straha; konačno, neprestani strah zameni samo zlo kad ne-prijatelj svoje bojne znake uputi prema kapiji. Ali ni ove noćini sledećeg dana, rimska država nije više bila slična onoj kojaj e preplašena napustila bojno polje na Aliji. Pošto nije bilo ni-kakve nade da se grad može odbraniti sa tako malom grupomljudi kojaje preostala, odlučeno je da se mladići ratnici sa žena-ma i decom i Senat sklone u Kapitol i tvrđavu, te da pokupivšihranu i oružje, sa ovog utvrđenog mesta brane i bogove i ljudei slavu rimskog imena; da flamen i vestalke sklone državne sve-tinje daleko od rušenja i požara kako kult ne bi bio napušten



dokle god ima ko da ga obavlja. Ako rušenje koje preti graduprežive tvrđava i Kapitol, sedište bogova, ako prežive Senat kaoglava državne uprave i mladi vojnici, lako j e žrtvovati gomilustaraca koji će ostati u gradu i koji su inače osuđeni na smrt.Da bi masa plebejaca ovo lakše podnela, starci koji su nekadtrijumfovali i bili konzuli, javno su izjavili da će zajedno sa osta-lima urnreti i da svojim telima koja su preslaba da nose oruž-je, pa ne mogu braniti otadžbinu, neće opterećivati oskudnosnabdevanje ratnika.40. Ovako su starci osuđeni na smrt tešili jedni druge, apotom uputili ohrabrenje odredu mladića kojije kretao na Ka-pitol i tvrđavu, preporučujući njihovoj hrabrosti i mladosti sveono što je ostalo od sreće grada kojije u toku 360 godina pobe-đivao u svim ratovima. Kada su se oni koji su sa sobom odnelisvu nadu i svu pomoć razdvojili od onih koji su odlučili da neprežive pad i rušenje grada, prizor je već sam po sebi bio veorna339žalostan, ali j e lelek žena koje su trčale čas na j ednu čas nadrugu stranu, pitajući svoje muževe i rođake kakvoj ih sudbiniprepuštaju, dostizao vrhunac ljudskog bola. Mnoge od njih supratile svoje i u tvrđavu, a niko im to nije ni odobrio ni zabranioj er bi bilo nehumano reći ono što j e bilo bolje za opsednute: datreba da bude što manje onih koji nisu borci. Ostalo mnoštvo,uglavnom plebejci, pošto tako mali prostor na bregu nije mogao

da ih primi, niti da ih hrani u takvoj oskudici, napuštali su gradi u koloni kretali premajanikulu. Odavde se jedni rasturiše popoljima, a drugi krenuše prema susednim gradovima, bez vođei bez zajedničkog dogovora, pa izgubivši svaku nadu u zajedni-štvo, svak je tražio način za svoj spas i sledio svj plan. A flameni vestalke, ne misleći na sebe, savetovali su se šta da ponesu, apošto nije bilo snage da se sve ponese, onda šta da ostave i kojebi mesto bilo sigurno da se sakrije ono što ostavljaju. Smatralisu da j e najbolje da to stave u ćupove i da zakopaju u blizinukuće Kvirinovog sveštenika, na mestu gde je i danas zabranjenopljunuti.54Ostali teret podeliše među sobom i poneše putemkoji je preko Sublicijskog mosta vodio na J anikul. Tu na okuci,u gomili onih koji su kao nesposobni za rat napuštali grad, ugle-

da ih Lucije Albin, čovek plebejskog porekla koji je u kolimavozio svoju ženu i decu. U svojoj pobožnosti bio j e svestan togada postoji razlika između ljudskih i božanskih vrednosti, pa kadj e ugledao državne sveštenike kako idu pešice noseći svetinjerimskog naroda, dok se njegova porodica vozi kolima, on narediženi i dečacima da siđu, a device sa svetim predmetima pope ukola u odvede ih u Cere, kuda su se sveštenice uputile.41. A u Rimu su se za to vreme, pošto je sve što j e uobiča-jeno u takvim prilikama bilo pripremljeno za odbranu tvrđave,svi starci vratili svojim kućama i čvrsto rešeni da umru očekivalisu neprijatelja. Oni među njima koji su nekada vršili kuralnemagistrature, da bi umrli sa oznakama nekadašnje sreće, poča-sti i hrabrosti, obukoše najsvečaniju odeću55koju nose oni što

54Po tradiciji, Kvirinov sveštenik (Jlamen Quirinalis) i vestalke čuvalisu sacra, to jest razne svete predmete i dragocenosti koje su se nalazile uVestinom hramu.55Najsvečanija (augustissima) toga je toga picta, purpurne boje sazlatnim rubom, a nošena je jedino pri trijumfu.340voze sveta božanska kola, ili oni koji trijufuju, te sedoše usredsvojih domova u sedišta od slonovače.56Ima pisaca koji kažu dasu za vrhovnim sveštenikom Markom Folijem ponavljali svečanestihove,57zavetujući se za otadžbinu i rimske građane.



Pošto im je borbeno oduševljenje popustilo u toku noći ipošto se nisu borili u okršaju sa neizvesnim ishodom, a gradnisu zauzeli napadom ili silom, sledećeg dana su Gali bez ogor-čenja i žestine u srcu ušli u grad kroz otvorena Kolinska vrata,stigli na Forum, i gledali okolo na hramove bogova i tvrđavu,kojaje jedino imala ratničkih izgled. Zatim pošto su ostavilimalu stražu da ne bi neko iz tvrđave ili sa Kapitola izvršio na-pad dok su oni rastureni, krenuše u pljačku praznim ulicamana kojima nije bilo nikog ko bi im izišao u susret, pa dok sujedni u grupi navalili na najbliže kuće, drugi su tražili udalje-nije, nedirnute i pune plena. A potom uplašeni prazninom istrepeći da ih neprijatelj ne uhvati nekom prevarom dok samilutaju, oni se sakupljeni u grupe vratiše na Forum i u deo gradau njegovoj blizini. Dok su plebejske kuće bile zatvorene, a atrijidržavnih prvaka širom otvoreni, oni su više oklevali da krenu uotvoreno nego u zaključano; naime, ništa drugačije nego kaoobožavatelji gledali su na ljude koji su sedeli u predvorjimakuća, po ukrasima i držanju viši od onoga što j e ljudsko, a pouzvišenosti, izrazu i ozbiljnosti lica, više slični bogovima. Doksu stajali pred njima kao da su statue, kažu da je jedan od njih,Marko Papirije, udario po glavi štapom od slonovače Gala kojije pomilovao njegovu dugu bradu kakvu su tada svi imali, i timeje započelo nasilje, pa su svi pobijeni na svojim sedištima. Posleovog pokolja prvaka nisu poštedeli ni ostale smrtnike; kuće su

opljačkali i pošto su ih ispraznili predali su ih ognju.42. Uostalom, bilo zato što nisu želeli da unište ceo grad,bilo zato što su galske vođe odlučile da izazovu požar kako bitime izazvali strah i prinudili opkoljene da se predaju, činećito radi svojih domova, Gali nisu spalili sve kuće. Ono što j epreostalo od grada trebalo j e da bude zalog koji će delovati naneprijatelja da smanji svoju borbenost. I tako se požar prvog56Na svečana sedišta (sella curulis) imali su pravo samo najviši magi-strati u rimskoj državi; bila su ukrašena slonovačom.57U pitanju je carmen ili svečana formula.341dana nije proširio i obuhvatio sve, kao što j e to uobičajeno uzauzetom gradu. A Rimljani, gledajući iz tvrđave na grad is-

punjen neprijateljima, na njihovo trčanje kroz sve ulice dokj e u jednom ili drugom delu grada vršeno ubijanje, ne samoda nisu to umom mogli shvatiti nego ni verovati svojim očimai ušima. Bledi, okretali su svoju pažnju i svoje poglede tamogde bi se čuli uzvici neprijatelja, plač žena i dece, ili prasakplamena i tresak krovova koji su se rušili, kao da ih j e zlehudasreća odredila za svedoke propasti sopstvene otadžbine, pričemu nisu mogli braniti ništa drugo svoje scm svojih tela. Njihj e trebalo žaliti više od svih koji su ikada bili opkoljeni, j er suodvojeni opsadom gledali svoje u vlasti neprijatelja. Najzad jesvetlost dana punog neizvesnosti smenila strahotu noći, a daprizori ubijanja nisu prestajali nijednog trenutka. No prem-da su videli kako j e sve sravnjeno plamenom i rušenjem, ni

toliki teret zla nije ih mogao odvratiti od toga da brane takousamljen i malen breg koji su držali kao poslednje utočišteslobode. I kako se ovo svakodnevno ponavljalo, činilo se kaoda su se bili navikli na zlo i odvratili duh od svojih stvari, gle-dajući na oružje i mač u svojoj desnici kao na jedi nu nadukoja im j e ostala.43. Pošto su se nekoliko dana uzaludno borili samo protivkuća, a videvši da između ruševina i požara u zauzetom gradunije ostalo ništa drugo sem naoružanih neprijatelja koje tolikimubistvima nisu zaplašili, niti su im pokolebali hrabrost i naterali



štinu, okrepili su se i čekali na ugovoreni znak. Kada j e on dat,nastupili su u tišini noći, spremni kod kapija da prime Kami-lovu komandu. Pošto su izišli nedaleko od grada, kako je bilodogovoreno, napadali su uz poklič sa svih strana na nezaštićeni zapušten tabor Gala. Borbe nije bilo nego se ubijalo na svestrane. Ubijali su naga tela ophrvana snom. Oni koji su se na-lazili najdalje, a isterani iz svojih legala strahom i ne znajućikakva j e to sila i odakle dolazi, dali su se u bekstvo, dok su nekinesmotreno naletali na neprijatelja. Mnoge j e bekstvo dovelona teritoriju Ancija, pa dok su lutali, građani su izvršili napadiz grada i opkolili ih.Na sličan način j e na teritoriji Veja izvršeno uništenje iEtruraca. Susedi više od četiri stotine godina, oni prema gradukoji je bio pritisnut neviđenim neprijateljem, za koga se dotadnije ni čulo, do te mere nisu imali samilosti da su upravo u tovreme vršili upade na rimsku teritoriju i pljačkali, a nameravalisu da napadnu i rimski garnizon u Vejima, poslednju nadu rim-ske države. Rimski vojnici su ih videli rasturene po poljima kakou koloni teraju plen pred sobom, videli su i njihov logor posta-vljen nedaleko od Veja. Najpre ih obuze žaljenje samih sebe,zatim ogorčenje i najzad srdžba. Zar Etrurci, zbog kojih su Galeokrenuli protiv sebe, prave igru od njihove propasti i pogibije?J edva su se obuzdavali da odmah ne izvrše napad. Zadržao ihje centurion Kvint Cedicije, koga su izabrali za komandanta, i

tako su odložili napad do noći. J edino imje nedostajao vođakoji bi bio ravan Kamilu. Ostalo se zbilo istim redom i imaloisti srećan ishod: uzevši za vodiče zarobljenike koji su preživelinoćni pokolj, stigli su do druge grupe Etruraca, kod Solana;58sledeće noći su izvršilijoš veći pokolj, pa su se ovenčani dvostru-kom pobedom vratili u Veje.46. U međuvremenuje opsada u Rimu vođena traljavo takodaje zatišje nastalo na obe strane. I dok su Gali pazilijedino na58Solane su se nalazile na ušću Tibra, na desnoj obali.344to da im neko od neprijatelja ne promakne između straža, jedanrimski mladić izazva divljenje i sugrađana i neprijatelja. GensFabija se od starine brinuo za kult i žrtve na bregu Kvirinalu i

radi toga j e Gaj Fabije Dorson, opasan na gabijski način,59sasakralnim posudama sišao sa Kapitolskog brega, prošao krozneprijateljske straže neometen ni uzvicima ni bilo kakvim pret-njama i stigao na Kvirinal. Pošto j e ovde sve obavio na svečannačin, on se istim putem, istim čvrstim korakom i mirnog lica,uzdajući se u bogove u čijem kultu ga nije mogao sprečiti nismrtni strah, vratio svojima na Kapitol, dok su Gali ostali zapa-njeni bilo čudeći se hrabrosti, bilo iz religijskih obzira, u čemuovo pleme nije bilo nemarno.U Vejima su u međuvremenu iz dana u dan rasle ne samohrabrost nego i vojne snage. Ovde su se prikupili Rimljani kojisu posle nesrećne bitke lutali poljima i oni koji su se tu našli po-sle zauzimanja grada, a pridružili su im se i dobrovoljci iz Lacija

da bi učestvovali u plenu. Izgledalo je da j e došlo vreme da sevrate u otadžbinu i daje otrgnu iz ruku neprijatelja, alije ovomsnažnom telu nedostajala glava. Već je i samo mesto podsećalona Kamila, a u vojsci je bio veliki broj onih koji su pod njegovimvođstvom i njegovim auspicijama srećno ratovali. I Cecidije jegovorio da neće žaliti ako mu neko od bogova ili ljudi oduzmevlast, pa imajući na umu svoj rang, i sam bi radije tražio vojsko-vođu. Uz opštu saglasnost odlučeno j e da se Kamil pozove izArdeje, ali da se pre toga traži savet od Senata, koji se nalazio uRimu - red je poštovan do te mere da su u gotovo izgubljenoj



situaciji vodili računa o razlikama u ovlašćenjima. Da bi se topostiglo, trebalo j e proći kroz neprijateljske straže i izložiti seogromnoj opasnosti. Za ovaj podvig se prijavio Pontije Komin,hitar mladić. On je ležeći na pluti stigao Tibrom do grada i tuse na delu tvrđave koji je bio najbliže obali, a koji su zbog strmihstena zapostavile neprijateljske straže, popeo na Kapitol i odve-den pred magistrate, izložio šta mu je vojska naredila. Pošto je59 Gabijski način opasivanja je u stvari poseban način nošenja togepri prinošenju žrtava: leva ruka je ostajala slobodna, dokje jedan skuttoge bio prebačen preko levog ramena, prihvaćen s desne strane i vezanza pojas, a drugi skut je pokrivao glavu. Verovatno su se tako odevali ga-bijski sveštenici pre nego što su grad pokorili Rimljani.345primio senatsku odluku da kurijatske komicije60pozovu Kamilaiz progonstva, da se zatim po odluci naroda odmah imenuje zadiktatora kako bi vojnici imali vojskovođu koga žele, glasnik sehitno vratio istim putem u Veje. Odmah su upućeni glasnici Ka-milu u Ardeju i oni ga dovedoše u Veje, ili, što se čini verovatni-je, on nije krenuo iz Ardeje pre nego što je donet zakon, poštonije smeo napustiti mesto izgnanstva dok to narod ne odobri, au vojsci nije imao pravo na auspicije dok ne bude imenovan zadiktatora: dakle, kurijatski zakon61j e donet i on je u odsustvuimenovan za diktatora.47. Dok se ovo događalo u Vejima, tvrđava u Rirnu i Kapi-

tol našli su se u velikoj opasnosti. Bilo zato što su otkrili tragoveljudskih stopa koje je ostavio glasnik iz Veja, ili su sami primetilida je pristup kod Karmentske stene62lak, a pošto su prethod-no poslali nenaoružanog čoveka da ispita put, Gali su noću primesečini, dodajući jedni drugima oružje gde je tle bilo nerav-no, praveći lestvice dok su se jedni saginjali a drugi uspravljalikako je teren zahtevao, i tako noseći jedni druge, stigli do vrhau takvoj tišini da su zavarali ne samo straže nego i pse, koji suinače osetljivi na noćne šumove. Međutim, nisu mogli iznenaditiguske, posvećene J unoni i pošteđene, iako je vladala velika osku-dica u hrani. One su spasle stvar: na njihovo gakanje i lepetanjekrilima probudio se Marko Manlije, koji je pre dve godine biokonzul i iskusan ratnik. Zgrabivši oružje, on pozva na uzbunu

i ostale, pa dok su oni hitro poskakali, on obori jednog Gala,koji se već bio popeo na vrh, udarivši ga šiljkom štita. Taj svojimpadom povuče one koji su mu stajali najbliže, a ostale koji su ustrahu ispustili oružje ubijao je Manlije dok su se rukama držaliza stenu sa koje su visili. Uskoro su se i ostali sakupili, pa baca-jući strele i kamenje zbunili neprijatelja, a zatim se cela kolona,60Prema običaju koji je bio poštovan i krajem Republike, magistratinisu mogli vršiti imperijum u vojnoj sferi pre nego što se njihov izbor neizvrši i u kurijatskim komicijama. Ova skupština, koju su nekada činili svintuški članovi kurija, u istorijsko doba je postojala kao institucija u kojojje svaku kuriju predstavljao po jedan liktor.61Lex curiata, zakon kojim je potvrđivan imperijum.62Prema jednom mitu, Karmenta je bila Euanderova majka. Car-

mentae su spadale u najstarija rimska božanstva, sa praznikom 11. i 15.januara; po njima se zvao jedan deo Kapitola.346poremećena i padajući, sručila u sunovrat. Pošto su zatim sdšaliuzbunu, ostatak noći su proveli u miru koliko se to moglo s ob-zirom na uznemirenost, j er j e i opasnost kojaje prošla izazivalauzbuđenje. Kada je izišlo sunce, vojnici su trubom pozvani naskup kod tribuna: i dobro i loše držanje zahtevalo je ocenu. Naj-pre j e Manlije pohvaljen za hrabrost; nagradili su ga ne samotribuni nego muje svak, uz opštu saglasnost vojnika, u kuću koja



se nalazila u tvrđavi doneo po pola libre brašna i četvrt vina. Toje pojedinost koju pominjem zato što je to u opštoj oskudici biodokaz velike omiljenosti, j er je svak sebe lišavao dela snabdeva-nja, otkidajući od usta ono što mu je bilo neophodno da bi todoneo kao počastjednom čoveku. Zatim su prozvani oni kojisu stražarili na mestu gde ih j e neprijatelj zavarao i uspeo da sepopne. Premda se vojni tribun Kvint Sulpicije izjasnio da se svikazne po vojničkom običaju,63od toga bi odvraćen povicimasvih vojnika, koji grešku onih koji su zanemarili stražu prebaci-še na jednog, a ostali su pošteđeni kazne. Onoga čija je krivicapo svedočenju svih bila nesumnjiva bacio je sa stene. Potom sukod jednih i drugih straže postale budnije; kod Gala zato što susaznali da između Veja i Rima saobraćaju glasnici, a kod Rimlja-na zbog sećanja na noćnu opasnost.48. No više od svih nevolja opsade i rata, obe vojske supritiskivala glad, a Gale još i bolestjer su imali tabor izmeđubrežuljaka, u dolini ispunjenoj vrelinom od požara i parom, tekada bi dunuo vetar donosio j e ne samo prašinu nego i pepeo.To j e teško podnosilo pleme koje je bilo naviknuto na vlagu ihladnoću. Mučeni vrućinom i gušenjem umirali su od bolestikoja se širila kao kod stoke i uskoro im je dosadilo da mrtve po-jedinačno sahranjuju, pa su ih spaljivali u gomilama; tako j e imesto dobilo naziv Galsko spalište.64Sa Rimljanima su sklopiliprimirje i vodili razgovore po dozvoli komandanata. Kako su

63Kazna ,,na vojnički načinª mogla je biti decimacija, pri čemu jeubijan svaki deseti vojnik, ili viktimizacija, kada je kažnjavana cela vojska.64Galsko spalište (Busta gallica) pominje Livijejošjednom (XXII, 11)usred grada, a pominje se i na jednom natpisu iz Sulinog vremena. Nezna se gde se nalazilo. Običaj da se pepeo sahrani na istom mestu na ko-me je izvršeno spaljivanje kao tipičan keltski običaj pominje i Pausanija(X, 21).347Gali u razgovorima neprestano pominjali glad i pozivali Rimlja-ne da se predaju zbog te nevolje, kažu daje sa Kapitola na mno-gim mesđma bacan hleb na galske predstraže da bi se neprijateljrazuverio. Ali najzad to više nisu mogli da kriju, niti da daljepodnose glad. I tako dok je diktator sam vršio regrutovanje,

poslavši komandanta konjice Lucija Valerija da izvede vojsku izVeja, i vežbao tako da se mogao meriti s neprijateljem, vojskana Kapitolu, umorna od stražarenja i bdenja, pošto je savladalasve ljudske nevolje sem gladi, koja po prirodi stvari nije moglabiti pobeđena, a izgledajući iz dana u dan da li j e na pomolukakva pomoć od diktatora, najzad lišena ne samo hrane nego inade tako da su vojnici padali pod težinom oružja kada su išlina stražu, dakle, vojska odluči da se preda ili da se otkupi podbilo kakvim uslovima, j er su Galijavno govorili da ne bi tražiliveliku nagradu da dignu opsadu. Senat se na to sastao i zadužiovojne tribune da pregovaraju o miru. Vojni tribun Kvint Sulpici-j e i galski vođa Bren vodili su pregovore o miru: hiljadu zlatnihfunti je bila cena za narod koji će uskoro vladati plemenima.

Ovoj stvari, sramnoj samoj po sebi, dodat je još jedan nedosto-jan postupak: Gali su izvršili netačno merenje, pa kad je tribunprigovorio, drski Gal je dodao rneri i svoj mač, te izgovorio zaRimljane nepodnošljivu rečenicu: ¹Teško pobeđenima".49. Međutim, bogovi i ljudi nisu dozvolili da Rimljani živekao otkupljen narod; naime, pre no što je sramna nagrada preda-ta neprijatelju, j er zbog prepirke nije sve zlato još bilo izmereno,na sreću, pojavio se diktator i naredio da se zlato odnese, a Ga-lima da idu. Kad su se Gali usprotivili i rekli da je sa njima sklo-pljen ugovor, on je odgovorio da ugovor ne može biti važeći jer



je sklopljen sa magistratima nižeg ranga, i to u vreme kad je onveć bio izabran za diktatora. Stoga neka se Gali pripreme za bor-bu. Svojima naredi da vojnički prdjag stave na gornilu, da zgrabeoružje i da mačem a ne zlatom povrate svoju zemlju. Pred očimasu im svetilišta bogova, žene i deca, otadžbinska zemlja opusto-šena ratom i sve ono što treba braniti, ponovo osvajati i osvetiti.Potom je postavio svoje ljude u bojni poredak, onako kako je do-zvoljavala priroda da, u poluporušenom gradu i na neravnom ze-mljištu, i predvideo sve što njegovi treba da izaberu i pripreme zasrećno vođenje rata. Nasuprot tome, zbunjeni ovim obrtom, Galidograbiše oružje i više besno nego razumno navališe na Rimljane.S48Sada se ratna sreća preokrenula: pomoć bogova i mudrost ljudskabili su na rimskoj strani. Pri prvom sudaru, Gali su bili razbijeniisto tako brzo kao što su kod Alije odneli pobedu. Zatim su sesudarili u drugoj, pravoj borbi na osmoj milji od Rima, na putuprema Gabijima, gde su se Gali sakupili posle bekstva, pa su Ri-mljani pobedili pod Kamilovim vođstvom i auspicijama. Ovde jeporaz Gala bio opšti: zauzetje galski logor, a nije preživeo ni gla-snik koji bi izvestio o porazu. Pošto je otadžbinu ponovo osvojiood neprijatelja, diktator se trijumfalno vratio u grad, a vojnici suga u veselim i grubim vojničkim stihovima s pravom nazivali Ro-mulom, ocem otadžbine i novim osnivačem grada.Služio je otadžbinu u ratu, a isto tako i u miru kadje zabra-

nio da se presele u Veje, premda su narodni tribuni na tomejoš upornije nastojali pošto j e grad bio spaljen, a plebejci biliveoma skloni da poslušaju taj savet. To je bio razlog što se posletrijumfa nije odrekao diktature, jer ga je Senat molio da državune ostavlja u tako neizvesnoj situaciji.50. Pošto je bio veoma odan religiji i kultu, pre svega je iz-vestio o stanju stvari koje se tiče bogova, na štaje Senat doneoodluku da se sva svetilišta, ukoliko ih je neprijatelj držao, obno-ve i da se utvrde njihove granice i izvrši svečano očišćenje, a daduoviri potraže u svetim knjigama za to odgovarajući ritual; dase sa građanima Cera sklopi javno gostoprimstvo65zato što suprimili svetinje i sveštenike rimskog naroda, pa je tako zahvalju-jući njihovom dobročinstvu sačuvan neprekidan kult besmrtnih

bogova; da se održe Kapitolske igre66j er j e J upiter najveći inajmoćniji zaštitio svoje središte i tvrđavu rimskog naroda u ve-likoj opasnosti; da kolegijum koji će se o tome brinuti imenujediktator Marko Furije, i to među onima koji stanuju na Kapi-tolu i u tvrđavi. Pominje se i to da je odlučeno da se podignehram na Novom putu i da se posveti Ajusu Lokucijusu67kako bi65Građani Cera su posle isterivanja Gala iz Rima dobili i rimsko gra-đanstvo, ali bez političkih prava.66Prema Plutarhu, svečane Kapitolske igre uveo je Kamil posle po-bede nad Vejima 396. pre n. e.; ranohriščanski pisac Tertulijan pripisujenjihove početke Romulu.67 Božanstvo Aius Locutius od glagola aio, kažem, i locutio, govor;kao bog kazivanja u Rimuje imao najpre kapelu (sacellum), potom hram

(templum).349se umirio noćni glas koji je najavio propast pre galskog rata, anije bio prihvaćen. Zlato koje j e oduzeto od Gala i ono koje jeu vremenu nemira bilo doneto iz drugih hramova u J upiterovukapelu proglašeno je za sveto i stavljeno pod J upiterov tron, jernije bilo jasno sačuvano u sećanju kome ga treba vratiti. Već iranije je odanost religiji u gradu pokazana time što su matronedonele zlato pošto ga nije bilo dovoljno za otkup koji je obećanGalima, i ono j e bilo primljeno da ne bi bilo dirano zlato koje



pripada svetinji. Matronamaje za to odata zahvalnost, kojoj jedodana i počast da im se posle smrti drže pohvalne besede kaomuškarcima. Tako je izvršeno ono što se ticalo bogova, ukolikose to moglo preko Senata. Potom, kako su narodni tribuni ugovorima neprestano podsticali plebejce da ostave grad u ru-ševinama i da se presele u Veje, Kamil j e došao na skupštinupraćen senatorima i održao ovakav govor:51. ¹Građani, ova nadmetanja sa narodnim tribunima to-liko su mi mučna da mi j e za vreme veoma tužnog progonstva,dok sam živeo u Ardeji, jedina uteha bilo to što sam daleko odovakvih sukoba i stoga sam bio odlučio da se i uz hiljade senat-skih odluka da budem pozvan nazad iz progonstva, nikad nevratim. Ali ono što me j e sada nateralo da se vratim nije bilapromena mog mišljenja nego vaše sreće. Nairne, bila je reč dali će otadžbina opstati, a ne da li ću j a biti u njoj. I sada bih ra-dije mirovao i ćutao da opet nije u pitanju borba za otadžbinu.Izostati iz nje dokle god ima daha u čoveku, sramotaje za sve, aza Kamila je to i greh. Zašto smo otadžbinu povratili, zašto smoje otrgli iz ruku neprijatelja koji j u j e opseo ako je sada kad smoje povratili, sami napuštamo? Kad su Gali pobednici zauzeli čitavgrad, ljudi su držali Kapitol i tvrđavu i u njima živeli zahvaljujućibogovima i ljudima; zar će Rimljani sada kao pobednici, poštosu povratili grad, napustiti i tvrđavu i Kapitol, i zar će grad uči-niti pustim više naša sreća nego uspeh neprijatelja? I kada nam

religijski običaji, osnovani zajedno sa gradom, ne bi bili predaniu nasleđe, božanska moć j e u ovim teškim vremenima tako oči-gledno bila na rimskoj strani da smatram kako zapostavljanjekulta bogova ne bi bilo dozvoljeno čoveku. Pogledajte unazadna naše uspehe i nesreće u toku poslednjih godina: videćeteda je sve išlo dobro onda kad smo slušali bogove, a zlo kad smoih prezreli. Na prvom mestu i pre svega, rat sa Vejima, vođen350toliko godina i uz tolike napore, nije završen pre nego što smona opomenu bogova ispustili vodu iz Albanskog jezera. Kakvaj e potom nova nesreća zadesila naš grad? Zar se ona dogodilapre nego što je prezren glas koji je poslat s neba da opomenekako dolaze Gali? Ili pre nego što su naši poslanici povredili

međunarodno pravo i pre no što smo mi kojima je bila dužnostda ih kazne propustili da to učinimo zbog istog zapostavljanjabogova? Dakle, pobeđeni, pokoreni i otkupljeni, tako su naskaznili i bogovi i ljudi da smo celom svetu dali primer. Potomnas j e nesreća vratila religiji. Pobegli smo na Kapitol bogovima,u sedište J upitera najvećeg i najmoćnijeg; dok se država rušilasklonili smo svete predmete, jedne u zemlji, a druge smo sklo-nili od očiju neprijatelja u susedne gradove; premda su nas na-pustili i bogovi i ljudi, kult bogova nismo prekinuli, pa su nambogovi vratili i otadžbinu i pobedu i staru ratnu slavu kojaje bilaizgubljena, a na neprijatelja, koji je slep od pohlepe izneveriougovor i poverenje, okrenuli su strah, bežanje i smrt.52. Kad vidite, Kviriti, da poštovanje bogova ili njihovo

zapostavljanje imaju takav značaj u ljudskim stvarima, zar neosećate da izbegavši brodolom zbog ranije greške, sada pri-premamo grešno delo? I mamo grad osnovan po auspicijama iaugurijumu; nema mesta u njemu koje nije ispunjeno religijomi bogovima. Za svečane žrtve ima isto toliko određenih dana ko-liko i mesta na kojima se obavljaju. Zar ćete, građani, napustitisve ove bogove, privatne i državne? Zar ste učinili bilo šta štobi se moglo uporediti sa podvigom koji j e nedavno za vremeopsade izveo izvrsni mladić Gaj Fabije, izazivajući podjednako ivaše divljenje i protivnikovo kadaje kroz naoružane neprijatelje



sišao iz tvrđave da bi obavio svečani kult gensa Fabija na breguKvirinal? Zar dok gendlne svetinje nisu bile napuštene ni u ratu,vi se odlučujete da u miru napustite zajedničke svetinje i rimskebogove? I zar pontifici i flamini68imaju pravo da napuste javnikult pre nego jedno privatno lice gentilne svetinje? Možda ćeneko reći da ćemo ovo vršiti u Vejima, ili ćemo ovamo poslatinaše sveštenike koji će to obaviti. Ni jedno ni drugo se ne možeuraditi a da se ne povredi sveti običaj. I da ne nabrajam sve ce-remonije poimenično i sve bogove, zar se igde sem na Kapitolu68Pontifices su bili sveštenici uopšte, a fiamines za pojedina božanstva.351na J upiterov praznik može prirediti svečani jastuk?69Šta tek dakažem o večnoj vatri Veste i o simbolu70koji ovaj hram drži kaozalog naše vlasti, a šta o vašim službenicama, Marsu Gradive, i ti,oče Kvirinu? Odlučeno je da se sve ove svetinje ostave na mestukoje je profano, svetinje koje su isto toliko stare koliko i grad, aneke i starije od početka grada.A vidite kakva j e razlika između nas i naših predaka. Odnjih smo primili neke religijske rituale koje treba obavljati naAlbanskim planinama ili u Laviniju. I dok j e prenošenje sveti-nja iz neprijateljskih gradova nama u Rim bilo religijsko, zar ihmožemo bez greha preneti u neprijateljski grad Veje? Prisetitese koliko puta su bila obnovljena žrtvovanja zato što je nešto odpredačkih običaja iz nemarnosti ili slučajno bilo propušteno.

Najzad, šta bi posle proročansta o Albanskom jezeru pomoglou ratu sa Vejima da nisu obnovljene žrtve i ponovo izvršeneauspicije? Nismo li takođe, mada poštujemo staru religiju, uRim preveli strane bogove i uveli nove? J unonu kraljicu smonedavno preneli iz Veja na Aventin; kako je bio divan dan zbogsjajnog oduševljenja matrona kad j e ona posvećena! Naredi-smo da se podigne svetilište Ajusu Lokucijusu na Novom putuzbog nebeskog glasa koji se tu čuo; Kapitolske igre smo dodalidrugim svečanostima i za tu novinu smo uveli kolegijum posenatskoj odluci. Zašto sam preuzeo brigu oko svih ovih stvariako smo hteli da zajedno s Galima napustimo rimski grad, akona Kapitolu nismo dobrovoljno ostali kroz tolike mesece podopsadom, nego smo bili zadržani jedino strahom od neprijate-

lja? Govorimo o kultu i hramovima; a štaje sa sveštenicima? Zarnikome ne pada na um kakav će se tu greh počiniti? Vestalka-maje ovo svakako jedino sedište koje nisu nikad napustile semkadaje grad bio zauzet. Za flamina Diala71greh je ako i jednunoć provede van Rima. Da li će ovi sveštenici pripasti Vejimaumesto Rimu, da li će tebe, o Vesto, napustiti vestalke, i zar će69Praznik Pulvinara (od pulvinus, jastuk za sedenje) bila je gozba zabogove koju je država priređivala 15. novembra. Ležaj za gozbu (lectus)bio je postavljen zajupitera, a s leve i desne strane bile su postavljene sta-tuejunone i Minerve.70Misli se na statuu Paladija, koju je, prema legendi, Eneja doneo izTroje u Italiju.71Flamen Dialisje bio J upiterov sveštenik.

352flamin, živeći u tuđini iz noći u noć, navući strašan greh i nasebe i na našu Republiku? Sta ćemo sa ostalim što se obavljapod auspicijama i u okviru gradskih granica, kakvom zaboravui kakvoj nebrizi ćemo to predati? Kurijatske komicije koje sebrinu o vojnim stvarima, centurijske komicije na kojima biramokonzule i vojne tribune sa konzulskom vlašću, na kome drugommestu se mogu držati pod auspicijama sem na onom koje jeuobičajeno? Zar ćemo sve to preseliti u Veje, ili će se narod, uzsvu neprijatnost, sakupljati radi održavanja skupština u gradu



koji su napustili i ljudi i bogovi.53. Reći ćete da j e ovde sve obesvećeno i da se ne možeočistiti nikakvim žrtvovanjima, da vas nužnost tera da napustitegrad koji je požarom i rušenjem opustošen i da se odselite uVeje, u kojima j e sve sačuvano, kako obnovom ne biste opte-retili siromašne plebejce. To je pre izgovor nego pravi razlog ismatram da i vi to, građani, vidite i da vam j a ne kažem, j er sesvakako sećate da je i pre dolaska Gala, dok su krovovi privatnihi javnih građevina stajali netaknuti, na ovaj korak na isti načinpodsticano da se preselimo u Veje. I vidite, tribuni, koliko semoje mišljenje razlikuje od vašeg. Ako to onda i nije trebalo uči-niti, vi sada smatrate da treba učiniti; suprotno tome - nemojtese čuditi pre nego što čujete šta hoću da kažem - premda samtada smatrao da se treba preseliti dok j e grad bio čitav, sadakadaje u ruševinama smatram da ga ne treba napustiti. J er tadaj e razlog da se preselimo u osvojeni grad bila pobeda, slavna iza nas i za potomstvo; sada bi preseljavanje bilo za nas jadnoi sramno, a za Gale slavno. Cineći to sada, mi otadžbinu ne bismoostavili kao pobednici, nego bismoje izgubili kao pobeđeni; tobi bilo naše bekstvo sa Alije, pad grada i opsada Kapitola, kojisu nas prinudili da napustimo naše penate, svesni da nam ostajujedino progonstvo i bekstvo sa mesta koje ne možerno braniti.Zar su Gali mogli da razore Rim, a Rimljani, kako se čini, nisukadri da ga obnove? Sta drugo ostaje sem da dopustite, ukoliko

dođu sa novim snagama - naime, poznato j e da ih ima veomamnogo - da se ako žele nastane u gradu koji su oni zauzeli, a vinapustili? Sta opet ako to ne budu Gali, nego ako vaši stari ne-prijatelji Ekvi i Volsci odluče da se zajednički dosele u Rim, dali želite da u tom slučaju vi postanete Vejani, a oni Rimljani? Zarne biste više voleli da ovo bude vaša pustinja nego neprijateljski353grad? U stvari ne vidim šta bi bilo veći greh. Zar ste spremni dapodneste i taj zločin i to poniženje j er ne želite ponovo graditi?I kad u celom gradu ne bi bilo bolje ni veće građevine od ovekolibe našeg osnivača, zar i u tom slučaju ne bi bilo bolje dakao pastiri živimo među našim svetinjama i penatima nego dajavno idemo u progonstvo? Naši preci, došljaci i pastiri, pošto

u ovim oblastima nije bilo ničeg drugog sem šuma i močvara,za veoma kratko vreme su sagradili grad, a nama j e teško daponovo sagradimo ono što je spaljeno, mada tvrđava i Kapitolstoje, kao i hramovi bogova. I zar ono što bi svak učinio za sebeda muje kuća stradala u požaru, svi odbijamo da učinimo posleopšteg požara?54. Šta najzad, ako u Vejima slučajno ili namerno izbijepožar i ako vetar proširi plamen, što j e mogućno, i on progutaveći deo grada? Zar ćete se onda uputiti u Fidene ili Gabije, ilićete potražiti neki drugi grad u koji biste se preselili? Zar vas ni-šta ne zadržava na tlu otadžbine i na ovoj zemlji koju nazivamomajkom, i zar vam ljubav prema njoj zavisi jedino od onoga štaje na površini i sagrađeno od greda? I reći ću vam, iako mi nije

drago da vas podsećam na nepravdu koju ste mi učinili, da mij e otadžbina često padala na pamet kada sam bio u progonstvui sve mi je izlazilo pred oči: i bregovi i polja i Tibar i predeo nakoji mi je pogled bio navikao i ovo nebo pod kojim sam rođeni odgajen. Voleo bih da i vas sada sve ovo svojom milinom pod-stakne da ostanete, radije no da vas kasnije, kada sve to napu-stite, mori želja za tim. Nisu bez razloga bogovi i ljudi izabraliupravo ovo mesto da na njemu osnuju grad: bregovi su zdravi,sa pogodnom rekom kojom se mogu dovesti proizvodi zemaljau unutrašnjosti, a koja prima i morske tovare; more je u blizini



i može se koristiti, a zemlja se ne nalazi neposredno uz moregde bi bila izložena opasnosti od stranih brodova; ona leži usredItalije i jedinstveno je mesto za razvoj grada. Dokaz za to je i da-našnja veličina tako novog grada; reč je, Kviriti, o 365 godinanjegovog postojanja! Smešteni među tolike narode, vodili steratove i tako vam vremenom u tome niko više nije bio ravan, dane pominjem pojedinačne gradove, ni ujedinjeni Ekvi i Volsci,ni čitava Etrurija, tako moćna na kopnu i na moru, zauzimajućiu Italiji prostor između dva mora. Kada je to tako, onda kakvoje to zlo koje j e razlog da vi, što ste iskusili te stvari, iskusite354i druge, j er dok vaša hrabrost može biti preneta i na drugo me-sto, sreća ne može. Ovde j e Kapitol; kad j e tu nađena ljudskalobanja, odgovor proročišta je bio da će na ovom mestu biticentar sveta i sedište carstva. Kada j e Kapitol svečano očišćenuz ritual augura, J uventas72i Termin nisu dozvolili da budupomereni na veliku radost vaših predaka; ovde su plamenoviVeste, ovde su i štitovi s neba poslani, ovde će vam i bogovi bitinaklonjeni ako ostanete.ª55. Kažu daje Kamil kako drugim tako i ovim govorom kojise ticao religije, najviše dirnuo ljude. Stvar j e ipak razrešenapomoću reči koja je izgovorena u povoljnom trenutku. Dok jeSenat nešto kasnije raspravljao o ovome u Kuriji Hostiliji, a ko-horte koje su se vraćale sa straže u koloni prelazile preko Foru-

ma, stigao je centurion do skupa i uzviknuo: ¹Zastavniče, postavibojni znak, biće najbolje da ovde ostanemoª. Kada se začuo ovajglas, Senat gaje prihvatio kao znak i senatori koji su izišli iz Ku-rije to su odobravali uzvicima, a plebejci koji su stajali okolo suprihvatili. Pošto je zakonski predlog o seobi odbijen, zajedničkisu započeli da obnavljaju grad. Država j e snabdevala opekom,a što se tiče vađenja kamena i drugog materijala, bio je donetzakon da svak to uradi gde hoće pošto su primljena uveravanjada će građenje biti završeno te godine. Zurba ih je oslobodilabrige za pravilne ulice, a razlika između svojeg i tuđeg bila jezapostavljena, tako da se gradilo na svakom praznom prostoru.To j e razlog što stara kanalizacija, koja j e najpre sprovedenapreko državne zemlje, sada ide ispod privatnih kuća, dokje ob-

lik grada pre nalik na onaj u kome j e zemlja zauzimana, a neplanski deljena.72 Livije pominje Iuventas ili luvetus kao boginju u knjizi XXI (62, 6);imala je edikulu u Minervinoj kapeli na Kapitolu. Kada je mladić obla-čio toga virilis i postajao odrastao čovek, plaćao je u kasu njenog hrama.Tmninus je neobrađeni kamen na Kapitolu kao simbol granice koju jeuspostavljao Numa Pompilije; to je takođe i svaki kamen koji su postaviliTitTacije ili Numa.355DRUGO PETOKNJ IŽJ EUZ DRUGO PETOKNJ IŽJ E LIVIJ EVE ISTORIJEPrvobitni plan da prevedem samo prvih pet knjiga iz obimnogdela Tita Livija Istorija Rima od, osnivanja grada (Ab urbe condi-

ta) promenila sam na podsticaj izdavača i nastavila prevođenjesledećih pet posle objavljivanja prve pentade u LXXXIV koluSrpske književne zadruge. Tako će se sa ovom novom knjigomna srpskom pojaviti prvi put celina prve dekade Tita Livija, zna-menita po tome što j e jedina sačuvana istorija postanka rimskedržave, po uticaju koji j e imala na političke teoretičare i pesnikeod vremena humanizma i renesanse i po diskusiji koju pokrećeu nauci o nastanku Rima i rimske države.Od ukupno 142 knjige Livijevog dela Ab Urbe condita, pode-ljene na 14 dekada (grupa od deset knjiga), sačuvane su, osim



prve dekade (kojaje prevedena), treća, četvrta i polovina pete,kao i više fragmenata iz mnogih knjiga. Dakle, ostalo bi kao po-sao za budućnost da se ukupno prevede još 25 knjiga.Prva dekadaPrva dekada Livijeve Istorije, čiji je prevod dat u ove dve knjige,smatrana j e za posebnu celinu već u antičko doba; i danas seizdvaja po svom značaju među sačuvanim dekadama. Njome jeobuhvaćena najstarija istorija drevnog Rima i rimske države,od dolaska trojanskog junaka Eneje na ušće Tibra, posle dugihlutanja morima, do 293. pre n. e. Prva pentada u okviru pr-vih deset knjiga čini tematsku celinu, kako j e i Livije zamislio.Ona se završava galskim zauzimanjem Rima. To je događaj kojibez sumnje označava kraj jednog perioda rimske istorije. Ončini prekid u dotadašnjem razvitku i zaustavlja širenje rimske359dominacije u Italiji. Šesta knjiga j e nov početak, ab secunda ori-gine, i Livije joj daje novi uvod u kome ukratko rezimira sadržajprethodnih pet knjiga i objašnjava razliku između njih i onihkoje slede: ,,Ti događaji malo su poznad ne samo zbog svojestarosti, zbog koje se u dalekim vremenima jedva naziru, negoi zato što je pismenost u to vreme malo i retko korišćena, takodaje sećanje jedini pouzdan izvor za ono što se događalo. Akoje nešto i bilo zapisan u hronikama sveštenika i drugim javnimi privatnim dokumentima, to je većinom propalo u vreme kada

je grad goreo. O onome što se dogodilo u unutrašnjoj i spoljnojpolitici posle ponovnog podizanja grada, koji je iz starih kore-na nikao veći i moćniji, izlaganje će bid jasnije i pouzdanije.ªO najstarijoj epohi, Livije slično govori i u ,,Predgovoruª: ¹Onošto je prethodilo osnivanju Rima poznato je više na osnovu po-etskih kazivanja negoli pouzdanih dokumenata o istorijskomzbivanjima, te se ne može ni prihvatiti ni odbaciti.ªSesta knjiga počinje obnovom Rima posle povlačenja Ga-la; dakle, u njoj Livije nastavlja izlaganje događaja tamo gde sezavršava V knjiga. U njoj j e izložena i ključna faza u borbi ple-bejaca za polidčka prava i za zakone koji su predložili Licinije iSeksdje 367. pre n. e. Od VII knjige, Livije izlaže tok ratova zapokoravanje Italije. Dekada se završava 293. godinom pre n. e.

Smatra se da taj datum ne predstavlja nikakvu prekretnicu urimskoj istoriji, bilo da j e reč o unutrašnjem razvoju ili spolj-noj politici, i da stoga prva dekada nije ni bila tematska celina:kraj istorije borbe plebejaca za politička prava, sa Hortenzijevimzakonom iz 278. pre n. e., bio j e izložen u XI knjizi koja nijesačuvana, kao ni ostale koje su ulazile u drugu dekadu. U po-četku druge dekade bio je izložen i poslednji rat za pokoravanjeItalije sedamdesetih godina III veka pre n. e. Međutim, to neznači daje ni Livije nije smatrao celinom. Raspored događajau ostalim knjigama - što se može pouzdano utvrditi na osnovusačuvanih epitoma, kratkih sadržaja pojedinih knjiga - pokazujeda u tako ogromnoj građi nije bilo mogućno stvoriti tematskisamostalne celine od deset knjiga. Sačuvana prva knjiga treće

dekade, XXI, počinje Drugim punskim ratom, a ne, kako bi seočekivalo, Prvim ako bi delo bilo podeljeno tematski, pa ipaksadrži poseban uvod kao i knjige VI i XXXI. Čini se daje jedinoonom delu istorije u kome j e rekonstrukcija prošlosti izvršena360u obliku mita i legende bilo mogućno unapred odrediti obim,i stoga su posle V knjige jasno označeni prekid i kraj jedne epo-he. Dalja istorija Rima teče kontinuirano, bez naglih prekida ipromena, te je podela istorijskog prikaza na dekade mogla bitiizvršena mehanički. I pak se prva dekada izdvaja kao celina j er



se tiče najdublje rimske prošlosti.Prva dekada j e posvećena nastarijim događajima rimskeistorije, onima za koje ima malo dokumentarnog materijala ilisačuvanih dela drugih istoričara. U tome se, po karakteru i po-uzdanosti obaveštenja, u izvesnoj meri razlikuju već prva i drugapentada. Za događaje opisane u knjigama VI-X, Livije češće iviše no ranije, ponekad i uz navođenje starijeg istoričara, iznosi idrugačije mišljenje, bilo da su u pitanju događaji ili ličnosti. Na-protiv, započinjući izlaganje rimske istorije od mitskih vremena iEneje, on u ,,Predgovoruª kaže: ¹Dubokoj prošlosti je pak dozvo-ljeno da meša božanske i ljudske stvari da bi tako početke gra-dova učinila što veličanstvenijimª. Razliku između prve i drugedekade nije mogućno utvrditi jer je druga izgubljena; razlikajenesumnjiva između prve i treće dekade. U trećoj dekadi izloženisu događaji iz dobro poznate rimske istorije, od 219. pre n. e.i početka Drugog punskog rata do Hanibalovog poraza kodZame 201. pre n. e. I u njoj ima dosta anegdotskog, alije reč odogađajima za kojeje Livije imao bolje izvore. Neki od njih kaoPolibije, i danas su delom sačuvani, pa nauka može proveravatikako ih je koristio. Razlika između prve dekade i ostalih knjigaLivijeve istorije u stvari j e razlika između mitske i legendarneprošlosti, s jedne strane i istorije koja se može proveravati i koddrugih pisaca, sa druge strane.Prva dekada i pesnici, politički teoretičari i istoričari

u potonjim vekovimaIstoriju Rima Tita Livija su još u antici cenili i savremenici i ka-sniji rimski istoričari i ranovizantijski hroničari. Bilo je i njenihprerada već u poznoj antici. J edan papirološki tekst (P. Oxy-rhynchus, 668, recto), otkriven 1903. u Oksirinhu u Egiptu,sadrži deo rimske istorije sačinjen u IV veku na osnovu Livi-jevog teksta.361U ranom srednjem veku, u vreme karolinške renesanse,Livijeje uticao na obrazovanje i na istoričare. On je jedan odpisaca na čijem se tekstu učio latinski u Akademiji u Ahenu, auticao je i na Ajnharta, istoričara Karla Velikog. Livije j e i ka--· snije, u italijanskom humanizmu i renesansi, visoko cenjen kod

/ istoričara i političkih mislilaca zbog svog moralnog idealizma,patriotizma i istoriografske pouzdanosti. Podatke su koristili i\ pesnici: Bokačo j e napisao Livijevu biografiju, Petrarka gajeprevodio, a za Dantea je Livije istoričar koji se nikad ne vara:l ¹Come scrive Livio che non erraª. Kao jedina sačuvana istorijanajstarije rimske prošlosti, prva dekada Tita Livija j e više i ra-nije od ostalih bila predmet diskusije; priče i legende koje onasadrži koriščene su u pesničkim delima, a kao primeri ljudskogponašanja, dobri ili rđavi, nalaze se u traktatima namenjenimp o 1i t i ča ri m 4-i-držav n i c i m a.Livijev cilj j eda pruži primere dobre i rđave, one koje tre-f ba slediti i ofre koje treba izbegavati: ¹Ono što izučavanje isto-( rije čini zdravim i plodonosnim upravo j e to što ti dozvoljava

( da vidiš poučne primere uzidane u spomenik slave; tu je tebi ij državi dato da vidiš kakve primere treba podražavati, a šta tre-C ba izbegavati j er je sramno i po pobudama i po posledicama.ªOvako formulisanim Livijevim ciljevima, najviše će se približitiMakijaveli. Već ujednom malom ranom traktatu, 0 načinupo-stupanja sa pobunjenim narodom Valdihijane (Del modo di trattare ipopuli della Valdichiana ribellati, 1503), Makijaveli preporučujeisto što i Herenije kod Livija (IX, 3), upitan za savet kako po-stupiti prema Rimljanima zarobljenim u Kaudijskom klancu; ilioprostiti i steći prijateljstvo pobeđenih, ili ih sve pobiti. Vidan



je Livijev uticaj i u znamenitom Makijavelijevom delu Vladalac.Prvoj dekadi j e posvetio posebnu raspravu, Discorsi sopra laprimadeca di Tito Livio. Kako u svom vremenu nije video primere kojetreba podržavati, on se okreće Liviju i, upoređujući svoju stvar-nost sa Livijevom istorijom, smatra da se lek za iskvareni svetmora tražiti u neiskvarenom delu rimskog sveta; ostatak trebada služi kao ilustracija slučaja, ali ne kao način za ozdravljenjeili oblik ponašanja. Pišući komentare za Livijevo delo, Makija-veli zanemaruje vreme koje ga deli od rane rimske istorije. Prvalekcija koju bi, po njegovom mišljenju, trebalo naučiti od Rimajeste to da su ¹leggi e ordine a benehcio della pubblica libertaª,362to jest zakoni i red su na dobro javne slobode. I za Monteskjea injegovu istorijsko-filozofsku raspravu Duh zakona i Razmatranjao uzrocima veličine Rima i njegove propasti (1748) Livijevo delojevažno ne zbog opisa pojedinih događaja ili njihove istinitosti,nego za utvrđivanje duha naroda. Rimska vrlina bi bila ljubavprema otadžbini i zakonima.Drugačiji su cilj i postupak u korišćenju Livijevog dela kodBartolda Georga Nibura, znamenitog istoričara čija Rimska,islo-rija označava pbcetakTfvpdei^haueiipgjpelođa u proučavanjuistorije. Za njegaje to izvor za ranu rimsku istoriju, i on u njemune trazi primere moralnog ponašanja nego istorijske činjenice.Glavno pitanje je da li se Liviju može verovati ili ne. Kritikujući

Livijev tekst, pre svega prvu dekadu, Nibur postavlja temeljenaučnom pristupu izvorima. Objavljivanje njegove Istorije Rima(1811-1812) izazvalo j e veliku pažnju ujavnosti i predstavljalokulturnu senzaciju. Premdaje i sam nekada zauzimao značajanpoložaj u politici, Nibur j e Livijevom tekstu pristupio kao isto-ričar; on ocenjuje njegovu tačnost i pouzdanost obaveštenja.0 njegovoj oceni Livijevog dela diskutovano je u krugu prijate-lja, među kojima su bili V. Humbolt, Gete, K. F. Savinji i drugi.Gete se na ovaj predmet vraćao u svojim pismima prijateljimatokom 20 godina, sve do svoje smrti 1831. godine. Nibur je saskepsom uzimao Livijeve podatke o ranoj rimskoj istoriji i biosklon zaključku da j e ona pre legendarna no istorijska. Među-tim, kako su pokazali kasniji razvitak nauke i arheološka istraži-

vanja, ova skepsaje bez sumnje bila preterana. Većje potvrđen1sam datum osnivanja Rima 753. pre n. e. j er su arheološkaistraživanja pokazala da j e najstarije naselje na teritoriji Rimanastalo sredinom VIII vek pre n. e.Rukopisna tradicija prve dekadeKnjige I -X sačuvane su u dvostrukoj rukopisnoj tradiciji: jednoje MS Veronensis, koji j e u stvari palimpsest od šest listova (frag-menti III-VI knjige), pisan uncijalom IV veka. Taj tekstje deši-frovao i publikovao Momzen 1868. godine. Druga ,,porodicaªrukopisaje takozvana Nik6TndhipPa7To je prva dekada kojujepo nalogu Kvinta Aurelija Šimaha, konzula u Rimu 391. godine,363prepisao izvesni Tascije Viktorijan i njegov potpis nose sve knji-

ge od I -I X: ¹Victorianus emendavit dominis Symachisª. Naknjigama VI-VIII nalazi se i potpis Nikomaha Flavijana, zetaSimahovog, koji j e bio gradski prefekt Rima, a na knjigamaI II -V potpis njegovog sina Nikomaha Dekstera. Od ovog arhe-tipa potiču svi kasniji rukopisi Livijeve prve dekade osim pome-nutog MS Veronensis. Najpoznatiji danas sačuvani prepis jesteMS Mediceus, mali kodeks iz X-XI veka koji sadrži prvih desetknjiga. Prepisi su verni originalu do apsurdnosti: preuzimaju sei greške, ditografije i slično.Editio princeps (prvo izdanje) izdaoje Andreas, kasnije epi-



skop Alerije; štampano je u Rimu 1469. godine. Prvo potpunoizdanje izdao j e Lusignanus u Rimu 1616. godine.Za prevod u ovom tomu, kao i u prvom, korišćeno j e oks-fordsko izdanje, R. S. Conway i C. F. Walters, Titi Livi ab urbecondita, 1969, i kritičko izdanje teksta u Bibliotheca Teubneri-ana, Leipzig, 1858-1859. Komentar j e urađen na osnovu stan-dardnih priručnika za klasične nauke, pomenutih u predgovoruprve knjige.Miroslava Mirković364VI KNJ IGA389-367. godina pre n. e.1. U prvih pet knjiga sam izložio šta se događalo u Riniu odnjegovog osnivanja do galskog osvajanja, koji su ratovi vođeni ikakvi su bili unutrašnji nemiri najpre pod kraljevima, zatim podkonzulima i diktatorima, pod decemvirima i vojnim tribunimas konzularnom vlašću.1Ti događaji su malo poznati, ne samo zbog svoje starosti,pa se u dalekim vremenima jedva naziru, nego i zbog toga štoje pismenost u to vreme malo i retko korišćena, tako da je se-ćanje jedini pouzdan izvor onoga što se događalo. Ako j e ne-što i bilo zapisano u hronikama sveštenika2i drugim javnimi privatnim3dokumentima, to j e većinom propalo u vremekada j e grad goreo.4O onome što se dogodilo u unutrašnjoj

i spoljnoj politici posle ponovnog podizanja grada, koji kao daje iz starih korena nikao viši i moćniji, izlaganje će biti i jasnijei pouzdanije.Prvo, pošto je u podizanju grada pomogao Marko Furije,znameniti i prvi građanin, nisu mu dozvolili da abdicira pre no1Na početku VI knjige, Livije daje kraći uvod u kome rezimirasadržaj prethodnih knjiga. To potvrđuje teoriju da je Livije pisao svojeogromno delo u pentadama, po pet knjiga.2Sveštenici u Rimu beležili su iz godine u godinu, po imenima kon-zula na vlasti, glavne događaje značajne za zajednicu i državu. Ove hroni-ke su nazivane Annales (godišnjaci ili letopisi).3U privatne dokumente spadaju pre svega tituli, natpisi na bista-ma znamenitih ličnosti koje su čuvane u atrijumu kuća ljudi iz slavnih

rodova.4Misli se na požar u vreme kada su Gali držali Rim, 387. pre n. e.365što se godina završi/' Kako nisu želeli da se konzularni izbori zagodinu koja dolazi obave pod vojnim tribunima56pod kojima jegrad pao u ruke Gala, vratili su se na interegnum.7Dok je drža-va bila zauzeta napornim i neprestanim radom na ponovnomuzdizanju grada, narodni tribun Gnej Marcije optužio j e KvintaFabija, čim j e ovaj sišao s vlasti, zato što se potukao s Galima ko-jima je bio upućen kao poslanik i tako povredio međunarodnopravo. Osude ga je spasla smrt, koja ga je zadesila u tako pogod-nom trenutku da su mnogi poverovali daje bila dobrovoljna.Započe interegnum: najpre je bio intereks Publije Kornelije

Scipion, a posle njega Marko Furije Kamil. Pod ovim poslednjimsu za vojne tribune sa konzularnom vlašću izabrani Lucije Vale-rije Publikola drugi put, Lucije Verginije, Publije Kornelije, AulManlije, Lucije Emilije i Lucije Postumije. Kad su ovi stupili nadužnost odmah posle interegnuma, najpreči zadatak im je bioda se posavetuju sa Senatom oko religijskih stvari. Kao prvo na-redili su da se skupe ugovori i zakoni - već su postojali ZakoniXII tablica8i neki kraljevski zakoni9- ako mogu da se nađu.Neki od njih bili su obnarodovani. Ono, međutim, što se ticalokulta, sveštenici su držali u tajnosti da bi religijom držali u pot-



činjenosti duhove mnoštva. Tada su donete odluke o datumimau religiji; 18. sekstil [jul] obeležila j e dvostruka nesreća: togdana su izginuli Fabiji kod Kremere,10a istog datuma je vođenabitka kod Alije11i izgubljen j e Rim. Prema ovom poslednjem5Marko Furije Kamil, pobednik nad Vejima. Diktator je biran našest meseci, ali je mogao da abdicira - što se od njega i očekivalo - ako bipre isteka tog vremena obavio zadatak zbog koga je bio izabran.6Vojni tribuni sa konzulskom vlašću birani su od 444. pre n. e.umesto konzula. Na taj položaj su mogli biti birani i plebejci.7U slučaju smrd oba konzula, do izbora novih biran je svakih petdana jedan inteirex među senatorima.8Zakoni XII tablica predstavljaju prvo zapisivanje rimskog običaj-nog prava; taj posao je završen 449. pre n. e.9Leges regiaeje zbirka zakona kojaje pripisivana rimskim kraljevima.10Bitka kod Kremere se odigrala 477. pre n. e. i u njoj se gens Fabi-ja borio protiv Veja; svih 306 članova roda je izginulo. Dan bitke, po tra-diciji 18. jul, ušaoje u rimski kalendar kao dies ater (crni dan).11Na rečici Aliji odigrao se sudbonosni sukob između Rimljana i Gala387. pre n. e.; posle toga su Gali zauzeli Rim (videti Livije, V, 35 i dalje).366događaju nazvali su ga Alijskim danom i naredili da se togadana ne obavlja nikakav posao, ni javni ni privatni. Stoga štovojni tribun Sulpicije nije dan posle julskih ida prineo pravužrtvu bogovima, tako da rimska vojska nije dobila saglasnost

bogova ni trećeg dana, a on j uj e ipak suprotstavio neprijatelju,određeno je da se i na dan koji sledi idama uzdržava od svakogreligijskog rituala. Priča se da je tada ušlo u običaj uzdržavanjaod religijskih rituala i jedan dan posle kalenda i ida.122. Nije bilo dato Rimljanima da se duže vreme na miru bavepodizanjem svoje zemlje iz tako teške propasti. S jedne stranezgrabiše oružje Volsci, stari rimski neprijatelji, s namerom daiskorene i samo rimsko ime, a sa druge strane trgovci donešeglas da su se prvaci svih etrurskih naroda, u svetilištu Voltum-ne, zaverili na rat protiv Rima. Nov strah unese vest da su seodmetnuli Latini i Hernici, koji se posle bitke kod Regila,13go-tovo 200 godina, nikad nisu pokolebali u vernosti i prijateljstvuprema rimskom narodu. Kako je tako velika opasnost pretila sa

svih strana, i kako j e svima bilo jasno da se rimski ugled rušione samo zbog mržnje neprijatelja nego i zbog prezira savezni-ka, odlučeno j e da se država brani pod istim auspicijama podkojimaje i spasena od opasnosti, a za diktatoraje imenovanMarko Furije Kamil. Ovaj za komandanta konjice imenova GajaServilija Ahalu. Naredio j e da se obustave svi sudski poslovi, iz-vršio j e regrutovanje mladića, a i starije j e uzeo pod zakletvu ucenturije, ukoliko je u njimajoš bilo snage.Tako regrutovanu i naoružanu vojsku podelio je u tri dela:jedne j e suprotstavio Etrurcima kod Veja, drugom delu j e na-redio da postavi svoj logor ispred grada. Ovima j e bio na čeluvojni tribun Aul Manlije, a onima koji su bili upućeni protivEtruraca komandovao je Lucije Emilije. On sam je poveo treći

deo vojske protiv Volska i nedaleko od Lavinija - mesto se zvaloMecij - krenuo u napad na njihov logor. Ovi krenuše u borbus nipodaštavanjem j er su verovali da su rimsku omladinu satrli12Ide su 15. dan u martu, maju, junu i oktobru, i 13. u ostalim me-secima. Kalenđe su prvi dan u mesecu.13Bitka kod Regilskog jezera odigrala se 496. pre n. e. između Ri-mljana i Latina; ishod je bio nerešen. Mir je zaključen 486. pre n. e. kaofoedus aequum (mir pod podjednakim uslovima za obe strane).367Gali. No kad su čuli da ih vodi Kamil, tako su se prepali da su



se odmah utvrdili nasipom, a preko njega nabacali drveće daRimljani ne bi mogli prodreti u utvrđenje. Kada je Kamil ovovideo naredio j e da se zapale barikade koje su stajale na putu.Slučajno se dogodilo da je vetar velike snage duvao prema ne-prijatelju, tako daje ne samo put bio otvoren vatrom nego su iplamen koji j e prodro u neprijateljski logor, pomešan s dimomi parom, a uz to i pucketanje zapaljenog zelenog drveća takoprestrašili neprijatelja da su rimski vojnici bez ikakvog naporapreskakali barikade zahvaćene požarom. Kada su neprijateljirazbijeni i pobijeni, diktator je najuriš zauzeo logor i prepustiovojnicima plen. Pošto je to došlo od vojskovođe koji nije bio da-režljiv, donelo mu je kod vojnika još veću omiljenost. Gonećipotom begunce, opustošio j e celu teritoriju Volska i najzad ihje, posle sedamnaest godina rata, naterao da kapituliraju. Na-kon pobede nad Volscima, Kamil se okrenuo protiv Ekva kojisu se pripremali za rat protiv Rima. Njihovu vojsku je potukaokod Bola i ne samo daje napao na njihov logor nego je zauzeoi njihovo glavno utvrđenje pri prvom napadu.3. Dokje u delu vojske, kojom je komandovao Kamil, rat-na sreća bila na rimskoj strani, druge dve vojske j e snašla velikanevolja. Etrurci, svi pod oružjem, krenuli su u opsadu Sutrija,14saveznika rimskog naroda. Kada su sutrijski poslanici stigli predrimski Senat s molbom da im se pomogne u nesreći koja ih jesnašla odlučeno j e da diktator dovede pomoć što j e mogućno

brže. Kako ni ovo nije moglo doneti odlaganje nesreće opsed-nudh, malobrojni koji su ostali u utvrđenju, iznureni naporom,stražarenjem i ranama - sve j e to pritiskivalo uvek iste ljudc- predadoše grad neprijatelju pod uslovom da ga mogu napu-stiti bez oružja, samo u donjoj odeći. Tako su u tužnoj povorcinapustili svoje penate. Upravo u tom trenutku stigao j e Kamils rimskom vojskom. Kada mu se ova tužna masa bacila pred nogei kadje govor prvaka, koji je prikazivao krajnju opasnost, zaglu-šio plač žena i dece koji su pratili izgnanike, Kamil im reče daprestanu da jadikuju: on sada Etrurcima nosi žalost i suze. Osta-vljajući ovde teret i malu stražu, zaustavi Sutrijane, a vojnicimanaredi da s oružjem krenu za njim. Kada je s tako spremnom14Sutrij, grad na Kasijevom putu ( Via Cassia), na 33 milje od Rima.

368vojskom krenuo na Sutrij, naišao je, kako j e i mogao očekivatikad se stvar srećno preokrene, bedeme bez ikakve straže i kapi-je širom otvorene. Tada Sutrij bi drugi put osvojen u toku istogdana. Pobedioce Etrurce sada su ubijali novi neprijatelji, koji imnisu dozvolili da se skupe kao jedinstvena vojska niti da zgrabeoružje. Kada svi pojuriše prema kapijama da bi nekako izašlinapolje, nađoše ih zatvorene j er je tako naredio diktator. I doksu jedni uzimali oružje, drugi, koje j e uzbuna slučajno zateklas oružjem, pozvaše svoje da krenu u bitku. Kako je neprijateljbio u beznadežnom položaju, došlo bi do žestokog okršaja dadiktator nije poslao glasnika kroz grad da ih pozove da odlo-že oružje i da objavi kako će sila biti primenjena jedino protiv

onih koji su naoružani. Na to su se Etrurci, premda spremni naborbu na život i smrt, predali neprijatelju kad im je data nada uspas. Zatim je masa bila razdvojena i stavljena pod stražu. Gradje pre noći bio vraćen Sutrijanima neoštećen i spasen svih rat-nih nevolja, j er nije bio zauzet nego se predao po sporazumu.4. Kamil se vratio trijumfalno u Rim kao pobednik u tribitke. Ispred kočija j e išla duga kolona zarobljenika iz Etrurije.Kada ih j e prodao ispod koplja15dobio j e toliko daje mogaonovcern platiti zlato matronama, a od onoga što je preostalodao j e da se načine tri zlatne vaze koje su, kao što je poznato,



s urezanim njegovim imenom stajale pre požara na Kapitolu,u J upiterovom svetilištu, pred nogama J unone.Iste godineje dato rimsko građansko pravo građanima Vejai Kapene, kao i Faliscima, koji su za vreme rata prešli na rirnskustranu, i ovim novim građanima je dodeljena zemlja. Po odluciSenata, iz Veja su pozvani da se vrate oni koji su se tamo odselilida ne bi morali da popravljaju svoje kuće u Rimu. U Vejima suse naselili u opustele kuće. Isprva su odbili da se vrate, preziru-ći naredbu, ali kada j e određen rok i predviđena smrtna kaznaza one koji se ne vrate u Rim, strah ih podeli i oni se pokoriše.Tako se u Rimu povećalo stanovništvo i grad se polako dizao izruševina. Državaje pomagala u troškovima, a edili su nadgledaliradove kao da su u pitanju javne građevine. A građani su žurili15 Sub hasta; pri bezuslovnoj predaji, zarobljenici su morali da prođuispod ,,jarmaª koji su činila tri koplja, dva pobodena u zemlju i treće vo-doravno preko njih.369da završe domove j er ih je podsticala želja da u njima žive. I takoj e grad u toku samo jedne godine bio ponovo podignut.Krajem godine su održani izbori za vojne tribune s konzu-larnom vlašću. Izabrani su Tit Kvinkcije Cincinat, Kvint ServilijeFidena peti put, Lucije J ulije J ul, Lucije Akvilije Korv, LucijeLukrecije Tricipitan i Servilije Sulpicije Ruf. J edna vojskaje bilaupućena protiv Ekva, ali ne radi rata - priznali su, naime, da

su pobeđeni - nego iz mržnje, radi pustošenja njihove zemljeda im ne bi ostalo snage za novu pobunu. Druga vojska je bilaupućena na teritoriju Tarkvinjana. Ovde su najuriš zauzete i ra-zorene etrurske tvrđave Kortuoza i Kontenebra. Kod Kortuozenije bilo nikakve borbe; zauzeta je preko svakog očekivanja lakoi na prvi napad, a zatim je opljačkana i spaljena. Kontenebrajeizdržala nekoliko dana opsade, ali j u je iscrpla neprestana borbakoja nije prestajala ni noću. Kada j e rimska kolona, podeljena ušest odreda koji su se naizmenično borili po šest sati, prodrla ugrad, suprotstavila joj se grupa koja se neprestano borila i kojaj e već bila umorna. Najzad su odustali od borbe i otvorili kapijeRimljanima. Vojni tribuni su odlučili da se ratni plen preda dr-žavi. Ali u izdavanju naređenja bili su sporiji no u odluci i, dok

se oklevalo, plan se već našao u rukama vojnika i nije mogaobiti vraćen osim po cenu velikog zameranja.Da se građevinska aktivnost ne bi ograničila samo na privat-ne kuće, Kapitol je podzidan velikim kamenim kvaderima - delokoje se može videti i usred sadašnje veličine našeg grada.5.1u gradu koji je bio zauzet građenjem, plebejski tribu-ni su nastojali da privuku mnoštvo na svoje skupštine pomoćuagrarnih zakona. Stavljali su mu u izgled i pomptinsku terito-riju, čije posedovanje sada nije dolazilo u sumnju j er je Kamilpobedio Volske. Uzvikivali su da j e ona sada više u opasnostiod nobila16 no što je pre bila od upada Volska. Neprijatelj je,naime, vršio upade dokje imao moć i oružje; nobili grabe iosvajaju državnu zemlju. I ako se ona ne podeli pre no što je

zgrabe, narodu neće ostad ništa. Kod plebejaca, međutim, ovim16 Livije ovde, kao i na drugim mestima, upotrebljava termin nobili(nobilitas) kad misli na aristokratiju ili senatorski stalež. U poznoj repu-blici, terrnin označava najviši socijalni sloj u rimskoj državi. Pripadali sumu samo oni čiji su preci dospeli bar do preture, ako ne do konzulata.370nisu mnogo postigli, bilo stoga što su bili retko u Forumu j er subili zauzeti građenjem, bilo stoga što ovde, iscrpljeni troškovimaoko građenja, nisu mislili na zemlju za čiju obradu su takođebila potrebna sredstva.



Ovom gradu, koji j e već bio veoma poznat kao religijskicentar, a čije su vođe posle poslednje katastrofe postale i veomasujeverne, vraćen je interegnum da bi se obnovile auspicije. In-tereksi su bili, jedan za drugim, Marko Manlije Kapitolin, ServijeSulpicije Kamerin, Lucije Valerije Potit. Najzad ovaj poslednjiobavi izbore vojnih tribuna s konzularnom vlašću. Behu izabranisledeći da od interegnuma preuzmu svoju magistraturu: LucijePapirije, Gaj Kornelije, Gaj Sergije, Lucije Emilije drugi put,Lucije Menenije i Lucije Valerije Publikola treći put.Ove godine je podignut hram Marsu na šta su se zavetovaliu galskom ratu. Posvetio ga j e Tit Kvinkcije, duovir za vršenjesvetih obreda. Gradu su dodate četiri tribe koje su sačinjavalinovi građani: Stelatina, Tromentina, Sabatina i Arnijensis. Timej e broj triba povećan na ukupno dvadeset četiri.6. Pitanje pomptinske zemlje postavio j e pred narod, kojij e bio sve mnogobrojniji na skupštini, narodni tribun LucijeSicinije. Narod je sada bilo lakše pokrenuti no ranije j er je biopohlepan da dobije zemlju. Pitanje rata protiv Latina i Hernika,pokrenuto u Senatu, biloje odloženo zbog pretnje jednog ve-ćeg rata: Etrurijaje stajala pod oružjem. Vlast i brigu oko državeponovo preuze Kamil, izabran za vojnog tribuna s konzularnomvlašću. Dodata su mu petorica kolega: Servije Kornelije Malu-ginensis, Kvint Servilije Fidena, koji je to bio šesti put, LucijeKvinkcije Cincinat, Lucije Horacije Pulvil i Publije Valerije. Po-

četkom godine, pažnju ljudi je od etrurskog rata odvukao drugidogađaj: kolona begunaca s pomptinske zemlje iznenada se po-javila pred gradom, noseći vest da su Antijati pod oružjem i dasu Latini svoju omladinu ovima tajno priključili, ali da to javnoodriču. Govorili su da oni ne mogu sprečiti svoje ljude da bududobrovoljci u kome god hoće ratu.Rimljani su videli da ne smeju zanemariti ove ratove. I takoSenat zahvali bogovima što j e u tom trenutku bio na vlasti Ka-mil; no i da nije bio imenovali bi ga za diktatora. Njegove ko-lege su govorile da vlast treba dati jednom čoveku i bili su uduši spremni da se potčine Kamilovoj vrhovnoj komandi ako bi371opasnost od rata porasla. Smatrali su da njihovo dostojanstvo

neće biti okrnjeno ako ustupe komandu takvom čoveku. Senatje zahvalio tribunima, kao i sam Kamil, duboko dirnut ovim.Potom reče da mu je narod nametnuo veliku odgovornost kadagaje izabrao četvrd put. Isto tako gaje i Senat obavezao tako vi-sokim mišljenjem o njemu, kao i kolege koje su, premda slavne,spremne da se njemu potčine. Stoga, ako još može da povećasvoje nastojanje i brigu boriće se i sa samim sobom da bi oprav-dao tako visoko mišljenje celokupne države o sebi.Što se tiče Antijata i rata s njima, to je bila više pretnja negoprava opasnost. No Kamil je smatrao ako se nečega ne treba bo-jati, to ne treba ni potcenjivati. Rim je opkoljen zavišću i nepri-jateljstvom suseda. Stogaje smatrao da je državi potrebno i viševojskovođa i više vojske. ,,Ti se, Publije Valerijeª, reče, ¹pridruži

meni u vrhovnom vođenju rata i u savetima, i zajedno sa mnompovedi legije na ancijskog neprijatelja; ti, Kvinte Servilije, orga-nizuj drugu vojsku i pripremi se da držiš logor u blizini grada,spreman za borbu ako u međuvremenu Etrurci krenu na grad,kao što su nedavno učinili, ili to učine Latini i Hernici, koji susada nova briga. Siguran sam da ćeš stvar tako voditi da budedostojna tvog oca i dede i tebe samog i tvojih šest tribunata.Treću vojsku neka regrutuje Lucije Kvinkcije među onima kojisu otpušteni iz vojske zbog povreda i među starijim ljudima ineka ostane kao zašdta gradu i bedemima. Neka se Lucije Ho-



racije pobrine za oružje i koplja, kao i za žito i sve drugo štoje potrebno kada j e država u ratu. A tebe, Servilije Kornelije,imenujem u ime svih kolega da budeš na čelu državnog saveta,čuvar religije, skupštine, prava i zakona i svih stvari koje se Učugrada.ª Svi su prihvatili zadatke koji su im određeni i obećali daće ih revnosno ispunjavati. Valerije, izabran da deli komandus Kamilom, dodao j e da će Marka Furija smatrati diktatoromi da će mu služiti kao komandant konjice. J er kakav imje stavprema jednom vođi, takva će im biti i nada u ishod rata. Sena-tori su s radošću uzviknuli da se nadaju najboljem u ratu i rnirui u celoj državi, da u rimskoj državi nikad ne bi ni bilo potrebeza diktatorom da su imali takve magistrate, tako povezane i slo-žne, spremne da se pokoravaju isto toliko koliko i da naređuju,spremne pre da doprinesu svojom slavom opštoj stvari no daopštu stvar iskoriste za svoju slavu.3727. Pošto su sudovi obustavili rad i izvršeno regrutovanje,Furije i Valerije su krenuli ka Satriku,17kod koga su Antijatiskupili ne samo vojsku regrutovanu među novom generacijomVolska nego i ogt^jmnu silu Latina i Hernika, naroda koji suusled dugotrajnog mira veoma ojačali. Novi neprijatelj ujedi-njen sa starim pokoleba hrabrost rimskog vojnika. Kamilu, kojij e već postavio bojni red, centurioni su javili da vojnici neo-dlučno prihvataju oružje, da oklevaju i da se opiru izlasku iz

utvrđenog logora, j er slušaju glasine da će u borbi najednogdoći sto neprijatelja; ovom mnoštvu teško mogu odoleti i kadj e nenaoružano, a još manje kada j e pod oružjem. Kada Kamilto ču, skoči na konja, izjaha ispred bojnih znakova i bojne lini-je i uzviknu: ¹Kakva j e to zlovolja, kakvo j e to čudno oklevanje,vojnici? Zar ne poznajete ni neprijatelja, ni mene, ni sami sebe?Sta j e neprijatelj drugo no izvor vaše hrabrosti i slave? Pa vi stepod mojim vođstvom - da ne pominjem zauzimanje Falerija iVeja, ili pogibiju galskih legija u otadžbini, koji su oni već biliosvojili - postigli trostruku pobedu nad ovim istim Volscima iEkvima, kao i nad Etrurcima i za to ste nagrađeni slavnim tro-strukim trijumfom. Zar me ne priznajete za vođu zato što vamznak za početak bitke dajem kao vojni tribun, a ne kao diktator?

Ali j a nisam želeo najvišu vlast kao vaš komandant, i vama nepriliči da u meni gledate što drugo osim mene samog. Diktaturanije nikad uticala na moju hrabrost, a ni progonstvo mi je nijeoduzelo. Svi smo dakle isti kao što smo pre bili i pošto u ovaj ratulazimo s istim osobinama možemo i očekivati isti ishod kao iu ranijim ratovima. Stoga krenimo i neka svak učini ono što jeuvek činio, što je navikao: vi ćete pobediti, neprijatelji će pobećis bojnog polja.ª8. Pošto dade znak za početak boja, siđe s konja i zgrabivšibojni znak koji mu je najbliže stajao ponese ga na neprijateljauzvikujući: ¹Podigni, vojniče, zastavu!ª Kad videše da sam Kamil,čovek u godinama, čijaje snaga već malaksavala, kreće na nepri-jatelja pojuriše svi uz pokliče: ¹Sledimo komandanta!" Kažu da

je na Kamilovu zapovest bačena zastava na bojnu liniju neprija-telja. Da bi je povratili, oni n prvim bojnim redovima morali suda požure. Kada su iz prvog pokušaja razbili Antijate, panika se17Satrik, grad u Laciju, oko 40 milja jugoistočno od Rima.373nije ograničila samo na njihove prve redove nego se raširila svedo središta rezerve. Ono što je Volske najviše plašilo nije bilavojna sila, koju j e bodrilo prisustvo vojskovođe, već zastrašujućilik Kamila koji se iznenada pojavio. Kuda god bi se on okrenuo,bio je siguran da sa sobom nosi pobedu. Ovo j e bilo naročito



očigledno kad se okrenuo prema levom krilu koje je bilo sasvirnrazbijeno. Dojurivši zaklonjen pešačkim štitom, on je već svojompojavom uspostavio bojni red, pokazujući na ostalu bojnu linijukoja je odnosila pobedu. Već je i pobeda bila sigurna. Neprijate-lju je smetalo mnoštvo pri bekstvu i da bi se to mnoštvo pobilotrebalo j e izvršiti pokolj, a vojnici su bili umorni. No iznenadauz strašnu oluju pljusnu kiša i prekide ne toliko bitku kolikoposve sigurnu pobedu. Datj eznak za povlačenje i noć kojaj e nastupila donela j e kraj rata Rimljanima, a da se nisu daljeborili. Hernici su okrenuli kući, ostavljajući Volske same, što jebio ishod dostojan njihovog podlog poduhvata. Kada su Volscivideli da su ih ostavili oni u koje su se pouzdali pri pobuni, na-pustili su utvrđene položaje i zatvorili su se u bedeme Satrika.Njih je Kamil najpre odvojio bedemom i nasipom, pa krenuo daih opseda. No kad je video da ga oni iza bedema ne ometaju utome nikakvim napadima, odustao j e od toga da dugo čeka napobedu. Vojnike j e podsdcao da se ne saUru u dugoj opsadi kaopod Vejima i u poslu bez kraja kad već imaju sigurnu pobedu.Krenuvši sa svih strana ka bedemima uz glasne povike vojnika,on lestvama zauze tvrđavu, a Volsci baciše oružje i predadoše se.9. No duh vojskovođe je stremio većoj stvari, osvajanju Anci-ja. On je bio središte Volska i tu je i izbio poslednji rat. Ali kakoovako utvrđeni grad nije mogao zauzed bez dobre opreme, rat-nih mašina i sprava za bacanje oružja, on, ostavljajući kolegu

kod vojske, krenu u Rim da ubedi Senat da preduzme razaranjeAncija. Dok je on govorio - verujem daje bogovima bilo na srcuda produži život državi Antijata - stigli su poslanici iz Nepeta18i Sutrija da traže pomoć prodv Etruraca, naglašavajući da je tapomoć neophodna u što kraćem roku. Tako j e sudbina timeokrenula Kamilov udarac od Ancija na drugu stranu. Ova dvamesta su u stvari okrenuta prema Etruriji i predstavljaju kaoneku branu i kapiju prema rimskoj oblasti. Etrurci su koristili18Nepet, etrurski grad istočno od Sutrija.374svaku priliku da ih ponovo napadnu, a Rimljani su nastojali daih sačuvaju i brane. Stoga Senat predloži Kamilu da napusti An-cij i da se prihvati rata s Etrurcima. Dodeljene su mu legije koje

su se nalazile u gradu pod Kvinkcijevom komandom. Premdaj e više voleo uvežbanu vojsku kojaje ratovala protiv Volska i bilanaviknuta na njegovu komandu, on ni ovo nije odbio. J edinojetražio da Valerije deli komandu sa njim. Kvinkcije i Horacije subili upućeni kao zamena Valeriju u ratu protiv Volska.Kada su Furije i Valerije stigli do Sutrija zatekli su Etrurcekoji su već bili zauzeli jedan deo utvrđenja, a građane kako izdrugog dela grada, iza barikada, s mukom odbijaju napade ne-prijatelja. Dolazak rimske pomoći i samo ime Kamila, poznatoi neprijateljima i saveznicima, kao da su u trenutku zaustavilipogubni tok događaja, ostaviše vremena da se pruži poinoć.Kamil j e podelio vojsku i naredio kolegi da s jednim delomkrene u napad na onaj deo bedema koji j e držao neprijatelj.

Nije, naime, mogao da zauzme, utvrđenje pouzdajući se jedinou lestve, nego je nastojao da odvrati pažnju neprijatelja na tustranu i tako olakša onima u utvrđenju da, umorni od borbe,predahnu. Tako bi on mogao da uđe u grad i zauzme bedemebez borbe. Kako su jedna i druga akcija istovremeno bile izvede-ne i kako je neprijatelj bio ugrožen i sajedne i sa druge strane,to jest kako su protivnici napadali s velikom silom na bedemu, avideli su ih i u bedemima, pojurili su u panici krozjednu kapijukojaje slučajno ostala bez straže. Nastade veliki pokolj neprija-telja koji je bežao, i u gradu i van bedema. Furijevi vojnici su ih



ubijali u gradu, a Valerijevi su ih ubijali u bekstvu. Tekje ponoćprekinula ubijanje, j er se neprijatelj nije više video. Kadaje Su-trij ponovo bio osvojen i vraćen saveznicima, vojska je krenulaprema Nepetu koji su već držali Etrurci pošto se grad predao.10. Zauzimanje ovog grada činilo se da će biti veoma te-ško, ne samo stoga što j e već bio u rukama neprijatelja nego izbog izdaje jednog dela građana koji su predali grad Etrurcima.Ipak je bilo odlučeno da se uputi poruka njihovim vođama danapuste Etrurce i da vernost koju su tražili od Rimljana sada isami pokažu prema Rimljanima. Odgovorili su da ništa ne moguučiniti, j er Etrurci drže grad i stražu na kapijama i bedemima.Prvo su pokušali da ih zaplaše time što su im opustošili polja.No kako im jc svetija bila zakletva pri predaji nego pri savezu,375rimska vojska se približila bedemima noseći snopove suvog gra-nja kojeje pokupila po poljima. Pošto su dme ispunilijarak i po-što su postavili lestve, uz uzvike su krenuli u napad i utvrđenje jezauzeto na prvi juriš. Zadm j e naređeno stanovnicima da položeoružje i nenaoružani su bili pošteđeni. Etrurci su svi pobijeni,°ni sa oružjem i bez njega. Oni stanovnici Nepeta koji su bilikrivi za izdaju posečeni su sekirama. Nedužnima j e vraćena imo-vina koja im j e bila oduzeta, a u utvrđenju je ostavljen garnizon.I tako, pošto su oba saveznička grada povraćena od neprijatelja,vojni tribuni su uz veliku slavu vradli pobedničku vojsku u Rim.

Iste godine j e zatraženo od Latina i Hernika objašnjenjezašto poslednjih godina nisu slali vojnike kako j e bilo određenougovorom. I jedan i drugi narod, na skupšdni kojoj su svi prisu-stvovali, odgovore da to nije bila ni krivica plemena nid odlukadržave što j e jedan deo omladine ratovao na strani Volska. Ovi supak sami bili kažnjeni za svoj postupak, jer se nijedan nije vradoiz rata. Vojnike nisu poslali iz straha od Volska, koje su imali uzsvoj bok kao veliku nevolju koju u tolikim ratovima nisu moglida otklone. Ovaj odgovor je izneo pred rimski Senat, a senatorisu smatrali da više nedostaje vremena no razloga za rat s njima.11. Sledeće godine, pod vojnim tribunima Aulom Manli-jem, Publijem Kornelijem, Titom i Lucijem Kvinkcijem Kapito-linom, Lucijem Papirijem Kursorom - ova dva poslednja s drugi

put birana na tu đužnost - i Gajem Sergijem, takođe izabranogdrugi put, izbio j e ozbiljan rat sa spoljnim neprijateljem, a jošteži u samoj državi: ratu s Volscima pridružio se ustanak Ladnai Hernika; sukob u Rimu je došao odakle se najmanje očekivalo,od Marka Manlija Kapitolina, čoveka i čuvenog roda i priznateslave. Onje u duši prezirao kolege osim jednog kome j e zavideoi na izuzetnim počastima i na hrabrosd: toje bio Marko Furije.Teškoje podnosio štoje ovaj uvek ili na položaju ilije s vojskom.Toliko je blistao da one koji su izabrani pod istim auspicijamanije smatrao za kolege nego za pomoćnike. Pri svemu tome,smatrao j e on, ako neko pravo prosuđuje, Marko Furije ne bimogao da spase otadžbinu od galske opsade da nije on, Man-lije,19pre toga sačuvao Kapitol i tvrđavu. On j e napao Gale kad

19 Marko Manlije Kapitolin je poznati branilac Kapitola u vreme gal-ske opsade Rima, 387. pre n. e.376su primali zlato i kada im j e već zaključeni mir uspavao hrabrost.On je bio taj koji ih j e oterao kad su s oružjem krenuli da zau-zimaju tvrđavu. Deo Kamilove slave pripada vojnicima koji susa njim zajedno odneli pobedu, a on svoju pobedu ne deli nis jednim smrtnikom. Takve misli su mu ispunjavale dušu, a i ne-kom greškom prirode bio je žestoke ćudi i sklon nasilju, pa kadje video da od senatora ne dobija priznanje za svoje sposobnosti,



kakoje verovao da zaslužuje, okrenuo se plebejcima Ðbioje prvipatricij koji je vodio popularsku politiku20- i počeo je da sara-đuje s plebejskim magistratima. Napadajući senatore nastojaoje da pridobije mnoštvo, ne upravljajući se više po razumu negose zanoseći laskanjima plebejaca. Više je voleo da mu slava budevelika no lepa. Nezadovoljan agrarnim zakonima, koji su uvekpružali povod narodnim tribunima za izazivanje pobuna, po-čeo je da podriva narodno poverenje: smatrao je da dugovi višeugrožavaju ljude, j er ne prete samo materijalno, nemaštinom,nego i okovima i lancima, strašnom kaznom za slobodnog čo-veka.21U stvari, dugovi i jesu bili velika opasnost kojaje pretilai bogatima j er su se zbog građenja zaduživali. Rat s Volscima,težak sam po sebi, a još više otežan i odmetanjem Latina i Her-nika, bio je izgovor da se pribegne jednoj izuzetnoj komandi.No više od toga Manlijeva pobuna je naterala Senat da izaberediktatora. Imenovan je Aul Kornelije Kos koji je sebi za koman-danta konjice uzeo Tita Kvinkcija Kapitolina.12. Diktator je uviđao da predstoje veće borbe u državi nou ratu s neprijateljem, ali je ipak izvršio regrutovanje i uputiose na teritoriju Pomptina kada je čuo da su se tu skupili Volsci.Na to se odlučio zato što je rat zahtevao da požuri, ili zato štose nadao da će pobedom i trijumfom ojačati svoju diktaturu.Nema sumnje da će onima koji čitaju tolike knjige o ratovimas Volscima, pored sve zasićenosti time pasti na pamet pitanje,

koje je i meni palo dok sam čitao pisce koji su bliže događajima,20Govoreći o popularskoj politici, Livije u prošlost prenosi političkitermin svog vremena, kada su populari predstavljali političku grupacijukoja je svoju politiku sprovodila preko narodne skupštine, za razliku odoptimata koji su se oslanjali na Senat. Ovde Livije misli na političare kojisu se oslanjali na plebejce.21U ranom Rimu se zbog dugova mogla izgubid sloboda; dužnik jemogao biti zatvoren, pa i prodan ¹preko Tibraª, tojest van Rima.377kako su Volsci, toliko puta već pobeđeni, još uvek mogli daregrutuju vojnike. No kad stari pisci ćutke prelaze preko toga,što tekja mogu učiniti sem da nagađam? Cini mi se daje blizuistine pretpostavka da su čitave generacije koje su stasale izme-

đu ratova uzimane u vojsku kao što se danas čini u Rimu, ili daregrutovanje možda nije uvek vršeno u istom plemenu, premdaje uvek isd narod započinjao rat; najzad, mogućno je daje u me-stima u kojima se danas jedva može regrutovati nešto vojnika,a rimski robovi ih spasavaju da sasvim ne opuste, nekada živelonebrojeno mnoštvo slobodnih ljudi. U svakom slučaju, svi piscise slažu u tome da j e vojska Volska bila ogromna, premda jemalo pre toga pretrpela znatne gubitke od ruke i pod auspici-jama Kamila. Pridružili su im se Latini i Hernici, neki iz Circeja,pa i rimski kolonisti iz Velitra.Diktator j e postavio svoj logor i već sutradan je, pošto jeizvršio auspicije i prineo bogovima žrtvenu životinju moleći ihda mu budu naklonjeni, pristupio vojnicima koji su već zorom

stavljali oružje i bili spremni, kako j e naređeno, za prvi bojniznak. ¹Naša j e pobeda, vojniciª, uzviknu, ,,ako bogovi i njiho-vi tumači mogu da predvide budućnost. I zato, kako dolikujeonima koji su ispunjeni pouzdanjem kada se sukobljavaju s ne-prijateljem koji im nije ravan, nastupimo s kopljima spuštenimk nozi, naoružavši samo desnice mačem. Ne bih želeo da nekoistrči ispred bojne linije, nastupite čvrstim korakom i dočekaj-te napad neprijatelja. Kada oni već bace koplja uzalud i kadau neredu nalete na vas, vi ostanite čvrsto zbijeni i tada nekasevnu mačevi. I majte na umu da bogovi pomažu Rimljanima,



bogovi koji su nas poslali u boj dajući povoljan znak po letu pti-ca. A ti, Tite Kvinkcije, zadrži konjicu i pazi na znak za početakbitke. Kada budeš video da se bojna linija primiče i da čovekide na čoveka, konjicom zaplaši one koje već drži jedan strahi naletom rasturi redove napadača.ª Tako su se borili i pešaki konjanik, i tako komandant nije prevario legije niti je srećaizdala njega.13. A masa neprijatelja, ne pouzdajući se u drugo do u svojveliki broj, mereći samo očimajedan i drugi bojni poredak,uđe nasumice u boj i isto ga tako neočekivano ostavi. Posle po-kliča i bacanja kopalja, što je strašno samo pri prvom napadu,protivnik j e bio nemoćan protiv mačeva u sukobu prsa u prsa378i nije mogao da izdrži videvši lica protivnika na kojima su seodražavali žar i hrabrost. Kada su prvi redovi razbijeni, strah seraširio na one iza njih. I rimska konjica je dala svoj udeo u iza-zivanju straha. Mnogi redovi su razbijeni; sve je bilo poljuljanoi bojni red neprijatelja se razlio kao voda. Kada su prvi redovipali i kad j e svak video da mu se približava propast, okrenulisu u bekstvo. Rimljani su ih gonili u stopu i dok su još podoružjem i u zbijenim redovima bežali, bio j e zadatak pešadijeda ih goni, kada se videlo da bacaju oružje na sve strane i dabekstvo preko polja razbija neprijateljsku kolonu, protiv njihsu upućene konjičke turme sa naredbom da se ne zadržavaju

ubijajući neprijatelja pojedinačno i time dadu priliku većinida umakne: dovoljno j e da konjica unese strah, spreči bek-stvo i jahanjem zadrži kolonu dok ne stigne pešadija i uništineprijatelja u pravom pokolju. Tekje noć učinila kraj bekstvui gonjenju. Istoga dana j e zauzet i opljačkan volški logor. Savplen j e osim zarobljenih slobodnih ljudi prepušten vojnicima.Najveći deo zarobljenika bili su Latini i Hernici. Nisu svi bili,kako bi se moglo verovati, plebejci koji su ratovali za nagradu;tu su se našli i neki mladići visokog porekla, što je jasno po-kazivalo da su se po zvaničnoj odluci priključili Volscima kaoneprijatelji. Prepoznati su i neki stanovnici Circeja, kao i nekirimski kolonisti iz Velitra. Poslati su u Rim i kada su ih senatoriispitivali, objasnili su, isto kao i diktatoru, odmetanje naroda

kojima su pripadali.14. Diktator je držao vojsku u vojnim logorima, ne sumnja-jući u to da će Senat narediti rat sa ovim narodima. Međutim,velika nevolja u zemlji pozva ga nazad u Rim, j er se pobuna izdana u dan sve više širila, a onaj koji j u j e podstakao činio j u jejoš strašnijom. Svojim govorima Manlije j e pridružio akcije kojesu na izgled bile popularne, a u stvari bundžijske s obzirom nato kakva im je namera bila. Kada j e ugledao kako jednog cen-turiona, koji je stekao ugled ratnim podvizima, odvode u zatvorzbog dugova, pojurio je na Forum sa svojom bandom i uzeo gau zaštitu. Potom, grdeći oholost patricija i surovost poverioca,vikao je da su plebejci bedni i isticao vrline ovog čoveka i nje-govu zlu sudbinu. Najzad j e uzviknuo: ¹Uzalud sam j a ovom

desnicom spasao Kapitol i tvrđavu ako moram gledati da ovoggrađanina i mog saborca vode u ropstvo i lance kao da je galski379zarobljenik." Na to jejavno, pred narodom, isplatio poveriocudug i oslobodivši dužnika pomoću libre i bakra,22otpustio ga.Ovaj pozva bogove i ljude da zabvale Marku Manliju, njegovomoslobodiocu i ocu rimskog naroda. Gomila ga odmah prihvati,dok je on povećavao nemir pokazujući ožiljke od rana zadobije-nih u ratovima protiv Veja i Gala i drugih neprijatelja. Govorioje daje ratovao, da j e potom ponovo podigao porušeni dom,



a dug, već sto puta otplaćen, ponovo se pojavio u vidu kamate.Najzad su ga slomile kamate. Ako ponovo gleda svetlost dana iForuma i lica svojih sugrađana, to j e zaslugom Marka Manlija.Sva dobročinstva koja bi se mogla očekivati od jednog oca po-tiču od ovog čoveka; stoga njemu zavetuje sve što mu j e ostalood snage, života i krvi. Veze koje ga povezuju sa otadžbinom,sa privatnim i javnim penatima, ubuduće će zavisiti od MarkaManlija, samo od njega. Ovim rečima podstaknut, sav narod većbeše na njegovoj strani. Tada Manlije, da bi ga još više razdražiona pobunu, dodade i drugu stvar, dobro proračunatu: reče daje poljsko dobro u Vejima, glavni očinski posed, prodao prekoglasnika, ,,da ne bi neko od vas, Kviritiª, reče, ¹dokle god je umene neke imovine, na moje oči bio osuđen i bačen u okoveª.Ovo je tako raspalilo duhove, da su bili spremni da ga kao bra-nioca slobode prate svuda, u dobru i u zlu.Kod svoje kuće je, kao daje u skupštini, držao govore optu-žujući senatore. Pri tome j e gubio svaku meru i mešao stvarno iizmišljeno. Optuživao je patricije da su sakrili galsko zlato i da senisu zadovoljili samo time da poseduju državnu zemlju nego suprigrabili i državni novac. Kada bi se našlo ovo blago, mogli bise plebejci osloboditi duga. Ova nada zavede narod, jer se činiloda su nedostojno prevareni: zlato dato radi otkupa države odGala bilo je sakupljeno od poreza, a kad je oduzeto od neprija-telja postalo j e plen pojedinaca. I tako su počeli da istražuju gde

j e sakriveno blago; govorio je da će im u svoje vreme otkriti tutajnu, da će zapostaviti sve ostalo i da će mu to biti prva briga.Cinilo se da za istinito otkriće neće biti mala zahvalnost, kao nikazna ako j e optužba lažna.22 Prodaja pomoću ses i libra vršena je tako što bi državni činovnikdržao vagu u prisustvu pet svedoka, punopravnih rimskih građana, a ku-pac izgovarao određenu formulu držeći bakarni novac.38015. Situacijaje bila veoma opasna i stoga bi pozvan diktator,koji ostavi vojsku i pojavi se u Rimu. Sledećeg dana je održaosednicu Senata i kad j e saznao šta ljudi hoće zabranio j e sena-torima da se udaljavaju i zajedno sa mnogima od njih krenuoj e u skupštinu, gde j e bilo postavljeno njegovo sedište. Zatim je

uputio glasnika Marku Manliju. Kadaje ovome stigao poziv kojimu j e upudo diktator, on dade znak svojima da se približava časborbe i praćen velikom gomilom stiže pred tribunal. Na jednojstrani su bili senatori, a na drugoj narod, i svakje gledao u svogvođu kao da su se spremili za boj. Kad je nastala dšina, diktatorreče: ¹Neka bi se j a i patriciji rimski složili sa rimskim plebejci-ma i u drugim stvarima, kao što ćemo se složiti u onome što setebe dče i u stvarima koju ću od tebe tražiti. Vidim da si kod gra-đana probudio nadu da mogu, ne krnjeći poverenje, da vratesvoje dugove od zlata koje su prvaci Senata sakrili. J a sam dalekood toga da te sprečavam u toj stvari, čak te i podržavam, MarkoManlije, u tome da rimski plebs oslobodiš kamata i da oduzmešskriveni plen od pljačkaša koji leže na državnom blagu. Ako ovo

ne učiniš narediću da te bace u okove i odvedu u zatvor podoptužbom da si uzeo učešća u pljački, ili zbog lažne optužbe, alineću dalje trped da narod uznemiravaš lažnim nadama.ªNa to Manlije odgovori da muj e jasno da diktator nijeizabran zbog Volska, koji su im već toliko puta bili neprijateljikoliko j e to odgovaralo patricijima, niti protiv Latina i Herni-ka koji su samo zbog lažnih optužbi naterani u rat, nego j e toučinjeno radi borbe protiv njega i rimskog naroda. Sada kad jeprošao rat koga u stvari nije ni bilo, svoju moć j e diktator okre-nuo protiv nega. Diktator već poziva poverioce na zločin protiv



plebejaca; već i naklonost mase prema njemu pripisuje mu ukrivicu da bi ga unišdo. ¹Zar tebe, Aule Kornelije, i vas, oci sena-tori, vređa to što je narod na mojoj strani? Zašto je svaki od vasne odvodi od mene svojim dobročinstvom? Hajde, osloboditesvoje sugrađane okova, zabranite da dužnike osuđuju i vode ihu zatvor; pomozite onim što vam pretiče one koji ništa nemaju.No zašto vas ja podstičem da od svoga dajete? Zadovoljite se jed-nom određenom sumom, odvojite od glavnice interes koji steveć više puta uračunavali, i moja pratnja će biti isto tolika kao iu svakog drugog. Ali, recite zašto sejajedini brinem o narodu?Nemam ništa drugo da odgovorim, nego isto kao i da me pitaš381zašto sam upravo ja spasao Kapitol i tvrđavu. Tada sam pomogaosvima; sada moja pomoć spasava pojedince. Sto se tiče galskogzlata, stvar j e po sebi prosta, ali j e komplikovanom čini samopitanje. Zašto pitaš ono što vi svi znate? Zašto naređuješ da seispita ono što vi nosite u naborima svoje toge, umesto da to visami iznesete, ukoliko u tome nema neke podvale? Ukoliko višenaređujete da se pokažu vaše podvale, utoliko se j a više plašimda ćete nas na sopstvene oči prevariti dok gledamo u vas. Stoganeka ne budem j a taj koji će izneti na videlo vašu pljačku; to stepre vi koje treba navesti da to pokažete."16. Na to j e diktator naredio da se mane okolišavanja i daiznese prave dokaze, ili da prizna krivicu za lažnu optužbu pro-

tiv Senata i za to što ga je izložio mržnji zbog lažne optužbe.Kada je Manlije odgovorio da neće da govori po naređenju svo-jih neprijatelja, diktator je naredio da ga vode u zatvor. Kad gaje diktatorov glasnik zgrabio, on j e uzviknuo: ,J upiteru najveći inajmoćniji, J unono kraljice, Minervo, i svi drugi bogovi i boginjekoji nastanjujete Kapitol i tvrđavu, zar dozvoljavate da vašegvoj-nika i zaštitnika vuku neprijatelji? Zar da ova desnica kojaje ote-rala Gale od vašeg svetilišta, sada bude lancima okovana?ª Nijebilo nikoga ko j e mogao da gleda niti da sluša ovo poniženje.Međutim, država je bila neumoljiva i postojana u svom nastoja-nju da prinudi na pokoravanje zakonima, i tako se ni plebejci ninarodni tribuni nisu usudili da izuste ni reč protiv diktatorovevlasti, ni pogled da podignu. Odvođenje Manlija u zatvor bilo je

razlog da se mnogi plebejci obuku u crno, da mnogi puste kosui bradu, a masa se u tuzi skupljala u predvorju zatvora.Diktator j e trijumfovao zbog pobede nad Volscima, ali jetime stekao više mržnje no slave. Saputalo se da j e trijumf ste-kao u Rimu a ne u ratu, boreći se ne protiv neprijatelja, negoprotiv sugrađana; daj e njegovoj oholosti nedostajalo jedinoto što Marko Manlije nije vođen ispred njegovih kola. Pobunasamo što nije bila izbila. Da bi ublažio nezadovoljstvo, Senat jeiznenada postao darežljiv i, premda niko nije tražio, osnovao jekoloniju u Satriku, naredivši da se u nju odvede 2.000 građana.Svakome j e bilo dodeljeno po dva i po jutra zemlje. Poštojeto dato malom broju i tako malo, to se tumačilo kao nagradaonima koji su izdali Marka Manlija. Ovaj ,,lekª j e samo poja-

čao nezadovoljstvo. I već su se Manlijeve pristalice mogle lakše382prepoznati i po crnoj odeći i po licu koje je bilo kao u onih kojisu optuženi. S abdikacijom diktatora posle trijumfa nestao jestrah od njegove vlasti, a oslobodio se i jezik ljudima.17. Tako su se sada u javnosti čuli glasovi onih koji su pre-korevali narod da svoje branioce uzdiže kada je teškoća tu i dajeim podršku, a u opasnosd ih uvek napušta. Tako su postupili saSpurijem Kasijem23koji je pozivao narod da podeli zemlju, takoj e prošao i Spurije Melije24dok je građane spasavao od gladi o



svom trošku; tako je i Marko Manlije predat svojim neprijatelji-ma dokje veliki deo građanstva, koje je propadalo zbog kamata,izvlačio na svetlost i slobodu: kljuka narod svoje vođe da bi ihpotom zaklao. Zar je toliki greh ako neko ne odgovori diktato-rovom naređenju, i to čovek koji je nekada bio konzul? Cak iako se pretpostavi da je najpre lagao i da posle nije znao šta daodgovori. No da li je ikada iko, čak i ako j e rob, bio bačen u lan-ce samo zato što je lagao? A kadje Manlije u pitanju, tar je takolako zaboravljena ona noć koja zamalo nije bila za Rim poslednjai večna? Ili izgled galske kolone koja se penje uz Tarpejsku ste-nu?25Zar se zaboravilo kako izgleda sam Marko Manlije - naoru-žan, obliven znojem i krvlju kao da samogjupitera otima iz nikuneprijatelja? Zar na taj način zahvaljuju spasiocu otadžbine štomu daju pola funte hleba? I zar onaj koga su do neba uzdizali inadimkom ga izjednačili s J upiterom Kapitolinom, sada trpi ve-zan u zatvoru i provodi dane u očekivanju odluke krvnika? I zarnije taj jedan čovek bio spremniji da pomogne svima, no što sutoliki ljudi spremni da pomognu njemu jednom? Sada se velikomnoštvo ljudi nije više ni noću razilazilo s ovog mesta, pretećida će na silu otvoriti zatvor. No tada im bi dato ono što bi samioteli: senatskom odlukom, Manlije bi oslobođen. Međudm, ovimnije učinjen kraj pobuni: samojoj je dat vođa.23Spurije Kasije, konzul u Rimu, optužen da želi kraljevsku vlast (vi-deti Livije, II, 41 i dalje).

24Spurije Melije, bogati plebejac koji je za vreme gladi 440-439. pren. e. iz svojih sredstava pomogao narod žitom; kasnije je optužen da težitiraniji, bio zatvoren i pogubljen (videti Livije, IV, 13 i dalje).25Tarpejska stena ( Tarpeium saxum ili rupes) na jugoistočnoj okomi-toj padini Kapitola. Sa nje su bacani oni koji lažno svedoče, izdajnici svo-jih gospodara ili izdajnici države. Ta vrsta kazne je poslednji put izvršena43. pre n. e. i potom zabranjena.383Tih dana je Latinima i Hernicima, a u isto vreme koloni-stima iz Circeja i Velitra, koji su se pravdali zbog učešća u po-slednjem ratu i tražili da im se vrate zarobljenici da ih kazne pozakonima, upućen nepovoljan odgovor. J oš stroži su Rimljanibili prema kolonistima koji su kao rimski građani pristali da

učestvuju u napadu na svoju otadžbinu. Ne samo daje odbijennjihov zahtev da im se vrate zarobljenici nego j e Senat njihovimposlanicima naredio - toga su bili pošteđeni saveznici - da štopre odu iz grada i uklone se s očiju rimskog naroda, j er su seplašili da ih neće zaštidti ni zakon koji štid poslanstva, predvi-đen ne za građane nego za strance.18. Manlijeva pobuna se ponovo rasplamsala krajem godinekada su izvršeni izbori i izabrani vojni tribuni s konzularnom vla-šću, i to patriciji Servije Kornelije Maluginensis treći put, PublijeValerije Potit drugi put, Marko Furije Kamil peti put, ServijeSulpicije Ruf drugi put, Gaj Papirije Kras i Tit Kvinkcije Cincinatdrugi put. Spoljni mir početkom ove godine bio j e dobrodošaoi plebejcima i patricijima: plebejcimajer ih je oslobodio regru-

tovanja, a to im je budilo nadu da će pod takvim vođom izbori-ti obaranje kamata; patricijima - da im spoljna opasnost nećeodvući pažnju od sređivanja unutrašnjih prilika. Dakle, i jednai druga strana su energično nastupile i čas sukoba se približa-vao. Manlije j e noću pozivao plebejce u kuću i držao je sastankes vođama pobune, mnogo više ispunjen i ogorčenjem i žestinomno ranije. Njegovu mržnju j e raspaljivalo nedavno pretrpljenoponiženje, j er u duši nije bio naviknut da pretrpi uvredu. Hra-brost mu j e povećavalo to što se diktator nije usudio da postupis njim onako kako je Kvinkcije Cincinat postupio sa Spurijem



Melijem i što je ogorčenje koje j a izazvalo njegovo hapšenje pri-nudilo diktatora da se povuče, a ni Senat nije mogao da mu sesuprotstavi. Tako svim ovim i uzoholjen i ohrabren, podsticaoje plebejce koji su i sami već bili razdraženi:¹Dokle ćete zaboravljati na svoju snagu? Priroda j e odre-dila da su j e i životinje svesne. Bar izbrojte koliko je vas, a ko-liko neprijatelja. Onoliko koliko vas j e bilo kao klijenata okojednog patrona, toliko će vas sada biti na jednog neprijatelja.Cak i ako se sukobite jedan protiv drugog, verujem da ćete sevi hrabrije boriti za slobodu no oni za vlast. Samo pokažite rat- imaćete mir. Ako vide da ste spremni na otpor, i oni će vam384sami vratiti vaša prava. Ili neka svi zajedno pokažu odvažnost,ili će svaki pojedinačno morati da trpi. Dokle ćete gledati jedi-no na mene? J a neću prevariti nikoga od vas; nastojte da srećane prevari mene. J a kao vaš zaštitnik, začas sam nestao kad jeto hteo neprijatelj. A vi ste gledali kako me odvode u zatvor,mene koji sam svakog od vas štitio od zatvora. Cemu onda dase nadam ako prodvnik ponovo krene protiv mene? Očekuje lii mene sudbina Kasija i Melija? Dobro j e ako se toga gnušate.I bogovi su protiv toga, ali zbog mene nikad neće sići s neba.Vama treba da daju snagu da to sprečite, kao što su meni dalisnagu kao građaninu i kao vojniku da vas branim od spoljnogneprijatelja i oholih sugrađana. Zar j e u tako velikog naroda

tako sitan duh da ste zadovoljni kada vam pomoć protiv pa-tricija pruže vaši tribuni i nikad se niste borili protiv patricijaosim kada ste im dozvolili da vama vladaju. Poslušnost vam nijedata od prirode, na nju ste se navikli. Zar se ne borite protivspoljnog neprijatelja tako hrabro da biste pokazali kako je vašepravo da vladate nad njim? Ako se s njim borite za vlast, utolikopre treba da to pokušate s patricijima jer je sloboda u pitanju.No bilo kog vođu da ste imali i bilo kakvi da ste vi sami bili, sveono što ste do sada tražili dobili ste ili silom, ili što vam je sre-ća bila naklonjena. Došlo j e vreme da se preduzmu veće stvari:iskušajte svoju sreću i mene kao vođu u čiju ste se sreću većuverili. Uz mali napor patricijima ćete nametnuti onoga ko ćeda im zapoveda, kao što ste im nametnuli one koji se odupiru

njihovim zapovestima. Potrebno je ukinuti diktaturu i konzu-lat, pa će rimski plebejci dignuti glavu. Stoga krenite, zabranitezatvor zbog dugova. J a ću biti zaštitnik plebejaca - to sam zaslu-žio brigom za narod i svojom vernošću. A vi ukoliko svom vođibudete dali naziv koji pokazuje više moći i počasti, utoliko ćetepre postići ono što želite.ª Kažu da je od tog dana počeo da težikraljevskoj vlasti. No s kim se o tome dogovarao i s kojim ciljem,u izvorima nije rečeno.19. Senat je uznemiravala secesija plebejaca,26ovog putau privatnoj kući koja se uz to slučajno nalazila na tvrđavi, kao iopasnost koja je pretila slobodi. Mnogi su uzvikivali da j e ovde26 Secesija (secessio) bila je oblik borbe plebejaca protiv patricija: neza-dovoljni, plebejci su napuštali rimsku državu s namerom da stvore svoju.

385potreban jedan Servilije /' rla,27koji ne bi državnog neprijate-lja zatvarao i time izaziva još veće uznemirenje javnosti, negobi žrtvujući jednog čoveka uklonio opasnost od građanskog rata.Najzad je doneta odluka koja je, premdaje po rečima bila bla-ža, imala istu snagu: ¹Neka oni koji upravljaju državom učinesve da se grad spase od opasnosti koja mu preti zbog pobuneMarka Manlija.ª28Na to su se svi vojni tribuni s konzulskom vla-šću i narodni tribuni - ovi poslednji su shvatili da s nestankomslobode nestaje i njihova vlast - potčinili autoritetu patricija i



učestvovali u raspravljanju o onome šta valja činiti. I dok niko-me ništa drugo nije padalo na um osim nasilja i prolivanja krvi,pošto su smatrali da predstoji strašan sukob, Marko Menenije iKvint Publije, narodni tribuni, rekoše: ¹Zašto postupak premajednom zlokobnom građaninu pretvaramo u sukob između pa-tricija i plebejaca? Zašto napadati plebejce zajedno s onim čove-kom koga je najbolje napasti pomoću plebejaca, tako da padneugrožen sopstvenom snagom? Predlažemo da se on izvede nasud. Ništa nije tako nepopularno kao kraljevstvo i kada narodvidi da se bitka ne bije s njim, od branilaca će se pretvoriti usudije i plebejci tužioci će gledati u ovome patriciju krivca kojihoće kraljevsku vlast; narod, naime, nikoga ne stavlja iznad svo-je slobode."20. Ovo su prihvatili svi, paj e zakazan dan suđenja. To jeizazvalo veliko uzbuđenje, naročito kada su videli optuženogodevenog u crno, a da uz njega niko, ne samo od senatora negoni od rođaka ili prijatelja, pa ni njegova braća, Aul i Tit Mene-nije, nije to isto učinio. To se još nije dogodilo da se u takvojopasnosti za optuženog niko, pa ni njegovi najbliži, ne odene ucrno: kadaje Apije Klaudije vođen u zatvor, u crnini su bili GajKlaudije, njegov protivnik, i sav klaudijevski gens.29Bilo je oči-gledno da su se svi složili u tome da treba unišdti ovog prijateljaplebejaca kao prvog patricija koji je prešao na njihovu stranu.27Servilije Ahalaje bio komandant konjice 439. pre n. e. On je ubio

Spurija Melija (videti nap. 24).28To je postupak koji je u rimskoj državi nazivan Senatus consultumultimum (poslednja odluka Senata).29Apije Klaudije je ozloglašeni decemvir, jedan od desetorice koji subili izabrani da donesu Zakone XII tablica (videti Livije, III, 33 i dalje).386Dan suđenjaje došao; međutim, ni kod jednog pisca nisamnašao daj e Manlija bilo ko optužio da teži kraljevskoj vlasti.OpiUŽivan je da skuplja narod i poziva na ustanak, da rasipa no-vac i lažno optužuje. No bez sumnje, optužbe su bile teške, paako j e narod oklevao da ga osudi, to nije bilo zbog same stvarinego zbog mesta suđenja.30Smatram da treba skrenuti pažnjunajednu stvar: zasluge koje je imao njegova želja za kraljevskom

vlašću učinila je ne samo bezvrednim nego i omrznutim. Kažuda je imenovao oko 400 ljudi kojima j e zajmio novac bez kama-ta, spasavajući njihova dobra od prodaje, a njih od zatvora; svojeratne zasluge ne samo daje nabrojao nego j e doneo i dokaze:oružje skinuto sa 30 ubijenih neprijatelja, 40 odlikovanja dobije-nih od svojih komandanata, među njima dva venca za osvajanjebedema, osam za spasavanje građana, od kojih je imenovao iGaja Servilija, komandanta konjice, koji ovome nije prisustvo-vao. Pošto je tako svoje ratne zasluge pomenuo u govoru što jesvojom veličanstvenošću odgovarao veličini dela, izjednačavajućipo veličini reči i podvige, otkri svoja prsa pokrivena ožiljcimastečenim u ratovima i pozva J upitera i druge bogove u pomoćsvojoj sreći, upirući pogled u Kapitol. Molio j e da onaj isti duh

koji su njemu udahnuli kada je sačuvao kapitolsku tvrđavu spa-savajući rimski narod, sada udahnu rimskom narodu na njego-vom suđenju. Molio j e sve i pojedince da mu sude gledajući naKapitol i tvrđavu, kao da se okreće samim bogovima.Narodje bio sazvan na Marsovo polje da bi glasao po centu-rijama. Kako je optuženi, pružajući ruke prema Kapitolu, okre-tao svoje molbe od ljudi prema bogovima, tribuni su shvatilida ukoliko ne okrenu poglede naroda od mesta koje podsećana tolike Manlijeve podvige, neće nikad doći do osude, j er ćepažnja Ijudi biti zaokupljena jedino njegovim dobročinstvima.



I stoga na dan koji j e bio određen za donošenje presude sazvašenarod u l'etelijskom gaju iza Flumentanskih vrata,31odakle seKapitol nije video. Ovde j e krivica dokazana i izrečena dotadnečuvena kazna, strašna i za same sudije. Prema nekim piscima,presudu su doneli duoviri izabrani da mu sude za veleizdaju.30Mesto suđenja je bilo Marsovo polje odakle se video Kapitol.31Flumentanska vrata (Porta Flumentana) nalazila su se na rimskombedemu između Aventina i Kapitola.387S Tarpejske stene su ga bacili vojni tribuni. Tako j e ovo mestozajednog čoveka bilo spomenik i velike slave i najgore kazne.Smrtnoj kazni dodate su i druge odluke od kojih j ej ednabilajavna i ticala se njegove kuće koja se nalazila na mestu gdesu danas hram i kovnica Monete:32traženo je da narod izglasaodluku da patriciji više ne stanuju ni na Kapitolu ni u tvrđavi.Druga je potekla iz njegovog klana i njome se zabranjuje da seneko u njemu ubuduće zove Marko Manlije. Takav j e bio krajčoveka koji bi, da nije bio rođen u slobodnoj državi, ostao imevredno pomena. Potom ga se narod, kadaje nestala opasnost odnjega, sećao samo po njegovim zaslugama. J ednu zarazu koja sepojavila bez nekog posebnog razloga, kao javna nesreća, mnogisu smatrali kaznom za pogubljenje Marka Manlija. Smatralo sedaje Kapitol oskrnavljen krvlju svog spasioca, da bogovima nijepo volji što je pred njihovim očima izvršena kazna nad onim koji

je njihove hramove otrgao iz ruku neprijatelja.21. Posle epidemije usledilaje nestašica hrane i pošto seglas o oba zla raširio, u sledećoj godini je usledilo više ratova,za vreme vojnih tribuna s konzularnom vlašću Lucija Valerija,izabranog četvrti put, Aula Manlija treći put, Servija Sulpicijatreći put i Marka Trebonija. Osim Volska, koje kao da je sudbinaodredila da se na njima vežbaju rimski vojnici, i kolonija Circejii Velitre, koje su već duže vreme smišljale otcepljenje, i Lacija,čija je lojalnost postala sumnjiva, pojavio se kao nov neprijateljLanuvij koji j e nekad bio najverniji grad. Senatori su smatralida je toliko potcenjivanje Rima došlo otuda što j e tako dugoostavio nekažnjenim pobunu rimskih građana u Velitrama, istoga odlučiše da iznesu predlog pred narod da im se objavi

rat. Da bi pridobili plebejce za rat izabrali su kvinkvevire zadeljenje pomptinske zernlje i trijumvire radi osnivanja kolonijeNepeta.33Tada j e sazvan narod da odluči o ratu i sve su tribeza to glasale34uprkos protivljenju narodnih tribuna, koji su gauzalud od toga odvraćali. Rat j e bio pripremljen ove godine,32Hram J unone Monete zavetovao je Lucije Furije Kamil 345. pren. e., a osvećen je 1. jula 341. pre n. e. U hramuje kovan novac.33Kvinkveviri i trijumviri - komisije od pet, odnosno tri ćlana.34U rimskoj tributskoj skupštini (comitia tributa) nije se glasalo poje-dinačno nego po tribama, tako daje svaka triba imalajedan glas.388ali vojska nije izvedena iz grada zbog epidemije. Ovo oklevanjedalo j e priliku kolonistima da zamole Senat za oproštaj; već je

većina bila za to da se poslanstvo sa takvom molbom uputi uRim. I do toga bi došlo da nije, kako se često događa, opasnostza celu zajednicu bila povezana s opasnošću za pojedince. Po-kretači odmetanja su, naime, iz straha da se oni sami ne bi iz-ložili rimskom gnevu odvratili koloniste od mirovnih namera.Ne samo da su sprečili svoj senat da uputi poslanike nego supodstakli veći deo naroda da krene u pustošenje rimske zemlje.Ta nova krivica oduzelaje svaku nadu na mir. Ove godine jestigao u Rim prvi put i glas o odmetanju Prenestinaca.35Kadasu ovo obelodanili Tuskulani, Gabinjani i Labikani,36na čije su



granice takođe napadali, rimski Senat je tako blago odgovoriodaje bilo jasno kako nije poverovao u optužbe zato što nije že-leo da one budu tačne.22. Novi vojni tribuni s konzularnom vlašću, izabrani zasledeću godinu, Spurije i Lucije Papirije poveli su vojsku naVelitre, dok su četvorica njihovih kolega, Servije Kornelije Malu-ginensis, izabran treći put, Kvint Servilije i Gaj Sulpicije i LucijeEmilije, izabran četvrti put, ostavljeni da štite grad ako bi bilojavljeno o nekom novom pokretu iz Etrurije - na ovoj strani sveje bilo sumnjivo. Kod Velitra j e s povoljnim ishodom vođenabitka protiv trupa koje su u pomoć poslali Prenestini i koje subile veće od snaga kolonista. Blizina grada bila je razlog da ne-prijatelj brzo pobegne s bojnog polja, a to muje davalo ijedinumogućnost da se spase. Konzularni tribuni nisu krenuli na grad,plašeći se da bi ishod napada bio neizvestan, a uz to su smatralida ne treba ratovati tako da kolonija dođe u opasnost da buderazorena. Pismo kojim su javljali Senatu za pobedu, oštrije jeoptuživalo Prenestine no koloniste iz Velitra.I tako je na predlog Senata i po odluci naroda objavljen ratPrenestinima, koji su se ujedinili s Volscima i sledeće godine kre-nuli na Satrik, koloniju rimskih građana. Premda je ona pružila ___ jf5Stanovnici grada Preneste, na 23 milje od Rima. Grad je bio ču-ven po velikom svetilištu na padini brega, na četiri terase; verovatno je

bilo posvećeno Fortuni Primigeniji. Po tradiciji, gradje kolonija Albe.36Stanovnici Tuskula, Gabija i Labika (Tusculum, Gabii, Labici ili La-bicum), latinskih gradova jugozapadno od Rima.389odlučan otpor, zauzeli su je na juriš i sramno postupili s onimakoji su im se predali, koristeći svoju pobedu. Ogorčeni, Rimlja-ni izabraše Marka Furija Kamila za vojnog tribuna šesti put. Zakolege je imao Aula i Lucija Postumija Regilensisa, Lucija Furijazajedno s Lucijem Lukrecijem i Markom Fabijem Ambustom.Vođenje rata s Volscima dato je, preko uobičajenog reda,Marku Furiju. Od ostalih tribuna, za pomoćnika mu j e određenLucije Furije, ne toliko zbog državnih interesa koliko da bi tobio razlog počasti datoj Kamilu, koji je popravio stvar kojuje

ovaj u svojoj površnosti propustio i koji je više voleo da od Lu-cijeve greške stekne njegovu zahvalnost no slavu za sebe. Kamilje već bio veoma star. Pri izboru je hteo, polažući zakletvu, da seizgovori lošim zdravljem, ali ga je narod u tome sprečio. Krepakduh j e još goreo u snažnim grudima i um mu je još uvek biosvež, i premda se više nije bavio polidkom, rat gaje nadahnjivao.Regrutovao je četiri legije, svaku od po 4.000 vojnika, pa sazvavšivojsku sledećeg dana kod Eskvilinskih vrata, krenu ka Satriku.Napadnuta kolonija nije se preplašila, pouzdajući se u svoj velikibroj vojnika, i očekivala ga je. Kad videše da se Rimljani pribli-žavaju, krenuše u borbu u želji da bez oklevanja okušaju srećuu jednoj odlučujućoj bici, smatrajući da kod tako malog brojaneprijatelja, sve sposobnosti jednog vojskovođe, u koga se on

jedino pouzdavao, ne mogu mnogo koristiti.23. Isti borbeni žar bio je obuzeo i rimsku vojsku i jednogod njena dva komandanta. Od upuštanja u borbu čiji bi ishodzavisio jedino od sreće sprečila ih j e mudrost i zapovestjednogčoveka, komandanta koji je čekao povoljnu priliku i zato pro-dužavao rat da bi razumno sačuvao svoje ljude. Neprijatelj ječinio sve da bi izazvao sukob: ne samo da je svoju bojnu linijurazvio ispred logora nego je izašao do sredine polja i, nosećibojne znake, stigao se do rimskih opkopa, pokazujući oholosti samopouzdanje. Rimski vojnici su ovo teško podnosili, a još



teže drugi komandant, Lucije Furije, smeo i zbog svoje mla-dosti i zbog svoje naravi, a podstaknut i nadom koju j e gajilamasa vojnika kojoj j e i najneznatniji povod podizao duh. Furijeje još jače podsdcao vojnike koji su i sami bili uzbuđeni, ima-jući prednost nad kolegom zbog svoje mladosti - jedino ga jeu tome i prevazilazio - govoreći da j e rat za mlade ljude i daduh zajedno sa telom i cveta i sahne. Govorio j e daj e Kamil390od energičnog vojskovođe postao kolebljivac i da onaj, koji jenekad u prošlosti osvajao gradove pri prvom napadu, sada sedii traći vreme zaštićen bedemima. Kakvom se on napredovanjusvojih snaga i povlačenju neprijatelja može nadati? Kakva je topovoljna prilika, koje j e to vreme i mesto što ih on priprema zazasedu? Venu i postaju beživotni planovi starog čoveka. Kamilje dosta živeo i dosta mu je slave; šta mogu postići ako snaga dr-žave, koja treba da j e večna, počne da stari zajedno sa smrtnimtelom jednog čoveka?Takvim rečima j e Lucije Furije pridobio na svoju stranusav vojni logor. Kako j e na sve strane traženo da se uđe u bitku,on reče Kamilu: ¹Marko Furije, ne možemo izdržati pritisakvojnika, a ni neprijatelja, čija se hrabrost povećava zbog našegoklevanja i čija se nadmenost više ne može izdržati. Popusti: tisi jedan protiv svih i dopusti i prihvati savet da ćeš pre pobeditiako stupiš u borbu.ª Na to mu Kamil odgovori daje do sada sve

ratove vodio pod sopstvenim auspicijama i da se ni on ni rimskinarod nisu mogli požaliti ni na njegovu strategiju ni na ratnusreću. Sada znaju da on ima kolegu koji mu j e po komandi ipravu jednak, a da ga nadmašuje snagom i mladošću. Sto se tičevojske, navikao je da on njom komanduje, a ne ona njime, alisvog kolegu ne može sprečiti u onome što hoće: neka, uz po-moć bogova, učini ono što je dobro za državu. Za svoju starosttraži samo jednu milost: da ne bude u prvom bojnom redu.On neće zapostaviti ono što j e dužnost jednog starca u ratu.A besmrtne bogove moli da se ne dogodi da njegov bojni planpostane dostojan pohvale.No niti su ljudi slušali ove mudre reči, niti su bogovi čulinjegovu pobožnu molitvu. Prvi bojni red postavi onaj koji je želo

bitku. Kamil j e učvrstio rezervu i postavio snažnu predstražuispred vojnog logora. Sam je stao na uzvišenje - pažljivi posma-trač tuđe strategije i njenog ishoda.24. Cim je pri prvom sudaru zazvečalo oružje, neprijatelj jeokrenuo u bekstvo, ali ne iz staha nego zbog lukavstva. Izmeđubojnog polja i neprijateljskog vojnog logora, sa zadnje stranebila su blaga padina i jedno uzvišenje. Zahvaljujući svom veli-kom broju, neprijatelj j e mogao da ostavi u logoru nekolikodobro uvežvanih i naoružanih kohorti da napadnu kad započnebitka i Rimljani se približe bedemima. Rimljani su u rasturenom391bojnom poretku sledili neprijatelja koji se povlačio i tako su bilinavučeni na neravan teren. Tu j e stvorena prilika neprijatelju

za napad. Sada je strah prešao na dosadašnjeg pobedioca. Zbogpojave novih neprijateljskih snaga, a i zbog padine koja se str-mo uzdizala, rimska bojna linija se rasula. U stopu su j e gonilinovi odredi Volska koji su izjurili iz logora. Pridružili su im se ioni koji su napustili bitku, pretvarajući se da beže. Rimski voj-nik se nije povlačio u redu; zaboravljajući na nedavnu hrabrosti staru slavu, okrenuo je da beži tražeći zaštitu u vojnom logoru.Kamil, koga j e njegova pratnja stavila u sedlo, izvodeći smestasvoje rezervne odrede uzviknu: ¹Zar j e ovo, vojnici, bitka koju stetražili? Koji j e to čovek ili bog koga za ovo smete optužiti? To je



samo vaša nepromišljenost i vaša nespremnost. Do sada ste sledilijednog komandanta - sada sledite Kamila i odnećete pobedu,onako kako ste navikli kada vas j a vodim. Šta gledate na bedemei na logor? Nikoga od vas oni neće primiti osim kao pobednike.ªNajpre su se postideli, a potom kad su videli da se zastave ibojna linija okreću prema neprijatelju i da se komandant, od-likovan tolikim trijumfima i uprkos tolikim godinama, izlaže uprvim bojnim redovima, gde su i najveći napor i opasnost, ste-koše ponovo hrabrost i ona se proširi na ceo front, j er su jednidruge hrabrili i kroz celu vojsku se zaori poklič. Tu j e bio i drugivojni tribun; njegaje kolega, koji j e uspostavio red u pešadiji,poslao konjici, ali ne da kažnjava. Tu j e on naredbu zameniomolbama: molio j e pojedince i sve zajedno da ga, krivca za ishodovog dana, oslobode krivice. Govorio je: ¹Zanemarujući kolegu,ja sam prihvatio nerazumnost mnogih pre no opreznostjednogmeđu nama. Kakav god da je obrt vaše sreće, Kamil će u tomenaći svoju slavu. J a ću, ako se bitka ne obnovi iskusiti zajedno sasvima nesreću, a sramotu ću sam snositi.ª Činilo se da j e najboljeda se konji puste, pošto se bojna linija još kolebala, i da se napadizvrši pešadijom. Napredovali su ističući se i oružjem i hrabrošću;kretali su prema onom delu gde su videli da su pešadijski odre-di najviše pritisnuti. Sva pažnja i vojnika i komandanata bilajekoncentrisana na bitku. Buđenje hrabrosti imalo je uticaja i naneprijatelja: Volsci koji su pre toga ustuknuli simulirajući strah,

sada su se dali u pravo bekstvo; mnogi su bili ubijeni u samojbici, a mnogi i u bekstvu, najzad i u samom logoru koji je zau-zet pri prvom napadu. I pakje više bilo zarobljenih no ubijenih.39225. Pri prebrojavanju zarobljenika prepoznati su neki iz Tu-skula, odvojeni su od ostalih i odvedeni pred tribuna. U ispitiva-nju su priznali da su ratovali po naređenju države. Uplašen ratakoji j e mogao izbiti u neposrednoj blizini Rima, Kamil reče daće zarobljenike odmah sam odvesti u Rim da bi Senat obavestioda j e Tuskul napustio savez. Za vreme njegovog odsustva logor ivojska bi ostali pod komandom njegovog kolege. U toku jednogjedinog dana, ovaj je naučio da svojoj nameri ne daje prednostnad savetom boljeg od sebe. Ni on niti ko drugi u vojsci nisu ve-

rovali da će Kamil oprostiti grešku kojaje dovela državu u takotežak položaj. Ne samo u vojsci nego i u Rimu svak je znao daje u ratu s Volscima koji je vođen s promenljivom srećom, kri-vicu za poraz i povlačenje snosio Lucije Furije, a da sva zaslugapripada Marku Furiju. Kad su zarobijenike izveli pred Senat,odlučenoje da se Tuskulu objavi rat. I menovan za komandantau tom ratu, Kamil j e zatražio da~mu se odredi jedan pomoćniku komandi, i kada mu j e dozvoljeno da sam među kolegamaizabere jednog, on je, suprotno svakom očekivanju, izabrao Lu-cija Furija. Ovim velikodušnim gestom je umanjio sramotu svogkolege, a za sebe stekao veliku slavu.No rat s Tuskulom nije vođen. Kako rimsku silu nisu moglida savladaju oružjem, to su učinili mirnim držanjem. Kad su

Rimljani stigli na njihovu teritoriju, oni se nisu povukli iz mestakoja su se nalazila pored puta, niti su prekinuli rad na poljima;kroz gradske kapije koje su bile širom otvorene, mnogi su utogama i bez oružja izlazili rimskim vojskovođama u susret; bezsrdžbe su rimskoj vojsci dovlačili snabdevanje u vojni logor, iiz grada i sa polja. Postavivši vojni logor ispred kapija, Kamil jeušao u grad želeći da vidi da li je i u gradu ista miroljubivost kaona poljima. Tu je naišao na otvorena vrata na kućama, na otvo-rene radnje u kojima je sve bilo izloženo bez skrivanja. Zanatlijesu bile zauzete svojim poslom, iz škole su dopirali veseli glasovi



đaka, ulice su bile pune ljudi, žene i deca su išli tamo-amo, kudaj e koga vodio posao. Ne samo da nije bilo straha nego ni biločega što bi se moglo nazvati čuđenjcm. Kamil je gledao na svestrane ne bi li ugledao neki znak rata, ali nikakvog traga nijebilo ni daje nešto sklonjeno zbog opasnosti od rata ni odneto:sveje bilo spokojno i vladao je takav mir da j e izgledalo da ovdenije dospeo ni glas o ratu.39326. Pobeđen najzad strpljivošću neprijatelja, Kamil naredida se sazove njihov senat i onda im reče: ¹Sami ste, Tuskulani,smislili pravo oružje i našli pravu snagu kojom ćete se odbranitiod rimske srdžbe. I dite u Rim pred Senat: senatori će ocenitida li ćete biti kažnjeni za ono ranije, ili će vam biti oproštenozbog ovog sada. J a neću primiti vašu zahvalnost pre no što vamjavno ne bude oprošteno. Dajem vam priliku da molite; na vašemolbe, Senat će odgovoriti kako sam odluči.ªTako su Tuskulani stigli u Rim. Kada su u Rimu videli oja-đenost senata jednog donedavno vernog saveznika kako poni-zno čeka u predvoiju Kurije, rimski senatori su se sažalili i nare-dili da ih pozovu u Senat više kao prijatclje no kao neprijatelje.Na to diktator Tuskula ovako progovori: ¹Kao oni kojima ste ratobjavili i koje ste napali, oci senatori, mi sada izlazimo pred vasisto onako naoružani i spremni, i kao što nas sada vidite u pre-dvoiju vaše Kurije, tako smo izašli u susret vašim zapovednicima

i vašoj vojsci. To j e i naše držanje i držanje našeg naroda bilo iuvek će biti osim ako se ne dignemo na oružje po vašem naređe-nju, ili braneći vaše interese. Zahvalni smo vašim vojskovođamai vašim četama što su više poverovali onome što su videli svojimočima no onome što su čuli, i što nisu nastupili kao neprijateljitamo gde nije ni bilo neprijateljstva. Istu miroljubivost koju smopokazali, sada molimo od vas. Preklinjemo vas, okrenite rat nadrugu stranu; ako moramo da pretrpimo ono što nam vaše oruž-j e nanosi, iskusićemo to bez oružja. To je naš stav, i bogovi ćedati da bude srećan onoliko koliko je iskren. Sto se tiče krivicezbog koje ste nam objavili rat, ona se ne može izbrisati rečimaj er nije ni počinjena. Ipak, čak i da j e to tačno, smatramo damirno možemo priznati da smo krivi posle tako očiglednog ka-

janja. Dopustite ljudima da vam nanose uvredu dokle god stedostojni da primite ovakvu satisfakciju.ª Tako rekoše Tuskulani.Tada su dobili mir, a uskoro zatim i rimsko građansko pravo.Rimske legije su povučene iz Tuskula.27. Kamil se zatim povukao s dužnosti, istakavši se mudro-šću i hrabrošću u ratu protiv Volska, a srećom u ratu protivTuskula, te u jednom i drugom ratu - posebnim strpljenjemi umerenošću prema svom kolegi.Za sledeću godinu izabrani su za vojne tribune Lucije Va-lerije peti put, Publije Valerije treći put, Gaj Sergije treći put,394Lucije Menenije drugi put, Publije Papirije i Servije KornelijeMaluginensis. Te godine su bili neophodni i cenzori37zbog ne-

kih neodređenih glasina o dugovima. Narodni tribuni su prete-rivali u ocenjivanju ove inače teške stvari, dok su je činili lakšomoni koji su smatrali da je dug u opasnosti više zbog nepouzda-nosti dužnika no zbog nemogučnosti da se plati. Za cenzore suizabrani Gaj Sulpicije Kamerin i Spurije Postumije Regilensis,i oni su već započeli posao, ali je bio prekinut Postumijevomsmrću. Religija je zabranjivala da se cenzoru ponovo bira ko-lega. Kada je Sulpicije abdicirao, izabrani su drugi cenzori, alikako j e izbor izvršen nepropisno, oni nisu stupili na dužnost.I zbor trećih cenzora nije religija dozvoljavala, pa se činilo da



bogovi ne odobravaju cenzuru u ovoj godini. Narodni tribunisu smatrali da je to izigravanje stvari i da to ne treba trpeti. Go-vorili su da Senat nastoji da sakrije javne tablice koje svedoče ocenzusu svakog čoveka38da se ne bi videlo kolika je visina duga.To bi pokazalo da jedna polovina građana pritiskuje drugu po-lovinu, dok su zaduženi plebejci izloženi uvek novim neprijate-ljima; rat se traži na sve strane bez ikakvih obzira; od Ancija seprelazi na Satrik, od Satrika na Velitre, odatle se legije vode naTuskul. Već se planira da se oružjem krene na Latine, Herni-ke i Prenestine, i to više iz mržnje prema građanima no premaneprijateljima, s namerom da se plebejci satru u ratu kako imse ne bi dozvolilo da predahnu u gradu i da u miru razmišljajuo slobodi, ili da prisustvuju narodnim skupštinama gde se po-nekad čuje i glas narodnih tribuna koji traže ukidanje kamateili drugih nepravdi. No kada bi plebejci imali sposobnost daprizovu u sećanje slobodu svojih predaka, ne bi nikad dozvolilida se rimski građani odvode u zatvor zbog duga, niti da se izvr-ši regrutovanje dok se ne ispita visina duga i predloži njegovo37Cenzori su kao magistratura u Rimu ustanovljeni Emilijevim zako-nom 366. pre n. e. Podatak kod Livija (IV, 8, 1) daje cenzura postojala uRimu već 443. pre n. e. utoliko je netačan što je tada bila reč samo o pri-vremenom odvajanju te dužnosti od dužnosti konzula. Od 339. pre n. e.cenzori su mogli biti i plebejci. Vršili su popis građana i procenjivali nji-hovu imovinu, sastavljali spisak senatora i vodili brigu o moralu u Rimu.

38J avne tablice su svedočile o cenzusu svakog građanina. Pri popisuje sastavljana lista građana po tribama, po kojima su i glasali. Na krajupopisaje objavljen svečani lustrum sa žrtvom.395smanjenje kako bi svak znao šta je još njegovo a šta nije, da li muostaje sloboda, ili već i svoje telo predaje lancima.Kada j e tako stavljena u izgled nagrada za pobunu, ona jeodmah i izbila, j er mnogi su već bili osuđeni zbog duga, a i sena-tori su doneli odluku o regrutovanju novih legija na vest o ratusa Prenestinima. Narodni tribuni su nastojali da spreče i jednoi drugo, te da svojim autoritetom uzmu u zaštitu plebejce: nisudozvolili da dužnici budu odvedeni, niti da se mladići upišu uvojsku. Senatori su više brinuli za regrutovanje no za uterivanje

dugova, j er j e javljeno daje neprijatelj već napustio Prenestei da je ušao na gabinsku teritoriju. Glas o ovome nije zadržaonarodne tribune, nego ih j e i više nadahnuo za započetu borbuno što ih j e zaplašio. Za gušenje pobune u gradu, ratj e mogaopomoći jedino ako se približi gradskim kapijama.28. Naime, kad j e javljeno Prenestinima da u Rimujoš nijeregrutovana nikakva vojska, da još niko nije sigurno izabran nakomandni položaj, da su patriciji i plebejci okrenuti jedni pro-tiv drugih, njihove vođe su odmah krenule sa svojim trupama,smatrajući da im se ukazala povoljna prilika; pošto su pustošiliobližnja polja krenuli su sa svojim bojnim znacima prema Ko-linskim vratima. Na to je u gradu nastala velika uznemirenost.Upućen j e poziv da se zgrabi oružje i svi se sjuriše prema bede-

mima i kapijama. I najzad se od pobune okrenuše ratu i izabrašeza diktatora Tita Kvinkcija Cincinata, koji sebi za komandantakonjice uze Aula Sempronija Atratina. Kada se o ovome raširioglas, već j e strah i od samog njegovog imena bio tako velik dasu se istovremeno i neprijatelji povukli od bedema, a mlađi Ri-mljani se sakupili bez protivljenja kad ih je on sazvao.Dok j e u Rimu regrutovana vojska, neprijatelj je postaviosvoj logor nedaleko od reke Alije. Odatle je na sve strane harao,hvaleći se da j e zauzeo mesto zlokobno za Rimljane.39Zadaćeim isti strah i nateraće ih u bekstvo kao što j e to bilo u gal-



skom ratu. J er ako se Rimljani plaše i dana kojije, noseći nazivpo ovom mestu, ušao kao ¹crni danª u njihov kalendar, zar seneće još više no Alijskog dana plašiti same Alije koja ih podsećana ovaj poraz? Pred očima će imati Gale i u ušima će im odje-kivati njihov glas. Baveći se ovim nekorisnim kombinacijama39Reka Alija je bila mesto poraza Rimljana 387. pre n. e.396i zavaravajući se lažnim nadama, neprijatelj je tako vezivao svojspas za slučajnost ovog mesta. Nasuprot tome, Rimljani, bezobzira na to gde su se sada nalazili, gledali su u Latinima onekoje su pobedili na Regilskom jezeru i držali ih u pokornostisle'dećih sto godina. A mesto, značajno po tome što ih je pod-sećalo na poraz, pre ih j e podsticalo na to da boreći se izbrišuuspomenu na sramotu no što im je izazivalo strah; zar postojineka zemlja koja bi sprečavala njihovu pobedu? Cak i kada biim se sami Gali suprotstavili na ovom mestu, borili bi se tako kaošto su se borili u Rimu da bi povratili svoju otadžbinu i kao štosu se borili sledećeg dana kod Gabija, da ne dopuste da iko odneprijatelja ko je jednom kročio u rimske bedeme preživi kakobi odneo glas o promenljivosti sreće u svoju otadžbinu.29. Tako su razmišljali jedni, a tako drugi kad su stigli doAlije. Kadaje rimski diktator video neprijatelja u bojnom poret-ku i spremnog za borbu reče svome kolegi: ¹Vidiš li, Aule Sem-pronije, da su se ovi postavili na Aliji računajući na sreću mesta?

Neka im bogovi besmrtni ne daju ništa sigurnije u šta bi verovalii ništa značajnije što bi im bilo od pomoći. A ti, pouzdavajući seu oružje i sopstvenu prisebnost, pobodi konja i napadni centarnjihove bojne linije, a j a ću s pešadijom usmeriti napad na onekoji su ispali iz bojnog poretka i koji su prestrašeni. Pomozite,bogovi, koji ste svedoci položene zakletve i sklopljenog ugovorai očekujte da će biti kažnjeni oni koji su istovremeno zgrešili iprema vama, vređajući vas, i prema nama, j er su se ogrešili ovaše sveto ime izdajući nas.ª Prenestini nisu odoleli ni konjicini pešadiji i pri prvom napadu i bojnom pokliču, njihovi bojniredovi su se rasturili. Potom su, kako se front nigde nije održao,okrenuli u bekstvo u panici i strahom nošeni projurili poredsvog logora i nisu se zaustavili u bekstvu sve dok nisu ugledali

Preneste. Tu se zaustaviše i zauzeše užurbanim naporom jednouzvišenje. Bojali su se, naime, da ne budu opsednuti u graduako se povuku u bedeme, j er će polja biti odmah spaljena i sveopustošeno. No kada se pojaviše pobedioci Rimljani, pošto suzauzeli logor na Aliji, oni napustiše i ovaj položaj. I smatrajućida ih i bedemi teško mogu zaštititi, povukoše se u grad Prene-ste. Pod vlašću Preneste nalazilo se još osam utvrđenja. Borba jepreneta i na njih. Pošto-su ih zauzeli bez velike borbe, Rimljaniodvedoše vojsku na Velitre i one behu zauzete. Najzad stigoše397do Preneste, odakle je rat i započeo. Grad nije zauzet silom jerse predao. Kvinkcije, pobednik u jednoj bici, osvajač dva nepri-jateljska logora i devet utvrđenja, primio je predaju Preneste i

potom se vratio u Rim. U trijumfalnoj povorci odneo j e na Ka-pitol kip J upitera I mperatora koji j e doneo iz Preneste. Svečanoj e postavljen između svetilištajupitera i Minerve i na njemu jeu znak sećanja na Kvinkcijeva dela postavljen natpis s ovakvimtekstom: ¹J upiter i svi bogovi su podarili Titu Kvinkciju, dikta-toru, da osvoji devet gradovaª.40Odrekao se diktature dvadesetdana posle svog imenovanja.30. Potom behu održani izbori za vojne tribune s konzu-larnom vlašću, među kojima j e bio podjednak broj plebejacai patricija. Među patricijima su izabrani Publije i Gaj Manlije,



zajedno s Lucijem J ulijem; plebejci su bili Gaj Sekstilije, MarkoAlbinije i Lucije Antistije. Manliji su po rodu imali prednost nadplebejskim tribunima, a u popularnosti nadjulijem, pa im jetako data komanda u ratu s Volscima bez određivanja kockomili dogovora s kolegama. Zbog~fogTsh se i oni sami kasnije ka-jali, kao i senatori koji su im to dali. Bez prethodnog ispitivanjaterena, kohorte su poslate da prikupe hranu. I verujući da suopkoljene, j er j e stiglo lažno obaveštenje o tome, ostali im po-žuriše u pomoć ne zadržavajući ni samog glasnika ove vesti - toje bio neprijatelj Latin preodeven u rimskog vojnika - i upadošeu klopku. I dok su se ovde na neravnom terenu održavali jedi-no zahvaljujući hrabrosti vojnika, koji su obarajući druge i samiginuli, neprijatelj s druge strane napade na rimski logor koji senalazio u ravnici. Tako su vojskovođe svojom nepromišljeno-šću izdale stvar na dva mesta. Ono što je spaseno, za to trebazahvaliti jedino hrabrosti rimskih vojnika kojima više niko nijekomandovao. Kadaje o ovome stigla vest u Rim, najpre odlučišeda izaberu diktatora; potom, kada je javljeno da Volsci miruju,pozvaše nazad i vojsku i vojskovođe, j er se činilo da Volsci neznaju ni pobedu da iskoriste na vreme. Tako j e nastao mir, baršto se tiče Volska. J edino j e krajem godine izazvala uznemire-nost pobuna Prenestinaca, koji su na to podsticali i druge la-tinske narode. Iste godine su upisivani novi kolonisti za Setiju4140Prema piscu Festu, zavetni dar je bio zlatna kruna teška 2,3 libre.

41Setija, latinski grad na zapadnim obroncima Lepinskih planina.398pošto su se tamo žalili da nemaju dovoljno ljudi. Dok u ratu nijebilo sreće, u zemlji je, za utehu, vladao mir. Tome su doprineliljubav i poštovanje plebejaca prema svojim tribunima.31. Na samom početku sledeće godine buknulaje velikapobuna. Vojni tribuni s konzularnom vlašću su bili Spurije Fu-rije i Kvint Servilije, ponovo izabran, Lucije Menenije treći put,Publije Kioelije, Marko Horacije i Lucije Geganije. Predmet irazlog pobune bili su dugovi. Da bi se stvar ispitala imenovanisu cenzori Spurije Servilije Prisk i Kvint Lelije Sikul. Rat ih jemeđutim sprečio da to učine. Najpre su uplašeni glasnici donelivest - a to je potvrdilo i bekstvo ljudi sa polja - da su legije Vol-

ska prešle na rimsku teritoriju i da pljačkaju na sve strane. Nou tako alarmantnoj situaciji, strah od spoljnog neprijatelja nijesprečio građanski sukob nego je delovao suprotno i povećavaomoć narodnih tribuna, koji su činili sve da spreče regrutovanje;s druge strane, patriciji su postavili uslov da niko ne plaća rat-ni porez dok traje rat, niti da se donose presude o dugovima.Plebejci, dobivši tu olakšicu, pristadoše na regrutovanje. Poštosu sakupljene nove legije odlučeno j e da se vojska podeli i takoodvede na teritoriju Volska: Spurije Furije i Marko Horacije sukrenuli desno, prema Ancijumu i obali, a Kvint Servilije i LucijeGeganije levo, prema planinama i Ecetri. Ni jednoj ni drugojvojsci nije neprijatelj izašao u susret. Kada su krenuli u pusto-šenje njihove zemlje, Rimljani to nisu činili u neredu kako su

to obično radili Volsci, koji su kao pljačkaši, pouzdavajući seu neslogu neprijatelja, a plašeći se njegove hrabrosti, drhtećiskupljali plen, nego su tome pristupili kao vojska i sprovodili napravi način, i ukoliko je to duže trajalo imalo je teže posledice.Volsci su, plašeći se da iz Rima ne izađe vojska, vršili napadeu pograničnim oblastima. Rimljanima je, naprotiv, bio cilj daneprijatelja koji je mirovao izazovu na borbu. I stoga su na svestrane spaljivali kuće na poljima i u selima, a nisu poštedeli nidrveće s voćem, niti bilo šta od onoga što je trebalo da doneseplod. Odvodeći kao plen sve što se od stoke i ljudi nalazilo van



bedema, obe rimske vojske se vratiše u grad.32. Dužnicima j e bilo ostavljeno kratko vreme da predah-nu: kako se neprijatelj držao mirno, sudovi su ponovo oživeli.Dok j e nada na brisanje starih dugova postepeno iščezavala,nastajali su novi zbog uvođenja poreza koji su postavili cenzori399za građenje bedema od kamenih kvadera. Ovim teretom bili suslomljeni plebejci, j er nije bilo potrebe za regrutovanjem kojebi sprečili narodni tribuni. Uticaj moćnih ljudi bio j e dovoljnovelik da svi vojni tribuni budu izabrani među patricijima: Lu-cije Emilije, Publije Valerije četvrti put, Gaj Veturije, ServijeSulpicije, Lucije i Gaj Kvinkcije Cincinat. Ovi su ujedinjenimsnagama postigli da se protiv Latina i Volska, koji su zajednonastupali i svoj logor postavili kod Satrika, regrutuju tri vojske.Niko nije protestovao kad su ovi mladići položili zakletvu. J edandeo vojske bio j e ostavljen za zaštitu grada, druga j e bila odre-đena za iznenadne napade ako bi negde izbila pobuna, a treću,neuporedivo najjaču, poveli su Publije Valerije i Lucije Emilijena Satrik. Oni naiđoše na neprijatelja u ravnici, spremnog zaborbu, i odmah ga napadoše. I dokjoš nije bilo jasno na čijojje strani ratna sreća, pljusak koji se izlio uz oluju prekide bitkuu trenutku kad j e mnogo obećavala. Sledećeg dana j e bitka db-novljena i izvesno vreme su latinske legije odolevale, jednake iu hrabrosti i u sreći rimskim, od kojih su mnogo naučile u du-

gotrajnom savezu. No onda je nastupila konjica koja je razbilabojni poredak, a na rasturene bojne redove navalilaje pešadija.I koliko je rimska bojna linija napredovala, toliko j e neprijatelj-ska uzmicala. I kadaje jednom nastao obrt u bici, rimski udarje bio nezadrživ. Razbijeni neprijatelj nije bežao u svoj logornego u Satrik, koji j e bio udaljen dve milje odatle, trpeći veli-ke gubitke, naročito od konjice. Njihov vojni logorje zauzet iopljačkan. Oni su u noći koja j e sledila bitku napustili Satrik i ukoloni kao begunci krenuli prema Anciju. Rimska vojska ih jeu stopu pratila, a njihovoj brzini je više doprinosio strah negobes. I tako su neprijatelji ušli u bedeme pre no što su Rimljanimogli da stignu ili zadrže poslednje redove. Rimljani su ostaliovde nekoliko dana pustošeći polja; bedemima nisu pristupili

j er nisu bili dovoljno opremljeni opsadnim mašinama, a nepri-jatelji se nisu usudili da izađu u borbu.33. A onda izbi sukob između Antijata i Latina. Dok su An-tijati, izmučeni ratnim nevoljama i ratom u kome su rođeni iostareli, bili spremni da se predaju, Latine je, ojačane u dugommiru i svežeg duha, ova nova pobuna ohrabrila da istraju u ratu.Kraj međusobne borbe nastupio j e onda kada su i jedni i dru-gi shvatili da nijednoj strani ništa ne stoji na putu da postupi400onako kako je naumila. Latini su otišli oslobađajući sebe, kakosu smatrali, od saveza u jednom nečasno sklopljenom miru, aAntijati, pošto su se oslobodili nezgodnog sudije svoje spasono-sne namere, predali su i grad i teritoriju Rimljanima. U besu

zbog toga što nisu ni Rimljanima naškodili ratom, niti su Volskemogli oružjem zadržati, Latini spališe Satrik, grad u kome sunašli prvo utočište posle poraza u bici. Nije ostala nijedna kućačitava, j er su bakljama podjednako potpalili sve privatne i jav-ne građevine osim hrama Majke Matute.42Kažu da ih j e ovdezadržao ne religijski obzir ili strahopoštovanje pred bogovima,nego zastrašujuči glas iz svetilišta koji im j e pretio strahotamaako plamen ne otklone od svetinje. Pošto su ovde sve predaliplamenu, s istom žestinom su krenuli prema Tuskulu, besni naovaj grad što je napustivši Latinsku ligu ne samo ušao u savez



sa Rimom nego je primio i rimsko građansko pravo. Kapije subile otvorene j er napad nije očekivan, i pri prvom jurišu zauzetj e ceo grad osim tvrđave. U tvrđavu su pobegli građani sa žena-ma i đecom, a glasnici su upučeni u Rim da obaveste Senat otome šta se dogodilo. Bez oklevanja, rimska vojska je krenulaprema Tuskulu, kakoje več dolikovalo vernosti rimskog naro-da. Vodili suje vojni tribuni Lucije Kvinkcije i Servije Sulpicije.Nađoše zatvorene kapije Tuskula i Latine, koji su istovremenoi opseđali i bili opsednuti: na jednoj strani su branili bedeme, ana drugoj su opsedali tvrđavu, i sami zastrašeni dok su drugimaizazivali sUah. Strah kod Tuskulana pređe u veliku radost, a kodLatina sigurno verovanje da će, pošto su zauzeli grad, sigurnozauzeti i tvrđavu, uskoro zameni slaba nada u sopstveni spas.Na poklič Tuskulana, iz tvrđave još jačim odgovoriše Rimljani.Latini su bili pritisnuti sa dve strane: nisu mogli da izdrže napadTuskulana iz tvrđave j er j e dolazio s višeg mesta, niti su moglida zaustave Rimljane koji su odozdo prilazili bedemima; dve sureze na kapijama već popuštale. Ovi su najpre zauzeli bedeme,a potom su razbili brave na kapijama. Kako su bili napadnuti42 Mater Matuta je, prema Lukreciju (5, 656), ¹rana svetlostª kojudonosi Aurora, dok je kod drugih pisaca sama Aurora (zora). U Rimuhram joj se nalazio na Stočnom trgu, prema tradiciji, još od vremenaServija Tulija; izgoreo je 213. pre n. e. Praznikjoj je bio 11. juna ina

njemu su učestvovale matronae univiriae (matrone koje su se jednom uda-vale). U Satriku je bila glavno božanstvo, a imala je hram i u Prenestama.401sa dve strane, za borbu nisu imali snage, a za bekstvo nije biloizlaza i tako su ovde svi do jednog poubijani. Pošto j e Tuskulpovraćen od neprijatelja, rimska vojska se povukla.34. Država j e bila mirna od spoljnog neprijatelja zahvalju-jući uspešnim ratovima, ali je u državi utoliko više rasla moć pa-tricija najednoj i beda na drugoj strani. Dugovi su morali da seplate, ali je nedostajala mogućnost da se to i učini. I kako imo-vina nije bila dovoljna za vraćanje duga, na red su došli ugledi ličnost dužnika koji su odvođeni u zatvor, i tako je poverenjeustupilo mesto kazni. Zavisnost j e zarobila dušu ne samo pro-

stih plebejaca nego i njihovih vođa, pa se nisu više nadmetaline samo za vojni tribunat - za to su se nekada borili s mnogoenergije - nego j e i za plebejske magistrature nedostojao čovekvelike snage i hrabrosti. Cinilo se da su plebejci samo privreme-no uzurpirali pravo na državne položaje, na nekoliko godina,i da su ih sada patriciji povratili zauvek.No da ipak ne bi sva radost samo najednoj strani, zbogjed-ne neznatne stvari - kako se to često događa - nastade velikapromena: Marko Fabije Ambust, čovek koji je imao veliki ugledne samo u staležu kome je pripadao nego i kod plebejaca, odsvoje dve ćerke j ednuj e udao za Servilija Sulpicija, a drugujedao za ženu Gaju Liciniju Stolu, izvrsnom čoveku premda ple-bejcu, j er nije prezirao ni ovaj stalež. Kakoje cenio i ovo srod-

stvo, to muje donelo naklonost plebejaca. J ednom se dogodiloslučajno da su se sestre, kako se često događalo, duže zadržaleu razgovoru u kući Servija Sulpicija, vojnog tribuna. Kada jeovaj s Foruma stigao svojoj kući, liktor koji ga j e pratio štapomj e zakucao na vrata kako j e bio običaj. Kad se mlađa sestra Fa-bija, koja za taj običaj nije znala, preko mere uplašila, starija senasmejala čudeći se da sestra za to ne zna. No ovaj podsmehposta podstrek u ženskoj duši, osedjivoj na sitne stvari. Verujemda je i mnoštvo ljudi koji su pratili tribuna, moleći ga za raznestvari, doprinelo tome da joj se sestrin brak činio srečnim, dok



se ona svog stidela zbog lošeg rasuđivanja koje dovodi do togada ljudi ne žele da ih neko od bliskih u nečemu nadmaši. Kadjuj e otac slučajno sreo, snuždenu zbog nedavnog događaja koji juj e u srce pogodio, i upitao da li j e dobro, ona najpre sakri pravirazlog koji bi pokazao da nije dovoljno privržena sestri ni do-voljno časna prema mužu; ali kad je on, ljubazno se raspitujuči,402ipak izvukao odgovor, ona reče daj e tužna zbog toga što j eudata za čoveka koji joj nije ravan i u kuću koja je zatvorena započasti ijavnu naklonost. Ambust, tešeći ćerku, reče joj da serazvedri: uskoro će i u svojoj kući videti one počasti koje je vi-dela kod svoje sestre. Onda je počeo da se dogovara sa zetom,a pridružio im se i Lucije Sekstije, mlad čovek kome je jedinonedostajao patricijski rod.35. Prilike za promenu čini se da su nastale usled ogromnogduga koji narod nije znao kako bi drugačije zbacio osim ako nedovede svoje ljude na najviše položaje. Trebalo se pripremiti zaovu nameru. Pokušavajući i radeći u tom pravcu, plebejci su većnačinili takav napredak da su, ukoliko bi dalje nastojali, moglidoći do vrha i izjednačiti se s patricijima kako u počastima tako iu dostojanstvu. Za ovaj trenutak odlučeno je da to budu narodnitribuni koji će preko ove magistrature otvoriti sebi put za drugepočasti. Za tribune su izabrani Gaj Licinije i Lucije Sekstije, kojisu predložili zakone protiv rnoći patricija: jedan o dugovima, da

se od glavnice oduzme ono što je od dužnika kao kamata pre-komerno uzeto, a ono što je preostalo da se u toku tri godine ujednakim ratama otplati; drugi o veličini zemlje, da neko ne biposedojan više od 500jugera; treći, da ne bude izbor vojnih tri-buna i da jedan od konzula bude biran među plebejcima. Sve jeto imalo ogroman značaj i nije se moglo postići bez velike borbe.Pošto su sve stvari za kojima smrtnici imaju neumerenuželju, zemlja, novac i vlast, zajedno stavljene na odlučivanje,uplašeni patriciji su se užurbali i posle javnih i privatnih saveto-vanja nisu našli nikakav drugi odgovor doli veto,43primenjivanveć i ranije u borbama, i pripremili su protiv tribuna njihovekolege. Ovi, kada su videli da Licinije i Sekstije prozivaju tribeda glasaju, okruženi patricijskim stražama nisu dozvolili da se

objave rogacije,44niti da se objave uobičajene svečanosti okoplebiscita.451pošto su se plebejske skupštine više puta uzaludno43Intercessio (od intercedere, nastupiti između), pravo narodnog tribu-na da stavi zabranu (veto, zabranjujem) na svaku odluku u rimskoj državiosim na onu koju donese diktator. To pravo su tribuni stekli početkomV veka pre n. e. posle prvog povlačenja plebejaca iz rimske države.44To jest da se postavi stvar na glasanje."T Pleins scita su odluke plebejaca donete na tributskoj skupštini. Mo-gle su postati i zakoni ukoliko ih odobri i Senat.403sastajale, pri čemu j e ostalo po starom, Licinije j e uzviknuo:¹Neka bude tako, kada hoćete da se upotrebi pravo veta, istimoružjem ćemo štititi narod. Krenite, dakle, patriciji, zakažite

skupšđne radi izbora vojnih tribuna. Potrudiću se da nekoga neobraduje ova ista reč veto, koju sada, kada j e pevaju neke našekolege, tako rado slušate." To nisu bile uzaludne pretnje: nisudržane druge skupštine, osim onih radi izbora narodnih tribunai edila. Licinije i Sekstije, koji su ponovo birani za tribune, nisudozvolili da se uopšte biraju kurulni magistrati.46Odsustvo ma-gistrataje trajalo pet godinajer je narod izabrao dvojicu tribunakoji su sprečavali održavanje izbora za vojne tribune.36. Srećom, nije bilo velikih ratova. No kolonisti Velitra,koji su ojačali u miru, znajući da u Rimu ne postoji nikakva voj-



ska, ne samo da su vršili česte upade na rimsku teritoriju negosu započeli opsadu Tuskula.-Stvar Tuskulana pak, koji su bilistarTsaveznici i sada novi sugrađani47i koji su tražili pomoć, nijeostavila ravnodušnim ne samo patricije nego i plebs. Pošto sunarodni tribuni popustili, održana j e skupština pod predsed-ništvom intereksa i izabrani su vojni tribuni Lucije Furije, AulManlije, Servije Sulpicije, Servije Kornelije, Publije i Gaj Valeri-je. Ali narod nije ni izdaleka bio tako spreman za regrutovanjekao što je bio za izbore. Uz veliki napor unovačili su vojsku i na-predovali, pa su ne samo prinudili neprijatelja da digne opsaduTuskula nego su ga naterali u sopstvene zidine i opsedali su gas isto tako velikim snagama kao što su Velitre opsedale Tuskul.No oni koji su započeli opsadu nisuje mogli okončati pre izbo-ra novih vojnih tribuna. Izabrani su bili Marko Kornelije, KvintServilije, Gaj Veturije, Aul Kornelije, Kvint Kvinkcije i MarkoFabije. Ovi tribuni nisu izvršili ništa značajnije pod Velitrama.Unptrašnje stvari u Rimu kretale su se opasnim tokom.Osim Ličinija i Sekstija, koji su predlagali zakone i koji su osmiput bili birani za narodne tribune, za zakone se zalagao i Fabi-je, vojni tribun i tast [Licinija] Stola. On je bio i tvorac zakona.Pošto je od osam narodnih tribuna koji su u početku stavljali46U kurulne magistrate spadali su konzul, pretor, diktator, cenzori kurulni edil.47Novi sugrađani, to jest oni koji su tom prilikom stekli rimska gra-

đanska prava.404svoj veto sada ostalo samo pet, i kako često biva kod onih kojinapuste svoju stranku, zarobljenog i zbunjenog duha, sa svojomintercesijom samo su ponavljali ono što ih j e drugi naučio dakažu: daj e veliki deo plebejaca odsutan j er j e s vojskom kodVelitra, da skupštinu treba odlagati do dolaska vojske da bi savplebs mogao da glasa o stvarima koje se njega tiču. Licinije iSekstije s delom kolegija narodnih tribuna i jednim vojnim tri-bunom, Fabijem, postali su već dugim iskustvom veoma vešti upostupanju s narodom; istaknute prvake Senata zaokupljali supitanjima o pojedinostima koje će postaviti pred narod: da li ćese usuditi da dok narodu dele po dva jugera zemlje, sebi dozvo-

le više od pet stotina jugera, da dok sami imaju posed jednakposedu tri stotine građana, plebejcu zemlja jedva da pokrivaonoliko koliko je potrebno za krov nad glavom ili za grob? Ili imje po volji da plebs, doveden u škripac dugovima, radije predasvoje telo u okove i zatvor no da reši osnovni dug? Da li su zato da svakodnevno u gomilama odvode osuđene s Foruma i daljudima koji su u okovima ispunjavaju otmene domove i takomesta u kojima stanuju patriciji pretvaraju u zatvore za druge?37. Kada su govoreći ovo, što j e sramno i jadno čuti, kodonih među slušaocima koji su se plašili za sebe stvorili veće neza-dovoljstvo no kod samih sebe tvrdili su da nema drugog načinada patriciji ne zauzimaju zemlju i ne ubijaju narod kamatom osimda jedan od konzula, branilac njihove slobode, bude biran među

plebejcirna. Za prezirafijS~su neki narodni tribuni, j er sopstvenumoć lome stavljanjem zabrane. Ne može se raditi s jednakim pra-vom ako je pravo da zapovedaju kod jednih, a kod drugih samopravo na pomoć. Dok ne bude imao i pravo da zapoveda, narodneće imatijednaku ulogu u državnoj upravi. Niko ne smatra dajedovoljno to da se plebejski predlog uzme u obzir na konzularnimizborima; ako se ne postavi kao obavezno da jedan od konzulabude plebejac, niko od plebejaca tu neće biti. Zar je već iščileloiz sećanja da su se u vreme kadaje rešeno da radije biraju vojnetribune no konzule složili da ta počast bude otvorena i za plebej-



će, a da za četrdeset četiri godine nije nijedan plebejac izabranza vojnog tribuna? Ko može verovati da bi sada, kad su u pitanjusamo dva mesta, svojom voljom ustupili tu čast plebejcima onikoji su navikli da sami zauzimaju osam mesta vojnih tribuna, ida će proći na putu konzulata oni koji su tako dugo držani po405strani od tribunata? Zakonom neka se odbije ono što skupštinanije htela milom i neka bez izborne borbe bude izdvojeno zaplebsjedno konzulsko mesto, j er ako se to prepusti borbi, na-grada će uvek pripasti onome koji j e moćniji. Tako neće moćida se kaže, što su patriciji ranije rado činili, da među plebejcimanema pogodnog čoveka za kurulne magistrature. Zar nije držav-na uprava i aktivnija posle tribunata Publija Licinija Kalva, kojij e prvi izabran među plebejcima, kada osirn patricija niko druginije bio vojni tribun? Staviše, neki patriciji su kažnjeni posle tri-bunata, od plebejaca niko. Kvestori su se od pre nekoliko godina,kao i narodni tribuni, počelrbirati među plebejcima i narod niu jednom slučaju nije nezadovoljan njima. Plehejcima ostaje joškoirzulat; to j e tvrđava slobode, to je stub. Ako se i to postigne,rimski narod će moći da smatra da je zaista isterao kraljeve i daima čvrstu slobodu. S tim danom narod će steći sve ono čime sepatriciji odlikuju, vrhovnu komandu i čast, ratnu slavu, čuvenoporeklo i otmenost, sebi na uživanje i još više da ostavi deci.Kada su videli da je ova vrsta govora bila prihvaćena, pred-

ložili su nove mere; da se umesto duovira koji nadgledaju reli-gijske rituale biraju decemviri, i to dajedan deo bude iz redovaplebejaca, a jedan deo iz redova patricija. Sve ove zahteve skup-ština je odložila dok se ne vrati vojska koja je opsedala Velitre.38. Proteklaje čitava godina dok se nisu vratile legije iz Ve-litra. Tako prekinuta stvar oko zakona bila je preneta na novevojne tribune. Narod je među narodnim tribunima ponovo bi-rao onu dvojicu koji su predlagali zakone. Za vojne tribune suizabrani Tit Kvinkcije, Servije Kornelije, Servije Sulpicije, Spuri-je Servilije, Lucije Papirije i Lucije Veturije. Već u samom počet-ku godine došlo j e do veoma oštre borbe oko zakona. I kada sutribe bile prozvane da glasaju i kada nije usledila nijedna inter-cesija kolega prema donosiocima zakona, uplašeni patriciji su

pribegli dvema krajnjim merama: najvišoj vlasti i najmoćnijemgrađaninu: odlučili su da imenuju diktatora. Izabran j e MarkoFurije Kamil, koji je sebi uzeo za komandanta konjice LucijaEmilija. Da bi se suprotstavili takvim merama protivnika, pred-lagači zakona su, probudivši u narodu entuzijazam, sazvali skupplebejaca i pozvali tribe da glasaju.Kada j e diktator seo, opkoljen patricijima, ispunjen srdž-bom i pretnjom, stvar je započela uobičajenom borbom izrneđu406tribuna koji su predlagali zakone i onih koji su se tome suprot-stavljali, stavljajući na te predloge veto. Premda je veto po pra-vu bio jači, ipak su pobedili predlagači zakona i snagom samihpredloga i predlagača. Kada su se prve tribe izjasnile ¹neka bude

kao što tražišª, Kamil reče: ¹Kviriti, pošto se vi ne pokoravatezakonu nego samovolji narodnih tribuna, i pošto pravo vetatribuna činite nekorisnim, ja ću kao diktator, štiteći isto tolikovaš interes koliko i interes cele države, lično zaštićen vrhovnomvlašću koju imam, uzeti u odbranu i podržaću pravo na stavlja-nje zabrane na zakonski predlog [veto], kao i vaše pravo natraženje zaštite. Služiću se pri tome istim sredstvom kojirn ste viova prava stekli i odvešću plebejce iz države. Ako se Gaj Licinije iLucije Sekstije povinuju zabrani svojih kolega, ja neću nametatipatricijsku vlast plebejskoj skupštini; ali ako uprkos intercesiji



svojih kolega i dalje nastoje da nametnu svoje zakone rimskojdržavi kao daje pokorena zemlja, ja neću dozvoliti da se tribun-ska vlast sama od sebe ruši.ªKada su, uprkos tome, narodni tribuni, prezirući njegovereči, nastavili da vode stvar s istom snagom, Kamilje poslao lik-tore u gomilu i dodao pretnju da će sve mladiće odmah uzetipod zakletvu i kao vojsku odvesti iz grada ako nastave i daljeistirn putem. Plebs je ovim veoma zastrašio, ali je vođama plebsasamo još više raspalio duhove za borbu. No kako j e stvar ostalanerešena, magistratje abdicirao, bilo zato što je načinjena gre-ška pri njegovom izboru,48kao što neki pišu, bilo stoga što sutribuni predložili, a narod izglasao da Marko Furije plati kaznuod 500.000 asa ukoliko bilo šta preduzme protiv njih u svojstvudiktatora. Radije verujem, sudeći po prirodi čoveka, da j e bioviše zaplašen nepovoljnim auspicijama, nego načinom glasanjakoji je bez presedana; j er njegaje odmah kao diktator zamenioPublije Manlije - zašto bi ovoga imenovali za borbu koju je većizgubio Furije? Ovaj isti Marko Furije sledeće godine je imeno-van za diktatora. On bi se bez sumnje stideo da preuzme vrhov-nu komandu daje ona bila slomljena u prethodnoj godini kadaj u je on držao. Uz to je u ono vreme, za koje se priča da je izgla-sana kazna za njega kojom je trebalo da bude lišen autoriteta,48 Nepravilnost pri izborn ticala se religijskog obreda i nepovoljnihauspicija.

407mogao da ima moć da se suprotstavi ovom predlogu, ili nijemogao da spreči ono radi čega j e taj predlog i podnet. U svimslučajevima, za koje se do našeg vremena zna, u kojima su sesporili narodni tribuni i oni s konzulskom vlašču, diktatura jeuvek bila nadmoćnija.39. U vremenu između abdiciranja diktatora i početka novediktature Manlija, narodni tribuni su kao u interegnumu odr-žali skupštinu plebsa i tu se pokazalo šta je narodu korisno, ado čega drže predlagači. Plebs j e glasao za predloge o kamati io zemlji, a odbio predlog o plebejskom konzulatu. I stvar bi setime završila da nisu narodni tribuni zahtevali da narod odlučio sva tri predloga zajedno. Potom j e diktator Publije Manlije,

naklonjen plebsu, imenovao Gaja Licinija, plebejca koji je biovojni tribun, za komandanta konjice. Saznao sam da su senatoriteško dopustili da ovo prođe. Diktator se pravdao time da muje Licinije blizak rođak, a u isti mah j e odricao da komandantkonjice ima veću vlast od konzularnih tribuna.Kada su Licinije i Sekstije zakazali skupštinu radi izbora na-rodnih tribuna držali su se tako kao da odbijaju da ostanu naovom položaju, a pritom su raspaljivali narod za ono što su ustvari tražili, pretvarajući se da to neće: već devet godina stojekao u borbi protiv optimata, uz veliku opasnost za sebe, a bezikakve javne koristi. Zastareli su time i predloženi zakoni i vlastnarodnih tribuna. Najpre su se borili za svoje zakonske predlogeuz opoziciju svojih kolega, a pored slanja omladine pod Velitre,

najzad je na njih uperena i munja diktatora. Sada im ne stoje naputu ni kolege ni diktator, jer je, pored ostalog, znak plebejskogkonzulata dat komandantu konjice, izabranom među plebejci-ma. To sada sam narod stoji na putu svojim interesima. Narodmože ako hoće da ima grad i Forum slobodan od poverilaca,slobodna polja od nepravičnog zaposedanja. Kakva nagrada i ko-lika zahvalnost treba po mišljenju naroda da pripadnu onima štosu predložili zakone koje oni usvajaju ako im uskrate i nadu napočasti? Ne priliči skromnosti rimskog naroda da zahteva da sekamata ukine i da se zemlja oduzme od moćnih koji su je nepra-



vično zaposeli, a da one preko kojih su to posdgli ostave da osta-re kao tribuni ne samo bez političkih položaja nego i bez nadena njih. U početku su pripremili duhove za ono što hoće, zatimsu na tributskim komicijama objavili svoju volju: ako donesu408sva tri zakona koje im oni predlažu, tada pristaju da ponovobudu narodni tribuni. Sprovešće, dakle, ono što su predložili.Ako pak neko hoće da prihvati samo ono što se tiče privatnihinteresa, onda nema razloga za produžavanje njihove službe:oni će biti bez tribunata, a narod bez onoga štoje predloženo.40. Protiv tako odlučnog govora tribuna, dok j e nezado-voljstvo tokom stvari i zaprepašćenje ostavilo senatore neme inepokretne, istupio j e Apije Klaudije Kras, unuk decemvira49i, kako kažu, više iz mržnje i u ljutini no zbog nade da će nekograzuveriti, uzeo reč i rekao približno ovo:,,Ne bi bilo ni novo ni neočekivano ako bih ja sada čuo onošto su uvek zamerali našoj familiji pobunjeni tribuni: da Klaudi-jevom gensu nije ništa preče u državi od dostojanstva senatora,da su uvek protiv interesa plebsa. Ovu prvu stvar niti odbijamniti poričem, a da smo mi, otkad smo primljeni u rimsku državu imeđu senatore, redovno nastojali da dostojanstvo rodova, međukojima smo i mi, pre bude uvećano preko nas no umanjeno, tose može mirno reći. A za ovo drugo usuđujem se da tvrdim zasebe i za svoje pretke, o, Kviriti, da prodv plebsa nismo ništa uči-

nili, ni privatno ni s državnog položaja, niti se kao istinito možetvrditi da smo išta rekli ili učinili prodv vaših interesa, premda nei prodv vaše volje, osim ako neko smatra da ono što je u interesucele države da je to protiv plebejaca, kao da oni žive u nekomdrugom gradu. No i da ne podčem iz gensa Klaudija i da nisampatricijske krvi, nego da sam bilo ko od Kvirita, rođen od slobod-nih roditelja i da znam da živim u slobodnom gradu, da li bihmogao da prećutim da ovaj Lucije Sekstije i ovaj Gaj Licinije,večni tribuni po dozvoli bogova, toliku slobodu uzmu za devetgodina, koliko vladaju, da vama odriču mogućnost slobodnogglasanja i u izborima i u donošenju zakona.'Pod određenim uslovima', kažu, 'možete nas izabrad za tri-bune deseti put.' Štaje drugo rečeno time no to: 'što drugi tra-

že, mi u toj meri preziremo da to nećemo prihvatiti bez velikenagrade.' No kakvaje, najzad, nagrada to davas imamo uvekkao narodne tribune? 'Da naše predloge', kažu, 'bilo da vam sedopadaju ili ne, bilo da su korisni ili štetni, sve zajedno izglasate.'\ y Decemviri su bili članovi komisije izabrane da zapiše zakone u Ri-mu (videti Livije, III, 33 i dalje). O Apiju Klaudiju videti nap. 29.409Preklinjem vas, o, narodni tribuni tarkvinijevskog soja, zamislitemene kao jednog od građana kako uzvikujem usred narodneskupštine: 'Priliči vašoj zahvalnosti da od svih predloga izgla-sate ono što smatramo da je za nas dobro, a ostalo ostavite postarom. Ne priliči tebi', kažu, 'koji rešavaš o kamati i o zemlji,što se tiče svih vas, da se ne postaraš da u rimskom gradu budu

konzuli Lucije Sekstije i Gaj Licinije', oni koji ti predlažu onošto smatraš za nedostojno i čega se gnušaš. 'lli sve prihvati, ilinijedan zakon neću doneti'; to je kao kad neko onome ko umi-re od gladi donese hranu s otrovom i traži da ili odustane odonoga od čega život zavisi, ili da pomeša smrtonosno sa život-nim. Da j e ovo bila slobodna država ne bi tvoji pratioci uzviki-vali: 'ldi sa svojim tribunatom i sa svojim predlozima!' Sta, zarako ti ne predložiš ono što je u interesu naroda, nema nikogako će takve zakone doneti? Ako bi neki patricij, ako bi neki- koga smatrate veoma omraženim - Klaudije ovo rekao: 'lli sve



prihvatite, ili ništa neću predložiti', ko bi od vas, o, Kviriti, topodneo? Da li ćete ikada gledati pre na suštinu stvari nego napredlagača? Umesto toga, uvek spremno slušate ono što govoreovi magistrati, a odbijate ono što mi kažemo.Ovaj govor, Herkula mi, mogli biste reći da ne odgovaradržavi. Sta? Kakav j e predlog koji ste vi s prezrenjem odbacili?Veoma sličan ovom govoru, Kviriti. 'Ne priliči vama', kaže, 'dabirate konzule koje hoćete.' Zar drugo traži onaj ko vam dopuštada jedan konzul bude plebejac, a ne daje vam pravo da biratedva patricija? Da su sada ratovi, kao što je bio onaj kada je Porsi-na držao posednutJ anikul, ili kakavje bio onaj galski kadje osimKapitola i tvrđave bilo sve u rukama neprijatelja, i da ovaj LucijeSekstije traži konzulat s ovim Markom Furijem, ili bilo kojim dru-gim patricijem, da li biste mogli posući da Sekstije bude sigurnoizabran za konzula, a Kamil da se bori da ne izgubi? Zar se tonaziva zajedništvo u počastima da dva plebejca mogu da budukonzuli, a da to ne priliči dvojici patricija? I daje neophodnojednog birad iz plebsa, a da se izbegava da obojica budu patrici-ji? Kakvo je to društvo, kakvo zajedništvo? Zar je jednakost akoti, koji dosad nisi imao nikakvog udela u upravi, sada učestvuještražeći deo, a uzimajući sve? 'Plašim se', kažeš, 'da ako bude do-zvoljeno da se biraju dva patricija da nijedan plebejac neće bitiizabran.' Koje drugo značenje ima ovo doli 'pošto nedostojne410

nećete da birate od svoje volje, nametnuću kao nužnost da bi-rate one koje nećete.' Sta drugo iz ovog sledi sem da narodu neduguje zahvalnostjedan plebejac ako se nadmeće s dvojicompatricija i ako se kaže da nije izabran glasanjem nego po zakonu?41. Traže način na koji bi iznudili počasti, a ne kako bi ihstekli. I tako će najviše dobiti, a da ništa, pa ni najmanje, nedaju. Više vole da steknu počasti zakonima koji su im naklo-njeni no zaslugama. Ima onih koji se i plaše da budu ispitani iocenjeni, koji smatraju da su im osigurani državni položaji zakoje se drugi kandidati bore, koji veruju da su izuzeti od sva-kog vašeg ocenjivanja, koji glasanje vas slobodnih građana čineuzaludnim i ropskim. Ostavljam po strani Licinija i Sekstija čijegodine večne vlasti već brojite kao da su kraljevi na Kapitolu.

I ma li u državi danas ikoga koje tako beznačajan da mu put dokonzulata nije ovim zakonima učinjen mnogo lakšim no što jeonaj za nas i za našu decu? Neke od nas nećete moći da biratei ako budete želeli, a neke od njih ćete biti prinuđeni da biratei ako ne budete hteli.O onome što j e nedostojno, dovoljno j e rečeno. Ali i do-stojanstvo se tiče ljudi. Sta da kažern o religiji i auspicijama čijenapadanje predstavlja bogohuljenje? Ovaj grad j e osnovan poddobrim znamenjem, svi znaju da se u ovom gradu sve obavljaposle posmatranja znamenja. U koga j e to pravo nasleđeno odpredaka? Svakako u patricija, j er nikad nijedan plebejac nijeizabran na neki položaj posle posmatranja znamenja. Nama pri-pada pravo auspicija ne samo stoga što narod bira patricijske

magistrate prema njima nego i stoga što mi sami, bez glasanjanaroda, biramo intereksa pošto smo obavili taj obred. Mi i pri-vatno imamo pravo na auspicije, koje plebejci nemaju ni kodzvaničnih položaja. Sta drugo, u stvari, čine oni koji stvarajuplebejske konzule sem što oduzimaju od države i od patrici-j a ono što jedino oni mogu imati. Da li dolikuje da ismevajureligiju oni koji kažu: 'Sta znači ako kokoši ne kljucaju, akoiz kaveza kasnije izađu, ako ptica zloslutno zapeva?'50Ovo su( J ° Reč je o religijskom obredu sa ¹svetim pilićimaª koji su nošeni iu rat. Po tome da li su pred bitku kljucali zrnevlje ili nisu, tumačena je



volja bogova i da li su naklonjeni Rimljanima; ako su kljucali, to je biodobar omen. Posmatran je i let ptica.411sve sitne stvari; ali ne prezirući male stvari, vaši preci su učiniliovu državu velikom. Sada smo mi, pošto bogovi u rniru ne igra-j u nikakvu ulogu, sve obrede oskrnavili. Neka se među ruljombiraju sveštenici, auguri, kao kraljevi žrtvovanja.51Bilo komestavljamo na glavu tijaru flamina Dijala52samo ako j e ljudskobiće, dopuštamo da se služe svetim stvarima i da ulaze u sve-ta mesta, prepuštamo i bogove i brigu za bogove onima koji-ma ih je greh prepuštiti. Neka ne donose zakone posmatrajućiznamenja, neka ne biraju magistrate, neka ne budu senatoriinicijatori centurijatskih i kurijatskih skupština! Licinije i Sek-stije vladaju u Rimu kao Romul i Tacije,53j er oni odlučuju odugovima i oni dodeljuju zemlju na poklon. Zar toliko uživajuu pljačkanju tuđeg irnanja da im ne pada na pamet da će jed-nim od ovih zakona nastati prostrane pustinje na poljima tera-njem zemljoposednika, a po drugom da će se uništiti poverenjekojim se celo ljudsko društvo održava? Zbog svega toga sma-tram da treba odbaciti ove predloge. Ako ovo učinite, bogovećete usrećiti."42. Apijev govor je uticao samo toliko da se vreme dono-šenja odluke odgodi. Izabrani deseti put za tribune, Sekstije iLicinije su doneli zakon da se jedan deo decemvira koji se brinu

0 svetim stvarima bira među plebejcima. Birano je pet patricija1pet plebejaca; činilo se da je ovim već učinjen jedan korak naputu ka konzulatu. Ovom pobedom zadovoljan, plebs j e učiniof51Rex sacronim ili rex sacrificulus bio je rimski sveštenik, prvi u kolegi-jumu, iznad J upiterovog sveštenika (Flamen Dialis). Posle isterivanja kra-ljeva preuzeo je kraljevu svešteničku dužnost u koju je spadalo žrtvova-nje J anusu u zgradi Regia (kraljevska kuća), žrtve na kalende zajcdno savrhovnim sveštenikom (pontifex maximus), imenovanje praznika na noneposle prinošenja žrtve na tvrđavi, učestvovanje u kultu zajedno sa vestal-karna, religijske službe (res divinae) na dane 24. marta, 24. maja, a moždai 24. februara itd. Imenovao ga je vrhovni sveštenik na kurijatskoj skup-štini, a službaje bila doživotna. Uvek je morao biti patricij, pa i u vremekad je nestala razlika u pravima između patricija i plebejaca.

52Flamen Dialis je bio J upiterov sveštenik, jedan od trojice najvišihsveštenika u Rimu, pored sveštenika Marsa i sveštenika Kvirina. Do IIIveka pre n. e., te položaje su mogli zauzimati samo pripadnici patricij-skog staleža.53Tit Tacije je bio sabinski kralj kojije vladao zajedno sa Romulom.412ustupak patricijima i, izostavljajući imena konzula u tom tre-nutku, izabrao vojne tribune. Izabrani su Aul i Marko Kornelijedrugi put, Marko Geganije, Publije Manlije, Lucije Veturije iPublije Valerije šesti put.Dok je rimska spoljna politika mirovala, osim opsade Ve-litra čiji j e ishod više kasnio no što j e dolazio u sumnju, izne-nadna vest o ponovnom ratu s Galima stiže i natera državu da

imenuje Marka Furija za diktatora četvrti put. Ovaj imenova zakomandanta konjice Tita Kvinkcija Pena. Tokom ove godineratovalo se s Galima na reci Anijen, kako obaveštava Klaudije[Kvadrigarije], i tu na mostu se odigrala čuvena bitka u kojojje Tit Manlije ubio Gala koji ga je izazvao na dvoboj i u prisu-stvu dveju vojski odužeo mu ogrlicu. No sledeći većinu drugihautora, pre verujem da se ovo dogodilo deset godina kasnije,a da se u ovoj godini odigrala bitka s Galima pod diktatoromMarkom Furijem na Albanskom polju.54Bitka nije bila ni teškaniti j e ishod dolazio u sumnju, premda su Gali zadavali strah



zbog sećanja na ranije poraze. Hiljade varvara j e ubijeno u bici,a mnogi su nastradali kad im je logor zauzet. Rasuti, jedni suse, najviše se uputivši prema Apuliji, spasli od neprijatelja, doksu ih rasturili kako bekstvo u udaljene krajeve tako istovreme-no i strah i lutanje. Diktatoru je dodeljen trijumf uz saglasnostsenatora i plebsa.J edva daje ovaj rat bio okončan, kadje izbio još opasnijiustanak u zemlji, pa su diktator i Senat u teškoj borbi pretrpeliporaz, a predlozi tribuna su prihvaćeni. Održana je skupštinaza izbor konzula uz protivljenje np]biliteta i na njoj su plebej-ci izabrali kao svog prvog konzula Lucija Sekstija. No i to nijebio kraj borbe. Pošto su patriciji odbili da sankcionišu budu-će izbore došlo je do secesije plebsa, do strašnih stvari i dru-gih pretnji građanskim ratom, dok diktator nije smirio neredekompromisom. Patriciji su dozvolili narodu plebejskog konzula,a plebs j e nobilitetu učinio ustupak dajedan od pretora, zadu-žen za sudstvo u gradu, bude biran među patricijima. I tako suse staleži pomirili posle dugotrajne svađe. Tako je Senat smatraoda ova stvar zaslužuje, ako j e ikad nešto zasluživalo, da se slave54 Albansko polje je bila teritorija nekadašnjeg grada Alba Longekoji su Rimljani razorili.413besmrtni bogovi, da se proslave Velike igre5Bi da se na dotada-šnja tri dana doda još jedan. Pošto su plebejski edili odbili ovu

dužnost, mladi patriciji su uzviknuli da će oni to dobrovoljnoobaviti u počast besmrtnim bogovima. Kadaje ovo obavljeno uzzahvalnost svih, Senat je odlučio da diktator pita narod za izbordva edila koji se biraju među patricijima, a da Senat ratifikujesve izbore u toj godini.t^)Velike igre (ludi magni), svečane igre u Rimu u čast J upitera naj-većeg i najmoćnijeg (luppiter Optimus Maximus), slavljene su svake godi-ne, navodno od 366. pre n. e.414VII KNJ IGA366-342. godina pre n. e.1. Ovu godinu su obeležile dve stvari: jedan skorojević1j e do-šao na najviši položaj, a uvedene su i dve nove magistrature,

pretura2i kurulni edilitet.3Ove položaje su tražili patriciji zasebe, a zauzvrat su bili spremni da ustupe plebejcima položajjednog od konzula. Plebejci su konzulsku vlast poverili Luci-j u Sekstiju, čoveku čijom zaslugom im j e ovaj položaj i postaodostupan. Patriciji su dobili preturu za Spurija Furija Kamila,Markovog sina, a edilitet za Gneja Kvinkcija Kapitolina i PublijaKornelija Scipiona, ljude iz svog staleža, zahvaljujući uticaju kojisu imali na Marsovom polju.4Luciju Sekstiju j e dodat kolegapatricijskog porekla, Lucije Emilije Mamerk.1Homo novus (skorojević) u rimskom javnom životu bio je onaj koje dospeo do najviših državnih položaja a da niko od njegovih predakanije obavljao kurulne funkcije.2Pretori su najviši državni funkcioneri u rimskom sudstvu. Kolegijum

su činilia dvojica od kojih je jedan, praetor urbanus, obavljao sudske poslo-ve u gradu i nije smeo odsustvovati duže od deset dana. Prvi plebejac naovom položaju bio je Kvint Publilije Filon, izabran 337. pre n. e. Od 242.pre n. e. biran je i praetorperegrinus koji je rešavao sporove između Rimljanai stranaca. Od 227. pre n. e. biran je po jedan pretor za Siciliju i Sardiniju,a od 197. pre n. e. i dva pretora koja su upravljala španskim provincijama.3Dva kurulna edila su zajedno s dvojicom plebejskih činili kolegi-jum. Ne zna se kakva je razlika bila između kurulnih i plebejskih edila.Ciceron u govorima protiv Vera kaže da su kurulni edili bili glavni i dasu predsedavali igrama i svečanostima; jedino su oni imali pravo na ku-



rulno sedište (sella curulis).4Marsovo polje je mesto na kome je održavana centurijatska skup-ština. Na njemu su Rimljani, razvrstani u 198 centurija, birali najviše ma-gistrate i odlučivali o spoljnoj politici.415Početkom godine se raširio glas da se Gali, koji su najprelutali po Apuliji, sada skupljaju, a govorilo se i o odmetanju Her-nika. Patriciji su namerno odlagali sve akcije da ne bi plebejskikonzul nešto preduzeo. U svemu nastupi ćutanje i prekid, pa i usudskim poslovima. No narodni tribuni nisu mirno prešli prekotoga što su patriciji kao zamenu za jednog plebejskog konzulazauzeli tri kurulna položaja i što sede na kurulnim sedištimakao da su konzuli, ulazeći tako u rimski nobilitet.3Pretor jedobio pravo da sudi i tako postao kolega konzulima, izabranpod istim auspicijama. Senat se postideo što j e naredio da sekurulni edili biraju među patricijima, pa j e najpre odlučio dase taj položaj ustupi plebejcima svake druge godine, a potom jeta služba postala zajednička.Sledeće godine, konzuli su bili Lucije Genucije i Kvint Ser-vilije. Nastupio je predah i od pobuna i od ratova, ali da ne bibilo sasvim bez straha i briga, izbi strašna epidemija. U tokuepidemije izgubiše životjedan cenzor, jedan kurulni edil i trinarodna tribuna, dok je i u narodu pomro srazmerno velikibroj ljudi. Ako ni po čemu drugom, ova epidemija j e ostala u

sećanju po smrti Marka Furija. Premda j e bila očekivana, smrtj e ipak bila tužna. Bio je čovek jedinstven u svakom pogledu,prvak u ratu i miru pre svog progonstva, potom još istaknutiji uprogonstvu, kada se ima na umu kako je nedostajao otadžbinikoja je, zauzeta od neprijatelja, vapila za njegovom snagom, ilikada je, ponovo vraćen, on sam vratio slobodu svojoj otadžbini.Za sledećih 25 godina, koliko je potom živeo, zadržao je ugledslavnog čoveka toliko da se smatralo kako je dostojan da se na-zove drugim osnivačem Rima posle Romula.2. Epidemijaje trajala i ove i sledeće godine, za vreme kon-zula Gaja Sulpicija Petika i Gaja Licinija Stolona. Te godine senije dogodilo ništa značajno osim štoje priređena gozba za bogo-ve - treća od osnivanja Rima - da bi se od njih izmolila milost.56

I kako snaga bolesti nije umanjila ni ljudsku preduzimljivost5Za upotrebu termina nobilitet (nobilitas), videti Livije, VI, nap. 16.6Lektisterij je gozba priređivana bogovima: statue bogova su posta-vljane najastuke i sofe i pred njih su iznošena jela. U izuzetnim situacija-ma, takve gozbe su priređivane za više bogova. Prvi lektisternij je bio pri-ređen 399. pre n. e. zbog kuge u gradu (videti Livije, V, 13). Taj običaj jebio poznat i u Etruriji još u V veku pre n. e.416ni moć bogova, popustilo se sujeverju. Priča se da su uvedene,pored ostalog, i pozorišne igre da bi se ublažio gnev neba. Toje bila novina kod ovog ratničkog naroda, koji je dotad znao je-dino za cirkuske predstave. Ovi počeci su, kao i svaki drugi, biliskromni, a i to je bilo doneto sa strane. Bez ikakvog pevanja ili

pokreta koji bi podržavali pevanje, igrači dovedeni iz Etrurijeskakali su po ritmu koji je davala frula, krećući se na dopadljivnačin po etrurskom običaju. Njih je potom počela da podržavaomladina koja je svoje međusobne šale kazivala u neveštim sti-hovima, dovodeći to u izvestan sklad s pokretima. Stvar je potombila prihvaćena i čestim izvođenjem je počela da živi. Kako se naetrurskom igrač zove ister, domaći umetnici su nazivani histrio-ni. Nisu više kao ranije izmenjivali grube stihove bez ritma, kaoFescenini,7nego su izvodili predstave u saturi,8punoj melodije,u stihovima usaglašenim sa zvukom i ritmom flaute.



Livije Andronik9je bio prvi koji j e nekoliko godina kasnijenapustio sature i koji se usudio da u komad unese priču. Kaošto j e tada bio običaj, kažu daje sam igrao u svojim komadima,pa kako je, često pozivan, gubio glas, tražio j e i dobio dečakakoji j e stojeći ispred flautiste pevao monodiju. Tako je on mo-gao da vodi komad življim ritmom, jer mu nije smetalo istovre-meno pevanje. Od tada su glumci počeli da se služe pevačima,a njihovom glasu su bili ostavljeni samo dijalozi. Potčinjene tompravilu, predstave su se oslobađale šala i smeha, a igraje poste-peno postajala nmetnost. A mladići su, prepuštajući pozorišnupredstavu glumcima, ponovo počeli da na starinski način do-bacuju šale u stihovima i tako je rođeno ono što je kasnije na-zvano završetak [exodium\ i što je sačuvano u komadima zvanim7Naziv potiče ili od grada Fescenija u Etruriji, ili od reči fascinus,simbol falusa. U pitanju su prvobitno bile šaljive i raskalašne svadbenepesme (nuptialia camina), često opscenog karaktera.8Satura je književna vrsta kod Rimljana. Značenje reči se bitnorazlikuje od modernog koje podrazumeva ličnu ili političku invektivu.U najstarijem značenju, saturaje delo mešovitog ritmičkog metra, zbirkarazličitih stihova.9Livije Andronik je bio Grk rob, poreklom iz Tarenta, 280-204. pren. e. Bio je glumac, učitelj i književnik i prvije u Rimu prevodio sa grč-kog; preveo je Homerovu Odiseju na latinski. Pisao je komedije i tragedijepo ugledu na grčke. Od njegovih dela su sačuvani neznatni odlomci.

417atelana.10Atelanskom je £vana posebna vrsta komedija pre-uzeta od Oska.11Nju su n adići zadržali za sebe i nisu dozvolilida je glumci iskvare. Stogaje i ostala tradicija da oni koji su uče-stvovali u atelani nisu bili isključeni iz triba12i služili su vojskukao da nisu učestvovali u ovoj vrsd igre. Cini se da je dobro istaćiporeklo igre, kao i ostalih stvari koje su imale skromne počet-ke, da bi se videlo kako je stvar iz zdravih korena dostigla ovuludost naših dana koju i bogatstvo kraljevajedva može da izdrži.3. Ipak igre, prvi put uvedene iz religijskih razloga, nisu oslo-bodile ni duh ljudi straha od bogova, ni telo od bolesti. U stvari,kad se usred igre izlio Tibar i prekomerna voda preplavila Cirkus,toje izazvalo veliki strah kod ljudi, j er se činilo kao da su se bo-

govi okrenuli od njih, prezirući sredstvo kojim su ovi nastojali daublaže njihovu srdžbu. I tako za vreme drugog konzulata GnejaGenucija i Lucija Emilija Mamerka, pošto su žrtve pomirenja višeuznemirile duhove ljudi no bolest telo, priča se da su se starijiljudi setili da je epidemija nekad bila stišana kad je diktator zaku-cao klin. Podstaknut ovim verovanjem, Senat naredi da se odredidiktator radi zabijanja klina. Izabran j e Lucije Manlije Imperiozuskoji je sebi za komandanta konjice uzeo Lucija Pinarija.Postoji zakon iz davnih vremena, zapisan starinskim pi-smom i starinskim jezikom, o tome da veliki pretor zabija klinna septembarske ide. On je bio pričvršćen desno od hramajupi-tera najvećeg i najmoćnijeg, s one strane gde je Minervin hram.Kažu da je služio za obeležavanje broja godina u ono vreme kad

se jedva znalo za pismenost. Stoga je i ovaj zakon bio posvećenMinervi j er j e ona izmislila broj. U Volsinijima se godine tako-đe označavaju pomoću klinova koji su fiksirani u hramu Nor-tije, etrurske boginje. To potvrđuje i Cincije13koji j e brižljivo10Naziv atelana potiče od malog grada Atela u Kampaniji; u pitanjuje farsa sa stalnim karakternim likovima, Bucco, Dosenus, Pappusi drugima.11Osci su bili italsko pleme srodno Samnitima; i samnitski jezik jesmatran osačkim. Nekada su živeli u Kampaniji.12Glumci su spadali u niži društveni sloj, pa im nije bilo dozvoljenoda se upisuju u rimske tribe kao građani niti da služe vojsku.



13Cincije Aliment je bio rimski istoričar analist, savremenik FabijaPiktora, najstarijeg rimskog istoričara. Živeo je krajem III i u prvoj polo-vini II veka pre n. e. Mogučno je da je to isti Cincije Aliment, pretor, kojije bio zarobljen u vreme Hanibalovog rata. Pisao je na grčkom jezikurimsku istoriju od njenog početka do svog vremena.418beležio takva sećanja. Prema ovom zakonu, konzul Marko Hora-cijeje bio taj koji je posvetio hram J upiteru najvećem i najmoć-nijem u godini u kojoj su izgnani kraljevi.14Kasnije su konzulipreneli na diktatora svečano zabijanje klinova j er j e njegovavlast viša od njihove. Kako je običaj pao u zaborav, činilo se dajeveć samo radi toga vredno izabrati diktatora. Tako izabraše Lu-cija Manlija, a ovaj kao daje izabran da ratuje, a ne iz religijskihrazloga, objavi rat Hernicima i energično krenu u regrutovanjeomladine. Najzad se protiv toga digoše svi narodni tribuni i dik-tator se odreče diktature, pobeđen ili silom ili stidom.4. Ipak je sledeće godine, za vreme konzula Kvinta ServilijaAhale i Lucija Genucija, narodni tribun Marko Pomponije iz-veo Manlija pred sud. Strogost kojuje pokazao pri regrutovanjubilaje nečuvena: građane je kažnjavao ne samo globom negoi telesnim kaznama, one koji se nisu odazvali regrutovanju tu-kao j e šibama, a neke j e dao da se odvedu u zatvor. Najviše jebila omrznuta surovost njegovog duha i njegov nadimak Impe-riozus,15težak slobodnoj državi, a stekao ga je po tome što je

posedovao surovost koju j e pokazivao i prema drugima i premasvojim rođacima. Tribun ga je, pored ostalog, optuživao i zatošto j e svog sina, koji j e bio mladić, bez ikakve krivice isključio izkuće i iz grada, odvojivši ga od penata, od Foruma i od svetlosti,od druženja i od vršnjaka. Naterao ga je da radi robovske poslo-ve, držeći ga u zatvoru ili robovskoj radionici. Tu je ovaj mladić,rođen u najvišem staležu i sin diktatora, naučio u svakodnevnojbedi kako zapoveda otac koji ga j e rodio. A zbog kakve krivice?Samo stoga štoje bio nespretan na rečima. Da li otac, ako j e unjega iole humanosti, grešku prirode treba da nastoji da izleči,ili daje kaznom i mučenjem učini još upadljivijom? Cak i nemu-šte životinje ništa manje ne gaje i ne hrane porod koji j e slab.¹Herkula miª, govorio j e narodni tribun, ¹Lucije Manlije još i

uvećava zlom nesreću svog sina, a sporost njegovog uma isuvišepritiskuje, pa ako i ima neke male snage, ona se u njemu gasijer živi na selu gde ga otac drži, baveći se seljačkim poslovima,među životinjama."14U pitanju je godina 509-508. pre n. e.15Nadimak Imperiosus znači onaj koji rado zapoveda, koji se vladadespotski.4195. Ali ove optužbe su više ogorčile ostale no samog mladića.Njemu j e teško padalo to što je protiv svoje volje postao pred-met optužbe protiv oca i razlog ogorčenja na njega. I da bi sviljudi i bogovi znali da on pruža podršku ocu, doneo j e jednuodluku u svojoj priprostoj i nekultivisanoj duši kojaje, premda

nije primer civilizovanog postupka, za svaku pohvalu j er je bilanadahnuta odanošću. Ne obaveštavajući nikoga, samo s velikimnožem za pojasom, uputio se ujutru u grad i krenuo pravo navrata narodnog tribuna Marka Pomponija. Vrataru reče da imaneodložnog posla s njegovim gospodarem i da ga mora odmahvideti; neka mu javi da je tu Tit Manlije, Lucijev sin. Uskoroje uveden. Očekivalo se da ga j e podstaklo ogorčenje na oca,ili da ima neki novi plan kako da se postupi sa njim. Pošto suizmenjali pozdrave reče da želi s njim razgovarati, ali pošto seuklone svedoci. Kada se svi udaljiše, on potegnu nož i stojeći s



uperenim oružjem nad tribunom na ležaju, zapreti mu da će gasmesta probosti ako se ne zakune, ponavljajući reči zakletve zanjim, da nikad neće održati skupštinu da bi optužio njegovogoca. A tribun, bled od straha, gledajući kako mu sečivo blistapred očima, dok j e sam nenaoružan, i snažnog mladića, uz toi ludo hrabrog zbog svoje snage - toga se takođe trebalo plaši-ti - zakune se onim rečima kako j e to od njega traženo. Potomje u javnosti govorio daje silom bio nateran da odustane odonoga što j e bio započeo. A plebs, kao što je pre toga želeo dasudi krivcu zbog surovosti, sada to nije zamerao sinu j er se usu-dio da to učini za oca. Ovaj postupak su utoliko više smatralivrednim pohvale što ni surovost oca nije mogla da odvrati duhsina od odanosti. I tako, ne samo da su odustali od optužbeprotiv oca nego su i sinu dali počasti: ove godine j e prvi putodlučeno da se vojni tribuni legija biraju, dok su ranije, kaoi danas, one koji se nazivaju rufuli16birali komandanti - i onje izabran kao drugi između šestorice. Ali ni u ratu ni u mirunije imao zasluga da bi postao omiljen. To se i moglo očekiva-ti od čoveka koji je mladost proveo na selu i daleko od svakogdodira s ljudima.16 Prema jednoj vesti kod starih pisaca, postojale su dve vrste vojnihtribuna: rufuli, koji su imenovani u vojsci i komicijati (comitiati), imeno-vani u skupštini (komicijama) u Rimu.420

6. Te godine, bilo zbog zemljotresa ili dejstva neke drugesile, Forum se raspukao gotovo po sredini i ukazala se kažu,pukotina velike dubine. Ovaj ambis se nije mogao popuniti na-bacivanjem zemlje koju su svi donosili. Najzad, opomenuti odbogova, počeli su da traže ono što predstavlja glavnu snagu rim-skog naroda; jer, kako su proricali gatari, toje trebalo žrtvovatina ovom mestu ako su želeli da Rimska država bude večna. Kažuda j e Marko Kurcije, mladić izvrstan u ratu, prezirao one kojisu sumnjali u to da rimsko dobro može biti nešto drugo dolioružje i hrabrost. Kada su svi zaćutali, on je gledajući na hra-move besmrtnih bogova koji su blistali na Forumu i na Kapitol,i pružajući ruke najpre prema nebu, a potom prema pukotinikoja j e zjapila i podzemnim bogovima, zavetovao samog sebe.

Uzjahavši konja koji je bio prekrasno opremljen, a i sam podoružjem, spustio se u ovaj bezdan. Mnogi ljudi su ga zasipalidarovima i plodovima. J ezerce na ovom mestu nazvano je Kur-cijevim po njemu, a ne po onom starinskom Kurciju Metiju,vojniku Tita Tacija.17J a ne bih žalio truda ako bi postojao bilokakav put koji bi vodio do istine. No danas treba ostati na seća-nju u svim stvarima gde starost ne dozvoljava da se istina utvrdi.Stoga treba verovati da ime jezerca potiče od ove novije, boljepoznate ličnosti.Pošto je problem ovog znamenja rešen na taj način, istegodine se Senat pozabavio Hemicima. Kako j e uzalud slao feci-j ale18da traže nazad ono što je uzeto, smatrao je da može većsledećeg dana izneti pred narod predlog o objavljivanju rata

Hernicima. U skupštini u punom sastavu, narod se odlučio zarat. Kockom bi odlučeno da se ova komanda poveri Luciju Ge-nuciju. Cela država je bila u očekivanju j er je on bio prvi ple-bejski konzul koji će pod sopstvenim auspicijama voditi rat i naosnovu toga, kako stvar bude izvedena, sudiće se o tome da lij e takva počast data na dobro državi ili na zlo. Slučaj je hteo daj e Genucije, krenuvši s velikim poletom na neprijatelja, naleteona zasedu i pošto su se legije preplašene iznenadnim napadom17Rimski pisac Varon pominje treću verziju po kojoj je jezero nazva-no po konzulu Kurciju jer je on ogradio mesto iz koga je izbijala para.



18O fecijalima, svešteničkom kolegijumu koji se brinuo o poštova-nju međunarodnog prava i normi, videti Livije, I, 24; 32.421razbežale, konzul je izgubio život od onih koji nisu ni znali kogasu ubili. Kada j e o tome stigla vest u Rim, patriciji su, ne tolikoožalošćeni zbog javne nesreće koliko besni zbog držanja ne-srećnog plebejskog konzula, pokazivali svuda svoje nezadovolj-stvo: neka samo i dalje biraju plebejskog konzula, neka prenoseauspicije na one na koje je greh prenositi ih; mogli bi odlukomplebejaca da i patricije liše počasti koje im po pravu pripadaju.Zar taj zakon donet protiv auspicija nije i protiv besmrtnih bo-gova? Osvetili su bogovi svoje ime i svoje auspicije. Kada ih j eprvi put dotakao onaj ko na to nema ni pravo ni odobrenje bo-gova, vojskaje zajedno s vojskovođom uništena, a to je opomenai skupštini kojaje vodi računa o pravu gensova. Takvi glasovi suodjekivali u Kuriji i na Forumu. Apije Klaudije, koji je bio protivtakvog zakona, sadaje s još većim autoritetom osuđivao doga-đaj koji se odigrao protiv njegove volje. Uz saglasnost senatora,konzul Servilije ga je imenovao za diktatora. On j e preduzeoregrutovanje i obustavio rad sudova.7. Pre no što je diktator s novim legijama stigao do Hernika,legat Gaj Sulpicije je vodio rat s mnogo uspeha. Rimska vojskaj e napala na Hernike koji su posle konzulove smrti nastupalinehajno, nadajući se da će bez otpora zauzeti logor. Bilaje ispu-

njena srdžbom zbog poniženja, a podsticao ju je legat. Tako jeHernicima izmakla nada da će se približiti palisadama i moralisu da se povuku u neredu. S dolaskom diktatora, staroj vojsci sepriključila nova, pa su se tako rimske snage udvostručile. Dik-tator j e pred sakupljenim vojnicima pohvalio i legata i vojsku,čijom je hrabrošću spasen logor. Timeje podigao duh onimakojima su pohvale bile upućene, a u isto vreme j e podstakaoostale da slede njihov primer. Sada je i neprijatelj shvatio ratisto tako ozbiljno: sećajući se ranijeg rimskog uspeha i znajućida su Rimljani povećali svoje snage, i neprijatelj je pojačao svojuvojsku. Bili su pozvani da stupe u vojsku svi pripadnici plemenakoji su bili za vojnu službu. Regrutovano j e osam kohorti od po400 ljudi koji su bili izabrani. Ovaj cvet omladine pridobili su i

time što su im obećali dvostruku platu. Obećali su im i to da ćebiti oslobođeni uobičajenih vojničkih poslova i da će biti čuvanisamo za velike bitke. Znali su da treba da se istaknu više no štoje to u moći običnog čoveka. Postavljeni su van bojne linije dabi se bolje videla njihova hrabrost.422Rimski i hernički tabor razdvajalaje ravnica široka dve mi-lje. Bitka nastade usred toga polja, na jednakom rastojanju odjednog i drugog logora. Bitka je u početku bila neizvesna; uza-lud je rimska konjica pokušavala da razbije neprijateljski pore-dak. Kako je konjička bitka po rezultatu bilajoš manje uspešnano prvi pokušaji, konjanici su, pošto su se posavetovali s dikta-torom, po njegovom odobrenju ostavili konje. Potom su krenuli

uz gromoglasne pokliče ispred zastava i obnovili bitku, i nikoim ne bi mogao odoleti da im se nisu suprotstavile specijalnekohorte, podjednako snažne i telom i duhom.8. Ovdeje bitku rešavao sukob najboljih u oba naroda. I kadaje ratni bog Mars odneo na jednoj ili drugoj strani po nekog,gubitakje bio mnogo veći nego što je to broj palih pokazivao.Kao da je bitku prenela na prvake, ostala gomila vojnika je svojubudućnost poverila hrabrosti drugih. Mnogi su pali i na jednoji na drugoj strani, mnogi su bili ranjeni. Najzad su se konjanici,upućujući jedni drugima prekore, pitali šta im preostaje ako



nisu neprijatelja razbili dok su bili na konjima, a kao pešaci nisuviše postigli; da li očekuju treću bitku? Zašto su tako hrabro iz-leteli ispred bojnog reda da se bore na tuđem mestu? Tako su,podstrekujući jedni druge tim rečima, ponovo jurnuli napreduz poklič. Najpre su potisnub neprijatelja, potom ga razbili inajzad konačno odbacili. Teškoje reći štaje preteglo na rimskustranu pri tako jednakim snagama osim ako nije bila reč o rat-noj sreći jednog i drugog naroda; ona j e mogla ili da podignemoral ili da obeshrabri. Rimljani su sledili Hernike u bekstvusve do njihovog logora. Odustali su od napada na logor j er seveć smrkavalo. Bitka u stvari nije počela pre sredine dana, kadjediktator dao znak za napad. Do tadaje čekao na povoljan ishodžrtvovanja. Stoga se i bitka protegla sve do noći. Sledećeg danasu Hernici pobegli, ostavljajući logor pust; ostavljeni su bili jedi-no ranjenici. Kolonu begunaca su razbili oni iz Signije ugledavšij e s bedema kad je prolazila pored grada s malobrojnim bojnimznacima. Potom su se razbežali na sve strane.9. Konzuli sledeće godine Gaj Sulpicije i Gaj Licinije Kalv,ponovo su poveli vojsku protiv Hernika i kako neprijatelje nisunašli u polju, silom su zauzeli njihov grad Ferentin.19No kada19Ferentin se nalazio nedaleko od sadašnjeg Viterba.423su se vraćali, Tibur20im je zatvorio kapije. Ovo je bila poslednjakap: i pre toga su mnoge tužbe išle i tamo i ovamo, i kako je

preko fecijala uzalud traženo da se uzeto vrati, bi objavljen rattiburtinskom narodu.Kakoje poznato, te godineje bio diktator Tit Kvinkcije Pen,a komandant konjice Servije Kornelije Maluginensis. LicinijeMacer21piše da j e imenovanje diktatora izvršeno radi održava-nja izbora i da j e to učinio konzul Licinije da bi se suprotstaviorđavoj narneri svog kolege, koji j e žurio da održi izbore pre po-četka rata kako bi sebi produžio konzulat. Međutim, Licinijevosvedočanstvo ima malu težinu j er j e ovim tražio slavu za svojgens. O tome nisam u starim hronikama našao nikakav pomen,pa sam stoga sklon da verujem kako j e imenovanje diktatoraizvršeno zbog rata s Galima. Pouzdano se zna da su Gali te go-dine postavili svoj logor na trećoj milji Puta soli,22posle mosta

preko reke Anijen.Diktator j e zbog galske opasnosti obustavio rad sudova ipošto j e uzeo pod zakletvu sve mlađe ljude, izveo j e iz gradaogromnu vojsku. Svoj logor je postavio na levoj obali Anijena.Između njih se nalazio most, koji ni jedna ni druga strana nijeporušila da to ne bi bilo protumačeno kao znak straha. Bilo jeviše sukoba pri pokušajima da se most zauzme i nije se moglopredvideti ko će ga se dočepati. No onda stupi na most Gal izu-zetnog rasta i gromoglasno uzviknu: ¹Neka izađe da se sa mnombori čovek koji j e najjači u Rimu, a ishod naše borbe neka po-kaže koji je od dva naroda bolji u ratu.ª20Grad Tibur na reci Anijen osnovali su po jednoj priči Aborigini,a po drugoj Arkadani; oni su iz utvrđenja proterali Sikane, poreklom sa

Sicilije. U jeziku je ostao jak uticaj sabinskog. Posle pobede nad Volscimaosnovali su sveštenički kolegijum salija (skakača) koji su u proleće podoružjem svečano obilazili gradsku granicu. Takav kolegijum je postojaoi u Rimu.21Licinije Macer je bio rimski istoričar o kome se malo zna. Pripa-dao je rimskom nobilitetu i bio pretor u Rimu 68. pre n. e., a zatim jeupravljao jednom provincijom. Ciceron gaje kao pretor optužio za zlou-potrebe u provinciji; bio je osuđen, premda mu je političar Kras pružiopodršku. Napisao je Anale od kojih je sačuvano dvadesetak fragmenata.22Put soli ( Vm Salaria), tako nazvan zato što su Sabinjani njime do-



vozili so sa mora.42410. Kod mladih rimskih prvaka nastade tajac; bojali su se daodbiju borbu, a nisu hteli ni da izazivaju sudbinu hrleći u opa-snost. No tada se Tit Manlije, Lucijev sin, koji je izbavio oca odoptužbi tribuna, sa svog mesta uputio diktatoru i rekao: ¹Bez tvognaređenja se, imperatore, ne bih borio čak i ako bih video sigur-nu pobedu. Ali s tvojom dozvolom hteo bih da pokažem ovoj zve-ri, koja tako divlje iskače ispred bojnog reda, da potičem iz poro-dice onog čoveka koji je galsku kolonu bacio s Tarpejske stene.ªNa to će diktator: ¹Neka ti je na sreću i hrabrost i odanost, kakoprema ocu tako i prema otadžbini - pođi i uz pomoć bogova sa-čuvaj nepobedivost rimskog imena.ª Potom su ga njegovi vršnjacinaomžali: on uze pešadijski štit i opasa španski mač, pogodan zaborbu izbliza. Tako naoružanog i opremljenog ispratiše ga pro-tiv Gala. Ovaj je bio budalasto veseo i - ovo su stari pisci smatralivrednim da se zabeleži - isplazio je jezik, podsmevajući se. Kadasu se drugi povukli, njib dvojica ostadoše sami u sredini, jedanprema dmgom, naomžani više za predstavu no po pravilima rata:jedan stasa natprirodne veličine, u šarenoj odeći kojaje blešta-la i šarama i zlatnim ukrasima; drugi vojnik osrednjeg stasa, saskromnim oružjem, koje je pre bilo lako za korišćenje no ukras.Nije bilo pesme, ni skokova, ni uzaludnog mahanja omžjem, alije bilo srca ispunjenog tihirn gnevom i hrabrošću: svu srčanostje

čuvao za odlučni trenutak. Dok su tako stajali između dva bojnareda, one okolo su ispunjavali i nada i strah. Gal je kao ogromnasena pretio odozgo, isturivši levom rukom štit da bi se zaštitio odoružja protivnika koji se približavao. Kadaje uz strašan zveket iz-vukao mač, udario je u prazno. A Rimljanin, isturivši visoko maču svojoj desnici, štitom je udario donji deo Galovog štita i celimtelom se našao u njegovom zaklonu, zaštićen od ranjavanja, azatim je, našavši se između napadača i njegovog oružja, drugimudarcem rasporio neprijatelju trbuh i slabine. Neprijatelj se smšii pokri ogroman prostor. Telo koje je ležalo Rimljanin poštedesvakog drugog udarca. J edino je sa njega skinuo ogrlicu popr-skanu krvlju i stavio je sebi oko vrata. Gali stajahu zapanjeni odstraha i divljenja, a Rimljani, razdragani, pojuriše u susret svom

vojniku: čestitajući mu i hvaleći ga odvedoše ga diktatom. U voj-ničkim šaljivim i neveštim stihovima čuo se nadimak Torkvat.2323,,Ogrličarª, od reči torgues, ogrlica.425Slavan i častan, ovaj nadimak ostade i potomstvu u ovoj porodici.Diktator mu dodeli zlatan venac i u divnim pohvalama uzdiženjegov dvoboj pred okupljenim vojnicima.11. I tako mi Herkula, ova borbaj e bila veoma značajnaza ishod celog događaja; Gali su u toku noči žurno ostavili svojlogor i prešli na tiburtinsku teritoriju. S njima su sklopili savez ipošto su ih Tiburti snabdeli, dobrovoljno su prešli u Kampaniju.Ovo je bio razlog što je konzul sledeće godine, Gaj Petelije Balb,kada j e njegovom kolegi Marku Fabiju Ambustu pripala koman-

da u ratu protiv Hernika, po odluci naroda poveo vojsku prodvTibura. A kad su ovom gradu stigli u pomoć Gali iz Kampanijeizvršeno j e strašno pustošenje zemlje Labikana,24Tuskulana iAlbana, bez sumnje pod vođstvom Tiburta. I dok je državi zavođenje rata protivTibura bio dovoljan konzul, zbog galske opa-snosti je bila prinuđena da imenuje diktatora, Kvinta ServilijaAhalu, koji j e za komandanta konjice izabrao Tita Kvinkcija izavetovao se, po odobrenju Senata, da će prirediti Velike igreako se rat povoljno završi. Diktator j e odlučio da vojska ostanekonzulu da bi dalje vodio rat protiv Tibura, a sam j e primio pod



zakletvu svu omladinu, ne dozvoljavajući nikakav izgovor da bise izbegla vojna služba. Bitka j e vođena nedaleko od Kolinskihvrata, tako da su rimski vojnici iz celog grada bili pred očimaroditelja, žena i dece. To im je bilo veliko ohrabrenje i onda kadsu se borili daleko, a sada kad su se borili tu, ispunjavalo ih jesve i stidom i saosećanjem. Gubici su bili veliki i na jednoj i nadrugoj strani, ali ipak prvi popusti galski front. Bežeći, Gali po-tražiše Tibur koji im je bio kao ratni logor. Dok su lutali, neda-leko od Tibura susreo ih je konzul Petelije i kad su im iz Tiburaizašli u pomoć morali su zajedno da potraže utočište iza kapijagrada. I konzul i diktator su izvrsno vodili rat. Sa svoje stranej e i drugi konzul, posle nekih manjih uspeha protiv Hernika,pobedio u jedinoj, pamćenja vrednoj bici pošto gaje neprijateljnašao sa svim snagama. Diktator j e i jednog i drugog konzulavisoko uzdigao svojim pohvalama, dajući njihovoj počasti i nekesvoje zasluge, pa se potom odrekao diktature. Petelije je slavio24 Labikansko polje (campus), teritorija grada Labike u Laciju, 18milja jugoistočno od Rima. Rimljani su poslali tamo svoje koloniste još418. pre n. e426dvostruki trijumf; za pobedu nad Galima i nad Tiburom. Za Fa-bija je odlučeno da j e dovoljno da ovenčan uđe u grad.Tiburti su ismevali Petelijev trijumf: ¹Gde se to on s njimasukobio u bici? U stvari, nekolicina posmatrača j e izašla ispred

kapije i posmatrala bekstvo i paniku Gala, a kada su videli da senapad okreće i protiv njih i da Rimljani ubijaju sve bez razlikepovukli su se u grad. Ovo su Rimljani smatrali dostojnim trijum-fa. Zar se čude što su izazvali paniku pred tuđim vratima, kad sujoš veću sami videli pod sopstvenim bedemima?"12. Tako su sledeće godine, za vreme konzula Marka Popi-lija Lenata i Gneja Manlija, krenuli iz Tibura svoju vojsku kadaj e nastupila noć i stigli pod Rim. Neočekivan događaj i noćnistrah izazvali su paniku među ljudima koji su se probudili iz sna.Većina pritom nije znala ni ko j e neprijatelj ni otkuda dolazi.Ubrzo su, međutim, pozvani pod oružje, na kapijama su posta-vljene straže, a bedemi su zaštićeni. A kada se pri prvoj svetlostidana pokazalo da j e pod bedemima samo omanja grupa i da

neprijatelj nije niko drugi do Tiburti, konzuli su izašli kroz dvekapije i krenuli protiv neprijatelja koji j e u dve kolone već biostigao do bedema. Pokazalo se, međutim, da su došli pre kori-steći priliku no što su se pouzdavali u svoju hrabrost, tako da sujedva izdržali prvi rimski napad. Njihov dolazak se Rimljanimaipak pokazao kao dobrodošao j er j e sukob između plebejaca ipatricija, koji se već osećao u vazduhu, potisnut iz straha od ne-prijatelja koji je tako blizu.Drugi upad neprijatelja bio je još teži za rimska polja. Tar-kvinjani, željni pljačke, upali su na rimsku teritoriju i to naonom delu koji se graniči sa Etrurijom.25Kada su odbili davrate ono što su uzeli, konzuli Gaj Fabije i Gaj Plaucije objavilisu im rat po odobrenju naroda. Fabiju j e pao u deo rat protiv

njih, a Plaucije je dobio komandu za rat protiv Hernika.Sirio se glas i o upadu Gala. No kod tolikih opasnosti, ute-ha j e bila to što je s Latinima, na njihovo traženje, sklopljenugovor. Prema starom ugovoru, koji j e tokom mnogih godi-na bio zapostavljen, od njih su dobili veliki broj vojnika. Ovapomoć j e bila velika potpora Rimljanima, pa su lakše podnelivest da su Gali već stigli do Preneste i da su se utvrdili kod25Granica rimske teritorije prema Etruriji bila je na Tibru.427Peduma.26Odlučeno je da se za diktatora imenuje Gaj Sulpici-



je, te su poslali po konzula Plaucija da ga imenuje. Diktatoru jedat za komandanta konjice Marko Valerije. Oni su protiv Galapoveli vojnike izabrane iz dve konzularne vojske.Rat se otezao više no što j e želela i jedna i druga strana.Isprva su Gali želeli borbu, ali kad je rimski vojnik zgrabio oruž-j e i ušao u borbu, galska hrabrost je malo popustila, a rimskaporasla. Diktatoru se to nije dopalo j er nije želeo da ulazi uborbu na sreću, kada ga na to ništa nije prisiljavalo, protiv ne-prijatelja koga će vreme oslabiti na stranom terenu i bez zalihahrane i utvrđenog položaja gde bi se zadržao. Uz to, posredi jebio neprijatelj čija se snaga i duha i tela ispoljavala u napadu,a malaksavala pri svakom oklevanju.Imajući ovo na umu, diktator j e odugovlačio rat i zapretioteškom kaznom onome ko bi bez naređenja započeo bitku. Voj-nici su to teško podnosili i gunđali su protiv diktatora u među-sobnim razgovorima na položajima i predstražama, a napadalisu i patricije što nisu ostavili vođenje rata konzulima. Umestotoga izabrali su vanrednog komandanta kao jedinog vođu kojičeka da mu pobeda padne s neba. Uskoro su mu te i mnogogore prigovore i javno ponovili: ili će i bez njegove naredbe ućiu boj, ili će se u bojnom poretku vratiti u Rim. Uskoro su sevojnicima pridružili i centurioni, i to više nisu bila šaputanja umalim grupama nego su se i na glavnim prolazima kroz logori pred šatorom komandanta svi razgovorili svodili samo na to.

Na skupovima se povećavala masa i sa svih strana se čuo glas dase ide diktatoru. U ime vojnika trebalo je da govori SekstTulije,i to na način koji je odgovarao njegovoj hrabrosti.13. Tulije j e već sedmi put bio prvi centurion, i u vojsci,među onima koji su služili u pešadiji, nije bilo istaknuđjeg čove-ka od njega. Na čelu grupe vojnika uputio se prema tribunalu iobratio diktatoru, koji se nije toliko začudio kada je video grupukoliko njenom vođi Tuliju, koji je kao vojnik bio najrevnosniji uispunjavanju naredbi. ¹Diktatoru", reče on, ,,ako je dopuštenoda ti kažem, cela vojska smatra da si je kaznio zbog kukavičlukai da je radi te kazne držiš ovde nenaoružanu. Molila me j e da26 Pedum, latinski grad između Tibura i Prenesta, nekadašnji članlige albanskih gradova. Osvojio ga je Koriolan.

428o toj stvari s tobom razgovaram. Dakle, i ako bi nam se prebaciloda smo napustili položaje, da smo okrenuli u bekstvo, da smosramno izgubili zastave, smatram da bi i u tom slučaju mogaodozvoliti da svoju grešku iskupimo hrabrošću i da novom sla-vom izbrišemo sećanje na grešku. I legije koje su na Aliji zbogstraha izgubile otadžbinu, kasnije su je povratile nastupajući izVeja. Nama će ostati neokrnjena slava i čitava domovina božjompomoći, tvojom srećom i srećom rimskog naroda. J edva se usu-đujem da govorim o slavi kad nam se i neprijatelj smeje da smose kao žene sakrili iza palisada od svake opasnosti, dok ti, naš za-povednik - to nam još teže pada - smatraš da je tvoja vojska bezjunačkog srca i bez oružja i bez ruku, i pre no što si nas iskušao

prezireš nas kao da si vođa bogalja i slabića. Sta drugo možemomisliti da j e razlog tome da kao iskusan vojskovođa, izuzetnehrabrosti u ratu, sediš, kako kažu, skrštenih ruku. Bilo kako dastvar stoji, čini se da ti pre sumnjaš u našu hrabrost nego mi utvoju. Ali ako ovo nije tvoj stav i ako ovo nije rat protiv Gala, noneka zavera patricija da nas drže daleko od grada i naših pena-ta, onda te molim da smatraš da ovo nije govor vojnika upućenzapovedniku, nego su reči plebejaca patricijima. Ako vi voditesvoju politiku, oni će imati svoju. I ko na kraju može da se ljutina to što smo mi vojnici, a ne robovi? Poslani smo u rat, a ne u



progonstvo. Ako bude dat znak, povedi nas u bitku i mi ćemo seboriti kako dolikuje ljudima i rimskim građanima. A ako nemaposla za oružje, zar ne bismo radije provodili vreme u Rimuno u vojnom logoru? Ovo je ono što bismo rekli patricijima.A tebe kao zapovednika molimo kao vojnici da nam pružiš prili-ku za borbu. Ako želimo pobedu, želimo je pod tvojim vođstvom;tebi ćemo doneti lovorov venac, s tobom ćemo u trijumfu ući uRim i u pratnji tvoje trijumfalne kočije ući ćemo u hram J upite-ra najvećeg i najmoćnijeg, ovenčani slavom i zahvalni." Tulijevgovor podržaše vojnici svojim molbama. Sa svih strana su se čulipovici da dade znak za borbu i izda naredbu da se zgrabi oružje.14. Premda je smatrao da ova stvar, dobra po pobudama,neće bid dobar primer po načinu izvođenja, diktator j e pred-uzeo da učini onako kako su svi vojnici želeli. A ipak je Tulijaodveo na stranu i zapitao ga o čemu j e zapravo reč i kako je doovoga došlo. Tulije je iskreno molio diktatora da mu veruje danije zaboravio na vojničku disciplinu, da ima na umu i svoje429diktatorsko dostojanstvo. Uznemirena masa ide uvek za onimakoji su je pokrenuli; on nije odbio da im bude vođa da ne bi po-bunjena masa, kako se obično događa, izabrala drugog. On samneće ništa učiniti protiv volje svog komandanta. Ipak mu se činida je veoma teško zadržati vojnike; stvar se ne može odlagati akosu duhovi tako uznemireni: sami će odabrati i vreme i mesto za

bitku ako to zapovednik ne učini. Dok su oni razgovarali, dogo-di se daje jedan Gal pokušao da odvede stoku koja se slučajnonapasala u blizini palisada. Dva rimska vojnika su ga sprečila utome, pa su ih Gali gađali kamenjem. Na to se digoše povici narimskim položajima, te sajedne i sa druge strane pojuriše ljudi.Došlo bi do prave bitke da ih centurioni nisu razdvojili. Ovajdogađaj j e pokazao Sulpiciju koliko j e Tulije u pravu. Situacijanije dozvoljavala nikakvo odlaganje i diktator najavi da će su-tradan stupiti u bitku.Pošto se odlučio za bitku, pouzdajući se više u hrabrost negou snagu svoje vojske, diktator j e gledao i razmišljao kako bi i nakoji način izazvao strah kod neprijatelja. Brižljivo j e razmišljao0 jednom načinu, koji su potom i naši i strani komandanti ko-

ristili sve do naših dana: naredio j e da se mulama skinu samari1ostave samo pokrivači, a konjušare je naoružao oružjem kojeje pripadalo neprijatelju ili vojnicima koji su bili bolesni. Ovihje bilo oko 1.000, a dodao imje i 100 konjanika i naredio da senoću povuku u brda iznad logora i da se sakriju u šumu, te daodatle ne kreću dok im on ne bude dao znak. A sam je u svitanjeu podnožju brda namerno razvukao svoju bojnu liniju kako bineprijatelja naterao da se postavi prema brdu. Tu j e izvršio pri-preme da ih prestraši, znajući da se praznim strahom postiže višeno pravom snagorn. Galske vođe su mislile da Rimljani neće sićiu ravicu; zatim kad su ih videli kako ipak silaze, željni bitke gru-nuše u napad i tako borba započe pre no što su vođe dale znak.15. Gali su oštro napali na desno krilo i ono ne bi moglo iz-

držati napad da se tu slučajno nije našao sam diktator. Pozvao jeSeksta Tulija po imenu i zapitao ga zar je osećao da će se vojnicitako boriti. Gde su sada oni uzvici kojima su tražili oružje, gde supretnje da će i bez naredbe diktatora ući u borbu? Sada ih samzapovednik poziva da krenu napred. Usuđuju li se sada da kre-nu za njim oni koji su bili spremni i da vode, oni koji su hrabriu logoru, a kukavice u bici? Tako imje govorio istinu i oni suje430čuli. Stid ih je pokrenuo i oni sujurnuli u susret neprijatelju,zaboravljajući na opasnost. Ovaj napad, gotovo bezuman, zbuni



neprijatelja, a onda tako zbunjen krenu da beži pred rimskomkonjicom. A diktator, videvši da bojni poredak na drugoj stranipopušta, prenese bojne znakove na levo krilo gde su neprijate-lji zbijali svoje redove, pa onda dade znak onima u brdima dakrenu. Kad se odande zaori nov bojni poklič i kada Gali videšeda ovi kreću prema njihovom logoru, napustiše bitku iz strahada ne budu odsečeni i u neredu krenuše ka logoru. Kada imse tu suprotstavio Marko Valerije, komandant konjice, koji jegoneći desno krilo neprijatelja stigao do njihovog utvrđenja,oni okrenuše prema brdima i šumi. Ovde su, pošto se bitka većsmirila, lažni konjanici i konjušari hvatali one koji su bežali ušumu; nastade strašno ubijanje. Od vremena Marka Furija nijebilo zasluženijeg trijumfa nad Galima od onoga koji je proslavioGaj Sulpicije. Zlato koje j e zaplenio od Gala u velikoj količiniposvetio je na Kapitolu, ogradivši ga zidom od tesanog kamena.Ove godine su i konzuli vodili ratove, ali je ishod bio razli-čit. Gaj Plaucijeje pobedio i pokorio Hernike, dok se protivTar-kvinjana borio njegov kolega Fabije, neoprezno i lakomisleno.Nije bilo toliko gubitaka u bici koliko j e Rimljane pogodilo tošto su Tarkvinjani prineli na žrtvu 307 zarobljenih rimskih vojni-ka. Ova sramna kazna bila je još upadljivija opomena rimskomnarodu. Na taj poraz se nadovezalo i pustošenje rimske teritorijena koju su upali najpre Privernati, potom Velitrani. Iste godinesu osnovane još dve rimske tribe, Pomptina i Publilija. Održane

su i svečane igre na koje se zavetovao Marko Furije kao dikta-tor. Zakon prodv podmićivanja prvi put je predložio u skupšdninarodni tribun Petelije po odobrenju Senata. Verovalo se da ćese ovim zakonom suzbiti običaj pridobijanja glasača, pre svegakod skorojevića koji su radi toga obilazili vašare i druge skupove.16. Zakonski predlog Marka Duilija i Lucija Menenija, narod-nih tribuna, o kamati odjedne uncije [dvanaestine] ,27podnet27 Unciarum fenus, unicijarna kamata, značila bi jednu dvanaestinu;međutim, ne zna se kako to treba shvatiti, kao dvanaestinu od cele sumeduga ili od kamate, koja, prema jednoj vesti kod Tacita (Annales, VI, 16),već po Zakonima XII tablica nije smela bid veća od jedan posto. Misli sedaje u pitanju jedan posto mesečno, ilijedna dvanaestina godišnje.431

sledeće godine za vreme konzula Gaja Marcija i Gneja Manlija,nije bio po volji patricijima, ali su ga plebejci izglasali s većimoduševljenjem no bilo koji drugi zakon. Pored ratova, na kojesu se odlučili prethodne godine, Rimljanima su se pojavili i Fa-lisci28kao nov neprijatelj. Njihova krivicaje bila dvostruka: prvo,njihovi mladići su ratovali protiv Rima zajedno s Tarkvinjanima;drugo, one Rimljane koji su posle poraza pobegli u Falerije nisuvratili kad su ih fecijali zatražili nazad. Komanda protiv njihpripala je Gneju Manliju, dok je Marcije odveo vojsku na terito-riju Privernata i na njihova polja, koja su usled dugog mira bilapošteđena svakog pljačkanja, i tu se vojnici natovariše plenom.Ovome je dodao i sopstvenu darežljivost, tako da državna kasanije trpela, a time je doprineo da se poveća privatna imovina

vojnika. Dok su Privernati boravili u utvrđenom logoru ispredsvojih bedema, on sazva vojnike u skupštinu i reče: ¹Predaćuvam kao plen i logor i grad neprijatelja ako mi obećate da ćetese u borbi hrabro držati i da ćete misliti na boj, a ne na pljačku.ªOdmah su zatražili bojne znake, uz glasne povike i oduševljenje,i kako se ukazala sigurna nada, uđoše u bitku. Tu ispred bojnihznakova, Sekst Tulije, o kome je napred bilo reči, uzviknu: ¹Evo,komandante, kako tvoja vojska ispunjava obećanjeª i oborivšikoplje izvuče mač i jurnu na neprijatelja. Tulija su sledili svi kojisu išli napred i pri prvom napadu razbiše neprijatelja, a kada



se ovaj rasturen dade u bekstvo, krenuše za njim. Kad su bede-mima primakli lestve prinudili su grad na predaju. Za pobedunad Privernatima bio je proslavljen trijumf.A drugi konzul nije postigao ništa što bi bilo vredno po-mena osim što je na način koji nije bio uobičajen u logoru kodSatrija doneo zakon o porezu od pet posto na oslobađanje ro-bova, koji su izglasali vojnici razvrstani po tribama.29Senat jeprihvatio ovaj zakon j er je donosio veliki prihod praznoj držav-noj kasi. Ali narodni tribuni, uznemiren ne toliko zbog zakona28Falisci su stanovnici grada Falerija u južnoj Etruriji, na ušću rekeTrer u Tibar. J ezički ostaci ukazuju na to da nisu bili Etrurci nego vero-vatno Sabeli.29U pitanju je tributska skupština kojaje do 287. pre n. e. okuplja-la samo plebejce, a posle te godine, kada su njene odluke i bez potvrdeSenata imale snagu zakona, sve rimske gradane. Veliki značaj u rimskompolidčkom životu imale su u drugoj polovini II veka pre n. e.432koliko zbog primera koji su drugi mogli slediti, zatražiše smrtnukaznu za onoga ko sazove narod u skupštinu van Rima.30Akobi se to dozvolilo, po njihovom mišljenju, vojnici koji su se za-kleli konzulima doneli bi odluku o bilo čemu, pa i o onome štoj e pogubno po narod. Iste godine je Licinije Stolon na tužbuMarka Popilija Lenata, po ovom zakonu osuđen da plati 10.000asa zato štoje posedovao 1.000 jugera zemlje zajedno sa sinom,

koga j e oslobodio očinske vlasti31da bi izigrao zakon.17. Novi konzuli, Marko Fabije Ambust i Marko PopilijeLenat, obojica izabrana drugi put, vodili su dva rata; jedan odnjih, kojije Lenatvodio protivTiburta, bioje lak: neprijateljajeoterao u grad i opustošio mu polja. Drugog konzula su poraziliFalisci i Tarkvinjani u prvom sukobu. Paniku su izazvali njihovisveštenici koji su nastupali kao mahniti, sa zapaljenim bakljamai noseći zmije; preplašeni strašnim prizorom, rimski vojnici seludi od straha i zaprepašćenja povukoše u svoj logor u neredu.No potom, kada su ih konzul, legati i tribuni ismejali zato što sekao deca plaše praznih utvara i kad su ih izgrdili, njih obuze stidi kao slepi se ustremiše na one od kojih su pobegli. Pošto su takorazbili najpre utvare kod neprijatelja, udariše na one koji su no-

sili oružje i nateraše u bekstvo čitav bojni red. Istog dana su sedokopali i njihovog logora i, zadobivši veliki plen, vratili se kaopobednici. U vojničkim šalama podsmevali su se i pojavi neprija-telja i svom strahu. No potom se diže sva Etrurija i pod vođstvomTarkvinjana i Faliska stiže do Salina. Ovoj opasnosti se suprot-stavi Gaj Marcije Rutul, prvi diktator plebejaca. Za komandantakonjice imao j e Gaja Plaucija, takođe plebejca. Patricijima sečinilo nedostojnim da čak i diktaturu dele s plebejcima i stogasu pravili sve moguće smetnje diktatorovim odlukama i pripre-mama za ovaj rat. Utoliko j e narod spremnije prihvatao sve onošto je diktator predlagao. On izađe iz grada i splavovima prevezevojsku s jedne obale Tibra na drugu da bi oterao one koji suse rasturili po poljima radi pljačke. Neočekivano se pojavivši,

30Vlast narodnih tribuna prestajalaje na jednu milju od Rima; takoje vlast konzula van Rima bila neograničena.31Prema zakonu Licinija i Sekstija iz 367-366. pre n. e., niko nije smeoposedovati više od 500 jugera državne zemlje. Sin oslobođen očeve vlasti{patri potestas) mogao je i sam imati 500 jugera, a dok se nalazio pod vla-šću oca porodice, mogao je imati najviše 250 jugera.433zauze im i vojni logor. Zarobio j e 8.000 neprijatelja, dok je osta-le ili pobio ili naterao da ostave rimsku zemlju. Trijumfovao jepo odluci naroda i bez odobrenja Senata.



Kako patriciji nisu želeli da konzularne izbore održi plebej-ski diktator ili konzul, a drugog konzulaje zadržavao rat, državase odlučila na interegnum. I ntereksi su bili, jedan za drugim,Kvint Servilije Ahala, Marko Fabije, Gnej Manlije, Gaj Fabije,Gaj Sulpicije, Lucije Emilije, Kvint Servilije i Marko Fabije Am-bust. Za vreme drugog intereksa nastala je rasprava o tome štosu oba kandidata za konzule bili patriciji. Narodni tribuni su nato stavili veto, na šta je intereks Fabije objavio da prema jednomod Zakona XII tablica, ono što narod odluči ima snagu zakonai pošto je narod glasao, to je i važeća odluka. Svojom interven-cijom tribuni nisu ništa drugo postigli osim to da se skupštinaodloži. Za konzula su izabrani Gaj Sulpicije Petik (treći put)i Marko Valerije Publikola, obojica patriciji. Istog dana su stu-pili na dužnost.18. To je bilo 400 godina posle osnivanja grada Rima, a 35godina posle oslobađanja od galske opsade. Konzulat je oduzetod plebejaca pošto su ga držali 11 godina. Ove godine je Empuloduzet od Tiburta, a da pri tome nije vođena bitka koja bi bilavredna pomena. Vođen je rat pod auspicijama dvojice konzula,kako neki pisci kažu, ili je Sulpicije pustošio polja Tarkvinjana,dokje u isto vreme Valerije vodio legije protiv Tiburta.U Rimu je vođena teška borba s plebejcima, koje su predvo-dili narodni tribuni. Konzuli su smatrali da je pitanje ne samočasti nego i hrabrosti da konzulat koji su dobili kao patriciji

predaju sledeće godine patricijima. Smatrali su da ga ili u celi-ni treba napustiti, tako da bude plebejska magistratura, ili ga ucelini zadržati budući da su ga kao takvog primili od predaka.Plebejci ustadoše protiv toga: zašto žive i računaju se kao deograđanstva ako ne mogu da dobiju sve ono što je već ostvarenohrabrošću dvojice ljudi, Lucija Sekstija i Gaja Licinija? Radijeću trped kraljeve ili decemvire, ili nekujoš goru vlast, no što ćemirno gledati da oba konzula budu patriciji. Ne smenjuju seoni koji komanduju i oni koji slušaju da bi jedan deo građan-stva večno bio na vlasti, a plebejci određeni da robuju. Tu subili i narodni tribuni kao inicijatori, ali kako su uz pobunu svipristali, vođe su se jedva isdcale. Pošto je narod više puta uzalud434

silazio na Marsovo polje i mnoge skupštine prošle u pobunama,najzad pobedi upornost konzula. Na to u narodu izbi takvo ne-zadovoljstvo da su tribuni uzvikivali da j e sloboda izgubljena ida treba napustiti ne samo skupštinu nego i grad, sada osvojeni pritisnut kraljevskom vlašću patricija. Konzuli su završili izborevrlo energično bez obzira na to što ih je deo naroda napustio iuprkos malom broju glasača. Za konzule su bili izabrani patricijiMarko Fabije Ambust treći put i Tit Kvinkcije. U nekim hroni-kama kao konzula nađoh Marka Popilija umesto Tita Kvinkcija.19. Ove godine su s uspehom vođena dva rata: protiv Tar-kvinjana i Tiburta; s Tiburtima se ratovalo sve dok nisu prinuđe-ni na konačnu predaju. Od njih je oduzet i grad Sasula. I ostaligradovi na njihovoj teritoriji imali bi istu sudbinu da se celo

pleme nije predalo na veru konzulu. Za pobedu nad Tiburtimaproslavljen je trijumf, premda pobeda nije bila surova. PremaTarkvinjanima nije pokazana nikakva milost: mnogi smrtniciizgubiše život u ovom ratu, a iz ogromnog broja zarobljenika iza-brano je 358 najboljih po poreklu i poslato u Rim, dok su ostalipobijeni. No narod nije blaže postupio ni prema onima kojisu stigli u Rim: nasred Foruma su najpre pretučeni batinama,a zatim posečeni sekirama. Ovo je bila odmazda za Rimljanekoji su bili žrtvovani na Forumu u Tarkvinijima. Uspešno vođeniratovi naterali su i Samnite da traže rimsko prijateljstvo. Senat



j e njihovim poslanicima dao povoljan odgovor, pa je sklopljenugovor o prijateljstvu.No rimski plebs nije imao toliko sreće kod kuće kao što jeimao u ratu. Premda j e uvođenje kamate od jedan posto olak-šavalo vraćanje dugova, siromašne j e i sama glavnica uništavalai oni su dospevali u dužničko ropstvo. Tako im ni okolnost dasu oba konzula izabrana među patricijima, ni briga za komici-j e nisu mogle odvojiti pažnju od njihovih privatnih problema.A konzulat j e ostao kod patricija. Za konzule su izabrani GajSulpicije Petik, njemu je ovo bio četvrti izbor, i Marko ValerijePublikola drugi put.Država je sada bila zaokupljena brigom zbog rala s Etruri-jom. Govorilo se da su se Cerc32i iz sažaljenja i zbog srodstva pri-ključile Tarkvinjanima. U isto vreme latinski poslanici su javljali32Cere su stari etrurski grad, severno od Rima.435da Volsci vrše regrutovanje i naoružavaju vojsku, da već pretenjihovim granicama; odatle će uskoro stići i na rimska polja.Senatje odlučio da ne zanemari ni jednu ni drugu vest i nare-dio da se izvrši regrutovanje za oba rata, a da konzuli preuzmukomandu. I pak j e pažnja bila više okrenuta ratu s Etrurcimapošto se iz pisma konzula Sulpicija, kome je pripadala koman-da za rat protiv Tarkvinjana, saznalo da je opustošena teritorijaoko rimskih solana i da je deo plena odvučen u zemlju Cera jer

se među onima koji su pljačkali nalazila i omladina ovog grada.I tako j e Senat naredio da se konzul Valerije, koji j e krenuo ususret Volscima i postavio logor kod Tuskula, vrati i da ime-nuje diktatora. On imenova Tita Manlija, Lucijevog sina. Ovajse, pošto je za komandanta konjice uzeo Aula Kornelija Kosa,zadovoljio konzulskom vojskom i po odobrenju Senata i odlucinaroda objavio rat Ceritanima.20. Na to Ceritane obuze pravi strah od rata, kao daje u re-čima neprijatelja bilo više snage da se izazove rat no u njihovimpostupcima i pljačkanju, koje je i izazvalo Rimljane da im objaverat. Kako su jasno videli da svojim snagama nisu dosrasli ovomeratu, izrazili su kajanje zbog pljačkanja i proklinjali Tarkvinjanekoji su ih nagovorili da se odmetnu. Nisu se naoružavali i nisu

se spremali za rat; svak j e tražio da se upute poslanici da tražeoproštaj za grešku koju su počinili. Kada su poslanici stigli uSenat, ovaj ih j e uputio na narod. Ovde su prizivali bogove,čije su svete predmete kulta primili u vreme galske najezde io njima se brinuli kako to kult nalaže, da sada kad su Rimljaniponovo srećni pokažu prema njima onu samilost koju su onipokazali prema rimskom narodu u teškim vremenima. Okrećućise prema Vestinom hramu, podsećali su i sveštenike i vestalkena svoje gostoprimstvo,33čisto i ispunjeno religijskim obzirom.Zar će neko verovati da će i posle tolikih zasluga za rimski na-rod postati neprijatelji bez razloga? Zar bi namerno skorašnjimnedelom pokvarili svoja nekadašnja dobročinstva prema onimakoji su puni zahvalnosti? Prema narodu čije prijateljstvo sada

traže ispunjeni kajanjem? Neka se ne naziva slobodnom odlu-kom ono što je strah i prisila. Kad su Tarkvinjani prelazili preko33 U vreme galskog osvajanja u Cere su se sklonili i sveštenici, nosećisvete predmete koji se koriste u kultu.436njihove teritorije u punom bojnom poretku, nisu ništa drugotražili osim prolaza, ali su sa sobom kao pratioce povukli nekeseljake da zajedno učestvuju u pljački koja se sada svima pripi-suje kao krivica. Ako ove treba da im predaju, oni su spremnida to i učine, a ako Rimljani zahtevaju da se oni kazne, i to će



učiniti. Cere kao svetilište rimskog naroda, utočište sveštenikai sklonište za rimske svetinje, neka ostanu nedirnute i čiste odkrivice za rat zbog gostoprimstva koje su ukazali vestalkama izbog negovanja kulta bogova. Narod, više dirnut starom zaslu-gom no sadašnjom krivicom, bio j e pre spreman da zaboraviskorašnje zlo nego staro dobročinstvo, i takoje podaren mirnarodu Cere. Sklopljeno j e primirje na sto godina i odlučenoda se to zabeleži na bronzanoj tabli. Sva vojna sila sada j e bilaokrenuta protiv Faliska, koji su bili optuženi za istu stvar. AJi sena neprijatelja nije naišlo. Rimljani su pljačkajući prešli prekonjihove zemlje, ali su se uzdržali od napada na gradove. Legijesu vraćene u Rim, a ostatak godine je prošao u popravci bedemai kula; Apolonu je posvećen hram.21. Krajem godine, konzularne izboreje prekinula borbaizmeđu patricija i plebejaca. Dok su narodni tribuni govorilida neće dozvoliti da se održe izbori ukoliko se ne budu pošto-vali zakoni Licinija i Sekstija, diktator j e uporno ostao pri tomeda će radije ukinuti konzulat u državi no što će dozvoliti da tajpoložaj dele patriciji i plebejci. Izbori su odloženi dok diktatornije otišao s vlasti, a onda se država vratila interegnumu; kakosu intereksi smatrali da su plebejci opasni za patricije, sve dojedanaestog interegnuma34borili su se protiv tribuna, koji suse razmetali da štite Licinijeve zakone. Plebejcima su, međutim,dugovi bili veća briga j er su se sve više povećavali, paje tako pri-

vatni problem izbio u prvi plan u javnim sukobima. Kada mu jeovo dodijalo, Senatje naložio Luciju Korneliju Scipionu, jed-nom intereksu, da radi opšte sloge pri izborima poštuje Licini-jeve zakone. I tako je Publije Valerije Publikola dobio za koleguplebejca Gaja Marcija Rutula. Pošto su time mnogi duhovi bilismireni, novi konzuli su pokušali i da ublaže teret kamata poštose činilo da to razdvaja ljude. Rešavanje dugova su preneli na34 Kako je svakih pet dana biran novi intereks, ukupno je prošlo 55dana bez konzula.437državu, izabravši komisiju od pet članova [kvinkvevire] koji sunazivani mensariji35j er su delili novac. Izabrani su Gaj Duilije,Publije Decije Mur, Marko Papirije, Kvint Publilije i Tiberije

Emilije. Ovaj posao nije bio lak pošto su često i jedna i drugastrana bile nezadovoljne, a jedna uvek. Oni su ga uspešno obavi-li j er su imali umeren stav i nisu rasipali državni novac. Plaćanjakoja su kasnila pre zbog sporosti dužnika no zbog nedostatkasredstava, rešili su tako što su na Forumu postavili stolove, pa sudugove ili plaćali iz državne kase pošto bi primili garanciju, ilisu dužnike oslobađali nakon što bi pravično procenili njihovuimovinu. Tako j e rešena ogroman deo dugova i bez nepravdei bez ijednog spora među strankama. Potom, kako j e nastaoneosnovan strah od Etruraca j er j e stigao glas da su zaverilodvanaest etrurskih naroda,36bio j e imenovan diktator. Imeno-vanje je izvršeno u vojnom logoru pošto je senatska odluka tamoupućena konzulima. Za diktatoraje izabran Gaj J ulije komeje

kao komandant konjice dat Lucije Emilije. Međutim, na svimgranicama je vladao mir.22. Pokušaj diktatora u Rimu da za konzule dovede dvoji-cu patricija vratio je državu na interegnum. Dva intereksa, GajSulpicije i Marko Fabije, sproveli su ono što je diktator uzaludpokušavao. Oba konzula su izabrana među patricijima j er jenarod postao pomirljiviji zbog nedavne pomoći oko izmirivanjadugova. Bili su izabrani sam Gaj Sulpicije, koji je prvi napustiopoložaj intereksa, i Tit Kvinkcije Pen. Neki Kvinciju dodaju pre-nomen Cezon, drugi - Gaj. Obojica krenuše u rat, Kvinkcije



protiv Faliska, Sulpicije protivTarkvinjana. Kako im neprijateljnigde nije izašao u susret, rat su vodili više tako što su spaljivalii pustošili polja no što su se borili s ljudima. Pošto j e otpor obanaroda bio savladan, na isti način kao što duga bolest savladastarost, zatražili su najpre primirje od konzula, a zatim, po do-zvoli konzula, od Senata. Bilo j e zaključeno na 40 godina.Tako j e otklonjena briga o dva rata koji su pretili i vojska jenajzad mogla da predahne. Pošto je nastupio period relativnog35Naziv mmsarium (bankar) potiče od reči mensa, sto.36U pitanju je poznati savez dvanaest etrurskih naroda (XII populiEtruriae), koji je imao prvenstveno religijsko, a potom i političko obele-žje, ali bez čvrste organizacije i zajedničkih institucija.438mira odlučeno j e da se izvrši popis stanovništva i procena imo-vine, pošto je rešavanje pitanja dugova dovelo do toga da sumnoge stvari promenile vlasnike. Ali kad su zakazani izbori zacenzore i kad j e Gaj Marcije Rutul, prvi diktator izabran međuplebejcima, objavio da će se nadmetati za cenzuru, to je naru-šilo slogu među staležima. Cini se da j e svoj zahtev postavio unezgodno vreme, kada su oba konzula bili patriciji koji su izjavilida neće glasati za njega. No on se držao onoga što je započeoi postigao je cilj i svojom upornošću i uz pomoć narodnih tri-buna, koji su ulagali napor da plebejci ponovo steknu konzulatkoji su izgubili na poslednjim izborima. Njegovo dostojanstvo

je otvorilo put plebejcima do diktature, pa j e pomoću istog delanaroda nastojao da dođe i do cenzure. I tako nije bilo mnogoprodvljenja kad je Marcije izabran za cenzora zajedno sa Man-lijem Nevijem.Ove godine je izabran za diktatora Marko Fabije, ne zbogratne opasnosd nego stoga da bi na konzularnim izborima spre-čio da se primeni Licinijev zakon. Komandant konjice mu je bioKvint Servilije. I pak ni izbor diktatora nije pomogao; njegovavlast j e malo uticala j er su patriciji bili isto tako nemoćni kaoi pri izboru cenzora.23. Od plebejaca je bio izabran za konzula Marko PopilijeLenat, a patriciji su dali Lucija Kornelija Scipiona.Zahvaljujući sreći, veća slava je pripala plebejskom konzu-

lu. Kada je javljeno da se ogromna galska vojska utaborila naladnskoj teritoriji, komanda za rat protiv Gala preko reda jedodeljena Popiliju j er j e Scipiona napala teška bolest. Popilijej e hitno pristupio regrutovanju vojske i naredio da svi mlađiljudi pod oružjem dođu do Marsovog svetilišta, s one straneKapenskih vrata,37a da kvestori iznesu bojne znake iz erariju-ma.38Pošto j e od sakupljenih popunio četiri legije, ostale jepredao pretoru Publiju Valeriju Publikoli. Od Senata je zatražio37Kapenska vrata su se nalazila na Servijevom bedemu u Rimu, napadini brega Celija, prema dolini Kamena. Ovde je počinjao Apijev put( Via Appia), koji je vodio na jug.38Erarijum (eraruium), državna riznica u kojoj je čuvana pokretnaimovina rimske države; pored srebra i drugih dragocenosti, tu su čuvani

državni ugovori i državne zastave. Erarij se nalazio u Saturnovom hramui bio je pod nadzorom kvestora.439da se regrutuje još jedna vojska koja bi štitila državu u slučajuda dođe do nepredviđenog obrta u ratu. Pošto j e sve valjanoproučio i pripremio, sam je krenuo na neprijatelja. Da bi svojesnage isprobao pre no što dođe do prave opasnosti, zauzeo jejedan brežuljak kojije ležao veoma blizu galskog tabora i zapo-čeo da ga utvrđuje palisadama. Kadaje ovo divlje pleme, u dušiželjno okršaja s Rimljanima, ugledalo rimske zastave, postavilo



se tako kao da će smesta ući u bitku. Potom kada su videli daRimljani ne silaze u ravnicu i da su se utvrdili, kako prirodnimpoložajem uzvišenja tako i bedemom, poverovali su da su sepreplašili. Smatrajući daje to povoljna prilika za napad, j er suRimljani zauzeti svojim utvrđivanjem, nastupiše uz strašnu bu-ku. Rimljani, međutim, nisu odustajali od svog posla: trijariji suradili na utvrđivanju, a hastati i principiji39su stajali ispred njihpod oružjem i oprezno se suprotstavili napadu. Osim hrabrostipomogla je i okolnost da je mesto bilo na uzvišici tako da ko-plja nisu bacali uzalud, kao što se često događa u ravnici, negosu sva, kao da su oslobođena sopstvene težine, pogađala cilj.A Gali, približavajući se u trku, zastali su neodlučno j er su ihsada koplja opterećivala bilo da su se zbijala u njihove štitove iliih probadala. Sopstveno kolebanje imje smanjivalo hrabrost, au isti mah povećavalo smelost neprijatelja, te oni grunuše nazad,jedni preko drugih. Sudarajući se međusobno, još više su samidoprinosili svojoj pogibiji: tako su se strmoglavili niz padinu daih je više pogaženo u gužvi nego što su stradali od mača.24. No rimska pobeda još nije bila konačna. Kada su sišliu polje naišli su na drugu masu neprijatelja, j er ogromno gal-sko mnoštvo nije ni osedlo prethodne gubitke i uspostavljalo jenovu bojnu liniju, dovlačeći uvek nove vojnike protiv pobedo-nosnog neprijatelja. Rimljanin se zaustavi u svom jurišu; bio jeumoran da bi se ponovo izložio napadu. Osim toga je i konzul,

dokje podsticao one u prvim redovima, neoprezno sebe izložioi kako mu j e levo rame bilo gotovo odsečeno, on se zakratkopovuče iz borbe. I kad je izgledalo daje pobeda izgubljena zbogoklevanja, konzul se, pošto mu je rana bila previjena, vrati dozastava i uzviknu: ¹Što stojiš, vojniče? Nije reč o neprijatelju kao39 O podeli rimske vojske na hastate, principije i trijarije vided Livije,VIII, nap. 4-10.440što su Latini ili Sabinjani, koje ćeš posle pobede pretvoriti odneprijatelja u saveznika; oružje smo podigli na zveri; ili ćemotuđu krv proliti, ili ćemo sami izginuti. Oterali ste ih od logo-ra, odbacili ste ih u dolinu; stali ste nogom na leševe pobijenihneprijatelja, a vi stejoš na nogama. Pokrijte polje njihovim mr-

tvima kao što ste ispunili brda. Ne nadajte se da će neprijateljuzmaći ako vi stojite: podignite zastave i krenite napred.ª Ohra-breni ovim rečima, ponovo su krenuli i oterali prve manipuleGala. Zatim su kao klin prodrli među neprijateljske redove. Tusu varvari počeli da se rasturaju i, nemajući ni discipline ni vođe,okrenuše napad na svoje saveznike. Rasturivši se po polju i mi-moišavši sopstveno utvrđenje, tražili su najviši među bregovimakoji su ih opkoljavali i dohvatili se Albanskih planina. Konzul ihnije sledio dalje od logora, prvo stoga što mu se rana pogoršava-la, a drugo zato što nije hteo da vodi vojsku ispod bregova kojesu zauzeli neprijatelji. Pošto je sav plen iz neprijateljskog logorarazdelio vojsci, vratio je pobedničke čete u Rim natovarene ple-nom. Konzulova ranaje dovela do odlaganja trijumfa. Toje bio

razlog da Senat imenuje diktatora radi održavanja konzularnihizborajer su oba konzula bila bolesna. I zabran je Lucije FurijeKamil, a za komandanta konjice Publije Kornelije Scipion, kojije patricijima vratio starinsko pravo konzulata. Zbog ove zaslugeje, uz veliko zalaganje patricija, bio izabran za konzula; on objaviizbor svog kolege, Apija Klaudija Krasa.25. Pre no što su novi konzuli stupili na dužnost, Popihjeje proslavio trijumf za pobedu nad Galima, na veliku radost ioduševljenje plebejaca. Međusobno su se došaptavali i pitali dali sada ima nekoga kome se konzul ne dopada. U isto vreme



su napadali diktatora da j e samog sebe izabrao za konzula i daj e na taj način prezirući Licinijev zakon, gramzivošću i javnomnepravdom stekao ovu sramnu nagradu.Godini su dali obeležje mnogi i raznovrsni potresi. Galisu silazili s Albanskih planina jer nisu mogli da izdrže oštrinuzime; pljačkali su rastureni po poljima i primorskim mestima.More, kao i obalu kod Ancija, u laurentinskoj oblasti, i ušćeTibra ugrožavali su grčki brodovi. Posle neodlučenih bitakas neizvesnim ishodom, Gali su se povukli u svoj logor, a Grcina svoje brodove, ne znajući da li su pobeđeni ili su pobedili.Ali neuporedivo veći strah no ovi događaji izazvala je skupština441Ladna koja j e održana u Ferenđnskom gaju. Kada su Rimlja-ni zatražili da im pošalju trupe za njihove ratove, odgovorilisu iin bez ikakvog okolišenja da prestanu komandovati onimaod kojih traže pomoć; Latini će se rado latiti oružja kad je upitanju njihova sloboda, ali to neće učiniti na tuđu komandu.Uplašen zbog ovog odmetanja saveznika usred dva istovreme-no vođena rata, Senat je naredio konzulima da primene svo-ja ovlašćenja u punoj snazi i da izvrše regrutovanje, uvidevšida strahom treba zadržati od odmetanja one koje ne zadržavaobaveza vernosti: kad je saveznik izdao treba se osloniti na voj-sku građana. Kažu da je regrutovanje vršeno i među gradskomomladinom i u selima, i da je stvorena vojska od deset legija, sva-

ka od 4.200 pešaka i 300 konjanika. Ako bi danas grunuo nekispoljni neprijatelj, ovaj broj bi teško mogla da dostigne sveuknp-na snaga rimskog naroda, premda j e svet jedva izdržava: u tojmeri je jasno da smo uvećali naše snage jedino za našu propast,za bogatstvo i luksuz.Među ostale tužne događaje iz ove godine spada i smrt jed-nog od konzula, Apija Klaudija, koji je umro usred priprema zarat. Sva vlast j e data Kamilu kao jedinom konzulu j er j e Senatodbio da imenuje diktatora, bilo stoga što Kamil zbog svog ugle-da ne bi mogao da mu se potčini, ili stoga što j e njegovo imebilo srećan omen40u ratu s Galima. Konzul je dve legije ostaviou gradu, a ostalih osam je podelio s pretorom Lucijem Pinari-jem. Sećajući se očeve slave uzeo je komandu za rat protiv Gala,

ne prepuštajući izbor kocki, a pretoru je naredio da obezbediobalu i da grčke brodove drži dalje od kopna. Kada je sišao upomptinska polja izabrao je pogodno mesto za utvrđeni logor.Zeleo je da izbegne bitku na otvorenom polju ukoliko to budemogućno. Smatrao je da će savladati neprijatelja ako ga sprečida pljačka, j er j e navikao da živi od toga.26. Dok j e tako prolazilo vreme ispunjeno mirovanjem istražarenjem, napred istupi Gal, upadljiv i po svojoj veličinii po oružju. Udarajući kopljem po štitu izazvao j e tišinu i ondaje zatražio nekog od Rimljana ko će se s njim ogledati u oružju.Beše neki mlad tribun po imenu Marko Valerije, koji j e sebe40 Omen je znak koji daju bogovi pri auspicijama i na taj način po-kazuju svoju volju, tj. da li poduhvat odobravaju ili ne odobravaju.

442smatrao dostojnim one iste časti koju j e stekao Manlije i, zatra-živši dozvolu od konzula, pojavi se pod oružjem nasred polja.No intervencija bogova u ovoj bici unekoliko j e umanjila slavuučesnika. Rimljanin se već bio angažovao u borbi kad mu izne-nada na šlem slete gavran, okrenut prema neprijatelju. On tos radošću primi kao srećan predznak poslat s neba, a zatim sepomoli da mu, bilo da je u pitanju bog ili boginja, u borbi budenaklonjen. Cudno j e da j e ptica ne samo ostala tamo gde j e sle-tela negoje kljunom i kandžama napadala neprijatelja kad god



j e Rimljanin krenuo u napad. Najzad je Valerije posekao Gala,prestravljenog što je i video i shvatio takvo čudo, a na to se ga-vran izgubio iz vida i nestao prema istoku. Do tog trenutka obevojske su ostale mirne, ali kad je Valerije počeo da skida plensa ubijenog neprijatelja, Gali se nisu više držali svojih položaja;Rimljani behu još brži od njih i stigoše do pobednika. Ovde na-stade borba oko palog neprijatelja, i to dovede do prave bitke.Stvar nisu više vodile manipule koje su najbliže stajale, nego ilegije na jednoj i drugoj strani. A Kamil, srećan zbog pobedetribuna i zbog naklonosti bogova, naredi vojnicima da krenuu bitku. Pokazujući na tribuna koji je na sebe stavio oružje ne-prijatelja rekao je: ¹Ovoga podražavajte; oborite i galske hordepored vođe prostrtog na zemlji.ª U ovoj bici uzeli su učešća i bo-govi i ljudi i borili se do kraja. U ishod bitke nije postojala višenikakva sumnja: dvoboj dvaju vojnika uticao je na duh vojnikai na jednoj i na drugoj strani. Ostatak Gala, pre no što su im seRimljani primakli nadomak koplja, krenu u bekstvo. Najpre suse rasturili po zemlji Volska i na teritoriji Falerna, a odatle seuputili prema Apuliji i prema donjem moru.41Konzul je sazvao zbor vojnika i pohvalivši tribuna obdarioga s deset volova i zlatnim vencem. Senat j e naložio konzulu dase i sam pobrine za rat na moru i da ujedini snage s pretorom.Ali videvši da će se rat otegnuti zbog tromosti Grka koji se nisuupuštali u borbu, konzul po odobrenju Senata imenova za dik-

tatora Tita Manlija Torkvata radi održavanja izbora. Diktator,uzevši za komandanta konjice Aula Kornelija Kosa, održa kon-zularne izbore. Pod njegovim predsedništvom bi izabran za kon-zula njegov takmac u slavi, Marko Valerije Korv - otad j e nosio41Livije naziva Tirensko more donjim morem.443ovaj nadimak42- mladić od 23 godine, uz veliko oduševljenjenaroda. Korvje za kolegu dobio Marka Popilija Lenata koji jeizabran među plebejcima i koji je već četvrti put bio izabran zakonzula. U borbi protiv Grka Kamil nije postigao ništa značaj-nije, niti su oni bili ratnici na kopnu, niti Rimljani na moru.Najzad su odbijeni od obale, a oskudica u vodi ih j e nateralada ostave Italiju. Ne zna se sigurno kome su narodu ili kome

plemenu pripadali ovi brodovi. Veruje se da su to bili tirani saSicilije a ne iz Grčke, kojaje u to vreme bila zauzeta unutrašnjimratom i uz to strepela od moći Makedonije.27. Kako j e zahvaljujući slozi među staležima vladao mir uzemlji, a i na granicama, vojskaje bila raspuštena. Ali da sreća nebi bila potpuna, u državi nastade epidemija, što j e nateralo Se-nat da naredi decemvirima da pogledaju u Sibilinske knjige. Ponjihovom savetu bi priređen lektisternij. Iste godine su Antijadposlali koloniste u Satrik, a grad koji su bili porušili Latini pono-vo je bio podignut. U Rimu je sklopljen savez s Kartaginom pre-ko njenih poslanika koji su došli da traže ugovor o prijateljstvu.Mir se održao u zemlji i za vreme konzula Tita Manlija Tor-kvata i Gaja Plaucija. Stopa interesa na dugove smanjena j e od

uncija na pola uncije,43a dugovi su se mogli otplaćivati u jed-nakim ratama u toku tri godine, s tim da prva četvrtina budeodmah plaćena. Taj problem je i dalje pridskivao deo plebejaca,ali je Senatu bilo važnije uspostavljanje javnog poverenja negoteškoće pojedinaca. No stvar j e bila olakšana time što nije biloni ratnog poreza ni regrutovanja.Treće godine po obnavljanju Satrika, za vreme konzulaMarka Valerija Korva, koji je na tu dužnost izabran treći putzajedno s Gajom Petelijem, bi javljeno iz Lacija da ancijski po-slanici obilaze latinske narode i da ih podstiču na rat. Valerije



odluči da zarati na Volske pre no što se poveća broj neprija-telja i krenu u napad na Satrik. Cuvši za to, Antijati i Volsci,sa snagama koje su unapred pripremili za slučaj ako od Rimakrene napad, bez ikakvog oklevanja pođoše u susret neprijate-lju, ispunjeni mržnjom koja se nakupila za vreme dugog mira.42Od corvus, gavran.43Uncija je kao novac bila jedna dvanaesdna asa, težinski to je 70grama.444Ali Volsci, hrabriji u pobuni no u bici, bili su pobeđeni i povla-čeći se u neredu, žurili su prema bedemima Satrika. Kako im nibedemi nisu više pružali pravu nadu za spas, j er su rimski vojniciveć bili opkolili grad i gotovo ga osvojili pomoću lestvi, predalose oko 4.000 vojnika i mnoštvo onih koji se nisu ni borili. Gradje razoren i zapaljen; od požaraje sačuvan jedino hram MajkeMatute.44Vojnicima j e razdeljen ogroman plen. Od onih kojisu se predali na milost izabrano je 4.000 ljudi. Njih je konzulvezane vodio ispred kočija u svom trijumfu. Kada su prodati,veliki novac je vraćen u državnu kasu. Ima pisaca koji kažu dasu to u stvari bili robovi, ali j e ipak mnogo verovatnije da je reč0 zarobljenim građanima.28. Potom su usledili konzuli Marko Fabije Dorson i ServijeSulpicije Kamerin. Preduzet je rat protiv Aurunka,45koji su usvojim iznenadnim napadima pljačkali tuđe teritorije, a iz stra-

ha da njihov primer ne slede svi Latini, izabran je diktator kojiće se oružjem suprotstaviti Laciju. Izbor je pao na Lucija Furija,a on j e za komandanta konjice uzeo Gneja Manlija Kapitolina.Pošto su obustavljeni svi sudski procesi, što se događalo kad binastupila velika opasnost, uzimani su u vojsku svi bez izuzetka ilegije su štoje mogućno brže odvedene protiv Aurunka. No po-kazalo se da su oni pre pljačkaši nego pravi neprijatelji, tako dasu u prvoj bici bili poraženi. Ali kako su oni izazvali rat i kako su1bitku prihvatili bez oklevanja, diktator je smatrao da treba daobezbedi i božansku pomoć i stogaje u toku same bitke zaveto-vao hram J unoni Moneti. Obavezan ovim zavetom, on pobedi ikad se vrati u Rim odreče se diktature. Radi građenja ovog hra-ma, po nalogu Senata behu izabrani duoviri. Hram je trebalo

da odgovara veličini rimskog naroda. Za to j e određeno mestona tvrđavi, tamo gde j e stajala kuća Marka Manlija Kapitolina.Vojsku diktatora preuzeli su konzuli i s njom su zaratili protivVolska i zauzeli Soru, napavši iznenada neprijatelja.Godinu dana posle zaveta, hram Monete bio je posvećenza vreme konzula Gaja Marcija Rutula, izabranog treći put,44Mater Matuta, videti Livije, V, nap: 22 i VI, nap. 42.45Aurunci su bili italski narod čiji su ostaci živeli između reka Liris iVolturno. U V veku pre n. e. borili su se sa Rimljanima oko pomptinsketeritorije. Rimljani su ih gotovo uništili u IV veku pre n. e.445i Tita Manlija Torkvata, na ovom položaju drugi put. Neposred-no posle posvećenja pojavilo se priviđenje, slično onome koje je

nekad viđeno na Albanskim gorama: padalaje kiša od kamenjai činilo se da se usred dana spušta noć. Dokje cela rimska zajed-nica bila ispunjena pobožnim strahom ispitane su svete knjige,a Senat j e naredio da se izabere diktator koji će odrediti pra-znične dane. I zabran je Publije Valerije Publikola, a za koman-danta konjice dodeljen mu je Kvint Fabije Ambust. Odlučenoje da se prirede molitve ne samo u svim tribama u Rimu nego ikod susednih naroda. Utvrđen je i red kog dana će se ko moliti.Kažu da je ove godine i narod oštro optužio zajmodavce i da suih edili izveli na sud. Potom je došlo do interegnuma iz razloga



koji nije poznat. Prestao je pošto su za konzule izabrana dvojicapatricija, pa bi to objasnilo i zašto je uveden. Izabrani su MarkoValerije Korv, na tom položaju treći put, i Aul Kornelije Kos.29. Sada ćemo već govoriti o ratovima velikim i po tome ko-liko je bilo neprijatelja i koliko su trajali i po velikom prostoruna kome su vođeni. U ovoj godini se, naime, krenulo na Sam-nite,4546pleme koje j e bilo moćno i po oružju i po snazi. Poslerata sa Samnitima, koji je imao neodređen ishod, pojavio se Pirkao neprijatelj,47a za Pirom su sledili Kartaginjani. Kako su tobili strašni događaji! Mnogo puta se došlo u krajnju opasnost,da bi se iz toga podiglo carstvo do sadašnje veličine, toliko teškeda se jedva može podneti.Razlog rata sa Samnitima, s kojima su Rimljani bili povezanisavezom i prijateljstvom, nije nastao između njih nego je došaospolja. Kad su Samniti započeli nepravičan rat sa Sidicinima48samo zato što su ih snagom prevazilazili, ovi u svojoj nemoći po-tražiše pomoć moćnijih i ujediniše se s Kampancima. Kampancisu im mogli pomoći pre svojom reputacijom no pravom snagom:oslabljeni luksuzom bili su razbijeni na sidicinskim poljima od45Samniti su skup plemena u srednjoj Italiji, povezanih u labavu fede-raciju; krajem V veka pre n. e. krenuli su u napad na Kapuu i Kume. Glav-na plemena su bili Hirpini, Kandini, Peutri, Karaceni, možda i Frentani.47Pir je bio kralj Molosa u Epiru 306-302. i 297-272. pre n. e. ihegemon Epirskog saveza. Od 280. do 275. pre n. e. ratovao je protiv Ri-

mljana na poziv grčkog grada Tarenta.48Sidicini su narod u severnoj Kampaniji, sa glavnim gradom TeanSidicin (Teanum Sidicinum).446naroda očvrslog u stalnim ratovima, tako da su ih sada okrenuliprotiv sebe. Sada su Samniti ostavili Sidicine i napali Kampancei njihovu tvrđavu koja se nalazila u susedstvu. Pobeda je bila laka,a plen i slava veliki. Zauzeli su bregove Tifate koji se dižu iznadKapue,49a zatim su u kvadratnoj formaciji sišli u polje izmeđugrada i Tifate. Ovde su se ponovo sukobili i posle nepovoljnogishoda bitke, Kampanci su se povukli iza bedema. Kako su nji-hove snage bile oslabljene, to se nisu mogli nadati skorom spasui bili su prinuđeni da se Rimljanima obrate za pomoć.

30. Njihovi poslanici, izvedeni pred Senat, govorili su naj-više u ovom smislu: ¹Narod Kampanaca vam šalje, oci senatorii dopisani članovi, svoje poslanike da od vas traže prijateljstvoza večna vremena, a pomoć u sadašnjem trenutku. Da smo ovotražili u srećnijim vremenima, prvo bi brzo bilo postignuto, alibi obaveza bila slabija. J er u tom slučaju dolazili bismo kao jed-naki jednakima da tražimo prijateljstvo i, premda prijatelji, ma-nje bismo imali razloga da vam budemo zahvalni i potčinjeni.No sada, obavezni vašim milosrđem i branjeni vašom pomoći uovim teškim trenucima, moramo pamtiti primljeno dobročin-stvo da nas ne bi smatrali nezahvalnim i nedostojnim ljudske ibožanske pomoći. Smatramo, tako nam Herkul pomogao, daokolnost što ste već prijatelji i saveznici sa Samnitima ne treba

da bude smetnja da nas primite za prijatelje. Oni imaju pred-nost samo zbog ranga i starosti saveza, ali savez s njima ne moževas sprečiti da sklapate nove saveze.Kod vas j e pri sklapanju prijateljstva uvek bilo važno daga potraži onaj ko ga žeb. Kampanci, premda im trenutna si-tuacija ne dozvoljava da se hvale, ne ustupaju ni pred jednimnarodom osim pred vama, ni u veličini svog grada ni u plod-nosti svojih polja, i sklapajući prijateljstvo s nama povećavatesvoj prosperitet. Mi stojimo iza leđa Ekvima i Volscima, vašimneprijateljima, i na putu smo im bilo kuda da krenu. I ono što



vi budete učinili za naš spas, mi ćemo uvek činiti za vašu moć ivašu slavu; kada budete pokorili ove narode koji se nalaze izme-đu vas i nas, što skora budućnost obećava, kao i vaša hrabrost49 Kapuaje jedan od najznačajnijih gradova Kampanije; kao i Nolu,osnovali suje Etrurci oko 800. pre n. e. Samniti suje osvojili 424. pre n. e.Oslobodila se 343. pre n. e. uz pomoć Rima.447i ratna slava, dopreće vaša vlast sve do našeg grada. Surovo jei jadno to na šta nas vaša huda sreća primorava i šta sve mora-mo da kažemo. Došli smo dode, oci senatori, da se predamo iliprijateljima ili neprijateljima: pripašćemo, mi Kampanci, vamaako nam pomognete; ako ne, pripašćemo Samnitima. Odluči-te, dakle, da li želite da Kapua i Kampanci uvećaju vaše snageili snage Samnita.Istina je, Rimljani, da su vaša pomoć i vaša milost svimapodjednako dostupne, ali pre svega onima koji su drugima po-šli u pomoć, dok su imali snage, a kada im j e ponestalo snagedošli su u taj žalosni položaj da i sami mole za podršku. Premdasmo se, na reči, borili za Sidicine, mi smo u stvari to činili radisebe. Kada smo videli da Samnid kreću na ovaj narod, koji je unašem susedstvu, radi bezbožnog razbojništva shvatili smo da ćese požar na nas prened kada Sidicini izgore. Sada Samnid krećuu napad na nas ne stoga što su pretrpeli nepravdu, nego zatošto su srećni da su dobili izgovor za to. Da j e ovo bila osveta iz

srdžbe, a ne prilika da se ostvari pohlepa, zar se ne bi zadovoljilitime što su pobedili naše legije najpre u zemlji Sidicina, potomu samoj Kampaniji? Kakva j e to neutoljiva srdžba koja se nijemogla umiriti krvlju prolivenom u dvema bitkama? Pa ako setome doda i pustošenje polja i odvođenje ljudi i stoke kao plen,paljenje i rušenje kuća u polju i pustošenje ognjem i mačem nasve strane, zar j e sve to nedovoljno da se utoli njihov gnev i bes?U pitanju j e njihova pohlepa koju je trebalo zadovoljiti: to jeono što ih j e vodilo da napadnu Kapuu. Zeleli su ili da razoreovaj lepi grad, ili da ga se dokopaju. A vi, Rimljani, zar ne bisteradije svojim dobročinstvom zauzeli ovaj grad nego dozvolilida ga oni svojim zlodelom dobiju? Govorim pred narodom kojine odbija da uđe u pravičan rat. No ako samo pokažete svoju

spremnost da nam pomognete neće ni biti potrebno da samiratujete. Prezir Samnita je stigao do nas, ali se dalje neće pe-njati. I tako bismo se pod senkom vaše pomoći branili, a sve štopotom budemo imali, sve što budemo postigli, smatraćemo daj e to i vaše. Za vas će se obrađivati kampansko polje, za vas ćese Kapua ispuniti ljudima. Vi ćete biti svrstani rneđu osnivače,među praroditelje, među bogove besmrtne; neće biti nijednevaše kolonije koja će nas prevazići u odanosti i vernosti pre-ma vama. Podarite, oci senatori, vašu milost i vašu nepobedivu448pomoć Kampancima i dozvolite da se nadamo da će Kapua pre-živeti. Teško možete zamisliti kolika nas je gomila svakovrsnognaroda isprađla kad smo vama krenuli; kako smo ostavili sve u

suzama i zavetima; možete li zamisliti u kakvom su iščekivanjusada naš Senat i narod kampanski, i naše žene i naša deca? Si-gurni smo da sveukupan narod sada stoji na kapiji i gleda naput koji ovamo vodi. Kakvu vest naređujete, oci senatori, daodnesemo tamo onima čiji se duh koleba i strepi? J edan odgo-vor bi značio spas i pobedu, svetlost i slobodu; užasavamo se ida zamislimo šta bi drugi doneo. Stoga odlučite o nama ili kaoo budućim prijateljima i saveznicima, ili kao o onima kojih ubudućnosti više neće biti.ª31. Poslanici su se potom povukli, a Senat je odlučivao.



Pošto j e grad bio najbogatiji i najveći u Italiji, s plodnom te-ritorijom i u blizini mora, mnogi su smatrali da bi mogao bitižitnica koja bi hranila rimski narod. Ipak je i nad takvorn kori-šću data prednost vernosti i konzulje po ovlašćenju Senata ova-ko odgovorio:¹Senat smatra da ste vi Kampanci dostojni naše pomoći, alida s vama možemo uspostaviti prijateljske odnose samo takoda time ne povredimo neko ranije prijateljstvo i savez. Sa Sam-nitima smo vezani ugovorom i stoga odbijamo da vam damovojnu pomoć protiv njih, j er bi time povredili pre božanskonego ljudsko pravo. No uputićemo poslanike Samnitima kaosaveznicima i prijateljima, kako nalaže pravo i kako j e red,s molbom da vam ne nanose nikakvo zlo.ª Na to vođa poslan-stva - tako mu je kod kuće bilo naloženo - reče: ¹Pošto nećetena nepravdu koja j e nama naneta i na nasilje da odgovorite si-lom, sigurno ćete braniti vašu stvar. Stoga pod vašu vlast i vlastrimskog naroda predajemo i kampanski narod i grad Kapuu,polja i hramove bogova, sve što je ljudsko i božansko, oci sena-tori. Sve ono što potom budemo trpeli, trpećemo kao oni kojisu se vama predali.ªGovoreći ovo, pružali su ruke prema senatorima i plačući seprostrli u predvorju Kurije. Senatori behu duboko dirnuti pro-menljivošću ljudske sreće: ovaj narod ogromne moći, čuven i poluksuzu i oholosti, od koga su susedi donedavno tražili pomoć,

sada j e tako slomljenog duha da sebe i sve ono čime raspolažepredaje u vlast drugome. Sada su smatrali da j e pitanje časti da449se ne izdaju oni koji su im se predali. Verovali su da će i sam-nitski narod uvideti da nije pravično da napadne zemlju i gradkoji se predao rimskom narodu. Stoga su odlučili da odmahupute poslanike Samnitima. Naloženo im j e da ih obaveste štasu Kampanci molili i šta im je Senat odgovorio, imajući na umuprijateljske odnose sa Samnitima i, najzad, kako su se predalivlasti Rima; da zatraže u ime saveza i prijateljstva da poštede onekoji su se predali na milost Rimu i da ne vrše upad u zemlju kojaje sada postala rimska. Ako govoreći blago postignu malo, nekaopomenu Samnite u ime rimskog naroda i Senata da se drže

dalje od grada Kapue i kampanske teritorije. Ovim poslanici-ma, pošto su govorili u skupštini Samnita, datje oštar odgovor:ne samo da će voditi ovaj rat nego i da su njihovi komandanti,dok su rimski poslanici još tu stajali, izašli i pozvali komandan-te kohorti i glasno im naredili da odmah krenu u pustošenjekampanskih polja.32. Kad su poslanici ovo javili u Rim, oci senatori su osta-vili sve druge poslove po strani i poslali fecijale da traže onošto je opljačkano. Kako Samniti nisu ništa vratili, smatralo sedaje rat po svim pravilima objavljen. Odlučeno j e da se stvaršto pre iznese pred narod. Po odobrenju naroda, oba konzulasu sa dvema vojskama krenuli iz Rima. Valerije u Kampaniju, aKornelije u Samnij. J edan se ulogorio u planini Gaur,50a drugi

u blizini Satikule.51Samnitske legije su najpre naišle na Vale-rija, smatrajući s pravom da s te strane dolazi glavni udar. Bilisu ogorčeni na Kampance koji su tako spremno zatražili stranupomoć protiv njih. Cim su ugledali rimski logor, svi su hrabrotražili od vojskovođe znak za borbu. Govorili su da će Rimljanidoneti Kampancima istu sreću pomažući ih kao što su Kampan-ci doneli Sidicinima.Valerije je nekoliko dana isprobavao neprijatelja u lakimokršajima, a zatim je dao znak za bitku, prethodno ohrabrivšisvoje vojnike s malo reči: ne treba da se plaše ni novog rata ni



50Planina Gaur (Gaurini Montes) je kraterski venac u Kampaniji, is-točno od Kapue; bila je čuvena po vinogradima. Tu se odigrala bitka saSamnitima 343. pre n. e.51Satikula je bila utvrđeni grad u Kampaniji, osvojena tek posle te-ške borbe. Rimljani su u nju uputili svoje koloniste 313. pre n. e.450novog neprijatelja; što dalje napreduju od Rima, naići će na ple-mena koja su sve manje spremna na rat; neka ne prosuđuju ohrabrosti Samnita po tome što su Kampanci i Sidicini pretrpeliporaz od njih. Borile su se dve strane: kakvi god da su jedni idrugi, jedni rnoraju pobediti. Kampanci su bez sumnje pobeđe-ni stoga što su utonuli u luksuz, pa ih je savladalo njihovo sop-stveno mekuštvo, ne neprijatelj. Sta su najzad dva uspešna rataSamnita u toku tolikih vekova u poređenju s tolikim slavnimdelima Rimljana, u kojih je proslavljeno više trijumfa no što jegodina proteklo od osnivanja grada. Oko njih su narodi koji susvi oružjem pobeđeni: Sabinjani, Etrurci, Latini, Hernici, Ekvi,Volsci, Aurunci; najzad, i Gale su toliko puta pobedili da su ihkonačno naterali na brodove i prinudili da morem pobegnu.Treba da krenu u borbu uzdajući se u svoju ratnu sreću i u svo-ju hrabrost; treba da imaju na umu i to pod čijim vođstvom iauspicijama ulaze u boj: da lije reč o nekome ko izvrsno hrabridruge dok ga slušaju i hrabar je jedino na rečima, dok sam neulazi u borbu, ili čoveku koji sam baca koplje, ide ispred bojnih

znakova i zna da se snađe i usred teške bitke. ¹Voleo bih, voj-niciª, reče, ,,da sledite moja dela, a ne moje reči i da od menene tražite samo komandu no i dobar primer. J a nisam prekopolitičkih veza ili intrigama stekao tri konzulata, nego svojomdesnicom i najvećim pohvalama. Bilo je vreme kada se i ovakomoglo reći: 'Ti si patricij i vodiš poreklo od oslobodioca države;tvoja porodicaje dobila konzulat one godine u kojoj je rimskadržava dobila konzule.'52Ali sada je i nama patricijima i vamaplebejcima podjednako dostupan konzulat, i on više nije kaonekad nagrada za plemenito poreklo no za hrabrost. Stoga gle-dajte, vojnici, na ono što predstavlja najviše odlikovanje. Akoste mi dali nov nadimak Korv, kome su bogovi uzrok, nemojtezaboraviti ni stari nadimak Publikola u mom rodu.53J a sam

uvek, i u ratu i u miru, kao privatno lice i na državnim polo-žajima malim i velikim, bilo kao tribun ili konzul, podjednakou toku svih svojih konzulata brinuo i sada brinem za plebejce.52O prvom rimskom konzulu Publiju Valeriju videti Livije, II, 9.53Nadimak Publicola znaći ¹onaj koji se brine o naroduª; prvi uovom rodu koji je nosio taj nadimak bio je Valerije Publikola, pobedniknad Latinima kod Regilskogjezera 496. pre n. e. (videti Livije, II, 18, 1).451U onome što nam sada predstoji potražite, uz pomoć bogova,zajedno sa mnom nov i do sada neviđen trijumf nad Samnitima."33. Nije bilo vojskovođe koji j e bio tako blizak s vojnicima.Uzimao je s lakoćom učešća u dužnostima zajedno s vojnicimanajnižeg ranga. Osim toga, u vojničkim igrama, kad bi se vršnja-

ci nadmetali međusobno u brzini i snazi, pobedu kao i porazprimao je uljudno i lako i nije prezirao nikoga ko bi mu se kaonjemu ravan suprotstavio. Dobronameran u delima, u govorimaj e imao na umu isto toliko tuđu slobodu koliko i svoje dosto-janstvo. I ono što se posebno dopadalo narodu: na isti načinj e obavljao svoje visoke funkcije kao što ih je i stekao. I tako jesva vojska, uz veliko oduševljenje, odgovarajući na vojskovođinoohrabrenje, napustila utvrđenje.Bitkaje započela više no ikada dotle s jednakom nadom zaobe strane, s podjednakim snagama, s verom u sopstvene snage



i bez potcenjivanja neprijatelja. Samnitima je povećalo hrabrostono što se nedavno dogodilo, kao i dvostruka pobeda nekolikodana ranije. Rimljane je pak hrabrilo 400 godina neprekidneslave i pobeda od samog osnivanja grada. Ali i jedne i drugeuznemiravalo j e to što su pred sobom imali novog neprijatelja.Bitkaje pokazala duh kojije vodio jedne i druge, j er nijednastrana nije imala prevlast. Tada konzul, pošto silom nije mogaoda potisne neprijatelja, odluči da unese nered kod njega i po-sla konjicu da mu razbije prve redove. Kad je video da konjičketurme uzalud manevrišu na uskom prostoru i da ne mogu sebiotvoriti put ka neprijatelju odjurio je prvim redovima pešadije i,skočivši s konja, uzviknuo: ,,Na nama pešacima je sada zadatak,vojnici. Krenite čim me vidite da krečem prema neprijateljskomfrontu i mačem probijam put. Neka svaki od vas poseče one nakoje naiđe. Prostor ispred vas, na kome se sada blistaju uspra-vljena neprijateljska koplja, uskoro ćete videti pokriven palimneprijateljima.ª Kada ovo reče, naredi konjanicima da se povu-ku na krila i da tako otvore put legijama u sredini svoje bojnelinije. I spred svih je u napadu išao konzul, pa kako bi naišao naneprijatelja posekao bi ga. Ovim primerom podstaknuti, vojnicisu i desno i levo stupali u borbu ispred sebe, u borbu koja ćese pamtiti. Samniti su, međutim, čvrsto stajali pružajući otpor,premda su više rana zadobili no što su ih zadali. Borbaje trajalaveć neko vreme i oko samnitskih zastavaje nastao veliki pokolj,

452ali ni jedna ni druga strana nije odstupila j er su bile odlučileda samo smrću budu pobeđene. Kada su primetili da im snagakao da otiče od umora i kao da im ponestaje, Rimljani se bacišejoš jednom na neprijatelja, ispunjeni mržnjom. I onda su prviput primetili da Samniti kreću u bekstvo: tada su ih ubijali ilizarobljavali, i ne bi ih mnogo preteklo da noć nije prekinulapre bi se reklo pobedu nego bitku. Rimljani su govorili da senikad nisu sukobili sa upornijim neprijateljom, a Samniti su,kada su ih pitali šta ih j e najzad nagnalo u bekstvo posle takouporne borbe, govorili da su videli kako Rimljanima plamteoči, da im je lice imalo divlji izgled i daje to izazvalo veći strahno sve ostalo. Ovaj strah je doveo do ishoda bitke, ali i do po-

vlačenja Samnita sledeće noći. Ujutru su se Rimljani dokopalipraznog neprijateljevog logora. Tu je dotrčalo mnoštvo Kampa-naca da im čestita.34. No malo je nedostajalo da ova pobeda bude obezvređe-na zbog strašnog poraza u Samniju. Ovde j e konzul Kornelije,krenuvši od Sadkule, neoprezno uveo vojsku u šumu kroz jednuduboku dolinu. K adaje već duboko zašao u nju, do tačke oda-kle nije više mogao da se povuče, opazio je iznad glave neprija-telja koji je pretio. Samniti su ostali mirni sve dok rimska vojskanije stigla do dna doline. Tada j e vojni tribun Publije Decijeugledao u šumi jedno uzvišenje koje j e dominiralo nad nepri-jateljskim taborom. Bilo j e teško za uspon opterećenoj koloni,ali ne i lako naoružanim vojnicima. I pristupivši prestrašenom

konzulu, on reče: ¹Vidiš li, Aule Kornelije, ono uzvišenje iznadneprijatelja? Ono j e stožer naše nade i našeg spasa ako uspemoda ga se hitro dočepamo: Samniti su ga slepo prevideli. Daj mine više nego principe i hastate54jedne legije. Kada ja sa njimastignem tamo, kreni prema vrhu bez straha i sačuvaj i sebe i voj-sku. A neprijatelj neće moći da krene a da se ne izloži opasnostinašeg udara. Ostalo će razrešiti ili sreća rimskog naroda ili našahrabrost.ª Uz sve pohvale od konzula dobio j e malu pratnju ikrenuo krišom kroz šumu. Neprijatelj ga nije ugledao pre nošto se približio rnestu kome se bio uputio. Zatim, kad su svi



Samniti, bledi od čuđenja, okrenuli oči prema njemu, konzul j eiskoristio vreme da dovede kolonu na povoljnije mesto. On sam54Vojnici iz prve i druge borbene linije.453j e zauzeo položaj na vrhu uzvišenja. Dok su okretali oružje časna jednu čas na drugu stranu, Samniti su propustili priliku, paniti su mogli da progone konzula kroz onu istu dolinu u kojojsu ga malo ranije držali u klopci svojim strelama, niti su moglida povedu bojnu kolonu na uzvišenje iznad svoga logorajer gaj e Decije već bio zauzeo. Bes ih je, međutim, podsticao protivonih koji su im oduzeli priliku da odnesu pobedu, čiji je brojuz to bio mali, a mesto na kome su se nalazili bilo u njihovojneposrednoj blizini. Cas su hteb da opkole breg sa svih stranada bi Decija odsekli od konzula, čas da mu ostave otvoren putkako bi ga izazvali da krene u dolinu i da ga onda napadnu. Doksu oni tako neodlučno čekali pala j e noć.Decije se najpre nadao da će se boriti s višeg mesta kadaoni krenu prema bregu; zatim nada ustupi mesto čuđenju kadoni ne krenuše u bitku, a nisu se ni osigurali bedemom ili utvr-đenjem pošto ih j e njegov plan doveo u nepovoljniji položaj.Stoga sazva centurione i reče im: ¹Kakvo je ovo nepoznavanjeratne veštine, kakva je ovo nepokretnost? Na kakav način suovi stekli pobedu nad Sidicinima i nad Kampancima? Gledajtekako pomeraju zastave tamo-amo, kako ih skupljaju i ponovo

izvlače. Niko ne započinje da radi, premda smo već mogli bitizatvoreni palisadama. I mi ćemo biti slični njima ako duže osta-nemo ovde gde nam j e sigurno. Pokrenite se, pođite sa mnomda ispitamo dokje još svetlosti dana gde su im postavljene stra-že i gde se otvara prolaz odavde." Sve j e potom obišao odevenu obično vojničko odelo i praćen centurionima, koji su tako-đe bili odeveni kao ostali kako neprijatelj ne bi primetio dajei komandant s njima.35. Pošto j e razmestio straže naredioje da svima ostalimdaju naredbu: kada za druge straže bude dat znak, neka svi nao-ružani i u tišini dođu k njemu. Kada su učinili kako je naređenoi u tišini došli, on im reče: ¹Budite tihi, vojnici, j er treba da ču-jete ono što ću vam reći, ne izražavajući glasno svoju saglasnost.

Kad vam budem izložio svoj plan, oni koji se slažu neka u tišinipređu na desnu stranu. Na kojoj strani bude većina, toj odlucićemo se prikloniti. A sada čujte šta nameravam: neprijatelj vas jeopkolio ovde gde vas nije dovelo bekstvo, niti zadržala nepokret-nost. Svojom hrabrošću ste dospeli na ovo mesto i hrabrošćutreba iz njega da se izvučete. Dospevši ovde sačuvali ste jednu454izvrsnu vojsku rimskom narodu. Vaša je zasluga što ste, premdamalobrojni, doneli spas mnogima, a pritom vama samima nijepotrebna ničija pomoć. Pred vama je neprijatelj koji je u juče-rašnjem danu propustio priliku da uništi svu našu vojsku, i tozbog svoje nemarnosti, j er nije primetio iznad svoje glave ovouzvišenje pre no što smo ga mi zauzeli. Osim toga nije nama,

kojih ima tako malo, s toliko hiljada ljudi zatvorio put ovomuzvišenju, niti nas j e opkolio kada smo ga zauzeli, premda jejoš dosta bilo ostalo od dnevne svetlosti. Kada ste uspeli da gaprevarite dok se još videlo i dokje stražario, morate ga prevaritii sada kada j e ophrvan snom. Naša situacijaje takva da vam jaukazujem na to što treba u ovom trenutku činiti, a ne govorimkao neko ko je već stvorio plan. Ne može se odlučivati da li ćeteostati ili otići ako znate da vam sreća nije ostavila drugo semoružja i hrabrosti duha; umrećemo od gladi i žeđi ako se budeteplašili oružja više no što dolikuje ljudima i što dolikuje Rimljani-



ma. Stogaje jedini spas u tome da se probijemo i odemo. Ovose mora učiniti bilo danju ili noću. Ovo poslednje j e sigurnije,j er ako očekujemo dan, kako se možemo nadati da nas nepri-jatelj neće opkoliti jarkom i neprekidnim bedemom kad je većsada napravio obruč oko brega svim svojim snagama? Pa ako jeova noć pogodna za napad, kao što jeste, ondaje sada nastupiočas koji nam najviše odgovara. Sakupili ste se na znak za vremedruge straže, onda kad smrtnike pritiska najdublji san. Ići ćetepreko pospanih tela bešumno da ne biste probudili one kojisu neoprezno zaspali, ili ako vas primete, onda uz viku da bisteih uplašili iznenadnim povicim. Vi samo sledite mene kao štoste i dosad činili, a j a ću ići za srećom koja me j e ovamo dovela.Vi koji smatrate da nam ovo može doneti spas krenite i pređitena desnu stranu."36. Svi su prešli na desnu stranu i krećući prema onim me-stima na kojima nije bilo straže, pratili su Decija. Već su bili za-uzeli pola neprijateljskog logora, kad jedan vojnik izazva bukuudarivši u štit dok j e preskakao stražara. Uznemireni stražarprobudi onog do sebe i obojica se podigoše i probudiše ostale,ne znajući da li j e u logoru njihov ili neprijateljski odred kojise povlači, ili konzul koji j e zauzeo logor. Tadaje Decije, poštonije tispeo da ih prevari, naredio vojnicima da dignu buku itime prestrašejoš bunovne neprijatelje. Strah je tako sprečio455

neprijatelje da hitro zgrabe oružje da nisu mogli ni da se odu-pru Rimljanima ni da ih gone. Rimski odred iskoristi opštu pa-niku i gužvu, te ubijajući stražare koji su se suprotstavili krenuprema konzulovom logoru.Preostali deo noći su proveli na sigurnom, a Decije im reče:¹Svaka čast vašoj hrabrosti, vojnici; vaš put i povratak biće krozvekove hvaljen. No da bi se videla tolika vaša hrabrost potreb-na je svetlost dana, j er vi niste zaslužili da toliku slavu povratkau glavni logor sakrivaju ćutanje i noć. Stoga ćemo ovde mir-no sačekati svetlost dana.ª Povinovaše se onome što j e rekao,a kad j e svanulo uputiše glasnika napred konzulu. To izazvaogromnu radost u glavnom logoru, a glas se brzo raširio da suse bezbedno vratili oni koji su sebe izložili opasnosti radi spasa

svih. Susretali su ih s pohvalama, čestitali im i nazivali ih svojimspasiocima, zahvaljivali su bogovima i hvaleći Decija uzdizali gado neba. Ovo j e bio pravi Decijev trijumf u logoru: stupao jesredinom logora s naoružanim pratiocima, dok su svi pogledibili okrenuti njenru; ukazivali su mu počasti kao da j e konzul.Kada su stigli do konzulovog šatora, konzul je dao da se trubornsazove skupština i započeo zasluženu pohvalu Deciju. No Decijega prekide i on raspusti skupštinu. Predložio j e da se sve to od-loži za kasnije i naterao konzula da krenu na neprijatelja dok imj e data prilika za to. Neprijatelj se još nije povratio od noćnogstraha i bio je rasturen po malim utvrđenjima oko brega. Vero-vatno su neki koji su bili poslati da gone Rimljane, još lutali pošumi. Naređeno je legijama da zgrabe oružje i da krenu iz logo-

ra, j erj e šuma postala poznata preko izvidnika i put se otvaraoprema neprijatelju. Krenuvši iznenada našli su ga nespremnog:samnitski vojnici su još bili rastureni na sve strane, mnogi i bezoružja. Sada nisu mogli ni da se sakupe i da uzmu oružje, a nida se povuku iza bedema. Najpre su ih saterali u logor, a potomsu logor zauzeli pošto su savladali predstraže. Uzvici su se čulisvuda oko brega i svakje napuštao svoj položaj. I tako se povu-kao veći deo neprijatelja koji je bio van logora, a svi oni kojejestrah odveo u utvrđenje - bilo ih je oko 30.000 - bili su pobijcni,dok je logor opljačkan.



37. Pošto se to tako okončalo, konzulje ponovo sazvao skup-štinu i izneo pohvale Deciju, ne samo one koje j e započeo negoje ovima dodao i nove za hrabrost koju je još jednom pokazao.456Pored vojničkih nagrada podario mu je zlatan venac i sto volova,među njima i jednog izuzetnog, belog, predivnog, s pozlaćenimrogovima. Vojnike koji su išli s njim u izvidnicu obdario je dvo-strukim sledovanjem i za budućnost, a u sadašnjosti - svakogpo jednim bikom i dve tunike. Sledeći konzula, legije su obda-rile Decija i uz opšte odobravanje stavile mu na glavu venac odbilja kao priznanje za oslobađanje iz opsade. Drugim vencemga j e ovenčala njegova pratnja u znak priznanja za iste zaslu-ge. Ukrašen ovim insignijama žrtvovao je belog bika Marsu, asto volova je razdelio vojnicima koji su sa njim išli u pohod.Ovim vojnicima su i legionari doneli po libru brašna i sekstarijvina.551sve se ovo odigralo uz bučne povike i veselje vojnikau znak odobravanja.Treća bitka se odigrala kod Suesule.56Samnitska vojskakoja je umakla Marku Valeriju pozvala j e pod oružje svu omla-dinu u svojoj zemlji i rešila da okuša ratnu sreću u trećoj bici.Glasnici njihovih suseda stigoše užurbano u Kapuu, a odade brzikonjanici behu upućeni Valeriju da izmole pomoć. Rimljani susmesta podigli bojne znake i kolona j e žurno krenula, ostavlja-jući komoru s jakom zašdtom u logoru. Za logor izabraše veoma

usko mesto nedaleko od neprijatelja. Ono j e moglo da primikonje, ali ne i ostalu stoku i komordžije.Samnitska vojska postavi bojni red kao da će do bitke od-mah doći. Pošto im niko nije izašao u susret, podigli su bojneznake i krenuli prema neprijateljskom logoru. Kada su videlida su vojnici u zaklonu i kad im je izvidnica sa svih stranajavilada je logor podignut na veoma uskom prostoru, te da je prematome u njemu mali broj neprijatelja, sva vojska je bučno traži-la da se zatrpaju rovovi oko logora, poruše palisade i napadnena logor. I ovim bi se rat i završio da vojskovođe nisu zadržalenapad vojnika. No kako j e ogromna samnitska vojska imala te-škoća oko snabdevanja (a ono je i ranije zbog zadržavanja kodSuesule, kao i sada zbog odlaganja bitke, bilo takvo da se već

oskudevalo u svemu) i pošto se neprijatelj skrivao zatvoren usvoje bedeme, odlučiše da pokupe žito s polja i da ga vojnici55Libraje rimska funta ili 12 uncija, to jest 327,45 g; sekstarij je rim-ska mera za tečnost, oko 0,5 litra.56Suesula je bila kampanski grad između Kapue i Nole.457dovuku u logor. Za to vreme Rimljani su ostali mirni, premdasu oskudevali u svemu, j er su u logor stigli sa onoliko žita ko-liko je svaki vojnik mogao da ponese na svojim ramenima za-jedno sa oružjem.Kadaje konzul video da je neprijatelj rasturen po poljima, ada su na položaju ostavljene samo malobrojne straže, ohrabrivšivojnike s malo reči povede ih na neprijateljski logor. Pošto ga

j e zauzeo u prvom jurišu, više j e neprijatelja pobio u šatorimanego na kapijama ili na palisadama. Naredio j e potom da sezaplenjene zastave donesu na jedno mesto, i ostavivši dve legi-je radi zašđte i straže, strogo im naredio da se uzdrže od svakepljačke dok se on ne vrati, pa s ostalom vojskom krenuo u stro-gom vojnom poretku. Kada je napred poslata konjica sateralaSamnite u logor, naredio je bespoštedan pokolj. Prestrašeni,nisu bili u stanju da odluče pod kojom će se zastavom sakupiti,niti da li da traže spas u logoru ili da beže što dalje. Tolika ih jepanika obuzela pri bežanju da j e konzulu doneto 400 štitova,



premda toliko neprijatelja nije bilo pobijeno, i oko 170 zastavazajedno s onima koje su stečene pri zauzimanju logora. Kada sekonzul vratio u logor, vojnicima je bilo dozvoljeno pljačkanje.38. Srećan ishod ove bitke naterao je Faliske, s kojimajebilo sklopljeno primirje, da traže sklapanje mira od Senata, aLatine da već spremnu vojsku za rat protiv Rima okrenu protivPeligna.57Glas o ovim događajima se raširio i van Italije, pa suKartaginjani uputili u Rim poslanike da čestitaju pobedu, sazlatnim vencem kao poklonom koji su položili u svetilištu J upi-tera na Kapitolu. Bio je težak 25 funti. Oba konzula su trijum-falno ušla u Rim, a pratio ih j e Decije, koji je skretao pažnju nasebe i zbog pohvala i zbog darova. U vojničkim pošalicama, imetribuna nije bilo manje slavljeno od konzulovog.Potom su primljena poslanstva Kapue i Suesule. Na njihovumolbu j e odobreno da se predstraže upute i u toku zime da bise zaštitila ona mesta na kojima Samniti vrše upade. Kapua ni-kako nije bila mesto gde se mogla održavati vojnička disciplina.S onim zadovoljstvima kojaje pružao, grad j e zarobljavao duhvojnika i odvraćao ga od misli na otadžbinu. Tako j e u ovomzimskom logoru stvoren plan da se Kapua oduzme Kampancima57Peligni su italski narod na srednjem toku Aterna.458na isti način kako su j e ovi oduzeli starom stanovništvu. Sma-trali su da Kampanci zaslužuju da se njihov sopstveni primer

iskoristi protiv njih. Zašto bi najplodnija polja Italije i grad kojij e dostojan centar takve oblasti držali Kampanci, koji ne moguda obezbede sigurnost ni sebi ni onome što im pripada, a nepobednička rimska vojska kojaje svojom krvlju i znojem oteralaSamnite odavde? Zar j e pravo da oni koji su se predali na mi-lost i nemilost drugome uživaju ovo obilje i ovu lepotu, a da seoni kao pobednici bore protiv nemaštine na suvoj i neplodnojzemlji u okolini Rima, ili da u samom Rimu trpe strašan teretkamate koje rastu iz dana u dan?Ovaj plan, stvaran na tajnim sastancima, otkrio je novi kon-zul Gaj Marcije Rutul dok se glas o tome još nije bio raširiomeđu svima. Njemu je kockom bila dodeljena komanda u Kam-paniji, dokje njegov kolega Kvint Servilije ostao u gradu. I tako

kad j e saznao kako je sve ovo vođeno preko tribuna, Rutul pogodinama i delima već iskusan čovek, j er mu je ovo bio četvrtikonzulat, smatrao j e da će najbolje osujetiti vojni napad akopobunjenicima ostavi nadu da će moći da ostvare svoje namerekad budu hteli. Stogaje raširio glas da će i iduće godine prekozime držati stražu u istim utvrđenjima. Vojnici su, naime, bilirazdeljeni po kampanskim gradovima, a iz Kapue su širili svo-je namere po celoj vojsci. Dajući ovim predah pobunjenicima,trenutno j e smirio pobunu.39. Konzul je odveo vojnike u polja i dok su Samnid mirova-li preduzeo je čišćenje vojske od buntovnih vojnika. Otpuštao ihje iz vojske govoreći jednima da su već odslužili svoj rok, a dru-gima da ih opterećuju godine i da ih izdaje snaga. Na odsustvo

je slao najpre pojedince, a zatim čitave kohorte, pod izgovoromda su zimu proveli daleko od kuće i od svojih imanja. Pod izgo-vorom da treba da obave neki vojni zadatak, jedni su upućivanina jednu stranu, drugi na drugu, tako da većina više nije bilatu. One koji su upućeni u Rim, pretor je zadržavao pod raznimizgovorima. Ne sluteći prevaru, najpre su se radovali da ponovovide svoje domove. Potom kada su videli da se oni koji su zimo-vali u Kampaniji ne pozivaju više pod zastavu i da se otpuštajusamo oni koji su bili podstrekači prevrata, isprva im dušu obu-ze čuđenje, a zatim i strah da su njihovi planovi izašli na vide-



lo: već su osećali da će biti ispitivanja, da su sigurno otkriveni,459videli tajna kažnjavanja pojedinaca, kao i primenu neograničenei okrutne vlasti konzula i senatora. Takvi su bili strahovi koji suse širili na tajnim sastancima onih koji su ostali u logoru; shvatilisu da su veštinom konzula osujećeni njihovi zaverenički planovi.J edna kohorta koja se nalazila nedaleko od Anksura bilaj e poslata da zauzme položaj nedaleko od Lautula,58u uskomklancu između mora i planine, i da sakupi one koje j e konzulpod raznim izgovorima poslao na razne strane, kao što je na-pred rečeno. Oni su već predstavljali dosta brojan odred, a dabi bili prava vojska, nije im nedostajalo ništa drugo osim vođe.Tako rastureni, stigoše pljačkajući na Albanska polja i pod gre-benom Alba Longe utaboriše se i podigoše bedem. Pošto suobavili taj posao, ostatak dana su proveli u raspravljanju o ko-mandantu. Nisu se pouzdavali ni u jednog od prisutnih. Kogabi mogli iz Rima da izvuku? Ko bi, bilo da je patricij ili plebejac,znajući kakvaje opasnost, sebe ponudio? Ili kome bi oni poverilivojsku, pomahnitalu zbog nepravde, a daje ne izdaju? Sledećegdana, dok su još o tome raspravljali, neko od onih koji su pljač-kajući lutali okolo obavesti ih kako j e saznao da Tit Kvinkciježivi nedaleko od Tuskula, obrađujući svoju zemlju i ne mislećiviše ni na grad ni na počasti. On j e bio čovek patricijskog rodačija je vojna karijera, ispunjena slavom, bila prekinuta zato što

je bio ranjen u nogu i postao hrom. Zbog togaje živeo na seludaleko od politike i Foruma. Cim su čuli to ime, shvatiše o komeje reč i narediše da ga dovedu, nadajući se dobrom obrtu stvari.Kako je bila mala nada da će nešto postići milom, odlučiše seda primene silu i zastrašivanje. I tako, tiho se usred noći uvu-koše se pod krov vile oni koji su njemu bili poslati. Kvinkcija,još bunovnog od sna, pritisnuše rekavši mu da nema izbora: iliće prihvatiti vojnu komandu i počasti, ili će ga ubiti ako pružiotpor. I tako ga odvukoše u svoj logor. Cim je stigao, odmah suga proglasili za vojnog zapovednika i dokje još bio prestrašeniznenadnim i čudnim događajem, navukoše mu insignije ovogpočasnog položaja i narediše da krene na Rim. A potom, vođe-ni pre svojom žestinom no njegovom komandom, uspostaviše

bojni poredak i stigoše na osmu milju od grada, na put koji se58 Anksur je staro ime za Taracinu, na obali Tirenskog mora, u ju-žnom Laciju, a Lautule su prelaz preko brega istočno od Taracine.460sada naziva Apijevim.59Krenuli bi oni odmah na Rim da nisučuli da protiv njih ide vojska s Markom Valerijem Korvom, kojij e sada bio izabran za diktatora, zajedno sa komandantom ko-njice Lucijem Emilijem Mamerkom.40. Cim su stigli dode da su mogli ugledati grad i prepozna-ti rimsko oružje i zastave, misao na otadžbinu j e svima ublažilagnev. Ljudi još nisu bili kadri da prolivaju krv sugrađana, a zna-li su jedino za rat protiv neprijatelja; odvajanje od sopstvenognaroda smatrali su najvećim ludilom. Tako su i vođe i vojnici i

na jednoj i na drugoj strani tražili da se sastanu i razgovaraju.Kvinkciju je bilo dosta i oružja i vojne službe za otadžbinu, akamoli protiv nje; s druge strane, Korv je svoju blagost pokazi-vao prema građanima, a pre svega prema svojima. Ovaj krenu urazgovore. Odmah j e bio prepoznat i suprotna strana ga primismerno i u tišini. On započe: ¹Besmrtne bogove, vojnici, kojisu i naši i vaši, preklinjao sam polazeći iz grada i smerno samod njih molio milost da mi daju slavu da uspostavim slogu, a nepobedu nad vama. Ratova u kojima se stiču slava i odlikovanjabiloje i biće; ovde treba uspostaviti mir. A vi mi možete pomoći



da ispunim jedan od zaveta koje sam dao bogovima ako budetemislili na to da niste podigli logor ni u Samniju ni kod Volska,nego na rimskoj zemlji i ako budete imali na umu da su bregovikoje vidite bregovi naše otadžbine, daje ovo vojska vašeg sugra-đana, da sam ja vaš konzul pod čijom ste komandom i auspici-jama prošle godine dva puta razbili samnitske legije i dva putazauzeli njihov logor. Vojnici, ja sam Marko Valerije Korv čije stepatricijsko poreklo iskusili ne kao nepravdu no kao dobročin-stvo prema vama; nisam nikad predložio neki zakon protiv vas,niti ijednu surovu odluku Senata; za sve vreme dok sam bio navlasti bio sam stroži prema sebi nego prema vama. Ako nekogamože poreklo, hrabrost ili uzvišenost, ako nekoga mogu i poča-sti ispuniti ponosom, j a sam rođen u takvim prilikama i j a samdao dokaz o svojim sposobnostima. Izabran sam za konzula takornlad, sa 23 godine, da sam mogao pokazati neobuzdanost nesamo prema plebejcima nego i prema patricijima. Da li ste čulineke moje reči ili videli neki moj postupak kao konzula koji bi59 Apijev put vodi od Rima prema Kapui; nazvan je po Apiju Klaudi-ju Slepom, cenzoru koji je dao da se sagradi.461bio stroži no u tribuna? U tom duhu sam radio tokom svoja dvauzastopna konzulata i tako obavljam i svoju diktaturu koja dajetako veliku vlast. Ne bih bio blaži ni prema svojim vojnicima noprerna vama - užasavam se da to i kažem - kao neprijateljima.

Pre bih dozvolio da vi potegnete oružje na mene nego j a na vas;ako se treba sukobiti, na vašoj strani će prvo biti trubom dat boj-ni znak, kod vas će se prvo podići bojni poklič i početi napad.Odlučite u duši ono na šta se nisu odlučili ni vaši očevi, ni vašidedovi, ni oni koji su se odvojili na Sveto brdo, ni oni koji suse povukli na Aventin.60Očekujte onda da pojedincima međuvama izađu u susret majke i žene, raspuštene kose kao u žalo-sti, kao nekada Koriolanu.61No tada su se legije Volska držalemirno j er su imale rimskog komandanta. A zar vi, rimski vojnici,nećete odustati od ovog grešnog rata? A ti, Tite Kvinkcije, biloda si tu i na tom položaju zato što hoćeš, ili protiv svoje volje,povuci se među one najmlađe vojnike u poslednjim redovimaako dođe do rata. Biće časnije da budeš pobeđen i da okreneš u

bekstvo pred građanima, no da se boriš protiv otadžbine. A akoćeš biti tumač u ovom spasonosnom razgovoru ostani u prvimredovima, časno među prvima, radi mirnog rešenja. Tražite ipredložite pravednu stvar. Pre treba dozvoliti i nepravičan za-kon nego da se ogrešimo u međusobnom sukobu.ª Tit Kvinkcijese sa suzama okrete svojima i reče: ,J a bih radije bio vođa u miruno u ratu ako se od mene možejoš imati neka korist. J er čovekkoji vam je govorio nije bio ni Volsk ni Samnit, nego je vaš kon-zul, vaš komandant, vojnici, na svoju korist ste iskusili u borbinjegove auspicije; nemojte sada iskusiti njegovu snagu okrenutuprotiv vas. Senat ima i druge vojskovođe koji bi se energičnijeborili protiv vas, a izabrao j e ipak onoga, vojnici, koji će vasnajpre poštedeti, onoga kome ćete vi, kao svom komandantu,

najviše verovati. Oni koji mogu da pobede žele mir, a šta vi že-lite? Zašto ne biste napustili gnev i svoje namere i predali svojeinterese u ruke čoveku poznate vernosti?ª41. Dok su svi odobravali povicima, Tit Kvinkcije j e izašaoispred zastava i izjavio da će se vojnici potčiniti vlasti diktatora.Molio gaje da u svoje ruke uzme stvar svojih jadnih sugrađana60Misli se na pobunu i secesiju (odvajanje) plebejaca 494. pre n. e.61Za Koriolana videti Livije, II, 33 i dalje.462i da se o njoj brine kao što je uvek činio kadaje bio na čelu dr-



žave. ,,Za mene samogª, reče, ¹ja ne brinem. Nada mi j e mojanevinost u svemu ovome. Ali vojnicima treba pružiti garancijusada, kao što su nekada patriciji garantovali plebejcima, da nećebiti kažnjeni zbog pobune.ªPošto ga je Kvinkcije pohvalio i time izazvao nade kod dru-gih, diktator je uzjahao konja i vratio se u grad. Uz odobrenjeSenata postigao je na narodnoj skupštini u Petelijskom gaju62daniko od vojnika ne bude kažnjen zbog pobune. Molio je tako-đe Kvirite da im niko to ni u šali ni ozbiljno ne prebaci. Donetj e i jedan sveti vojni zakon da ime nijednog vojnika ne budeizbrisano iz spiska osim ako to on sam ne želi. Ovom zakonuj e dodato i to da ako j e neko bio vojni tribun, on ne može višekomandovati centurijom. Ovo su tražili zaverenici zbog PublijaSalonija koji je, naizmenično, jedne godine bio tribun, a slede-će prvi centurion (ono što danas nazivaju primipil). Vojnici suzbog toga bili ozlojeđeni na njega j er je stalno napadao njihovebuntovničke planove, a da ne bi u njima učestvovao pobegao jeu Lautulu. No Senat nije hteo da primeni ovo pravilo na njega.Ali on j e molio senatore da ne cene više njegovu čast no gra-đansku slogu i naterao ih da se i to izglasa. Isto tako je uzaludnotraženo da se smanji plata konjanicima - u ovo vreme j e bilatrostruko veća nego u pešadiji - j er su bili protiv zavere.42. Osim ovoga, kod nekih pisaca našao sam daje LucijeGenucije, narodni tribun, doneo jedan zakon protiv kamata na

dug. Drugom odlukom naroda zabranjeno j e da se ista magi-stratura ponovo drži pre no što prođu dve godine. Isto tako jedozvoljeno da i oba konzula mogu biti plebejci. Ako su svi oviustupci učinjeni plebejcima, onda snaga ove pobune nije bilamala. U drugih pisaca sam našao i podatak da Valerije nije bioimenovan za diktatora, nego da su celu stvar vodili konzuli, ida zaverenici nisu zgrabili oružje pre no što su stigli do Rima;da zaverenici nisu izvršili napad noću na vilu Tita Kvinkcija,nego na kuću Gaja Manlija, i da su njega naterali da im budevođa; da su potom došli na četvrtu milju od Rima i da su se tuutvrdili; da slogu nisu uspostavile vođe, nego da su se dve vojskepozdravile kada su se približile jedna drugoj naoružane, da su62Petelijski gaj se nalazio između Aventina i Kapitola.

463vojnici plačući pružili jedni drugima ruku i da su konzuli, kadasu videli da su vojnici odustali od bitke, bili prinuđeni da oba-veste Senat o uspostavljenoj slozi. Tako se stari pisci ne slažu niu čemu drugom osim u tome da j e bilo pobune.Glas o ovoj pobuni i vest o torne da je u Samniju preduzettežak rat odbio j e neke narode od saveza s Rimom i osim ne-vernih Ladna, i Privernati su iznenada napali rimske kolonijeNorbu i Setiju i opustošili ih.6363Norba i Setija su gradovi na zapadnim obroncima Lepinskih planina.464VIII KNJ IGA341-322. godina pre n. e.

1. Već su bili stupili na dužnost konzuli Gaj Plaucije, izabrandrugi put, i Lucije Emilije Mamerk, kada u Rim stigoše kolonistiiz Setije i Norbe kao glasnici odmetanja Privernata, žaleći se nanevolje koje su od njih pretrpeli. J avljeno j e takođe daje vojskaVolska pod vođstvom Antijata opsela Satrik. I jedan i drugi ratbio j e kockom dodeljen Plauciju. Najpre j e krenuo protiv Pri-vernata i odmah ih napao. Neprijatelj j e pobeđen bez muke,utvrđenje je zauzeto i vraćeno Privernatima, ali je ostavljena jakarimska posada. Oduzete su im i dve trećine teritorije. Odatle jepobednička vojska odvedena pod Satrik protiv Antijata. Ovde



se odigrala strašna bitka, uz velike gubitke i sa jedne i sa drugestrane. Rimljani nisu posustali kad ih je oluja razdvojila pre nošto je pobeda pretegla najednu ili drugu stranu, te su se i po-red neodređenog ishoda pripremali da nastave borbu sledećegdana; no Volsci, kad su procenili koliko su ljudi izgubili u bici,nisu bili raspoloženi da j e nastave. Stoga su u toku noći krenu-li ubrzanim maršem u Ancij kao da su pobeđeni, ostavljajućiranjenike i jedan deo opreme. Rimljani su našli mnogo oružjameđu telima pobijenih neprijatelja, a isto tako i u logoru. Kon-zul j e naredio da se ono posveti boginji Lua Mater,1a zatimje opustošio neprijateljsku zemlju sve do mora. Drugi konzul,Emilije, nije našao u samnitskoj zemlji ni vojni logor ni neprija-teljske legije. Kada j e ognjem i mačem opustošio njihova poljastigli su poslanici Samnita da ga mole za mir. On ih je uputio1Lua Mater je boginja ispaštanja, Saturnova žena; u kultu je ujedi-njena sa Marsom i Minervom. Oružje zaplenjeno od neprijatelja spaljiva-no je njoj u čast.465Senatu i kada im j e dozvoljeno da govore, oni su, zaboravljajućina svoju gordost, zatražili mir za sebe i pravo da mogu ratovatiprotiv Sidicina. Smatrali su da imaju pravo da ovo traže, j er sustupili u prijateljski savez s Rimom u vreme svog prosperiteta, ane pritisnuti nevoljom kao Kampanci. Okrenuće oružje na Si-dicine, svoje vekovne neprijatelje, s kojima Rimljani nisu nikad

bili u prijateljstvu. Oni nisu tražili rimsko prijateljstvo u mirukao Samniti, a ni pomoć u ratu kao Kampanci. Najzad, oni nisuni pod zaštitom ni pod vlašću rimskog naroda.2. Kadaje pretor Tit Emilije izvesdo Senat o zahtevima Sam-nita i kad su senatori odlučili da s njima obnove mir, on imj e rekao da ne postoje nikakve smetnje da se sa njima obnoviprijateljstvo. Stalno prijateljstvo nisu prekinuli Rimljani. Osimtoga, krivicu za rat preuzimaju na sebe. Sto se tiče Sidicina,samnitski narod ništa ne sprečava da slobodno odlučuje o ratui miru. Tako su se Samniti po zaključenju mira vratili nazad,a rimska vojska j e povučena iz njihove zemlje pošto j e od njihprimila platu za godinu dana i snabdevanje za tri meseca, kakoj e zahtevao konzul pri zaključenju primiija dok se poslanici ne

vrate iz Rima.Tako su Samniti s istim snagama koje su upotrebili za ratprodv Rima krenuli na Sidicine, u čvrstoj nadi da će brzo zauzetineprijateljski grad. Međutim, dogodilo se da su Sidicini započelipregovore s Rimljanima o sopstvenoj predaji. I pošto je Senatodbio njihov predlog, j er j e stigao suviše kasno i bio izazvankrajnjom nevoljom u kojoj su se našli, oni se okretoše Latini-ma, koji su već svojom voljom dograbili oružje. Ni Kampanci senisu uzdržali od rata jer su se življe sećali nepravde koju su imnaneli Samniti nego dobročinstva koje su im učinili Rimljani.Ogromna vojska, sastavljena od svih ovih naroda, napala j e podvođstvom Latina samnitsku zemlju i nanela joj više zla pljačka-njem no bitkama. Latini, koji su u borbama uvek izlazili kao

pobednici, ipak su radije pljačkali zemlju neprijatelja da ne bimorali da idu iz bitke u bitku. Ovo je dalo vremena Samnitimada upute poslanike u Rim. Kada su ovi izašli pred Senat požalilisu se da sada kao rimski saveznici trpe isto kao da su im nepri-jatelji; ponizno su molili Rimljane da ne dozvole da ih sada,pošto su im oduzeli pobedu nad Kampancima i Sidicinima, po-bede tako slabi narodi. Ako su Latini i Kampanci pod rimskom466vlašću neka im se zabrani da pustoše samnitsku teritoriju. Akooni odbiju da se pokore neka se oružjem na to prisile. Dobili



su neodređen odgovor pošto je Rimljanima bilo neugodno dapriznaju kako Ladni nisu više u njihovoj vlasti, a plašili su se daće ih sasvim odbiti ako to i pokažu. Kampanci, rekoše, imajudrugi status: oni nisu ugovorom došli pod rimsku vlast, negopredajom po sopstvenoj odluci. Stoga će, bilo da to žele ili ne,položiti oružje. U ugovoru s Latinima, međutim, nema odredbekoja bi im zabranjivala da ratuju sa kim žele.3. Dokje ovaj odgovor ostavio Samnite u neizvesnosti šta ćeRimljani preduzeti, on j e kod Kampanaca izazvao strah i oni suse povukli; međutim, Latine je uverio da nema stvari u kojoj imRimljani ne bi popustili, i to ih učini još drskijim. Tako su, podizgovorom da se spremaju na rat sa Samnitima, često zakazivahskupove, a prvaci su na tajnim razgovorima pripremali rat pro-tiv Rimljana. U tome su uzimali učešća i Kampanci protiv svojihspasilaca. No premda su sve ovo radili u velikoj tajnosti, j er suhteli da se oslobode Samnita iza leđa pre nego što napadnu naRim, ipak su neki Latini koji su bili povezani s Rimom ličnimprijateljstvom ili srodstvom obelodanili ovu zaveru. Konzuli supozvani natrag da bi se izabrali novi koji će se suprotstaviti toli-koj opasnosti. Iskrsla je, međutim, jedna religijska teškoća: izbo-re nisu mogli da održe oni čijaje vlast već bila prestala. Tako jeuveden interegnum. Smenila su se dva intereksa, Marko Valerijei Marko Fabije, i ovaj poslednji je sproveo izbore. Izabrani su TitManlije Torkvat treći put i Publije Decije Mus.

Poznato je da j e iste ove godine flota epirskog kralja Alek-sandra pristala uz obalu Italije. I daje u prvom pokušaju uspeo,rat bi se proširio do Rima. To je bilo vreme podviga AleksandraVelikog, kojije bio sestrić ovog kralja. On je na drugom krajusveta, nepobediv u ratu, bio uništen bolešću kao mlad čovek.A Rimljani su, premda nije bilo nikakve sumnje da će sesaveznici i svi Latini pobuniti, i kao da su više brinuli o Sam-nitima no o sebi, pozvali desetoricu latinskih prvaka u Rim iizložili im šta Rim želi. Latini su imali dva pretora, Lucija Anijaiz Setije i Lucija Numizija iz Circeja. Obojica su poticala od rim-skih kolonista i oni su podstakli rimske kolonije Signiju i Velitreda se pobune, a uvukli su u rat i Volske. Odlučeno je da se onipoimenice pozovu. Pošto su znali zašto su pozvani, sazvali su

467skupštinu pre no što su pošli i obavestili da ih je rimski Senatpozvao, rekli šta pretpostavljaju da će biti u pitanju i zapitali štatreba da odgovore.4. Mišljenja su bila podeljena. Na to Anije reče: ¹Premdasam j a pitao Savet šta treba odgovoriti, smatram da za nas imamnogo veći značaj ono što treba preduzeti nego ono što trebareći. Lako će se naći reči za dela kad se naumljeno izvrši. Akosada možemo u senci ravnopravnog saveza da trpimo ropstvo,zar ćemo oklevati da se, izdavši Sidicine, prividno potčinimo nesamo onome što narede Rimljani nego i Samniti, te odgovori-mo Rimljanima da ćemo položiti oružje onda kada oni daju zato znak? No ako najzad i nama želja za slobodom razdire dušu,

ako savez i udruživanje jesu izjednačavanje u pravima, ako smomi iste krvi kao i Rimljani - što je nekad bilo sramno, a danas jeslavno - ako j e naša vojska takva da ukoliko se s njom udruže,oni udvostručuju svoje snage, ako na nju gledaju kao na deosvojih planova vođenja i okončavanja sopstvenih ratova, zaštose onda u svemu ne izjednačimo? Zašto onda jednog konzulane daju Latini? Tamo gde je deo snaga, tamo neka bude i deokomande. Ovo samo po sebi i ne bi predstavljalo veliku stvar zanas, j er smo Rimu dozvolili da bude centar Lacija. No sada sečini da mnogo zahtevamo zato što smo dugo dopuštali da tako



bude. Ali ako ste ikada poželeli da dođe vreme da s njima zajed-no učestvujete u vlasti, ono j e sada tu. Priliku će vam dati vašahrabrost i božja pomoć. Iskušali ste njihovo strpljenje kada steodbili da im date vojnike. Zar j e iko sumnjao u to da će se onirazbesneti kad im prekinemo običaj star više od dvesta godina?Pa ipak su oni podneli ovo razočaranje. Mi smo vodili rat u svojeime protiv Peligna, a oni se ipak nisu usprotivili, premda namranije nisu dozvoljavali da sami vodimo brigu o svojim granica-ma. Culi su da smo Sidicine uzeli pod zaštitu, da su se Kapuanciodmetnuli protiv njih i da vojsku spremamo protiv Samnita, ada se nisu ni pomerili iz grada. Otkud bi imali tu uzdržanostda nisu svesni i svojih i naših snaga? Imam pouzdanog svedokakoji me je obavestio da su se Samniti žalili na nas i da j e rimskiSenat tako odgovorio da se lako moglo razumeti kako više i netraže da Lacij bude pod njihovom vlašću. Krenite, dakle, i tra-žite ono što vam je prećutno već dato. Ako vas strah zadržavada to kažete, j a vam obećavam da ću ja reći dok slušaju rimski468narod i Senat, dok sluša i sam J upiter, koji obitava na Kapitolu,da Rimljani treba da traže od nas jednog konzula i pola Senataako žele da su sa nama i dalje u savezu i prijatcljstvu." Dokje ovoprkosno ne samo savetovao nego i obećavao, svi su mu uzvicimaodobravali da govori i čini sve ono što j e u interesu svih Latinai što odgovara njegovoj časti.

5. Kada su stigli u Rim, Senat ih j e primio na Kapitolu.Ovde j e s njima u ime Senata vodio razgovor konzul Tit Man-lije i savetovao im da ne vode rat protiv Samnita, koji su rimskisaveznici. Na to je Anije, kao daje kao pobednik zauzeo Kapi-tol, a ne kao poslanik zaštićen međunarodnim pravom, uzeoj e reč i rekao: ¹Već j e došlo vreme, Tite Manlije i oci senatorii dopisani, da s nama ne postupate kao oni koji imaju vrhov-nu vlast, j er ste videli daje Lacij, uz božju pomoć, u procvatui po vojnoj moći i po broju ljudi. Samnite j e u ratu pobedio,Sidicini i Kampanci su mu postali saveznici, a nedavno su muse priključili i Volsci. Cak su i neke vaše kolonije pretpostavilelatinsku vlast rimskoj. No kako se vi niste odlučili da sami okon-čate svoju vlast koja j e ostala bez moći, mi, premda i oružjem

možemo vratiti Laciju slobodu, predlažemo mir pod istim uslo-vima za obe strane. J er pošto bogovima godi da smojednaki posnazi, treba birati jednog konzula iz Rima, a drugog iz Lacija,dok Senat treba da čini podjednak broj ljudi iz oba plemena.I da bi se stvorili jedan narod i jedna država koja bi imala jednosredište, i kako jedna strana uvek mora da popusti da bi svimabilo dobro, neka ovaj grad bude zajednička otadžbina i neka sesvi zovemo Rimljani.ªSlučajno je bilo da j e i rimski konzul Tit Manlije imao istuneobuzdanost prirode kao i Anije. Njega obuze takav bes daj e javno izjavio kako će, ako bi časne oce senatore i dopisanečlanove obuzelo takvo bezumlje da od čoveka iz Setije primajuzakone, on sam doći u Senat opasan mačem i sam će svakog

Latina koga bude našao u Kuriji poseći svojom rukom. I okre-nuvši se premajupiterovom hramu uzviknu: ¹Cuj, J upitere, ovebezbožne reči, čujte, pravdo i zakoni - stranac konzul i stranciu Senatu! Videćeš i samog sebe u svom posvećenom hramuzarobljenog i savladanog, o J upitere. Zar j e to ugovor, Latini,koji j e rimski kralj Tul sklopio s vašim precima Albanima? Ilionaj koji je potom s vama sklopio Lucije Tarkvinije? Zar vam469ne pada na um bitka kod Regilskog jezera? Zar ste zaboravilii svoj poraz i našu dobrotu prema vama?ª2



6. Konzulovom govoru j e usledilo opšte nezadovoljstvo se-natora. Kod starih pisaca sam našao kako se nasuprot molitva-ma konzula, koji su prizivali višnje bogove za svedoke saveza,čuo glas Anija koji j e prezirao svetost rimskog J upitera. Kadaj e pokrenut gnevom izjurio iz predvorja hrama, pao j e prekostepenika i teško povredio glavu. U stvari, tako je udario u ka-men da je ostao bez svesti. U pisaca nisam našao podatak da jei izdahnuo, kao ni pouzdano svedočanstvo o tome da se zbogprizivanja bogova za svedoke da se krši ugovor, uz strašnu gr-mljavinu s neba sručila oluja. No bilo da je istina ili izmišljeno,dobro može da predstavi gnev bogova. ATorkvat, kadaje poslatda otpusti poslanike, videvši Anija da leži, uzviknu tako da suga mogli čuti i narod i Senat: ¹Dobro je ovako; pravični bogovipokreću rat i ovo je znak s neba. Tu si, veliki J upitere. Nismo tiuzalud, oče bogova i ljudi, posvetili ovo sedište. Zašto oklevate,Kviriti, i vi oci senatori? Zašto ne zgrabite oružje, predvođenibogovima? Na isti način kako leži njihov poslanik biće oborenei njihove legije.ª Konzulov glas je imao takav odjek kod narodai tako j e zapalio žar u duhovima da su poslanici, koji su odlazilipo naređenju konzula, morali biti zaštićeni od gneva i napada,pre autoritetom magistrata no međunarodnim pravom.I Senat se saglasio da rat započne, pa su konzuli, pošto suratovale dve vojske, krenuli preko zemlje Marsa3i Peligna ipošto su ujedinili snage sa Samnitima, postavili su logor kod Ka-

pue. Tu su već bili stigli Latini i njihovi saveznici. Ovde su, kakose priča, oba konzula istovremeno videla u gluvoj noći prilikučoveka, veću i gorostasniju no što je ljudska, koja im j e rekla dase iz jedne vojske mora podzemnim bogovima i Majci Zemljižrtvovati vojskovođa, a iz druge vojnici. Pobeda će biti na stranionog naroda čiji vojskovođa pre prinese na žrtvu neprijateljskelegije i samog sebe. Konzuli su međusobno razgovarali o ponoć-noj utvari i odlučili da prinesu žrtvu da bi umirili srdžbu bogova,ali istovremeno da vide da li i utroba žrtvenih životinja pokazujeisto što se njima noću prikazalo. U tom slučaju treba da jedan2O tome videti Livije, I, 24; 52.3Marsi su narod u oblasti Fucinskog jezera.470

ili drugi konzul ispune ono što je sudbina odredila. Haruspici supotvrdili ono pobožno uverenje koje im j e već obuzelo dušu, teoni sazvaše sve legate i tribune i javno ih obavestiše o onome štobogovi nalažu. Da ne bi dobrovoljna konzulova smrt u bici pre-strašila vojsku, dogovoriše se međusobno da se konzul žrtvuje zarimski narod i Kvirite na onom delu bojišta gde počne rimskavojska da se povlači. U ovorn savetovanju takođe je odlučeno dase u vojsku vrati sva strogost stare discipline, j er sadaje prilika zato više no ikada. Brigu je povećavala okolnost da se trebalo bo-riti protiv Latina, od kojih se nisu razlikovali ni po jeziku ni poobičajima; slično im je bilo i naoružanje, a pre svega su im bileiste i vojne institucije: vojnici su odgovarali njihovim vojnicima,centurioni centurionima i tribuni tribunima. Braća po oružju,

često su delili isti vojni logor, a često i iste manipule. Da bi se,kad je već to tako bilo, izbegle zabune naređeno je vojnicimada se niko ne bori protiv neprijatelja van svog stroja.7. Slučajno se dogodilo da se među komandantima rimskihturmi, koje su bile poslate na sve strane u izvidnicu, nalazio iTit Manlije, konzulov sin. On je odjahao na uzvišicu iznad ne-prijateljskog logora tako daje od njega bio udaljen jedva nadomet koplja. Tu se nalazio konjički odred iz Tuskula. Koman-dovao mu je Gemin Mecije, slavan među svojima i po rodu ipo delima. Kada ovaj prepoznade rimske konjanike i njihovog



komandanta, konzulovog sina - oni su se međusobno znali kaoljudi visokog roda - uzviknu: ¹Rimljani, zar ćete se s jednomturmom suprotstaviti Latinima i njihovim saveznicima? Cimese u međuvremenu bave dva konzula i dve konzulske vojske?ª¹Stići će oni na vremeª, odgovori Manlije, ,,a sa njima će stići isam J upiter, svedok vašeg kršenja ugovora, on koji je i moćnijii silniji od nas. Ako smo se kod Regilskog jezera borili protivvas koliko smo hteli, ovde ćemo to isto učiniti tako da vam višene padne na pamet da dignete oružje na nas.ª Na to će Gemin,koji j e izjahao malo napred, ispred svojih: ¹Hoćeš li u među-vremenu, dok ne dođe taj dan kada ćete u velikom zamahu dapokrenete svoju vojsku, da se sam sa mnom ogledaš, da se većiz sukoba nas dvojice vidi koliko latinski konjanik nadmašujerimskog?ª Mladićevo hrabro srce pokrenu srdžba ili stid da neodbije borbu, ili pak neumoljiva snaga sudbine. On zaboravi,dakle, očevu zapovest i ono što su oba konzula naredila i pohrli471u ovu borbu, ne brinući o tome da li će biti pobednik ili pobe-đen. Pošto su se drugi konjanici povukli, kao za neku predstavu,udno polja, oni krenuše ka sredini podbacajući konje jedan nadrugoga. I tada pojuriše s uperenim kopljima. Manlijevo kopljeprolete iznad šlema, a Mecijevo pored vrata konja. Okrenušekonje i kako se Manlije pre uspravio i spremio za nov udarac, onzabode vrh koplja između ušiju konja. Kada konj oseti udarac,

prope se na prednje noge i velikom snagom, zatresavši grivom,zbaci konjanika sa sebe. Kada se ovaj, dočekavši se na koplje ištit, podiže posle ovog strašnog pada, Manlije ga obori ponovona zemlju strašnim udarcem koplja, koje mu je prošlo kroz grloi izašlo između rebara. Pošto j e uzeo oružje sa njega, vratio sesvojima i uz trijumfalno klicanje svoje turme krenuo ka logorui komandantskom šatoru svoga oca, ne sluteći ni kakva mu jesudbina ni kakva budućnost, i da li ga čeka pohvala ili kazna.¹Sada svi moguª, reče, ,,oče, s pravom da kažu da sam tvojekrvi: izazvan na dvoboj donosim ti ovaj konjički plen sa ubijenogneprijatelja.ª K adaje konzul ovo čuo okrenuo je glavu od svogsina i naredio da se trubom sazove zbor. Kad su se svi sakupili,on reče: ¹Pošto si se ti, Tite Manlije, ne poštujući ni zapovest

konzula ni dostojanstvo svoje otadžbine, uprkos našem naređe-nju borio s neprijateljem van bojnog poretka i svojom krivicomprekršio vojnu disciplinu, na kojoj rimska država počiva sve dodanašnjeg dana, doveo si me u težak položaj da ili zaboravim nadržavu ili na samog sebe. Pre ću kazniti tvoju grešku no što ćudozvoliti da država pretrpi štetu zbog naše krivice. Pružićemopotonjim pokolenjima žalostan, ali poučan primer.Duboko sam dirnut kako zbog urođene sklonosti oca pre-ma sinu tako i zbog primera hrabrosti koju j e obmanula pogre-šna predstava o slavi. Ako te kaznim smrću, time će biti osnaže-na vrhovna vlast konzula, ali ako to ne učinim, ona će zauvekostati uništena. Smatram da nećeš odbid da se povinuješ vojnič-koj disciplini, koja j e poljuljana tvojom krivicom. Doprinećeš

da se ona ponovo uspostavi ako u tebi ima iole naše krvi. Idi,liktore, veži ga za stub.ªSvi behu zapanjeni tako surovom zapovešću i svak se osećaokao da je na njega podignuta sekira. Svi su ostali nepomični izstraha, a ne zbog poslušnosti. Stajali su kao prikovani i u tišini,kao da im je dah stao od čuđenja. Zatim, kad se iz posečenog472vrata razli krv, iznenada se oslobodi žalost i podigoše glasovikojima su podjednako grdili naređenje i proklinjali. Telo mla-dića beše pokriveno stečenim plenom i, podigavši lomaču van



bedema, spališe ga uz počasti vojnog pogreba. Manlijevo nare-đenje j e tada ne samo sve zastrašilo nego j e i u potomstvu važiloza surov primer.8. Ipak, ma kako surova, ova kazna j e doprinela da vojskabude poslušnija prema vojskovođama. Ova strogost je dopri-nela ne samo tome da se posveti veća briga stražama i redu upredstražama nego i u samoj bici, kada su trupe sišle da se bore.Bitka j e u stvari veoma ličila na sukob među građanima. Osimpo duhu, Latini se ni po čemu nisu razlikovali od Rimljana.Rimljani su ranije upotrebljavali male okrugle štitove. Po-tom kad su počeli da služe za platu, ove su zamenili ovalnim.Ranije su ulazili u bitku u bojnom poretku falange koja je bilaslična makedonskoj, a kasnije su se postavljali u boj po mani-pulama, dok su se oni iza njih postavljali u više redova: prvalinija su bili hastati4kojih j e bilo 15 manipula,5a one su bilepostavljene na malom međusobnom rastojanju. Manipulu ječinilo 20 lako naoružanih vojnika, ostali su imali okrugle štito-ve. Lako naoružanima su smatrani oni koji su nosili samo dugokoplje i koplje za bacanje. Ovu prvu liniju fronta u bici činioj e cvet omladine koja j e tek stasala za borbu. Iza njih su sledi-li oni u zrelim godinama, raspoređeni u isto toliko manipula.Nazivani su principijima, nosili su štitove i isticali se po oružju.Ovih 30 manipula nazivane su antipilanima.6Iza zastava je bilopostrojeno još 15 redova, od kojihje svaki imao tri dela i svaki

od njih se nazivao primipil,7svaki je imao tri zastave, ispodsvake je išlo 60 bojnika, dva centuriona i jedan zastavnik, dokje cela grupa brojala 186 ljudi. Pod prvom zastavom marširali4Naziv hastati potiče od naziva za dugo koplje, hasta, uobičajenou ranom rimskom naoružanju; kasnije je uvedeno kratko koplje, pilum.5Prvobitna rimska legija se delila na 10 manipula od po 120 ljudi,ili na 20 centurija po 60 ljudi. Manipule hastata bile su označene od prve(prima) do desete (decima).6U ranoj rimskoj vojsci antipilani su oni koji su u bici išli ispred ha-stata, principija i trijarija.7Primipili su bila oba centuriona (komandanta centurija) prve ma-nipule trijarija; oni su imali najviši rang u kolegijumu centuriona.473

su trijariji,8stari vojnici proverene hrabrosti; pod drugom subili rorariji,9mlađi i manjeg iskustva; treći su bili akcenzi10i predstavljali su snage u koje se najmanje moglo pouzdati. Sto-ga su i bili postavljeni kao poslednja linija.Kad je vojska bila tako postrojena, u bitku su najpre ulazilihastati. Ako oni ne bi uspeli da potisnu neprijatelja, laganim ko-rakom bi se povukli nazad i bili bi primljeni u redove principija,koji su sada preuzimali bitku, dok bi ih hastati sledili. Trijarijisu sedeli pod zastavama, s ispruženom levom nogom, sa štitomnaslonjenim na rame i uspravljenim kopljem čiji j e vrh bio po-boden u zemlju. Oni su se držali tako kao da j e bitka, koja jebesnela, bila od njih odvojena bedemom. Ako ne bi bio srećanni ishod borbe principija, i oni bi se iz prvog bojnog reda ne-

primetno povukli među trijarije. Otuda poslovica kada stvar neide kako treba da se ¹stvar vraća trijarijimaª. Kada među svojeredove prime i hastate i principije, trijariji se dižu i odmah zbi-jaju svoje redove kao da zatvaraju put, pa u neprekidnoj linijinapadaju na neprijatelja. Pošto iza njih ne ostaje nikakva nada,neprijatelju je njihov napad najstrašniji. Naime, kada krenu dagone Rimljane, ispred njih se iznenada podiže nova bojna linijas mnogo većim brojem ljudi. Rimljani obično regrutuju po četi-ri legije, svaku od po 5.000 pešaka i 300 konjanika.Ranije su vodili sa sobom isto toliku vojsku Latina. Ovog



puta su im Latini bili neprijatelji i svoju borbenu liniju su uređi-vali na isti način. Znali su da će se, ako redovi ne budu poreme-ćeni, sukobiti hastati s hastatima i principiji s principijima, a istotako centurioni s centurionima. Među trijarijima j e i na jednoji na drugoj strani bio po jedan primipil. Onaj na rimskoj straninije bio snažan telom, ali je u svemu ostalom bio krepak čovek iiskusan borac, dok je Latin bio snažan i vrstan borac. Znali su se8Trijariiji su bili vojnici u trećem bojnom redu; najstariji po godina-ma, korišćeni su kao rezerva.9Rorariji su vojnici koji su započinjali čarku bacanjem kamenja izpraćke. Prema Varonu i nekim drugim piscima, naziv potiče od reči ros-ris, rosa, j erje najpre rosa, pa onda kiša. Odgovaralo bi našoj reči čarkaši(V. J anković, usmeno).10Akcenzi su, prema Festu, gramatičam iz II veka pre n. e., bili obuče-ni, ali bez omžja i bili su zamena za prave vojnike. U rano oba rimske drža-ve činili su jednu centuriju. Služili su i kao administrativno osoblje u vojsci.474međusobno j er su dotad uvek vodili iste odrede. Pošto se rim-ski primipil nije pouzdavao u svoju snagu, konzuli su mu još uRimu dozvolili da sebi izabere podoficira koga želi da bi ga štitiood onog čoveka koji mu je bio određen kao neprijatelj. Mladićkoga j e ovaj izabrao suprotstavio se u bici latinskom centurio-nu i odneo je pobedu nad njim. Borbaje vođena nedaleko doplanine Vezuvija,11na mestu gdeje prolazio put za Vezeris.12

9. Rimski konzuli su prineli žrtve pre no što su krenuli ubitku. Kažu da j e vrač pokazao Deciju kako je vrh jetre oštećenna prijateljskoj strani,13ali da su bogovi u svemu ostalom blago-naklono primili žrtvu i da j e Manlijeva žrtva veoma povoljna.¹Dobro j eª, reče Decije, ,,ako je moj kolega primio dobre znake.ªPošto su uredili vojsku kako je napred rečeno krenuli su u boj.Manlije je komandovao na desnom, a Decije na levom krilu.U početku su i jedan i drugi komandovali s pojednakim snagamai sa istim žarom u duši. Potom su se rimski hastati na levom krilu,ne mogavši da odole pritisku Latina, povukli među principije.I usred nereda koji zbog toga nastade, konzul Decije glasno po-zva Marka Valerija: ¹Potrebna namjeª, reče, ¹pomoć bogova,Marko Valerije. Hajde, vrhovni svešteniče rimskog naroda, iz-

govori reči s kojima ću sebe prineti kao žrtvu za svoje legije.ªSveštenik mu naredi da obuče togu pretekstu14i da pokriveneglave, s rukom ispod toge podignutom do brade, s oborenimkopljem pod svojim nogama izgovori ove reči: ¹J ane, J upitere,Marsu, Kvirine, Belona, Lari, bogovi Novensili, bogovi Indigeti,15svi bogovi koji imate moć nad nama i neprijateljem, i vi, bogoviMani, vas molim i vama odajem poštu i vama se molim da rim-skom narodu Kvirita podarite rnilost, da mu date snagu da sreć-no pobedi i da na neprijatelje rimskog naroda Kvirita navučete11Vezuv je poznati vulkanski breg u Kampaniji. Erupcija vulkana unoći između 24. i 25. avgusta 78. pre n. e. uništila je gradove Pompeji iHerkulanum u njegovom podnožju.12Kod poznorimskog pisca Aurelija Viktora Vezeris se pominje kao

reka; mogućno je da je postojao i istoimeni grad ili tvrđava.13,,Vrhª ili ,,glavaª je gornji deojetre žrtvene životinje; oštećenje natom delu bilo je Ioš predznak i najavljivalo pogibiju konzula Decija.14O togi preteksti videti Livije, II, nap. 86.15Bogovi Indigeti su verovatno oni koji su pripadali određenom mestu,dok su Novensili oni koji su kao novi bili priključeni rimskom panteonu.475strah, grozu i smrt. I kao što to rečima izražavam, tako da se zaspas države rimskog naroda Kvirita, za vojsku legija i pomoćnihodreda rimskog naroda Kvirita žrtvujem bogovima Manima i



Zemlji zajedno s legijama i pomoćnim odredima neprijatelja.ªPomolivši se tako, naredi liktorima da odu Titu Manliju ida mu što pre jave da se njegov kolega zavetovao za spas vojske.A sam se opasavši na gabijski način,16skoči na konja i s oruž-jem u ruci jurnu usred neprijatelja, izložen pogledima i jedne idruge vojske. Izgledao je nešto viši od običnog čoveka, kao dajeposlan sa neba da ispašta srdžbu bogova i da okrene propast odsvoje vojske na neprijatelja. S njim sav strah i trepet biše prenetina neprijatelja; prvo je napao na bojne znake Latina, a strah sezatim raširi na sve bojne redove iza njih. Ovo se najbolje videlokada bi okrenuo konja: tamo su neprijatelji padali kao da supogođeni zloslutnom zvezdom. Kada se najzad srušio pogođenmnogim kopljima, sve latinske kohorte su već bile prestrašene irazbežale se na sve strane. Istovremeno su Rimljani, oslobođenireligijskog straha, krenuli i kao daje tek tada dat znak za borbu,ponovo su započeli bitku. I rorariji su se probili između antepila-na i tako povećali snagu hastata i principija, a trijariji, kleknuvšina desno koleno, očekivali su naređenje konzula da se usprave.10. Bitka j e nastavljena, a na drugim tačkama nadvladali suLatini, kojih j e bilo mnogo. Konzul Manlije, čuvši za sudbinusvog kolege, najpre je, kako je bio red i kakoje pobožnost nala-gala, suzama i pohvalama obeležio smrt tako dostojnu sećanja;zatim je malo oklevao, razmišljajući da li je vreme da se trijarijiusprave. Potom, smatrajući daje ipak bolje da ih sačuva za kraj-

nju nevolju, naredi akcenzima da krenu iz poslednjih redovado ispred zastava. Cim su ovi stigli u prve redove, neprijatelj jepokrenuo svoje trijarije, misleći daje neprijatelj učinio to isto.Ovi, pošto su se izvesno vreme borili vrlo oštro, zamorili su se,a koplja su ili slomili ili otupeli, ali su ipak uspeli da potisnuneprijatelja, smatrajući da su savladali poslednju liniju protiv-nika. Na to konzul naredi trijarijima: ¹Dižite se sada i nastupi-te odmorni protiv umornog neprijatelja, imajući pred očimaotadžbinu, očeve, žene i decu, i sećajući se konzula, koji je svoj16 Gabijski način opasivanja toge dovodi se u vezu s određenim reli-gijskim ritualom (videti Livije, V, 46).476život žrtvovao da bismo mi pobedili." Kada su se trijariji podigli,

odmorni i sa sjajnim oružjem, bitkaje ponovo započela. Izmeđuredova su primani i antepilani, te svi zajedno, uz uzvike, izazva-še nered u prvim redovima Latina. Snagu onih napred slomilisu bacajući im koplja u lice, a preko drugih manipula su prešlikao da su nenaoružane; sami gotovo netaknuti, naneli su takvegubitke neprijatelju da ih j e jedvajedna četvrtina pretekla. Sam-niti, postrojeni malo dalje u podnožju brda, takođe su unosilistrah među Latine. Uostalom, i rimski građani i saveznici pri-pisivali su svu pohvalu za ovaj rat konzulima. J edan od njih j eokrenuo prema sebi sve pretnje bogova neba i podzemlja; drugij e u bici pokazao takvu hrabrost i mudrost da su svi oni koji suse kasnije sećali ove bitke, Rimljani i Latini, pokolenjima sagla-sno preneli da bi u svakom slučaju pobeda bila na onoj strani na

kojoj j e komandovao Tit Manlije. Latini u svom bekstvu stigošedo Minturna.17Posle bitke j e zauzet i njihov logor. Mnogi kojisu preživeli, naročito Kampanci, bili su tom prilikom pobijeni.Decijevo telo nije nađeno tog dana, a dalje traganje j e sprečilanoć. Sledećeg dana nađeno je na mestu gde je bilo najviše pobi-jenih neprijatelja i prekriveno strelama. Kolega mu j e prirediopogreb koji je bio dostojan njegove smrti.Cini se da treba dodati i ovo: da konzul, diktator ili pretorkada se zavetuju neprijateljske legije ne mora da zavetuje i sa-mog sebe, nego bilo kog rimskog građanina kojije regrutovan u



legiju. Pa ako taj čovek pogine, smatra se daje dobro učinjeno,a ako ne, onda se njegov kip, visok sedam stopa ili više, sahraniu zemlju i na grobu se priredi žrtva za izmirenje. Na mesto gdej e kip pokopan zabranjeno je rimskom magistratu da stupi no-gom. Ako, međutim, vojskovođa hoće sebe da zavetuje, kao štoje to učinio Decije, te ako ne pogine, ne sme više vršiti nikakavreligijski čin, državni ili privatni, niti sme prinositi žrtve niti bilošta drugo što naumi. Onaj ko sebe žrtvuje ima pravo da svojeoružje posveti Vulkanu,18ili kome drugom bogu koga izabere.17Minturne su grad na ušću reke Liris u Tirensko more; u gradu suse mešali auzonski, samnitski i latinski stanovnici.18Vulkan je božanstvo poznato u Rimu po tradiciji još u vreme kra-ljeva Romula i Tita Tacija; na žrtvu mu je prinošena riba. Munjom je na-javljivao proročanstva. U grčkom panteonu mu je odgovarao Hefest. Pra-znik Vulkana u Rimu bioje 23. maja.477Grehom se smatralo ako se neprijatelj dokopa koplja na koje sekonzul oslanjao dok se molio. Ako se to dogodi, žrtva pokajnicasu bili svinja, bik i ovca prineseni Marsu.1911. Premda su svi ovi ljudski i božanski običaji iščezli iz se-ćanja, jer su novi i strani odneli prednost nad njima kao starim inasleđenim od predaka, ipak sam smatrao da neću odvući pažnjuod predmeta ako ovo ponovim rečima kako je nama preneto.Bitka se već odigrala kada su Samniti došli u pomoć, pošto

su najpre sačekali kakav će biti ishod, kako sam našao u nekihpisaca. S druge strane, Lavinij j e poslao snage u pomoć Latini-ma nakon što j e mnogo vremena izgubio u raspravljanju o to-me. Kada su kroz kapije već izašle zastave i deo vojske, stigao jeglasnik koji j e javio o porazu Latina. Na to su okrenuli zastave ivratili se u grad. Priča se daje njihov pretor Milionije rekao daće za ovaj mali pređeni put morati Rimljanima mnogo da plate.Latini koji su preživeli bitku rasturili su se u raznim pravci-ma. Kad su se ponovo sakupili, utočište im je bio grad Vescija.20Ovdeje na skupštini kojaje održana, njihov vojskovođa Numizijetvrdio daje ratna sreća bila ista i jednima i drugima, te da je po-beda samo formalno ostala na rimskoj strani, a u svemu ostalomsu isto prošli kao da su pobeđeni. Komandni šator i jednog i

drugog konzula poprskan j e krvlju, jedan ubistvom sopstvenogsina, drugi krvlju konzula koji j e sebe žrtvovao. Citava vojska imje uništena, pobijeni su im i hastati i principiji, pokolj je izvršen iispred zastava i iza njih; trijariji su tek na kraju spasli stvar. Prem-da su i latinske snage nastradale, ipak se one mogu pre nadokna-diti no kod Rimljana, i to regrutovanjem bilo u Laciju bilo međuVolscima. I stoga, ako se oni slažu, on će brzo dići novu vojskumeđu omladinom Latina i volških plemena i vratiće se u Kapuusa snagama spremnim za borbu. Rimljani, koji očekuju sve dru-go pre no bitku, biće razbijeni pri ovom neočekivanom napadu.Pisma puna prevare bila su razaslata po Laciju i u zemlju Volskai oni koji nisu učestvovali u bici, lako su im poverovali. I tako je19Suovetauralija, prinošenje žrtvenih životinja (svinje, ovna i bika:

sus, ovis, taurus) Marsu pri lustrumu, svečanom očišćenju vojske.20Vescija je bila grad Auzonaca na ušću reke Liris. Rimljani su je ra-zorili 314. pre n. e. Sećanje na nju ostalo je jedino u nazivima saltus i agerVescinus (Vescinska šuma i zemlja).478sa svih strana stigla u neredu na brzinu skupljena vojska. Ovojvojsci izađe u susret konzul Torkvat kod mesta Trifana, koje senalazi između Sinuese i Minturna. Pre no što je i izabrano mestoza vojni logor, i jedni i drugi su sakupili prtljag na gomilu; su-kobiše se i bitka bi odmah okončana. Snage Latina su bile tako



oslabljene da su se, videvši da konzul pobednik kreće da pustošinjihova polja, odmah predali, a u tome su ih sledili i Kampanci.Za kaznu, Ladnima i Kapui je oduzeta zemlja. Ladnska teritori-ja, kojoj je dodato i ono što je pripadalo Privernatima i Falernu- ovo su kampanski narodi sve do reke Volturna - podeljena jerimskim plebejcima. Svaki j e dobio po dva jugera latinske ze-mlje, što je dopunjeno sa po tri četvrtine jugera na zemlji Pri-vernata, ili po tri jugera u oblasti Falerna, a uz to još po jednomčetvrtinom zbog udaljenosti ove oblasti. Od kazne koja je stiglaLatine pošteđeni su samo L aurenti21i konjanici Kampanacaj er se nisu priključili pobuni. Odlučeno j e da se ponovo sklopiugovor i sa Laurentima, i on je potom svake godinc obnavljandesetog dana posle Latinskog praznika. Kampanskim konjani-cimaje dato rimsko građansko pravo i odlučeno j e da svedo-čanstvo o tome bude bronzana tabla postavljena u Kastorovomhramu22u Rimu. Kampanskom narodu je naređeno da svakomod njih, a njih je bilo 1.600, plaća godišnje 450 denara.2312. Ratje tako završen i, pošto j e prema svakom postupiopo zasluzi, konzul Manlije se vratio u Rim. Poznatoje da su mupri dolasku izašli u susret samo stariji ljudi. Omladina ga se itada i kasnije, sve do kraja njegova života, klonilajer je smatraladaje proklet.Antijati su vršili upade na teritoriju Ostije, Ardeje i Solo-nija.24Konzul Manlije nije mogao komandovati u ovom ratu

21Laurenti su narod čiji je glavni grad bio Lavinij.22Kastor i Poluks, blizanci Dioskuri, bili su u Rimu zaštitnici konjič-kog staleža, pa je njihov hram izabran kao mesto za čuvanje ugovora ododeljivanju rimskog građanskog prava latinskim konjanicima.23Denar je rimski srebrni novac čija je vrednost bila 16 bronzanihasa. U vreme o kome je ovde reč, Rimljani još nisu kovali srebmi novac;prvi put su ga emitovali 268. pre n. e.24Ostija je pristanište na ušću Tibra; Ardeja je grad Rutula na mo-ru. Prema legendi, grad je osnovao sin Odiseja i Kirke. Solonijska zemlja(ager Solonius) nalazi se između Rima i Ostije.479zbog lošeg zdravlja. Stoga je imenovao za diktatora Lucija Papi-rija Krasa, koji je tada bio pretor. Ovaj uze sebi za komandanta

konjice Lucija Papirija Kursora. U ratu protiv Antijata diktatornije izvršio ništa što bi bilo vredno pomena, premda j e neko-liko meseci taborovao na njihovoj teritoriji. U godini koja jesledila ovu koja je bila tako značajna zbog pobede nad tolikimi tako moćnim neprijateljem, kao i po konzulima od kojih je je-dan slavno poginuo, a drugi ostao u sećanju kako po strašnomtako i po slavnom vođstvu, stupili su na dužnost konzuli TiberijeEmilije Mamerk i Kvint Publilije Filon. Oni nisu zapamćeni posličnim podvizima. Brinuli su se više za svoje i stranačke intere-se no za državne. Latine koji su se ponovo pobunili, ogorčenizbog oduzimanja zemlje, razbili su na Fenektanskim poljima iisterali ih iz logora. Dok su se Latini, čijaje omladina ovde izgi-nula, predali Publiliju, pod čijom j e komandom i auspicijama

rat i vođen, Emilije je odveo vojsku na Pedum. Pedanima supomagali narodi Tibura, Preneste i Velitra; stigla im j e i pomoćod Lanuvija i Ancija. Premda su Rimljani unekoliko bili nad-moćniji u borbi, ovde je ipak predstojao napor oko zauzimanjasamog grada Peduma kao i logora njegovih saveznika koji sumu se priključili. No konzul j e iznenada napustio rat na vestda je njegovom kolegi dodeljen trijumf, vratio se u Rim i zah-tevao trijumf za sebe pre pobede. Pošto su senatori, ozlojeđeniovim postupkom, odbili da mu dodele trijumf dok se Pedumne zauzme ili ne preda, Emilije j e, udaljivši se od Senata, da-



lje vodio svoj konzulat slično buntovnom tribunatu. Premda jebio konzul, neprestano je pred narodom napadao patricije, anjegov kolega se nije tome suprotstavljao j er j e i sam bio ple-bejac. Povod za optužbe pružilo mu je to štoje zemlja u Lacijui Falernu bila tako škrto podeljena plebejcima. Najzad, kadaj e Senat odlučio da skrati vreme vlasti konzula i naredio da seimenuje diktator radi borbe s Latinima, Emilije, koji j e tadadržao fasces,25imenovao je svog kolegu za diktatora. On uze zakomandanta konjice J unija Bruta. Ovaj diktator j e služio inte-resima plebejaca i u govorima j e napadao Senat. Doneo j e trizakona koji su bili veoma povoljni za plebejce, a protiv interesa25 Fasces su simbol najviše vlasti u Rimu; to su snopovi pruća sa seki-rama koje nose dvanaestorica liktora.480nobiliteta: prvo, da odluke donete na skupovima plebejaca, ta-kozvane plebiscita, obavezuju i sve Kvirite;26drugo, da zakonekoje donose centurijatske komicije mora odobriti Senat pre nošto budu izneti na glasanje; treće, da jedan od cenzora morabiti biran među plebejcima - stiglo se već dotle da se moglodogoditi da obojica budu plebejci.13. Sledeće godine za vreme konzula Lucija Furija Kamilai Gaja Menija, Senat j e bučno zahtevao da se Pedum zauzmeoružjem, napadom i svakom silom da bi to još jače istaklo pro-pust Emilija, konzula iz prethodne godine, koji to nije učinio.

Konzuli su bili prinuđeni da zapostave sve ostalo i da se posvetesamo ovome. Lacij se nalazio u takvom stanju da nije mogaoda izdrži ni rat ni mir. Za rat nisu Latini imali snage, a mir suprezirali uvređeni zbog oduzimanja zemlje. Cinilo im se da setreba držati srednjeg puta i zatvoriti se u gradove da Rimljani-ma ne bi dali povoda za rat, a ako bi bilo javljeno daj e nekigrad opsednut, da se opsednutima dovede pomoć sa svih strana.I pak j e Pedanima uputio pomoć samo mali broj plemena. DoPeduma su stigli Tiburti i Prenestini, koji su im teritorijalno bilinajbliži. Aricine, Lanuvine i Velitrane, kojima su se priključili iAntijati i Volsci, razbio j e u iznenadnom napadu konzul Menijena reci Asturi.27Kamil se kod Peduma sukobio s Tiburtima injihovom veoma moćnom vojskom u teškoj, ali i uspešnoj bici.

Najveći nered je izazvala iznenadna provala onih iz grada zavreme borbe. Kamil, koji j e deo vojske okrenuo protiv ovih, nesamo da ih je vratio među bedeme nego j e istog dana, pošto jesavladao i njih i njihove saveznike, pomoću lestava zauzeo grad.Odlučeno je sada, uz povećanu hrabrost i namere, da se od za-uzimanjajednog grada krene s pobedničkom vojskom i zauzmeceo Lacij. I konzuli se nisu zaustavili dok nisu pokorili celu ovuoblast, neke gradove zauzimajući, a druge primajući na preda-ju. Pošto su ostavili garnizone u osvojenim gradovima, konzulisu otišli u Rim da bi proslavili trijumf koji imje bio dodeljenuz opšte odobravanje. Osim trijumfom, nagrađeni su i time štosu im na Forumu podignute statue na konju - što je bila retkapočast za ono vreme.

26Kviritima su nazivani punopravni rimski građani.27Astura je rečica koja se uliva u Tirensko more južno od Ancija.481Pre no što je na skupštini postavljeno pitanje izbora konzulaza sledeću godinu, Kamil je u Senatu podneo izveštaj o latinskimnarodima: ¹Oci senatori i dopisani, rat koji smo morali oružjemda vodimo protiv Latina, okončan je uz božju pomoć i ljudskuhrabrost. Razbijena je neprijateljska vojska kod Peduma i kodAsture. Zauzeti su ili su se predali svi latinski gradovi, a od vol-ških Ancij, dok su u nekima ostali vaši garnizoni da ih drže silom



u pokornosti. Pošto nas često uznemiravaju pobunama, ostaloj e da se odluči na koji način ćemo postići trajan mir. Besmrtnibogovi su nas učinili tako moćnima i predali su vama da odlučiteda li će Lacija još biti ili neće. Tako vi možete obezbediti večnimir primenjujući bilo silu bilo praštanje. Da li ćete se odlučiti zasurove mere prerna onima koji su se predali i koji su pobeđeni?Ako donesete takvu odluku, onda treba uništiti Lacij i pretvo-riti ga u prostranu pustinju, tu gde ste često sakupljali izvrsnuvojsku za mnoge, česte i velike ratove. Hoćete li, sledeći primerpredaka, da povećate državu primajući u nju pobeđene, ondaovde imate priliku za to koja će vam doneti slavu. Bez sumnje jenajčvršća vlast ona kojoj se ljudi dobrovoljno potčinjavaju. Nobilo šta da odlučite, to treba brzo da učinite, j er tolike narodedržite u neizvesnosti između straha i nade. Treba u isto vremeda se i vi oslobodite brige za njih i u strahu koji ih još uvek držida ispunite njihova srca ili svešću o kazni ili o dobročinstvu. Mismo postigli to da vi sada možete odlučivati o svemu; na vamajesada da odlučite ono što je najbolje i za vas i za državu.ª14. Senatori su pohvalili izveštaj konzula o opštoj situaci-ji, ali su smatrali da kod svih naroda nije reč o istom; stoga sumislili da bi bilo bolje da se o svakom narodu posebno obave-ste kako bi se odlučilo po zasluzi. Tako je o svakom posebnopodnet izveštaj i doneta odluka: stanovnicima Lanuvija j e datorimsko građansko pravo i vraćene su im svetinje pod uslovom

da sveti gaj J unone Sospite bude zajednički građanima Lanuvijai Rimljanima. Aricija, Nomentum i Pedum dobili su isti pravnistatus kao i Lanuvij. Stanovnici Tuskula su zadržali građanskopravo koje su imali. Oni su krivicu za pobunu prebacili na ma-lobrojne kolovođe. Prema Velitrama, u kojima su živeli staririmski građani, postupili su veoma strogo: bedeme su moralida poruše, senat im je ukinut i naređeno im j e da se preselena drugu stranu Tibra. Ako neko od njih bude uhvaćen s ove482strane reke, biće kažnjen sa 1.000 funti u bronzi, a onaj ko gauhvati ne sme mu skinuti okove pre no što kazna bude plaćena.Na zemlju njihovih senatora naseljeni su novi kolonisti i kadasu ovi stigli, Velitre su ponovo dobile izgled gusto naseljenog

grada. I u Ancij su upućeni novi kolonisti, uz uslov da se međunjih može upisati i neko od Antijata ako želi. Gradu su oduzetibrodovi, a narodu Ancijaje zabranjen izlaz na more, ali mu jedato građansko pravo. Tiburti i Prenestini su izgubili svoju teri-toriju, ne toliko stoga što su se sada pridružili ostalim Latinimau pobuni, nego zato što su, mrzeći rimsku moć, nekada ujedi-nili oružje s Galima, koji su surov narod. Ostalim Latinima j ezabranjeno međusobno sklapanje braka, trgovanje i zajedničkiskupovi.28Kampancima j e dato građansko pravo, ali bez pravaglasa,29iz počasti prema njihovim konjanicima koji nisu uče-stvovali u pobuni. Isto su dobili i građani Funda i Formija zatošto je prolazak preko njihove teritorije uvek bio slobodan i si-guran. Odlučeno je da se i građanima Kume i Suesule daju ista

prava i isti status kao onima u Kapui. Brodovi Antijata su delomsprovedeni u rimsku luku, delom spaljeni. Doneta je odluka dase njihovim kljunovima ukrasi tribunal koji j e izgrađen na Fo-rumu. Ovo osvećeno mesto j e dobilo naziv Rostra.3015. Za vreme konzula Gaja Sulpicija Longa i Publija ElijaPeta, dokje solidan mir održavan ne samo zbog rimske moćinego i zbog zahvalnosti onih kojima j e učinjeno dobročinstvo,izbio j e rat između Sidicina i Aurunka. Aurunci, koje je pokoriokonzul Tit Manlije, nisu se dotad bunili i stoga su s više pravatražili sada pomoć od Rimljana. Ali pre no što su konzuli odveli



vojsku iz Rima - Senat j e naime odlučio da se brane Aurunci- stigao je glas da su ovi napustili svoje utvrđenje iz straha, dasu izbegli sa ženama i decom i da su se utvrdili u Suesi, koja sedanas naziva Aurunka.31Njihove bedeme i grad razorili su Si-dicini. Ljut zbog ovoga na konzule, čije je oklevanje dovelo do28To su privatna prava rimskih građana: ius conubii, pravo sklapa-nja pravno važećeg braka i ius comercii, pravo na sticanje imovine i zaštitaimovine.29Dakle, bez političkih prava i bez prava učešća u rimskim skupštinama.30Rostra (od rostra, kljunovi), govornica na rimskom Forumu.31Suesa Aurunka je tako nazvana da bi se razlikovala od grada Vol-ska, Suesa Pomecije.483toga da se izdaju saveznici, Senat naredi da se izabere diktator.Izabran j e Gaj Klaudije Regilensis koji za komandanta konjiceuze Gaja Klaudija Hortatora. Ali onda se pojavi religijska teško-ća u vezi sa izborom diktatora, j er su auguri izjavili da j e učinje-na greška pri njegovo imenovanju. Tako su diktator i njegovkomandant konjice morali da se povuku s položaja. Iste godineje vestalka Minucija bila optužena najpre stoga što je sebi posve-ćivala više pažnje nego štoje bilo propisano, a potom j e optuže-na i kod vrhovnog sveštenika j er j u je rob potkazao. Bilo joj jenaređeno da se odrekne svog religijskog položaja i da drži podupravom svoje robove,32a zatim j e osuđena i živa zakopana33

u blizini Kolinskih vrata, desno od popločanog puta koji vodiu Polje zlodela, tako nazvano, verujem, zbog njenog prekršaja.Ove godine je izabran Kvint Publilije Filon za pretora i biojeprvi plebejac na tom položaju, premda se tome protivio konzulSulpicije, koji j e odbio da ga prizna. Senat koji se toliko protiviodolasku plebejaca na najviše položaje, pri izboru pretora se po-kazao pomirljivim.16. Sledeću godinu u kojoj su konzuli bili Lucije PapirijeKras i Cezon Dulije obeležioje novi, ali ne i veliki rat protiv Auzo-naca. Ovaj narod je živeo u gradu Kales.34Ujedinio se s oružjemsa susednim Sidicinima. Samo ujednoj bici, koja nije bila vrednada se zapamti, vojska oba ova naroda bila je razbijena. Blizinanjihovog grada, koja ih je podstakla na bekstvo, pružila im je i

spas. No briga Senata zbog ovog rata nije ovim prestala: Sidicinisu već toliko puta ili sami kretali u rat, ili su pružali pomoć oni-ma koji su ratovali protiv Rima, ili su bili uzrok rata. I stoga sepotrudi da za konzula četvrti put bude izabran najveći vojskovo-đa togvremena, Marko Valerije Korv. Za koleguje dobio MarkaAtilija Regula. I da ne bi slučajno došlo do zabune, traženo jeda se oblast Sidicina dade kao polje akcije Korvu, bez odlučiva-nja kockom. Pošto je primio pobedničku vojsku od prethodnihkonzula, Korvje krenuo na Kales, gde j e rat i započeo. Kadaje32Da ih je oslobodila, oni ne bi smeli biti saslušavani pod mukama,to je bio postupak koji je u rimskoj državi bio dozvoljen jedino premarobovima.33Vestalke koje su prekršile zavet čednosti bile su žive zakopavane.

34Kales je bio grad Aurunka ili Auzonaca; M. Valerije Korvje slaviotrijumf za pobedu nad njima 335. pre n. e.484neprijatelja, koji se sećao i ranijih ratova, razbio u prvom napadu,krenuo je u napad na same bedeme. Vojska je u svom borbenomžaru htela odmah da krene s lestvama na bedeme s namerom daih poruši. To je bio težak zadatak i Korvje želeo da ovo što je za-početo završi tako da vojnike pre izloži naporu nego opasnosti.Stogaje podigao nasip, dovukao zaštitne krovove i primakao kulebedemima. Ali nije ih iskoristio jer se ukazala povoljnija prilika:



jedan rimski zarobljenik, Marko Fabije, iskoristio je nemarnostauzonske straže za vreme nekog praznika i, oslobodivši se okova,pomoću konopca prikačenog na vrh bedema prebacio se prekozida na rimske opsadne sprave. Rimskog vojskovođu je nagovo-rio da napadne neprijatelje, mamurne od vina i gozbe. I tako suAuzonci zarobljeni zajedno sa svojim gradom, uz isto tako malonapora kao što su pobeđeni u bici.Ratni plenje bio ogroman. J edan garnizon je ostavljen u gra-du, a legije su vraćene u Rim. Konzul je po odluci Senata proslaviotrijumf, a da drugi konzul ne bi ostao bez slave odlučeno je da obakonzula krenu u rat protiv Sidicina. Pre toga su, po odluci Senata,imenovali za diktatora Lucija Emilija Mamerka radi održavanjaizbora. Ovaj uze sebi za komandanta konjice Kvinta Publilija Fi-lona. Na izborima, kojimaje predsedavao diktator, izabrani su zakonzule Tit Veturije i Spurije Postumije. Da bi izašli u susret željiplebejaca, oni su podneli zakonski predlog da se u Kales uputekolonisti, premda rat sa Sidicinimajoš nije bio okončan. Senatjeodobrio da se za to upiše 2.500 ljudi i odredio je Cezona Duilija,Tita Kvinkcija i Marka Fabija za trijumvire koji će voditi koloniste.17. Potom su novi konzuli preuzeli vojsku od starih i ušli nateritoriju neprijatelja. Pustošeći je, dospeli su do samih gradskihbedema. Kako se činilo da će se Sidicini boriti do poslednjegdaha, j er su pripremili ogromnu vojsku, a uz to je stigao i glas dase u Samnij naoružava, konzuli su po odluci Senata imenovali

diktatora Publija Kornelija Rufina, kome j e komandant konjicebio Marko Antonije. No kako j e izbor bio izvršen uz religijskipropust morali su da se odreknu svoje magistrature. Ovome suusledile boleštine, kao da su ovom greškom i auspicije dovedeneu pitanje, pa je država vraćena na interegnum.Tek za petog intereksa, Marka Valerija Korva, izabrani sukonzuli Aul Kornelije drugi put i Gnej Domicije. Prilike su setako smirile, ali na glas o galskom ratu nastade uzbuna zbog485koje je odlučeno da se izabere diktator. Izabran je Marko Papiri-je Kras, a za komandanta konjice Publije Valerije Publikola. Doksu oni vršili regrutovanje u većem obimu no kada su u pitanjuratovi protiv suseda, izviđači poslati kod Galajavili su daje tamo

sve mirno. Verovalo se, međutim, da Samnij priprema pobunuj er su nemiri kod njih trajali već dve godine. Rimske vojne sna-ge još nisu bile povučene iz zemlje Sidicina. No rat protiv Alek-sandra iz Epira odveo je Samnite u Lukaniju. Ova dva narodasu krenula u boj protiv Aleksandra koji j e u ovom ratu bio jači.Sklopio je sporazum s Rimljanima, madaje bilo neizvesno da liće ga se verno pridržavati ako i dalje bude imao uspeha.Ove godine j e u Rimu izvršen cenzus35i popisani su novigrađani. Zbog njih su dodate dve nove tribe: Mecija i Skaptija.Dodali su ih cenzori Kvint Publilije Filon i Spurije Postumije.Po zakonu koji je predložio pretor Lucije Papirije, stanovniciAcera su postali rimski građani, ali bez prava glasa.36To bi bilosve što se te godine događalo u ratu i miru.

18. Sledeća godina j e bila teška, bilo zbog ćudi neba ililjudskog zla. Konzuli su bili Marko Klaudije Marcel i Gaj Vale-rije. Za ovog poslednjeg našao sam različit kognomen u raznimizvorima: Flak i Potit. Uostalom, u ovom slučaju to i nije važno.Više bih voleo da j e netačno - a u tome se ne slažu svi pisci - dasu bili otrovani i da j e njihova smrt učinila ovu godinu po zlučuvenom. Ipak, da se ne bi učinila nepravda nijednom piscutreba izneti kako se u njih o tome govori: pošto su državni prvaciumirali od te iste bolesti i gotovo svi na isti način, jedna robinjase prijavila kod kurulnog edila Kvinta Fabija Maksima i izjavila



da će otkriti razlog za ovaj opšti pomor. Fabije je o tome odmahobavestio konzule, a konzuli Senat i svi u Senatu su jednodušnopoverovali svedoku. Tada se otkrilo da država trpi zbog ženskeprevare i da su u stvari matrone pripremile otrov. Ako bi odmah35Cenzus je sastavljanje lista građana s ciljem da se proceni imovi-na i da se stanovništvo razvrsta na imovinske klase. Svi punoletni rimskigrađani su bili dužni da na Marsovom polju pod zakletvom prijave svojuporodicu i svoju imovinu. Taj postupak je nazivan professio censualis. Cen-zus su vodili cenzori.36Acere su bile grad u Kampaniji koji su osnovali Sidicini, a kasnijesu ga preuzeli Samniti. Godine 332. pre n. e. postali su rimski građanis polovičnim pravom, bez prava glasa (sine suffragio).486krenuli da istražuju, reče robinja, mogli bi ih uhvatiti na delu.Sledeći robinju, našli su neke žene kako kuvaju otrove i drugetajne napitke. Sve j e to doneto na Forum, a glasnik je doveo idvadeset matrona koje su u tome učestvovale. Dve od njih, Kor-nelija i Sergija, obe patricijskog roda, tvrdile su da su ovi napicilekoviti. Na to ih ona koja ih je potkazala pozva da ih popijukako bi pred svima pokazale daje njeno svedočenje lažno. Onezatražiše da im se ostavi vremena da se dogovore. Kada se narodpovukao, one saopštiše ostalim matronama i sve se složiše dapopiju otrovni napitak. Tako su i same bile žrtve svog zločinstva.Njihove sledbenice su odmah uhvaćene i one su odale veliki

broj drugih matrona, pa ih je više od 170 izvedeno na sud. To jebilo prvo suđenje u Rimu zbog trovanja. Njihovo delo j e smatra-no za čudovišno, i na to se gledalo pre kao na ludilo nego kaona zločin. I kako se iz starih anala saznalo da j e diktator pri se-cesiji plebejaca pričvrstio klin i tim činom vratio sebi neslogomotuđeni ljudski um, odlučeno je da se i ovom prilikom izaberediktator da bi to isto uradio. Izabran j e Gnej Kvintilije koji sebiuze za komandanta konjice Lucija Valerija. Pošto je pričvrstioklin odrekao se diktature.19. Za konzule su potom izabrani Lucije Papirije Kras iLucije Plaucije Venoks. Početkom te godine stigli su u Rim po-slanici Volska iz Fabraterije i poslanici L ukanaca37i zamolilida budu primljeni pod zaštitu: ako ih Rim oružjem odbrani

od Samnita, oni će ostati pod rimskom vlašću verno i pokorno.Na to j e Senat uputio poslanike Samnitima i poručio im da nevrše nasilja na teritoriji ovih naroda. Poslanstvo je imalo uspehane toliko stoga što su Samniti želeli mir nego zato što nisu bilispremni za rat. Iste godine j e započeo i rat protiv Priverna.38Njihovi saveznici su bili Funđani,39a i vođa im je bio Fun-đanin, Vitruvije Vak, poznat ne samo u svojoj zemlji nego u Ri-mu. Imao je kuću na Palatinu, na mestu koje je kasnije nazvanoVakova poljana kad j e kuća razrušena i zemlja konfiskovana.37Lukanci su pleme u južnoj Italiji, u zaleđu Tarentinskog zaliva.38Privem je bio latinski grad koji su Rimljani pobedili 357. pre n. e.i slavili trijumf nad njim i ponovo 329. pre n. e.39Funđani su stanovnici grada Fundi na Apijevom putu, 74 milje od

Rima.487Kadaje ovaj krenuo u pljačku na teritoriju Setije, Norbe i Kore,protiv njega j e krenuo Lucije Papirije i zaustavio se nedalekood njegovog logora. Vitruvije nije imao dovoljno čvrstine duhai opreznosti da se drži bedema pred najmoćnijim neprijateljem,a ni dovoljno hrabrosti da bi se borio van svog logora. J edva daje cela kolona izašla kroz kapije, a već j e više mislila na bekstvonego na neprijatelja i bitku. Bez hrabrosti i plana uđoše u bitku;poraz je bio brz i siguran, ali se on, koristeći malo rastojanje od



logora, povuče nazad i tako spase vojsku teških gubitaka. U bicinije poginuo gotovo niko, ali su neki stradali kada su u gomilinagrnuli nazad u logor. Već u prvi sumrak krenuše prema Pri-vernu užurbanim maršem i tako nađoše utočište među bede-mima, koji su sigurniji zaklon od palisada logora. Drugi konzul,Plaucije, napusti Privern i pustošeći polja dovede vojsku na te-ritoriju Funda. Kadaje stupio na njihovu zemlju, fundski senatmu izađe u susret. Rekoše da nisu došli da mole za Vitruvija ione koji su pošli za njim, nego za narod Funda. I sam Vitruvijejejasno pokazao da oni nisu učestvovali u ratu time što je utoči-šte u bekstvu našao u Privernu, a ne u svojoj otadžbini. Privernstoga treba da bude kažnjen kao neprijatelj rimskog naroda;odmetnuo se istovremeno i od Rima i od Funda, zaboravljajući inajednu i na drugu otadžbinu. U Fundimaje mir, stanovnici susvom dušom za Rim i zahvalni su mu što im je dodeljeno rimskograđansko pravo.40Mole konzula da odustane od rata protiv ne-vinog naroda. U vlasti rimskog naroda su i njihov grad i njihovapolja, njihove žene i deca, kao i oni sami, i tu će i ostati. Poštoj e pohvalio Funđane, konzul j e uputio pismo u Rim u kome jejavio da su se oni potčinili, a zatim j e okrenuo prema Privernu.Klaudije41piše da je konzul pre toga kaznio one koji su bili načelu pobune i daje 350 zaverenika vezane uputio u Rim, ali daovu predtju Senat nije prihvatio, j er je smatrao da Funđani želeda sačuvaju ceo narod na račun ovih bednih i jadnih građana.

40Oni su u stvari dobili polovično rimsko građansko pravo i bili sugrađani bez prava glasa, cives sine suffragio.41Reč je o rimskom istoričaru Klaudiju Kvadrigariju, koji je kao injegovi savremenici Sizena i Valerije Ancija pisao rimsku istoriju na la-tinskom, za razliku od starijih analista koji su pisali na grčkom. NjegoviAnali u 23 knjige obuhvatali su razdoblje od galskog osvajanja grada doSulinog vremena, osamdesetih godina I veka pre n. e.48820. Dok su dve konzulske vojske opsedale Privern, jedankonzul je pozvan u Rim radi održavanja izbora. Ove godine suprvi put u Cirkusu sagrađene pregrade za trku konja.42Dok Rimljani još behu zauzeti oko Priverna stiže strašanglas o pokretu Gala. Takvu opasnost nije Senat nikad potcenji-

vao. Odmah su oba novoizabrana konzula, Lucije Emilije Ma-mercin i Gaj Plaucije, već onog istog dana kada su stupili nadužnost, na julske kalende,43dobili naređenje da međusobnopodele komandu za oblasti u kojima će ratovati. Mamercinu jedopao rat s Galima i naređeno mu je da vrši regrutovanje svihsposobnih za vojsku, bez ikakvog izuzetka. Kažu da su u vojskuuzete i zanadije, ljudi koji su sedeći obavljali svoj posao i stoganajmanje pogodni za vojnu službu. Ogromna vojskaje bila saku-pljena u Vejima da bi odatle krenula u susret Galima. Odlučenoj e da se ne ide dalje da ne bi neprijatelj, nastupajući drugimputem, stigao do Rima. Posle nekoliko dana, kada su se uverilida se Gali drže mirno, okrenuli su svu tu vojsku prema Privernu.O daljem toku događaja postoje dve priče: neki pisci kažu

daje grad zauzet najuriš, a Vitruvije živ zarobljen; po drugima,pre no što je došlo do odlučujućeg napada, sami građani su no-seći glasnički štap44predali sebe i Vitruvija na milost i nemilostkonzulu. Kadaje Senat raspravljao o Privernu i Vitruviju, pozvaoje konzula Plaucija da poruši bedeme grada, da ostavi jak garni-zon u njemu i da se vrati u Rim da bi slavio trijumf. Naređeno jeda se Vitruvije čuva u zatvoru dok se konzul ne vrati, a zatim dabude išiban i ubijen; da se njegova kuća na Palađnu poruši, a nje-gova dobra posvete Semonu Sanku.45Od novca koji je dobijen42 Carceres, pregrađeni prostor trkališta sa poprečnim pregradama



koje su spuštane na početku trke kola.4:' Prvi jun je bio uobičajen datum početka rimske zvanične godineod 391. pre n. e. do 153. pre n. e., kadaje pomeren na l.januar.44Caduceusje u stvari glasnički štap; ovde je znak predaje i spremno-sti da se pregovara.45Semo Sancus ili Sangus jeste božanstvo nižeg reda u Rimu, poznatojoš u vreme Romula i Tita Tacija; od 466. pre n. e. imao je hram sa otvo-renim krovom u blizini Sankovih vrata (Porta Sangualis). Naziv može bitivolški, umbrijski ili sabinski. Semoni su bila i još neka božanstva u Rimu:Faun, Bona Dea, Prijap, Silvan itd. Njih prizivaju Fratres Arvales (svešte-nički kolegijum Arvalske braće) u svečanom ophodu oko grada Rima.489od njihove prodaje iskovana su dva bronzana diska koja su po-stavljena u svetilištu Sanka, nasuprot hrama Kvirinovog. Sto setiče senata u Privernu, odlučeno je da se svi senatori koji su osta-li u gradu posle njegovog odmetanja od Rima moraju preselitis one strane Tibra - kažnjeni na isti način kao oni iz Velitra.O Privernatima se nije raspravljalo sve do Plaucijevog trijumfa.Posle trijumfa, pošto je pogubio Vetruvija i njegove pristalice,smatrajući da j e pravda zadovoljena kažnjavanjem onih koji sukrivi i da sada može slobodno govoriti o Privernatima, konzulje rekao: ¹Oci senatori, sada kada su pokretači pobune dobilizasluženu kaznu i od besmrtnih bogova i od vas, šta treba po va-šem mišljenju učinid sa narodom koji je nedužan? Sto se mene

tiče, ja znam da treba pre da pitam druge za mišljenje no samda ga dajem, ali ipak mislim da okolnost da su Privernati susediSamnitima, s kojima namje sada veoma nesiguran mir, treba daostane što manje razloga za njihovo ogorčenje na nas.ª21. Stvar je i sama po sebi bila sporna, a uz to je i svaki poje-dinac, već prema svojoj prirodi, bio spreman na oštrije ili blažemere od onih koje su predlagane. Stvarje učinio još zamršenijomjedan od poslanika iz Priverna. On je imao na umu više usloveu kojimaje rođen nego nužnost trenutka. Kada ga j e jedan odonih koji su bili za strože mere upitao kakvu kaznu, po njego-vom mišljenju, zaslužuju Privernad, on je odgovorio: ¹Onu kojuzaslužuju ljudi dostojni slobode.ª Kad j e konzul video da ovajhrabri odgovor pojačava neprijateljstvo i kod onih koji su bili za

blaže mere, postavi dobronamerno pitanje da bi dobio blaži od-govor: ,,A ako se odreknemo svoga prava da vas kaznimo, kakvomse miru s vama možemo nadad u budućnosti?" ¹Ako nam datedobre uslove za mir, mi ćemo ih se držati verno i večno, a akobudu rđavi - mir neće biti dugotrajan.ª Dok su na to neki povi-kali da im ovaj Privernat preti i da nema sumnje u to da ovakvimgovorom podstiče na pobunu pokorene narode, na umereniječlanove Senata j e ovaj odgovor učinio dobar udsak i rekoše dasu čuli odgovor čoveka koji j e slobodan; no da li se može verova-ti ijednom narodu ili čoveku da će ostad duže nego što mora upoložaju u kome nije zadovoljan? Mir je pouzdan onda kada sedobrovoljno sklapa i ne treba se nadati vernosti tamo gde se us-postavlja ropstvo. Konzul j e najviše doprineo tome da se prihvati

blago rešenje i obraćajući se konzularima, koji su prvi glasali,490rekao j e tako glasno da su ga i ostali mogli čuti: ¹Oni koji nerazmišljaju o drugom do o svojoj slobodi dostojni su da postanurimski građani.ª Tako je pridobio Senat, a po ovlašćenju senatorapredloženo je narodnoj skupštini da se Privernatima da sloboda.Iste godine je upućeno 300 kolonista u Anksur; svaki odnjih j e dobio po dvajugera zemlje.22. Usledila je godina u kojoj se nije dogodilo ništa značaj-no ni u spoljnoj ni u unutrašnjoj politici. Konzuli su bili Publije



Plaucije Prokul i Publije Kornelije Skapula. J edinoje značajno toda su upućeni kolonisti u Fregele. Ovo j e bila teritorija narodaSignije kojaje potom pripala Volscima. Osim toga, Marko Flavi-j e je narodu podelio meso povodom pogreba svoje majke. Nekisu to tumačili tako daje pod prividom počasti preminuloj majciplatio narodu ono što rnu je dugovao j er ga je oslobodio kadaje izveden na sud po optužbi edila daje obeščastio udatu ženu.Podela mesa kao nagrada za suđenje koje j e prošlo donela mu jei nov položaj: na sledećim izborima za narodne tribune data muje prednost nad drugim kandidatima, premda je bio odsutan.Nekada se nedaleko od mesta gde je sada Neapolis nalazioPalepolis. Oba grada su irnala isto stanovništvo koje j e poticaloiz Kuma, a ovi su vodili poreklo iz eubejske Halkide.46Brodovikoji su ih doneli iz otadžbine bili su im glavna snaga na obaligde su se naselili. Stigli su najpre na ostrva Enariju i Pitekusu,47a onda su se odvažili da pređu na obalu. Ta zajednica, oslanja-jući se na svoje snage i na savez sa Samnitima koji su izneveriliRim, počela j e da se ponaša neprijateljski prema Rimljanimanaseljenim na Kampanskom i Falernskom polju kadje čula da uRimu vlada epidemija. Stoga su pod konzulima Lucijem Korne-lijem Lentulom i Kvintom Publilijem Filonom upućeni fecijaliu Palepolis da traže nazad ono što je opljačkano. Kada su Grci,pleme koje j e hrabrije na rečima nego na delu, drsko odgovo-rili na ovaj zahtev, narodna skupština je po odobrenju Senata

objavila rat građanima Palepolisa. Konzuli su u međuvremenu46Kume su u Napuljskom zalivu osnovali Halkiđani sa Eubeje sredi-nom VIII veka pre n. e. pod vođama Megastenom i Hipoklom. Palepolisje Starigrad, a Neapolis - Novigrad.47To su ostrva u severnom delu Napuljskog zaliva. Izgleda da Livijepod Pitekusom podrazumeva grupu ostrva u kojoj su Pitekusa, Leukotejai Sidonija.491podelili komandu, paje komanda za rat protiv Grka dopala Pu-bliliju. Kornelije j e s drugom vojskom krenuo protiv Samnita daih spreči ukoliko bi oni nešto preduzeli. Stigao je, naime, glasda će oni podići svoj logor ako se Kampanci povuku i stoga seKorneliju činilo najbolje da svoj logor postavi tu.

23. Oba konzula su uveravala Senat da j e slaba nada damože biti mira sa Samnitima. Publilije j e izvestio daj e 2.000vojnika iz Nole i 4.000 iz Samnija primljeno u Palepolis, pre nainsistiranje Nolana no stoga što su to Grci hteli, a Kornelije jerekao da su magistrati u Samniju proglasili opštu mobilizaciju,da j e dignuta na noge ne samo cela zentlja nego su se i susedninarodi u Privernu, Fundima i Formijama podstaknuti, nemanikakve sumnje, da im se pridruže. Odlučeno je da se pre nošto objave rat Samnitima upute poslanici. Oni su, međutim,doneli prkosan odgovor; optuživali su Rimljane za nepravde, asebe nisu nastojali da opravdaju za ono što im se zameralo: onine pomažu Grke zvanično, a Funđane i Formijce ne podstičuna pobunu, j er ako bi došlo do rata, oni se dovoljno uzdaju u

svoje snage. Uostalom, ne mogu sakriti daje samnitska zajedni-ca ozlojeđena time što Fregele,48koje su oni oduzeli od Volskai razorili, sada rimski narod obnavlja za sebe i šalje koloniste nasamnitsku teritoriju, a koloniju naziva Fregele. Oni će ovu uvre-du i nepravdu otkloniti svim svojim snagama ako je ne otkloneoni koji su je učinili. Kada ih je rimski poslanik pozvao da o ovo-me raspravljaju kao saveznici i prijatelji, samnitski predstavnikj e odgovorio: ¹Zašto tako uvijeno razgovaramo? Nisu potrebnipregovori ni poslanika ni pojedinaca; reč j e o Kampanskom po-lju oko koga se treba boriti. O tome neka odluče oružje i bog



Mars koji je zajednički i nama i vama. Stoga postavimo logorejedni nasuprot drugima, između Kapue i Suesule, i odlučimoo tome da li će u Italiji biti uspostavljena samnitska ili rimskavlast.ª Rimski poslanici odgovoriše da će ići tamo kuda ih buduvodili njihovi komandanti, a ne gde ih neprijatelj poziva [...]4948Fregele su grad Sidicina u blizini ušća reke Trer u Liris; kasnije suga osvojili Volsci, potom Samnid.49Na ovom mestu je u rukopisima izgubljen deo teksta. Verovatnoje u njemu bilo reči o ishodu poslanstva, objavi rata i početku opsadeNeapolisa.492Zauzevši povoljan položaj između Palepolisa i Neapolisa,Publilije j e već oduzeo neprijatelju mogućnost da se udruži iuzajamno pomaže, što je ovaj uvek činio ako bijedno ili drugomesto bilo ugroženo. No približavao se dan izbora novih kon-zula, a država nije mogla da zvanično pozove natrag Publilija,koji j e zapretio bedemima neprijatelja i svakog časa mogao dazauzme grad. Stoga j e preko tribuna postignuto da se predložinarodu da Kvint Publilije Filon, i kad bude otišao s dužnostikonzula, vodi rat i dalje kao prokonzul sve dok Grci ne budu po-koreni.50Kako ne bi morali da pozovu nazad ni Kornelija, kojije već ušao u Samnij, pa bi morao da prekine napad, upućenomu j e pismo da imenuje diktatora koji će da sprovede izbore.Ovaj na to imenova Marka Klaudija Marcela, koji za koman-

danta konjice uze Spurija Postumija. I zbore ipak nije održaoovaj diktator, j er nije bio izabran po svim pravilima, tako daje izbor trebalo ispitati. Kada su auguri upitani, oni objavišeda j e procedura izbora bila nepropisna. Ali tu odluku učinišesumnjivom tribuni svojim napadima. Govorili su da se greškateško može otkriti već i stoga što je konzul, ustavši noću, u tiši-ni imenovao diktatora, da konzul o tome nije pisao nikome, nijavno ni privatno, i da nema čoveka koji je video ili čuo štaje pritome rekao i kakve su auspicije koje nije izvršio. Nisu ni auguri,sedeći u Rimu, mogli pogoditi šta j e učinjeno u vojnom logo-ru konzula. Nisu li auguri videli grešku u tome što je diktatorplebejac? Uzalud su tribuni ove i slične stvari iznosili: država senajzad okrenula interegnumu i izbori su ponovo odlagani pod

raznim izgovorima. Najzad j e četrnaesti intereks, Lucije Emili-je, izabrao za konzule Gaja Petelija i Lucija Papirija Mugilana(u nekim analima sam našao da se zvao Kursor).24. Zabeleženo je da je ove godine osnovana Aleksandrijau Egiptu51i daje Aleksandra, epirskog kralja, ubio jedan prog-nanik iz Lukanije. To j e događaj koji j e predvidelo proročišteJ upitera u Dodoni. Kada su ga Tarentinci pozvali u Italiju u50Ovo ne bi bio prvi poznat slučaj produžavanja konzulskih ovlašće-nja posle isteka godine za koju su birani. Livije pominje da je konzul TitKvinkcije još 464. pre n. e. dobio konzulska ovlašćenja, iako nije bio kon-zul, da bi završio rat (videti Livije, III, 4, 10).51Aleksandriju je osnovao Aleksandar Veliki 332-331. pre n. e. Livi-je daje pogrešnu godinu. pet godina kasnije, 326. pre n. e.

493pomoć, bilo j e prorokovano da treba da se čuva reke Aheron-ta i grada Pandozije,52j er će mu tu sudbina doneti kraj života.Zbog toga j e i požurio da pređe u Italiju kako bi bio što daljeod grada Pandozije u Epiru i reke Aheronta koja je tekla iz ze-mlje Molosa prema Donjim močvarama, mešajući svoju vodu sTesprotskim zalivom.53Ali kako se često događa kada se beži odsudbine, upravo j e u nju upao. Kako j e dosta puta pobeđivaolegije Bruta i Lukanaca, od ovih poslednjih j e oduzeo Hera-kleju, koloniju Tarentinaca, i Sipont od Apulaca,54a osim toga



brutijske gradove Konsentiju i Terinu i neke gradove Mesapa55i Lukanaca. U Epir je poslao kao taoce 300 uglednih porodica.Nedaleko od grada Pandozije, koji se uzdizao na granici Lukani-j e i Brutije,56zauzeo je tri uzvišenja koja su se nalazila na malommeđusobnom rastojanju i odatle j e vršio upade na sve strane uneprijateljska polja. Kod sebe je držao 200 lukanskih izgnanikakojimaje verovao. No kakoje ćud u takvih ljudi prevrtljiva, onisu menjali svoju veru zajedno s promenom sreće.Neprestane kiše su poplavile sva polja, tako da su se tridela vojske na uzvišenjima našla izolovana, bez mogućnosti dajedan drugome pomognu. Dva garnizona je pritisnuo neoče-kivani napad neprijatelja. Pošto su ih potukli, neprijatelji su seokrenuli onome s kojim je bio kralj. Na to su lukanski begunciuputili glasnika svojima i poručili im da ako im omoguće po-vratak, oni će im predati kralja živog ili mrtvog. Međutim, kraljse s odabranom grupom odvažio na izvanredno delo i upavšiusred neprijatelja ubio je vođu Lukanaca, koji mu j e krenuo ususret. Sakupivši svoje ljude koji su se u bekstvu rasturili, stigaoj e do reke. Put su označavali ostaci mosta koji je voda odnela.52Aheront se zvala i reka u donjem svetu i reka u Epiru. Pandozijaje grad i u Epiru i u oblasti Kasapaja; druga Pandozija se nalazila u Bru-tiji u Italiji.53Tesprotski zaliv se tako nazivao po Tesprotima, jednom od triglavna epirska plemena, od reke Timis do Ambrakijskog zaliva.

54Grad Herakleja u Lukaniji, između reka Aciris i Siris; kod ove He-rakleje Pirje pobedio Rimljane 280. pre n. e.; Sipontje luka na južnojobali Gargana.55Mesapi su pleme ilirskog porekla u Apuliji.56Ova Pandozija u Brutiji bilaje sedište kraljeva Oinotra. J oš jednaPandozija se nalazila u Lukaniji, zapadno od Herakleje.494Dok su prelazili reku preko nesigurnog plićaka, jedan vojnik,iznuren od straha i napora, grdeći reku doviknu njeno zastrašu-juće ime: ,,S pravom te zovu Aheront.ª Kada kralj ovo ču, seti seproročanstva i zastade, kolebajući se da li da j e pređe. Na to gaSotim, jedan od dečaka u njegovoj pratnji, zapita zašto oklevau tako opasnoj situaciji i pokaza mu da Lukanci traže mesto za

zasedu. Kad ih kralj ugleda kako dolaze izdaleka, formirajućigrupu, izvuče mač i natera svog konja usred reke. I kada je većizlazio u plićak, jedan lukanski izgnanik baci koplje i probodega. On pade, a njegovo beživotno telo probodeno kopljem do-nese reka do neprijateljske straže. Ovde je došlo do varvarskograstrzanja tela: presekli su ga napola i jednu polovinu poslaliu Konsentiju, a drugu zadržali radi poruge. Dok su ga gađalikamenjem i kopljima, jedna žena se umešala u gomilu, koja j ebesnela više no što se može verovati da ljudi čak i u velikoj mr-žnji mogu da čine, i zamolila ih da prestanu načas; reče da su jojmuž i deca zarobljeni kod neprijatelja, pa se nada da bi telomkralja, ma kako daje osakaćeno, mogla da otkupi svoje. Ovo jeučinilo kraj zlostavljanju, a u Konsentiji je ono što je ostalo bilo

spaljeno, i to nastojanjem jedne žene, i poslato neprijatelju uMetapont.57Odatle j e brodom preneto u Epir i predato kralje-voj ženi Kleopatri i sestri Olimpijadi, od kojih j e prva bila se-stra, a druga majka Aleksandra Velikog. Priča o žalosnom krajuAleksandra iz Epira može se na ovom mestu pravdati time što jeon, premda mu sudbina nije dodelila rat protiv Rimljana, ipakvodio rat u Italiji.25. Ove godine je održan lektisternij u Rimu, peti od osni-vanja grada, da bi se umilostivili bogovi, kao i ranije. Potom sunovi konzuli po odluci naroda uputili ljude koji će Samnitima



objaviti rat. U međuvremenu su se pripremali za rat mnogotemeljitije nego što su to činili za rat s Grcima. Neočekivanosu prešli na njihovu stranu Lukanci i Apulci, s kojima do togtrenutka nisu imali nikakvog dodira, i stavili su se pod njihovuzaštitu uz obećanje da će dati oružje i ljude za rat. S njima jesklopljen ugovor i primljeni su za prijatelje rimskog naroda.57 Metapont je bio grčki grad u Lukaniji, u Tarentinskom zalivu;osnovali su ga stanovnici Pilosa sa Peloponeza u VIII veku pre n. e. Ka-snije su se tu naselili i Ahajci koji su napustili prvo naselje u Sibarisu.495U isto vreme vođen je i uspešan rat u Samniju. Tri grada su do-šla pod rimsku vlast: Alife, Kalife i Rufrij, a sva ostala teritorijaje opljačkana već pri prolasku konzula.Ovaj rat je tako srećno započeo, a istovremeno se onaj kojije vođen protiv Grka približavao kraju. Neprijatelji, čije su ko-munikacije bile presečene i snage podeljene, imali su u bedemi-ma da se plaše više od onoga što ih j e čekalo van njih - kao dasu sami sebe zarobili sopstvenim stražama. Trpeli su oskudicuu svemu i ponašali se nedostojno i prema ženama i deci, kaošto se događa u zauzetom gradu. Uto im je sugao glas o pomoćiod Samnija i Tarenta.58Sto se tiče Samnita, smatrali su da ih usvojim bedemima imaju više no što je potrebno; ali Tarentinci,kao Grci u jednom grčkom gradu, mogli su im pre pomoći dase odupru Samnidma i Nolanima nego Rimljanima kao nepri-

jateljima. I pak im se na kraju činilo da će biti najmanje zlo akose predaju Rimljanima. Tako su državni prvaci Harilaj i Num-fije, pošto su se međusobno posavetovali, pristupili ostvarenjuplana podelivši uloge: jedan će prebeći rimskom zapovedniku,a drugi će ostati u gradu da ga pripremi za predaju. Harilaj jedošao Publiju Filonu i rekao da je došao da otvori vrata grada,na sreću i zadovoljstvo i Palepolitanaca i Rimljana. Kada ovoučini, pitanje j e rimskog časnog držanja da li će se smatratidaje izdao svoju otadžbinu ilijoj j e služio. Za sebe se ne zala-že, niti šta traži. A za državu traži da ukoliko pregovori buduuspešni neka rimski narod misli pre na to uz kakvu su opasnosti trud povratili rirnsko prijateljstvo, nego na to kakvom su galudošću i nepromišljenošću izgubili. Rimski komandant ga je

pohvalio za ovo i dao mu 3.000 vojnika da zauzme onaj deograda koji su držali Samniti. Ovim odredom je komandovaotribun Lucije Kvinkcije.26. U isto vreme j e i Nimhje vešto naterao samnitskog pre-tora da mu dozvoli da opremi flotu i da je dovede do teritorijekoju drže Rimljani, te da pustoši ne samo obalu mora nego isamu okolinu grada, dok se rimska vojska nalazi i oko Palepolisa58 Tarent je bio grčka kolonija koju su osnovali Lakedemonjani namestu na kome je ranije postojalo italsko-ilirsko naselje J apiga. Koloniste(;parthenoi, sinovi devojaka) vodio je Spartanac Falantos. Tarentje posleopadanja Sirisa i Sibarisa postao najmoćniji grad u Tarentinskom zalivu.496i u Samniju. Aii da ne bi bili otkriveni trebalo je noću krenuti i

odmah prevesti lađe. Da bi ovo bilo što pre izvršeno, na obaluj e bila upućena sva samnitska omladina osim onih koji su ostalina straži u gradu. I dokje Nimfije ovde čekao u tami da prođevreme i dok je masu koja j e sama sebe ometala još više zbunji-vao protivrečnim naredbama, Harilaja su po dogovoru primilenjegove pristalice u grad i kada su najviši deo grada ispunilirimski vojnici, on j e naredio da se uzvikne bojni poklič. Grcisu na to, tajno opomenuti od svog vođe, ostali mirni, dok suNolani krenuli na kapiju na suprotnoj strani i pobegli putemkoji j e vodio u Nolu. Samniti su, odsečeni od grada, krenuli u



bekstvo i u početku im se činilo lako, a zatim i sramno pošto suizbegli opasnost; ostali su bez oružjajer su sve što su imali osta-vili neprijatelju, pa su se izložili podsmehu i svojih i stranaca.Opljačkani i bedni vratili su se svojim kućama. Znam i za drugupriču, prema kojoj su izdaju izvršili Samniti, ali sam prednostipak dao piscima koji su dostojniji poverenja. Osim toga postojii ugovor s Neapolitancima (tamo su se, naime, preselili Grci),i to pokazuje daje pre s Grcima obnovljeno prijateljstvo. Publi-j u j e dodeljen trijumf, j er se smatralo daje neprijatelj ponovopokoren poštoje bio opsednut. Ovaj čovek j e prvi među Ri-mljanima uživao dve posebne privilegije: produženje vrhovnekomande, koje pre toga nije nikome bilo dozvoljeno, i trijumfpošto je već bio završio konzulat.27. Ovom ratu j e odmah usledio drugi s Tarentincima, Gr-cima na suprotnoj obali. Ovi su, pošto su neko vreme pothra-njivali lažnu nadu Palepolitancima da će im pružiti pomoć, navest da su Rimljani zauzeli grad počeli da grde Palepolitancekao da su ih ovi napustili, a ne oni njih. Bili su ogorčeni i naRimljane i iz besa i iz zavisti, utoliko više kada su saznali da su seLukanci i Apulci stavili pod njihovu zaštitu. Savez i sa jednimai sa drugima datira iz te godine. Kako su Rimljani bili gotovostigli i do njih, to su smatrali da će morati da ih prihvate ili kaoneprijatelje ili kao gospodare. Njihova sudbina će zavisiti odsamnitskog rata i njegovog ishoda. J edino je ostalo ovo pleme,

ali i ono više nije bilo dovoljno moćno pošto su ga Lukanci iz-neverili. Smatrali su da ih mogu povratiti u svoj tabor i da ihmogu navesti na to da odbace savez s Rimljanima ako upotrebeveštinu sejanja razdora.497Ove namere Tarentinaca naišle su na odziv kod onih koji suželeli prevrat. Tako su neki mladi Lukanci, pridobijeni novcemi više poznati među sugrađanima no slavni, išibali jedni druge,a zatim su sakupljenim sugrađanima pokazali svoja naga tela,uzvikujući da su Rimljani u logoru naredili da budu išibani ida su ih gotovo pogubili sekirama kada su se usudili da uđuu logor. Stvar j e sama po sebi izgledala ružno, a kad se tomedoda i privid nepravde, masaje uzbuđeno uzvikivala i tražila od

magistrata da sazovu senat. Neki od onih koji su opkolili skup-štinu tražili su rat protiv Rimljana, a drugi su odjurili da pozovuseljake na oružje. Kako je nemir obuzeo i trezvene duhove, to ioni odlučiše da obnove savez sa Samnitima i uputiše poslanikeda to i učine. Ova iznenadna odluka nije imala pravi razlog, paprema tome ni ubedljivost, i kad su Samniti zatražili da dajutaoce i prime njihove garnizone u utvrđena mesta, oni, zasle-pljeni prevarom i gnevom, ništa nisu odbili. Uskoro je, među-tim, prevara izašla na videlo kad su učesnici ovog zlodela otišliu Tarent. No kako su izgubili svoju moć, nije im ostalo drugosem da se uzalud kaju.28. Ove godine se rimski narod tako reći ponovo rodio jerj e bilo ukinuto ropstvo za dug.59Do promene zakona j e dove-

la izuzetna surovostjednog poverioca, koji je pokazao i velikugramzivost. To je bio Lucije Papirije, kome se zbog očevog dugaprodao u ropstvo Gaj Publilije. Njegova mladost i lepota, kojebi kod svakog izazvale sažaljenje, probudile su u srcu poverio-ca sramnu požudu. Smatrajući da j e njegova mladost u cvetudodatak dugu, najpre je pokušao da primami mladića grešnimnagovaranjem, a potom, kako je ovaj to s prezirom slušao, počeoje da ga zastrašuje pretnjama i istovremeno da ga podseća nanjegov položaj. Najzad kad je video da ovaj ceni svoje slobodnoporeklo i ne misli na svoj trenutni položaj, naredio je da ga svu-



ku i išibaju. Sav izranavljen, mladić istrča na ulicu žaleći se nasurovost poverioca. Na to se ogromna masa ljudi, podstaknuta isažaljenjem prema njegovoj mladosti i nedostojnom nepravdom,a isto tako misleći i na svoj položaj i na svoju decu, sakupi na Fo-rumu, a odade se uputi u Kuriju. J kada su konzuli pod pritiskom59 Dionisije iz Halikamasa, pisac Avgustovog vremena i Livijev savreme-nik, ukidanje ropstva za dug datuje u 321. pre n. e., a Livije u 326. pre n. e.498neprestanih nemira sazvali Senat, sakupljeni narodje pokazivaosenatorima, koji su ulazili u Kuriju, išibana leđa mladića, pada-jući pred noge pojedinaca. I toga dana j e zbog nepravde kojuj e učinio jedan moćnik raskinut strašan ropski lanac poverilaca.Konzuli su pozvani da narodu predlože zakon da se niko osimzločinaca ne drži u lancima ili okovima dok izdržava kaznu. Zaneplaćene dugove, dužnik treba da odgovara poveriocu svojomimovinom, a ne svojim telom. Tako su oslobođeni oni koji su biliporobljeni, a zabranjeno je da se to čini u budućnosti.6029. Iste godine, premda su već samnitski rat sam po sebi ipobuna Lukanaca, zajedno s Tarentincima kao podstrekačimapobune, značili događaje koji su bili dovoljni da drže senatore unapetosti, dodataje i pobuna Vestina61koji su se pridružili Sam-nitima. I dok se o ovome više raspravljalo u razgovorima negona javnim mestima, sledeće godine je skupština pod konzulimaLucijem Furijem Kamilom, koji j e na tom položaju bio drugi

put, i J unijem Brutom Scevom odlučila da Senat o ovome trebada donese odluku kao o najhitnijoj i najvažnijoj stvari. I premdanije bila reč o nečemu što je dotad bilo nepoznato, senatori subili u brizi i podjednako se plašili da se tim problemom bavekao i da ga zapostave da ne bi Vestini, ako bi ostali nekažnjeni,pobunili druge susedne narode, a ako bi bili kažnjeni ratom, dabi to izazvalo revolt i srdžbu suseda. Onda bi to bio rat jednaksamnitskom: ako nešto preduzmu protiv Vestina imaće za ne-prijatelje Marse, Peligne i Marucine.62Najzad pobedi ona stru-j a za koju se u tom trenutku činilo da ima više hrabrosti negomudrosti. No događaji pokazaše da hrabrima i sreća pomaže.60Konzuli 326. pre n. e. bili su P. Papirije Kursor i C. Petelije Libo,vodeći čovek plebejaca. Ovom poslednjem se u tradiciji pripisuje da je

ukinuo nexum (ropstvo za dug).61Vestini su bili narod južno od Picena; 326. pre n. e. bili u savezusa Samnitima protiv Rimljana, od 306. pre n. e. u savezu sa Rimljanima.62Marsi su bili narod u srednjoj Italiji, oko Fucinskog jezera. Pelig-ni su živeli na srednjem toku reke Alterna, u planinskoj oblasti; glavnigrad im je bio Korfinij, kasnije poznat kao sedište Latina u vrerne ustan-ka protiv Rima 90. pre n. e. Na njihovoj teritoriji se nalazio i grad Sulmo,zavičtj pesnika Ovidija. U Rimu su se plašili veštica Peligna. Oni su bilimešavina ilirskog i sabinskog naroda. Marucini su bili sabelski narod nadonjem toku reke Alterno; glavni grad im je bio Teate.499Po odobrenju Senata, narodna skupštinaje objavila rat Vestini-ma. Brutuje kockom dopala komanda protiv Vestina, a Kamilu

protiv Samnija. Obojica su povela vojsku dok j e neprijatelj biosprečen da ujedini snage, j er j e morao da čuva sopstvene gra-nice. No jedan od konzula, Lucije Furije, na kome j e bio većiteret rata, morao je da napusti bojište zbog teške bolesti. Bilomu je stoga naloženo da imenuje diktatora koji će nastaviti rati on je izabrao Lucija Papirija Kursora, najvećeg vojskovođu togvremena. On uze za komandanta konjice Kvinta Fabija MaksimaRulijana.63Bili su obojica podjednako slavni po đelima koja suizvršili dok su bili na položaju, a još poznatiji po svađi u kojojsu, boreći se, išli do krajnosti.



Drugi konzulje vodio rat protiv Vestina na mnogo strana,ali svuda s podjednakim uspehom. Pustošio im j e polja i odno-sio sa njih sve što su posejali. Paleći kuće neprijatelja, nateraogaje da prihvati borbu i onda kada nije želeo. Tako je samo ujednoj bici naneo takav udarac Vestinima, ne štedeći pri tomeni krv svojih vojnika, da su najpre pobegli u svoj logor, a potomsu se, ne uzdajući se u nasipe i jarak, rasturili po utvrđenjima.Najzad konzul sam krenu da osvaja njihove gradove, na velikoogorčenje svojih vojnika zbog rana koje su zadobili, j er gotovoniko nije neranjen izašao iz bitke. Najpre zauze Kutinu pomoćulestvica, potom Cingiliju. Plen iz oba grada predade vojnicima,j er ih nisu zaustavili ni bedemi ni kapije.30. Na Samnij se krenulo uz neizvesne auspicije. Ovo seipak nije odrazilo na rat, koji j e srećno vođen, ali se pokazaokao bes i srdžba komandanata. Naime, kada je Papirije, koga suopomenuli čuvari svetih pilića,64krenuo u Rim da ponovo izvršiauspicije, pozvao je komandanta konjice da ga zamenjuje, ali daništa ne preduzima protiv neprijatelja dokje on odsutan. Među-tim, kadje Kvint Fabije posle diktatorovog odlaska saznao prekoizvidnika da je neprijatelj posve bezbrižan kao da se više nijedanRimljanin ne nalazi u Samniju, ovaj mladi čovek, bilo stoga štoje smatrao daje ponižen time što je, kako mu se činilo, sva moću rukama diktatora, ili stoga što je mislio da mu se pružila dobra63Ovaj Rulijan je bio deda Fabija Kunktatora, rimskog vojskovođe iz

vremena rata sa Halibalom.64O svetim pilićima vided Livije, VI, nap. 50.500prilika za podvig, okupi vojsku i krenu na mesto koje se zvaloImbrinij i sukobi se sa Samnitima. Bitkaje vođena tako srećno danije bilo ničega što i sam diktator ne bi učinio da je bio tu. Nitije vojniku nedostajao pravi komandant, ni komandantu vojnik.Konjicaje bila pod komandom vojnog tribuna Lucija Kominija.Premdaje više puta preduzimala napad, nije mogla da probijeliniju neprijatelja. Najzad konjanici popustiše dizgine konjima itako ih podbodoše mamuzama da ih više nikakva sila nije moglazadržati. Pred njima se prostreše na sve strane i ljudi i oružje.Pešadija j e sledila napad konjice i navalila na neprijatelja koji

je bio u rasulu. Priča se da je tog dana poginulo 20.000 neprija-teljskih vojnika. U nekih pisaca sam našao da su bila dva sukobas neprijateljem dokje diktator bio odsutan i da j e stvar oba putabila izvrsno vođena. Ali se kod najstarijih pisaca pominje samojedna bitka, a kod nekih analista izostavljen j e čitav događaj.Kako je posle takvog pokolja stekao ogroman plen, koman-dant konjice je sakupio oružje neprijatelja na ogromnu gomilui u ognju ga sagoreo. To j e učinio kao ispunjenje zaveta nekombogu ili, ako se nekome dopada da veruje Fabiju,65da ne bidiktator ugrabio plod njegove slave i na oružju ispisao svoje imeili ga kao plen nosio u svom trijumfu.Pismo o tome daje bitka srećno okončana upućeno je Se-natu a ne diktatoru, što takođe pokazuje da ni najmanje nije

želeo da sa njim deli pohvale. Diktator j e tako i razumeo stvari dok su se ostali radovali pobedi, on j e pokazivao samo srdžbui nezadovoljstvo. Raspustivši naprečac Senat, izjurio je iz Kurije,uzvikujući da je komandant konjice pobedio legije neprijateljaisto toliko koliko i dostojanstvo vrhovnog zapovednika. I vojnadisciplina će biti pobeđena i uništena ako njegovo preziranjevrhovne komande ostane nekažnjeno. I tako ispunjen besom,preteći je krenuo u vojni logor. I premdaje prelazio put u najve-ćim dnevnim etapama, nije uspeo da spreči da glas o njegovomdolasku stigne pre njega. Naime, pre njega su krenuli iz grada



oni koji su javljali da diktator dolazi željan osvete i neprestanohvalili postupak Tita Manlija.6665Misli se na istoričara Fabija Piktora.66Reč je o Titu Manliju koji je pogubio svog sina zbog njegove ne-poslušnosti u toku rata.50131. Na glas o tome, Fabije je hitno sazvao vojnike u skupšti-nu i zaklinjao ih da ga s onom istom hrabrošću s kojom su bra-nili državu od najopasnijeg neprijatelja pod njegovim vođstvomi auspicijama, sada zaštite od neobuzdane surovosti diktatora.Ovaj stiže izbezumljen od zavisti, pobesneo zbog tuđe hrabrosti isreće, besneći zbog toga što je u njegovom odsustvu stečena izvr-sna pobeda. Da može izmeniti sreću, više bi voleo da je pobedana strani Samnita no Rimljana. Govori o tome da j e prezrenavrhovna komanda, kao da nije zabranio da se vodi borba iz istogonog razloga zbog koga sada žali što je došlo do bitke. Sada gazavist sprečava da ceni tuđu hrabrost, a vojnicima koji najviše želeda se bore oduzeo bi oružje da ne bi krenuli u borbu dok je onodsutan. I sada njegova teška patnja i potiče otuda što vojnici uodsustvu Lucija Papirija nisu bili ni bez oružja ni sakati i što seKvint Fabije držao kao komandant konjice, a ne kao sluga dikta-tora. Šta bi tek učinio da su Mars i ratna sreća doneli nesrećanishod bitke kad sada, pošto je neprijatelj pobeđen, državni posaoizvrsno vođen tako da ga nijedan drugi vojskovođa ne bi mogao

voditi, preti pobediocu, komandantu konjice? On je isto tolikoopasan i za vojne tribune i centurione, pa i za vojnike, koliko zakomandanta konjice. Ako bude mogao, svoj će bes iskaliti nasvima, a ako ne bude mogao, okrenuće se protiv jednog. Zavist,kao i oganj, upereni su prema vrhu: najpre će napasti glavu celogpoduhvata i vođu. Ako mu pođe za rukom da njega, Fabija, uni-šti zajedno sa slavom ovog događaja, okrenuće se kao pobedilacprema vojsci kao da j e pobeđena i usudiće se da i nad vojskomsprovede isto što i nad komandantom konjice. Stoga braneći nje-ga, brane slobodu svih. Ako vidi daje sloga u vojsci, koja je vladalau bici, ostala ista i kada treba braniti slobodu, te da za spasjednogsvi brinu zajedno, prikloniće se blažem rešenju. Najzad, on svojživot i sreću poverava njihovoj vernosti i hrabrosti.

32. U celoj skupštini se podiže žamor da se hrabro drži:niko mu ne sme naneti zlo dok je rimskih legija.Uskoro j e stigao diktator i odmah je trubom dat znak da sesvi skupe na zbor. Pošto je nastala tišina, glasnikje pozvao KvintaFabija, komandanta konjice. Ovaj jedva daje stigao do tribuna-la, kad diktator započe: ¹Budući da postoji vrhovna vlast dikta-tora kojoj se pokoravaju i konzuli, premda su naslednici kraljev-ske moći, a isto tako i pretori, izabrani pod istim auspicijama502kao i konzuli, pitam te, Kvinte Fabije, smatraš li da njegove na-redbe treba da sluša i komandant konjice ili ne treba? Znajućida sam krenuo iz Rima u pohod pod auspicijama koje nisu bilejasne, pitam te isto tako da li je trebalo da dovedem državu u

opasnost s obzirom na religijsku nepravilnost, ili da ponovimobred auspicija kako ne bih učinio nešto što nije po volji bogo-vima? Ili komandant konjice misli da j e oslobođen religijskihobzira ako diktator smatra da postoji religijska smetnja za vođe-nje rata? Ali zašto j a ovo pitam kada si ti, i da sam ćuteći otišao,morao u svojim postupcima da se držiš onoga što ja želim. Haj-de odgovori da li sam ti naredio ili nisam da bilo šta preduzmešdok sam ja odsutan, da li sam ti naredio ili nisam da kreneš naneprijatelja? U stvari, ti si se prezirući moja naređenja, pod ne-jasnim auspicijama, protivno religijskim pravilima, vojničkom



običaju i disciplini nasleđenoj od predaka i protiv božanske vo-lje usudio da sukobiš s neprijateljem. Odgovori na moja pitanja,pazi da tome ne dodaš nijednu reč. Pristupi, liktoru!ªNije bilo lako odgovorid na postavljena pitanja i Fabije sečas žalio na to daje onaj koji ga optužuje, u isd mah i sudija kojiodlučuje o njegovom životu i smrti, čas je uzvikivao da ga premože lišiti slobode nego slave za izvršena dela. I dok je naizme-nično pravdao sebe i napadao diktatora, Papirije u ponovnomnastupu besa naredi da se skine odelo sa komandanta konjice ida se pripreme šibe i sekire. Fabije je plačući prizivao vernost voj-nika i dok su liktori cepali odeću sa njega, povukao se među trija-rije, koji su već unosili nered u skupštinu. Na to nastade vika nasve strane: na jednoj strani su se čule molbe, na drugoj pretnje.Oni koji su stajali bliže tribunalu i bili izloženi pogledu diktatora,te mogli bid prepoznati, molili su da se poštedi komandant ko-njice i da se zajedno s njim ne kažnjava i vojska; oni koji su stajalina kraju skupštine i gomila oko Fabija nemilosrdno su napadalidiktatora, pa je pobuna bila na pomolu. Ni sam tribunal se nijemirno držao. Legati koji su stajali oko sedišta diktatora molili suga da se stvar odloži do sledećeg dana, da se srdžba tako stišai da se razmisli; govorili su da je mladi Fabije dovoljno kažnjen idaje dovoljno kompromitovana njegova pobeda; ne treba kaznusprovesd do kraja, nid nanositi sramotu ovom jcdinstvenom mla-diću, njegovom veoma slavnom ocu i gensu Fabija. Kako su malo

posdgli molbama i razlozima skrenuše mu pažnju na skupšdnu503koja j e izgledala preteći: ne odgovara ni njegovim godinamani njegovoj mudrosti da potpaljuje vatru kod već razgnevljenihvojnika, niti da daje povod pobuni. Za to niko neće okriviti Fa-bija, koji j e samo molio da ga ne kazni, nego diktatora koji jezaslepljen gnevom pokrenuo razjareno mnoštvo protiv sebe ujednoj opasnoj borbi. Najzad rekoše, zaklinjući se, da sve ovo nečine zbog Kvinta Fabija nego stoga što njegovo kažnjavanje neodgovara interesima države u ovom trenutku.33. Ovim rečima su legati u stvari više podstakli diktatora pro-tiv sebe no što su ublažili njegovu srdžbu protiv komandanta ko-njice. Naredio im je da siđu s tribunala. Preko glasnikaje zahtevao

tišinu, ali usled buke i nereda nije se čuo ni glas diktatora ni nje-govih službenika. Najzad, kao u nekoj bici, noć učini kraj sukobu.Sledećeg dana diktator je naredio komandantu konjice da sepojavi. No kako su svi govorili da će Papirije postati još razdra-ženiji zato što je naišao na otpor, ovaj krišom pobeže iz logorau Rim. Na zahtev njegovog oca Marka Fabija, koji j e već tri putabio konzul i diktator, odmah je sazvan Senat. Upravo dok se ža-lio senatorima na nasilje i nepravdu diktatora, iznenada se predKurijom začula buka liktora koji su pravili prolaz, a zatim sepojavio i sam Papirije, spreman za borbu. Pošto je saznao dajeFabije otišao, sledio gaje s malim odredom konjice. Obnovljenaje rasprava. Papirije je naredio da zgrabe Fabija. I kadaje uprkosmolbama prvaka Senata ostao uporan u onome što je započeo i

bez milosti, Kvintov otac Marko Fabije mu reče: ¹Pošto za tebenisu važni ni autoritet Senata ni moja starost, u koju si spremanda uneseš pustoš, ni hrabrost i plemenito poreklo komandantakonjice koga si sam imenovao, a ni molbe koje bi i neprijateljasmekšale, koje i srdžbu bogova ublažavaju, ja pozivam narodnetribune da apeluju na narod. Narod pozivam da ti bude sudija,tebi koji si prezreo sud svoje vojske i sud Senata; njegova moćje jedino veća od moći tvoje diktature i može više od nje. Vide-ću da li ćeš ustuknuti pred autoritetom pred kojim se povukaoi rimski kralj Tul Hostilije."67



67 U pitanjuje starinsko pravo pozivanja na narod (iusprovocationis) pro-tiv odluke najviše vlasti. Prvi slučaj koji Livije pominje u I knjizi jeste iz dobaTula Hostilija, kad je otac Horacija, pobeclnika nad Kurijacijima, molio dase poštedi život njegovom sinu kojije ubio sestru (videu Livije, I, 26).504Iz Kurije krenuše u skupštinu. Kada su se tamo popeli - dik-tator sa nekolicinom oko sebe, komandant konjice praćen či-tavom četom uglednih ljudi - diktator naredi da Fabija odvedusa tribunala na Rostrama na neko niže mesto. Otac, koji ga jepratio, na to primeti: ¹Dobro činišª, reče, ,,što naređuješ da nasodvedu na mesto odakle možemo govoriti i kao privatna lica.ªI sprva se nije čuo nijedan celovit govor, nego su svi izmeđusebe izmenjivali ljutite reči. Najzad buku i tutnjavu nadjačašeglas i ogorčenje starog Fabija. Napadao je Papirijevu oholost isurovost. I on sam je, reče, bio diktator u Rimu, a nije nikogapovredio, čak ni plebejce, ni centuriona, ni običnog vojnika;Papirije traži pobedu i trijumf nad rimskim vojskovođom kaoda j e u pitanju neprijateljski. Kakva razlika između umerenostipredaka i sadašnje oholosti i surovosti! Kada je diktator Kvinkci-je Cincinat izbavio konzula Lucija Minucija iz neprijateljske op-sade, svoju ljutnjuje izraziojedino na taj način što gaje smeniosa položaja konzula i postavio ga za svog legata u vojsci; MarkoFurije Kamil je u svojoj srdžbi na Lucija Furija, koji se prezrevšinjegovu starost i autoritet upustio u borbu veoma sramnog is-

hoda, pokazao ne samo umerenost u tom trenutku, te nije ništanapisao ni rimskom Senatu ni narodu o svom kolegi, nego jei po povratku, kad mu j e Senat dozvolio slobodan izbor kole-ge u vlasti, izabrao njega među svim konzularnim tribunima.A narod koji ima svu vlast nije nikad one koji su iz neznanja ilizbog nemarnosti izgubili vojsku kaznio drukčije osim novčanomkaznom. Smrtnu kaznu nije niko do danas zatražio ni za onogako j e rđavo vodio rat, a sada se vojskovođama rimskog narodakoji su kao pobednici zaslužili trijumf preti šibama i sekirama,što nije dozvoljeno ni prema onima koji su u ratu pobeđeni.Sta bi se tek dogodilo njegovom sinu da j e izgubio vojsku, daj e bio razbijen, da j e pobegao, da j e bio izbačen iz svog voj-nog logora? Staje to što je izazvalo toliku srdžbu i nasilništvo

Papirija da ga šiba i da ga pogubi? Kako se to može pomiritijedno s drugim, da građani zbog pobede Kvinta Fabija radosnoproslavljaju u molitvama zahvalnicima bogovima, a pobednika,zbog koga se otvaraju vrata božanskih svetilišta, sa žrtvenicimaprepunim darova i ispunjenim dimom od prinetih žrtava, bezodeće šibama ranjavaju naočigled rimskog naroda, dok gledana Kapitol i tvrđavu i bogove koje nije uzalud prizivao u pomoč505u dvema bitkama? Kako će ovo primiti vojska koja j e pod njego-vim vođstvom i auspicijama pobedila? Kakva će žalost nastupitiu rimskom taboru, kakva radost kod neprijatelja!Ovako grdeći i žaleći se istovremeno, pozivao j e za svedokebogove i ljude, grleći sina, obliven suzama.

34. Imao je uza se dostojanstvo Senata i naklonost naroda,uz njega je i pomoć narodnih tribuna; i vojska koja nije bila tu,u mislima j e bila na njegovoj strani. Tome nasuprot, protivnikje isticao nepobediv autoritet rimskog naroda, vojnu disciplinu ikomandu diktatora, kojaje uvek smatrana kao nešto što je dobi-jeno od bogova: pozivao ih j e da se sete Manlijeve strogosti - onje ljubav prema sinu žrtvovao opštem dobru; tako je nekada po-stupio Lucije Brut, tvorac rimske slobode, prema svojim sinovi-ma. ,,A sadaª, nastavio je diktator, ¹senatori su starci, ispunjenimilosrđem, koji olako uzimaju kršenje diktatorovog naređenja,



kao da je u pitanju neka neznatna stvar, i praštaju mladima kadase ogluše o vojnu disciplinu!" No uprkos tome, on će istrajati uonom što je započeo i neće odustati od traženja pravične kazneza svakoga ko se suprotstavi njegovom naređenju i prezrevši re-ligijske obzire stupi u borbu, premda auspicije nisu bile jasne.Da li je dostojanstvo rimske vrhovne vlasti važno ili nije, to nijeu njegovoj moći da odlučuje. Lucije Papirije neće učiniti ništašto bi je umanjilo. On želi da tribunska vlast, sama nepovredi-va, ne povredi svojom intercesijom vrhovnu vlast u Rimu i danarod, napadajući njega kao diktatora, ne uguši snagu i pravodiktature. Ako to učine, potomstvo neće optužiti Lucija Papirijanego narodne tribune i rđavu narodnu odluku, j er ako vojnadisciplina bude jednom narušena, neće se više pokoravati nivojnik centurionu, ni centurion tribunu, ni tribun legatu, ni le-gat konzulu, pa ni komandant konjice vrhovnoj vlasti diktatora.Niko više neće imati poštovanja ni za čoveka ni za bogove, nećese obazirati ni na naređenja vojskovođa, ni na auspicije; vojniciće bez dopusta lutati rastureni po savezničkoj i po neprijatelj-skoj teritoriji i, zaboravljajući na zakletvu, po sopstvenoj odlucii gde sami hoće napuštati vojnu službu; zastave će pustiti dapadnu i ljudi se neće sakupljati pod zastavu na naredbu; borićese ne razlikujući dan i noć, povoljno i nepovoljno mesto, bezobzira na to da li j e komandant to naredio ili nije, neće se višedržati ni svojih bojnih znakova ni svog ranga; biće samo slepa

506i slučajno sakupljena gomila pljačkaša, umesto časne i svete voj-ske. ,,Za taj zločin vi ćete biti krivi kroz sva vremena, vi, narodnitribuni; pružite svoje otkrivene glave da plate za neposlušnostKvinta Fabija.ª35. Narodni tribuni behu zaprepašćeni i sada zabrinuti višeza svoju sudbinu no za onoga za koga j e tražena njihova pomoć.Oslobodi ih straha rimski narod, koji se složno okrete diktato-ru s molbama i preklinjanjima da oprosti komandantu konjice.I narodni tribuni su sledili tok kojim j e stvar krenula i usrdnomolili diktatora da zaboravi ljudsku pogrešku i da oprosti mla-dosti Kvinta Fabija. On j e već dovoljno kažnjen. Sada su i sammladić i njegov otac Marko Fabije, zaboravivši na ogorčenje,

pali na kolena i nastojali da molbama ublaže diktatorovu srdž-bu. Najzad, kada j e nastupila tišina, diktator reče: ¹Dobro je,Kviriti, pobedilaje vojna disciplina, pobedilo j e dostojanstvovrhovne vlasti koja j e bila u opasnosti, i ovaj dan neka učinikraj tome. Nije oslobođen krivice Kvint Fabije, koji je stupio uborbu ne slušajući naredbu komandanta, nego j e kažnjen zasvoj prekršaj; on svoj spas duguje rimskom narodu i duguje tri-bunskoj vlasti koja mu j e pomogla ne po pravu no iz sažaljenja.Zivi, Kvinte Fabije, i budi srećniji zbog opšte saglasnosti narodada te spase nego zbog pobede zbog koje si se donedavno takooholo ponašao; živi, premda si se usudio na zlo delo koje ti ne bioprostio ni otac da je Lucije Papirije. Sa mnom ako želiš možeš idalje biti u prijateljstvu, a rimskom narodu kome duguješ život,

najbolje ćeš se odužiti ako te je ovaj dan naučio da se i u ratu i umiru pokoravaš zakonskoj vlasti.ª Kadaje diktator najzad izjavioda komandanta konjice ništa ne zadržava da ode, ovaj je sišao satribunala na zadovoljstvo Senata, a još veće od naroda. Opkolilisu ga i pratili, čestitajući najednoj strani komandantu konjice,na drugoj diktaturu. Cini se da je najvišu vlast ojačala opasnostu kojoj se našao Kvint Fabije, ništa rnanje nego nekad tragičnakazna mladog Manlija.Slučajno se i sada dogodilo ono što se često događalo kaddiktator ostavi vojsku: neprijatelj u Samniju se pokrenuo. Ali



primer Kvinta Fabija predočio je legatu Marku Valeriju, kojij e komandovao vojskom, da se pre treba plašiti strašnog dik-tatorovog gneva no neprijateljske sile. I tako, kad su oni kojisu snabdevali vojsku bili ubijeni iz zasede j er nisu mogli da se507bore na nepovoljnom terenu, zavladaloje opšte uverenje daim je legat mogao doći u pomoć da nije bio zaplašen strogimdiktatorovim naređenjem. Srdžba zbog ovoga udalji vojnike oddiktatora. Oni su već pre toga bili uvređeni zato što j e bio ne-umoljiv prema Kvintu Fabiju i što j e rimskom narodu dozvolioono što nije dozvolio na njihove molbe.36. Diktator se vratio u logor pošto je u gradu kao zapo-vednika ostavio Lucija Papirija Krasa. Kvintu Fabiju, koman-dantu konjice, zabranio j e da na bilo koji način odlučuje kaomagistrat. Njegov dolazak u logor nije obradovao vojnike, nitij e zadao strah neprijateljima. Oni su sledećeg dana, bilo stogašto nisu znali da se diktator vratio, ili što nisu smatrali da j e va-žno je li on tu ili nije, uspostavili bojni poredak i krenuli premarimskom logoru. I pakje uticaj Lucija Papirija, jednog čoveka,bio tako velik da j e van svake sumnje da bi se uspešno sukobilisa Samnitima istog dana da je savest vođe pratila odanost vojni-ka. I on postavi vojsku u bojni poredak tako što gaje obezbedioi dobrim položajem i rezervama i svakom vojnom veštinom.Pobeda je, međutim, odložena i zbog oklevanja vojnika i zbog

nastojanja da se onemogući slava vojskovođi. Mnogo j e Samnitapalo, ajoš više Rimljana ranjeno. I iskusni rimski komandantjeosetio štaje stajalo na putu rimskoj pobedi. Morao j e da ukrotisvoju narav i da ljubaznošću ublaži strogost. Stoga j e u pratnjilegata sam obilazio ranjene vojnike. Pomolivši glavu u šatore,pitao je pojedince kako im je, zovući ih po imenu, i prepuštaoih na brigu legatima, tribunima i prefektima. Ovaj postupak,sam po sebi popularan, izveo j e tako vešto daj e pre zalečiodušu vojnika nego telo, i ništa nije tako povoljno uticalo nanjihov oporavak kao zahvalnost s kojom su primali ovu brigu.Sa oporavljenom vojskom sukobio se s neprijateljem, te kakoni on ni vojnici nisu sumnjali u uspeh, tako j e razbio i rasturioSamnite da se posle ovog dana nisu više usudili da napadnu

diktatora. Pobednička vojska j e zatim krenula tamo kuda j uj e vodila nada na plen. Prešli su preko neprijateljskih polja ada nisu naišli ni na kakav otpor, niti su bili izloženi napadu,ni otvorenom ni iz zasede. Spremnosti vojnika da se bore do-prinelo j e i to što j e vojskovođa predao vojnicima celokupanplen. Tako su privatna dobit i javni interes pojačali mržnju naneprijatelja. Obeshrabreni porazom, Samnid su zatražili mir od508diktatora. S njim su sklopili sporazum da svakom vojniku dajupo jedno odelo i godišnju platu. Upućeni pred Senat, izjavili suda će slediti diktatora i da svoju sudbinu predaju njemu uzda-jući se u njegovu veru i čast. Na to je vojska napustila Samnij.37. Diktator j e u trijumfu ušao u Rim. Pre no što j e ab-

dicirao, Senat mu j e naložio da imenuje konzule. I zabrani suGaj Sulpicije Long, drugi put na ovom položaju, i Kvint EmilijeCeretan. Kako j e još bilo dvoumljenja o uslovima mira sa Sam-nitima, on nije konačno sklopljen nego im je dato primiije nagodinu dana. Ali oni nisu ni to poštovali i čim je Papirije otišaos vlasti, javljeno j e da se pripremaju za rat.Za vreme konzulata Gaja Sulpicija i Kvinta Emilija (premanekim analima zvao se Aulije), odmetanje Samnita je dovelodo rata u Apuliji. Tamo su bile upućene obe vojske. Kockom jerat protiv Samnita dodeljen Sulpiciju, a protiv Apulaca Emiliju.



Neki istoričari pišu da sa Apulcima nije vođen rat, nego da suštićeni saveznici ovog naroda od nasilja i nepravdi Samnita. Nokako su Samniti u to vreme bili tako slabi da su jedva bili u mo-gućnosti da se brane, čini se malo verovatnim da su oni napaliApulce. Pre će biti da su Rimljani vodili rat istovremeno sa obaplemena. Uostalom, nije bilo ničeg vrednog sećanja. Opusto-šene su i zemlja Apulaca i zemlja Samnita, a da se pri tome nijenaišlo na neprijatelja ni u jednoj ni u drugoj.A u Rimu jedne noći strah iznenada probudi građane, kojisu se tako užurbali kao da su Kapitol i tvrđava, bedemi i kapijapuni neprijatelja. Svi strčaše sa svih strana i u svim delovima gra-da behu pozvani na oružje, ali sve do prve svetlosti ne pojavišese ni onaj ko je izazvao strah ni ono što gaje prouzrokovalo.I ste godine se na predlog Flavija sudilo građanima Tu-skula. Naime, narodni tribun Marko Flavije predložio j e na-rodu da kazni stanovnike Tuskula zato što su na njihov pod-strek i uz njihovu pomoć Velitrani i Privernati zaratili protivrimskog naroda. Građani Tuskula dođoše u Rim sa žena-ma i decom. Ovo mnoštvo ljudi u odeći za žalost i sa izgle-dom krivaca obilazilo j e tribe i padalo na kolena pred svima.I tako j e milosrđe doprinelo blagosti kazne više no što j e vre-deo razlog da se razjasni krivica. Sve tribe su glasale da se ni-šta ne preduzme osim tribe Polije, koja j e tražila da se odraslimuškarci išibaju i pogube, a deca i žene da se prodaju pod

509vencem68po ratnom pravu. Sećanje na predlagače tako okrut-ne kazne ostalo j e sve do generacije naših otaca, pa kandidat iztribe Polije nije nikad mogao dobiti glasove u tribi Papirija.6938. Sledeće godine, za vreme konzula Kvinta Fabija i Lu-cija Fulvija, diktator Aul Kornelije Arvina i komandant konjiceMarko Fabije Ambust, plašeći se rata sa Samnitima, izvršili suveliko regrutovanje i poveli tu izvrsnu vojsku protiv Samnita.Govorilo se, naime, da su Samniti sakupili najamničku vojskukod susednih naroda. Rimski vojni logor je bio postavljen na ne-prijateljskoj teritoriji tako nemarno kao daje neprijatelj daleko.Samnitske legije su se pojavile iznenada i neustrašivo postavilesvoj opkop sve do rimskih predstraža. Samo ih je noć koja se

približavala sprečila da krenu na rimsko utvrđenje. Međutim,nisu prikrivali da će to učiniti čim svane.Kada je diktator video da će doći do bitke pre nego što senadao, izveo j e legije na nepovoljan položaj da ne bi umanjiohrabrost vojnika, a na više mestaje ostavio zapaljene vatre kakobi zavarao neprijatelja. To mu, međutim, nije pošlo za rukomzbog male udaljenosti između oba tabora. Samnitska konjica,koja je odmah odvojena, stajala je uza samu kolonu, ali se nijeusuđivala da napadne pre nego što svane, a njihova pešadija nijeni izašla iz logora pre svanuća. Najzad, u sam osvit, samnitska ko-njica se odvaži da napadne, i to uznemiravajući zadnje redove ina teškim prelazima. Tako je zadržala kolonu. U međuvremenuje i pešadija sledila konjicu, pa su sve snage Samnita krenule u

napad. Na to diktator naredi da se ulogore na mestu na komesu se nalazili pošto se nije moglo napred. No kako ih j e nepri-jateljska konjica opkoljavala sa svih strana, to nisu mogli da po-stave palisade ni da započnu utvrđivanje. Kadaje diktator videoda njegove snage ne mogu ići dalje niti ostati tu gde su, postaviih u bojni poredak, prethodno uklonivši komoru. I neprijateljse postavi za bitku, jednak po snagama i hrabrosti. Najviše ihje hrabrilo to što su mislili da se neprijatelj povukao zbog njih,68Na glave ratnih zarobljenika koji su prodavani u roblje stavljan jevenac, odatle i izraz sub corona vendere, prodavati pod vencem.



69Građani Tuskula su bili uvršteni u tribu Papirija i u njoj su glasali;očigledno su bili tako mnogobrojni da je od njih zavisio ishod glasanja uokviru tribe.510a ne zbog nepovoljnog terena. Verovali su da gone Rimljanekoji beže u strahu. To j e izvesno vreme održavalo ravnotežuu bici, j er su Samniti već duže bili odviknuti da slušaju pokličrimske vojske. I Herkula mi, kako kažu, bitka j e toga dana osta-la neodlučna od trećeg do osmog dnevnog sata. Niti se vojnipoklič ponovo čuo posle prvogjuriša, niti su zastave pomere-ne napred niti vraćene nazad, a nije ustukla ni jedna ni drugastrana. Borili su se čvrsto stojeći, nadirali su sa štitovima bezpredaha i nisu se osvrtali. Cinilo se da će ujednačena buka itutnjava bitke trajati do izmaka snaga, ili dok ne nastupi noć.Već j e ljudima ponestajalo snage i oružju moći, kad iznenadasamnitska konjica, predvođena jednim skvadronom, otkri dase rimska komora nalazi daleko od vojnih snaga i nezaštićena.Zeljni plena, Samniti napadoše na nju. Kad glasnik sav uplašenjavi ovo diktatoru, on odgovori: ¹Ostavimo ih da se optereteplenom.ª A Samniti su pozivali jedni druge da grabe i nose, dapljačkaju vojničko blago. Tada diktator pozva komandanta ko-njice i reče mu: ,,Da li ti vidiš, Marko Fabije, daje neprijateljskakonjica napustila bitku? Sada su se opteretili onim što j e nasopterećivalo. Kreni na njih dok su, kao svaka vojska koja pljačka,

rastureni u neredu. Malo ih je u sedlu, malo i hje s oružjem uruci. Dok tovare konje plenom ubijaj ih nenaoružane, učini implen krvavim. J a ću se u bici pobrinuti za legije i pešadiju; tebiostavljam konjicu da se proslaviš.ª39. Konjički odred u savršenom poretku krenu u napadna rasturene i natovarene neprijatelje i sve ih poseče. Padali suizmeđu napuštenog plena preko koga su se saplitali oni koji subežali između prestrašenih konja. Nisu mogli da beže ni da sebore. I kadaje neprijateljska konjica bila gotovo uništena, Mar-ko Fabije okrenu jedno krilo svoje konjice i krenu na samnitskupešadiju s leđa. Začu se nov bojni poklič koji prestraši Samnite.Diktator ugleda kako se prvi redovi neprijatelja okreću nazad,vide zastave koje se u neredu kolebaju, kao i čitav bojni pore-

dak Samnita, pa j e čas pozivao vojnike, čas ih hrabrio, a tribunei komandante odreda j e pozivao po imenu da sa njim ponovokrenu u bitku. Svojim pokličom su podigli zastave i ukoliko suviše napredovali, utoliko j e neprijatelj bio u sve većem rasulu.Već su prvi redovi mogli da prepoznaju rimsku konjicu u dalji-ni, a Kornelije, okrenuvši se svojim manipulama, pokazivao je,511koliko je mogao i rukama i vikom, da prepoznaje i bojne znakei okrugle štitove svojih. Kada su rimski vojnici ovo čuli, a isto-vremeno i videli, sasvim su zaboravili na napor koji su podnosilicelog dana, na rane koje su zadobili i navalili su na neprijateljakao da su tog trenutka odmorno krenuli zastave iz utvrđenja.A Samniti nisu više mogli da izdrže ni strah od konjice, ni snagu

pešadije. J edan deo je na mestu izginuo, drugi su se dali u bek-stvo. Konjica je napravila pokolj među beguncima. Među pogi-nulima nalazio se i samnitski komandant. Ova poslednja bitkaje slomila snagu Samnita. Na svim skupoviina bučno su gunđalida nije čudo što nisu imali uspeha u jednom bezbožnom ratu,koji je preduzet pošto je bila prezrena zakletva ugovora; tako suse više zamerili bogovima no ljudima. Za to treba da ispaštajudajuči veliku ratnu odštetu i velikim kajanjem. Pitanje je bilojedino to da li ovu veliku cenu treba da plate krvlju nekolicinaili nevina većina. Već su se čula imena pokretača rata. Najčešće



je pominjano ime Brutula Papija, paje i u horu uzvikivano. Onje bio veoma moćan čovek aristokratskog porekla i bez sumnjeonaj koji je prekršio ugovor s Rimom. Prinuđeni da o njemuizveste, samnitski pretori odlučiše da ga predaju Rimljanima.Doneta je i odluka da se s njim u Rim vrate i sav ratni plen, svizarobljenici i sve ono što su fecijali tražili, kako j e pravo i kakotreba. Posle toga krenuli su njihovi fecijali u Rim, ali s mrtvimtelom Brutula. On se, nairne, dobrovoljnom smrću spasao po-niženja i kazne. Odlučeno j e da se zajedno s njegovim telomvrate Rimljanima i njihova dobra. No od svega toga Rimljani suprihvatili samo povraćaj zarobljenika i onoga što je priznato kaoplen. Predaja ostalogaje odbijena. Diktator je po odluci Senataproslavio trijumf.40. Neki pisci kažu da su ovaj rat vodili konzuli i da suoni trijumfovali za uspeh u ratu protiv Samnita. Prema Fabiju,Rimljani su napredovali i prema Apuliji i otuda doneli velikiplen. Ali svi se slažu u tome da j e diktator bio Aul Kornelije.Neizvesno je, međutim, da li j e bio izabran da bi vodio rat ili dabi dao znak rimskim kvadrigama i tako otvorio Rimske igre7070 Rimske igre (Ludi Romani ili I.udi magni) održavane su u čast J upi-tera najvećeg i najmoćnijeg; u pitanju je davanje znaka kvadrigi (četvoro-pregu) na trkama.512j er se pretor Lucije Plaucije iznenada teško razboleo. Kad j e to

obavio, abdicirao je pošto nije bilo ničega drugog važnog da seuradi. Nije lako izabrati između ovih dveju stvari, ili dati pred-nostjednom piscu nad drugim. Smatram daje stvar iskrivljenapreko pohvalnih posmrtnih beseda i lažnih natpisa na portre-tima pokojnika,71j er j e svaka porodica nastojala da sebi lažnoprisvoji slavu magistrature i pobede. Otuda i nastaju zabune uistoriji podviga pojedinaca i o događajima najavnim spomenici-ma. A ne postoji nijedan pisac koji bi bio savremenik događajana koga bi se moglo pouzdano osloniti.71 To je pravo pripadnika senatorskog staleža na posmrtne portretepredaka sa natpisima u kojima su slavljena njihovajunačka dela.515IX KNJ IGA

321-304. godina pre n. e.1. Usledilaje godina poznata po tome što j e u njoj došlo doKaudijskog mira koji je bio posledica čuvenog rimskog porazaza vreme konzula Tita Veturija Kalvina i Spurija Postumija. Tegodine je Samnite predvodio Gaj Pontije, sin Herenija. Otac muje bio poznat kao mudar čovek, dokje on sam bio prvi kao rat-nik i vojskovođa. Kada su se vratili poslanici koji su bili upućeniu Rim da predaju ono što j e traženo, ne postigavši mir, on imje rekao: ¹Nemojte misliti da j e ovo poslanstvo bilo uzaludno;njegovom misijom je sa nas skinuta mržnja bogova zbog kršenjaugovora. Pouzdano znam da bogovima, ma koliko da su želelida se pokorimo i priznamo ono što j e od nas ugovorom traže-no, ipak nije po volji to što su Rimljani tako oholo prezreli naše

ispaštanje stoga što smo prekršili ugovor. Sta bi se više mogloučiniti za umirenje bogova i za ublažavanje ljudi od onoga štomi činimo? Vratili smo im sve ono što smo kao plen zadobili išto se čini da nam pripada po ratnom pravu; vinovnike rata smopredali mrtve pošto nismo mogli žive; i njihovu imovinu smoposlali u Rim da ništa od tog zla ne bi ostalo kod nas. O, Ri-mljani, šta vam još dugujemo po ugovoru ili po volji bogova,koji su čuvari ugovora? Koga bih još mogao da prizovem kaosudije vaše srdžbe i našeg ispaštanja? Pri tome ne bih izostavionijedan narod i nijednog pojedinca. Ali ako slabijem ne ostaje



nikakva mogućnost da se poziva na ljudska prava u odnosu namoćnog, j a tražim zaštitu od bogova; oni kažnjavaju prekomer-nu oholost onih kojima nije dovoljno ni ono što im se vraća, nitiono što su tuđe pokupili; onih čiju srdžbu ne mogu ublažiti nismrt onih koji su krivi, ni tela krivaca koji su preminuli, onihkoji se neće smiriti dok im ne dozvolimo da našu krv proliju514i našu utrobu razderu. Pravičan ratje, Samniti, onaj koji j e nu-žan, a sveto je oružje u onih kojima ono pružajedini spas. Stoga,pošto je najvažnije u ljudskim stvarima to da li se nešto čini poodobrenju bogova ili protiv njihove volje, znajte da su vaši ranijiratovi vođeni pre protiv bogova nego protiv ljudi, a ovaj koji vampredstoji vodićete predvođeni samim bogovima."2. Predskazujući ovo, koliko srećno toliko i istinito, izveo jevojsku i postavio svoj logor u blizini Kaudijskog klanca.1Odatleje u Kalaciju,2j er j e čuo da se tu nalaze rimski konzuli i rimskilogor, poslao desetvojnika preodevenih u pastire i naredio imda se pretvaraju da napasaju stado, rastureno na sve strane, ublizini rimskih predstraža. Isto tako im j e naložio da svi pričajuisto: da su legije Samnita u Apuliji, da sa svim snagama opsedajuLuceriju3i kako malo nedostaje da je silom zauzmu. Ove glasi-ne, već i ranije namerno širene, doprle su i do Rimljana. Zaro-bljenici su, međutm, najviše doprineli da se u njih i veruje poštosu svi tvrdili isto. Nije bilo nikakve sumnje u to da će Rimljani

poći u pomoć Luceriji, dobrom i vernom savezniku. Time bisprečili i otcepljenje Apulije pred sadašnjom opasnošću. J edi-no o čemu se još raspravljalo bilo je to kojim putem da krenu.Do Lucerije su vodila dva puta: jedan duž obale gornjegmora,4otvoren i siguran, ali koliko j e bio sigurniji toliko j e bioi duži. Drugi, kraći, vodio j e kroz Kaudijski klanac, mesto kojej e izgledalo ovako: dve duboke klisure, uske i šumovite, a pove-zane neprekidnim planinskim lancem. I zmeđu njih se nalaziladosta prostrana zatvorena ravan, sa dovoljno trave i vode. Nje-nom sredinom je vodio put. Ali pre no što do nje stigneš, pred-stoji ti ulazak u prvi tesnac. Možeš se vratiti istim stopama, aliako hoćeš dalje moraš ući u drugu klisuru kojaje još uža i težaza prolaz. Rimljani su stigli na ovu ravan prvim prolazom, u ko-

loni, ukopavajući put u steni. Kada su se uputili prema drugomtesnacu naišli su na prepreku koju j e stvorilo oboreno drveće1Ne zna se pouzdano gde se nalazio Kaudijski klanac (Furculae Caudi-nae). Kasnijeje poznato samo mesto Kaudij kao stanica na Apijevom putu.2Kalacijaje grad u Kampaniji, na putu između Kapue i Beneventa.3Lucerija se nalazila u Apuliji; od 321. pre n. e. bilaje u savezu sa Ri-mom, a 314. pre n. e. primilaje rimske koloniste.4J adransko more.515i obrušeno kamenje. Tek tu su otkrili neprijateljevu prevaru, au isti mah su ugledali neprijatelja koji se stajao na vrhu klisure.Požurili su nazad u nameri da se dočepaju puta kojim su došli,ali je i on bio zatvoren neprijateljskim barikadama i oružjem.

Zaustavili su se bez ičije komande; zaprepašćenje j e zahvatilosve duhove i neka obamrlost im j e ukočila sve udove. Zagledalisu se međusobno, pri čemu j e svak verovao da onaj drugi višegospodari razumom i mišlju nego on sam, i dugo su ostali ne-pomični bez ijedne reči. Zatim, kad su videli da se podiže šatorza konzula i da neki od ljudi iznose oruđe za utvrđivanje, svi suse bez ičije naredbe ili podstreka okrenuli utvrđivanju da ne binesreći dodali i grešku, premda su znali da j e besmisleno dase utvrđuju u položaju koji j e beznadežan, kad je sve izgublje-no. Logor su postavili pored vode. Dok ih je neprijatelj sa svih



strana napadao, sami su svoj posao i uzaludan napor ismevaliuz sažaljenje. Legati i tribuni su lično došli konzulima, koji uočajanju nisu nikog sazivali u savet, j er nije bilo ni mesta saveto-vanju niti spasa, dok su vojnici, okrenuti konzulskim šatorima,od vojskovođa tražili spas, koji jedva da su mogli i besmrtni bo-govi da im donesu.3. Noć ih zateče više u jadikovanju no u savetovanju. Svakj e mrmljao, već prema svojoj naravi: ¹Krenimo preko preprekena putuª, govorili su jedni. ¹Krenimo preko planine, kud godmožemo nositi oružje, samo da stignemo do neprijatelja kogapobeđujemo već trideset godina. Svako polje j e za Rimljaneravno kad se bore protiv nevernih Samnita." Na to će drugi:¹Kuda i kojim putem da idemo? Zar se spremamo da pomeramoplanine iz njihovih ležišta? Dok se ovi planinski lanci nzdižu, ko-jim ćeš putem krenuti na neprijatelja? Naoružani ili bez oružja,hrabri ili kukavice, svi smo zajedno zarobljeni i poraženi; nepri-jatelj ne mora ni da potegne oružje na nas da bi nas dostojnopogubio - sedeći može da okonča rat.ª Noć su proveli u takvimrazgovorima, ne misleći ni na hranu ni na san.Ni kod Samnita, čak ni u tako povoljnim okolnostima, nijebilo čvrste odluke. Najzad su se svi složili u tome da pismomzatraže savet od Herenija Pontija, oca svog komandanta, štatreba raditi. Već u dubokoj starosti, on se povukao ne samo izratova nego i iz civilnih poslova. Ali u već oronulom telu, još se

održavala snaga duha i uma. Kad j e saznao da je rimska vojska516zatvorena u Kaudijskom klancu, između dve šumovite klisure,i kada gaje glasnik njegovog sina upitao za savet, odgovorio jenajpre da smatra da ih sve treba pustiti da prođu bez napada.Kad j e ovaj savet odbijen, on je glasniku, koji je ponovo došaoda ga pita za savet, rekao da treba sve Rimljane pobiti. Poštosu u logor stigla dva tako međusobno različita odgovora, kaou nekom dvosmislenom proročanstvu, sin j e među prvima po-sumnjao da je duh njegovog oca u oslabljenom telu ostario, alije poslušao savet svih i pozvao ga da lično dođe na savetovanje.Stari čovek se nije bunio i, kako kažu, bio j e dovezen kolima usavet. Dao je isti odgovor i nije ništa promenio u svom mišljenju,

ali j e dodao razloge: ako poslušaju prvi savet, koji on smatra zanajbolji, ovim dobrim delom učvrstili bi večni mir i prijateljstvos najmoćnijim narodom na svetu; poslušavši drugi savet odložilibi rat za mnoge generacije, j er se Rimljani ne bi lako oporaviliizgubivši dve vojske. Trećeg saveta nema.Kada ga j e na to njegov sin, zajedno s drugim prvacima,upitao šta bi se dogodilo ako bi izabrali srednji put - da pusteRimljane zdrave i čitave i da im potom nametnu zakon pobeđe-nih, on reče: ¹Taj put niti stvara prijatelja, niti slabi neprijatelja.Postići ćetejedino to da ih takvim poniženjem razjarite: rimskinarod je takav da ni pobeđen ne zna da miruje. U njihovim srci-ma ima nečega što trenutna nevolja samo raspaljuje; ne očekuj-te da će mirovati pre no što vam višestruko vrate kaznu koju su

pretrpeli.ª Pošto ni prvi ni drugi njegov predlog nije prihvaćen,Herenije je vraćen iz logora kući.4. A u rimskom logoru je posle mnogih neuspešnih poku-šaja da se probiju nastala nestašica hrane. Pobeđeni nevoljomuputili su poslanike koji su najpre zatražili mir pod jednakimuslovima za obe strane. Ako im to ne pođe za rukom naloženoim j e da izazovu neprijatelja na bitku. Pontije irn je odgovorioda j e rat završen i da su oni pobeđeni i zarobljeni. Pošto nisusvesni svog položaja poslaće ih da prođu ispod jarma5razoru-žani i samo u donjoj odeći. Ostali uslovi za mir biće ravnopravni



za pobednike i pobeđene; ako se povuku sa samnilske teritorijei odvedu rimske koloniste, Rimljani i Samniti će živeti u ravno-pravnom savezu, svaki po svojim zakonima. Pod tim uslovima5Za ¹jaramª videti Livije VI, nap. 15.517j e spreman da sklopi mir s konzulima. Ako bilo šta od ovog neprihvate, on zabranjuje poslanicima da mu ponovo dođu. Kadaposlanici ovo javiše, sa svih strana se podiže takva buka i nastadetolika žalost kod svih da se činilo da teže ne bi primili ni vest dasvi moraju izginuti na ovom mestu.Najzad, posle dužeg ćutanja - konzuli nisu mogli ništa dakažu ni za tako sraman sporazum, niti protiv tako nužnog ugo-vora - progovori Lucije Lentul, koji je zbog zasluga i počasti bioprvi među legatima: ¹Cesto sam, konzuli, slušao svog oca kakose u sećanjima vraća na to da j e jedini odvraćao Senat od togada zlatom otkupi državu od Gala, i to u situaciji kada nisu biliopkoljeni ni jarkom ni palisadama, od neprijatelja koji nije po-znavao nikakvu vešdnu opsedanja, kada su mogli i da se probiju,pa ako ne bez velike opasnosti, a ono ipak bez sigurne pogibije.I ako, kao što su Rimljani tada mogli s Kapitola da se obrušeoružjem na neprijatelja, što često čine oni koji su opsađeni protivonih koji ih opsedaju, i nama bude data prilika da se sukobimos neprijateljem na povoljnom ili nepovoljnom terenu, j a nećuizneveriti duh svoga oca u davanju saveta. Priznajem, predivno

je umreti za otadžbinu i spreman sam da se žrtvujem za rimskinarod i za rimske legije i da se bacim usred neprijatelja.Ali j a otadžbinu vidim ovde, ovde gde su i rimske legije,pa osim ako one ne krenu u susret smrt da bi sebe odbranile,kome će onda koristiti njihova smrt? Neko će reći 'domovini igradu' i 'bedemima i stanovnicima koji u njemu žive'. No, Her-kula mi, ako ova vojska propadne, to će ih predati neprijateljui neće ih spasiti. Ko će ih onda čuvati? Narod ne ratuje, on nijenaoružan. Kako se tada, bogovi, branio od Gala? Zar nisu iz Vejatraženi vojska i Kamil za vođu? Ovde su i sva snaga i sva nada;ako ih čuvamo, mi služimo otadžbini, a ako ih predamo smrtipredajemo i otadžbinu i napuštamo je. Neko će na to reći daje predaja sramna i nečasna. Ali ljubav prema otadžbini je tako

velika da ćemo joj služiti i po cenu sramote, pa i smrti ako je topotrebno. Podvrgnimo se ovom poniženju, ma kakvo daje, i bu-dimo spremni na nužnost od koje ni sami bogovi nisu moćniji.Krenite, konzuli, i predajući oružje otkupite državu kao što suj e vaši preci otkupili zlatom.ª5. Krenuše Pontiju na razgovor. Kada pobedilac predložiugovor, oni izjaviše da on ne može biti sklopljen bez odobrenja518naroda, bez fecijala i uobičajenog ceremonijala. I tako nije,kako narod obično misli, a Klaudije6i piše, Kaudijski mir sklo-pljen kao ugovor, nego j e samo bio dogovor.7Ne bi bili po-trebni jemci i taoci da j e bio sklopljen ugovor, garantovan nareligijski način: ¹Neka narod koji je odgovoran za svako odstu-

panje od dogovorenih uslova padne pod udarcimajupitera kaožrtvena svinja pod udarcima fecijala.1*8J emci su bili konzuli,legati, kvestori i vojni tribuni. Postoje i imena svih onih koji sugarantovali mir. Da j e u pitanju ugovor, nijedno drugo ime nebi bilo poznato osim imena dvojice fecijala. Zbog neophodnogodlaganja da se sklopi ugovor, traženo je da 600 konjanika budutaoci koji će biti pogubljeni ako se ne bude držalo onoga štoje bilo dogovoreno. Određeno je i vreme za predaju talaca i zaraspuštanje i razoružavanje vojske.Zalost je ponovo nastala kad su se konzuli vratili u logor.



Vojnici su se jedva uzdržavali od napada na one čijom su ne-smotrenošću dovedni na ovo mesto, na one zbog čijeg će ku-kavičluka izaći odavde još sramnije nego što su ušli. Nisu imalini vodiča ni izvidnika, upali su u klopku kao slepe divlje zverinavedene u zamku. Gledali su jedni u druge, zagledali oružjekoje će uskoro morati da predaju, svoje desnice koje će uskoroostati bez oružja, svoja tela koja će predati na milost neprijate-lju. Pred očima im j e bio neprijateljski jaram, slušali su porugeneprijatelja i videli nadmena lica; već su videli i prolazak ne-naoružanih kroz kordon naoružanih neprijatelja i sebe kako usramnoj koloni slede svoj bedni put preko savezničkih gradovana povratku roditeljima, put kojim su se i oni sami, kao i njihovipreci, vraćali u trijumfu. Sada su oni bili pobeđeni bez rana, bezoružja, bez borbe. Nije im dozvoljeno da izvuku mačeve, niti dase sukobe s neprijateljem. Uzalud im je bilo dato oružje, uzaludsnaga, uzalud hrabrost.Uz ovakve jadikovke dočekaše čas poniženja koji će stvar-nost učiniti još žalosnijom nego što su je oni sebi u duši predsta-vljali. Najpre im je bilo naređeno da samo ujednoj odeći i bez6Rimski istoričar Klaudije Kvadrigarije (videti Livije, VIII, nap. 41).7U pitanju je sponsio, usmeni dogovor ili zalog koji su dali koman-danti.8Videti Livije, I, 24.519

oružja izađu iz logora; predati su taoci i odvedeni pod stražom.Potomje naređeno liktorima da ostave konzule, a ovima su ski-nuti ogrtači. To izazva sažaljenje i među onima koji su malo pretoga smatrali da konzule treba prokleti, predati i rastrgnuti. Svisu zaboravili na sopstveni položaj i od tako strašnog unižavanjadostojanstva okretali su oči kao od nekog grešnog prizora.6. Najpre su konzuli, gotovo nagi, poslati pod jaram, a za-timje svaki niži od njih, već prema svom rangu, bio izložen tomponiženju; najzad su kroz to prošle jedna po jedna legija. Oko-lo su stajali neprijatelji pod oružjem, grdeći ih i ismevajući ih.Mnogi su potezali i mačeve, neke su i ranili, a neke i pogubilikad bi im na licima pročitali prezir prema pobediocu za ovakonedostojan postupak. Tako su svi prošli ispod jarma, i to, što je

još gore, pred očima neprijatelja. Kada su najzad izašli iz klisureličili su na ljude koji su se vratili iz pakla i prvi put ugledali sve-tlost dana. Ali j e svetlost pokazala do koje je mere stanje vojskebilo ponižavajuće, pa im je bila nepodnošljivija od same smrti.I tako, premda su pre noći mogli da sdgnu u Kapuu, zaustavilisu se ne zbog toga što se nisu pouzdavali u vernost savezni-ka, nego zato što ih j e stid sprečavao da idu dalje, te su svojaumorna tela prostrli pored puta koji je vodio u grad. K adajeovo javljeno u Kapuu, sažaljenje prema saveznicima pobedilojeurođenu oholost Kampanaca i oni su odmah poslali konzulimasvoje insignije vlasti, a vojnicima oružje, odeću, konje i namir-nice. A kad su Rimljani ušli u Kapuu, u susret su im izašli ceosenat i narod i pružili im svako gostoprimstvo, i javno i privatno.

Pa ipak, ni predusretljivost, ni I jubazna lica, ni bilo šta drugonije moglo da izmami nijednu reč; nisu mogli da ih navedu dapodignu oči i pogledaju prijatelje koji su ih tešili. Pored žalosd,i sdd ih j e terao da beže od razgovora i skupova.Sledećeg dana došli su mladići iz aristokratskih kuća da ihisprate do granica Kampanije. Kada su se ovi vradli u Kapuu ibili pozvani u senat, oni su na pitanja starijih kako su se držali,odgovorili da su bili još tužniji i još malodušniji. K olonaje ko-račala u tišini, kao da je nema; slomljen je poznati rimski duh,kao da su s oružjem izgubili i svaku srčanost: nisu odgovarali



na pozdrav onima koji su ih pozdravljali, nisu odgovarali napitanja. Od sdda nije niko rnogao da izusti nijednu reč, kao dasu na svom vratu još nosili jaram kroz koji su morali da prođu;520držali su se kao da Samniti imaju ne samo slavnu nego i večnupobedu; kao da su zauzeli ne Rim, kao nekad Gali, no rimsku vr-linu i hrabrost, za šta j e bila potrebna mnogo veća ratna veština.7. Dok su ovo pričali, a drugi slušali, i dokje rimsko ime go-tovo oplakano na skupu vernih saveznika, kažu daje Aul Kavalije,Ovijev sin, slavan i po poreklu i po delima, a tada već u godinamakoje su zasluživale poštovanje, izjavio da on gleda na stvar sasvimdrugačije: to uporno ćutanje, oči oborene zemlji i uši gluve zasvaku utehu, kao i sdd da se gleda svedost - sve je to izraz samoduboke srdžbe, iz dubine duše. Ili on ne poznaje dobro rim-sku narav, ili će ovo ćutanje uskoro doned Samnitima žalosnejauke i uzdisaje; sećanje na Kaudijski mir će ostati u žalosnijemsećanju Samnidma nego Rimljanima. Svak nosi svoj karaktersvuda gde se nađe, a Samnid neće svuda naći Kaudijski klanac.U Rim je već bio stigao glas o sramnom porazu. Najpre sečulo da su opkoljeni, zatim je javljeno o sramnom miru, što jebilo tužnije od vesti o opasnosd. Kad j e stigla vest da su opko-ljeni započeloje regrutovanje, ali su pripreme za slanje pomoćinapuštene j er se saznalo daje izvršena tako sramna predaja.Odmah je, bez ikakve zvanične odluke, nastala opšta žalost.

Radnje oko Foruma su bile zatvorene, a sudski poslovi i delat-nost na Forumu obustavljeni su pre no što j e to bilo naređeno.Ljudi su skinuli tunike s crvenim porubom i zlatno prstenje:9gotovo da je država bila tužnija od vojske. Prezirali su ne samovojskovođe koje su sklopile ovaj sramni mir nego i nevine voj-nike i smatrali da ih ne treba primiti ni u grad ni u kuću. Alidolazak vojske u stanju koje je izazivalo sažaljenje, ublažio jeto ogorčenje. Vojnici su ušli u grad ne kao oni koji su se vradliu otadžbinu, neočekivano spaseni iz opasnosd, nego sa izra-zom i izgledom zarobljenika. Stigli su pozno u noći i odmahnestali u svojim kućama. Ni sledećih dana nije niko od njihpoželeo da se pojavi na Forumu ili na drugim javnim mestima.Konzuli su se povukli i nisu obavljali nikakve zvanične poslove

osim što su hitno zatražili senatsku odluku da se imenuje dikta-tor koji će sprovesti izbore. I menovan j e Kvint Fabije Ambust,9 Tunika s crvenim porubom (latus clavus) znak je senatorskog do-stojanstva. Zlatan prsten su u Rimu u doba rane republike nosili pripad-nici senatorskog i konjičkog staleža, a kasnije samo konjičkog.521a za komandanta konjice Publije Elije Pet. Ali pošto nisu biliizabrani na propisan način, zamenili su ih Marko Emilije Papkao diktator i Lucije Valerije Flak kao komandant konjice. Me-đutim, ni oni nisu održali izbornu skupštinu, pa kako je narodbio nezadovoljan svim magistratima te godine, država se vratilana interegnum. I ntereksi su bili Kvint Fabije Maksim i MarkoValerije Korv. Ovaj poslednji je izabrao za konzule Kvinta Publi-

lija Filona, koji je bio na tom položaju treći put, i Lucija PapirijaKursora, konzula drugi put, bez sumnje uz odobravanje narodaj er u to vreme nije bilo slavnijih vojskovođa od njih.8. Istog dana kad su izabrani - tako odlučiše oci senatori- konzuli stupiše na dužnost. Pošto je izvršena senatska odlukao svečanom ritualu, odmah j e postavljeno pitanje o Kaudijskommiru. Publije, u koga su bili fasces, reče: ¹Govori, Spurije Po-stumije." Ovaj se diže sa istim izrazem lica s kojim je bio poslanpod jaram i započe: ¹Znam, konzuli, da sam pozvan i da mi jenaređeno da govorim kao prvi ne zbog počasti, no zbog krivice,



delom za nesrećno vođen rat, delom za sraman mir. Ali poštoniste postavili pitanje ni naše krivice ni naše kazne, ja ću, zapo-stavljajući odbranu koja ne bi bila teška pred onima kojima ljud-ska nesreća i njena neminovnost nisu nepoznati, ukratko izložitiono što ste tražili. Ovaj govor će pokazati da li sam štedeo sebeili vaše legije kad sam se obavezao sramnim, ali nužnim ugovo-rom. Pošto je zaključen bez odobrenja rimskog naroda, on i neobavezuje narod i po njemu ništa ne dugujemo Samnitima osimnaših ličnosti. Neka nas stoga fecijali njima vrate, nage i vezane.Na taj način ćemo narod osloboditi religijske obaveze, ako smoga uopše na nešto i obavezali, tako da na putu ne stoji ništa, niljudsko niti božansko, da se ponovo započne pravičan i sveti rat.U međuvremenu neka konzuli regrutuju vojsku, neka j e naoru-žaju i nekaje povedu, ali neka ne stupe nogom na neprijateljskuteritoriju dok sve ne bude završeno kako treba za našu predaju.A vi, bogovi besmrtni, molim vas i preklinjem, pošto vam već nijebilo na srcu da konzuli Spurije Postumije i Tit Veturije vode us-pešan rat sa Samnitima, ako vam je dovoljno što ste videli kako sunas poslali podjararn i kako smo se obavezali na sraman ugovor,kako se predajemo nepnjatelju nagi i poraženi, primajući sav besneprijatelja na svoju glavu, dajte da novi konzuli i rimske legijevode rat sa Samnitima tako kako su to činili svi konzuli pre nas.ª522Ovim govorom j e izazvao takvo divljenje kod ljudi i saža-

ljenje prema sebi da se jedva moglo verovati da je to onaj istiSpurije Postumije koji je bio tvorac tako sramnog ugovora. J e-dino su svi žalili što j e jedan tako izuzetan čovek pretrpeo takvukaznu od neprijatelja, koji je bio utoliko razjareniji što j e videonarušavanje mira. Dok su svi samo hvalili ovog čoveka i u svojimgovorima se pridruživali njegovom mišljenju, narodni tribuniLucije Livije i Kvint Melije pokušali su da se nakratko umešaju,protiveći se.10Rekoše da narod ne može biti oslobođen obavezepredajom konzula ako se Samnitima ne vrati sve ono što su preKaudija postigli i da konzuli ne zaslužuju nikakvu kaznu zbogtoga što su sklopili mir služeći interesima rimskog naroda, nitimogu biti predati neprijatelju i kažnjeni, budući da su u religij-skom smislu nepovredivi.

9. Na to Postumije odgovori: ¹Sada predajte nas koji nismoposvećeni, jer to možete a da ne povredite religijska pravila, paposle toga možete predati ljude u religijskom pogledu nepovre-dive čim se povuku s položaja. Ali ako mene slušate, išibajte ihpre nego što ih predate, i to u skupštini, tako da već ovde buduunapred kažnjeni. Ko je taj ko toliko ne poznaje fecijalno pra-vo da ne bi video kako oni koji odriču da se našom predajomnarod može osloboditi obaveze čine to stoga da sami ne bi bilipredani, a ne stoga što j e to stvarno tako? Neću ni ja odricati,oci senatori, da sporazum nije tako svet kao ugovor kod ljudikoji pored religije neguju i čast. No odričem da se bez odobre-nja naroda može zaključiti bilo šta što bi narod obavezivalo. Dasu nas Samniti sa istom onom surovošću s kojom su nas prinu-

dili na kapitulaciju naterali da izgovorimo formulu predviđenuza pobeđene da predaju gradove, zar biste vi, tribuni, odlučilida se rimski narod i ovaj grad, s hramovima i svetim mestima,svojim granicama i vodama, preda Samnitima? Ali ostavimo postrani kapitulaciju, j er je sada reč o sporazumu. Sta bi bilo dasmo se sporazumeli da rimski narod napusti ovaj grad? Da bude10 Lucije Livije i Kvint Melije su morali biti izabrani za narodne tri-bune posle bitke kod Kaudijskog klanca. Da su bili tribuni u godini kadse ona odigrala, ne bi mogli učestvovati u njoj pošto narodni tribuni nisunapuštali Rim. Dalji tekst pokazuje da su bili među onima koji su garan-



tovali mir.523spaljen? Da u budućnosti nema ni magistrate, ni Senat, ni za-kone? Da se pokorava kraljevima? Reći ćete da to bogovi ne bidozvolili. Međutim, nedostojni uslovi ne pobijaju važnost spora-zuma. Ako narod može da se obaveže ujednoj stvari, onda možeu svemu. Nije važno, kako neki misle, da li se obavezao konzul,ili diktator, ili pretor. I Samniti su pokazali da misle tako, pa su,smatrajući da nije dovoljno što su sporazum garantovali konzuli,naterali i legate, kvestore i vojne tribune da se takođe obavežu.Zar me niko neće pitati zašto sam garantovao za taj mir kadkonzul nema takvo pravo? Kada im nisam mogao garantovatimir, j er to ne spada u moja ovlašćenja, a nisam to mogao daučinim ni u vaše ime kad mi vi to niste naložili? Kod Kaudija,oci senatori, nije se ništa odigralo po odluci čoveka; besmrtnibogovi su lišili razuma i vaše i neprijateljske vojskovođe. Mi uratu nismo bili dovoljno oprezni, a oni su pobedu stečenu zlomizgubili rđavim držanjem. Kako se nisu dovoljno pouzdavali umesto kojc im j e donclo pobedu, požurili su da oduzmu oružjeljudima koji su rođeni s oružjem. Da su bili pri zdravoj pame-ti, zar bi im bilo teško da pošalju izaslanike u Rim, dok su sebipozvali starca na savetovanje? Da ovde razgovaraju sa Senatomi s narodom o miru; da su požurili mogli su stići za tri dana.U međuvremenu bi vladalo primiije dok poslanici ne bi iz Rima

doneli ili sigurnu pobedu ili mir. Najzad, siguran je samo onajugovor na koji se obavežemo po volji naroda. Ali niti ste vi do-neli tu odluku, niti smo se mi na nju obavezali. Nije bilo suđenoda se stvar drugačije završi no kao da su se poigrali u nekomsnu, srećnijem nego što je njihov um mogao da shvati. Našuvojsku j e oslobodila ona ista sreća koja ih je zarobila, a njihovuuzaludnu pobedu učinioje nevažećom još uzaludniji mir. Po-stignut je sporazum koji ne obavezuje nikoga osim one koji sugarantovali za njega. Ima li ičega u njemu što bi se ticalo vas,oci senatori, ili rimskog naroda? Ko se na vas može pozvati, komože reći da ste ga prevarili? Neprijatelj? Građani? Neprijateljuniste obećali ništa, a niste naredili ni nekom od građana da za-ključi sporazum. Vi, dakle, nemate o čemu da raspravljate ni sa

nama, j er nam niste ništa naložili, a ni sa Samnitima, s kojimaniste pregovarali. Samnitima smo mi jemci, dovoljno pouzdaniu onome čirne možemo garantovati, a to su naša tela i naš duh,i to čemo izložiti njihovoj srdžbi i njihovim mačevima, na tome524neka iskale svoj bes. A što se tiče tribuna, vi odlučite da li pre-daja treba da bude izvršena sada ili j e treba odložiti. A mi, TiteVeturije i ostali, prinesimo naše prezrene glave kao otkup zasporazum i tom kaznom oslobodimo rimsko oružje.ª10. Dirnuše senatore kako ove reči tako i govornik. Poredsvih ostalih, i narodni tribuni rekoše da će se pokoravati Senatu.Konzuli su odmah razrešeni dužnosti i predani fecijalima da bisa ostalima bili odvedeni u Kaudij. Kad je Senat doneo ovu odlu-

ku, videlo se kako nekakva svetlost obasjava grad. Svi su govorilio Postumiju, hvalili ga i uzdizali u nebo, upoređivali njegovodržanje sa požrtvovanjem Publija Decija11i sa drugim slavnimdelima; govorilo se da će se država izvući iz ponižavajućeg mirazahvaljujući njegovom savetu i delu, da j e sebe razapeo na krst ipredao besu neprijatelja, da ispašta za rimski narod. Svi su sadamislili jedino na rat i na oružje; pitali su se da li će još ikad imatipriliku da se sukobe sa Samnitima.Dok su svi u državi plamteli od srdžbe i mržnje, izvršeno jeregrutovanje i gotovo svi su se dobrovoljno prijavili. Isti vojnici



su regrutovani za nove legije i vojska j e odvedena prema Kau-diju. Fecijali su išli napred i kad su stigli do kapija neprijatelj-skog logora, naredili su tvorcima mira da skinu odeću, a ondasu im vezali ruke na leđa. Kadaje jedan od potčinjenih koji jeto izvršavao, labavo vezao Postumija, ustručavajući se pred ma-gistratom, ovaj je uzviknuo: ¹Zategni remen, neka bude pravapredaja." Pošto su izašli pred skupštinu Samnita i pred tribunalPontija, fecijal Aul Kornelije Arvina ovako je progovorio: ¹Poštosu ovi ljudi bez naredbe rimskog naroda i Kvirita garantovalida će biti sklopljen sporazum i time počinili grešku, predaje-mo vam ove ljude da bi rimski narod bio oslobođen te grešnekrivice.ª Dok je fecijal ovo izgovarao, Postumije ga udari kole-nom u butinu što je mogao jače ijasnim glasom izjavi da j e onsada samnitski građanin, a ovaj je poslanik kogaje on povredio,protivno svakom međunarodnom pravu, pa će Rimljani imatirazlog da povedu pravičan rat.11. Na to će Pontije: ¹Nitija primam ovu predaju, niti ćej e Samniti smatrati važećom. A ti, Spurije Postumije, ako veru-ješ da ima bogova, zašto ovo činiš nevažećim i zašto se ne držiš11O Publiju Deciju videti Livije, VIII, 6.525onog što j e dogovoreno? Samnitskom narodu su dužni da sepredaju svi koji su u njegovoj vlasti, ili mir umesto njih. Ali za-što se ja obraćam tebi, koji se držiš zadate reči vraćajući se kao

zarobljenik pobediocu? J a pozivam rimski narod da vrati legijeu tesnac gde su bile opkoljene ako se stidi ugovora koji j e dogo-voren kod Kaudijskog klanca. Neka niko nikog ne prevari; nekasve bude kao da ništa nije okončano. Neka ponovo uzmu svojeoružje koje su ostavili pri predaji, neka se vrate u svoj logor;sve ono što su imali pre pregovora neka povrate. Neka se tadačvrsto odluče za rat, neka se odbaci i dogovor i mir. Vodićemorat sa onom ratnom srećom i na onim mestima koja smo držalipre nego što se pregovaralo o miru, pa nid će rimski narod op-tuživati konzule za sporazum, niti ćemo mi smatrati Rimljanenevernima. Da li vam je ikada nedostajao izgovor za to što sei kao pobeđeni ne držite dogovorenog? Porsini ste dali taoce- prevarom ste ih doveli nazad; zlatom ste otkupili državu od

Gala - ubijeni su dok su primali zlato; mir ste dogovorili s namada bismo vam vradli zarobljene legije - taj mir ste učinili nevaže-ćim. I uvek nekoj prevari dajete izgled prava. Rimski narod neodobrava to što su legije spasene nečasnim mirom? Neka ondasebi zadrži mir, a zarobljene legije vrati pobedniku. To bi biločasno i dostojno saveza i ceremonijala fecijala. Zar ti, Aule Kor-nelije, zar vi, fecijali, nazivate pravom da d ono što tražiš dobiješsporazumom - tolike građane koji su ostali nepovređeni - a daja ne dobijem mir koji sam stekao puštajući ih?Ja smatram da ne treba primiti one za koje se pretvarate dapredajete, nid ih smatrad za predate, i neću se prodvid da se vrateu državu kao oni koji su se obavezali na izvršenje sporazuma, paneka izazovu srdžbu bogova čiju su volju izigrali. Povedite rat po-

što je Spurije Postumije upravo sada udario kolenom poslanika,tako da će bogovi poverovad kako je Postumije samnitski građa-nin a ne rimski, i da je prema tome samnitski građanin povrediorimskog poslanika. Na taj način ćete povesti pravičan rat protivnas. Ne sddite se da pokažete na svedosti dana ovo ismevanje re-ligije i pod izgovorom koji jedva da dolikuje detetu; stari čovek ibivši konzul nastoji da izvrši prevaru. Kreni, liktoru, skini okoveRimljanima; niko neće biti zadržan da ne ode kuda hoće.ª I takose ovi, oslobođeni onoga što je trebalo lično da učine, a moždai rimski narod, vratiše od Kaudija nepovređeni u rimski logor.



52612. Kada su Samniti videli da se umesto mira, u kome bioni bili nadmoćni, obnavlja rat, sve ono što će se zbiti nisu višeimali u mašti, nego su to videli pred očima: kasno i uzalud hva-lili su oba saveta starog Pontija. Oni su izabrali srednji put imenjali pobedu koju su već imali za nesiguran mir. Uz to, po-što su propustili priliku i za dobročinstvo i za zlo, boriće se saonima koje su mogli da kao neprijatelje uklone za večna vre-mena, ili da ih učine prijateljima. I bez ikakve bitke koja bi dalaprednost snagama jedne ili druge strane posle Kaudijskog mira,raspoloženje se toliko izmenilo da j e Postumije postao slavnijiu Rimu zbog predaje no što j e Pontije bio kod Samnita poslepobede koja nije koštala njegove vojnike ni kapi krvi; i dok suRimljani verovali da mogu voditi rat i pobediti, kod Samnita jezavladalo uverenje da su Rimljani, čim je počelo neprijateljstvo,več i pobedili.U međuvremenuje Satrik prešao na stranu Samnita. Kolo-nija Fregele koju su Samniti neočekivano napali - znalo se da sui Satričani sa njima - zauzetaje u toku noći. Potom je uzajamnistrah držao mirne i jedne i druge sve do zore. Kada se pojavilasvetlost dana, započela j e bitka koja j e izvesno vreme bila neo-dlučna. Kako se borilo za žrtvenike i ognjišta i kako je mnoštvoonih koji nisu bili borci hrabrilo svoje sa krovova, Fregele suodolevale. Ali j e podvala potom donela preokret; čuo se glas

glasnika da će svakog ko položi oružje pustiti da ode nepovre-đen. Nada odvrati pažnju od bitke i na sve strane počeše dabacaju oružje. Oni koji su bili odlučniji provalili su kroz kapijuna suprotnoj strani, i tu se pokazalo daje bila sigurnija hrabrostovih no neopravdan strah onih koji su poverovali neprijatelju.One koji su se predali, Samniti su opkolili u kućama te ih za-palili i tako su izgoreli uzalud prizivajući bogove i pozivajući sena zadatu veru.Konzuli su u međuvremenu podelili provincije:12Papirijej e krenuo u Apuliju ka Luceriji, gde su se pod stražom nalazi-li rimski konjanici dati kao taoci posle Kandija, a Publilije sezaustavio u Samniju, okrenut prema legijama u Kaudiju. Ova12 U rimskom državnom uređenju, provincija je označavala osvoje-

nu oblast van Italije; međutim, u vreme rane republike znači oblast ukojoj je vojskovođi dodeljeno pravo komande.527taktikaje učinila Samnite neodlučnim, jer se nisu usuđivali daidu prema Luceriji da im neprijatelj ne bi udario s leđa, niti daostanu, pa da Luceriju u međuvremenu izgube. Cinilo im senajbolje da se stvar prepusti sreći i da se sukobe s Publilijem.I tako povedoše svoje snage u boj.13. Pre no što će se sukobiti sa njima, Publilije j e smatraoza potrebno da govori vojnicima, te naredi da se sazove zbor.Ali kako su dotrčali pred pretorij komandanta13uz veliku buku,j er su tražili da se uđe u bitku, to nisu čuli ohrabrenje koman-danta. Svak j e sebe hrabrio, osećajući još uvek poniženje u duši.

Tako krenuše u borbu požurujući zastavnike. Da se u jurišu nebi zadržavali bacanjem koplja pre no što potegnu mačeve, ba-ciše koplja kao da je za to bio dat znak i sa isukanim mačevimakrenuše na neprijatelja. Tako raspored po vojnim pravilima ipostavljene rezerve nisu ništa značile: sve je odlučio bes vojnikaujednom gotovo mahnitom napadu. Neprijatelji su bili ne samorazbijeni nego se nisu usudili ni da se zadrže u svom logoru.U neredu su se rasturili i uputili ka Apuliji. Do Lucerije su ipakstigli u poretku koji je ponovo uspostavljen. A Rimljane je onaista srdžba koja ih je bacila usred neprijatelja dovela i u njihov



vojni logor. Ovde je proliveno više krvi i izvršen je veći masakrno u borbi, a veliki deo plena je u besu uništen.Druga vojska, pod komandom konzula Papirija, morskomobalom je stigla do Arpa,14kroz oblast koja se držala mirno, višeiz mržnje prema Samnitima i nepravdi koje su im pričinili, negozbog nekog dobročinstva koje su im učinili Rimljani. Samniti su,naime, boraveći tada u planinama i po selima, pustošili mesta uravnici i primoiju, prezirući kao divlji gorštaci blagu prirodu sta-novnika ovih krajeva, sličnu, kako često biva, mestima na kojimasu živeli. Da je ova oblast bila na strani Samnita, ne bi dozvolilarimskoj vojsci prolazak do Arpa, nego bi je uništila lišavajući jeneophodnih namirnica pošto je bila odsečena od snabdevanja.Kada su stigli do Lucerije, nestašica j e podjednako pogađala iopsađene i one koji su opsedali. Arpi su snabdevali Rimljane,13Pretorij je bio centar vojnog logora u kome su se nalazili koman-datov šator, ratno veće i glavni štab.14Arpi, grad u Apuliji, u zemlji Daunija; navodno ga je osnovao Dio-med, junak iz Trojanskog rata.528ali u malim količinama. Vojnici su bili na straži ili u stanicama,ili pak zauzeti radovima na utvrđivanju, a hranu su u logor do-nosili konjanici u malim kožnim torbama koje su pri napadimaneprijatelja bacali s konja da bi se borili. Oni koji su bili opko-ljeni, dobijali su snabdevanje i pomoć iz samnitskih planina pre

no što je stigao drugi konzul s pobedničkom vojskom. DolaskomPublilija, ovo se smanjilo j er je on brigu oko opsedanja ostaviokolegi, a sam je slobodno krstario po poljima i ugrožavao snab-devanje neprijatelja. I kada su nestali svi izgledi da će opsađenimoći duže da izdrže oskuđicu, Samniti, koji su imali logor kodLucerije, sakupili su svoje snage i krenuli na Papirija.14.1kada su i jedni i drugi bili spremni da se sukobe, ume-šali su se poslanici iz Tarenta pozivajući i Samnite i Rimljane daodustanu od borbe. Pretili su ijednima i drugima da će se protivonoga ko se pokaže manje spreman da odustane od boja boritina strani onog drugog. Kadaje Papirije saslušao ovo poslanstvo,pretvarajući se da j e dirnut onim što je čuo, odgovorio je da ćese posavetovati s kolegom. Poslaoje po njega, a u međuvremenu

je vršio pripreme za bitku; posle razgovora s njim o stvari okokoje nije bilo nikakvog kolebanja, dao je znak za bitku. Dok sukonzuli obavljali religijski ceremonijal i vršili pripreme neophod-ne za bitku, prišli su im tarentinski poslanici očekujući odgovor.Papirije im reče: ¹Auspicije su povoljne, Tarentinci, kako javljačuvar svetih pilića.15Osim toga, i bogovi su veoma povoljno pri-mili žrtve. Kao što vidite, s bogovima kao vođama krenućemo uborbu.ª Na to je naredio da se podignu bojni znaci i izveo vojnesnage, rugajući se Tarentincima kao najluđem narodu koji, ne-moćan u sopstvenoj kući zbog nesloge i pobuna, smatra da trebaodlučivati šta da čine drugi u ratu i miru.Na drugoj strani Samniti su potpuno prestali da se brinu oratu, bilo stoga što su iskreno želeli mir ili su smatrali korisnim

da se pretvaraju kako ga žele da bi pridobili Tarentince. Kadaiznenada ugledaše Rimljane spremne za boj, uzviknuše da sedrže odluke Tarentinaca i da neće izaći Rimljanima u susret, nitiće izneti oružje van utvrđenja, da će radije primiti ono što slučajdonese no što će prezreti mirovnu misiju Tarentinaca. Konzuli15 Što znači da su ¹sveti pilići" kljucali zrnevlje koje je bilo prosutoza njih.529odgovoriše da su to primili kao znamenje, pa mole bogove daneprijatelja podrže u nameri da ne brani ni bedeme. Sami su,



potom, podelili snage i prišli neprijateljskom utvrđenju. Krenulisu istovremeno iz dva pravca i dok je jedan deo vojske nasipaojarak, drugi su razvaljivali palisade i bacali ih u jarak. Podstrekda zauzmu i neprijateljski logor davala im je ne samo neobičnahrabrost nego i srdžba i ogorčenje duhova ranjenih poniže-njem. I svak j e sebe podsećao da ovo nije ni klanac ni Kaudij,niti besputna šuma gde je lukavost odnela nadmoćnu pobedunad zabludom, nego da j e to rimska hrabrost, koju ne moguzaustaviti ni bedemi ni jarak. Ubijali su podjednako one koji supružali otpor i one koji su bežali, podjednako nenaoružane ione s oružjem, robove i slobodne, odrasle i decu, ljude i stoku.Cak ne bi ostala nijedna životinja da konjici nije bio dat znak zapovlačenje, a vojnici žedni krvi isterani iz neprijateljskog logo-ra i naredbom i pretnjama. Pošto su se ljutili što im j e oduzetozadovoljstvo da iskale svoj gnev, konzuli su im održali govor dabi ih ubedili da ni oni ne zaostaju iza bilo kog vojnika u mr-žnji prema neprijatelju, i kao što su ih poveli u bitku, tako bito učinili i u izvršenju nemilosrdne kazne kad ih u tome ne bisprečavao obzir prema 600 konjanika koje kao taoce drže u Lu-ceriji i strah da ih neprijatelj, znajući da prema njemu neće bitimilosti, ne bi pobio pre nego što i sam propadne. Vojnici su torado prihvatili i bili srećni da se stalo na put njihovoj prevelikojsrdžbi. Govorili su kako su spremni da sve podnesu samo da bispasili tolike prvake rimske omladine.

15. Poštoje raspuštena skupština vojnika, održanje savetda bi odlučili da li da krenu u opsadu Lucerije sa svim snaga-ma, ili dajedan konzul s jednom vojskom nastoji da pridobijeApulce u okolini - pleme čije j e raspoloženje u ovom slučajubilo neizvesno. Konzul Publilije krenu u obilaženje Apulije inaroda koji su u njoj živeli da ih u jednom pohodu ili silom po-kori, ili da ih pridobije za saveznike dajući im povoljne uslove.A Papiriju koji j e ostao da opseda Luceriju, uskoro se ukazalaprilika kojoj se nadao. Kako je bio zaposeo sve puteve kojimajeneprijatelju moglo sdći snabdevanje iz Samnija, Samniti koji suimali garnizon u Luceriji pobeđeni su glađu, pa su uputili po-slanike rimskom konzulu s predlogom da digne opsadu, a oniće pustiti konjanike koje su uzeli kao taoce u ratu. Papirije im

530odgovori neka pitaju Pontija, Heranijevog sina, koji je Rimlja-ne poslao pod jaram, za mišljenje o tome šta pobeđeni morajuda podnesu. Ali kako više vole da neprijatelj odluči o pravičnojkazni za njih nego da to sami predlože, on im naređuje da javeu Luceriju da u bedemima ostave oružje, komoru, stoku i onekoji nisu sposobni za borbu, a vojnike da pošalju pod jaramsamo u jednoj odeći. Time im Rimljani neće naned novo poni-ženje nego samo osvetiti staro. Samniti ništa nisu odbili: 7.000njihovih vojnika je poslano pod jaram, a Rimljani su u Lucerijistekli ogroman plen. Vraćeni su im sve zastave i bojni znacikoje su izgubili kod Kaudija i, što je izazvalo najveću radost, do-bili su i konjanike koje su kao taoce za mir predali Samnitima

u Luceriji na čuvanje. Teško bi se mogla naći slavnija pobedaRimljana od ove, osobito ako je tačno ono što sam našao kodnekih analista, naime da j e Pontije, Herenijev sin, samnitskivojskovođa, zajedno sa ostalima poslan pod jaram. Uostalom,ne čudim se što je ostalo nepoznato da li se neprijateljski zapo-vednik predao, a zatim prošao kroz ovo poniženje; čudnija mije neizvesnost o tome da li je ovu stvar kod Kaudija vodio LucijeKornelije kao diktator, s Lucijem Papirijem Kursorom kao ko-mandantom konjice, a zatim i kod Lucerije bio jedini osvetnikrimskog poniženja; ne znam da li j e zbog toga trijumfovao kao



najzaslužniji vojskovođa od vremena Furija Kamila do tada, ilije ta počast pripala konzulima, pre svih Papiriju. Toj neizvesno-sti sledi još jedna: ne zna se da li je Papirije Kursor bio taj kojij e na sledećim izborima biran ponovo za konzula zbog pobedekod Lucerije (kolega muje bio Kvint Aul Ceretan), i tako zau-zeo ovaj položaj treći put, ili je to bio Lucije Papirije Mugilan,a greška j e u kognomenu.16. Međutim, svi se slažu u tome da su sve ostalo u ovomratu izvršili konzuli. Aul j e ujednoj srećnoj bici pobedio Feren-tince, primio predaju grada u koji se sklonila razbijena vojska izahtevao taoce. Podjednako srećan bioje i drugi konzul u suko-bu sa Satričanima koji su, premda rimski građani, posle Kaudijaprešli na stranu Samnita i primili njihov garnizon u grad. Kadje grad uputio poslanike da izmole mir, konzul im je strogo od-govorio da mu se ne vraćaju ako ne pobiju samnitski garnizonili ga ne predaju. Takvom porukom j e izazvao veći strah kodkolonista no što bi to mogao učiniti oružjem. Pošto su poslanici531uporno tražili od konzula da odgovori na koji bi način oni,tako malobrojni i nemoćni, mogli na to da prinude tako mo-ćan garnizon, on im j e naložio da traže savet od onoga po čijemsu nalogu primili stranu posadu u grad. Krenuše nazad, poštosu teškom mukom postigli dozvolu da se o tome posavetuju sasenatom i da ga potom obaveste. Tako se vratiše svojima. Senat

u Satriku podeli se u dve stranke: jednu koju su predvodili onikoji su bili krivci za pobunu protiv rimskog naroda, i drugu ukojoj su bili građani verni Rimu. Ali i jedni i drugi su bili sagla-sni da se pridobije rimski konzul za to da se uspostavi mir. Kakose samnitska posada spremala da umakne sledeće noći, poštonije bilo ništa pripremljeno da se izdrži opsada, jedna strankaje smatrala da je dovoljno da se javi konzulu u koji će noćni čas,na koju kapiju i kojim putem krenuti neprijatelj; drugi, koji suse i ranije protivili da se okrenu Samnitima, iste noći su otvorilikapiju konzulu i, ne obaveštavajući nikoga, krišom od Samni-ta primili naoružane vojnike u grad. Tako je samnitski garni-zon bio neočekivano pritisnut ovom dvostrukom izdajom. Onikoji su se sakrili po šumovitim mestima napali su na Samnite, a

istovremeno se i iz grada, punog neprijatelja, čuo ratni poklič.U toku jednog sata pobijeni su Samniti, a Satričani zarobljeni isve je došlo pod vlast konzula. Kad im je postavio pitanje ko ihje nagovorio da se pobune i pošto je saznao ko su krivci, naredioje da ih išibaju i pogube sekirama. Potom je ostavio jaču posadu,a Satričanima j e oduzeo oružje.Oni istoričari koji pišu da j e pod vođstvom Papirija Kurso-ra ponovo zauzeta Lucerija, a Samniti poslani pod jaram, kažuda se potom vratio u Rim da bi slavio trijumf. A on je bio čovekdostojan svake pohvale kao vojnik, izvrstan ne samo snagomduha nego i telesnom snagom. Posebno j e imao hitre noge, počemu j e i stekao nadimak.16Kažu da j e bio pobednik u svimtrkama svog vremena, koliko zahvaljujući snazi svojih nogu toli-

ko i stalnim vežbama. Mogao j e mnogo i da popije i da pojede.Kako mu j e telo odolevalo svakom naporu, u vojsci nije bilonikog oštrijeg od njega ni prema pešacima ni prema konjanici-ma. Kada su se konjanici jednom usudili da zatraže da ih zbog16 Njegov nadimak Kursor znači Trkač; nadimak je u ovom slučajubio nasleđen: nosio ga je već njegov deda.532dobrog držanja oslobodi nekog posla, on j e odgovorio: ,,Da nebiste rekli da nikad ništa ne dozvoljavam, dopuštam vam da neistimarite leđa konjima kada siđete sa njih.ª Imao je sposobnost



da zapoveda i građanima i saveznicima. KLada je prenestinskipretor bio iz straha nešto sporiji u dovođenju svojih snaga kaopotpore prvom bojnom redu, Papirije je prošetao ispred njego-vog šatora i zahtevao da ga pozovu, a liktoru naredio da pripre-mi sekiru. Cuvši ovo, Prenestinac pretrnu od straha, a Papirijereče liktoru: ¹Hajde preseci ovaj panj, smeta onima koji se šeta-j u.ª Pošto muje izrekao novčanu kaznu, otpustio gaje ispunjc-nog strahom od najgore kazne. U to vreme, koje je kao nijednodrugo obilovalo primerima vrline, bez sumnje nije bilo čoveka ukoga bi se rimska država mogla više pouzdati. Po sposobnostimavođe smatrali su da bi se mogao meriti s Aleksandrom Velikimda se ovaj posle pokoravanja Azije okrenuo Evropi.17. Može se videti da sam od početka ovog dela izbegavaoda se udaljavam od glavnog toka događaja i da nisam nastojaoda raznim digresijama čitaocu pružim ugodno odvajanje od ma-terije, a svom duhu predah. Ipak, pominjanje tako velikog kraljai vojskovođe, o kome sam često ćuteći razmišljao u sebi, vodilome j e do pitanja šta bi bilo daje rimska država morala da sebori s Aleksandrom.Cini mi se da u ratu mogu mnogo da postignu veliki brojvojnika i njihova hrabrost, sposobnost vojskovođe i sreća, važnau svim ljudskim stvarima, a najviše u ratu. Sve ove stvari posma-trane i svaka za sebe i sve zajedno, lako daju da se zaključi kakorimska država ne bi bila ništa manje nepobediva za Aleksandra

kao i za druge kraljeve i narode. Prvo, da počnem od vojskovo-đa: ne poričem da je Aleksandar bio izvrstan vojskovođa, ali jošslavnijim gaje učinilo to što je onjedini vojskovođa koji je umromlad, na vrhuncu slave, dok još nije bio iskusio i drugu stranusreće. No da ostavim po strani druge slavne vojskovođe i kraljevekao primere promenljivosti sreće i da se podsetimo Kira, kogaGrci slave mnogim pohvalama: šta ga je drugo doli dug životizložilo tako promenljivoj sreći, kao u novije vreme Pompejavelikog? Pređimo na rimske vojskovođe, i to ne na sve ni iz svihepoha, nego samo na one konzule i diktatore sa kojima se Alek-sandar mogao sukobiti da j e bilo prilike: Marka Valerija Kor-va, Gaja Marcija Rutula, Gaja Sulpicija, Tita Manlija Torkvata,533

Kvinta Publija Filona, Lucija Papirija Kursora, Kvinta FabijaMaksima, dvojicu Decija, Lucija Volumnija, Marka Kurcija. Bilobi i drugih izvrsnih ljudi da se okrenuo najpre ratu s Kartagi-nom pre no što bi zaratio protiv Rima, budući da bi već bio uzrelijim godinama kada bi prešao u Italiju. Svaki od ovih kojesam pomenuo bio je podjednako obdaren i duhom i hrabrošćukao Aleksandar. Isto tako j e i vojna veština, predavana s kolenana koleno od početka grada Rima, prerasla u pravu umetnost,uređenu po određenim načelima. To su načela po kojima suratove vodili kraljevi, zatim i oni koji su proterali kraljeve, J u-niji i Valeriji, potom Fabiji, Kvinkciji, Korneliji, a isto tako iFurije Kamil, koga bi mladići koji bi se borili s Aleksandrom,videli kao starca. Ali ako bi se Aleksandru suprotstavila veština

vojnika - ona j e Aleksandra učinila takođe slavnim - ustuknuobi kad bi mu u susret izašli Manlije Torkvat i Valerije Korv, kojisu se najpre istakli kao vojnici, a tek potom kao vojskovođe,ustuknuo bi i pred dvojicom Decija, koji su se obrušavali naneprijatelja ne štedeći ni sebe, kao i pred Papirijem Kursorom,čovekom onakve snage tela i duha. Zar bi pameću jednog mla-dića bio pobeđen ovaj Senat - da ne govorim o pojedincima unjemu - za koji j e u pravu bio onaj koji gaje nazvao skupoinkraljeva? Pretpostavljam da nema opasnosti da bi mudrije odbilo koga od ovih koje sam imenovao, izabrao pogodno mesto



za logor, obezbedio snabdevanje, osigurao se od iznenađenja,izabrao pogodno mesto za bitku, postavio bojnu liniju i ojačaoje rezervama. Bilo bi mu rečeno da to nije Darije, koji je sa so-bom vodio žene i evnuhe, utonuo u purpur, opterećen zlatomi svojim bogatstvom i prema tome bio više plen nego protivnik.Njega je pobedio bez prolivanja krvi stoga što se usudio da pre-zre takvo šepurenje. Posve drugačije od Indije, preko koje jeveselo tumarao u pijanoj koloni, učinila bi mu se Italija kad biugledao bregove Apulije i planine Lukanije, kao i sveže tragovepogibije svojih rođaka, mesto gde je njegov ujak Aleksandar izEpira izgubio svoj život.18. Govorili smo o Aleksandru usred srećnih okolnosti ukojima se niko nije gore ponašao od njega. A ako bismo gaposmatrali u svetlu nove sreće i, da tako kažem, u novom ras-položenju koje su stvorile nove pobede, došao bi u Italiju višesličan Dariju no Aleksandru. Doveo bi vojsku kojaje zaboravila534Makedoniju i već bila izopačena po persijskim običajima. Nepri-jatno se osećam pišući o takvom kralju kako j e promenio načinodevanja i kako je tražio da mu laskaju prostrevši se po zemlji- to bi Makedoncima bilo teško i da su pobeđeni, a kamoli kaopobediocima - o surovim kaznama, o ubistvu prijatelja usledpijanke i gozbe, o razmetanju lažnih poreklom. Sta bi bilo akobi ljubav prema vinu postajala svakog dana sve jača? Ili divlja i

silna srdžba? Govorim o onome što pisci smatraju za sigurno. Dali možemo tvrditi da to ne bi nanelo nikakve štete vrlinama voj-skovođe? Opasnost je bila u tome - kako neki od grčkih pisacakoji nisu mnogo značajni imaju običaj da kažu, ističući persijskuslavu nasuprot rimskoj - što rimski narod ne bi bio sposoban dapodnese veličinu imena Aleksandrovog, premda mi se čini da gani po čuvenju nisu znali, i što se niko od rimskih aristokrata nebi usudio da slobodno podigne glas prodv ovog čoveka, protivkoga su se Adnjani usudili da slobodno govore u skupštini, udržavi koja je slomljena makedonskim oružjem, dok su gledalikako se diže dim s ruševina obližnje Tebe.Ma kako da nam se Aleksandar čini velikim, to je ipak veli-čina jednog čoveka stvorena za nešto više od deset godina sreće.

A oni koji kažu da j e rimski narod, premda nepobediv u svimratovima, ipak bio poražen u nekim bitkama, dok Aleksandarnije bio loše sreće ni u jednoj, zaboravljaju da upoređuju delajednog čoveka, i to mladića, s delimajednog celog naroda kojiratuje već 400 godina. Zar je čudno ako vidimo daje u jednojdržavi koja ima više generacija no druga godina, sreća promen-ljivija u tako dugom vremenskom periodu nego u jednoj vlada-vini od trinaest godina? Zašto se ne upoređuju čovek s čovekomi vojskovođa s vojskovođom u sreći? Koliko sam naveo rimskihvojskovođa koje ratna sreća nije nikad izneverila! Treba listatistranice u analima i spiskovima magistrata i svuda videti konzulei diktatore čije se hrabrosti i ratne sreće ne stidi rimski narod.Ono u čemu su dostojniji divljenja više no Aleksandar ili koji

drugi kralj, to je činjenica da su neki diktatori bili na vlasti samodeset ili dvadeset dana, dok nijedan od konzula nije bio na po-ložaju duže od godinu dana. Regrutovanje su često sprečavalinarodni tribuni, kasno se odlazilo u rat, rano su pozivani nazadda bi izvršili izbore za sledeću godinu. Samo što bi pristupiliposlu, godina bi već prošla. Isto tako, efikasnosti smetaju čas535brzopletost, čas zloba kolege; nasleđuju poslove koje su dru-gi rđavo vodili; često preuzimaju komandu u vojsci koju činetek regrutovani ili nedisciplinovani vojnici. A kraljevi, tako mi



Herkula, ne samo da su oslobođeni svih ovih teškoća nego sugospodari i prilika i svog vremena; sve vode kako sami hoće iu odlukama ne moraju da slede drugog. Aleksandar je, dakle,kao nepobediv vojskovođa vodio ratove prodv nepobedivih voj-skovođa i isti zalog sreće unosio j e i u opasne situacije. Većojopasnosti bi se izlagao no oni, j er su Makedonci imali samojednog Aleksandra. On se ne samo nalazio u opasnim situacija-ma nego im se i sam izlagao. Kod Rimljana bi se mnogi moglimeriti sa Aleksandrom i u slavi i u veličini podviga, ali je svaki odnjih umirao kako mu je sudbina odredila, ne dovodeći državuu opasnost svojom smrću.19. Ostaje da se uporedi vojska s vojskom, po broju i po vrstivojnika ili po veličini pomoćnih trupa. U ovo vreme stanovništvoRima je procenjeno na 250.000 glava. U vreme opšteg otpad-ništva saveznika, kadaje regrutovanje bilo ograničeno samo nagrad, moglo se regrutovati deset legija. U tim godinama se doga-đalo da su po četiri i po pet vojski bile istovremeno angažovaneu ratovima u Etruriji i Umbriji, gde su se kao neprijatelji pojaviliGali, u Samniju i protiv Lukanaca. Ceo Lacij, sa Sabinjanima,Volscima i Ekvima, i cela Kampanija, deo Umbrije i Etrurije, saPicenima, Marsima i Pelignima, sa Vestinima i Apulcima, i celaobala donjeg mora, koje drže Grci od Turija sve do Neapolisa iKuma, a Samniti odatle sve do Ostije i Ancija - sve ovo su moglibiti ili moćni prijatelji Rimljana, ili neprijatelji pobeđeni u ratu.

A Aleksandar j e mogao preći preko mora sam s makedonskimveteranima, ne više od 30.000 pešaka i 4.000 konjanika koji suvećim delom Tesalci. To muje bila glavnina snaga. Ako bi tomepriključio Persijance i Induse i druga plemena, to bi ga više op-terećivalo no što bi mu pomoglo. Dodaj tome da su Rimljani usvojoj zemlji mogli lako da popune gubitke, a Aleksandru bi sedogodilo isto što i kasnije Hanibalu; da mu se vojska iscrpljujei smanjuje ratujući u tuđoj zemlji. Oružje njegovim vojnicimačine duguljast ovalan štit i sarise,17a Rimljanima četvorougli štit,17 Sarisa je dugo koplje (21 stopa) koje su nosili makedonski vojniciu falangi.536koji je dovoljno velik da pokriva čitavo telo, i koplje za bacanje

za koje je potrebna drugačija veština no za kratko koplje; onojače udara i lakše je za bacanje od kratkog. I jedna i druga vojskase bore u čvrstoj formaciji u kojoj se svaki vojnik drži svog reda.Ali na onoj strani je falanga18nepokretna i jedinstvena, dokjerimski vojni poredak otvoreniji i sastoji se iz više delova, kojise lakše odvajaju ako j e neophodno i lakše se ponovo spajaju.A ko se u utvrđivanju može meriti s rimskim vojnikom, ko j e uizdržljivosti bolji od njega? Ako bi bio pobeđen u jednoj bici,Aleksandar bi bio poražen u ratu, a koja je to bitka koja možeuništiti rimskog vojnika ako ga nije slomio poraz kod Kaudija ilikod Kana?1" Nije li se on često, premda j e isprva sve išlo dobro,žalio na Persijance i I nduse i na neratobornu Aziju, govorećida j e vodio rat sa ženama, kako kažu da j e rekao epirski kralj

Aleksandar, smrtno ranjen, kadaje upoređivao svoju sudbinusa onom s kojom je ratovao ovaj mladić u Aziji.20Kada se setim da smo s Kartaginom ratovali 44 godine namoru, mislim da za to ne bi bio dovoljan ceo Aleksandrov život.A da se dogodilo da se rimska i kartaginska država ujedine uratu, pošto su bile vezane starinskim ugovorom,21i da je strahod zajedničkog neprijatelja učinio da se dve najmoćnije državenaoružaju i opreme ljude, Aleksandar bi bio slomljen u istovre-menom ratu i protiv Rima i protiv Kartagine. Istina, Rimljaninisu bili u ratu s Makedonijom dok im j e kralj bio Aleksandar



i dok im je država bila moćna, ali su iskusili Makedoniju kaoneprijatelja za vreme Antioha, Filipa i Perseja,22i to ne samo18Falanga je zbijeni vojni poredak. Makedonska falanga je imala po50 vojnika u širinu i 12 do 16 u dubinu, a svi su bili naoružani sarisama.19Bitka između Rimljana i Hanibala kod Kana na reci Aufidu odi-grala se 216. pre n. e., kad su Rimljani pretrpeli katastrofalan poraz.20Prema jednom podatku kod Aula Gelija (II vek n. e.), kadaje kre-nuo na Italiju, Aleksandar Epirski je rekao da ide protiv Rimljana, gde seživi na muški način, dokje Aleksandar Veliki išao protiv Persijanaca, gdese živi na način žena.21Rimsko-kartaginski ugovori su bili sklopljeni 509, 348. i 272. pren. e. Livije pominje jošjedan.22 Sa Antiohom III, seleukidskim vladarom, Rimljani su ratovali193-190. pre n. e., a sa Filipom i Persejem, vladarima helenističke Make-donije, vodili su tri rata: 215-205, 200-197. i 170-168. pre n. e.537bez ijednog poraza nego i bez ikakve opasnosti po sebe. Go-voreći bez zle namere i izostavljajući građanske ratove: nikadanas nije potukla ni konjica ni pešadija neprijatelja, nikad nismopobeđeni u otvorenoj bici, niti kada su obe strane bile u ravno-pravnom položaju, ajoš manje na terenu povoljnom samo zanas; naši teško naoružani vojnici mogu s pravom strahovati odkonjice ili strelaca, neprohodnih prolaza i oblasti bez putevakojim bi se vojska snabdela. Ali oni su potukli na hiljade nepri-

jatelja, opasnijih od Aleksandrove i makedonske vojske, i uvekće tako biti samo ako samo potraje ljubav prema miru i brigaza građansku slogu.20. Sledeće godine za konzule su bili izabrani Marko FolijeFlacina i Lucije Plaucije Venoks. Te godine su predstavnici mno-gih samnitskih naroda došli da traže mir od Senata. Prostrevšise po zemlji, dirnuli su neke senatore, ali kad su se pojavili prednarodnom skupštinom nisu naišli na odziv na svoju molbu i nji-hov mirovni predlog je odbačen. Međutim, pošto su nekolikodana saletali pojedince svojim molbama, postigli su dvogodišnjeprimirje. Isto tako su stanovniciTeana i Kanuzija u Apuliji, iscr-pljeni time što su im Rimljani pljačkali zemlju, dali taoce konzu-lu Luciju Plauciju i predali se. Ove godine su pivi put izabrani

prefekti za Kapuu pošto im je pretor Lucije Furije dao zakone.I jedno i drugo su tražili sami Kapuanci kao lek za unutrašnjesukobe. Rimu su dodate dve nove tribe, Ufentina i Falerna.23Pošto su stvari u Apuliji jednom krenule tim tokom, apulskiTeati su takođe došli novim konzulima Gaju J uniju Bubulku iKvintu Emiliju Barbuli da traže savez kao pokretači mira s rim-skim narodom u celoj Apuliji. Sigurnost s kojom su ovo obećaliučinila je da im se odobri savez, ali ne kao s jednakim partne-rom nego pod uslovom da priznaju vlast rimskog naroda. Poštoj e Apulija tako pokorena - J unije je pokorio i jaku tvrđavu Fo-rent24- Rimljani su krenuli na Lukance. Ovde je zauzet Neruliznenadnim napadom konzula Emilija. A kako j e uspostavlja-nje mira u Kapui doprinelo širenje glasa kod rimskih saveznika

23Triba Ufentina nalazila se na teritoriji Priverna, na reci Ufeju kojase uliva u Tirensko more kod Taracina, a triba Falerna je bila na teritorijiFalerna u Kampaniji, između reke Volturno i Mons Massicus.24Forent je grad u Apuliji u blizini Venuzije.5380 rimskoj disciplini, Senat je Antijatima koji su se žalili da živebez čvrstih zakona i bez magistrata odredio patrone kolonije daim daju zakone. I tako j e ne samo rimsko oružje nego i rimskopravo postalo moćno.21. Konzuli Gaj J unije Bubulko i Kvint Emilije Barbula nisu



predali legije na kraju godine novoizabranim konzulima Spuri-j u Nauciju i Marku Popiliju, nego diktatoru Luciju Emiliju. Onj e s komandantom konjice Lucijem Fulvijem krenuo u opsaduSatikule, što je Samnitima dalo povoda za pobunu. Ovo doneseRimljanima pretnju s dve strane: na jednoj su Samniti, skupivšiveliku vojsku da bi saveznike oslobodili opsade, postavili svojlogor nedaleko od rimskog; na drugoj su Satikulani, otvorivšiiznenada kapije, u velikoj masi napali neprijateljeve predstraže.Potom i jedna i druga neprijateljska vojska, uzdajući se više upomoć drugog no u sopstvene snage, započeše pravu bitku u ko-joj su Rimljani bili pritisnuti. I premda j e bio napadnut na dvestrane, diktator je ipak zadržao svoj front na obe j er je izabraopoložaj koji je bilo teško opkoliti i rasporedio bojnu liniju licemprema jednoj i drugoj strani. I pakje imao više uspeha protivonih koji su navaljivali iz grada, pa ih j e bez velikog napora na-terao da se vrate u bedeme. Zatim je celokupnu vojsku okrenuoprotiv Samnita. Ovde j e bilo više borbe, te j e pobeda postignutatek kasno uveče, ali je bila sigurna i potpuna. Samniti se povuko-še nazad u svoj logor i pogasivši vatre noću, napustiše ga. Poštosu napustili nadu da će spasiti Satikulu, opseli su Plistiku, kojaje bila rimski saveznik, da bi neprijatelju vratili istom merom.22. Pošto je godina protekla, vođenje rataje ponovo pre-šlo u ruke diktatora Kvinta Fabija. Novi konzuli, kao što j e tobilo i s prethodnim, ostadoše u Rimu. Fabije stiže do Satikule

s novim snagama da bi preuzeo vojsku od Emilija. Samniti nisuostali kod Plistike, nego su dobivši nove trupe iz svoje zemljepostavili logor na istom mestu kao i ranije i, uzdajući se u svojumnogobrojnost, nameravali su da Rimljane nateraju da dignuopsadu uznemirujući ih stalnom borbom. Na to se diktator s jošvećom energijom okrenuo neprijateljskim bedemima, vodećiovaj rat samo zato da bi zauzeo grad. Samnite je zapostavio osimšto im je suprotstavio straže da ne bi napali njegov logor. Uto-liko su Samniti smelije dolazili do bedema ne dajući mu mira.1kada su već bili na kapijama logora, komandant konjice Kvint539Aulije Ceratan, ne pitajući diktatora, u velikom napadu sa svimkonjičkim odredima otera neprijatelja. I tada u sukobu, koji nije

vođen s velikom upornošću, sreća j e pokazala svoju moć time štoje donela velike gubitke obema stranama i pogreb vođama jed-ne i druge strane. Najpreje komandant Samnita, kome je teškopalo to što su oterani s pozicije do koje su tako hrabro dojahali,stupio u bitku moleći i hrabreći svoje konjanike. Na to j e rimskikomandant konjice, koji se među svojima isticao nestrpljenjem,sa uperenim kopljem naterao konja na njega takvom brzinomda ga je jednim udarcem oborio s konja. No pad vojskovođe,kao što se često događa, više je razjario nego uplašio one kojisu išli za njim. Oni iz njegove pratnje baciše strele na Aula kojije nasumice dojahao u neprijateljski skvadron. Bogovi dadošebratu samnitskog vojskovođe da ga osveti. On je rimskog koman-danta konjice oborio s konja i ubio, a malo je nedostajalo da se

Samniti dokopaju i njegovog tela pošto je pao između neprija-teljskih turmi. No Rimljani su odmah sjahali, pa su i Samniti biliprinuđeni da učine isto. I tako započe pešadijska bitka i borbaoko tela vojskovođe. Rimljani odneše nesumnjivu pobedu i do-grabiše Aulovo telo vratiše se kao pobednici u logor, mešajućiradost s tugom. A Samniti, pošto izgubiše vođu i učiniše šta semoglo u konjičkoj bici, izgubiše Satikulu uvidevši da je uzaludbrane i vratiše se opsadi Plistike. Posle nekoliko dana, i Satikulase predala Rimljanima, a Samniti su se na juriš dokopali Plisdke.23. Nakon toga je pomereno mesto ratnih događaja. Legije



su bile prebačene iz Samnija i Apulije u Soru,25koja je, pobivširimske koloniste, prešla na stranu Samnita. Rimska vojska jeposle dugog marša stigla najpre tu da bi osvetila ubistvo svojihgrađana i povratila koloniju. Izvidnici koji su bili poslani na sveputeve da prate kretanje samnitskih legija, jedan za drugim sujavljali da neprijatelj nije daleko. Rimljani su krenuli na nepri-jatelja i j edna neodlučena bitka j e vođena kod Lautule. Nijebila ni uništena ni naterana u bekstvo ni jedna ni druga voj-ska. Noć j e prekinula bitku a da se nije znalo ko j e pobednik,ko pobeđen. Kod nekih istoričara sam našao da j e ova bitkabila nepovoljna za Rimljane i da j e u njoj poginuo Kvint Aulije,25 Sora je grad na reci Liris. Rimljani su je zauzeli 345. pre n. e., 306.pre n. e. ponovo je samnitska, a Rimljani suje konačno osvojili 305. pre n. e.komandant konjice. Na njegovo mesto j e iz Rima došao s no-vom vojskom kao zamena za komandanta konjice Gaj Fabije.On j e preko glasnika pitao diktatora gde da se zaustavi, u kojevreme i sa koje strane da napadne neprijatelja. Pošto je dikta-tor dobio podrobna obaveštenja o njegovom planu, zadržaose na mestu gde je morao da sakrije svoju vojsku. A diktator jeposle bitke zadržao nekoliko dana svoju vojsku iza palisada kaoda j e on opkoljen, a ne onaj koji opkoljava. Zatim je dao znakza borbu i, smatrajući da j e bolje za podsticanje hrabrosti ljudida se ne pouzdaju ni u kakvu drugu pomoć nego u same sebe,sakrio j e od svojih vojnika dolazak komandanta konjice s no-

vom vojskom. Kao da im jedini spas beše u probijanju, on rečevojnicima: ¹Uhvaćeni smo u tesnacu, vojnici, i nećemo imatiizlaza ako ga pobedom ne otvorimo. Naš logor je siguran j er jeutvrđen, ali ga oskudica čini nesigurnim pošto su se odmetnu-la sva okolna mesta odakle bi moglo da se doveze snabdevanje.No i kada bi ljudi bili na našoj strani, priroda mesta j e protivnas. I tako, neću vas zavaravati, treba da napustite ovaj logoru koji ste se vratili prethodnog dana kad je pobeda izostala.Utvrđenje treba čuvati oružjem, a ne oružje utvrđenjem. Logordrže i ponovo se vraćaju u njega oni koji imaju cilj da produžerat. A mi gledajmo da se lišimo svega osim izgleda na pobedu.Krenite na neprijatelja. Kad kolona bude van bederna, nekaoni kojima to bude naređeno spale logor. Ono što time izgubi-

te, nadoknadićete plenom kod naroda koji su se odmetnuli."I vojnici, postaknuti govorom diktatora koji im je ukazao nanužnost, krenuše na neprijatelja. Prizor logora koji j e goreonije ih ni najmanje uznemiravao, iako su plamenu bili predatinajbliži šatori kako j e diktator naredio. I tako, kao nošeni be-som, već pri prvom napadu izazvaše paniku kod neprijatelja.U tom trenutku i komandant konjice, ugledavši u blizini logorkoji j e goreo - a to j e bio ugovoreni znak - napade s leđa. Na tajnačin opkoljeni, Samniti su se razbežali na sve strane, kud je komogao. Ogroman broj onih koje j e strah sabio u gomilu i kojej e njihovo nmoštvo opterećivalo, stvarajući haos, bio je pobijenna mestu. Neprijateljev logor je zauzet i opljačkan, a diktatorj e vratio vojnike u logor opterećene plenom. Bili su srećni ne

toliko zbog pobede koliko zbog toga što su logor našli gotovoneoštećen, jer j e vatra zahvatila samo mali deo.54124. Rimljani su se potom vratili u Soru. A novi konzuli,Marko Petelije i Gaj Sulpicije, primili su od diktatora vojsku.Iz nje su otpustili veliki broj starih vojnika, a na njihovo mestosu dovođene nove kohorte. I dok su stajali pred gradorn jer nisuznali kako da ga zauzmu pošto j e ležao na nepristupačnom me-stu, pa je pobeda mogla biti ili posle dužeg vremena, ili brza iopasna, potajno j e stigao prebegar iz Sore. K adaje dospeo do



rimskih straža, zatražio j e da ga odmah odvedu pred konzule.Pošto j e izveden pred njih, obećao j e da će im predati grad.Na pitanje kako će to izvesti, pokazao je daje izvodljivo onoštoje smislio. Ubedio ih je da rimski logor, koji se nalazio uzasame bedeme, pomere na šest milja od grada tako da smanjebudnost i dnevnih i noćnih straža koje čuvaju grad. Sledeće no-ći, dok je nekim kohortama zapoveđeno da budu u zasedi našumovitim mestima ispod grada, sam j e preko strmih i gotovoneprohodnih mesta doveo deset izabranih vojnika u tvrđavu.Oni su poneli više kopalja za bacanje no što je bilo ljudi. Ovdej e bilo dosta kamenja koje se tu slučajno nalazilo, kao što je točesta pojava na kamenitom terenu, ali i onog koje su sakupilistanovnici grada da bi utvrdili ovo mesto.Kadaje Rimljane doveo na to mesto, prebegar im je poka-zao usku i strmu stazu koja se penjala iz grada u tvrđavu. ,,Naovom prolazu", reče, ¹trojica naoružanih ljudi mogu sprečitimnoštvo, ma kako veliko, da prođe. A vas j e desetorica i, što jejoš važnije, Rimljani ste, i to najhrabriji među njima. Vi imate ipovoljan položaj, a nastupiće i noć, pa će onima koji su uplašenisve izgledati u mraku veće nego što je. J a ću se već postarati da ihuplašim, a vi pažljivo motrite na tvrđavu.ª Zatim je odjurio doleuzvikujući: ,,Na oružje! Za svoj spas, građani! Tvrđavu j e zauzeoneprijatelj, krenite daje branite!ª Ovoje uzvikivao udarajući navrata vođama, kao i svima koje je sreo, ili onima koji su bledi od

straha istrčali na ulice. Uplašeni preko jednog čoveka, mnogi sudalje širili paniku po celom gradu. U velikom strahu prvaci posla-še izvidnike na tvrđavu; a kad su čuli da j e drže naoružani ljudi,čiji je broj prcuveličan, napustila ih j e svaka nada daje mogu po-vratiti. Nastade bežanje na sve strane i kapije popusdše pred po-lusanjivim i većim delom nenaoružanim ljudima. Kroz jednu odkapija upade rimske predstraža privučena bukom i pobi mnogekoji su prestrašeni jurili ulicama. U osvit, kada su stigli konzuli,542Sora j e već bila zauzeta. Primili su one koje j e sreća spasila i odnoćnog pokolja i od bekstva. Od ovih su izdvojeni njih 225, nakoje su svi ukazivali kao na krivce i za strašan pokolj kolonistai za pobunu, te su ih vezane poslali u Rim. Ostale su razoružali

i ostavili u Sori, koja j e morala da primi i rimsku posadu. Svi onikoji su bili odvedeni u Rim, šibama su javno pretučeni na Foru-mu, a zatim posečeni sekirama, uz veliko odobravanje narodakoji j e želeo da oni koji odlaze u koloniju budu bezbedni.25. Konzuli su napustili Soru i preneli rat na teritoriju igradove Auzonaca.26Sve je, naime, bilo poremećeno dolaskomSamnita kad je vođena bitka kod Lautule, a zavere su stvaranesvuda po Kampaniji. Ni Kapua nije bila bez krivice. Istraga jestigla i do Rima i vođena je protiv nekih prvaka. No Auzonci supokoreni pomoću izdaje u gradovima, kao što je bilo i u Sori.Iz Auzone, Minturne i Vescije došla su konzulima dvanaestori-ca mladića koji su pripadali aristokratiji. Oni su se dogovorilida izdaju svoje gradove. Otkrili su Rimljanima da su njihovi su-

građani već ranije želeli dolazak Samnita, a čuvši za bitku kodLautule mislili su da su Rimljani pobeđeni, pa su pomogli Sam-nite i oružjem i ljudima. Pošto su se Samniti povukli živeli su unesigurnom miru, ne zatvarajući svoje kapije pred Rimljanima,bojeći se da ih ne izazovu da ih napadnu, ali su ipak odlučili daih zatvore ako se rimska vojska približi. I dok se ovako koleba-ju mogu bid iznenađeni i savladani. Na njihov predlog, rimskilogor j e pomeren napred, a vojnici su neprestano slati da obi-laze oko ova tri grada. Neki od njih su bili naoružani i skriveniu zasedi u blizini bedema; drugi koji su bili u togama, tako da



su odećom skrivali oružje, ušli su u gradove u osvit dana kad sukapije otvorene, a onima koji su bili naoružani dat je znak daiskoče iz zasede. Potom su zauzete kapije i sva tri grada su palau isto vreme i po istom planu. I kako j e napad izvršen dok suvojskovođe još bile odsutne, to nije bilo mere u ubijanju, pa jeauzonsko pleme, zato što se odmetnulo, bilo tako iskorenjenokao da se borilo u ratu i izgubilo taj rat.26. Iste godine je Lucerija prešla u ruke Samnita i predalaim rimsku posadu. No ovi izdajnici nisu ostali dugo nekažnjeni:26 Auzonci su isto što i Aurunci, između reka Liris i Volturno. Ri-mljani su ih gotovo potpuno uništili u I veku pre n. e.543rimska vojska se nalazila nedaleko odatle, te j e grad koji se nala-zio u ravnici pao pri prvom jurišu. Lucerini i Samniti su pobijenido poslednjeg. Mržnjaje stigla i do Rima, pa kad j e u Senaturaspravljano o slanju kolonista u Luceriju, mnogi su glasali za toda se grad razori. Osim mržnje koja je bila velika prema gradukoji su dvaput osvajali, takvom stavu je doprinelo i to što je gradbio udaljen i što je postojala bojazan da se građani šalju tako da-leko od otadžbine, opkoljene takvim opasnim plemenom. Ipakje pobedilo mišljenje da se kolonisti pošalju, pa j e u kolonijuupućeno 2.500 kolonista.Kako su u ovoj godini svi bili neverni Rimu, i u Kapui je bilaskovana zavera prvaka. Kadje o tomejavljeno Senatu, stvar nije

nikako bila zanemarena: određen je sud i odlučeno da se izabe-re diktator koji će voditi istragu. Imenovan je Gaj Menije, a zakomandanta konjice Marko Folije. Ova magistraturaje izazvalaveliki strah. Bilo da ih je na to naterao strah ili griža savesti, Ka-laviji, Ovije i Novije, koji su stajali na čelu zavere, spasli su se odsuda svojom smrću koju su bez sumnje sami izazvali.Posle toga, pošto je stvar u Kapui bila rešena, preneta j e uRim da bi dobila svoje tumačenje j er j e Senat naredio istragu,ali ne protiv pojedinaca u Kapui nego protiv svih koji su zajednokovali zaveru protiv rimske države. Sastanci su održavani radisticanja političkih položaja i stoga su antidržavni. Ispitivanje jedobilo široke razmere što se tiče krivice i ličnosti, dok je diktatortražio da njegovim ovlašćenjima ne budu postavljene nikakve

granice. I zvedeni su na sud mnogo ugledni ljudi, a kad su seobratili narodnim tribunima za pomoć, nisu naišli ni na kakavodziv i ovi nisu sprečili da se njihova imena unesu na listu. Na tosu aristokrati, ne samo oni koji su bili okrivljeni nego svi, odri-cali da su krivi j er je njima u svakom slučaju, ukoliko se tome neispreči prevara, put ka najvišim položajima otvoren. Okrivljivalisu skorojeviće za sve to. Optuživali su i diktatora i komandantakonjice, smatrajući da su u tome pre oni koje treba optužiti notužitelji i da će to shvatiti kada odu s vlasti.Na to je Menije, koji je bio poznatiji po reputaciji nego poautoritetu, istupio u skupštini i rekao ovo: ,,Vi ste, Kviriti, svedocimog proteklog života, a sama dužnost koja mi je poverena sve-dočanstvoje moje nevinosti. J er i u drugim vremenima, kadaje

to situacija zahtevala, za sudiju je biran diktator, ali ne onaj koji544j e u ratu bio najslavniji nego onaj koji se držao daleko od ova-kvih zavera. A nobili - iz kog razloga, bolje je da vi procenite noja kao magistrat da kažem nešto što nije provereno - najpre susvom snagom nastojali da izbegnu ova ispiđvanja, a potom, kakoza to nisu bili dovoljno moćni, stavili su se pod zaštitu protivni-ka, i premda su patriciji, zatražili su zaštitu od narodnih tribuna.Najzad, pošto su odbijeni i pošto su smatrali da je sve sigurnijesem da dokažu svoju nevinost, okomili su se na nas i nisu se sti-



deli da kao privatna lica optuže diktatora kao krivca. Da bih svimljudima i bogovima pokazao da će ovi sve pokušati radije negoda polože račun o svom životu, ja ću se izložiti njihovoj optužbii ponudiću sebe kao krivca svojim neprijateljima. Stoga se odri-čem diktature. A vas, konzuli, molim da ukoliko vam Senat budepoverio tu dužnost, ispitivanje najpre primenite na meni, a zatimna komandantu konjice Marku Foliju kako bi naša nevinost ja-sno pokazala da nas položaj nije štitio od takvih optužbi.ª Na tose odrekao diktature, a to je učinio i Marko Folije, komandantkonjice. Najpre su izašli pred konzule kojima j e bila poverenaistraga i bili oslobođeni uprkos nepovoljnom svedočenju nobila.Isto tako je bio optužen i Publilije Filon, koji se istakao mnogimpodvizima u ratu i miru i mnogo puta bio na najvišim položaji-ma, ali j e oslobođen. No istragaje, kako se to često događa, bilastroga u početku i dok se ticala slavnih imena. Zatim je prešla namanje vredne glave, dok j e najzad nisu ugušile tajne grupacijei tajna udruženja protiv kojih je i bila organizovana.27. Glas o ovim događajima, a još više nada da će se pobu-niti Kampanija, zbog koje je zavera i bila sklopljena, izazvali suSamnite i Apulce da se ponovo okupe u Kaudiju da bi Rimlja-nima oduzeli Kapuu ako im ovaj pokret pruži priliku. Tamo sti-goše i konzuli s jakim vojnim snagama. Isprva su i jedan i drugioklevali pred kiisurom j er j e put koji je vodio neprijatelju bionesiguran. Samniti su u međuvremenu preko otvorenog pro-

stora, pošto su napravili mali zaokret, odveli vojsku u ravnicu,u Kampanska polja, gde su Rimljani prvi put ugledali njihovelogore. U lakim okršajima, češće konjice no pešadije, ogledali suse i jedni i drugi. Ali Rimljani nisu bili uznemireni ni njihovimdolaskom ni zadržavanjem kojeje produžavalo rat. Međutim,samnitske vojskovođe su uvidele kako slabe svakodnevnim gubi-cima i kako im snaga jenjava zbog odugovlačenja rata. Rimljani545krenuše u bitku s konjicom najednom i drugom krilu, naložilisu joj da pazi više na logor, da ga štiti od svakog napada, negona bitku: ona će cela biti na pešadiji. Konzul Sulpicije j e stao načelo desnog krila, Petelije levog. Desna stranaje bila rastegnutaj er su joj nasuprot stajali Samniti u razređenim redovima, bilo

stoga da bi opkolili neprijatelja, ili da ne bi sami bili opkoljeni.Redovi na levom krilu su bili gušći, a osim toga dodate su imnove snage na iznenadnu zapovest konzula Petelija. Naime, onje rezervne trupe, koje su čuvane za slučaj da se bitka produži,uputio u prve redove i sa svim snagama potisnuo neprijateljaveć pri prvom napadu. Kad se povukla pešadijska linija Samnitanastupilaje konjica. Međutim, kadaje krenula napred i našla seizmeđu dve vojske, rimska konjica je podbola konje, napala tupoprečnu kolonu i tako pomešala redove konjice i pešadije daim j e na toj strani potpuno poremetila bojnu liniju. Na ovomkrilu je bio prisutan ne samo Petelije nego j e stigao i Sulpicijeda bi ohrabrio vojnike. On j e ostavio svoje ljude koji još nisustigli da se sukobe s neprijateljem, a došao je na levo krilo j er

se borbeni poklič tu pre zaorio. Kadje video daje ovde pobedasigurna, krenuo j e na krilo koje j e bilo pod njegovom koman-dom sa 1.200 ljudi i tu zatekao drugačiju situaciju: Rimljani subili potisnuti sa svojih položaja, a neprijatelj j e kao pobedniknapadao njihove razbijene redove. No dolazak konzula je sveizmenio. Pred pogledom vojskovođe, vojnik povrati hrabrost, aljudi koji su došli sa njim bili su veća pomoć nego što bi se odnjihovog broja očekivalo. Kada su čuli daje na drugom krilu po-stignuta pobeda, koju su već gledali i kod sebe, ponovo su ušliu bitku. I uskoro su Rimljani pobeđivali na celom frontu, dok



su Samniti, predajući bitku, bili ubijani i zarobljavani. Mali brojje pobegao u Malevent, koji se sada zove Benevent.27A priča sedaje ubijeno ili zarobljeno 30.000 Samnita.28. Posle ove sjajne pobede, konzuli dovedoše legije napredka Bovijanu28da bi ga opseli. Ovde su i zimovali sve dok novi27Malevent je grad Hirpina; nazivje verovatno ilirski i značio bi ,,pla-ninski gradª. Maleventum je u latinskom zvučalo kao ,,zli dolazakª, pa suga Rimljani boni ominis gratia promenili u Beneventum, ¹dobri dolazakª.28Bovijan je bio samnitski grad koji su Rimljani razorili 298. pre n. e.Naziv se dovodi u vezu sa bikom (bos, bovis), životinjom kojaje bila posve-čena Marsu.546konzuli, Lucije Papirije Kursor, biran peti put, i Gaj J unije Bu-bulko, biran drugi put, nisu imenovali diktatora Gaja Petelijas komandantom konjice Markom Folijem. Ovaj preuze vojsku.Kad saznade da su tvrđavu Fregele zauzeli Samniti, on ostaviBovijan i krenu prema Fregelama. Pošto su Samniti pobegli utoku noći, ovde je zauzeo Fregele bez borbe i tu ostavio posa-du. Potom j e krenuo nazad u Kampaniju, najviše stoga da bioružjem povratio Nolu.29Na vest o dolasku diktatora, ovde susvi Samniti i mnoštvo nolanskih seljaka potražili utočište međubedemima grada. Osmotrivši položaj grada, diktator j e zapaliokuće onih koji su gusto zbijeni živeli uz bedeme da bi pristupgradu učinio lakšim. Uskoro je Nola zauzeta - ili j u j e zauzeo

diktator Petelije ili konzul Gaj J unije: u tradiciji se pominju ijedan i drugi. Oni koji tvrde da je čast da zauzme Nolu pripa-la konzulu, navode da j e isti čovek zauzeo i Atinu i Kalaciju,30a daj e Petelije izabran za diktatora da bi zakucao klin31j er jeizbila epidemija.Iste godine su osnovane kolonije Suesa i Pontija.32Suesaj e pripadala Auruncima, a Pontiju, koja j e bila ostrvo, naselja-vali su Volsci kojima je pripadalo i kopno nasuprot njoj. Senatj e takođe doneo odluku da se pošalju kolonisti i u I nteramnuSukasinu,33ali su konzuli Marko Valerije i Publije Decije teksledeće godina izabrali trijumvire i poslali 4.000 kolonista.29. Rat sa Samnitima se bližio kraju, ali pre nego što je Se-nat bio oslobođen ove brige, stigao je glas o ratu sa Etrurcima.

U ovo vreme nije bilo plemena - ako se ostavi po strani pokretGala - koje bi za Rim predstavljalo veću opasnost, ne samo zato29Nola, ,,Novigradª, nalazila se severoistočno od Vezuva, na putu odKapue prema Nuceri. Grad su navodno osnovali Halkidani u VI veku pren. e. U stvari je bio auzonski grad koji su kasnije zauzeli Samniti.30Atina i Kalacija su gradovi u Kampaniji.31O zakucavanju klina u svetilište Minerve u velikom hramu J upite-ra na Kapitolu vided Livije, VII, 3. To je bila ceremonija ¹svetog klinaª.32Ovde je posredi Suesa Numika, tako nazvana da bi se razlikovala odSuesa Pomecije; njen osnivač je Auzon. Razorili su je Sidicini 337. pre n. e.Novopodignuti grad se zvao Auzona; razorili su ga Rimljani 313. pre n. e., a312. pre n. e. tamo su uputili svoje koloniste. Pontijaje ostrvo kod Formija.33Interamna Sukasina se nalazila na reci Liris; tako je nazvana da bi

se razlikovala od druge dve Interamne.547što mu je zemlja bila tako blizu rimske nego i zbog mnogobroj-nog stanovništva. I tako dok j e jedan konzul završavao rat uSamniju, a drugi, Publije Decije, koji je bio teško bolestan, ostaou Rimu, na predlog Senata imenovan je diktator Gaj SulpicijeLong, koji je za komandanta konjice uzeo Gajajunija Bubulka.S obzirom na veličinu opasnosti, Sulpicije je uzeo pod zakletvusve mlađe ljude i sve je, prema prilikama, izvršio s najvećom bri-žljivošću. Ali i uz tako velike pripreme nije smerao da krene u



ofanzivni rat, nego je nameravao da ostane mirno ako Etrurcis one strane ne budu krenuli. No iste namere su imali i Etrurci,te premda su bili spremni, uzdržavali su se od napada. I tako nijedni ni drugi nisu prešli granicu.Ova godina je bila slavna i po cenzuri Apija Klaudija i GajaPlaucija. Ime Apija Klaudija imalo j e više sreće da ostane u seća-nju potomstva j er j e on izgradio put i doveo vodu u grad.34Toje sve sam izvršio zato što muje kolega podneo ostavkujer nijemogao da s njim deli sramotu zbog pristrasnog načina na koji jerevidirao spisak senatora. Apije, koji j e posedovao tvrdoglavost,od starine poznatu u toj porodici, nastavio je da sam obavljaovu dužnost. Na predlog ovog Apija, gens Poticija, koji su imalinaslednu svešteničku dužnost Herkulovog kulta kod Velikogžrtvenika,35naučili su državne robove da obavljaju te svečano-sti da bi im predali ovu dužnost. Priča se da se onda dogodilonešto čudno, što j e dovelo do toga da se obeshrabre novatoriu kultnim i ritualnim stvarima: gens Poticija, koji j e u to dobaimao 12 porodica i 30 muškaraca u mladim godinama, potpunoje izumro i rod im se zatro. Ne samo da se ime Poticija ugasilonego i cenzor oslepeo36da bi se trajno sećao srdžbe bogova.30. Tako su se konzuli sledeće godine, Gaj J unije Bubulko(treći put) i Kvint Emilije Barbula (drugi put), žalili narodupočetkom godine da je senatorski red degradiran izborom sena-tora, pri čemu su mimoiđeni neki bolji od onih koji su izabrani.

34Apijev put je isprva povezivao Rim i Kapuu, a kasnije je produ-žen preme Beneventu. Akva Klaudija je prvi vodovod u Rimu, od izvorau Prenestama, na oko 7 ili 9 milja. Nakon 39 godina, cenzor M. KurijeDentat doveo je vodu u Rim iz okoline Tibura.35O velikom Herkulovom žrtveniku videti Livije, I, 7.36Apije Klauđijeje nosio nadimak Cekus (Caecus), Slepi.548Odbili su da priznaju ovaj izbor u kome nije pravljena razlikaizmeđu dobrih i rđavih, nego je izvršen po naklonosti i omilje-nosti. Obnovili su listu senatora koji su na njoj bili pre cenzureApija Klaudija i Gaja Plaucija. Ove godine j e narod počeo dadodeljuje i dve vojne komande: prvo, predloženo je da 60 voj-nih tribuna raspoređenih u četiri legije bira narod - njihov iz-

bor je ranije bila nagrada koju su određivali diktator i konzuli,a narodu je bio ostavljen mali broj položaja na koje je mogao dabira svoje ljude; ovaj predlog su podneli narodni tribuni LucijeAtilije i Gaj Marcije; drugo, narod j e isto tako mogao da biradva pomorska oficira zadužena za opremu i opravku brodova.Predlagač ove odluke naroda bio je tribun Marko Decije.I majedna stvar u ovoj godini koja jedva daje vredna pome-na i j a bih je izostavio kada se ne bi ticala religije. Frulaši kojimasu poslednji cenzori zabranili da obeduju u hramu J upitera,ozbiljno su se naljutili i svi zajedno otišli u Tibur. Kako u gradunije bilo više nikoga ko bi svirao pri žrtvovanju, a uznemirenzbog religijske strane ove stvari, Senat je poslao poslanike u Ti-bur s molbom da nagovore ove ljude da se vrate u Rim. Tiburti

su se rado toga prihvatili i najpre su pozvali te ljude u kuriju ihrabrili ih da se vrate u Rim. Pošto nisu uspeli da ih nagovorepribegli su planu koji odgovara ljudskoj prirodi. Određenogdana su svakog od njih pozivali na gozbu pod izgovorom daproslavljaju uz muziku, pa kad su ovi otežali usled popijenogvina - na to je ova vrsta ljudi uvek bila pohlepna - uspavane ipobeđene snom strpali su ih u kola i odvezli u Rim. Osvestili suse kada ih je svetlost onako mamurne iznenadila u kolima kojasu bila ostavljena na Forumu. Tada se narod okupio oko njihi nagovorio ih da ostanu. Dozvoljeno im je da svake godine tri



dana prolaze gradom u svečanoj odeći, uz pesmu i raspušteno,u raspoloženju koje je sada postalo svečano. Vraćeno j e i pravoobeda u svetilištu onima koji su svirali pri žrtvovanju.37Sve seovo dogodilo dok su vršene pripreme za dva velika rata.31. Konzuli su podelili komandu među sobom. Kockomj e J unije dobio rat sa Samnitima, a Emilije rat sa Etrurcima.37 O ovome ima podataka i kod Ovidija, Fasti (VI, 651), i Plutarha,Quaestiones Romanae. Tri dana proslave, tzv. Mali Kvinkvatrus, 13, 14. i 15.jula, važila su kao praznik frulaša.549U Samniju j e rimska posada u Kluvijima,38pošto nije mogla bitipobeđena, bila prinuđena glađu i opsadom da se preda Samni-tima. Samniti su one koji su se predali pogubili, a pre toga su ihsvirepo pretukli šibama. Razjaren ovom surovošću, smatrajućida ništa nije preče od zauzimanja Kluvija, konzul J unije ih jezauzeo istog dana kada je stigao, a sve mladiće je pobio. Oda-tle je kao pobednik odveo vojsku na Bovijan. To j e bio centarPentrijskih Samnita koji su bili najbogatiji i najmoćniji kako uoružju tako i u ljudima. Kako su vojnici ovamo krenuli podstak-nuti ne samo srdžbom nego i nadom na plen, gradje bio zauzet.Prema neprijatelju nije pokazana velika oštrina, ali je iz Samnijaodneto više plena nego ikada i sve j e predato vojnicima.Pošto nisu mogli da odole nadmoćnom rimskom oružju niujednoj bici, a logori i gradovi su se predavali jedni za drugi-

ma, samnitske vođe su svu pažnju usredsredile na to da nađupogodno mesto za zasedu da bi tako opkolile ili zarobile rim-sku vojsku, rasutu na sve strane radi pljačke. Neke izbeglice sapolja i zarobljenici, dospevši u ruke Rimljana bilo slučajno ilinamerno, svi su isto izjavili konzulu zato što je to i bilo istinito:ogromno stado j e naterano u besputnu šumu. Nagovarali sukonzula da povede legije da bi ga odveo kao plen. U šumi je bilaskrivena ogromna neprijateljska vojska kojaje zaposela i puteve.Kada su videli da su Rimljani ušli u šumu, iznenada su krenulii uz povike i buku napali neopreznog protivnika. Ovo j e najpreizazvalo strah i nered, a onda su zgrabili oružje, i tovar doneliu sredinu. Pošto se svak rasteretio i opasao oružje, okupili su sesvi oko zastava. Dugom vežbom j e svak naučio gde mu je mesto

i bez uputstva su sami formirali bojni poredak. Konzul dojahatamo gde je bitka bila neizvesna, sjaha s konja i pozva J upitera,Marsa i ostale bogove za svedoke da je stigao na ovo mesto netražeći slavu za sebe nego plen za vojnike. Njegova krivica jenajviše u tome što je hteo bogat plen za vojnike. A ove sramotega može spasiti jedino hrabrost vojnika. Stoga neka vojnici na-pregnu sve svoje snage i neka napadnu na neprijatelja, koji je ubici već poražen, izbačen iz svog logora i lišen gradova. J oš po-slednju nadu polaže u prevaru i zasede, uzdajući se u povoljanpoložaj, a ne u oružje. Ali koje j e to mesto koje j e neosvojivo38Ne zna se gde su se nalazili Kluviji.550za rimsko oružje? Neka se sete i fregelanske tvrđave i soranske

i svih drugih do kojih je prilaz bio nepristupačan.Ovim govorom ohrabreni, vojnici su zaboravili na sve teško-će i krenuli na neprijateljsku bojnu liniju kojaje bila postavljenaiznad njih. Ovde je bilo nešto teže za borbu j er je kolona moralada se penje strmom padinom. Ali zatim, pošto su se prvi redovidokopali zaravnjenog vrha i kadje ostatak kolone shvatio da većstoji na ravnom terenu, strah je prešao na one koji su bili u zase-di. U panici su bežali, bacajući oružje i tražeći ona ista mesta ukojima su se malo pre toga skrivali. No mesta kojaje neprijateljmogao teško da otkrije, sada su i same Samnite zbog sopstvene



prevare uhvatila u zamku. I samo je mali broj otkrio skloništa.Ubijeno je oko 20.000 ljudi, a Rimljani su se sjurili prema stadi-ma koja im je sam neprijatelj ponudio.32. Dok se ovo događalo u Samniju, u Etruriji se svi osimAretinjana39digoše na oružje da bi opseli Sutrij.40Ovaj grad jekao saveznik Rima predstavljao kapiju prema Etruriji. Tako za-poče veliki rat. Tamo stiže s vojskom drugi konzul Emilije da bisaveznike oslobodio opsade. Kada su Rimljani stigli do Sutrija,njegovi građani su dobrovoljno doneli snabdevanje u njihovlogor. Prvi dan su Etrurci proveli u većanju o tome da li će ratvoditi brzo ili će ga odugovlačiti. Pošto je vođama više odgova-rao brz nego spor rat, sledećeg dana čim je granulo sunce dat jeznak za borbu i Etrurci su pod punim oružjem krenuli napred.Kad je to javljeno konzulu, on je odmah zapovedio da se vojnici-ma izda hrana, a zatim kad su time ojačani, naredio je da uzmuoružje. Naređenje bi izvršeno. Kad konzul vide da su spremnii naoružani, on naredi da se zastave iznesu van bedema logorai postavi svoju bojnu liniju nedaleko od neprijatelja. Izvesno vre-me su i jedni i dmgi napregnuto stajali, očekujući da neprijateljuzvikne poklič i krene u bitku. No već je i podne bilo tu, a nina jednoj strani nije bilo bačeno koplje. Najzad Etmrci, da nebi otišli ne učinivši ništa, pustiše bojni poklič, zatrubiše trube ikrenuše u napad. Ali i Rimljani spremno odgovoriše. Neprijatelj39Arecij je etrurski grad na gornjem toku reke Arno. Rod Cilnii ko-

jima je pripadao Mecena, poznati zaštitnik umetnika u Rimu u Avgusto-vo vreme, imao je značajnu ulogu u gradu.40Za Sutrij videti Livije, VI, nap. 14.551je Rimljane nadmašivao brojem, Rimljani neprijatelja hrabro-šću. Bitka j e bila neodlučna, odnelaje mnoge sa jedne i drugestrane, među njima i one najhrabrije, i stvar nije pretegla ni najednu stranu sve dok druga borbena linija Rimljana nije došlau prve redove i zamenila umorne borce. A kako kod Etruracarezerva nije pojačala prve redove, pali su pogođeni ispred za-stava i oko njih. I ni u jednoj bici ne bi bilo ni veće pogibije nivećeg bekstva da noć nije pokrila Etrurce, koji su bili spremnida umru. Tako su pobednici pre odustali od dalje borbe nego

pobeđeni. Po zalasku sunca dat j e znak za povlačenje i tako suse i jedna i druga vojska vratile u svoj logor.Posle toga se nije više ništa dogodilo kod Sutrija u ovojgodini, j er j e neprijateljski prvi bojni red bio potpuno uništenu ovoj bici, a pretekle su samo rezervne trupe, što j e bilo jedvadovoljno za posadu u logorima, dok j e kod Rimljana bilo toli-ko ranjenih da ih je više umrlo od zadobijenih rana no štojepoginulo u bici.33. Kvint Fabije, konzul sledeće godine, dobio j e da vodirat kod Sutrija. Za kolegu je imao Gaja Marcija Rutula. Fabijej e doveo zamenu vojsci iz Rima, a Etrurcima je nova vojska sti-gla od kuće.Većje prošlo mnogo godina a da između patricijskih magi-

strata i plebejskih tribuna nije bilo nikakve borbe, kad je sukobizazvala porodica kojoj kao da j e sudbina odredila da se uveksukobljava s tribunima i plebejcima. Apije Klaudije je bio cenzorveć 18 meseci, što je bio rok na koji je ograničena ta služba poEmilijevom zakonu.41Njegov kolega se već bio odrekao vlasti,ali on nije mogao biti nateran nikakvom silom da se povuče sate funkcije.42Publije Sempronije j e bio narodni tribun koji jezapočeo akciju da se cenzura završi u predviđenom roku. Ovaakcija j e bila isto toliko pravična koliko i popularna, a nije bilaništa manje draga masi nego nekom od aristokrata. Neprestano



čitajući Emilijev zakon i hvaleći autora, diktatora Emilija Ma-merka, što je cenzuru, kojaje pre toga trajala pet godina i zbog41Po Emilijevom zakonu (lex Aemilia) iz 366. pre n. e., cenzori su bi-rani svake pete godine sa mandatom na 18 meseci.42U slučaju smrti ili abdikacije jednog cenzora, i drugi je morao danapusti položaj. Funkciju cenzoraje morao obavljad kolegijum.552svoje dužine postala despotska, ograničio na godinu dana i šestmeseci, rekao je: ¹Kaži nam, Apije Klaudije, šta bi ti radio da sibio cenzor u vreme kad su cenzori bili Gaj Furije i Marko Gega-nije?ª Apije odgovori da pitanje tribuna nema posebnog značajaza njegov slučaj, j er se Emilijev zakon odnosio na one cenzoreza čijegje službovanja donet, a narod je izglasao zakon poštosu cenzori već bili izabrani. A ono što je poslednje izglasano, toima snagu zakona. Međutim, ni on ni oni koji su izabrani posleovog zakona nisu obavezni da postupe po njemu.4334. Ovi Apijevi sofizmi ne naiđoše ni kod koga na odobra-vanje, pa Sempronije reče: ¹Nije li, Kviriti, ovaj Apije potomakonog koji je bio izabran za decemvira najednu godinu, a samj e sebe izabrao zajoš jednu, dok treće godine niti j e bio iza-bran niti je sam sebe izabrao, nego je kao privatno lice zadržaoi fasces i vrhovnu vlast i nije odustao od tako produžene magi-strature pre no što ga j e srušila sama moć, iz zla rođena, rđavovođena i nezakonito držana?44To j e ona ista porodica, Kviriti,

čije su vas moć i nepravda prinudile da napustite državu i dase preselite na Sveto brdo da bi ste joj se suprotstavili, njoj stenasuprot izabrali kao zaštitu narodne tribune;45ona je ta zbogkoje su dve vaše vojske logorovale na Aventinu;46to je porodicakoja j e napadala zakone o dugu; koja se uvek suprotstavljalaagrarnim zakonima; ona j e ukinula i brak između patricija iplebejaca, kao što j e preprečila i put plebejcima ka najvišim ma-gistraturama. Ime Apija je opasnije za vašu slobodu i od samihTarkvinija. Tako, dakle, Apije Klaudije, već je sto godina kako jeEmilije Mamerko bio diktator i od tolikih cenzora koji su svi biliplemeniti i sjajni ljudi, zar niko nije čitao Zakone XII tablica?Zar niko nije znao da j e važeći zakon ono što narod poslednjeizglasa? Svi su oni to znali, pa su se radije pokoravali Emilije-

vom zakonu no onom starinskom po kome su bili izabrani prvicenzori, j er je ovaj poslednji izglasao narod, a kada su u pitanjudva zakona, uvek se stari zamenjuje novim.43Oni koji su kasnije izabrani imali su vlast na 18 meseci pošto sudocniji zakoni negirali Emilijev zakon.44Za decemvire videti Livije, III, 33 i dalje.45Videti Livije, II, 32 i dalje.46Videti Livije, III, 1; 13 i dalje.553Ili hoćeš da kažeš, Apije, da se narod ne drži Emilijevogzakona? Ili da ga se narod drži, ali da si ti izuzet od zakona?Emilijev zakon j e obavezivao i one silovite cenzore Gaja Furija iMarka Geganija, koji su pokazali kakvo zlo može ova magistra-

tura naneti državi kad su u besu što im je magistratura skraćenaEmilija Mamerka, prvaka toga vremena u ratu i miru, svrstali unajnižu kategoriju građana koji plaćaju porez. Toga zakona suse potom držali svi cenzori tokom vremena od sto godina; držaoga se i Gaj Plaucije, tvoj kolega koji je izabran pod istim auspi-cijama i po istom zakonu kao i ti. Zar njega nije izabrao narodda s punim pravom bude cenzor? Zar si ti jedini za koga važineka izuzetna i posebna privilegija? Zar će žrtveni kralj47kogaćeš ti birati zaista i biti kralj j er nosi tu titulu i biran je po svimpravilima za izbor kralja? Kojeg diktatora smatraš zadovoljnim



sa šest meseci vlasti, koga intereksa sa pet dana? Smatraš b zadrskost da neko bude izabran za diktatora samo zato da bi zabioklin, ili da bi održao svečane igre? Kako se tebi čine budalasti islaboumni oni koji su izvršivši velike zadatke za 20 dana, vratilidiktatorska ovlašćenja, ili oni koji su izabrani na nepropisan na-čin, pa napustili položaj. Zašto da navodim primere iz starine?Nije li se nedavno diktator Gaj Menije, kada je strože postupionego što su neki moćni ljudi smatrali da j e dobro za državu ikad su ga neki zlonamerni ljudi optužili da je on kriv za onoza šta je druge optuživao, sam odrekao diktature da bi kao pri-vatno lice izašao na sud? Neću od tebe tražiti takvu skromnostda ne bi bio izrod u tako vlastoljubivoj i tako oholoj porodici,i ne tražim da odeš s vlasti nijedan dan, nijedan čas ranije no štoj e neophodno, nego jedino da ne pređeš vremensku granicukojaje određena. Cenzuri je dovoljno dodati jedan dan ili jedanmesec, a on kaže da je na tom položaju tri godine i šest meseciviše no što određuje Emilijev zakon, i to sam bez kolege. To jeveć slično monarhiji.Zar ćeš predložiti da ti se ponovo bira kolega - nešto što re-ligija zabranjuje čak i u slučaju smrti jednog od cenzora? Nisi za-dovoljan time što je služba najstarijoj svetinji prešla tvojom zaslu-gom iz ruku najuglednijih porodica u ruke robova, kao i kult kojij e ustanovio sam bog; nije bilo dovoljno što je porodica, starija47Za rex sacrorum videti Livije, VI, nap. 51.

554i od samog početka grada, sveta već i po tome što je pružilagostoprimstvo besmrtnim bogovima, iskorenjena zahvaljujućitvojoj cenzuri u toku jedne godine? Ne, tebi je potrebno da celudržavu baciš u greh čiji i znak već izazivajezu u duši. Gradje biozarobljen u onom lustrumu48kad je Lucije Papirije Kursor, dane bi napustio položaj pošto muje kolega Gaj J ulije umro, za-tražio njegovo mesto za kolegu Marka Kornelija Maluginensisa.A koliko je ova želja za vlašću bila skromnija od tvoje! J er LucijePapirije nije sam držao magistraturu, niti preko vremenskogroka određenog zakonom. Ali ni u tome nije bilo nikoga ko bisledio njegov primer. Svi kasniji cenzori su abdicirali u sluča-j u smrti kolege. Tebe ne obuzdava ni to što sn ti dani cenzure

protekli, niti to što ti j e kolega otišao s položaja, a ni zakon nistid. Vrlina ti je u oholosti, u drskosti, u preziru bogova i ljudi.Aja, o, Apije Klaudije, ne bih hteo zbog samog dostojanstvaove magistrature koju držiš i zbog strahopoštovanja prema njojda te ne samo fizički povredim nego ni da te nekom grubomrečju nazovem. A i ovo što sam do sada rekao, na to me je nate-rala tvoja tvrdoglavost. Ali ako se ne pokoriš Emilijevom zakonunarediću da te odvedu u zatvor. Kako su naši preci odredili daako u izboru cenzora bilo koji od dvojice ne bi dobio broj gla-sova predviđen zakonom, ni drugi ne bi mogao biti proglašen,to ja neću trpeti da ti duže ostaneš cenzor pošto ne može bitiizabran samo jedan.ªNakon što j e i to i drugo slično tome rekao naredio j e da

zgrabe cenzora i da ga vode u zatvor. Dok su šestorica tribunaodobravala ovo što je činio, trojica su stala na stranu Apija, kojiih je pozivao u pomoć. I tako je, premda su svi staleži time bilinezadovoljni, sam nastavio da vodi cenzuru.35. Dok se ovo događalo u Rimu, Etrurci su već bili opseliSutrij, a konzulu Fabiju, koji je vodio svoju vojsku obroncimaplanina da bi pomogao saveznicima, napadajući usput neprija-teljska utvrđenja gde god je to mogao, izašla je u susret neprija-teljska vojska. Kad je ravnica koja se pružala ispod njega poka-zala njihov ogroman broj, konzul je malo savio svoju liniju da bi



tako, koristeći povoljan teren, sakrio mali broj svojih vojnika priusponu na planinu - put je bio strm i kamenit. Zatim okrenu48Za lustram videti Livije, VI, nap. 38.555oružje na neprijatelja. A Etrurci su, ne videći ništa drugo osirnsvog mnoštva u koje su se i pouzdavali, ušli u borbu tako žurnoi željno da su bacili koplja u želji da se što pre sukobe i, poteg-nuvši mačeve, jurnuli prema neprijatelju. Nasuprot tome, Ri-mljani su bacali na njih čas koplja čas kamenje kojim ih je ovomesto dovoljno naoružavalo. Premda su tako pogađali štitove ikacige i premda niko nije bio ranjen, ipakje to izazvalo neredkod Etruraca, tako da nisu mogli lako prići da se bore izbliza,a više nisu imali koplja za borbu izdaleka. I tako su stajali i iz-lagali se udarcima pošto ih ništa više nije pokrivalo, pa su nekiveć okrenuli da beže. Na njihovu bojnu liniju, koja se i tako većkolebala i postala nesigurna, napali su rimski prvi i drugi bojnired sa uperenim mačevima, uz ponovljen bojni poklič. Ovajnapad nisu Etrurci izdržali i, okrenuvši bojne znake, krenuli surazbijeni nazad u svoj vojni logor. Ali kad su se rimski konjani-ci, koji su dojahali preko polja, suprotstavili beguncima, oni susa puta ka logoru krenuli prema planinama. Ovde su u gotovonenaoružanoj koloni, opterećenoj ranjenicima, stigli u Cimin-sku šurnu. Pošto su pobili mnoge hiljade Etruraca i pošto imjepalo u ruke 38 etrurskih bojnih znakova, Rimljani su zauzeli i

neprijateljev logor i tu stekli ogroman plen. I onda su počeli darazmatraju mogućnost da gone neprijatelja.36. Ciminska šumaje bilajoš neprohodnija i još više j e za-strašivala no što nas j e nedavno zastrašivao germanski klanac.49Sve do ovog vremena nije u nju zašao ni slučajni putnik. U njuse ni sada nije niko usuđivao da uđe osim samog vojskovođe.Ostalimaje još u živom sećanju bio poraz u Kaudijskom klancu.Od ostalih koji su se tu zadesili, konzulov brat, za koga neki piscikažu da se zvao Cezon Fabije, a neki da je to bio Gaj Klaudijei da ga je rodila ista majka kao i Cezona, ponudio je da ode uizviđanje i da se ujutru vrati s pouzdanim obaveštenjima. Onjestekao obrazovanje u Cerama, u kući prijatelja, i otud j e znaoetrursko pismo, a znao je dobro i etrurski jezik. Kod nekih pi-

saca sam našao da j e tada bilo uobičajeno da mladi ljudi učeetrursko pismo kao što sada uče grčko. Ali je verovatnije da je49 Livije verovatno misli na Cezarov pohod na Germaniju 55. pren. e.,ili Agripin pohod 38. pre n. e. Oba događaja su se odigrala u njego-vo vreme.556u njemu bilo nečeg posebnog što ga j e navelo da se umešameđu neprijatelje, tako hrabro se pretvarajući. Kažu da mu jejedan rob bio jedini pratilac. On je odrastao sa njim i znao jeetrurski jezik kao i njegov gospodar. Krenuli su ne znajući ništadrugo sem nekih opštih predstava o oblasti u koju j e trebaloprodreti i imena onih koji su bili na čelu pojedinih naroda, takoda ne bi bili otkriveni ako bi oklevali u razgovoru o poznatim

stvarima. Krenuli su odeveni kao pastiri i nosili oruđe seljaka,srpove i po dva koplja. Ali ni poznavanje jezika ni način na kojisu bili naoružani nisu ih štitili toliko koliko opšte uverenje da seniko od stranaca ne bi usudio da uđe u Ciminski klanac. Kažuda su prodrli sve do Kamerina50u Umbriji. Ovde su se usudili dakažu da su Rimljani. Izvedeni pred senat vodili su razgovore uime konzula o savezu i prijateljstvu. Bili su prijateljski prihvaćenii bilo im j e naloženo da jave Rimljanima da će im biti dostavlje-no snabdevanje za vojsku za 30 dana ako zađu u ove oblasti i daće se mladići kamerinskih Umbra staviti pod njihovu komandu.



K adaje to javljeno konzulu, on j e uveče kod prvih stražaposlao komoru napred, a zatim je naredio legijama da krenuposle komore. On lično ih je sledio s konjicom. Kad je sledećegdana svanulo projahao j e pored neprijateljskih predstraža kojesu bile postavljene ispred klanca. Pošto j e tako držao neprija-telja dovoljno dugo u napetosti, povukao se u logor, a zatim jeizašao na drugu kapiju logora i pre noći stigao kolonu.Idućeg dana u osvit su već držali planinski lanac Ciminija.Odatle je konzul, gledajući na plodna polja Etrurije, poslao nanjih vojnike. I već su se Rimljani s plenom vraćali, kad ih je pre-srela četa seljaka koju su njihove vođe na brzinu sakupile. Noovi osvetnici plena bili su tako neobučeni da su zamalo i samipostali plen. Pošto su ih pobili ili razjurili, Rimljani su se kaopobednici, pustošeći polja na sve strane, vratili u logor natova-reni ogromnim plenom. I upravo tad stigoše petorica legatas dvojicom narodnih tribuna noseći Fabiju odluku Senata da neprelazi Ciminski klanac. Pošto su, srećom, stigli suviše kasno dabi sprečili rat, vratili su se u Rim kao vesnici pobede.37. Ovorn ekspedicijom konzula, rat u stvari nije bio okon-čan nego proširen, jerj e pustošenje zemlje u podnožju Ciminskih50Kamerin, grad na izvoru reka Potence i Kjentija.557planina izazvalo nezadovoljstvo ne samo kod Etruraca nego i kodUmbra koji su se graničili sa njima. I tako pod Sutrij stiže vojska

brojnija nego ikad dotle; i ne samo da su svoje logore pomerilinapred, ispred šume, nego su iz želje da se što pre sukobe s Ri-mljanima postavili svoju bojnu liniju u polju. Pošto su to učinili,ostali su na svom mestu prepuštajući neprijatelju prostor nasu-prot sebi. Potom kad su videli da Rimljani ne prihvataju borbu,sdgli su do bedema. Pošto su ovde videli da su i neke predstražepovučene u utvrđeni prostor, počeli su da dovikuju vojskovođa-ma da im se hrana za taj dan donese iz logora: oni će ostati podoružjem i krenuće na neprijateljski logor ili u toku noći ili kadsvane. A rimsku vojsku, koja nije bila ništa mirnija, zadržavao jevojskovođa. Već je bilo oko deset časova pre podne kad je nare-dio da vojnici uzmu sledovanje, da budu pod oružjem i spremnida odgovore na bojni znak u bilo koje doba dana ili noći. Vojni-

cimaje uputio malo reči, veličajući uspehe u ratu sa Samnitimai potcenjujući Etrurce: jedan neprijatelj se ne može porediti sdrugim, a ni njihov broj. Međutim, ima jedno tajno oružje i zanjega će saznati kada za to dođe vreme. Dotle treba ćutati. Ovimzagonetnim rečima hteo je da probudi kod vojnika uverenje daje neprijatelj izdan kako bi im podigao duh jer su bili prestrašenivelikim brojem neprijatelja. A kako su Etrurci stajali bez utvrđe-nja, izgledalo j e blizu istine ono što je on izmislio.Pošto su uzeli hranu, predali su se snu. Oko četvrte stražebili su probuđeni bez buke i stavili oružje na sebe. Konjušarimasu date motke da bi razorili bedem i ispunilijarak. Bojnu linijusu postavili ispred bedema, a odabrane kohorte su stajale na iz-lasku iz kapije. Na dati znak malo pre osvita, koji je u letnjim no-

ćima trenutak najveće pospanosti, kolona izađe kroz razrušenibedem i napade neprijatelja rasturenog po celom polju. J ednesu ubijali dok su ležali u snu, druge polupospane na njihovimležajima, a najviše one koji su požurili ka oružju. Budući da suovi ostali i bez bojnog znaka i bez vođa koje bi sledili, Rimljaniih razbiše i krenuše da ih gone. J edni pođoše ka logoru, drugiprema šumi; šuma im je pružila utočište, dok je logor, posta-vljen usred polja, bio zauzetjoš istog dana. Naređeno je da sezaplenjeno zlato i srebro odnese konzulu, a ostalo j e predatovojnicima. Tog dana je ubijeno ili zarobljeno 60.000 neprija-



teljskih vojnika.558Neki istoričari kažu da j e ova slavna pobeda s one straneCiminske šume stečena kod Peruzije51i da je stoga u rimskojdržavi zavladao veliki strah da bi vojska mogla biti zatvorena utako velikom klancu i opkoljena Etrurcima i Umbrima koji sumogli doći sa svih strana. Ali bez obzira na to gde j e bitka vo-đena, Rimljani su bili pobednici. I tako se pojaviše poslanici izgradova koji su mogli biti centri etrurskog naroda u to vreme, izPeruzije, Arecija i Kortone, te zatražiše od Rimljana mir. Postiglisu da se sklopi primirje na 30 godina.38. Dok se ovo događalo u Etruriji, drugi konzul, Gaj Marci-je Rutul, oduzeoje najuriš Alife od Samnita. Mnoge druge tvrđa-ve i sela bili su ili razoreni, ili su neoštećeni pali pod rimsku vlast.U isto vreme rimska flota pod komandom Publija Korne-lija, koga je Senat odredio da nadgleda obalu, otplovila j e uKampaniju i stigla u Pompeje. Pomorski saveznici52krenušeda pljačkaju polja Nucerije. Pošto su brzo opustošili ona kojasu bila blizu, pa j e i povratak na brodove bio siguran, krenuli sudalje iz želje za plenom, kako se to često događa, izazivajući ne-prijateljstvo. Dok su bili rastureni po poljima nije im niko izašaou susret, premda su mogli biti uništeni. Kada su se neopreznovraćali u koloni, seljaci koji su ih pratili napali su ih nedalekood brodova, oduzeli im plen, a neke i ubili. Oni koji su umakli

pogibiji bili su u neredu naterani nazad u brodove.Dokje prelazak Kvinta Fabija preko Ciminskog klanca iza-zivao strahovanja u Rimu, kod Samnitaje primljen kao radosnavest, kao da je rimska vojska u klancu zatvorena i opkoljena. Se-ćali su se Kaudijskog klanca i govorili da je ovaj narod sa istomneopreznošću iz želje da vidi šta j e sa one strane, zaveden ubesputan klanac i odsečen ne toliko zbog neprijatelja kolikoteškim terenom. Već su s radošću rnešali i zavist što je sreća uratu s Rimljanima preneta sa Samnita na Etrurce. Stoga su žu-rili da sakupe sve svoje snage da bi slomili Gaja Marcija, drugogkonzula. Požurili su da nađu put preko zernlje Marsa i Sabinjanau Etruriju ukoliko bi Marcije izbegao sukob. Vođena je surova51Peruzia, jedan od najznačajnijih etrurskih gradova u unutrašnjo-

sti, kod današnje Peruđe.52Pomorski saveznici (socii navales), narodi ili gradovi koji su Ri-mljanima davali brodove u slučaju rata.559bitka, pogubna za obe strane i s neizvesnim ishodom. A kakoje bila nerešena, proneo se glas da su Rimljani pobeđeni, da suizgubili neke ljude konjičkog staleža i nekoliko tribuna, pa i jed-nog legata, a ono što je bilo najvažnije da je i sam konzul ranjen.Kako se obično događa, glas o tome je preuveličavan i se-natori su obuzeti strahom odlučili da imenuju diktatora. Nikonije sumnjao u to da treba izabrati Papirija Kursora, za koga severovalo da j e bio čovek najvećeg vojnog iskustva. Ali niti je gla-snik mogao sigurno stići u Samnij, gde su svi bili neprijateljski

raspoloženi prema Rimu, niti su bili sigurni daje konzul još u ži-votu. Drugi konzul, Fabije, bio je u svađi s Papirijem. Smatrajućida privatna svađa ne bi trebalo da stoji na putu javnim interesi-ma, Senat j e odlučio da ovome uputi poslanike, izabrane međubivšim konzulima, koji će ga ne samo državnim nego i ličnimautoritetom naterati da zaboravi na neprijateljstvo radi dobraotadžbine. Kad su poslanici stigli Fabiju i predali mu senatskuodluku, uz reči koje su odgovarale onome što je naloženo, kon-zul se oborivši oči zemlji povukao, ostavljajući poslanike u ne-izvesnosti šta će učiniti. Zatim je u tišini noći kojaje nastupila



imenovao za diktatora Lucija Papirija, kao što je to bio običaj.Kada su mu poslanici zahvalili što j e tako sjajno savladao svojaosećanja, naišli su na uporno ćutanje. Otpustio je poslanike bezodgovora ili objašnjenja za svoj postupak, a čini se da je jakomvoljom savladao veliki bol.Papirije j e za komandanta konjice imenovao GajajunijaBubulka. Kada j e od kurijatske skupštine zatražio da potvrdi nje-gov izbor,53to j e bilo prekinuto lošim predznakom j er je kurijaFaucija bila prva pri glasanju,54a bila j e poznata po dva pora-za: zauzimanju grada55i Kaudijskom miru. Oba su se dogodilau godinama kada j e ova kurija imala pravo da se prva izjasni.53Kurijatska skupština je postojala još u doba kraljeva u Rimu; toje bio skup muškaraca po kurijama. Kurija je bilo ukupno 30; po 10 usvakom od tri starinska plemena, Ticiji, Ramni i Luceri. U doba repu-blike, centurijatska skupština preuzima političku funkciju, a kurijatskazadržava neke ceremonijalne dužnosti, na primer svečano dodeljivanjeimperijuma (vrhovne vlasti) konzulima i pretorima. Ona je odobravala iadopciju u drugi gens.54Pri glasanju, kurije su izvlačene kockom.55Misli se na galsko zauzimanje Rima.560A Licinije Macer još jednom učini ovu kuriju zlosrećnom: po-razom koji je pretrpeo kod Kremere.5639. Sledećeg dana diktator je ponovio auspicije i sproveo

zakon. I pod uticajem straha za vojsku prevedenu preko Cimin-ske šume krenu s legijama koje su nedavno bile regrutovanei stiže do Longule. Pošto j e od Marcija primio stare vojnikepoveo j e vojsku u boj. Cinilo se da i neprijateljstvo rado pri-hvata borbu. I jedni i drugi su se postrojili pod oružjem, ali jei noć nastupila, a oni nisu započeb bitku. Uzdajući se svaki usvoju snagu, ne potcenjujući neprijatelja, postavili su vojne lo-gore na maloj udaljenosti jedni od drugih. Primenjujući svetizakon,57Etrurci su sakupili vojsku tako da j e svaki vojnik biraojoš jednog, i borili su se s tolikom hrabrošću i tolikim snagamakao nikad dotle ni u jednoj bici. Borbaje vođena s toliko žarada ni sa jedne ni sa druge strane nije bilo bačeno nijedno ko-plje; bitkaje vođena od samog početka samo mačevima i veoma

oštro, a kako pobeda izvesno vreme nije pretegla ni na jednustranu, to je bivala sve surovija. Cinilo se da se ne bore sa većpobeđenim Etrurcima nego sa sasvim novim plemenom. Nikoni na jednoj strani nije krenuo u bekstvo. Padoše prvi redovi,oni koji su išli ispred zastava, a da zastavnici ne bi bili otkriveni,od drugog bojnog reda postade prvi. Zatim su dovedeni vojniciiz poslednjih rezervi. Napor i opasnost su bili tako veliki da surimski konjanici sjahali s konja i krenuli na prve neprijateljskeredove, suprotstavljajući im i oružje i svoja tela. Ovo kao da jeuspostavilo novu bojnu liniju kod onih koji su već popuštali. Topokoleba etrurske zastave. Oni iza konjanika, premda su bibposustali, sledili su ih u napadu i tako su neprijateljski redovibili razbijeni. Time se započela slamati etrurska upornost i neke

manipule su se pokolebale; kada su ovi jednom okrenuli leđa,kod ostalih je nastalo bekstvo. Toga dana je ratna sreća prvi putslomila moć Etruraca, koji su dotle sve više živeli u izobilju. Svanjihova snaga bila je slomljena u bici; u istom napadu im je za-uzet logor i opljačkan.56Bitka se odigrala 477. pre n. e. i u njoj je izginuo ceo rod Fabija.57Onoga ko povredi sveti zakon (lex sacrata) kažnjavali su bogovi.Oni koii su stupali u vojsku polagali su zakletvu po određenoj formuli(videti Livije, X, 28).561



40. I rat u Samniju se uskoro izjednačio sa ovim i po opa-snosti i po slavnom završetku. Pored drugih ratnih priprema,neprijatelj j e zablistao svojim bojnim poretkom, s novim i sjaj-nim oružjem. Bile su dve vojske, od kojih je jedna imala štito-ve ukrašene srebrom, a druga zlatom. A štitovi su irnali ovakavoblik: gore su bili širi da bi pokrili grudi i ramena, s ravnomgornjom ivicom, a dole su se završavali kao klin da bi se njimalako rukovalo. Panciri su im bili postavljeni sunđerom i štitili suim grudi, a leva nogaje bila pokrivena. Na glavi su imali kacigus perjanicom, koja im je i stas činila višim. Tunike ,,zlatnihª voj-nika su bile raznobojne, a ,,srebrniª su nosili bele lanene. U ovihbehu i korice za mač srebrne kao i pojasevi, a u prvih zlatni; po-krivači za konje behu zlatom izvezeni. Desno krilo beše ovimaodređeno, a drugima levo. Rimljanima su već bili poznati i ovaoprema i sjajno oružje; njihov vojskovođa ih je, međutim, učioda vojnik mora biti hrabar, a ne pokriven zlatom i srebrom; gvo-žđem i hrabrošću treba da tutnji. J er ovo je bio pre ratni plenno oružje, sijalo j e pre bitke, a gubilo je sjaj u krvi i ranama.Naučili su da j e hrabrost ukras vojnika, a sve ostalo sledi poslepobede; bogat neprijatelj je nagrada pobediocu, ma koliko daje sam siromašan.Takoje Kursor poveo vojnike u borbu pošto ih j e ohrabriorečima. Sam j e bio na desnom krilu, a levim j e komandovaokomandant konjice. Već pri prvom sudaru razvi se velika bit-

ka s neprijateljem, ali i borba, ništa blaža, između diktatora ikomandanta konjice oko toga na čijoj će strani biti pobeda.Slučajno se dogodilo daj e J unije prvi potisnuo neprijatelja.S levim rimskim krilom suprotstavio se desnom samnitskom,gde su se po običaju Samnita nalazili oni koji su sami sebe žrtvo-vali, pa stoga bili u beloj odeći i nosili belo oružje. Govoreći daće ih žrtvovati Orku,58J unije krete na njih, poremeti im redovei nesumnjivo im razbi bojni poredak. Kada diktator to vide, onuzviknu: ¹Zar će pobeda biti na levom krilu? Zar će ono na de-snoj strani, kojim komanduje diktator, slediti druge u napadu?Zar neće odneti najveći deo pobede?ª Ohrabri vojnike tako danitije pešadija prepuštala vođstvo konjici, niti su legati zaostajali58 Bog Ork (Orcus), grčki Pluton. bio je gospodar carstva mrtvih; ni-

su poznati ni njegov kult ni njegov hram.562u revnosti za vojskovođom. Marko Valerije na desnom krilu,Publije Decije na levom, obojica bivši konzuli, odjahaše konjicikoja j e bila postavljena na krilima, hrabreći j e da s njima uzmedeo slave i da izvrši juriš na neprijateljeve bočne strane koje suim stajale nasuprot. Ova nova opasnost opkolilaje neprijateljskuliniju sa obe strane, pa kad su rimske legije na užas neprijateljagrunule dižući bojni znak, nastade bežanje neprijatelja. Poljeuskoro prekriše pali vojnici i sjajno oružje. Samniti su se prvodokopali svog vojnog logora, ali ni tu nisu mogli da se zadrže.Pošto je zauzet i opljačkan pre noći, predatje ognju.Po odluci Senata, diktatorje slavio trijumf kome je najveći

sjaj dalo zaplenjeno oružje. Ono je izgledalo tako veličanstve-no da j e bilo razdeljeno vlasnicima radnji srebrom59da njimeukrase Forum. Kažu daje tada nastao običaj da edili ukrašavajuForum kad preko njega prelaze tense.601neki Rimljani su upo-trebljavali ovo izuzetno oružje u čast bogova, dok su Kampanci,iz prezira i mržnje prema Samnitima, tim ukrasnim oružjem na-oružavali gladijatore koji su ih zabavljali za vreme gozbe i kojesu nazivali ¹Samnitima".61Iste godine konzul Fabije je vodio borbu sa ostacima Etru-raca kod Peruzije, a pobeda je bila sigurna i laka. Zauzeo bi i



sam grad - kao pobednikje, naime, stigao do bedema - da nisuizašli poslanici i predali grad. Pošto je ostavio posadu u Peruziji,a poslanike iz Etrurije koji su tražili rimsko prijateljstvo poslaoispred sebe u Rim, ušao je u grad u trijumfu, slaveći još sjajnijupobedu nego diktator. Slava za pobedu nad Samnitima pripa-dala j e velikim delom legatima Publiju Deciju i Marku Valeriju.Narod ih je na sledećim izborimajednoglasno izabrao, jednogza konzula, drugog za pretora.41. Zbog slavne pobede nad Etrurcima, Fabiju je produženkonzulat, a Valerije je četvrti put bio biran za pretora. Konzuli59Argentarii je kod Livija mogućno prevesti i kao ¹menjači srebrnognovcaª. U Rimu je počeo da se kuje srebrni novac oko 40 godina posleovog događaja. Mogućno je da su menjali srebrni novac koji je stizao izEtrurije i ¹Velike Grčkeª (Magna Graecia) najugu Italije.60Tensa, kola na kojima su se kipovi kapitolskih bogova vozili u sve-čanoj procesiji od Kapitola do Cirkusa u vreme cirkuskih igara.61Kampanci su, kao i Rimljani, primili gladijatorske igre verovatnood Etruraca.563su podelili komandu i Decijuje dopala Etrurija, a Fabiju Samnij.Ovaj poslednji krenu protiv Nucerije Alfaterne.62Pošto su opsa-đeni odbili ono što imje ponuđeno kad su zatražili mir, on j e na-padom prisilio grad da se preda. Sa Samnitimaje vođena borba ioni su pobeđeni u beznaćajnom okršaju. Ova borba ne bi bila ni

zapamćena da se tada Marsi nisu prvi put sukobili s Rimljanima.I Peligni, koji su sledili Marse u pobuni, imali su istu sudbinu.I drugi konzul, Decije, isto tako je imao sreće u ratu. Tarkvi-njane je zastrašivanjem naterao da daju žito za vojsku i da tražeprimiije na 40 godina. Neka utvrđenja naroda Volsinija zauzeoje najuriš i razorio ih da ne bi služila kao skloništa neprijatelju.Pošto se rat proširio na sve strane nastao je takav strah da su svioni koji su se smatrali Etrurcima zatražili mir od konzula. Me-đutim, to nisu postigli, ali im j e dato primirje na godinu dana.Od neprijateljaje zatraženo da rimskoj vojsci da platu za godinudana i po dve tunike - to je bila cena primiija.Mir u Etruriji je narušila iznenadna pobuna Umbra, pleme-na koja su bila pošteđena od nevolja rata. J edino su njihova po-

lja osetila prolazak vojske. Oni pokrenuše svoju omladinu, a uzto i mnoge Etrurce da se pobune. Organizovali su toliku vojskuda su se hvalili, uzdižući sebe i prezirući Rimljane, kako će kon-zule ostaviti iza sebe u Etruriji, a da će sami krenuti u napad naRim. Kad su konzula Decija obavestili o tome šta su ovi naumili,on je krenuo iz Etrurije ka Rimu ubrzanim maršem i zaustaviose u poljima koja su pripadala Pupiniji,63pažljivo osluškujućivesti o neprijatelju. Ni u Rimu nisu potcenili opasnost od ratasa Umbrima. I same pretnje su izazivale strah kod onih koji su ugalskom ratu videli kako je grad u kome žive nezaštićen. Stogasu uputili poslanike konzulu Fabiju da hitno vodi vojsku u Etru-riju ako ima predaha od rata sa Samnitima. Konzul se pokorinaredbi i ubrzanim maršem krenu ka Mevaniji64gde su se tada

nalazile etrurske snage.62Nucerija Aifaterna je bila jedan od najznačajnijih gradova u Kam-paniji, na raskršću puteva od Nole prema Beneventu; navodno je bilapelazgo-peloponeskog porekla.63Pupinija se nalazila južno od reke Aniona, nedaleko od Gabija.64Mevanija je grad u Umbriji, između Peruđe i Asizija; u antici je bi-la poznata po gajenju stoke.564I znenadna pojava drugog konzula, za koga se verovalo daje zauzet ratom u Samniju, daleko od Umbrije, tako je prestra-



šila Umbre da su jedni smatrali kako se treba povući u utvrđenegradove, a drugi da bi trebalo prekinuti rat. Ali ljudi iz jednognjihovog okruga, koji se nazivao Materina, ne samo da su ostaledržali pod oružjem nego su ih odmah poveli u borbu. Napalisu Fabija dokje utvrđivao svoj logor. Kadaje konzul video kakobez čvrstog poretka napadaju na utvrđenje, pozvao je vojnikeda napuste posao i postavio ih za bitku onako kako se moglo sobzirom na mesto i vreme. Hrabrio ih je isdnskom pohvalom zaslavu koju su stekli u ratu protiv Etruraca i u Samniju, i pozivaoda ovaj beznačajan dodatak rata s Etrurcima uspešno završe ikazne ih za bezbožnu pretnju da će napasti Rim. Ovo su vojniciprimili s takvim oduševljenjem da su spontanim bojnim pokli-čem prekinuli vojskovođin govor i pre no što j e pala komanda,krenuli u širokom frontu na neprijatelja uz jednoglasne zvuketrube i rogova. J urišali su kao da pred njima nisu bili ljudi ioružje. Cudesno je to reći, ali su najpre oteli zastave zastavnici-ma, a zastavnike odvukli do konzula; zatirn su naoružane ljudegurali iz jednog bojnog reda u drugi. Gde su naišli na otpor,više su se borili štitovima no mačevima, udarajuči neprijatelja iobarajući ga na zemlju. Više ljudi je zarobljeno nego pobijeno,a duž bojne linije čuo se samo jedan glas, onaj koji je naređi-vao da se položi oružje. I tako je usred bitke vršena predaja,i to onih koji su rat započeli. Toga i sledećeg dana predali su sei ostali umbrijski narodi. Stanovnici Okrikula65primljeni su za

saveznike uz garanciju.42. Fabije, pobednik na bojnom polju koje je kockom bilododeljeno drugom, vrati potom vojsku u svoju oblast. I kao štomu je narod u prethodnoj godini produžio konzulat, tako mu jesada Senat zbog uspešno vođenog rata produžio vojnu koman-du i za sledeću godinu, u kojoj su konzuli bili Apije Klaudije iLucije Volumnije, uz veliki otpor prvog. U nekim analima samnašao da je cenzor Apije Klaudije tražio konzulat, a da j e nje-gov izbor osporavao narodni tribun Lucije Furije, tražeći da senajpre odrekne cenzure. Posle izbora, njegov kolegaje određen65 Okrikul je umbrijski grad na ušću Nara u Tibar, na Flaminijevomputu, 44 milje severno od Rima.565

da vodi novi rat sa Salentinima,66a Apije je ostao u gradu da ucivilnim poslovimajača svoju moć pošto je sticanje ratne slaveprepušteno drugima.Volumnije j e opravdao svoj izbor. Vodioje mnoge bitke ineke neprijateljske gradove j e zauzeo najuriš. Bioje izdašanpri podeli plena, a svoju dobroćudnost, koja j e sama po sebiprijatna, povećao je ljubaznošću. Na taj način, vojska j e postalaspremna da se izlaže opasnosti i naporu.Kvint Fabije se kao prokonzul sukobio sa samnitskom voj-skom kod Alifa. I shod je bio siguran: neprijatelji su bili razbi-jeni i saterani u svoje logore. Ne bi zadržali ni logor daje danpotrajao duže. I pak su opkoljeni pre mraka, a postavljene su istraže da niko ne bi umakao. Sledećeg dana, već pri pojavi prve

svetlosti, počeli su da se predaju. Predaja onih koji su bili Sam-niti primanaje pod uslovom da odu samo u jednoj tunici; svisu bili poslani pod jaram. Samnitski saveznici nisu bili zaštićeninikakvom garancijom i 7.000 ih je predano u ropstvo. Oni kojisu rekli da su Hernici držani su posebno pod stražom, a Fabijeih j e sve poslao u Rim pred Senat. Pošto su im postavili pitanjeda li su bili nasilno regrutovani ili su se dobrovoljno borili nasamnitskoj strani protiv Rimljana, predani su Latinima da ihčuvaju, a novim konzulima Publiju Korneliju Arvini i KvintuMarciju Tremulu - oni su u međuvremenu bili izabrani - na-



loženo j e da o ovoj stvari ponovo iscrpno izveste Senat. Ovosu Hernici uzeli za zlo. Narod Anagnije67je sazvao skup svihnaroda u cirkusu koji se nazivao Pomorski cirkus i u njemu susvi Hernici osim onih iz Alatrija, Ferentina i Verule68objavilirat Rimljanima.43. Fabijev odlazak je izazvao nove nemire u Samniju. Ka-lacija i Sora su zajedno s rimskom posadom kojaje ostavljena unjima bile zauzete, a sa zarobljenim vojnicima se sramno postu-palo. Stogaje tamo upućen s vojskom Publije Kornelije. Marciju66Salentini sn pleme ilirskog porekla koje su Rimljani nazivali Mesa-pima; na njihovoj teritoriji se nalazio i grad Brundizij.67Anagnija je bila grad Hernika u Laciju; njeni građani su od 306.pre n. e. bili u Rimu cives sine suffragio (građani sa privatnim pravima, alibez prava glasa).68Alatrij, Ferentin i Verula su bili gradovi Hernika u Laciju.566j e pao u deo rat s novim neprijateljem - rat j e bio objavljenAnagniji i ostalim Hernicima. Isprva su sva važna mesta izmeđulogora dvojice konzula zauzeli neprijatelji, tako da ni glasnicinisu mogli da se probiju. Stoga su nekoliko dana bili u potpunojneizvesnosti o svemu što se događalo i svaki konzulje postupaosamostalno, ne znajući ništa o onom drugom. I u Rimu j e za-vladao strah za njihovu sudbinu, pa su regrutovani i uzeti podzakletvu svi odrasli muškarci, a pripremljene su i dve nove vojske

za slučaj iznenadne opasnosti. Ovoliki strah, međutim, nije od-govarao pravoj opasnosti od sadašnjeg rata, a ni staroj slavi ovogplemena. Nisu se usudili na bilo šta važno i za nekoliko danasu izgubili tri logora na ovom prostoru. Sklopili su primiije na30 dana i uputili poslanike u Rim. Pristali su da vojnicima dajuplatu za dva meseca, da im obezbede snabdevanje i da svakomvojniku dadu po tuniku. Senatje vratio poslanike Marciju, komej e dozvolio da postupi s Hernicima kako sam nađe za shodno.I on primi predaju ovog plemena.I u Samnijuje drugi konzul bio nadmoćniji od neprijateljapo snazi, ali j e bio u nepovoljnijem položaju zbog terena. Sveputeve j e držao neprijatelj, a zauzeo j e i prirodni prolaz krozklanac, u kojem nije bilo puta, tako da nije moglo biti doprema-

no snabdevanje. A konzulu nije pošlo za rukom da ih izazove nabitku, premda je svakog dana pružao priliku za to. Bilo je jasnoda Samnitima nije odgovarala bitka, a Rimljanima odlaganjerata. Dolazak Marcija, koji j e posle pokoravanja Hernika požu-rio kolegi u pomoć, na kraju je oduzeo neprijatelju mogućnostda odlaže bitku. Pošto su smatrali da nisu jednaki po snazi nivojsci jednog konzula, shvatili su da im neće ostad nikakva nadaza spas ako dozvole da se spoje dve konzulske vojske. Stoga uhaotičnom maršu krenuše u susret Marciju. Ovaj smesta sakupisav teret na sredinu i, koliko mu je to vreme dozvoljavalo, uredivojsku za borbu. Najpre bojni poklič, a zatim i oblak prašine kojise u daljini video, izazvaše uzbunu u logoru drugog konzula, teon odmah naredi vojnicima da zgrabe oražje i da tog časa krenu

u bitku. Napao je bok neprijateljske kolone, zauzete u drugomokršaju, uzvikujući da će biti neviđena sramota ako dozvole dadruga vojska uživa obe pobede i ako ne potraže slavu u ratukoji sami vode. Tu gde j e napao, razbio j e neprijateljsku kolo-nu na dva dela i kroz sredinu krenuo na neprijateljski logor.567Kako je bio bez ljudi, zauzeo ga j e i spalio. Kada Marcijevi voj-nici ugledaše logor u plamenu, a i neprijateljski vojnici to istovideše, nastade bekstvo Samnita na sve strane. Ali smrt j e nasve strane zatvarala put bekstvu i nije više bilo mesta gde bi se



moglo naći utočište.Već j e oko 30.000 neprijateljskih vojnika bilo palo, kad jekonzul dao znak da se povuku. I dok su sakupljali snage i me-đusobno jedni drugima čestitali, iznenada su u daljini ugledalinove neprijateljske kohorte koje su regrutovane kao pomoć.One izazvaše nov sukob. Pobednici krenuše na njih i ne čekajućinaređenje konzula niti bojni znak za početak borbe, uz uzvikeda će naučiti Samnite da su ovo regrutovanje izvršili sebi na zlo.Konzuli su popustili pred borbenim žarom legije, j er su dobroznali da novi neprijateljski vojnici neće ni pokušati da se borekada se nađu među starima koji su u rasulu i bekstvu. I nisu seprevarili u očekivanju: sve samnitske snage, stare i nove, okre-nuše u bekstvo i dograbiše se obližnjih planina. Tamo se uputii rimska kolona, pa više nigde nije bilo sigurnog mesta za po-beđene. Oterani s planinskih lanaca kojih su se dokopali, svi suuglas tražili mir. Pošto su obećali da će dati žito za tri meseca,platu vojnicima za godinu i po jednu tuniku za svakog vojnika,ovi molioci za mir upućeni su Senatu.Kornelije j e bio ostavljen u Samniju, dok se Marcije vratiou Rim u trijumfu koji mu je bio dodeljen za pobedu nad Her-nicima. Odlučeno j e da mu se postavi statua na konju i onase nalazila ispred Kastorovog hrama. Herničkim narodima izAlatrija, Verula i Feretina vraćeni su njihovi zakoni, j er su viševoleli to nego da steknu rimsko građansko pravo. Dato im je i

pravo da međusobno sklapaju brakove. To j e privilegija kojusu izvesno vreme samo oni uživali među Hernicima. NaroduAnagnije i nekim drugima koji su se digli na oružje protiv Ri-mljana dato j e građansko pravo, ali bez prava glasa. Oduze-to im je pravo na skupove i pravo braka sa drugim narodima,a zabranjeno im je i da biraju magistrate osim onih koji su se bri-nuli o religiji.Ove godineje cenzor Gaj J unije Bubulko započeo građe-nje hrama Spasu.69Na to se bio zavetovao kao konzul za vreme69Hram Spasa se nalazio na bregu Kvirinal.568samnitskog rata. On i njegov kolega Marko Valerije Maksimsagradili su puteve kroz zemlju o državnom trošku. Ove godine

j e bio obnovljen i ugovor s Kartaginom treći put, a njihovi po-slanici koji su radi toga došli u Rim bili su bogato obdareni.44. Iste ove godine, diktaturuje držao Publije Kornelije Sci-pion, s komandantom konjice Publijem Decijem Murom. Onisu održali skupštinu radi izbora konzula pošto nijedan konzulnije mogao da ostavi rat. Za konzula su izabrani Lucije Postumi-je i Tiberije Minucije. Pizon70stavlja ove konzule posle KvintaFabija i Publija Decija, izostavljajući dve godine u kojima su, kaošto smo već izneli, konzuli bili Klaudije i Volumnije, te Korne-lije s Marcijem. Ne zna se da li je to zaboravljeno pri redakcijiAnala71ili su namerno izostavljena dva para konzula.Ove godine su Samniti vršili upade na Stelatsko polje uKampaniji. Stoga su oba konzula upućena u Samnij, ali u razli-

čite oblasti. Postumije se uputio u Tifern,72a Minucije u Bovi-jan. Borbaje započela u Tifernu gdeje komandovao Postumije.J edni kažu da su Samniti bez sumnje bili pobeđeni i da j e zaro-bljeno 20.000 ljudi, dok drugi tvrde da je bitka bila nerešena ida je Postumije, pretvarajući se daje uplašen, noću tajno po-vukao svoje trupe u planine. Neprijatelj ga j e sledio i utaboriose na dve milje udaljenosti od njega. Da bi izgledalo kao datraži položaj koji je siguran i lako gaje snabdevati - kakavjezaista i bio - konzul j e utvrdio logor i opremio ga u svemu,a onda je, ostavljajući pouzdanu posadu u njemu, s treće strane



direktnim putem poveo legije svom kolegi, koji je takođe bio uvojnom logoru, prema drugom neprijatelju. Ovde je Minucijena Postumijev predlog krenuo u boj na neprijatelja. Kako seneodlučna bitka protegla na više dana, Postumije je s novim le-gijama iznenada napao već iznurenu neprijateljsku bojnu liniju.Pošto su ih umor i rane sprečavali da beže, neprijatelji su prostobili uništeni, a zaplenjen je i 21 bojni znak. Zatim su Rimljani70Lucije Kalpurnije Pizon Frugi je rimski istoričar analist; poznatoje daje 133. pre n. e. bio konzul.71Misli se na Velike anale (Annales maximi), koje je redigovao i u 80knjiga izdao Publije Mucije Scevola oko 114Ð113. pre n. e.72Na teritoriji Umbra nalazila su se dva grada sa nazivom Tifern: Ti-femum Tiburtinum, danas Čita di Kastelo na Tibru, i Tifemum Metaurensis,danas Sant Anđelo in Vado na Metauru.569krenuli prema Postumijevom logoru. Ovde su obe pobedničkevojske krenule na neprijatelja, kojije već bio prestrašen čuvši zaprethodnu bitku, razbile ga i rasule. Rimljanima j e palo u ruke26 bojnih znakova, zarobljeni su i samnitski zapovednik StacijeGelije i mnogi drugi, a zauzeta su i oba neprijateljska logora.Sledećeg dana j e započela opsada grada Bovijana. Za kratkovreme i on j e zauzet, i konzuli su dobili trijumf za ova slavno iz-vršena dela. Ima pisaca koji kažu daje Minucije s teškom ranomprenet u logor u kome je i umro. Oni dodaju da je na njegovo

mesto izabran za konzula Marko Fulvije i da j e on, upućen dapreuzme Minucijevu vojsku, zauzeo Bovijan.Iste godine su od Samnita povraćeni Sora, Arpin i Cezenija,a Herkulu je postavljena i posvećena velika statua na Kapitoiu.45. Za vreme konzula Publija Sulpicija Saverija i PublijaSempronija Sofa, Samniti su uputili poslanike u Rim da tražeili kraj ili odlaganje rata. Na njihove ponizne molbe, Rimljanisu odgovorili da Samniti nisu često tražili mir dok su pripre-mali rat, i da mir može biti sklopljen ubrzo posle obavljenihrazgovora. No pošto reči mogu biti prazne, Rimljani će ostadkod činjenica i konzul Sempronije će s vojskom ostati izvesnovreme u Samniju. Njega ne mogu prevariti u tome da li raspo-loženje u Samniju naginje ratu ili miru. Kada su bude lično u

to uverio, izvestiće Senat. Poslanici mogu sačekati njegov po-vratak iz Samnija. Pošto je rimska vojska te godine, posle pobe-de u Samniju, dobrovoljno snabdevana, sa Samnidma je obno-vljen stari savez.Potom su Rimljani okrenuli oružje prodv Ekva,73starih ne-prijatelja, koji su sc mnogo godina držali mirno, prividno poštu-jući sporazum kome u stvari nisu bili verni. Dok su Hernici bilinezavisni, oni su zajedno sa njima slali pomoć Samnidma, a po-sle pokoravanja Hernika, celo pleme j e prešlo na stranu neprija-telja, ne skrivajući svoju politiku. Kada su im bili upućeni fecijalida traže nazad ono što su zaplenili, pošto je sa Samnitima sklo-pljen mir u Rimu, oni su odgovorili kako Rimljani pokušavajuuz pretnju ratom da ih nateraju da postanu rimski građani.

A koliko je to stvar koju ne treba želed pokazuje primer Hernika,73 Ekvi su narod u srednjoj Italiji, u neprijateljstvu sa Rimljanima jošod V veka pre n. e. Rimljani su ih savladali 304. pre n. e.570j er su svi oni kojima j e to bilo dozvoljeno više voleli da zadržesvoje zakone nego da dobiju rimsko građanstvo. A oni kojimanije bilo ostavljeno da biraju ono što žele, gledali su na davanjerimskog građanstva kao na kaznu. Pošto su ovo izneli javno nasvojoj skupštini, rimski narod je odlučio da zarati protiv Ekva.Oba konzula krenuše u ovaj novi rat i utvrdiše se na četvrtoj



milji od neprijatelja.Vojska Ekva, koji mnogo godina nisu samostalno vodili ni-jedan rat, bila je u paničnom strahu, bez dobrih vojskovođai prave komande. J edni su smatrali da treba prihvatiti borbu,drugi - da treba čuvati logor. Ono što ih j e pokretalo bilo j eto što su im polja mogla biti izložena pljačkanju i što su moglibiti razoreni gradovi, u kojima su ostavili malu posadu. I tako,kad se među mnogim mišljenjima čulo i to da treba napustitiopštu stvar i da se svak okrene sebi, da kod prvih straža napu-ste vojni logor da bi sve sa polja preneli u gradove, j er gradoveštite bedemi, svi su prihvatili taj predlog uz opšte odobravanje.I dok je neprijatelj već u zoru bio rasturen po poljima, Rimljanisu krenuli u boj. Kako im se niko nije suprotstavio, oni su ubr-zanim maršom krenuli prema neprijateljskom logoru. Ali kadovde nisu videli ni straže na ulazima niti bilo koga na opkopu,a nije bilo ni uobičajenog žamora u logoru, uznemireni ovomneobičnom tišinom, zaustavili su se iz straha od zasede. Prešavšizatim preko bedema, nađoše sve napušteno i krenuše stopamaneprijatelja da ga gone. No tragovi su vodili na sve strane, kaoda se vojska svuda rasturila, i to ih isprva zbuni. Potom kad supreko izvidnika saznali za namere neprijatelja, krenuli su daim opsedaju gradove. Za petnaest dana zauzeli su 31 grad, i tosve na juriš. Većinu su razorili i spalili, a narod Ekva su gotovoiskorenili. Za pobedu nad Ekvima se trijumfovalo. Opomenuti

ovim primerom, plemena Marucina, Marsa, Peligna i Ferenti-na uputiše poslanike u Rim da traže mir i prijateljstvo. Sa ovimnarodima j e sklopljen savez koji su tražili.46. Ove godine j e Gnej Flavije, sin Gneja, državni pisar kojije poticao od oca oslobođenika i bio siromašan, ali mudar i re-čit čovek, postao kurulni edil. U nekim analima sam našao daje, s obzirom na to da j e služio kod edila, shvatio da bi ga tribepodržale kao edila, ali da je njegovo ime skinuto sa liste j er jeslužio kao zapisničar, pa je odložio tablice za pisanje i zakleo se571da neće dalje zapisivati.74Licinije Macer tvrdi da j e on neštoranije prestao da služi kao pisar i da j e već bio tribun i dva putatrijumvir, jednom u komisiji za noćne straže, drugi put za na-

seljavanje kolonista. Međutim, ono u čemu se pisci slažu jestenjegova uporna borba protiv aristokratije, koja ga j e preziralazbog niskog porekla. On je objavio građanske zakone, skrivene uarhivama sveštenika, i učinio ih dostupnima narodu, a kalendarje izložio na Forumu na nabeljenim tablicama da bi se znalo kadmože da se sudi. Posvedo je hram Slozi na prostoru kojije bioposvećen Vulkanu, uz veliki protest aristokradje. A Kornelije Bar-bat je kao vrhovni sveštenik morao, j erj e narod tako jednoglasnoodlučio, da izgovara svetu formulu pre njega, premda j e tvrdioda po običaju predaka niko osim konzula ili onoga ko ima vrhov-nu komandu ne može posvetiti hram. Po odluci Senata j e takopredloženo u narodnoj skupštini da niko ne može posvetiti nihram ni žrtvenik bez odluke Senata ili većine narodnih tribuna.

Sada ću ispričati događaj koji sam po sebi ne bi bio vre-dan pažnje kad ne bi predstavljao svedočanstvo o tome kako jenarod branio svoju slobodu od oholosti aristokratije. Kada jeFlavije došao da obiđe bolesnog kolegu, niko od mladih nobilakoji su tu sedeli nije, po dogovoru, ustao; on je na to naredioda se donese kurulna stolica i sa tog zvaničnog sedišta gledaoje svoje neprijatelje, pune zavisti na njegov počasni položaj. Fla-vija j e u stvari izabrala za edila stranka s Foruma, ona koja jestekla moć za vreme cenzure Apija Klaudija. Ovaj j e bio prvikojije ponizio Senat tako što j e među senatore primio sinove



oslobođenika. Kako niko nije prihvatio ovaj njegov izbor i kakonije stekao uticaj u Kuriji, čemu j e težio, on j e one koji su biliniskog porekla razmestio u sve tribe i time poremedo i Forumi centurijatsku skupšdnu.7574Kao apparitor (niži činovnik) nije se mogao kandidovati za državnepoložaje, j erj e to bila služba koju su obavljali državni robovi. Gnej Flavi-je je bio pisar Apija Klaudija Slepog, poznatog cenzora iz 312. pre n. e.Malo je verovatno da je zauzimao položaje koje navodi Livije. Objavio jelegis actiones (sudski postupak), koji su dotad znali i čuvali pontifici. Ovajtekst je u rimskom pravu nazivan Ius civile Flavianu.75Na Forumu se sastajala tributska skupština, a na Marsovom poljucenturijatska. Smatra se da je Gnej Flavije uveo u skupštinu siromašne tr-govce i zanadije i time ojačao demokratski element u njoj.572I zbor Flavija j e smatran za tako nedostojan da su mnoginobili ostavili svoj zlatni prsten76i odlikovanja. Od toga vremenadržava se podelila na dve stranke: najednoj strani je bio zdravdeo naroda kojije štitio i negovao ono što j e dobro, a na drugojstrani ulična stranka koja je težila suprotnom, sve do konzula-ta Decija i Fabija. Delom zbog uspostavljanja sloge, a delom izato da skupština ne bi bila u rukama najnižeg staleža, Fabije jesakupio uličnu rulju i ponovoje razdelio u četiri tribe" koje jenazvao Gradskim tribama. Kažu da j e ova stvar bila primljenas takvom zahvalnošću da muje donela nadimak Veliki, kojije

bio uskraćen mnogim vojskovođama. Kažu da j e ovaj Fabijeuveo i konjičku paradu na dan 15. jula.7K76Zlatan prsten je bio statusni simbol senatora, a kasnije i pripadni-ka drugog staleža u državi, konjanika. Ostali su nosili železni prsten.77Cetiri najstarije tribe (opštine) u Rimu obuhvatale su samo užuteritoriju grada; ta najstarija administrativna teritorijalna podela pripisu-je se kralju Serviju Tuliju.78O paradi konjanika u Rimu govori i Dionisije iz Halikarnasa (I vekpre n. e.). Prema podatku kod njega, to je bio dan rimske pobede kodRegilskog jezera u ratu protiv Ladna. Konjanici su u svečanoj odeći i savencem od maslinovih grančica na glavi paradirali od Marsovog polja doKapitola, podeljeni u eskadrone; parada se odvijala 15. jula.573

X KNJ IGA303-292. godina pre n. e.1. Za vreme konzula Lucija Genucija i Servija Kornelija, gotovoda nije spoljnih ratova. U Soru i Albu su upućeni kolonisti. ZaAlbu koja se nalazila na teritoriji Ekva bilo j e upisano 6.000 ko-lonista.1Soraje bila na teritoriji Volska, ali su je držali Samniti;tamo j e bilo poslato 4.000 ljudi. Ove iste godine dato j e rimskograđansko pravo Arpinadma i Trebulanima.2Fruzinati3su ka-žnjeni tako što im je oduzetajedna trećina zemlje j er se saznaloda su podbunili Hernike. Konzuli su ispitali ovu stvar po odluciSenata, a kolovođe zavere su potom bile išibane i sekirama po-gubljene. Da godina ipak ne bi prošla sasvim bez rata, konzulisu poveli manju ekspediciju na Umbre j er je bilo javljeno da su

neki naoružani ljudi, sakriveni u pećini, vršili prepade na polja.U ovu pećinu su prodrli sa zastavama, ali su u mraku zadobi-li mnoge rane, i to najviše od bačenog kamenja, sve dok nisupronašli drugi izlaz - pećina je, naime, bila prolazna. Potom suna oba izlaza nabacali drveće i zapalili ga, pa su tako dimom iparom ugušili 2.000 naoružanih ljudi koji su se u nastojanju dase izbave bacali u plamen.Pred konzulima Markom Livijem Denterom i Markom Emi-lijem obnovljen j e rat sa Ekvima. Nezadovoljni osnivanjem ko-lonije koja j e bila postavljena na njihovoj granici kao tvrđava



1U pitanju je Alba Fucens na teritoriji Ekva, na 1.000 m nadmor-ske visine. Rimljani su u nju uputili svoje koloniste 304. pre n. e.2Stanovnici gradova Arpin i Trebula. Arpin je grad na strmom bre-gu iznad reke Liris. Rimljani su ga oduzeli Samnitima 305. pre n. e. Iz Ar-pina su poticali Gaj Marije i Ciceron. Trebula je čest toponim u srednjojItaliji; ovde je verovatno u pitanju Trebula između Satikule i Suesule.3Stanovnici grada Fruzina na reci Koza; pripadao je Volscima.574krenuli su u napad na nju s velikim ogorčenjem, ali su ih samikolonisti oterali. Međutim, u Rimu je ovaj događaj izazvao velikistrah, j er se teško moglo poverovati da su se Ekvi odvažili na ratoslanjajući se jedino na svoje snage. Zbog ove uzbune, izabranje diktator Gaj J unije Bubulko. Zajedno s komandantom konjiceMarkom Titinijem, on krenu u rat i u prvom okršaju razbi Ekve.Kada se osmog dana od početka rata trijumfalno vratio u Rim,izvršio je osvećenje Elrama Spasa, koji j e podigao kao cenzorispunjavajući zavet koji j e dao kao konzul.2. Ove godine j e grčka flota pod komandom Kleonima La-kedemonjanina4pristala na obalu Italije i zauzela Turije, gradkoji se nalazio u oblasti Salentina.5Protiv ovog neprijateljaupućen j e konzul Emilije, kojije postigao to da Grci bežeći po-traže svoje brodove. Turije su vraćene onima koji su tu živeli, ana salentinskoj teritoriji j e uspostavljen mir. U nekim analimasam našao daje na salentinsku teritoriju upućen diktator J unije

Bubulko i da je Kleonim napustio Italiju pre sukoba s Rimljani-ma. Ploveći odade oko rta kod Brundizija bio je zahvaćen olu-jom koja ga je bacila nasred J adranskog mora, tako daje s levestrane imao italsku obalu bez luka, a sa desne Ilire, Liburne iHistre, divlja plemena i većinom poznata kao piratska.6Takou strahu doplovi duboko do obale Veneta7i posla nekolikoljudi da ispitaju tu oblast. Preko njih je saznao daje obala prednjima uska i kad se ona pređe, ostaju iza leđa baruštine i lagune4Kleonim je Agijad, sin spartanskog kralja Kleomena II. Pri nasle-đivanju prestola bio je mimoiđen i 304. pre n. e. poslan u Tarent da po-mogne gradu u borbi protiv Lukanaca. Lukance je pobedio, ali je bioprinuđen da se vrad; 279-278. pre n. e. učestvovao u borbi protiv Andgo-na Gonate. Uz Pirovu pomoć došao je na presto.

5Grad Turije u zemlji Salentina nije poznat; grad sličnog naziva,Thurii, nalazio se u Tarendnskom zalivu. Bio je kolonija Atinjana osnova-na 443. pre n. e.6Liburni su bili ilirsko pleme u severnoj Dalmaciji, između reka Ti-tius (Krka) i Arsia (Raša). Histri su bili pleme u današnjoj Istri.7Vened su bili pleme u severoistočnoj Italiji, oko Venecijanskogzaliva. Prema legendi koju prenose Livije (I, 1) i Vergilije (Enejida, I, 242i dalje), to su bili Trojanci izmešani sa Paflagoncima koji su posle padaTroje dospeli svojim brodovima u severno J adransko primoije, potisnuliEugeneje, naselili se na njihovoj teritoriji i nazvali se Venetima. Oni suosnovali i Patavij (današnja Padova), Livijev rodni grad.575kojima prolaze morske struje, a u blizini su polja s bregovima

koji se dižu iznad njih; tu je i ušće jedne preduboke reke - imejoj je bilo Meduak8u koju njihove lađe mogu uploviti kao usigurnu luku. Kleonim naredi da brodovi uplove i krenu uzreku. Ali rečno korito nije bilo dovoljno duboko da primi inajteže lađe, pa stoga mnoštvo naoružanih ljudi pređe u lakšebrodove. Tako stigoše u gusto naseljena polja triju patavijskihplemena koja su živela na obali reke. Iskrcavši se, ostavili su nabrodovima samo malobrojnu stražu i napali sela, paleći kućei pleneći stoku. Vođeni pohlepom da pljačkaju, sve su se višeudaljavali od brodova.



Kada j e o tome javljeno u Patavij,9gde su stanovnici uvekbili pod oružjem zbog blizine Gala, oni podeliše snage na dvadela: jedni su krenuli u oblast za koju je javljeno da su se ponjoj rasturili pljačkaši, a drugi su, da ih pljačkaši ne bi presreli,krenuli drugim putem ka mestu gde su ostali brodovi. Ono jebilo udaljeno od utvrđenja 14 milja. Ovi su napali na brodovei pobili stražare koji nisu ni slutili šta se događa, a uplašenemornare su naterali da prebace brodove na drugu obalu reke.I na kopnu je isto tako vođena uspešna borba protiv rasturenihpljačkaša, dok su se Grcima koji su pobegli u pristanište su-protstavili Veneti. Tako su se našli u sredini između dve vojskei bili pobijeni. Oni koji su bili zarobljeni otkrili su da se kraljKleonim s brodovima nalazi udaljen tri milje odatle. Posle to-ga, pošto su zarobljenici dati na čuvanje u obližnje selo, jedandeo nenaoružanih ljudi je ušao u rečne brodove koji su građe-ni s ravnim dnom i prilagođeni za plićake lagune, a drugi suzaposeli zarobljene brodove i zajedno se uputili prema floti, teopkolili brodove, čija se posada više plašila nepoznatog mestano neprijatelja. Umesto da pruže otpor, oni se uputiše u dubljevode. Neprijatelj ih j e sledio sve do ušća reke i pošto j e nekebrodove zarobio, a neke spalio j er su zabunom dospeli u plića-ke, vratio se kao pobednik. A Kleonim, koji j e jedva uspeo dasačuva petinu brodova, otplovi j e nemajući sreće ni u jednom8Reka Meduak je današnja Brenta; račva se u dva rukavca, Medua-

cus Maiori Meduacus Minor, od kojih je jedan činio luku Patavija.9Patavium, današnja Padova, Livijev zavičaj, stoga i ovi podaci za-služuju poverenje jer potiču iz lokalne tradicije.576delu J adranskog mora. I majoš živih ljudi koji su u Pataviju videlikljunove brodova i plen oduzet od Lakonaca, izložene u staromhramu J unone. Kao sećanje na ovu bitku, na dan kada se odi-grala, svake godine se na reci koja teče kroz grad priređuje kaopredstava sukob brodova.3. Ove godine je s Vestinima,10koji su tražili prijateljstvoRima, sklopljen savez. A zatim događaji na raznim mestima iza-zvaše strah: javiše da se Etrurija pobunila, izazvana pokretomu Areciju, gde su iz zavisti pokušali da oružjem oteraju bogati

rod Cilnija.11Istovremeno su i Marsi pružili oružani otpor prizauzimanju zemlje radi osnivanja kolonije Karseoli,12za kojuj e bilo već upisano 4.000 ljudi. I tako je zbog ovih uzbuna bioimenovan za diktatora Marko Valerije Maksim, koji je sebi uzeoza komandanta konjice Marka Emilija Paula. J a pre verujem uto nego da je Kvint Fabije u ovim godinama i na ovom položa-j u bio potčinjen Valeriju. Ali ne odričem mogućnost da j e dogreške došlo zbog nadimka Maksim.13Krenuvši s vojskom, dik-tator razbi Marse u prvoj borbi. Pošto ih j e oterao u utvrđenegradove, zauzeo j e Milioniju, Plestinu i Freziliju u toku kratkogvremena i kaznivši Marse oduzimanjem dela teritorije, obno-vio j e savez sa njima. Zatim su snage okrenute protiv Etruraca.I kad j e diktator otišao u Rim radi obnavljanja rituala auspicija,

komandant konjice je krenuo u nabavku hrane i bio opkoljeniz zasede. Izgubio je više zastava i posle sramne pogibije i bek-stva vojnika, nateran j e nazad u logor. Ovaj poraz se nikako nemože pripisati Fabiju ne samo zato što je svoj nadimak stekaozbog vojne slave nego i stoga što se, sećajući se Papirijeve stro-gosti, ne bi usudio da izađe u bitku bez naređenja diktatora.144. Kadaje o tom porazu stigla vest u Rim, onaje izazvala većistrah nego što je stvar sama po sebi zasluživala. Sudovi su obusta-vili rad, kao da je vojska bila uništena, po ulicama su postavljene10Za Vestine videti Livije, VIII, nap. 61.



11Tom rodu je pripadao Mecena, zaštitnik umetnika u Rimu u Av-gustovo vreme.12U pitanju je greška kod Livija zato što je kolonija Karseoli osnova-na četiri godine kasnije.13I Marko Valerije i Kvint Fabije Rulijan nosili su kognomen (nadi-mak) Maksim.14Za priču o Papiriju i Fabiju videti Livije, VIII, 30-35.577noćne straže, a oružje i ostalo što se bacalo na neprijatelja biloje sakupljeno na bedemima. Kad je diktator uzeo pod zakletvusve mladiće i stigao u logor, našao j e sve mirnije no što se nadao,j er je sve bilo dovedeno u red nastojanjem komandanta konji-ce: logor j e bio pomeren na sigurnije mesto, kohorte koje subile izgubile bojne znake zatekao j e van bedema i bez šatora,15a vojska je bila spremna za boj da bi se što pre oslobodila krivi-ce. Stoga on bez oklevanja krenu na teritoriju Rusela.16Sve doovog mesta pratili su ga neprijatelji i premda su se nadali da ćepobediti i u otvorenom sukobu posle uspeha koji su postigli,ipak su napadali iz zasede, u čemu su i pre toga uspevali. Ne-daleko od rimskog logora nalazile su se polusrušene kuće selakoje je bilo spaljeno prilikom pustošenja polja. Sakrivši ovdenaoružane ljude, isterali su stoku tako da je vide rimske pred-straže kojima j e komandovao legat Gnej Fulvije. Kako se naovaj mamac nije niko ni pomerio s rimskog položaja, jedan od

pastira, prišavši do samog utvrđenja, pozva ostale koji su okle-vali da poteraju stada iz ruševina sela, pitajući ih zašto oklevajukada mogu slobodno da prođu preko rimskog logora. Kad sutumači iz grada Cera preveli ovo legatu, nastalo j e veliko neza-dovoljstvo vojnika u svim manipulama, ali se ipak nisu usudilida krenu bez naredbe. Komandant naloži onima koji su znalijezik da obrate pažnju na to da li je taj jezik onaj koji se govorina selu, ili onaj iz grada. Kada ga ovi obavestiše da su i jezik iizgled ljudi, kao i izvesna uglađenost, finiji nego što se možeočekivati kod pastira, on im reče: ¹Idite i recite im da otkrijuuzalud postavljenu zasedu. Rimljani sve znaju, pa niti se moguuhvatiti u zamku, niti se mogu pobediti oružjem.ª Pošto su ovočuli i preneli onima koji su bili u zasedi, ovi su se odmah podi-

gli iz skloništa i izneli zastave na otvoreno polje, tako da su semogli odasvud videti. Legatu se učinilo daje vojska neprijateljasuviše velika da bi joj se mogao suprotstaviti sa svojim snagamai stoga j e hitno uputio poziv diktatoru tražeći pomoć; čekajućina nju, sam se suprotstavio neprijatelju.5. Cim j e primio vest, diktator j e naredio da se dignu za-stave i da ih vojska pod oružjem sledi. No sve j e teklo brže od15To je bila kazna za kukavičluk.16Rusele su bile etrurski grad u blizini ušća reke Umbro.578njegove komande. Odmah su zgrabili i zastave i oružje, pajevojnike bilo teško zadržati od napada i juriša. Pokretala ih j ekoliko srdžba zbog nedavno pretrpljenog poraza toliko i povici

koji su do njih dopiralijače štoje bitka bila bliža. J edni druge supožurivali i podstrekivali zastavnike da idu brže. A diktator ih jeutoliko više zadržavao ukoliko je video da više žure i naređivaoim da idu sporije. Suprotno tome, Etrurci su već na početkužurno krenuli u bitku, nastupajući sa svim svojim snagama. J ed-na za drugom stizale su vesti da su sve etrurske legije stupile uborbu i on više nije mogao zadržavati svoje snage, a sa uzvišicena kojoj je stajao video j e u kakvoj se opasnosti nalazi rimskapredstraža. Uzdajući se da će legat izdržati u borbi i da se samkao spasilac nalazi u blizini da pritekne u opasnosti, hteo j e da



zamori neprijatelja što više, a potom kad bude posustao, da ganapadne sa svim svojim snagama. Premda su Rimljani sporonapredovali, delilo ih je malo rastojanje i ostaloje malo mestaza napad, naročito konjici. Napred je išla pešadija sa zastavamada neprijatelj ne bi otkrio da je u pitanju zaseda ili nešto skrive-no, ali j e između pešadijskih redova ostavio dovoljno prostorada bi konji mogli da uđu. I stovremeno su legije pustile bojnipoklič i konji u slobodnom trku naleteli na neprijatelja. Nepri-premljenog za konjički napad, neprijatelja zahvati panika. Poštoje tako stigla pomoć, koja umalo nije zakasnila, oni koji su biligotovo opkoljeni predahnuše. A zatim su, povrativši se, ponovoprihvatili borbu koja nije bila ni duga ni neizvesna. Razbijenineprijatelji potražiše spas u utvrđenom logoru, a kada su se rim-ske zastave i tu pojavile, oni ustuknuše i skupiše se u najudalje-niji deo logora. Bežeći, zaglavili su se u uskim kapijama logora.Veliki deo vojnika se popeo na nasipe i bedeme da bi se branilis višeg mesta, ili da bi ih preskočili i tako se spasili. I znenadase bedem, rđavo ispunjen najednom mestu, sruši u jarak podtežinom onih koji su stajali na njemu. Preko ovog nasipa, kojikao da su im sami bogovi poslali, mnogi umakoše, ali više bezoružja no sa njim.Kako su etrurske snage razbijene drugi put u ovoj bici, do-govoreno je da rimskim vojnicima daju godišnju platu i snabde-vanje za dva meseca. Diktator im je dozvolio da upute poslanike

u Rim radi razgovora o miru. Njihov mirovni predlog je odbi-jen, ali im je dato primiije na dve godine. Diktator se u trijumfu579vratio u Rim. Kod nekih istoričara sam našao da j e diktatorumirio Etruriju bez ijedne borbe vredne pomena, da je usta-nak bio jcdino kod Aretina i da je diktator pomirio rod Cilnijas plebejcima. Marko Valerije se odrekao diktature i bio izabranza konzula. Neki kažu da on to nije tražio i da je bio izabran uodsustvu, a daje izbor održao intereks. J edinoje nesumnjivo todaje bio konzul sa Apulejem Pansom.6. Za vreme konzulata Marka Valerija i Kvinta Apuleja, od-nosi s drugim državama bili su dosta sređeni. Etrurija se držalamirno zbog neuspešnog rata i zbog primirja. Samniti su bili

pokoreni, trpeći poraze tokom mnogih godina, i bili zadovolj-ni nedavno sklopljenim savezom. I u Rimu se mnoštvo držalomirno j er je grad bio rasterećen slanjem velikog broja ljudi ukolonije. Ipak, da ne bi vladao mir, došlo je do sukoba koji suzapočeli narodni tribuni Kvint i Gnej Ogulnije s prvacima dr-žave, bilo patricijima bilo plebejcima. Oni su tražili svaku pri-liku da kod plebejaca okrive patricije, a kako im to nije pošloza rukom preduzeli su akciju koja j e bila u interesu ne nižihslojeva plebejaca nego njihovih vrhova, onih koji su bili konzu-li i koji su imali pravo na trijumf. Njima nije nedostajalo ništadrugo osim počasti najviših svešteničkih položaja, koji još nisubili otvoreni za sve. Kako su u to vreme bila četvorica augura ičetvorica pontifika,17oni su predložili zakon da se poveća broj

svešteničkih položaja i da se dodćju još četvorica pontifika i pe-torica augura koje bi trebalo izabrati među plebejcima. Nisammogao da otkrijem kako j e taj kolegijum sveden na četvoricuaugura osim ako do toga nije došlo smrću dvojice. J er kao štojepoznato, broj auguraje trebalo da bude neparan, pošto je svakood tri starinska plemena, Ramni, Ticiji i Luceri, trebalo da imasvog augura; ako j e bio potreban veći broj sveštenika, njihovbroj se povećavao proporcionalno. Tako se broj povećao kadasu na tu četvoricu dodatajoš petorica, pa da ih budu devetorica,17 Između augura i pontifika postoji izvesna razlika; auguri nisu tu-



maćili volju bogova za budućnost, nego za preduzeti posao ili rat. Kakoje bilo koji državni posao mogao biti preduzet jedino uz auspicatio, tj. uzpovoljne znake, to je značaj augura u rimskoj državi bio veliki. Prvobitnibroj tri odgovarao je broju plemena. Po Ogulnijevom zakonu iz 300. pren. e. bilo ih je devet, od kojih su petorica bili plebejci. Pontifici su svešte-nici čiji je kolegijum bio najviše sakralno telo u rimskoj državi.580na svako pleme trojica. No kako je kolegijumu trebalo dodatiplebejce, patriciji su bili nezadovoljni, kao onda kad su videli dase konzulat otvara za sve. Pretvarali su se da j e ovo stvar koja sene tiče njih nego bogova i da će se sami bogovi pobrinuti za toda se služba posvećena njima ne skrnavi; oni se samo brinu daneka nesreća ne snađe državu. Ipak se neće suviše boriti protivtoga, j er su navikli da u borbi te vrste budu poraženi. A svojeprotivnike neće sprečavati da i to postignu pošto su borbomstekli položaje kojima su se jedva mogli i nadati, a sada ih ima-ju, kao što su položaj konzulata na koji su mogli doći više puta,cenzura i pravo na trijumf.7. Kažu daje najviše sukoba oko toga da li treba ovaj zakonprihvatiti ili odbaciti bilo između Apija Klaudija i Publija DecijaMura. Pošto su izneli gotovo iste argumente o pravima patricijai plebejaca koji su izneti u prilog ili protiv Licinijevog zakonakad su plebejci tražili konzulat, kažu da j e Decije evocirao liksvoga oca, kao što su ga pamtili i mnogi koji su još sedeli u skup-

štini, kako opasuje svoju togu po gabijskom svetom običaju istoji iznad svog oružja, zavetujući sebe za rimski narod i rimskelegije:18tada je Publije Decije izgledao besmrtnim bogovimaisto tako čist i pobožan kao i njegov kolega Tit Manlije kad sezavetovao. Zar ovaj Publije Decije, zapita ih, ne bi po zakonumogao obaviti sveti ritual rimskog naroda? Zar postoji opasnostda bi bogovi manje spremno uslišili njegove molitve nego onekoje bi im uputio Apije Klaudije? Zar Apije Klaudije iskrenijevrši svete obrede u svojoj kući i odaje poštu bogovima sprem-nije od njega? Ima li ikoga ko se kaje što su se za spas državejavno zavetovali toliki plebejski konzuli ili toliki diktatori preu-zimajući vojsku ili u toku rata? Neka izbroje vojskovođe u onimgodinama koje su prošle otkako su pod plebejskim vođstvom i

auspicijama započeti ratovi; neka se izbroje trijumh; čak mi unobilskim vrhovima nemaju plebejci za čim da zažale. Sasvimje sigurno da rimski narod i Senat neće ni u slučaju novog ratapolagati više nade u patricije no u plebejske vojskovođe.¹Kada stvari tako stoje, kome se od bogova ili od ljudi možeučiniti nedostojnimª, uzviknu, ,,da oni ljudi koji su s pravom do-bili počast na kurulna sedišta, pravo na togu s crvenim rubom,18O Decijevom podvigu videti Livije, VIII, 6.581togu ukrašenu palmama i šarenu togu, na trijumfalnu krunui lovorov venac,19oni čije ste domove videli da se ističu međudrugima time što j e na njih obešen ratni plen uzet od nepri-jatelja, da oni tome dodaju i insignije dostojanstva pontifika i

augura? Zar onaj koji se odeven kao J upiter najveći i najmoćnijipopne na Kapitol, prošavši kroz grad u pozlaćenoj kočiji, nemože da se pokaže s posudama za žrtvovanje kako pokriveneglave i sa svešteničkim štapom prinosi žrtvu ili prima auguri-jum s Kapitola? Zar će onima koji u natpisima na posmrtnimmaskama20takvih ljudi čitaju o njihovom konzulatu, cenzuri itrijumfu biti nepodnošljivo da pročitaju i o njihovom pontifika-tu i auguratu? Stoga - neka mi bogovi oproste što ovo govorim- smatram da ćemo mi zahvaljujući rimskom narodu biti onikoji će dodati časti svešteničkog položaja svojim dostojanstvom



isto toliko koliko smo i primili, i očekujemo, više zbog bogovanego zbog sebe, da onima kojima smo privatno odavali poštu,to isto učinimo i u ime države.8. Ali zaštoja o ovome raspravljam kao daje to u potpuno-sti ostala privilegija patricija i kao da mi već nemamo nijedanod vrhovnih svešteničkih položaja? Već vidimo plebejce kaodecemvire zadužene za obred žrtvovanja,21kao tumače Sibi-linskih knjiga i sudbine celokupnog naroda,22kao one koji sunadzornici u ritualu Apolonu i drugim svetim obredima. Nijeučinjena nikakva nepravda patricijima kadaje broj duovira kojisu se brinuii za svečane žrtve povećan zbog plebejaca; u stvari,sada ovaj hrabri čovek, odvažni tribun, predlaže dodavanje pet19Za togu pretekstu videti Livije, II, nap. 86; tunica palmataje bilaukrašena vezenim palmovim lišćem, a šarenu togu (toga picta) izvezenuzlatnim nitima nosile su vojskovođe pri trijumfu. Oni su na glavi imalivenac od lovorovog lišća, dok je rob na kočiji držao krunu iznad njiho-ve glave.20Reč je o natpisima (tituli) na posmrtnim likovima pripadnika se-natorskog staleža u Rimu.21Decemviri sacris faciundis, desetočlani kolegijum zadužen za obredžrtvovanja. Kolegijum su najpre činila trojica, zatim petorica i najzad de-setorica članova. Po tradiciji, instituciju je uveo kralj Tarkvinije Stariji, azadatak im je bio da tumače Sibilinske knjige.22Sibilinske knjige nisu zbirka proročanstava nego ritualnih propisa

grčkog porekla. Držane su u tajnosti i samo ih je po odluci Senata mo-gao čitati kolegijum koji je za to osnovan.582augurskih mesta i četiri pontifika da bi se na njih imenovali ple-bejci. To se ne čini, Apije, zato da bi vas patricije oterali s vašihmesta, nego da bi vam ljudi plebejskog staleža pomogli u upra-vljanju religijskim poslovima, kao što vam pomažu i u profanimstvarima, srazmerno svojoj snazi. Nemoj se stideti, Apije, da kaokolegu u svešteničkom kolegijumu imaš onoga koji ti može bitikolega u cenzuri i kolonatu; mogućno j e da on bude diktator,a ti kamandir konjice. Sabinskog došljaka, prvog u vašem rodukoji j e pripadao nobilitetu - možeš ga zvati Acije Klaus ili ApijeKlaudije23- primili su u svoj stalež stari patriciji. Stoga nemoj

odbijati da nas primiš među sveštenike. Sa sobom ćemo donetii slavu kojom se ponosimo; Lucije Sekstije j e bio prvi plebejackoji j e izabran za konzula, Gaj Licinije Stolo je postao prvi ple-bejski komandant konjice, Gaj Marcije Rutul je bio prvi diktatori cenzor, a Kvint Publije Filon j e bio prvi pretor. Od vas smonvek slušali isto; da auspicije pripadaju jedino vama, da ste vijedini plemenitog roda, da je samo u vas prava vrhovna vlast ipravo na auspicije u ratu i miru. No potom su i vrhovna vlasti konsultovanje nebeskih znakova, zajednički i patricijima i ple-bejcima, bili podjednako srećni, a tako će biti i u budućnosti.Zar ste ikad čuli da su pali s neba oni koji su prvi bili patriciji?To su bili oni koji su mogli imenovati svoga oca, dakle oni kojisu rođeni kao slobodni ljudi. Ali već j a mogu da navedem kon-

zula kao svoga oca, a moj sin će imati konzula za dedu. Nije upitanju ništa drugo, Kviriti, nego da steknemo ono što nam dosada bilo uskraćeno. A patriciji su ti koji traže sukob, a ne bri-nu za to kakav će imati ishod. Aja smatram da ovaj zakon, kojiće biti na dobro i sreću i vama i državi, treba da usvojite onakokako j e predložen.ª9. Narod odluči da se tribe odmah pozovu da glasaju i činilose da se zakon prihvata. Ali istog dana j e ipak skinut sa dnevnogreda, jer jejedan od narodnih tribuna stavio veto. Sledećeg dana,međutim, tribuni su se uplašili i zakon je jednoglasno prihvaćen.



Za pontifike su izabrani prvo predlagači zakona, Publije DecijeMur s Publijem Sempronijem Sofom, Gaj Marcije Rutul, Mar-ko Livije Denter; bila su i petorica plebejaca među augurima;23 Po tradiciji, Attius Claus se doselio iz zemlje Sabinjana i u Rimu jebio rodonačelnik roda Klaudija.583Gaj Genucije, Publije Elije Pet, Marko Minucije Fes, Gaj Marcijei Tit Publilije. Tako j e sada bilo osam pondfika i devet augura.Iste godine j e konzul Marko Valerije posle brižljive pripre-me predložio zakon o prizivu na narod.24Ovo j e bilo trećepredlaganje posle isterivanja kraljeva, i uvek su ga predlagaliljudi iz iste porodice. Smatram da razlog za obnavljanje ovogzakona ne može biti drugo osim da j e moć pojedinaca bila jačaod slobode naroda. Porcijev zakon j e donet, kako mi se čini,zato da bi se građani zaštitili od telesnih kazni, j er j e predviđaotešku kaznu za onoga ko pretuče ili ubije rimskog građanina.25Valerijevom zakonu, kojim je zabranjeno da se onaj ko se po-zove na narod pretuče batinama i pogubi sekirom, nije ništadrugo bilo dodato osim da j e ¹rđavo postupioª onaj koji to ipakučini. Ovo j e tada, kad j e kod ljudi još postojao stid, verujembila dovoljna garancija da će zakon biti poštovan; teško da bidanas neko ovakvu pretnju ozbiljno uzeo.Ove godineje protiv pobunjenih Ekva vođen rat kojijedvadaje vredan pažnje, j er njima osim nemirnog duha nije osta-

lo ništa drugo od stare sreće. Drugi konzul, Apulej, opseo jeutvrđenje Nekvin u Eimbriji. Mesto je bilo krševito, a sa jednestrane se strmo spuštalo, tu gde j e sada Narnija, pa se nije mo-glo zauzeti ni na juriš ni opsadnim spravama. I tako su opsadukao nezavršen posao preuzeli novi konzuli Marko Fulvije Peti Tit Manlije Torkvat.Licinije Macer i Tuberon2627kažu da su se u ovoj godinisve centurije izjasnile za Kvinta Fabija, koji nije tražio konzulat,nego je zahtevao da mu se ta služba pomeri na godinu u kojojće biti više ratova. Smatrao je da bi bilo korisnije za državu akobi u ovoj godini vršio neku gradsku magistraturu. I tako, ne kri-jući šta ima na umu, ali i ne tražeći, bio j e izabran za kurulnogedila zajedno s Papirijem Kursorom. Ovo ipak ne navodim kao

sigurno zato što Pizon,2' koji j e kao pisac Anala stariji, navodi24O ranijim primerima apelovanja na narod videti Livije, II, 8, 2, iIII, 4, 4.25Porcijev zakon (lexPorcia) donetje tek 198. pre n. e. kadje KatonStariji bio pretor.26O Liciniju Macem videti Livije, VII, nap. 21; Elije Tuberon je Ce-zarov savremenik; napisaoje delo Historiae u 14 knjiga.27Za Kalpurnija Pizona videti Livije, IX, nap. 70.584da su ove godine kurulni edili bili Gnej Domicije Kalvin, sinGnejev, i Spurije Karvilije Maksim, Kvintov sin. Verujem da jezbrku u listu edila uneo kognomen i da je priča potom usagla-šena s greškom koja j e nastala zbog toga što su pomešani izbori

za edile sa onima za konzule. Ove godine j e završen i lustrumpod cenzorima Publijem Sempronijem Sofom i Publijem Sul-picijem Saverijem i dodate su dve tribe, Anijensis i Terentina.To j e ono što se dogodilo u Rimu.10. Kako se opsada grada Nekvina otegla, u međuvremenusu dva čoveka iz utvrđenja, čije su se kuće nalazile uz bedem,prokopala tunel i ovim tajnim putem stigla do rimskih straža.Izvedeni potom pred konzula, potvrdili su da su spremni daprime u bedeme utvrđenja četu naoružanih vojnika. Cinilo seda ovaj predlog ne treba prezreti, ali i da ga ne treba neopre-



zno prihvatiti. Dokje jedan od ove dvojice zadržan kao talac,sa drugim su upućena dva izvidnika da prođu kroz tunel. Poštosu ispitivanja pokazala da j e sve pouzdano, upućeno je 300 ljudipod vođstvom prebegara da zauzmu najbližu kapiju. Kad j e onanasilno otvorena, rimska vojska je predvođena konzulom zau-zela grad bez borbe. Tako je Nekvin potpao pod rimsku vlast.U grad su upućeni rimski kolonisti da nadgledaju Umbre. Rim-ska kolonija je po reci Nar nazvana Narnija. Vojska se vratila uRim s velikim plenom.Iste godine su Etrurci pripremali rat protiv Rima, kršećiprimirje. Ali dok su oni bili time zabavljeni, njihove granice jenapala ogromna galska vojska, pa ih je to odvratilo od naumlje-nog. Potom su, pouzdavajući se u snagu novca kojim su moglirnnogo da postignu, nameravali da Gale od neprijatelja preo-brate u saveznike i da, ujeclinivši snage sa njima, zarate protivRima. Varvari nisu odbili savez sa Etrurcima; u pitanju je bilajedino cena za to. Kada je sve bilo ugovoreno i kad je novac pri-mljen, a sve ostalo pripremljeno za rat, Etrurci su naredili Gali-ma da ih slede. Međutim, Gali to odbiše, govoreći da primljeninovac nije nagrada za rat s Rimljanima; oni su ga primili za toda ne pustoše etrurska polja i da oružjem ne napadaju seljake.I pak su spremni i da ratuju za njih ako to Etrurci žele, ali niza kakvu drugu nagradu osim da dobiju deo etrurske teritorijekako bi se najzad zaustavili na određenim sedištima. Održano

je nekoliko skupština etrurskih naroda na kojima se raspravljalo585o tome, ali nisu mogli ništa da odluče, i to ne iz straha da bi timesmanjili svoju teritoriju, nego stoga što su se bojali da u zemljuprime ljude iz tako divljeg plemena. I tako su Gali pušteni daodu i odnesu ogroman novac koji su stekli bez napora. Među-tim, glas o pokretu Gala izazvao je veliki strah u Rimu zato što jebio vezan s ratom protiv Etruraca. Stoga se požurilo da se sklopisavez s picenskim28narodom.11. Komanda za rat u Etruriji bilaje kockom dodeljena kon-zulu Titu Manliju. On jedva daje prešao granicu neprijateljskezernlje, kad j e zbačen s konja u brzom trku dokje uvežbavaokonjicu i umalo nije na mestu izdahnuo - preminuo j e trećeg

dana posle udesa. Uzimajući ovaj događaj kao predznak s neba,Etrurci su smatrali da bogovi započinju rat u njihovu korist i toim podiže hrabrost. U Rim stiže vest o konzulovoj smrti u takonepovoljnom trenutku. Senatori bi imenovali diktatora da nisuodržani izbori za zamenu konzula po odluci državnih prvaka; nanjima su se sve centurije izjasnile za Marka Valerija, koga j e Senathteo da imenuje za diktatora. Naloženo mu je da odmah s legija-ma krene u Etruriju. Njegov dolazakje tako potisnuo Etrurce dase niko nije usuđivao da napusti utvrđenja, dok im je sopstvenistrah stvarao osećanje da su opsađeni. Novi konzul nije uspeoda ih namami u bitku, iako im je pustošio polja i spaljivao kuće,iako se dim podizao sa spaljenih vila i mnogih sela. I tako, dokse rat ovde odvijao sporije no što je bilo zamišljeno, posredstvom

Picena, novih saveznika, stigao je glas o drugom, za koji nije bezrazloga smatrano da bi mogao biti strašan pošto j e do tada u su-kobima i najednoj i na drugoj strani bilo mnogo gubitaka. Picenisu, naime, obavestili da Samniti nastoje da se naoružaju s name-rom da dignu ustanak, te da su i njih na to podsticali. Picenimajeizražena zahvalnost, a Senat se od Etruraca okrenuo Samnitima.Oskudica u hrani takođe j e izazivala zabrinutost države i,kako pišu oni kojimaje bilo po volji što j e ove godine edil bio Fa-bije Maksim, došlo bi do velike nevolje da nije bilo nastojanja ovogčoveka kojije u miru, brinući se za žito, za nabavku i dovoz hrane,



pokazao istu sposobnost kojuje imao i u mnogim ratnim olujama.28 Piceni su pleme na severoistoku Apeninskog poluostrva, izmeđuJ adranskog mora i Apenina. Na njihovoj teritoriji su bili gradovi Adrija,Ankona i mnogi drugi.586Ove godine se prešlo na interegnum - razlog za to se nenavodi. Intereksi su bili Apije Klaudije, potom Fabije Sulpicije.Ovaj poslednji je održao izbore za konzule, na kojima su izabra-ni Lucije Kornelije Scipion i Gnej Fulvije. Početkom godine sustigli lukanski poslanici da se novim konzulima žale na Samnite,koji su počeli da pustoše njihovu teritoriju, pošto nisu uspeli daih pridobiju da stupe s njima u savez, da bi ih ratom naterali narat. Obavestili su ih takođe da lukanski narod, koji j e već ranijenapustio put koji vodi dužnostima, sada odlučan i spreman daradije pretrpi sve drugo nego da ponovo uvredi rimsko ime; onimole senatore da Lukance prime pod okrilje i da ih zaštite odnasilja i nepravdi koje im nanose Samniti; i premda su već sa-mim tim što su započeli rat sa Samnitima dali neophodan zalogvernosti, sada su spremni da daju i taoce.12. Savetovanje u Senatuje bilo kratko: svi senatori su sesložili da se sklopi savez s Lukancima i da se traži satisfakcija odSamnita. Tako je Lukancima dat povoljan odgovor i sa njimasklopljen savez. Samnitima su upućeni fecijali da od njih zah-tevaju da napuste teritoriju rimskih saveznika i odvedu vojsku

s teritorije Lukanaca. Fecijalima su izašli u susret oni koji sunosili poruku Samnita da neće izaći nepovređeni ako dođu usamnitsku skupštinu. Kada j e Rim o tome obavešten, Senatjepredložio da se Samnitima objavi rat, a narod se složio sa tim.Konzuli su međusobno podelili komandu tako da je Scipi-onu pripala Etrurija, a Fulviju Samniti, pa su obojica krenulau rat koji im j e određen. Premda se očekivao spor rat, sličanonome iz prethodne godine, Scipionu j e ipak kod Volatera29izašao u susret neprijatelj u bojnom poretku. Borili su se većideo dana, uz velike gubitke na obe strane. I noć je nastupila, anije se još znalo na čijoj j e strani pobeda. Tek prva svetlost danapokaza ko je pobednik, a ko pobeđen, j er su se Etrurci povuklii noću napustili logor. Rimljani krenuše u boj, a onda videše da

im j e neprijatelj, otišavši, prepustio pobedu. Krenuše ka etrur-skom logoru i zauzeše ga, ali ga nađoše praznog, no s mnogoratnog plenajer je to bio stalni logor koji je vojska napustila.Scipion j e potom odveo vojsku na teritoriju Faliska i dok j e29 Volatere su etrurski grad između reka Ere i Cecine, sa velikom te-ritorijom koja je dopirala do Tirenskog mora.587komoru ostavio u Falerijima s malom stražom, brzim maršomje krenuo na teritoriju neprijatelja da bi je opustošio. Ne samoda su je ostavili opustošenu nego su ognjem spalili i utvrđenjai sela. Konzul se uzdržao od napada na gradove u koje j e strahoterao Etrurce.Drugi konzul, Gnej Fulvije, izvojevao je slavnu bitku kod

Bovijana u Samniju i stekao nesumnjivu pobedu. Zatim je napaoi sam Bovijan i zauzeo ga na juriš, a uskoro zatim i Aufidenu.3013. Iste godine j e osnovana kolonija Karseoli na teritorijiEkvikola.31Konzul Fulvije j e proslavio trijumf za pobedu nadSamnitima. Kada su se već bližili izbori za konzule stigao je glasda Etrurci i Samniti regrutuju ogromnu vojsku. Pričalo se dasu se njihovi prvaci na svim skupovima Etruraca žalili što nisuna bilo koji način uvukli Gale u rat; samnitske vođe su napadališto su vojsku pripremljenu za rat protiv Lukanaca suprotstaviliRimljanima, dok j e neprijatelj krenuo u rat sa sopstvenim sna-



gama i snagama svojih saveznika, pa su se tako sukobili podnejednakim uslovima.Premda su se za konzulat nadmetali i drugi slavni ljudi,strah od ovih ratovaje učinio da se sve oči okrenu Kvintu FabijuMaksimu koji se, prvo, nije ni kandidovao, a drugo, kad je videošta narod hoće, to j e i odbio. ¹Zašto bi seª, pitao je, ,,kao starčovek koji j e već odslužio svoje uznemiravao i ratnim naporimai nagradama za napore?ª Nije mu ni u duši ni u telu ostalo mno-go od ranije snage, a plaši se i prevrtljivosti sreće, da se nekomod bogova ne učini da je jači nego što oni žele kad su u pitanjuIjudska bića. On j e već doprineo slavi svojih predaka, a radovaobi se da se i drugi podignu do njegove sreće. J er u Rimu imai prilika za počasti najmoćnijih, a isto tako ima i hrabrih ljudi.Ovom skromnošću j e samo pojačao nastojanja svojih pri-jatelja, koja j e i zasluživao. A Fabije, koji je smatrao da trebapodsetiti na poštovanje zakona, naredi da se pročita zakon pokome nije bilo dozvoljeno da se isti čovek bira drugi put za30Aufidena je samnitski grad na ušću reke Aufida.31Za osnivanje kolonije Karseoli videti nap. 12; neslaganje u datu-mu osnivanja potiče verovatno otuda što je Livije koristio dva različita iz-vora. Ovom drugom se daje prednost jer se, prema njemu, grad nalaziona teritoriji Ekvikola; to je staro pleme od kojegje Anko Marcije preuzeoritual fecijala (videti Livije, I, 32).588

konzula pre no što prođe deset godina.32Na to nastade takvagalama da se čitanje zakona jedva čulo, a narodni tribuni re-koše da to u budućnosti neće predstavljati smetnju pošto ćeoni predložiti narodu da se on izuzme od dejstva ovog zakona.Ali Fabije je istrajao u odbijanju. ¹Od kakve je važnostiª, pitaoje, ¹donositi zakone ako ih krše oni koji ih donose? Zakoni nevladaju, nego se po njima vlada.ª Bez obzira na sve to, narodje pristupio glasanju, pa kako je koja centurija prozivana, bezoklevanja se odlučivala za Fabija. Najzad je bio pobeđen sagla-snošću cele države. ¹Neka su bogovi saglasni sa onim što radite,Kviriti. Ali pošto ću ja postupati po vašim željama, to tražim odvas da zahvalnost pokažete pri izboru mog kolege. Molim vasda za konzula koji će biti na vlasti zajedno sa mnom izaberete

Publija Decija, čiju sam sposobnost upoznao kad smo zajednovršili ovu dužnost; dostojan je i vas i svog oca.ª Smatrali su da jepredlog dobar i sve ostale centurije su glasale za konzule KvintaFabija i Publija Decija.Ove godine su edili izveli mnoge na sud pod optužbom da suimali više zemlje no što je bilo dozvoljeno.33Slabi su izgledi da sebilo ko od njih opravdao i takoje zauzdana preterana gramzivost.14. Dok su novi konzuli, Kvint Fabije, koji j e biran četvrtiput, i Publije Decije Mur, biran treći put, većali među sobom dajedan uzme rat protiv Etruraca, a drugi protiv Samnita i kolikesu snage potrebne za oba fronta, kao i o tome ko je pogodniji zakoji rat, stigli su poslanici iz Sutrija, Nepeta i Falerija s vešću dasu Etrurci na skupštini zaključili da se traži mir, pa se rat ovom

težinom okrenuo protiv Samnita. Da bi lakše snabdevali vojskui da bi neprijatelja držali u neizvesnosti odakle će vojska naići,konzul Fabije je krenuo preko teritorije Sore, a Decije prekozemlje Sidicina i tako su poveli legije na Samnij.Kada su stigli do neprijateljske teritorije, konzuli su raširilisvoju frontalnu liniju, pustošeći sve pred sobom. Pri tome suipak više ispitivali teren no što su pljačkali. Tako su izbegli da32U pitanju je zakon iz 342. pre n. e. koji je primenjivan na sve ma-gistrature, ali je često zapostavljan. Zakon se nije mogao primeniti na Fa-bija pošto je on bio konzul deset godina ranije.



33Misli se na državnu zemlju (agerpublicus) i zakon Licinija i Seksti-ja iz 367-366. pre n. e. kojim je predviđano da niko ne sme imati više od500jugera zemlje.589ih neprijatelj iznenadi iz zasede koju j e postavio u skrivenoj do-lini kod Tiferna, spreman da sa uzvišice krene na njih. Pošto jepovukao komoru na sigurno mesto i ostavio male vojne snagedaje čuvaju, Fabijeje, upozorivši vojnike da predstoji bitka, kre-nuo u kvadratnom bojnom poretku ka mestu gde su se skrivalineprijatelji. Videvši da iznenađenje više nije mogućno i da moradoći do otvorenog sukoba, Samniti su i sami izabrali pravi bojniporedak. I tako su sišli u ravnicu i predali se ratnoj sreći, s višehrabrosti nego nade. I bilo stoga što su sakupili snage kolikogod ih je bilo kod svih samnitskih naroda, bilo stoga što imjeopasnost u kojoj su se našli pojačavala hrabrost, oni su izazvalistrah kod Rimljana.Kada j e Fabije video da neprijatelja ne može pomeriti nis jednog položaja, naredio je svom sinu Maksimu i Marku Vale-riju, vojnim tribunima s kojima je dojurio do prve bojne linije,da najhitnije odu do konjanika i da ih ohrabre, pa ako se sećajuda j e konjica ikad pomogla clržavi neka zablistaju toga dana itako sačuvaju slavu ovog roda vojske. U pešadijskoj bici, neprija-telji su ostali na svojim pozicijama; svu nadu su, dakle, polagaliu napad konjice. Obraćali su se mladićima po imenu, podjed-

nako ljubazni i jedan i drugi, i obasipali ih čas pohvalama, časobećanjima. Ali shvatajući da će imati slabu korist od toga, od-lučiše da se pribegne lukavstvu kada se snagom ne može postićicilj. Stoga narediše svom legatu Scipionu da hastate prve legijepovuče iz borbe i da ih u što većoj tajnosti odvede okolnim pu-tem na bregove u blizini, da ih tamo na prilazu skrivenom odpogleda postavi u bojni poredak i da se iznenada pojave nepri-jatelju iza leđa.A konjanici su pod vođstvom tribuna, kad su se iznena-da pojavili ispred zastava, izazvali ne manju zabunu kod svojihno kod neprijatelja. Samnitska linija je ostala nepomična predskvadronima u galopu i nije se dala ni oterati ni probiti ni najednom delu. Kako je ovaj napad bio uzaludan, konjanici su se

povukli iza zastava i napustili bitku. Ovo ohrabri neprijatelje, teoni u prvom redu ne bi izdržali dužu borbu i pojačanu snaguneprijatelja, kod koga se povratilo poverenje u sopstvene sna-ge, da konzul nije naredio drugoj bojnoj liniji da stupi napred.Sveže snage sprečiše prodor neprijatelja napred. Ali znak koji seu tom trenutku pojavio na bregovima i poklič koji ga j e sledio590nisu bilijedino što j e ispunilo Samnite strahom. Fabije je uz-viknuo da se njegov kolega Decije približava, pa su i vojnici uradosti i uzbuđenju kliktali da j e tu i drugi konzul, tu su i legi-je. I ta prevara, dobrodošla Rimljanima u tom trenutku, ispuniSamnite strahom i nagna ih u bekstvo. Najviše ih je plašilo to daih tako umorne ne savlada odmorna i sveža vojska. I pošto su se

razbežali na sve strane, bilo ih je ubijeno manje nego što bi seočekivalo kod takve pobede: mrtvih je bilo 3.500, zarobljenih830, a izgubili su i 23 bojna znaka.15. Samnitima bi se priključili i Apulci pre bitke da im kon-zul Decije nije suprotstavio svoj logor kod Maleventa i da ih nijenaterao u bitku i pobedio. I ovde je bilo više bekstva no pogibi-je: ubijenoje 2.000 Apulaca. Takoje Decije, prezrevši takvog ne-prijatelja, odveo legije u Samnij. Ovde su dve konzulske vojske,krenuvši u raznim pravcima, pet meseci pustošile svu zemlju.Decijeje logorovao na 45 mesta, a drugi konzul na 86; za sobom



nisu ostavili samo tragove bedema i jarkova nego i mnogo vidlji-vija svedočanstva u opustošenim i opljačkanim oblastima. Fabijeje zauzeo i utvrđenje Cimetra. Ovde je zarobljeno 2.900 ratnika,a od onih koji su se borili bilo je ubijeno 930 ljudi.Konzul je posle toga krenuo u Rim radi održavanja izbora,a žurio j e da to obavi što pre. Pošto su centurije koje su prvebile prozvane, sve glasale za Kvinta Fabija, to j e Apije Klaudije,koji j e bio kandidat za taj položaj, čovek prodoran i ambicio-zan, krenuo svom svojom snagom i snagom nobiliteta kome jepripadao da bude imenovan za konzula zajedno s Fabijem, nesamo zbog svog častoljublja nego i zato da patriciji povrate obakonzulska mesta. Fabije je to odbio za sebe, navodeči iste razlo-ge kao i prethodne godine. Na to je ceo rimski nobilitet opkolionjegovo sedište; svi su ga molili da izvuče konzulat iz plebejskogblata i da mu vrati nekadašnje dostojanstvo, i to ne samo ovompoložaju no i patricijskim rodovima. Kad su najzad zaćutali, Fa-bije j e svojim umerenim govorom stišao uzbuđenje: reče da ćeim pomoći da dobiju dva patricijska imena kao konzule ako sepotrude da nađu nekog drugog kandidata umesto njega. Onneće staviti svoje ime na izbor, j er bi to bilo nezakonito i slu-žilo bi kao loš primer. I tako se dogodilo da je plebejac LucijeVolumnije izabran za konzula zajedno sa Apijem Klaudijem,s kojim je već jednom držao konzulat. Nobili su zamerali Fabiju591

daje namerno izbegao Apija kao kolegu pošto j e i kao govorniki kao političar bio bez sumnje istaknutiji od njega.16. Nakon što su izbori obavljeni i starim konzulima bilonaloženo da nastave da vode rat u Samniju, produžena im jei vlast na još šest meseci. I tako j e u sledećoj godini, za vremekonzula Lucija Volumnija i Apija Klaudija, Publije Decije, kojegje kolega ostavio kao konzula u Samniju, sada kao prokonzulnastavio da pustoši zemlju sve dok samnitsku vojsku, koju nika-da nije sreo u boju, najzad nije isterao iz zemlje.Isterani iz svoje zemlje, oni su krenuli u Etruriju, smatraju-ći da će ono što su često i uzalud pokušavali preko poslanika,sada postići kada se pojave s tolikim brojem ratnika. Dodajućimolbama pretnje, zatražili su skup etrurskih prvaka. Kada se ovi

skupiše, izložiše im koliko se dugo bore s Rimljanima za slobo-du. Sve su pokušali, rekoše, ne bi li sopstvenim snagama podnelitoliki teret rata; pokušali su i da dobiju pomoć susednih naro-da, ali bez uspeha; pošto nisu mogli dalje izdržati rat, tražili su imir s Rimljanima. No potom su se pobunili, j er im j e bilo teže umiru kao porobljenima nego u ratu kao slobodnima. Etrurci suim još jedini ostali kao poslednja nada. Znaju da su oni plemekoje je u Italiji najbogatije u oružju, u ljudima i u novcu; imajuuza se i Gale, narod koji se rađa uz zveket oružja i koji ima nesamo ratničku sposobnost nego i osećanje neprijateljstva premaRimljanima, hvaleći se, ne bez razloga, kako su ih pobedili, azatim im dopustili da se otkupe zlatom. Ako je u Etruraca ostalonešto od duha Porsine34i njihovih predaka, ništa im ne stoji na

putu da oteraju Rimljane iz svih zemalja severno od Tibra i daih nateraju da se bore, ne za vlast u Italiji koja je postala nepod-nošljiva, nego za svoj spas. Samnitska vojska j e za to spremna:naoružana, plaćena i odlučna da ih odmah sledi ako bi ih povelida opsedaju i sam Rim.17. Dok su se oni u Etruriji ovako hvalili i to predlagali, unjihovoj zemlji j e plamteo rat s Rimljanima. J er kadaje Decijepreko izvidnika saznao da j e samnitska vojska otišla, sazvao je34 Porsina je bio kralj etrurskog grada Kluzija, osvojio je i Rim 507.pre n. e. i zabranio upotrebu gvožđa osim za plug. Rimljani su se oslo-



bodili uz pomoć Kume. Za rat s Porsinom vezuju se legende o HoracijuKoklu, Muciju Scevoli i devojci Kleliji (videti Livije, II, 9-15).592ratni savet i rekao: ¹Zašto lutamo poljima i vodimo rat okolo poselima? Zašto ne krenemo da zauzimamo gradove i bedeme?U Samniju ne stražari više nikakva vojska; ona se povukla vangranice i tako j e sama sebe osudila na progonstvo.ª Uz opšteodobravanje poveo j e vojsku u napad na Murganciju, kojajebila moćan grad. Oduševljenje vojnika je bilo veliko ne samozbog omiljenosti vođe nego i zbog nade da će plen biti većiod onoga koji su stekli pljačkajući polja, i tako su zajedan dansilom i oružjem zauzeli grad. Tu j e sve opkoljeno i zarobljeno2.100 Samnita, a stečenje i ogroman plen. Da ne bi ovim suvišeopteretili vojsku koja je u maršu, Decije ne naredio da se saku-pe vojnici i rekao im ovo: ,,Da li ćete ovom jednom pobedomi ovim ratnim plenom biti zadovoljni i u budućnosti? Zar nećevaša hrabrost biti jednaka vašim nadama? Svi samnitski grado-vi i sva dobra u njima prepušteni su vama sada kad ste njihovelegije, razbijene u tolikim bitkama, najzad isterali iz njihove vla-stite zemlje. Prodajte ovo i tako navedite trgovce da zbog koristiprate vojsku, a ja ću se potom pobrinuti da vam pružim prilikuda steknete ono što ćete prodati. Sada krenimo na grad Romu-leju35gde vas očekuju nevelik napor i ogroman plen.Pošto su prodali plen, podsticali su zapovednika da ih vodi

na Romuleju. I ovde su bez napora i bez sprava za bacanje, podi-gavši zastave, bez straha da će ih neko s bedema grada zaplašiti,postavili merdevine uz bedeme koji su bili najbliži i popeli se nazidine. Utvrđenje j e zauzeto i opljačkano. Pri tome je ubijeno2.300 ljudi i zarobljeno 6.000, a vojnici su stekli ogroman pleni bili prinuđeni, kao i pre, da ga prodaju. Odatle su odvedenina Ferentin i premda im nije dozvoljeno da predahnu, išli su saoduševljenjem. Ali ovde je bilo više i napora i opasnosti: bedemisu snažno branjeni, a i mesto je bilo obezbeđeno i prirodnimpoložajem i utvrđenjem. No sve su to vojnici savladali, već na-viknuti na plen. Oko bedema je bilo ubijeno 3.000 ljudi, a plenje pripao vojnicima.Kod nekih istoričara se slava za osvajanje ovih gradova pri-

pisuje najvećim delom Maksimu. Navodi se da j e Decije zauzeoMurganciju, a da j e Fabije Maksim uzeo Ferentin i Romuleju.35 Romuleja je bila samnitski grad; na tom mestu je kasnije bila sta-nica na Apijevom putu pod imenom Subromula.593Ima i pisaca koji su slavu pripisuju novim konzulima, ali ne obo-jici nego samo starijem od njih, Luciju Volumniju, j er j e njemupripala komanda u Samniju.18. Dok se ovo odigravalo u Samniju - bez obzira na to koj e imao komandu i auspicije - u Etruriji je pripreman veliki ratprotiv Rimljana, i to od mnogih plemena koje j e podstrekivaoGelije Egnacije iz Samnija. Gotovo svi Etrurci su se opredeli-li za rat; za to su bili pridobijeni i susedni umbrijski narodi,

a dobijena j e i galska pomoć za novac. Celo ovo mnoštvo stižeu samnitski tabor. Kada j e o tim neočekivanim nemirima bilojavljeno u Rim, odlučeno j e da Apije Klaudije krene što pre uEtruriju, j er je konzul Lucije Volumnije već bio otišao u Samnijs drugom i trećom legijom i sa 15.000 savezničkih vojnika. SaApijem su krenuli i dve legije, prva i četvrta, i 12.000 savezničkihvojnika. Utaborili su se nedaleko od neprijatelja.Tu j e više postignuto time što se krenulo na vreme, zbogčega su neki etrurski narodi, koji su već bili spremni na rat,morali da odustanu plašeći se više samog imena Rimljana nego



Apijevog vođenja rata, koje nije odlikovala ni sposobnost ni rat-na sreća. Vođene su mnoge borbe na nepovoljnom terenu i unepovoljno vreme, tako da je neprijatelj svakim danom sticaosve više pouzdanja i postajao sve opasniji. Najzad j e vojskovođaizgubio poverenje u vojnike i vojnici u vojskovođu. Kod tri isto-ričara našao sam podatak da je uputio pisrno kolegi i tražio dadođe iz Samnija. Ipak nisam ovu stvar mogao tačno utvrditi, jerse u tome ne slažu konzuli koji su na ovom položaju bili drugiput zajedno: Apije je poricao da j e pismo poslao, a Volumnijeje tvrdio da ga j e primio.Volumnije j e već bio zauzeo tri utvrđenja u Samniju i u nji-ma pobio oko 3.000 vojnika, a oko polovinu tog brojaje zarobio;ustanak u Lukaniji koji su podigle vođe plebejaca i siromašnihugušio j e uz opšte odobravanje optimata,36uputivši tamo Kvin-ta Fabija kao prokonzula sa starom vojskom. Ostavljajući Decijada pustoši neprijateljeva polja, Volumnije se uputio u Etrurijuda se pridruži svom kolegi. Primili su ga s velikom radošću.36 Optimati su u poznoj republici bili politićka struja čije su se vođeu svojoj politici oslanjale na senatorski stalež. Livije upotrebljava reč kaosinonim za senatorski stalež.594Apije se, međutim, držao prerna tome kakva mu je bila savest:ako nije pisao, ljutio se s pravom, a nezahvalno i neplemenitoako mu j e bila potrebna pomoć; sada se pretvarao da j e nije

tražio. Izašao mu j e u susret i jedva da su se pozdravili, kadmu reče: ,,Da li si dobro, Lucije Volumnije? Kako stoje stvari uSamniju? Šta te je nateralo da napustiš oblast koja ti je kockomdodeljena da u njoj ratuješ?" Volumnije odgovori da se rat uSamniju srećno odvija i daje došao zato što ga je on pismompozvao. Ako je ono bilo lažno, a njegov dolazak u Etruriju ne-koristan, on će odmah okrenuti zastave i otići. Apije na to reče:,,Ti svakako idi i niko te neće zadržavati; ni najmanje ti ne priličišto se, jedva izlazeći nakraj sa svojim ratom, dičiš time da si dru-gom doveo pomoć.ª Volumnije mu odgovori da moli Herkulada se ovo okrene na dobro: više bi voleo i da je učinio uzaludannapor nego da se dogodi nešto zbog čega u Etruriji ne bi biladovoljna jedna konzulska vojska.

19. Konzuli su se već razilazili, kad se legati i tribuni iz Api-jeve vojske okupiše oko njih. Neki su molili svog komandantada pomoć kolege, koju j e i trebalo tražiti, ne prezire sada kadje dobrovoljno stigla, drugi su nastojali da spreče Volumnija daode. Preklinjali su ga da ne izda ono što j e dobro za otadžbinuzbog beznačajnog sukoba s kolegom. Ako nastane neka nevo-lja, više će štete biti naneto onome ko odlazi nego onome koje ostavljen. Došlo j e dotle da su Luciju Volumniju pripisivalisve što će se odigrati u Etruriji, dobro i zlo: niko se neće pitatišto j e Apije rekao, nego kakva je bila sudbina vojske; njegajeApije otpustio, država i vojska ga zadržavaju; neka se povinujevolji vojske.Ovako ih opominjući i suprotstavljajući im se, konzule koji

su se opirali odvukli su u skupštinu. Ovde su držani dugi govo-ri, ali se u suštini rekli isto ono što j e pred nekolicinom već pretoga rečeno. I dokje Volumnije i branio jaču stvar i pokazao danije manje rečit od svog izuzetno obdarenog kolege, Apije po-drugljivo primeti da njemu treba pripisati u zaslugu što umestomrtvog i nemog imaju sada rečitog konzula. Za vreme ranijegkonzulata, bar u prvim mesecima, nije znao ni reči da izusti,a sada već seje popularske govore. Na to Volumnije odgovori:¹Kako bih voleo da ti od mene naučiš da odvažno postupaš kaošto sam j a od tebe naučio da umešno govorim.ª Najzad postavi



595uslov da se odluči ne ko je bolji govornik - naime, to nije stvarkoju država traži - nego ko je od njih dvojice bolji komandant.Oblasti u kojima se ratuje su Etrurija i Samnij; neka izabere onukoju sam želi; on će se sa svojom vojskom ili povući u Samnij,ili ostati u Etruriji.Na to se podiže graja među vojnicima koji su tražili da obo-jica zajedno povedu etrurski rat. Kad vide ovu jednodušnost,Volumnije reče: ¹Pošto sam se prevario u tumačenju volje mogkolege, to neću napravid još jednu grešku i ostaviti kao nesigur-no ono što vi želite: uzvicima pokažite da li želite da odem ili daostanem.ª Na to su tako glasno uzvikivali da su izvukli neprija-telja iz logora. Apije je, kažu, oklevao j er je video da će pobedapripasti njegovom kolegi bilo da se bori bilo da ostane po strani.Najzad, bojeći se da i njegove legije ne pođu za Volumnijevim,i sam dade znak svojima koji su postali nestrpljivi u želji da krenu.Ni jedna ni dmga strana nisu bile dobro postavljene za bor-bu. Samnitski komandant Gelije Egnacije otišao j e sa nekolikokohorti da obezbedi snabdevanje, pa su vojnici po sopstvenomosećanju ušli u borbu, a ne pod nečijom komandom; kod Ri-mljana nisu ni jedna ni druga vojska vođene na isti nači, a nijebilo ni dovoljno vremena da se postave u bojni poredak. Najpreje krenuo Volumnije i stigao do neprijatelja, tako da je linija na-pada bila neravna. I kao da su kockom promenili neprijatelje na

koje su navikli, tako Etrurci krenuše protiv Volumnija, dok suSamniti, malo oklevajući j er im j e vođa bio odsutan, krenuli naApija. Kažu daje Apije u odlučujućem trenutku bitke, podigavširuke prema nebu i stojeći ispred prvih redova tako da su ga svivideli, ovako zamolio: ¹Belona,37ako nam danas daš pobeduzavetujem ti hram.ª Izgovarajući ovu molitvu, sam se izjednačiou hrabrosti s kolegom kao da ga j e boginja obdarila, a vojska gaje sledila sjednakom hrabrošću. Sada su se komandanti ponaša-li kao pravi zapovednici, a vojska j e pazila da pobeda ne počnenajpre na drugoj strani. Tako su razbili i rasterali neprijatelja,koji nije mogao izdržati napad veće sile od one s kojom je bionavikao da se bori. Navaljujući na one koji su pali i goneći onekoji su se razbežali stigli su do njihovog logora. Ovde je opet oži-

vela borba j er se umešao Gelije sa sabelskim kohortama. Ali su37Belonaje boginja rata.596i ovi bili brzo razbijeni i pobednici su već napadali vojni logor.I dok je Volumnije sam prošao kroz kapiju sa zastavom, Apijeje, slaveći Belonu koja donosi pobedu, podsticao duh vojnikada prodru preko jarka i bedema. Logor neprijatelja je zauzet iopljačkan; stečen je ogroman ratni plen i ustupljen vojnicima.Ubijeno je 7.800 neprijateljskih vojnika, a 2.120 zarobljeno.20. t)ok su oba konzula i sva rimska sila bili gotovo potpu-no zauzeti ratom u Etruriji, u Samniju je podignuta nova vojskas namerom da se pustoši rimska teritorija. I prešavši preko ze-mlje Vescina u Kampaniju i na teritoriju Falerna stekli su ogro-

man plen i dok se Volumnije dugim maršem vraćao u Samnij- naime, već se bližio kraj produženoj vlasti Fabija i Decija - glaso samnitskoj vojsci i pustošenju kampanskih polja okrenu gas puta i on pođe da štiti saveznike. Kadje stigao do Kalena, i samje video tragove skorašnjeg pustošenja, a i Kalenjani su pričalidaje neprijatelj odvukao toliki plen da se jedva mogao kretatiu vojnom poretku; već su i samnitske vođe govorile da bi se tre-balo uputiti odmah prema Samniju da se tamo ostavi ratni plen,a da se potom vrate u ekspediciju; govorili su otvoreno da takonatovarena kolona ne treba da ulazi u borbu. Premda j e ovo



moglo da se primi kao istinito, ipakje smatrao da je sigurnijeda se stvar ispita i stoga j e poslao konjanike koji su pohvatalipljačkaše rasturene po poljima. I spitujući ih, saznao j e da seneprijatelj zaustavio na reci Volturnu i da će odatle krenuti zatreće straže - pravac je bio Samnij.Pošto j e ovo temeljno ispitao, krenuo j e i zaustavio se natolikom rastojanju od neprijatelja da njegov dolazak nije mogaobiti primećen ako bi se približio, a mogao j e sa druge strane iz-nenaditi neprijatelja ako bi krenuo iz logora. Nešto pre zore pri-bližio se neprijateljskom logoru i neke koji su poznavali osačkijezik38poslao je u izvidnicu. Ovi su se pomešali s neprijateljem,što nije bilo teško u noćnoj užurbanosti, i saznali da su zastavekrenule praćene malim brojem naoružanih ljudi, da su plen injegovi čuvari izašli, ali da se kolona teško kreće jer je svaki čo-vek bio zauzet svojim poslom, da nema nikakvog dogovora međunjima, niti dovoljno čvrste komande. Stoga se činilo da j e po-voljan trenutak da se krene, a već se i svetlost dana pojavljivala.38Osački jezik se govorio kod Samnita.597I tako konzul naredi da se da znak za napad na neprijateljskukolonu. Opterećeni plenom, Samnid su imali mali broj naoru-žanih vojnika. J edan deo ubrza korak, terajući plen ispred sebe,a drugi su neodlučno stajali, ne znajući da li da krenu dalje ilida se vrate u logor. Dok su oni tako oklevali, Rimljani su ih

napali i već su prelazili preko bedema, kad u logoru nastadepokolj i haos. Samnitska vojska je bila u rasulu ne samo zbogneprijateljskog napada nego i zbog bekstva zarobljenika. Nekiod njih koji su uspeli da se oslobode oslobađali su one koji subili vezani, a neki su grabili oružje koje se nalazilo u tovaru itako stvarali nered, gori od same bitke. Pošto su se umešali ukolonu, izvršili su delo dostojno pamćenja napavši samnitskogvođu Staja Minacija dok j e obilazio svoje vojnike hrabreći ih.Pošto su se konjanici u njegovoj pratnji bili rasturili, ovi su gaopkolili i zarobili dok se nalazio u sedlu na konju, a potom gaodveli rimskom konzulu. U gužvi kojaje nastala, samnitske za-stave su potisnute nazad, a borba kojaje bila zamrla ponovo jeoživela. Samniti nisu mogli dugo da izdrže. Ubijeno j e 6.000, a

zarobljeno 2.500 ljudi, među kojima i četiri vojna tribuna, uzto j e zadobijeno 30 bojnih znakova i ono što j e pobediocimabilo najdraže: povratili su 7.400 vojnika svojih saveznika koji subili zarobljeni i ogroman ratni plen koji imje pripadao. J ednimproglasom su pozvani vlasnici ovih stvari da dođu određenogdana da ih prepoznaju i uzmu. One stvari za koje se nije našaogospodar predane su vojnicima, a oni su naterani da prodajuplen kako ne bi mislili na bilo šta drugo osim na oružje.21. Ovo pljačkanje Kampanije izazvaloje u Rimu veliki ne-mir. Slučajno se dogodilo da j e istog dana stigao i glas iz Etru-rije da su Etrurci posle Voluminijevog odlaska ponovo diglioružje, daje samnitski vođa Gelije Egnacije pozvao i Umbre naustanak, na šta je podstrekivao i Gale nudeći im veliki novac.

Uplašen ovim vestima, Senatje naredio da sudovi obustave radi da se regrutuju ljudi svih staleža. Pod zakletvu su pozvani nesamo slobodni ljudi i mladići nego su stvorene i kohorte stari-jih ljudi, a oslobođenici su svrstavani u centurije. Održavana susavetovanja o odbrani grada, a vrhovna komanda j e data preto-ru Publiju Semproniju. Ali pismo konzula Volumnija kojim jejavljao daje pobio i rasterao pljačkaše Kampanije oslobodilo jeSenat jedne brige. On odredi da se održe zahvalnice bogovima598za konzulove uspehe i da se sudovi koji su bili zatvoreni 18 dana



ponovo otvore. Zahvalnice su protekle u velikom veselju.Potom su započela savetovanja o tome kako da se zaštiteoblasti koje su pustošili Samniti. Doneta j e odluka da se osnu-j u dve kolonije, kod Vescina i na teritoriji Falerna, prva kojaj e nazvana Minturne, na ušću reke I.iris, a druga u Vescinskojšumi koja dopire do teritorije Falerna, na mestu gde je, kakokažu, bila grčka kolonija Sinope, koju su rimski kolonisti nazvaliSinuesa.39Narodnim tribunima je dato u zadatak da se plebi-scitom odredi da pretor Publije Sempronije osnuje komisiju odtri člana koja će odvesti koloniste. Nije bilo lako naći one kojiće se prijaviti, j er se smatralo da se kolonija osniva u nemirnojoblasti kao straža, a ne kao naselje.Pažnja Senata je bila odvraćena od ovih briga zbog toga štose opasnost od rata u Etruriji povećavala, kao i zato što je Apijeu čestim pismima opominjao da se ne zapostave nemiri u obla-sti pod njegovom komandom; četiri plemena: Etrurci, Samniti,Umbri i Gali ujedinili su oružje, već su i svoj logor morali dapodele na dva pošto jedan nije mogao da primi toliko mnoštvo.Zbog toga, kao i zbog izbora koji su se približavali, pozvan je uRim konzul Lucije Volumnije. Pre no što j e pozvao centurije naglasanje, on je narodu okupljenom u skupštini govorio mnogo idugo o veličini rata u Etruriji. J oš dokje on bio tamo i zajednos kolegom vodio stvar, rat je bio tako velik da ga jedan vojsko-vođa nije mogao voditi s jednom vojskom, potom su, kažu, uz

to došli i Umbri i ogromna vojska Gala; neka imaju na umu daovog dana treba da izaberu komandante koji će se boriti protivčetiri naroda, a kad ne bi bio ubeđen da će rimski narod jed-nodušno izabrati konzule koji su nesumnjivo prvi među vojsko-vođama, on bi odmah imenovao diktatora.22. Niko nije sumnjao u to da će Fabije uz opštu saglasnostbiti peti put izabran za konzula. Naime, njega su, zajedno s Lu-cijem Volumnijem, izabrale i prerogativne centurije40i one koje39Sinuesa se nalazila na Apijevom putu, na 106 milja od Rima; u bli-zini su bile poznate termalne banje.40Praerogativae su 18 konjičkih centurija koje su glasale pre ostalihpet klasa u centurijatskoj skupštini. Posle njih je prozivano 80 centurijaprve klase. Zajedno uzete, sa 98 glasova čine većinu u skupštini.

599su prve glasale. Fabije je držao govor kao i pre dve godine; za-tim je, pošto j e popustio pred jednodušnošću svih, završio timešto j e za kolegu zatražio Publija Decija; neka on bude potporanjegovoj starosti. Vršeći sa njim zajedno dužnost cenzora i dvaputa konzulat, uverio se daje sloga među kolegama ono što naj-više koristi državi. Njegov stari duh se teško može naviknuti nanovog kolegu - sa onim čiji karakter poznaje biće mu lakše dadeli dužnosti. Njegov govor j e podržao i konzul, hvaleći PublijaDecija kakoje i zaslužio, podsećajući na to kako od sloge konzuladolazi dobro u upravljanju vojnim stvarima, a od nesloge samozlo, kako je nedavno zamalo došlo do katastrofe zbog njegovogsukoba s kolegom; Decije i Fabije će živeti kaojedna duša ijedan

um. Obojica su rođena da budu vojnici, veliki su na delima, ne-spretni na rečima i u verbalnim sukobima. A i prirodno su obda-reni za konzule: promišljeni su i vešti, u pravu i govorima mudri,kao što je bio Apije Klaudije, bilo da predsedavaju u gradu i naForumu, ili kao pretori izabrani da upravljaju sudstvom. Tako jeu ovome protekao dan. Sledećeg dana, po naređenju konzula,izvršeni su izbori konzula i pretora. Za konzule su izabrani KvintFabije i Publije Decije, a Apije Klaudije za pretora - svi u odsu-stvu.41Luciju Volumnijuje po senatskoj odluci i glasanju narodaprodužena komanda zajošjednu godinu.



23. U toj godini je bilo mnogo znamenja i da bi otklonionesreću, Senat je naredio dvođnevne molitve. Država j e za todala vino i tamjan, a u molitvama su učestvovali mnogi Ijudi ižene. Molitve su ostale u sećanju po tome što je došlo do suko-ba među matronama u svetilištu Patricijske čednosti, koje senalazilo na Volujskom trgu pored Herkulove rotonde.42Aulovukćerku Verginiju matrone su isključile iz ceremonije zato štose kao patricijka udala za plebejca, konzula Lucija Volumnija.Svađa izbi iz kratke rasprave i ženske srdžbe, te se rasplamsau žestoku raspravu. Verginija se s pravom dičila daje u hram išla41 Fabije i Decije su bili odsutni samo sa mesta glasanja, dok se Apijenalazio van Rima.48Pudicitia (Cednost) sa hramom na Stočnom trgu (Forum Boarium)u tradiciji se meša sa Fortuna Virgo (Devica Sreća) koja je imala svetilištepored hrama Majke Matute; njoj su neveste poklanjale devojačke halji-ne. Livijeva priča treba da objasni epitet plebeia kod Pudicicije.600i kao patricijka i kao čedna žena, budući da se udala za čovekakome je bila data kao devica, da se ne stidi ni muža ni njegovogpoložaja, a ni njegovih podviga. Zatim je svojirn rečima dodalai postupak vredan svake pohvale: u Dugoj ulici, gde je živela, udelu svoje prostrane kuće odvojila je kapelu i tu postavila žrtve-nik. Sazvalaje potom plebejske žene i požalivši se na nepravdupatricijskih žena rekla im: ¹Ovaj žrtvenik posvećujem Plebejskoj

čednosti da vas hrabri u čednosti, da se nadmećete u njoj kaošto se muškarci u ovoj državi nadmeću u hrabrosti. Nastojmoda ovaj žrtvenik bude svetiji, ako je to mogućno, od onoga ineka ga neguju čednije žene.ª Ovom žrtveniku su služili u istomritualu kao i u onom koji j e bio stariji, a pravo da na njemu pri-nose žrtve imale su jedino žene proverene čednosti i one kojesu se samo jednom udavale. Kasnije je dato pravo i nečistima daučestvuju u kultu, i to ne samo matronama nego ženama svihpoložaja, dok najzad nije pao u zaborav.Iste godine su Gnej i Kvint Ogulnije kao kurulni edili izvelina sud one koji su davali novac na zajam uz kamatu. Kaznili suih time što su im prodali imanja, a od onoga što je prispelo udržavnu kasu postavili su bronzane pragove na Kapitolu, srebr-

no posuđe na tri stola u J upiterovom svetilištu i statuu J upiteras četvoropregom na krovtt, a kod smokvinog drveta Ruminal sta-tuu dece, osnivača grada, pod vučicom koja ih doji.43Uz to sui put od Kapenskih vrata do Marsovog hrama pojačali kvadrat-nim pločama. A plebejski edili Lucije Elije Pet i Gaj Fulvije Korvnovcem koji su uzeli od stočara44priredili su javne igre i Cereriposvetili zlatne posude koje se upotrebljavaju pri žrtvovanju.24. Potom je Kvint Fabije započeo svoj peti konzulat, a Pu-blije Decije svoj četvrti. Kolege u tri konzulata i u cenzuri bili sislavni koliko po velikim podvizima toliko i po svojoj slozi. To štoona nije večno trajala smatram daje više bilo posledica sukobastaleža nego njihove međusobne borbe. Patriciji su nastojali daFabije dobije komandu u Etruriji, ne poštujući pravilo da se

komanda dodeljuje kockom, a plebejci su zahtevali od Decija43Na tom mestu Tibar je izbacio na obalu korpu u kojoj su bili Ro-mul i Rem; naziv Ruminalis se izvodi od Romunalis, a ovo od Romulus.44Verovatno su bili u pitanju oni koji su napasali stoku na državnojzemlji, a na nju nisu imali pravo.601da traži da se odluka kockom poštuje. O tome je raspravljanoi u Senatu, a kako j e Fabije tu bio moćniji, stvar je izneta prednarod. Govori u skupštini su bili kratki, kako dolikuje vojnici-ma i ljudima koji su više cenili dela od reči: Fabije j e rekao da



nije pravo da drugi skupljaju plodove s drveta koje j e on posa-dio; on je otvori put kroz Ciminsku šumu, prodirući s rimskimoružjem kroz neprohodnu planinu; zašto se on, star kakav je,izložio naporu zbog toga ako će se rat sada voditi pod drugimkomandantom? Prigovarao je daje sebi izabrao protivnika, a nesaradnika u komandi, da je Decije pokvario slogu koja j e vladalau tri zajednički obavljane dužnosti; najzad, on ne traži drugoosim da mu daju ovu komandu ukoliko ga smatraju dostojnimnje; pokorio se odluci Senata, a pokoriće se i odluci naroda.Publije Decije se žalio na nepravdu Senata: dokle god sumogli, senatori su sprečavali dolazak plebejaca na visoke polo-žaje. A pošto su sopstvenom snagom pobedili i učinili da pravabudu priznata svakom staležu, oni sada traže način na koji biobezvredili ne samo odluku naroda nego i sud sreće da bi vlastsačuvali za mali broj ljudi. Svi konzuli su kockom međusobnoodređivali ko će dobiti koju komandu; sada bez kocke, Senatdaje komandu Fabiju. Ako j e to učinjeno da bi mu se ukazalapočast, Fabijeve zasluge za državu, i za samog Publija, tolikosu velike da j e on spreman da prihvati isticanje Fabijeve slave,ali samo dotle dok to njemu ne nanosi štetu. Zar ima ikoga kone bi poverovao u to da ako se jedna težak i surov rat poveravabez kocke jednom konzulu, da se drugi ne smatra za suvišnogi nepotrebnog. Slavi se Fabije za podvige u Etruriji: i PublijaDecija treba takođe da slave, j er će on ugasiti vatru kojuje ovaj

ostavio zapretenu tako da je neočekivano ponovo buknuo po-žar. Najzad, on će kolegi ustupiti i počasti i nagrade iz poštova-nja prema njegovim godinama i ugledu, ali kada su u pitanjuopasnost i borba, on niti je dosad od svoje volje ustuknuo nitiće ustuknuti. No ako ništa drugo, ovim sukobom j e dobio toda ono što pripada narodu, on to koristi kao pravo, a ne zahva-ljuje Senatu za to. On moli J upitera najvećeg i najmoćnijeg iostale besmrtne bogove da njemu i njegovom kolegi daju istusreću s kockom ukoliko su spremni da im daju i istu hrabrost iisti uspeh u vođenju rata. A sigurno j e i po prirodi stvari pravo,a kao primer korisno, što doprinosi i ugledu rimskog naroda,602da su oba konzula takvi da koji god od njih bude izabran za rat

može ga dobro voditi protiv Etruraca. Fabije j e jedino moliorimski narod da pre no što tribe budu pozvane da glasaju, čujupismo pretora Apija Klaudija koje je stiglo iz Etrurije. Zatim odeiz skupštine. Narod je isto tako jednodušno kao i Senat bio za toda se komanda za rat u Etruriji dodeli Fabiju bez bacanja kocke.25. Sva omladina se potom okupila oko konzula i svak se upi-sivao u vojnike; toliko je bilajača želja da se vrši vojna služba podovim komandantom. Opkoljen velikim mnoštvom, on reče: ,,Na-meravam da regrutujem 4.000 pešaka i 600 konjanika; one kojepopišem u toku današnjeg i sutrašnjeg dana vodiću sa sobom.Više ću voditi računa o tome da one koje budem vodio vratimnepovređene nego da u rat vodim veliki broj vojnika.ª Sa sprem-nom vojskom kojaje bila ispunjena poverenjem i nadom, jer nije

bila mnogobrojna, krenuo je potom prema utvrđenju Aharna,45koje se nalazilo nedaleko od neprijatelja, i prema logoru pretoraApija. Na nekoliko milja od logora sreli su drvoseče koje su išlesa oružanom pratnjom. Kad su videli da napred idu liktori i shva-tili da je to konzul Fabije, veseli i srećni zahvalili su bogovima irimskom narodu što su im poslali njega za komandanta. Dok suga okruživali i pozdravljali kao konzula, Fabije ih je pitao kudasu se uputili. Kad odgovoriše da idu po drva, on uzviknu; ¹Zarnemate logor ograđen palisadama?ª Pošto mu odgovoriše da jelogor utvrđen dvostrukim palisadama i jarkom i da su sada u sa-



mrtnom strahu, on im reče: ¹Dakle, imate dosta drva; vratite se iiščupajte palisade." Vratiše se u logor i čupajući palisade izazvaševeliki strah i kod vojnika koji su ostali u logoru i kod samog Apija.Na to su obavestili druge da to čine po naređenju konzula Fabija.Sledećeg danaje logor bio uklonjen, a Apije poslan u Rim. OtadRimljani više nisu imali stalne logore, j er se smatralo da nije do-bro da vojska ostaje najednom mestu: marširanjem i promenommesta, vojskaje i pokretnija i zdravija. Maršje bio onakav kakojevreme dozvoljavalo pošto zima još nije bila prošla.U rano proleće, ostavljajući drugu legiju u Kluziju koji senekad zvao Kamars46i Lucija Scipiona kao zamenika pretora da45Aharna, verovatno isto što i Arna, mesto u blizini Peruzije.46Clusiumje naziv etrurskog porekla, dokje Camars umbrijski naziv;to je etrurski grad, današnji Kjuzi.603komanduje u logoru, Fabije se vratio u Rim da bi se posavetovaoo vođenju rata. To j e učinio ili zato što j e to sam odlučio pošto jeu izgledu bio veći rat nego što j e on očekivao, ili stoga što gajeSenat pozvao. I jedan i drugi razlog pominju se kod pisaca. Nekismatraju da ga je pretor Apije KJ audije naterao da se vrati zatošto se i u Senatu i u skupštini pojačao strah od Etruraca. On je tou pismima uvek isdcao, tvrdeći da za rat neće bid dovoljan jedanvojskovođa s jednom vojskom protiv četiri naroda. Bili su opasnibez obzira na to da li svi zajedno pritisnu jednog vojskovođu ili

da razdvojeni vode rat, tako da jedan komandant ne može da senađe svuda; on je u Etruriji ostavio dve legije, a sa Fabijem je sti-glo manje od 5.000 pešaka i konjanika; njemu se čini kako bi bilodobro da i konzul Decije što hitnije krene u Etruriju, a da se Lu-ciju Volumniju poveri Samnij; a ako bi konzul više voleo da ide uoblast koja mu je dodeljena, onda da Volumnije krene konzulu uEtruriju s pravom konzulskom vojskom. Pretor je svojim govoromuticao na mnoge, dokje Publije Decije, kako kažu, smatrao da sveovo treba prepustiti slobodnoj odluci Kvinta Fabija da lično, uko-liko zbog drugih državnih poslova bude dolazio u Rim, ili prekolegata koje bi poslao, Senat obavesti kakavje rat u Etruriji, kolikesu vojne snage i koliko vojskovođa je za to potrebno.26. Kada se Fabije vratio u Rim održao j e pred Senatom,

kao i u skupštini, umeren govor: glasove o ratu ne treba ni pre-uveličavati ni potcenjivati; prihvatajući još jednog vojskovođu,to će učiniti pre da bi umirio strah drugih nego zbog opasnostiza sebe ili za državu. Uostalom, ako nameravaju da mu dajunekoga ko će mu pomoći i sa kim će deliti komandu, onda nemogu zaboraviti konzula Publija Decija s kojim je stekao isku-stva kroz tolike zajedničke službe. Ni s kim ne bi toliko želeo dapodeli komandu kao sa njim. Kada j e zajedno s Decijem, vojskeće uvek biti dovoljno a neprijatelja nikad previše. Ali ako njegovkolega želi nešto drugo, neka mu kao pomoćnika daju LucijaVolumnija. Odluku su Senat i narod, kao i njegov kolega, pre-pustili Fabiju. I kadaje i sam Publije Decije pokazao spremnostda krene ili u Samnij ili u Etruriju, nastalo je veliko veselje uz

čestitanje kao da se u mislima već videla pobeda i činilo se daje konzulima dodeljen trijumf, a ne rat.Kod nekih pisaca sam našao da su i Decije i Fabije odmah poprijemu konzulske dužnosti krenuli u Etruriju. Oni ne pominju604ni određivanje komande kockom ni sukob među kolegama kojisam izložio. A ima ih koji ne samo da pišu o tim sukobu nego do-daju i Apijeve optužbe kod naroda u Fabijevom odsustvu, preto-rovu tvrdoglavost u njegovom prisustvu, kao i drugu svađu međukolegama izazvanu time što j e Decije tražio da svaki preuzme ko-



mandu koja mu je kockom određena. Svi izvori se, međutim, slažuu prikazu događaja od trenutka kad su oba konzula krenula u rat.Ali pre no što su konzuli stigli u Etruriju, galski Senoni47su u ogromnom broju prodrli do Kluzija i napali rimske legije irimski logor. Scipion, koji je imao komandu u logoru, ocenivšida povoljnim položajem može nadoknaditi malobrojnost svojevojske, postavi bojni red na bregu koji se nalazio između grada ilogora. No kako se to često događa u slučaju iznenadne opasno-sti, on nije dobro ispitao put i stoga je dospeo na planinski venackoji su neprijatelji već bili zauzeli, prispevši tamo sa druge stra-ne. I tako je legija bila napadnut i sa leđa i spreda, te pritisnutaneprijateljem sa svih strana. Prema nekim piscima, legija je ovdebila uništena tako da nije pretekao niko, čak ni glasnik koji bi otome javio, pa konzuli, koji se nisu više nalazili daleko od Kluzija,nisu ništa znali u vezi sa tim dok se pred njima nisu pojavili gal-ski konjanici koji su na sapima konja ili na kopljima nosili glavepobijenih, slaveći to pesmom po svom običaju. Ima pisaca kojikažu da to nisu bili Gali nego Umbri, da poraz nije bio tako težaki da je nanesen onima koji su pod legatom Lucijem ManlijemTorkvatom lutali i bili opkoljeni. Scipion im j e kao propretor48došao u pomoć iz logora, naneo poraz pobediocima Umbrimau obnovljenoj bici i oduzeo im i zarobljenike i plen. Ipak će prebiu da su ovaj poraz doživeli od Gala, ne od Umbra, jer kao što sečesto događalo i ranije, pokret Gala u ovoj godini je izazvao veliki

strah u rimskoj državi. I stogaje osim dva konzula sa četiri legije ivelikim odredom rimske konjice, u rat krenulo i 1.000 izabranihkampanskih konjanka, datih za ovaj pohod, te vojska saveznika iLatina, još veća od rimske. J oš dve vojske su izašle protiv Etrurije47Senoni su bili keltsko pleme koje je seobom u IV veku pre n. e.dospelo iz Galije u severnu Italiju i tu ostalo. Kasnije su Rimljani na nji-hovoj teritoriji osnovali kolonije Sena Galika, Arimin i Fanum Fortune.48Propretor je vojni komandant koji je dobilo imperijum (vrhovnukomandu) kao da je pretor.605nedaleko od Rima: jedna na Fališkom polju, a druga na Vatikan-skom. Gneju Fulviju i Luciju Postumiju Megelu, koji su bili pro-pretori, naređeno je da postave stalne logore na ovim mestima.

27. Krenuvši na neprijatelja, konzuli su prešli Apenine, sti-gli na teritoriju Sentina4950i tu postavili logore na rastojanju odčetiri milje. Kod neprijateljaje održano savetovanje i odlučenoda ne logoruju svi zajedno i da ne stupe svi zajedno u borbu.Određen je i dan za bitku; odlučeno j e da Samniti i Gali započ-nu borbu, a Etrurcima i Umbrima j e naređeno da napadnu narimski logor. Ali ove planove su pokvarila trojica prebegara izKluzija koji su potajno noću došli konzulu Fabiju. Pošto su izdaliono što je neprijatelj smerao, otpušteni su s poklonima, s timda jave ako budu doznali da j e odlučeno nešto novo. Konzulisu uputili pisma Fulviju da krene vojsku sa Fališkog polja, a Po-stumiju da krene s Vatikanskog u pravcu Kluzija i da s velikomvojskom opustoše neprijateljska polja. Glas o tome pustošenju

odvuče Etrurce s teritorija Sentina i oni krenuše da brane svojapolja. A konzuli su nastojali da se bitka odigra dok su oni odsut-ni. Neprijatelja su uznemiravali u toku dva dana, ali nisu postigliništa što bi bilo vredno pomena. Mali broj ljudi j e izginuo naobe strane i nije došlo do odlučujućeg ishoda, ali j e postignutoto da duhovi budu podstaknuti za pravu bitku. Trećeg dana suobe strane sišle u bojno polje sa svim svojim snagama.Dok su tako stajali spremni za borbu, preko polja je izme-đu dve vojske protrčala jedna košuta koju j e gonio vuk poterans planine. Odavde su ove dve životinje krenule u različitim prav-



cima: košuta je krenula prema Galima, a vuk prema Rimljani-ma. I dok su Rimljani propustili vuka kroz svoje redove, Gali suproboli košutu. Na toje rimski vojnik, jedan od onih koji iduispred zastave, '0rekao: ¹Bekstvo i poraz će se okrenuti na onustranu gde vidite da Dijanina životinja leži ubijena; a na ovojstrani Marsov vuk čitav i nepovređen podseća nas, Marsovo ple-me, na našeg osnivača.ª5149Sentin je umbrijski grad na putu od Sene prema Kamerinu; tu seodigrala znamenita bitka 296. pre n. e.50Na latinskom se oni nazivaju antesignani.51Misli se na vučicu kojaje hranila Romula i Rema kada ih je Tibarizbacio na obalu.606Gali su stajali na desnom krilu, Samniti na levom. KvintFabije j e prema Samnitima postavio prvu i treću legiju da činedesno krilo, a Decije j e prema Galima rasporedio petu i šestulegiju; druga i četvrta su pod prokonzulom Lucijem Volumni-jem vodile rat u Samniju. Pri prvom sudaru, snage na obe stranebile su izjednačene, tako da bi Rimljani pretrpeli poraz da suEtrurci i Umbri bili tu, bilo na bojnom polju, bilo u napadu nalogor, gde god da bi se okrenuli.28. Ali ma kako da j e ratna sreća bilajednaka na obe stranei premda Fortuna nije pokazivala gde će se okrenuti, borba ipaknije bila ista na levom i desnom krilu. Kod Fabija su se Rimljani

više branili nego što su napadali i on je bitku otezao dokle godje trajala svetlost dana. To je bilo stoga što je Rimljanima njihovvojskovođa savetovao da tako rade i da se Samnitima i Galimasamo suprotstavljaju, j er su oni strašni jedino pri prvom napa-du. Pri dužoj borbi, duh Samnita malaksava malo-pomalo, a iGali teško podnose fizičke napore i splašnjava im borbeni žar,pa su im tako snage u početku veće no u običnih muškaraca, ana kraju manje nego u žena. Stoga snage vojnika treba čuvatiza trenutak kad se neprijatelj može pobediti. A Decije, kome sugodine i snaga duha davale odvažnost, angažovao je sve svojesnage već u prvom sukobu. I kad se činilo da pešadija posusta-je, on je podstakao konjicu da uđe u bitku, a sam se umešao uskvadron najhrabrijih mladića. Bodrio je omladinske prvake da

sa njim krenu u napad na neprijatelja: slava će im biti dvostru-ka ako pobeda krene od levog krila i od konjice. Dva puta supotisli galsku konjicu; drugi put ih je borba odvukla dalje i većsu se našli usred pešadijske linije, kada ih prestraši nov načinborbe; stojeći u bojnim i tovarnim kolima pod punim naoruža-njem, neprijatelj je krenuo uz ogromnu buku koju su stvarali igalop konja i točkovi kola, plašeći time konje Rimljana. I takokonjanike pobedioce rasturi paničan strah i neočekivano ih na-tera u bekstvo. Pokolebaše se i zastave pešadije i mnogi u prvimredovima behu pregaženi u naletu neprijateljskih konja i kola.A galska pešadija koja ih je sledila videlaje kakoje neprijateljprestrašen i nije mu dopustila ni da odahne ni da se povrati.Vikao je Decije pitajući ih zašto beže i kakvu nadu polažu

u bekstvo, sprečavao ih da napadaju i pozivao nazad one kojisu bežali. I kad nikakvim naporom nije mogao da ih zaustavi,607prizvao j e po imenu svog oca Publija Decija i rekao: ¹Zašto daljeda kočim hod sudbine naše porodice? Našem rodu j e suđenoda bude žrtvovan radi odvraćanja opšte opasnosti i ja prinosimsebe zajedno s neprijateljskim legijama na žrtvu zemlji i pod-zemnim bogovima."Ovo govoreći i naredivši svešteniku Marku Liviju da ga neostavlja, siđe na bojno polje. Zatim mu reče da izgovara reči



prema kojima on sebe i neprijateljske legije zavetuje za spas rim-skog naroda i Kvirita. Potom se zavetova uz istu molitvu i isdmpostupkom kao nekad njegov otac Publije Decije kod Vezerisau ratu s Latinima. Svečanim molitvama je dodao da ispred sebestavlja strah i bekstvo, propast i krv, srdžbu nebeskih i podzem-nih bogova, da će smrtonosnim znamenjem pogoditi zastave,oružje i koplja neprijatelja, da će na istom mestu snaći propasti njega i neprijatelja, Gale i Samnite. Ovako izričući prokletstvona sebe i neprijatelja potera konja tamo gde su neprijateljskiredovi bili najgušći i pogibe izlažući se smrtonosnom oružju.29. Cinilo se da je bitka posle toga izmakla svakoj ljudskojkontroli. Pošto izgubiše vođu - događaj koji bi trebalo da jeizazvao strah - Rimljani zaustaviše povlačenje želeći da ponovouspostave bojni red. Gali, sakupivši se gotovo svi oko konzulovogtela, kao da su bili lišeni svakog razuma bacali su koplja u pra-zno. Stajali su kao ukopani, ne odlučujući se ni da napadnu nida se povuku. A na drugoj strani je sveštenik Livije, kome je De-cije ostavio liktore i imenovao ga za propretora, uzvikivao da jepobeda rimska i da su konzulovom smrću oslobođeni opasnosti,da Gali i Samniti već pripadaju Majci zemlji i podzemnim bogo-vima, da Decije priziva sebi i grabi bojne redove koje j e zajednosa soborn zavetovao i da sada neprijatelja gone furije i strah.I dok su Rimljani ponovo započinjali borbu, stigli su im u po-moć Lucije Kornelije Scipion i Gaj Marcije, dovodeći svoje vojni-

ke koji su po naređenju konzula Fabija bili upućeni Deciju u po-moć. Kada ovi čuše za sudbinu Publija Decija, to ih ohrabri dasve učine za otadžbinu. I dok su Gali, isturivši štitove ispred sebe,stajali u zbijenim redovima tako da se činilo da bitka neće bitilaka izbliza, legati zapovediše da se sakupe koplja koja su ležalana zemlji između dve bojne linije i da se bace na ,,kornjačeª5252,,Kornjačaª (testudo), zaklon koji su vojnici pravili spajajući štitove.608neprijatelja. Ona su najpre padala na štitove, a poneko bi po-godilo i telo vojnika, pa j e neprijateljska falanga bila razbijena.Mnogi su padali j er su ovim bili iznenađeni, tako da je ratnasreća na levom krilu počela da se menja.Fabije je na desnoj strani, kao štoje napred izloženo, naj-

pre oklevao i razvlačio vreme. Potom kad je video da ni uzvicineprijatelja, ni njihov napad, a ni koplja koja su bacali nemajuviše istu snagu, izdao je zapovest pešadiji da polako krene, poštoj e prethodno naredio komandantima konjice da povedu svojetrupe oko samnitskog krila da bi ga na dati znak napali s bokavelikom snagom i tako potisnuli neprijatelja. Kad su videli daoni ne pružaju otpor i da su bez sumnje umorni, on prikupi iodrede koje je držao u rezervi, pokrenu legije i dade znak konji-ci za napad na neprijatelja. Samniti nisu izdržali napad, a Gali,ostavljajući saveznika u borbi, krenuše u razbijenim redovimaprema logoru. Tu su se svrstali u zbijene redove i načinili ,,kor-njačuª. Kada je Fabiju stigla vest da mu j e kolega poginuo, onj e naredio kampanskom odredu, od gotovo 500 konjanika, da

izađe iz bojnog reda, zaobiđe bojnu liniju Gala i da ih napadnes leđa, a principijima treće legije zapovedio da ih slede. Poštoopazi da je bojni poredak neprijatelja poremećen napadom ko-njice, krenu da ih ubija tako prestrašene. On sam, pošto je za-vetovao J upiteru hram i spolia opima,53 krenu na logor Samnitakuda se upudlo prestrašeno mnoštvo. Kako toliki broj ljudi nijemogao da prođe kroz kapiju, pokušali su da se bore pod samimbedemima, ali su bili ometani gomilom onih koji su išli za nji-ma. Ovde pade samnitski komandant Gelije Egnacije. Zatim suSamniti naterani u bedeme logora koji je zauzet uz malu borbu,



a Gali su bili opkoljeni s leđa. U ovom boju j e ubijeno 25.000neprijateljskih vojnika, a 8.000 je zarobljeno. I za Rimljane jeovo bila krvava bitkajer je ubijeno 7.000 Decijevih vojnika i1.700 Fabijevih. Pošto je poslao ljude da traže telo njegovog ko-lege, Fabije je pokupio oružje s neprijatelja na gomilu i spalioga u slavu J upitera Pobednika. Tog dana nisu uspeli da prona-đu telo drugog konzula j er je bilo zatrpano gomilom Gala kojisu na njemu ležali. Tek sledećeg dana pronađeno je i doneto,53 Spolia opimaje oružje skinuto sa ubijenog protivničkog vojskovođekao plen.609a oplakalo ga j e mnoštvo vojnika. Potom su odložili sve i Fabijej e priredio pogreb kolege uz sve počasti i zaslužene pohvale.30. U Etruriji j e u isto vreme propretor Gnej Fulvije vodiouspešan rat. Pored toga što je opustošio neprijateljevu zemlju,uspešno se i borio protiv njega. Ubijeno je više od 3.000 vojnikaiz Peruzije i Kluzija, i oduzeto 20 bojnih znakova od neprijatelja.Kako je samnitska vojska bežala preko teritorije Peligna, opkolilisu ih i od njih 5.000 ubili oko 1.000 vojnika.Slavan j e bio dan kada je vođena bitka kod Sentina ukolikose to primi za istinito. J er da bi to učinili što uverljivijim, nekipisci navode da j e u neprijateljskoj vojsci bilo 600.000 pešaka,56.000 konjanika i 1.000 bornih kola. Premda tu uključuju iUmbre i Etrurce koji su učestvovali u bici, ipak preteruju. Da

bi i rimske snage preuveličali, oni dodaju i prokonzula LucijaVolumnija kao komandanta zajedno s konzulima, a njegovuvojsku i legije dodaju konzulskoj. U nekim analima se govoridaje ova pobeda bila zajednička dvojici konzula, da j e Volum-nije u isto vreme vodio rat u Samniju, da j e samnitsku vojskupotisnuo u planine Tiferna i, ne plašeći se teškog terena, razbioj e i rasturio.Ostavljajući Decijevu vojsku kao posadu u Etruriji, KvintFabije j e svoje legije odveo u Rim i tu je proslavio trijumf zapobedu nad Galima, Etrurcima i Samnitima. U trijumfu ga jepratila njegova vojska. U grubim vojničkim pesmama slavljenaj e isto toliko Fabijeva pobeda koliko i slavna Decijeva smrt; u po-hvalama sinu oživljeno je sećanje na oca s kojim se on izjednačio

u privatnom i javnom životu. Vojnicima su posle toga podeljenipo 82 bronzana asa iz plena, po ogrtač i tunika - vojnička na-grada koja u to vreme ipak nije prezirana.31. Premda su postignute ove pobede nije bilo mira ni uSamniju ni u Etruriji. Naime, kada j e konzul povukao vojskuizbila je pobuna koju su izazvali Peruzini, a Samniti su stigli nateritoriju Vescina i na polja Formija, te na drugoj strani i na te-ritoriju Aserije i u oblasti uz reku Volturno, pljačkajući sve uzput. Protiv njih j e upućen pretor Apije Klaudije s Decijevomvojskom. Fabije j e u pobunjenoj Etruriji ponovo pobio 4.500Peruzina i oko 1.750 zarobio; ovi poslednji su otkupljeni po 310asa svaki. Ostali plen je prepušten vojnicima. A Samniti, čiji jejedan deo prado Apije Klaudije, a drugi Lucije Volumnije, stigli

610sn na teritoriju Stelate gde su se spojili. Oni se utvrdiše kod Ka-jacije,54a Apije i Voiumnije takođe ujediniše svoje snage. Borbaj e bila ogorčena. Na jednoj strani j e izazvalo srdžbu to što sebore protiv onih koji su se toliko puta bunili, a na drugoj j e nahrabrost podsticala poslednja nada koju su polagali u ishod.Ubijenoje 13.600 Samnita, a zarobljeno 2.700; kod Rimljana jepoginulo 2.700 vojnika.Srećna u ratovima, godina j e bila teška usled bolesti i uz-nemirujuća zbog znamenja koja su se ukazivala. Stigla su oba-



veštenja s mnogih strana da je u vidu kiše padala zemlja s nebai da su u vojsci Apija Klaudija mnogi pogođeni munjom. Zbogtoga se okrenuše Sibilinskim knjigama za savet. Ove godineje iKvint Fabije Gurges, konzulov sin, novčano kaznio neke matro-ne zbog preljube. Od novca koji je plaćen kao kazna dao je dase sagradi hram Venere, onaj koji je blizu Cirkusa.Predstojali su dalji ratovi sa Samnidma, oni o kojima govori-mo već u čedri knjige i koji traju već 46 godina, još od vremenakonzula Marka Valerija i Aula Kornelija, koji su prvi ratovaliprotiv njih. I da sada ne ulazim u to koliki su gubici bili na jed-noj i drugoj strani i koliko j e napora uloženo u to da se slominjihov ratnički duh; samo u godini koja j e prošla, Samnite suna teritoriji Sentina, u zemlji Peligna kod Tiferna i na Stela-tinskim poljima, bilo same sa njihovim legijama ili zajedno sadrugima, tukle čedri rimske vojske i protiv njih su ratovala če-tvorica rimskih vojskovođa; izgubili su najčuvenijeg vojskovođusvog plemena i gledali kako njihovi saveznici Etrurci, Umbri iGali doživljavaju istu sudbinu kao i oni; videli su da ne moguodržati ni sopstvenim snagama niti pomognuti tuđim - a ipaknisu prestajali da ratuju. Nije ih zamorila ni neuspešna odbranaslobode; više su voleli da ponovo pokušaju da pobede i da budupobeđeni nego da ne pokušaju. Koga onda može zamoriti dapiše o ovim ratovima ili da čita o njima ako to nije umorilo onekoji su ih vodili?

32. Posle Kvinta Fabija i Publija Decija usledili su konzuliLucije Postumije Megel i Marko Atilije Regul. Obojici je dode-ljen Samnij kao oblast u kojoj će ratovati pošto je stigao glas dajeneprijatelj regrutovao tri vojske: s jednom je krenuo u Etruriju,54Kajacija, grad na mestu gdeje reka Volturno pravila veliku okuku.611sa drugom u Kampaniju, a treću j e ostavio da čuva granice. Po-stumija zadrža loše zdravlje u Rimu. Atilije odmah krenu u Sam-nij - tako je odlučio Senat - da bi porazio neprijatelja pre no štoizađe van granica. Neprijateljaje sreo, kao daje namerno takoplanirao, na mestu gde Rimljanima nije dozvoljeno da pustošesamnitsku teritoriju, dok su sami sprečili Samnite da pređu nateritoriju kojaje umirena, ili je pripadala rimskim saveznicima.

Kada su postavili logore jedan prema drugom, Samniti su seusudili da učine ono što bi se teško usudili čak i Rimljani koji sumnogo puta bili pobedioci: napali su rimski logor, što se možeobjasniti jedino time da ih j e beznadežan položaj naterao daučine krajnju ludost. I premda tako smeo poduhvat nije doveodo krajnjeg uspeha, ipak nije bio ni sasvim uzaludan. Magla jecelog dana bila tako gusta da se nije ništa videlo; ne samo vanbedema logora nego ni u samom logoru nisu ljudi na malomrastojanju videli jedni druge. Uzdali su se u maglu kao u zaklonza zasedu i dok se svetlost kroz nju jedva probijala, i to veomaoskudna, stigli su do rimske straže na kapiji koja nije bila dobročuvana. Pri iznenadnom napadu nedostajali su i srčanost i sna-ga za otpor. Napadje izvršen sa zadnje strane logora, na deku-

mansku kapiju.55Potom j e zauzet kvestorijum56i tu j e ubijenkvestor Lucije Opimije Pansa. Na to je dat opšti poziv na oružje.33. Probuđen vikom, konzul naredi dvema kohortama sa-veznika, onoj iz Lukanije i onoj iz Suese, koje su se nalazileu blizini, da čuvaju pretorijum.57Legijske manipule j e poveoglavnim putem kroz logor. Cim su zgrabili oružje, vojnici su seodmah postrojili. Neprijatelje su otkrili po buci pre nego što suih videli, pa nisu mogli da ocene koliko ih ima. Najpre su se po-vukli, ne znajući da li im je sreća naklonjena, ali kad je konzulpočeo da uzvikuje pitajući ih da li će dozvoliti da ih neprijatelj



izbaci iz logora i da ih napadne u sopstvenom logoru, oni suse uz bojni poklič najpre oduprli i suprotstavili, a zatim krenuliu napad i potisnuli neprijatelja. Kako j e strah koji j e do tada55Porta decurnana ]c ju/na kapija u rimskom vojnom logoru.56Kvestorijum je šator kvestora koji je vodio finansije u toku vojnogpohoda; nalazio se između pretorijuma i južne kapije logora.57Pretorijum je centar vojnog logora, sa boravištem komandantai štabom.612držao njih, sada prešao na neprijatelja, oni ga isteraše iz bedemakroz kapiju. Dalje se nisu usudili da krenu i da ih slede, plašećise zasede kojoj je naruku išla oskudna svetlost što se probijalakroz maglu. Zadovoljni time što su oslobodili svoj logor, vratilisu se ubivši oko 300 neprijateljskih vojnika. Na rimskoj straniizginuli su oni koji su se nalazili na predstraži i oni koji su biliiznenađeni oko kvesture, ukupno oko 730 ljudi.Ovaj hrabar pokušaj, koji je delom i srećno izveden, podižeduh Samnitima tako da Rimljanima ne samo što nisu dozvolilida izađu iz logora nego su i ih sprečavali da snabdevaju svojuvojsku sa okolnih polja. Morali su se vraćati na polja Sore kojasu bila umirena da bi se snabdevali. Glas koji se o ovome širioizazvao j e veću uznemirenost nego događaj sam po sebi. Kadastiže do Rima natera konzula Lucija Postumija, koji jedva dabeše prezdravio, da krene iz Rima. Pre no što je napustio grad,

naredio j e da se vojnici sakupe u Sori, dok j e on posvetio hramPobedi58koji je sagradio kurulni edil od novca naplaćenog kaokazna. Potom krenu tamo gde se nalazila vojska; od Sore odedalje prema logoru svog kolege. Pošto su Samniti uvideli da nemogu odoleti dvema vojskama, oni su se povukli, a konzuli suse razdvojili da bi pustošili polja i napadali gradove.34. Postumije je krenuo u napad na Milioniju. Pošto j eju-rišom malo postigao, okrenuo se veštini i ratnim spravama: pri-makao j e zaštitni krov bedemima i zauzeo grad. U zauzetomgradu nastavljena je borba od četvrtog do osmog sata u gotovosvim njegovim delovima, uz svu neizvesnost u pogledu uspeha.Najzad Rimljani postadoše gospodari grada. Pri tome je ubijeno3.200 Samnita, zarobljeno 4.700 i stečen i drugi plen.

Odatle odvedoše legije pod Feretrij. Stanovnici ovog gradasu noću izmakli na zadnja vrata, odnoseći sve ono što su moglida ponesu ili odvezu. Konzul je stigao tek onda kadje to mo-gao učiniti u punom bojnom poretku, očekujući isti otpor kaoi kod Milionije. Međutim, kad ga j e dočekala mukla tišina ugradu i kada nikoga nije video ni na kulama ni na bedemima,zadržao j e vojsku, koja j e htela da zauzme opustele zidine, dane bi neoprezno uletela u skrivenu zamku. Naredio je kao prvo58 Hram se verovatno nalazio na Palatinu. Livije docnije pominje jed-nu kapelu Pobede (Viktorije) na tom bregu.613da dve turme saveznika Latina obiđu bedeme i da ih ispitaju.Konjanici su ispitali obe kapije koje su se nalazile na istoj strani

utvrđenja na malom rastojanju jedna od druge, a na putevimakoji su vodili od njih naišli su na tragove noćnog bekstva. Potomoprezno ujahaše kroz kapije i videvši da j e grad siguran u svimpravcima kojima vode ulice, javiše konzulu daje sve napušteno.Nije bilo nikakve sumnje daje grad opusteo, što se videlo po tra-govima bekstva i po razbacanim stvarima koje su u noćnoj žurbiostavljene na sve strane. Saslušavši ovo, konzul je poveo kolonukroz onu kapiju kuda su prošli konjanici. Pošto j e nedaleko odkapije zaustavio čelo kolone, naredio je petorici konjanika dauđu u grad i kada pređu izvesno rastojanje, da trojica ostanu na



tom mestu ako budu videli daje sve dotle sigurno, a dvojica dase vrate kako bi obavestili o onome što su videli. Kada su se ovivratili i izvestili da su sdgli do mesta odakle se vidi na sve strane,daje sve tiho i prazno, konzul je odmah uveo u grad kohortes malim prtljagom, a ostalima naredio da istovremeno osigura-j u logor. Vojnici koji su u gradu provalili u kuće naišli su samona malobrojne starce i invalide, ostalo je jedino ono što se nijemoglo poneti. I to je uzeto. Od zarobljenika se saznalo da senekoliko okolnih gradova odlučilo na bekstvo po zajedničkomdogovoru; rekoše i to da su njihovi otišli u ranu zoru; verujuda će Rimljani naći i druge gradove isto tako prazne. Konzulj e poverovao rečima zarobljenika i zauzeo napuštene gradove.35. Drugom konzulu, Marku Atiliju, rat nije bio tako lak.Kadaje krenuo s legijama prema Luceriji, za koju j e javljeno daj e napadaju Samniti, neprijatelj ga je sačekao na lucerskoj grani-ci. Srdžbaje tu izjednačila snage neprijatelja i snage Rima. Bitkaj e imala kolebljiv tok i neizvestan ishod. I pak j e na kraju bilanepovoljnija za Rimljane, najpre stoga što nisu bili naviknuti dabudu tučeni, a drugo zato što su, povukavši se iz bitke, sagledalibolje nego dok j e ona još trajala koliko je na njihovoj strani biloviše ranjenih i ubijenih. Tako nastade panika u logoru. Da ih jebila zahvatila dok su se borili, pretrpeli bi katastrofalan poraz.Noć su proveli nemirno u uverenju da će Samniti napasti logor,ili da će se već u samu zoru imati sukob s pobediocem.

Neprijatelj j e imao manje gubitaka, alije i njemu ponesta-lo hrabrosti. Cim se pojavila prva svetlost dana odlučili su da sepovuku bez borbe. Međutim, postojao je samo jedan put za to614i on je vodio pored neprijatelja. Kada su krenuli njime izgledaloje kao da nameravaju napasti logor. Stoga konzul naredi vojnici-ma da zgrabe oružje i da sa njim izađu van bedema. Izdao je na-ređenja legatima, tribunima i zapovednicima savezničkih odredašta ko od njih treba da radi. I dok su ovi svi potvrdili da će učinitiono što se od njih zahteva, vojnici su ostali utučeni. Cele noćisu bdeli zbog rana i ropca samrtnika. Daje neprijatelj slučajnostigao do logora pre zore, bojni znaci bi bili ostavljeni usled stra-ha koji je zahvatio one u njemu. Samo ih j e stid zadržavao od

bekstva, a u svemu ostalom su se držali kao da su već pobeđeni.K adje konzul to video zaključio j e da će biti najbolje dasam obiđe vojnike i da razgovara sa njima. Stigavši do onih kojisu oklevali hrabrio ih je da uzmu oružje; zašto se povlače i okre-ću leđa? Neprijatelj će doći u logor ukoliko oni ne izađu vanbedema i ne budu se borili za svoje šatore, ako već neće za pali-sade; ako budu uzeli oružje i borili se ne zna se čija će biti pobe-da; a ako nenaoružani i bespomoćni čekaju neprijatelja, sasvimj e izvesno, da neće izbeći ili smrt ili ropstvo. Na ove prekore ihrabrenje odgovarali su da su iscrpljeni bitkom prethodnogdana i da nemaju više ni snage ni krvi, a neprijatelj će se pojavitisa još većim snagama no prethodnog dana.U međuvremenu se kolona približavala i rastojanje j e već

bilo tako malo da su mogli da ih vide. Govorili su da Samnitisa sobom nose kočeve i da bez sumnje imaju nameru da logoropkole palisadama. Na to j e konzul nestrpljivo uzviknuo da jenedostojno da se tako ponizno primi poraz od tako kukavnogneprijatelja. ¹Zar ćete dozvoliti da budete opkoljeni u svom lo-goru i biti spremni da pre nedostojno pomrete od gladi negood oružja, ako to bude potrebno, hrabro se boreći?ª Bogovineka im pomognu. Svak mora da postupi onako kako sma-tra da je za njega samog dostojno, a on, konzul Marko Atilije,sam će krenuti na neprijatelja ako niko ne pođe za njim i pre



će pasti između neprijateljskih zastava, no što će gledati kakopalisadama opkoljavaju rimski logor. Konzulov govor primišesa odobravanjem i legati i tribuni i svi skvadroni konjice, kaoi centurioni najvišeg ranga.Na to su vojnici, pobeđeni stidom, počeli polako da se na-oružavaju i da izlaze iz logora, u dugoj isprekidanoj koloni. Ža-losni i gotovo pobeđeni krenuli su protiv neprijatelja koji ni615sam nije u duši bio bolji, niti se nadao boljem. Čim su ugledalirimske zastave, Samniti su pomislili da su Rimljani, kao što suse i bojali, izašli da im prepreče put; raširio se žamor da im nijeostavljen put ni za bekstvo, da će na ovom mestu izginuti ili će,razbivši neprijatelja, umaći preko njihovih tela.36. Samniti su sakupili prtljag na sredinu; svakje pod oruž-jem zauzeo svoje mesto i tako su se svi postavili spremni za bor-bu. Rastojanje izmeđujedne i druge bojne linije se smanjivalo.Stajali su očekujući da li će neprijatelj prvi uzviknuti bojni po-klič. Ni jedni ni drugi nisu bili orni za borbu i razišli bi se zdravii čitavi na razne strane da se nisu bojali da će oni drugi nastu-piti ako oni odstupe. Tako sama od sebe započe borba izmeđudva neprijatelja, od kojih je nijedan nije želeo, oba spremna daokrenu nazad; uz nesigurne i usamljene povike, niko se nijemicao s mesta.Na to konzul, da bi nekako oživeo borbu, odvoji nekoliko

skvadrona konjanika i uputi ih van bojnog poretka da se ume-šaju u sukob. Kako je većina ovih sjahala s konja, a ostali stajalizbunjeni, Samniti su pritrčali iz svoje kolone da bi potisli onekoji su pali s rimske strane i da bi zaštitili svoje. Tako je borbamalo živnula. Ali su Samnid bili brži na oružju i dojurili u većembroju, a zbunjeni rimski konjanici su uplašenim konjima gazilisopstvene saborce. Tu započe povlačenje i to poremeti rimskubojnu liniju. Samniti su već bili za petama beguncima, kad do-jaha konzul na kapiju logora i tu postavi stražu od konjanikakojima je naredio da svakoga ko stigne do bedema, bilo da jeRimljanin ili Samnit, smatraju za neprijatelja. On sam se pretećipostavi prema svojima koji su bežali u logor. ¹Kuda si krenuo,vojniče?ª, uzvikivao je. ,,Tu su i vojnici i oružje, pa dok sam ja

kao konzul živ nećeš ući u logor osim kao pobednik. Izaberi, da-kle, da li ćeš se borid sa svojim sugrađanima ili s neprijateljem."Dokje konzul to govorio, konjanici su obilazili oko pešadijesa uperenim kopljima i naređivali pešacima da se vrate u bitku.Najzadje pomogla konzulova hrabrost, a uz to i slučaj da Samni-ti nisu iskorisdli prednost koju su stckli i tako su dali Rimljanimavremena da okrenu bojne znake. Potom se bojna linija okre-nu od logora prema neprijatelju. Borci su hrabrili jedni drugeda ponovo započnu bitku. Centurioni su zgrabili bojne znakeod zastavnika i poneli ih napred, pokazujući vojnicima kako616neprijatelj dolazi i u malom broju i u rasturenom poretku.U međuvremenu j e konzul digao ruke ka nebu i jasnim gla-

som da ga svi čuju zavetovao hram J upiteru Statoru ako rimskuvojsku zaustavi u povlačenju. U obnovljenoj borbi potpuno jeuništio samnitske legije. Sada su svi na sve strane nastojali daobnove bitku, kako vojskovođe tako i vojnici, konjičke snageisto kao i pešadijske. Cinilo se da su sada i bogovi na rimskojstrani pošto je tako lako nastao preokret i neprijatelj odbijenod logora. Ubrzo je vraćen tamo gde je bitka započela. Ovde suse zaustavili j er im j e na putu stajala gomila od prtljaga koji suprethodno sakupili na sredinu. Kad su je opkolili da ne bi bilaopljačkana, sjedne strane ih pritisnu pešadija, a sa druge konji-



ca. I tako uhvaćeni u sredinu, bili su ili poubijani ili zarobljeni.Zarobljeno je 7.800 vojnika i svi su bez odeće poslati pod jaram.Broj pobijenihje dosdgao 4.800 ljudi. Ali pobeda nije bila veselani za Rimljane. Kadaje konzul izračunao koliko je izgubljeno udvodnevnoj borbi, broj se popeo na 7.800 ljudi.Dok se ovo događalo u Apuliji, Samniti su s drugom voj-skom nameravali da zauzmu I nterarmnu, rimsku koloniju kojase nalazila na Latinskom putu, ali im to nije pošlo za rukom.Polja su opljačkali, no dok su odvodili plen zajedno sa stokom izarobljenim seljacima, naleteli su na konzula, koji se kao pobed-nik vraćao iz Lucerije. Plen nisu ispuštali, a kako su se kretali udugoj koloni bez reda, svi su izginuli. Konzul j e stigao u Inter-amnu i pošto je pozvao građane da prepoznaju svoje stvari i daih preuzmu ostavio j e ovde vojsku i odšao u Rim da bi održaoizbore. Tražio je trijumf, ali ga nije dobio; prvo zato što je izgu-bio toliko vojnika, drugo što j e neprijatelja poslao pod jaram nepostavljajući mu nikakve uslove.37. Drugi konzul, Postumije, premesdo je vojsku u Etrurijupošto u Samniju nije više bilo rata, pa je najpre opustošio terito-riju Volsinija,59a zatim se nedaleko od bedema grada sukobiosa onima koji su izašli da bi ih u tome sprečili. Tu j e ubijeno2.800 Etruraca, a ostale je spaslo to što je grad bio u blizini. Voj-ska je zalim odvedena na teritoriju Rusela. Tu nije opustošena59 Volsiniji su jedan i najbogatijih i najmoćnijih etrurskih gradova.

Nalazio se u šumovitim klancima na Volsinskom jezeru, na mestu starijegpreetmrskog naselja. Grad je imao bedeme još u VI veku pre n. e.617samo zemlja nego j e i grad zauzet. Zarobljeno j e 2.000 ljudi,a nešto manje od 2.000 je ubijeno pod bedemima grada. Ovegodine je u Etruriji uspostavljen mir koji je bio i slavniji i veći odrata koji je vođen. Tri najmoćnija grada Etrurije, Volsiniji, Peru-zija i Arecij, tražila su mir. S konzulom su se dogovorili da dajuodeću i žito vojnicima, a u zamenu im je dozvoljeno da pošaljuu Rim poslanike, koji su potom dobili primirje na 40 godina;kao kaznu, gradovi su odmah morali da plate po 500.000 asa.Zbog ovih podviga, konzul j e od Senata zatražio trijumf,više po običaju no što se nadao da će ga dobid, ali kada je video

da sujedni prodv toga zato što je kasno napustio Rim, a drugistoga što j e bez naređenja Senata prešao iz Samnija u Etruriju,jedni kao njegovi neprijatelji, drugi kao prijatelji njegovog ko-lege, koga su tešili time daje i Postumije odbijen, rekao je: ¹Jacenim vašu uzvišenost, oci senatori, ali ne toliko da bih zabo-ravio da sam konzul. Sa istim pravom s kojim sam vodio ratovetražiću trijumf za pokoravanje Samnija i Etrurije i za posdzanjemira.ª S tim rečima napusti Senat. Posle toga nastade raspravameđu narodnim tribunima: jedni su govorili da će iskoristitisvoje pravo da stave zabranu na sticanje trijumfa na ovaj dotadnepoznat način, drugi da će pomoći ovom konzulu da trijum-fuje uprkos protivljenju svojih kolega. Tako stvar bi preneta unarodnu skupštinu. Konzul pozvan da govori reče da su konzuli

Marko Horacije i Lucije Valerije, a isto tako i njegov otac GajMarcije Rutul, koji je potom bio cenzor, nekad trijumfovali nepo odluci Senata nego po naređenju naroda. Dodao j e da bi ion preneo ovo pitanje na narod da nije bio svestan toga da ćeneki narodni tribuni, robovi aristokradje, sprečiti laj zakon. Alivolja i odobravanje naroda koji j e jednodušan, sada j e i bićeuvek zakon za njega. Tako je sledećeg dana trijumfovao uz po-dršku trojice i protivljenje sedmorice narodnih tribuna, kao i uzprodvljenje celog Senata i opšte oduševljenje naroda.U stvari, tradicija nije sasvim pouzdana što se tiče događa-



j a iz te godine. Prema Klaudiju,60pošto j e u Samniju zauzeonekoliko gradova, Postumije je bio razbijen u Apuliji i potomse i sam ranjen povukao s malim brojem pratilaca u Luceriju,a Atilije je vodio rat u Etruriji i za njega dobio trijumf; međutim,60Istoričar Klaudije Kvadrigarije.618Fabije61piše da su oba konzula vodila rat u Samniju i kod Luce-rije, a daje vojska potom prebačena u Etruriju - ne kaže da je toučinio konzul - dokje kod Lucerije izginulo mnogo ljudi najed-noj i na drugoj strani; u ovoj bici bi bio zavetovan i hram J upiteruStatoru na isti način kako je to učinio i Romul, ali muje dotadabio posvećen samo fanum,62to jest mesto namenjeno hramu.Senatje ipak naredio da se ove godine podigne hram, tako dajedržava sada drugi put primila obavezu zbog istog zaveta.38. Sledeća godina je donela Rimu konzula Lucija PapirijaKursora, čuvenog i po očevoj i po ličnoj slavi zbog velikog ratasa Samnitima i pobedi kakvu niko nije stekao osim njegovog ocaLucija Papirija. Slučaj je hteo da su Samniti na isti način krenuliu rat, sa istom vojnom spremom i sjajnim oružjem, da su na istinačin prizivali bogove, zaklevši vojnike po istom ritualu i istomstarinskom zakletvom. Regrutovanje j e izvršeno u celom Sam-niju po novom običaju: ako se mladi čovek ne odazove naredbikomandanta ili napusti vojsku bez njegovog odobrenja, glavamu se posvećujeJ upiteru. Kadaje sve to obavljeno određenoje

da se sva vojska sazove u Akviloniji.63Tu se sakupila celokupnasnaga Samnija, ukupno 40.000 vojnika.Negde u sredini logoraje ograđeno jedno mesto, pokrive-no prućem, granjem i platnom, oko 200 stopa u dužinu i širi-nu. Ovde su prema pravilima koja su čitali iz starih platnenihknjiga64prineli žrtvu. Sveštenik pri obredu bio j e Ovije Pakcije,veoma star čovek koji je tvrdio daje ovaj ritual pronašao u sta-roj samnitskoj religiji; primenili su ga nekad njegovi preci kadasu držali tajni savet kako da od Etruraca oduzmu Kapuu. Poštoj e prinesena žrtva, komandant je naredio da se preko glasnikapozovu svi oni koji su poznati bilo po poreklu bilo po svojim de-lima. Dovedeni su jedan po jedan. Pored ostalih priprema, kojesu mogle da ispune dušu religijskim strahom, tuje bio i ograđen

prostor sa žrtvenikom u sredini oko koga su se nalazile žrtvova-ne životinje. Okolo su stajali centurioni sa isukanim mačevima.61Istoričar Fabije Piktor.62Fanum je posvećeno mesto, svetilište ili svetinja.63Akvilonija je bila samnitski grad koji je razoren posle rimske po-bede 293. pre n. e. Ne zna se tačno gde se nalazila.64Libri lintei, stara hronika pisana na platnu.619Tu su ovi privedeni, više kao žrtve nego kao učesnici u ritualu,i naterani da se zakunu da o onome što će čuti i videti na ovommestu neće nikom pričati. Potom su morali da se zakunu ne-kim surovim sđhovima u kojima se priziva zlo na njihovu glavu,njihovu porodicu i rod ako ne odu u bitku kuda ih bude poveo

vojskovođa, ili ako sami pobegnu ili ne ubiju onoga koga vide dabeži. Oni koji bi odbili da se zakunu bili bi odmah poklani krajžrtvenika i ležali pored žrtvenih životinja kao opomena drugimada ne odbiju zakletvu. Pošto su prvaci Samnita bili tako obaveza-ni ovom zakletvom, komandant je imenovao desetoricu kojimaje naređeno da svaki izabere po jednog čoveka, a svaki izabranidalje pojednog dok se ne dođe do broja od 16.000 ljudi. Ovi sunazvani platnena legija po platnu koje je pokrivalo prostor nakome je izvršeno zaklinjanje aristokratije. Dati su im sjajno oruž-j e i šlemovi s peijanicom da bi se isticali među drugima. Ostala



vojskaje brojala nešto više od 20.000 ljudi, ona nije bila gora nipo opremi ni po vrednosti ljudi od iz platnene legije. Ova novavojska je u punom broju taborovala u Akviloniji.39. Konzuli su krenuli iz Rima, najpre Spurije Karvilijekome su bile dodeljene stare legije, one koje j e Marko Atilije,konzul prethodne godine, ostavio na teritoriji I nteramne. Saovom vojskom j e krenuo prema Samniju i dokje neprijatelj biozauzet bezbožničkim ritualom i držao tajni savet, on j e na jurišzauzeo samnitsko utvrđenje Amitern.55Ovde je ubijeno 2.800 izarobljeno 4.270 ljudi. Papirije je regrutovao novu vojsku - takoje, naime, bilo odlučeno - i zauzeo na juriš Duroniju. Zarobioje manji broj neprijatelja nego njegov kolega, ali ih je nešto višepobio. I jedan i drugi konzul stekli su veliki plen. Potom su kon-zuli prokrstarili kroz samnitsku zemlju i najviše opustošili poljaAtine. Zatim je Karvilije stigao u Komnij, a Papirije u Akviloniju,gde se nalazila glavna snaga Samnita. Ovde izvesno vreme nisuni mirovali niti su se žestoko borili. Vreme su provodili izazivaju-ći neprijatelja kad je mirovao i povlačeći se ako bi pružio otpor,više preteći nego napadajući. Bilo šta da su preduzimali, napa-dali ili se povlačili, javljali su odmah u drugi rimski logor bez 6565 Amitern je sabinski grad, 82 milje istočno od Rima, rodni gradistoričara Salustija. Rimljani su ga 293. pre n. e. oduzeli Samnitima. U bli-zini je Testrina za koju se verovalo da je zavičaj Sabinjana.620

obzira na to o koliko j e sitnim stvarima bila reč. Tako je drugikonzul Karvilije učestvovao u svemu, premda nije bio tu, i bioupućen u ono što se događalo kod Akvilonije, gde je opasnostbila veća nego u Kominiju, koji je on opsedao.Već dovoljno spreman za borbu, Lucije Papirije uputi glasni-ka kolegi s vešću da namerava, ako situacija dozvoli, da se sledećegdana sukobi s neprijateljem. Bilo bi stoga potrebno da i on štojače navali na Kominij kako ne bi bi Samnitima dozvolili nikakavpredah i mogućnost da pošalju pomoć u Akviloniju. Glasniku jebio potreban jedan dan da bi stigao. Vratio se noću i potvrdioda Karvilije odobrava koleginu nameru. Cim je poslao glasnika,Papirije je sazvao vojnike u skupštinu. Govorio je mnogo o ovojvrsti rata i o opremi neprijatelja koja je pre prazno pokazivanje

nego prava opasnost. Reče im da peijanice ne stvaraju rane, darimsko koplje probija i pozlaćene štitove, a odredi koji se sjaje ubelim tunikama postaće krvavi kada se rnačevi ukrste. J ednomjenjegov otac potpuno uništio pozlaćenu i posrebrenu bojnu linijuSamnita, a srebro i zlato kao ratni plen više počasti donose pobe-diocu no što služe njima kao oružje. Suđeno je, reče, njegovomimenu i njegovoj porodici da se kao vojskovođe suprotstave naj-većem napadu Samnita i da kući donesu ratni plen koji kao obe-ležje služi za ukrašavanje javnih mesta; besmrtni bogovi su tu dasude zbog ugovora koji je toliko puta tražen, a potom prekršen.Ako j e uopšte mogućno tumačiti misao bogova, onda se čini danijednoj vojsci nisu bili manje naklonjeni nego ovoj koja, rneša-jući svetogrđe sa ubistvima, poprskana krvlju i ljudi i životinja, te

dvostrukim zavetovanjem, sjedne strane ima bogove kao svedokeza zaključivanje saveza s Rimom, a sa druge, plašeći se proklet-stva zbog položene zakletve protiv tog istog saveza, mrzi i zakletvui istovremeno se plaši i bogova i svojih građana i neprijatelja.40. O ovome strahu Papirijeje saznao preko prebegara.I kada je o tome govorio svojim vojnicima, koji su već bili ogor-čeni, oni su složnim povicima tražili borbu, ispunjeni nadom ubogove i ljude. Bili su nezadovoljni pomeranjem bitke za sledećidan, a čekanje celu noć i ceo dan izazivalo j e njihovu mrzovolju.Kada je za treće noćne straže primio pismo od kolege, Papirije



je ustao usred noćne tišine i poslao čuvara svetih pilića da izvršiauspicije. Svi u logoru su goreli od želje da započnu boj - to supodjednako želeli svi, od najviših komandanta do običnih vojnika.621Vojskovođa je mogao videti borbeni žar kod vojnika, a vojnicikod vojskovođe. On se proširio i na one koji su vršili auspicije.Kako pilići nisu kljucali, njihov čuvar se usudio i na prevaru ijavio konzulu da je dobio povoljan znak. Srećan zbog povoljnihauspicija, konzul objavi da će rat voditi onako kako to bogovihoće. Već je kretao kad mu jedan prebegar slučajno javi dajegotovo 20 kohorti Samnita, svaka od po 400 ljudi, krenula pre-ma Kominiju. Da njegov kolega ne bi ostao neobavešten o tome,odmah mu j e uputio glasnika. Potom je naredio da brže pokre-nu zastave. Odredio j e rezerve koja će držati svoj položaj i daoim komandanta. Naredio je Luciju Volumniju da komandujedesnim krilom, a levo je poverio Luciju Scipionu; konjanike jestavio pod drugu komandu i poverio ih legatima Gaju Cedicijui Titu Treboniju; naredio je Spuriju Nauciju da sa tri konjaničkekohorte obilaznim putem odvede mazge, kojima su skinuti sa-mari, na brdo koje se nalazilo u blizini i da se tu pokaže u tokubitke, dižući prašinu što više može.Dok je komandant bio zauzet ovim nastala je svađa izmeđučuvara pilića o auspicijama toga dana. Nju su čuli rimski konja-nici, pa smatrajući da to nije stvar koju treba zataškati, obavestili

su o tome Spurija Papirija, konzulovog nećaka. Mladić koji jebio rođen pre no što je nastalo učenje o preziranju bogova, naj-pre je ispitao da li je reč o lažnoj vesti, a zatim je o tome obave-sdo konzula. Na to će konzul: ,,Ti budi srećan zbog svog držanjai svoje revnosti. Uostalom, onaj ko je prisustvovao auspicijama ilažno objavio njihov ishod, sam je na sebe navukao prokletstvo.Meni je javljeno da su povoljne i to j e bio sjajan znak za rimskinarod i rimsku vojsku. Zatim je naredio centurionima da čuvarepilića stave u prvi borbeni red.Krenuše i Samniti u boj. Nailazila je vojska, nakićena i nao-ružana tako da j e i za neprijatelja predstavljala veličanstven pri-zor. I već pre nego što se zaorio bojni poklič i dve vojske jurnulejedna na drugu, jedno slučajno bačeno koplje pogodi čuvara

pilića i on pogibe. Kada ovo javiše konzulu, on reče: ¹Bogoviprisustvuju bici; onaj ko je kriv, kažnjen j e.ª Dokje konzul ovogovorio, ispred njega se pojavio gavran i zagraktao jasnim gla-som. Srećan zbog ovog predznaka, konzul naredi da se zatrubii pusti bojni poklič, govoreći da bogovi nisu nikad kao sada biliprisutni, učestvujući u ljudskim stvarima.62241. Vođenaje oštra bitka. Po duhu su se, međutim, ove voj-ske međusobno veoma razlikovale. Rimljane, žedne neprijatelj-ske krvi, u bitku su vodile srdžba, nada i želja da se bore; Sam-nite, koji su nerado ulazili u borbu, terale su i nužda i religijskaobaveza; bili su spremni pre da se brane nego da napadaju i nebi odoleli ni prvom napadu Rimljana, j er su već godinama bili

navikli da trpe poraze, da ih od bekstva nije zadržao drugi strahkoji se skrivao u srcima. Naime, pred očima im j e lebdeo prizortajnog rituala s naoružanim sveštenicima i pobijenim ljudima iživotinjama, koji su zajedno ležali poprskani krvlju, kao i surovekletve izražene u strašnim stihovima koji nagoveštavaju propast iroda i porodice. Prikovani ovim lancima straha, stajali su plašećise više svojih sugrađana nego neprijatelja. Rimljani su navalilisa oba krila i na centar, te ih obarali ukočene od straha od bo-gova i ljudi. Davali su otpor, ali slab, kao oni koje samo strahzadržava od bekstva.



Poraz se već bližio i samim zastavama, kad se na brdu poja-vio oblak prašine kao da ga diže ogromna vojska. To je bio Spu-rije Naucije, ili kako neki pisci kažu Oktavije Mecije, s pomoćnimodredima. Podigli su veću prašinu no što je odgovaralo broju lju-di tako što su konjušari koji su jahali na mazgama vukli po zemljelisnate grane. Najpre se u mutnoj svedosti pojavilo oružje, zadmzastave. Potom veća i gušća prašina iza njih kao da je poticalaod konjanika koji su štitili kolonu, i to prevari ne samo Samnitenego i Rimljane. I konzul j e doprineo zabunijer je uzvikivao uprvim redovima, tako da su ga i neprijatelji čuli, da je Kominijzauzet i da stiže njegov kolega kao pobednik; neka stoga nastojeda pobede dok ne stigne druga vojska da im oduzme slavu. Ovoj e govorio iz sedla, naređujući i centurionima i tribunima daotvore put konjanicima. Pritom je upozorio Trebonija i Cedicijada usmere konje na neprijatelja punom snagom tamo gde buduvideli i njegovo uspravljeno koplje kako se njiše. Sve se dogodilokako je on želeo pošto j e tako ranije planirano. Ostavljeni su pro-lazi između redova i kroz njih je proletela konjica sa uperenimkopljima i udarila u središte neprijateljskog fronta, razbijajućimu borbene redove kuda god bi se okrenula. Odmah potomnastupiše Volumnije i Scipion rušeći razbijene neprijatelje.Najzad su bile pobeđene i rasturene i platnene kohorte,kako božanskom pomoći tako i ljudskom snagom. Sada su bežali623

i oni koji su se zakleli i oni koji nisu, ne plašeći se više niče-ga osim neprijatelja. Ono što j e od pešadije preživelo bilo jepotisnuto u logor ili u Akviloniju. Aristokratija i konjanici suprebegli u Bovijan. Konjanike su progonili konjanici, a peša-diju pešaci. Krila rimske vojske krenula su u raznim pravcima;desno prema samnitskom logoru, levo prema gradu. Volumni-je je nešto ranije zauzeo logor; kod gradaje Scipion naišao namalo jači otpor, ne zato što j e tu neprijatelj imao više hrabro-sti, nego stoga što su bedemi grada bolje odbijali neprijateljskinapad no nasip kod vojnog logora. Smatrajući da će napad nautvrđeni grad biti teži ako se stvar ne završi što pre, to jest preno što se neprijatelj povrati od straha, glasno j e upitao vojnikeda li će mirno gledati kako drugo krilo zauzima logor, dok će

oni, premda su pobeoci, biti oterani od gradskih kapija. Poštosu uglas odgovorili da neće, on prvi sa šdtom nad glavom krenuprema kapiji. Sledili su ga ostali i načinivši ¹kornjaču" ušli su ugrad, a bedeme su zauzeli tek pošto su razbili Samnite koji sustajali na kapijama. Nisu se usudili da uđu dublje u grad j er subili malobrojni.42. Konzul nije znao ništa o tome i stoga je imao nameruda povuče vojsku. Sunce se već klonilo zapadu i približavala senoć puna opasnosti, pa j e i pobediocu sve izgledalo preteće isumnjivo. Krećući dalje video je na desnoj strani zauzet samnit-ski vojni logor, dok su se na levoj strani mešali uzvici onih kojise bore sa uzvicima preplašenih protivnika. Slučajno se upravotada odvijala borba kod kapije. Dojahavši bliže i videvši svoje

ljude na bedemima, on shvati daje nepromišljenost ovog malogbroja ljudi stvorila pravu priliku za njega. Stoga naredi da se po-zovu svi oni koji su se povukli iz grada i da se ponovo krene. Ušlisu u grad sa strane koja im je bila najbliža. I kako j e nailazilanoć, oni se primiriše. U toku noći, neprijatelj j e napustio grad.Toga danaje kod Akvilonije ubijeno 20.340 Samnita, zaro-bljeno 3.870 i stečeno 97 bojnih znakova. Priča se da nije bilokomandanta koji bi bio veseliji u bici, da li zato što mu j e bilatakva narav, ili što je verovao da će se stvar dobro završiti. Ovomjačinom duha bi se moglo objasniti to što ga od bitke nisu mogli



odvratiti ni nepovoljne auspicije. U časovima nevolje, kad se tre-balo zavetovati besmrtnim bogovima, on se zavetovao J upiteruPobedniku da će mu ako razbije neprijateljske legije pokloniti624medovinu pre nego što sam popije čašu vina. Ovaj zavet se do-pade bogovima i oni okrenuše auspicije na dobro.6643. Dobra srećaje poslužila i drugog konzula u zbivanjimaoko Kominija. Pristupivši gradu sa svim snagama u osvit dana,on ga opkoli i postavi ojačanja prema kapijama da neprijateljne bi kroz njih izvršio napad. Kada je već dao znak za napad,stigao muje glasnik od kolege sa uznemirujućom vešću o dola-sku 20 neprijateljskih kohorti. Ovo je odložilo napad i prinudi-lo konzula da opozove deo snaga koje već behu raspoređene ispremne za napad. Svom legatu Decimu Brutu Scevu naredi das prvom legijom, sa deset pomoćnih kohorti i s konjicom kreneprotiv pojačanja koje je stizalo neprijatelju, da mu se suprotsta-vi ma na kom mestu da ga sretne, da ga zadrži, a ako situacijato bude zahtevala neka se i sukobi samo da onemogući da ovesnage stignu do Kominija. Ostalima j e naredio da merdevineprinesu bedemima na svim stranama grada, a sam je s ¹kornja-čomª krenuo prema kapijama. Istovremeno je on razvalio kapijui vojska napala na bedeme na svim stranama grada. Samniti kojisu imali dovoljno hrabrosti da spreče neprijateljev pristup gradupre nego što su na bedemima videli vojsku, sada kad bitka nije

više vođena na rastojanju i bacanjem koplja nego prsa u prsa,i kad su oni kojima j e bio težak pristup iz ravnice na bedeme,savladali ono čega su se najviše bojali, te se sada s lakoćom borilis neprijateljem na ravnom, napustiše kule i bedeme. Nateranina forum učinili su poslednji pokušaj da se bore, a zatim su po-ložili oružje i predali se konzulu, ukupno 11.400 ljudi. Ubijenoje 4.880 vojnika.Tako se ratovalo kod Kominija i Akvilonije. Na prostoru iz-među dva grada, gde j e očekivana treća bitka, nije se naišlo naneprijatelja. Kada su se udaljili sedam milja od Kominija pozvalisu ih nazad njihovi komandanti, tako da nisu učestvovali ni ujednoj borbi. Kad su u sumrak ugledali svoj logor i Akviloniju,zadržali su ih povici koji su stizali sa obe strane. Potom se sa

mesta gde se nalazio logor podigao plamen od požara j er suga Rimljani zapalili; to j e bio siguran znak poraza koji ih je za-ustavio u daljem kretanju, pa su se na mestu gde su se slučajno66 Temetum')e arhaičan naziv za vino; mulsum')e vino s medom. Reč jeo jednom od šaljivih zaveta u kome se aludira na superiornost boga u piću.625zatekli na sve strane prostrli na zemlju zajedno s oružjem. Tusu proveli nemirnu noć, očekujući svetlost dana koje su se isto-vremeno plašili. U zoru, ne znajući kuda da krenu, bili su izne-nada naterani u bekstvo j er ih j e ugledala rimska konjica; onaj e gonila Samnite koji su noći pobegli iz grada. Konjanici suvideli masu koju nisu štitili ni bedemi ni straža. Njih su sa bede-ma Akvilonije ugledale i legijske kohorte i krenule protiv njih.

Ali dok pešadija nije uspela da ih goni, konjanici su u njihovimposlednjim redovima pobili gotovo 280 ljudi. U strahu su osta-vili mnogo oružja i 18 zastava. Ostatak kolone j e umakao bezgubitaka i bezbedno stigao u Bovijan.44. Radost rimske vojske povećalo j e i to što j e rat srećnozavršen i na drugom mestu. Oba konzula su se složila da sezauzeti grad preda vojnicima da ga opljačkaju. I pošto su kućeopljačkali, predali su ih plamenu. Istog dana su Kominij i Akvi-lonija goreli u plamenu, konzuli su jedan drugom čestitali, aisto tako i legije koje su spojile svoje logore u jedan. U prisu-



stvu obeju vojski, Karvilije je svakog vojnika po zasluzi pohvalioi odlikovao. A Papirije, koji je vodio više bitaka i oko logora ioko grada, odlikovao je Spurija Naucija i svog sinovca SpurijaPapirija, četvoricu centuriona i manipulu hastata narukvicama izlatnim vencem, i to Naucija zato što je izvršio prodor i zastrašioneprijatelja kao da j e sa sobom imao velike vojne snage, mla-dog Papirija zbog izvanrednog postupka s konjicom i u borbii u noći kad j e sprečio bekstvo Samnita koji su potajno izašli izAkvilonije, a centurione i vojnike zato što su prvi zauzeli kapijei popeli se na bedeme Akvilonije. Sve konjanike j e odlikovaosrebrnim rogovima i narukvicama zbog toga što su se istakli namnogim mestima.67Potom je održan savet na kome je raspravljano da li je većvreme da se vojske odvedu iz Samnija, ili obe ili samo jedna.Cinilo se da j e ipak najbolje da ukoliko su veću štetu naneliSamniju i ukoliko su više razbili Samnite, utoliko upornije i su-rovije treba stvar dalje voditi i nastojati da se konzulima koji ihnaslede preda umireni Samnij.67 Corona civica, odlikovanje onih koji su se prvi popeli na bedemeneprijateljskog grada. Nosioci odlikovanja srebrnih roščića, zvani comicu-larii, bili su pošteđeni uobičajenih poslova u vojnom logoru.626Kada više nije bilo nikakve neprijateljske vojske za koju bi semoglo reći daje sposobna da im se otvoreno suprotstavi, jedino je

još ostalo da se osvoje gradovi. Vojsku je nada u bogat plen moglapodstaći da se bori za njihovo uništenje, a neprijatelja težnja dasačuva svoje svetinje i ognjišta. I tako su konzuli, pošto su pismimaobavestili Senat i rimski narod o svojim podvizima, poveli legijeu raznim pravcima: Papirije na Sepin, Karvilije na Veliju.6845. Pisma konzula su pročitana u Senatu i to je izazvalo ve-liku radost i tu i u skupštini. Radost je našla izraza u tome što sečetiri dana u molitvama privatno zahvaljivalo. Ovo je za rimskinarod bila ne samo velika pobeda nego i događaj koji je došaou pravi čas, j er je upravo u to vreme javljeno da su se Etrurcipobunili. Pitali su se kako bi mogli da se odupru Etrurcima dasu stvari u Samniju slučajno krenule naopako. J er zavera pro-tiv Rima u Samniju i angažovanje oba konzula sa celokupnom

vojskom u ovoj zemlji, ohrabrila j e druge neprijatelje, pa suiskoristili priliku da se pobune dok su Rimljani bili zauzeti nadrugoj strani.Poslanstva saveznika primio je u Senatu pretor Marko Ati-lije. Oni su se žalili da su pogranične oblasti prema Etrurijipopaljene i opustošene zato što oni nisu hteli da prekinu vezesa rimskim narodom. Preklinjali su senatore da ih zaštite odnasilja i nepravde koju im nanosi zajednički neprijatelj. Senatim j e odgovorio da će se pobrinuti da se rimski saveznici nekaju u budućnosti za svoju vernost i da će uskoro i Etrurce za-desiti ista sudbina kao i Samnite. No problem sa Etrurcima nebi ipak bio tako brzo razmatran da nije javljeno da su Falisci,koji su tokom mnogih godina bili u prijateljskim odnosima sa

Rimom, sada ujedinili oružje sa Etrurcima. Okolnost da se ovajnarod nalazio blizu pojačala je brigu senatora, pa su odlučilida upute fecijale da traže ono što j e opljačkano. Kako Faliscito nisu učinili, narod po odobrenju Senata odluči da im objavirat, a konzulima naredi dajedan od njih napusti Samnij i pređes vojskom u Etruriju.Karvilije je od Samnita već bio oduzeo Veliju, Palumbin, Her-kulanum. Velija je pala za nekoliko dana, a Palumbin istog danakad se konzul približio njegovim bedemima. Kada je okrenuo68Sepin je samnitski grad u blizini današnje Teravekije.



627oru/je prema Herkulanumu došlo j e do bitke u kojoj su gubicina strani Rimljana bili veći nego neprijateljevi. Na to j e postaviologor i zatvorio neprijatelja u njegove bedeme, tako j e grad na-padnut i zauzet. U ta tri grada zarobljeno je ili pobijeno 10.000ljudi. Broj zarobljenika j e bio nešto veći od broja poginulih.Potom kada j e kockom određivana komanda u Etruriji, ona jedodeljena Karviliju. To je odgovaralo vojnicima koji su teškopodnosili oštru zimu u Samniju. Za to vreme Papiriju se kodSepina suprotstavila velika sila neprijatelja. Sukoisili su se višeputa, u bici ili pri napadu na kolonu, a često se borilo i oko gra-da protiv onih koji sujurišali. To nije bila opsada nego sukobjednakih po snazi. Potom su Rimljani neprestanom borbomnaterali neprijatelja u grad i pristupili opsadi i opkoljavanju.Najzad zauzeše grad opsadnim spravama. Rasrđeni dme pobilisu mnoge kadaje grad zauzet; ubijeno je 7.400, a zarobljeno3.000 ljudi. Plen koji j e bio ogroman, j er su Samniti stavili svebogatstvo u mali broj gradova, bioje predat vojnicima.46. Sneg j e već bio pokrio sve i nije se moglo izdržati naotvorenom prostoru, pa je konzul odveo vojsku iz Samnija. Kadaj e stigao u Rim dodeljen mu je bio trijumf uz opštu saglasnost.Trijumfovao j e dok je još bio na dužnosti, a trijumfalna povorkaje bila sjtjna prema prilikama onog vremena. Prolazili su pešacii projahali konjanici okićeni odlikovanjima. Viđeni su mnogi

zlatni venci69koji su dobijeni za osvajanje gradova, bedema ikapija; zagledano j e oružje skinuto sa Samnita i upoređivanosa sjajem i lepotom onoga koje j e stekao njegov otac. Ono imj e bilo dobro poznato j er je krasilo javne građevine. U trijum-fu su vođeni neki slavni zarobljenici, znameniti po svojim de-lima ili delima svojih predaka. Doneto je 2,533.00 libri teškogbakra.70Kažu da je ovaj bakar dobijen prodajom zarobljenika.Bilo je i 1.830 libri srebra koje j e uzeto iz gradova. Sav bakar isrebro stavljeni su u državni trezor, pa vojnicima nije dato ništaod plena. Ovo j e izazvalo nezadovoljstvo kod plebsa j er j e bio69To su corona civica i corona muralis. Corona civicaje davana i onomeko u ratu spase rimskog građanina.70Aes grave, ¹teški bakarª, prvobitno rimski novac težak jednu funtu

bakra. Taj starinski novac je tako nazvan kasnije, kadaje aes ili ass postaositan novac. Libraje težilajednu funtu.628sakupljan ratni porez za isplatu vojnika, ako j e slava prezrenai novac stavljen u kasu, plen je trebalo dati vojnicima kao dar,a takođe im se mogla dati i plata. Papirije j e posvetio hram Kviri-nu. Nisam našao ni kodjednog pisca podatak da gaje zavetovaou toku rata, a ne verujem ni da je mogao biti sagrađen za takokratko vreme. Njegov otac se u stvari na to zavetovao kao dikta-tor, a sin ga je kao konzul posvetio i ukrasio plenom skinutimsa neprijatelja. Plena je bilo toliko daje njime ukrasio ne samohram i Forum nego j e ostatak podelio saveznicima i obližnjimkolonijama da njime ukraske hramove i javna mesta. Posle tri-

jumfa j e odveo vojsku na zimovanje u zemlju Vescina j er su jeugrožavali Samniti.U međuvremenuje konzul Karvilije u Etruriji krenuo u na-pad naTroilum i dogovorio se sa 470 najbogatijih stanovni-ka grada da ih za veliku sumu novca pusti da odu kuda hoće.Ostalo mnoštvo je zajedno s gradom pokorio. Potom je zauzeopet utvrđenja koja su se nalazila na nepristupačnim položajima.Ovde j e ubijeno 2.400 ljudi, a nešto manje od 2.000 zarobljeno.Faliscima koji su tražili mir odobreno je jednogodišnje primiije.Dogovoreno je da plate 10.000 teških asa i da daju platu vojnici-



ma za tu godinu. Pošto je to završio, konzul se vratio radi trijum-fa, pa premda je bio manje slavan od svoga kolege, izjednačiose sa njim zbog rata sa Etrurcima. Od stečenih teških asa uneoje u državnu blagajnu 380.000 libri. Od ostatka ratnog plenaj e dao da se sagradi hram Moćne Sreće,71pored hrama oveboginje koji j e nekada sagradio Servije Tulije. Iz ratnog plenapodelio je svakom vojniku po 102 asa, a dva puta toliko je daocenturionima i konjanicima. Time je izazvao zahvalnost, koja jebila utoliko veća što je njegov kolega bio škrt. Omiljenost konzu-la j e donela zaštitu njegovom legatu Luciju Postumiju. Naime,kad gaje optužio narodni tribun Marko Skantije, on je izbegaokaznu kako se priča, na taj način što j e bio imenovan za legata.Tako j e bilo lakše pretiti mu kaznom nego j e i ostvariti.47. Pošto je godina bila na izmaku, na dužnost su stupilinovi narodni tribuni. Oni su posle pet dana zamenjeni drugima71 Fors Fortunaje bila jedan od najrasprostranjenijih kultova u Lacijui Rimu; u Rimu je imala dva hrama u Trasteverama, a oba su praznovana24. juna.629jer pri izboru nisu bila poštovana pravila. Ove godine je izvršeni popis građana72za vreme cenzora Publija Kornelija Arvina iGaja Marcija Rutula. Popisan je 262.321 čovek. Ovaj cenzorskipar bio je dvadeset šesd od uvođenja te službe, a popis je biodevetnaesd po redu. Ove godine su prvi put prisustvovali Rim-

skim igrama s vencem na glavi i oni koji su uspešno vodili rat,a pobediocima su prvi put dodeljene palme po običaju koji jeprenet iz Grčke. Iste godine j e od kazne koju su kurulni edilikao priređivači ove igre naplatili stočarima bio popločan put odMarsovog hrama do Bovila.73Konzularne izbore održao je Lucije Papirije. I zabrani suKvint Fabije Gurges, sin Maksimov, i Decim J unije Brut Sceva,a sam Papirije je izabran za pretora.Svi uspesi koji su se dogodili u ovoj godini, jedva mogu bitiuteha za veliku nesreću, za bolest kojaje najpre opustošila grad,a zatim i okolinu. Ovo je već slutilo na zlo i stoga su pitane Knji-ge74kad će mu doći kraj i koji će mu lek dati bogovi. Pronađenoj e u Knjigama da Eskulap75treba da bude prenet iz Epidaura

u Rim. Ali u ovoj godini nije ništa učinjeno da se to i ostvari,j er su konzuli bili zauzeti ratom. J edinoje održanajednostavnamolitva za Eskulapa.72Kod Livija stoji lustrum, što je u stvari završna svečanost posle izvr-šenog popisa građana.73Bovile su latinski grad na Apijevom putu, na 11 milja od centraRima; ovde je reč o popločavanju Apijevog puta.74Misli se na Sibilinske knjige; videti nap. 22.75Eskulap je grčki Asklepije, bog zdravlja i medicine.630INDEKSAborigini 30-32, 213, 424Acere 486

Adriatsko more 333Afrika 29Agripa (kralj Alba Longe) 33Aharna 603Ahejski savez 18Ahen 362Aheront 494, 495Ajnhart 362Ajus Lokucijus 349, 352Akcij 9, 11,51



Akucije, Marko 309Akvilije, Gaj 137; Lucije Korv 137,370Akviliji (patricijski rod) 99, 104Akvilonija 619-621,624Ð626Alatrij 88, 566, 568Alba 33, 36, 55, 61Alba Longa (Duga Alba) 33, 48,85, 87, 258, 413, 460Albani 36, 55, 59, 61, 62, 64, 65,68, 86, 314, 426, 469Albanska dolina 169Albanske planine (gore) 32, 33,68, 84, 115, 127, 130, 135, 192,193,314,316, 352, 441,446Albansko jezero 84, 314, 315, 318,351,352Albansko polje 413, 460Albin, Lucije 130, 340Albinije, Marko 398Albula 33Aleksandar (epirski kralj) 534, 537Aleksandar Veliki 493, 533-536Aleksandrija 493

Alerija 364Algid 88, 163, 164, 186, 188, 190,192, 193, 199, 204, 209, 210,221,223, 224, 230, 262, 265,280, 331Alife 496, 559, 566Alija 349, 353, 366, 367, 396, 397,429Alijen, Lucije 193Alijski dan 367, 396Aliment, Lucije Cincije 17, 418Alpi 30, 32, 332-335,Ambari 334

Ambigat 333, 334Ameriola 74Amitern 620Amulije 33, 35Anagnija 88, 566-568Ancij 130,159, 161,162,165-167,173,184-186, 253,291,292,344, 376, 375, 399, 400, 441, 536Ancije, Spurije 253631Andes 13Andreas 364Anhiz 29-31, 33

Anej, Lucije Seneka 22Anijen 40, 61, 71, 73, 88, 113, 122,128, 160, 220, 253, 254, 257,338,413, 424Anijensis 585Anksur 294, 295, 306, 308, 311,312, 315, 460, 491Antemnati 40, 42Antenor 29Antijati 130, 159, 371-374, 400,



401,444, 465, 479-481,483,539Antioh III 357, 537Antistije, Aul 276, 279, 308;Tiberije 10, 100Antonije, Kvint Merenda 277;Marko 8, 9, 13, 485; TitMerenda 197, 204Apenini 115, 333, 335, 586, 606Apijev put 439, 460, 461,487, 515,548, 593, 599, 630Apiole 71Apolon 91, 92, 225, 260, 265, 312,320, 323-325, 327, 437, 582Apronije, Gaj 215Apulci 495, 497, 509, 530, 536,545, 591Apulej, Kvint Pansa 580, 584;Lucije 332Apulija 413, 416, 443, 494, 509,512,515, 527, 528, 530, 534,538, 540, 617, 618Ardeati 31, 233, 242, 243, 246,247, 343

Ardeja 31, 32, 68, 92, 93, 95, 130,233, 234, 242, 244, 245, 246,247, 343, 344, 345, 346, 350, 479Arecij 551, 559, 577, 618Aretin 580Aretinjani 551Aricija 52, 79, 85, 86, 111, 122,130, 233, 234, 482Aricini 233, 481Aristodem 118, 131Aristotel 23Arkadija 35Arnijensis 371

Arpi 528, 574Arpin 570, 574Arpinati 574Arsija 103Artena 296, 297Aruns 69, 76,81,91, 102, 111Aruns iz Kluzija 332Arverni 334Aserija 610Askanije 29, 31, 32, 33Astura 481, 482Aternije, Aul 193, 226Atilije, Lucije 242, 312, 317, 549;

Marko Regul 484, 611, 612,614, 615, 618, 620, 627Atina 194, 195, 547, 620Atinjani 353, 575Atis 33Aufidena 588Aulerci 334Aulije, Kvint Ceretan 531Aurunci 113, 114, 122, 445, 451,483, 543, 547



Aurunka (Suesa) 113, 122, 125,445, 483, 484Auzona 478, 543, 547Auzonci 477, 484, 485, 543Aventin 30, 33, 36, 37, 51, 53, 68,71, 79, 124, 129, 139, 193, 194,211,212,215,222, 229, 252,322, 352, 387, 462, 463, 553Aventin (kralj Alba Longe) 33632Azelije, Marko 276Azija 29, 79, 533, 537Bazel 24Belona 475, 596, 597Belovez 334, 335Benevent 515, 546, 548, 564Biturigi 333Boji 335Bokačo, Đovani (GiovanniBoccaccio) 362Bole 284, 285Bomek, Anri (Henri Bomecque) 26Bovijan 546, 547, 550, 569, 570,588, 624, 626

Bovila 630Bren 337, 348Briksija 335Brundizi 566, 575Brut, Decim 8;J unije 10,13,101-104,480, 494, 506; Lucije 91-99, 113; v. ijunije Decim ScevaBruti 494Bmtija 494Burk, Erih (Erich Burck) 26Cecilije, Gaj 69; Kvint 252Cedicije, Gaj 622, 623; Kvint 344;Marko 332

Celij 63, 68, 108, 439Celije Andpatar 18, 19Cenomani 335Cenon 159Cere 31, 32, 95, 340, 435-437Cerera 139, 169, 216, 217, 601Cezenija 570Cilniji 577, 580Ciminija 557Ciminska šuma 556, 558, 559, 561,602Ciminski klanac 557, 559Cincinat - v. Kvinkcije

Cingilija 500Circeji 91,135, 378,379,384,388,467Cirkus 91, 127, 133, 139, 418, 489,563,611Crvena stena 148Dante Aligijeri (Dante Alighieri)24, 362Darije 534Decije, Lucije 534; Marko 549;Publije 438, 453-458, 547, 548,



563, 564, 569, 573, 581, 589,608; Publije Mus 467, 475, 477,525; Publije Mur 569, 581, 583,589, 591, 592-594, 597, 600,601,602, 604,605, 607-611Delfi 17, 38, 91, 314, 315, 325, 328Demarat Korinćanin 69, 238Dial (J upiterov sveštenik) 52, 352,412Dijana 312, 606; Efeska 79, 80, 312,606Dionisije iz Halikarnasa 17, 30, 44,83,100, 130,197, 284, 498, 573Dodona 493Domicije, Gnej 485; Gnej Kalvin 585Donje (Tirensko) more 31, 32, 39,287, 333, 443, 440, 477, 481,538, 587Donje močvare 494Dori, T. A. (T. A. Dorey) 26Duilije, Cezon 197; Gaj 438; Gnej312; Marko 156, 158, 212, 213,215, 217, 220, 225, 226, 431Durij 334

Duronija 620Ebucije, Lucije 168; Marko Helva247; Postumije KornicenHelva 247; Tit 247, 257633Ecetra 122,165,173, 294, 296, 399Egerija 52, 54Egerije 69, 73, 92Egipat 50, 361, 493Egnacije, Gelije 594, 596, 598, 609Ekvi 66, 88-128, 137,139, 140,142,144, 146,147,151,156,157,159, 163-169, 171-173,

177,178,180, 182, 184-188,190-193, 199, 204, 219, 221,227-229, 232, 233, 235, 237,242, 245, 260, 261,262, 265,271, 277, 278, 280-282, 284,288,290, 291,315, 323, 328,329, 331, 353, 354, 368, 370,373, 447, 451, 536, 570, 571,574, 575, 584Ekvikoli 66, 588Ekvimelijum 252Elije, Lucije Pet 601; Publije 289;Publije Pet 18, 483, 522, 584

Emilije, Gaj Mamerk 325, 328,331; Kvint Barbula 538, 539,548, 549, 551; Kvint Ceretan(Aulije?) 509, 531; Lucije 139,148, 366, 367, 371, 389, 400,406, 434, 438, 493, 539; LucijeMamerk 415, 418, 461, 465,485, 552-554; Lucije Mamercin489; Manije Mamerk 252, 253,259, 266, 267, 268, 270, 276,



308, 311; Marko 288, 331;Marko Pap 522; Marko Paul575, 577; Marko Mamerk 296,298; Tiberije 438, 480; TiberijeMamerk 438, 480, 481; Tit 466;Tit Mamerk 158, 162Empul 434Enario 491Eneja 13,15, 21, 29-33, 352, 359, 361Eneti 8, 29, 30Enije 19Epidaur 630Epir 446, 467, 486, 493, 494, 495,534, 537Eretum 188, 199, 204Eskulap 630Eskvilin 68, 79, 83, 229Eskvilinska vrata 108,168, 228, 229,390Etovije 335Etrurci 31, 33, 39, 43, 47, 69, 79, 89,103,105,107,108,111,142-145,148-151, 176, 254, 258, 259, 268,269, 272, 287, 296, 303, 306, 314,

332-335, 344, 367-369, 372-376,432, 436, 447, 451, 547-549, 551,552, 555, 556, 558, 559, 561,563-565, 579, 585-589, 592, 594,596, 598, 599, 606, 607, 610, 611,627, 629,Etrurija 32, 64, 69, 77, 90, 95,111,131,141,146,148, 248, 254, 256,259-261,267, 294,298, 299,302-304, 306, 316, 336, 354, 369,371,374, 389, 416,417, 427,432, 433, 435, 536, 551, 557, 559,563, 564, 577, 580, 586, 587,

592, 594-599, 601-605, 610, 611,617-619, 627, 629Etrursko more 287Etrursko selo 112Euander 35, 37-39, 346Eubeja 491Eugeneji 30, 575Evropa 533Ezis 335Fabije, Cezon 139, 140,144,146;Gaj 139, 427, 431, 434, 541;Gaj Cezon 556, 560, 563, 565;Gaj Cezon Ambust 289, 308,

634311, 323; Gaj Dorson 345, 351;Gnej Ambust 293, 294, 295;Kvint 139, 140, 144, 162, 163,170-172, 203, 336, 500, 502,593, 502, 503, 504, 507, 539,552, 566, 573, 577, 589-591,600-605, 607, 609, 610; KvintAmbust 287, 436, 521; KvintGurges 611, 619, 630; Kvint



Maksim 522, 586, 593, 599,630; Kvint Maksim Rulijan 577;Kvint Vibulan 184,185,188,191, 197, 284, 286; Marko 141,143, 144, 402, 404, 405, 434,435, 439, 467, 485, 486, 504,507, 510, 511; Marko Ambust390, 402, 433, 434, 435, 510;Marko Dorson 435; MarkoVibulan 247, 253, 255, 260, 264,272, 274; Numerije Vibulan277, 284, 293; Piktor 17, 79, 619Fabijevci (patricijski rod) 144,147,148,150, 539Fabraterija 487Faleriji 254, 256, 306, 308, 313, 326,327, 343, 373, 432, 588, 589Falem 272, 443, 479, 480, 538, 597,599Falisci 254, 257, 268, 306, 309,315-318, 323, 326, 369, 432,433, 627, 629Fališko polje 606Faustul 34, 36

Fenektanska polja 480Ferentin 287, 291, 296, 423, 566,571, 593Ferentinci 531Ferentinski gaj 84, 87, 442Ferentinski izvor 86, 134Feretrij 11, 42, 69, 255, 256, 258, 613Feronija 64, 306Fescenija 417Fidene 46, 61, 63, 148, 204, 252- 254, 258-261, 265-271, 276,280, 296, 313, 315, 316, 354,370, 371

Fidenjani 46, 47, 61, 253-255,256-258, 267, 268, 270, 302,306, 336Fikane 68Fikula 213Fikulski put 213Filip 537Filipi 13Firenca 25Flaminijev cirkus 215Flavije, Gnej 571-573; Marko 491,509Flavolej, Marko 143

Flumentanska vrata 387Fokeja 334Folije, Marko 260, 341, 538, 544,545, 547; Marko Flacina 538Forent 538Formijci 492Formije 483, 547, 610Fortuna 489, 607Fomm 44, 45, 68, 71, 74, 82, 83,94, 112, 119-121, 124, 125,



130, 134, 152, 153, 155, 173,174, 176-180, 182, 189, 196,198, 200, 205, 208-210,213,217,219, 229, 240, 241,245,250, 253, 267, 287, 305, 327,330, 341,342, 355, 371,379,380, 402, 405, 408, 419, 421,422, 435, 438, 460, 481, 483,487, 498, 521, 543, 549, 563,572, 600, 629Foster, B. O. 25Fregele 491, 492, 527, 547Fretum 192635Frezilija 577Fruzinati 574Fucinsko jezero 292, 470, 499Fufetije, Metije 55, 62Fulvije, Gaj Korv 601; Gnej 578,587, 588, 606, 610; Lucije 510,539; Marko 570; Marko Pet 584Fundi 483, 487, 488, 492Funđani 487, 488, 492Furije, Agripa 227, 331, 332; Fuzije

165; Gaj 267, 553, 554; Gaj Pakul247, 258, 287; Kvint 214; Lucije152, 390, 391, 393, 404, 445, 500,505, 538, 565; Lucije Kamil 298,308, 323, 388, 390, 441, 481, 499,505,531, 534; Lucije Medulin260, 271,279,286,287, 289,293,296, 311, 313, 315, 325; MarkoKamil 311,313, 316, 318, 322,325, 331, 332, 349, 365-367,372,373,375, 376,384,390,391,393, 406,407, 410, 413,416,431; Publije 154, 162; Sekst 136;

Spurije 140, 165, 166, 175,399;Spurije Kamil 415Fuzije Spurije 165; Spurije Fusk 165Gabiji 87-89, 95, 108, 168,170, 349,354, 389, 397, 564Gabijski put 168Gabinjani 88, 389Gali 10, 19, 21, 298, 323, 332-338,341-353, 360, 365, 366, 368,371, 373, 376, 379, 380, 382,383, 396,397, 410,413, 416,424-431, 434, 436, 439, 440-443, 451, 483, 485, 486, 488,

489,518, 521,526, 536, 547,560, 564, 576, 585, 586, 588,589, 590, 592, 594, 598, 599,605-611Galija 8, 19, 332-335, 343, 605Galsko spalište 347Gaur 450Geganije, Lucije 399; Marko 245,263, 413, 553, 554; MarkoMacerin 226, 243, 253, 258;



Prokul Macerin 248; TitMacerin 131Geganiji (patricijski rod) 64Gelije, Stacije 570Genucije, Gaj 584; Gnej 152, 153,312, 317, 418; Gnej AugurinLucije 416, 419, 421, 463, 574;Marko Augurin 235; Tit 150,195Gerion 37Gete,J ohan Volfgang (J ohannWolfgang Goethe) 363Gornje (J adransko) more 29, 39,515, 575, 577, 586Grah Kloelije 187, 188, 191Grci 17, 22, 29, 30, 106, 280, 301,333, 334, 441, 491-493, 495-497, 533, 536, 575, 576Grčka 8, 9,17-19, 29, 31, 35, 37, 38,40,50, 61,79,91,106,117,123,139,194,220,237, 260, 272, 276,288, 294, 295, 314, 316, 325, 326,337,417,418, 441, 442, 444, 446,477, 480,495,496, 535, 556, 562,

563, 575,582, 599, 630Hafter, Hajnc (Heinz Haffter) 26Halkida 38, 106, 491Hanibal 17, 361, 418, 536, 537Harilaj 496, 497Hatrija 333Hatrijatsko more 333Hedui 334Hemina Kasija 18, 110Herakleja 50, 494636Hercinijska gora 334Herdonije 181, 182, 286; Apije

177-179, 181; Tumo 85Herenije 362, 514, 516, 517, 531Herkul 29, 37, 38, 181, 182, 229,300, 301,304, 312, 334, 410,419, 426,447, 511,518, 536,570, 595Herkulanum 475, 627, 528Herkulova rotonda 38, 548, 600Herminije, Spurije 107, 108, 112,226; Tit Akvilin 108Hemici 88,118,138,151, 165, 166,168, 170,173, 228, 261, 265,287, 291, 367, 372, 374, 378,

379, 384, 419, 421,422, 423,451, 566, 567, 568, 570Herodot 22, 89Hersilija 43Hijeronim 7, 8Histri 417, 575Horacije, Gaj Pulvil 149, 194; KvintFlak 12,13; Kokle 106, 592;Lucije Barbat 243, 271; LucijePulvil 371; Marko 210-213, 215,



399, 419, 618; Marko Barbat201; Marko Pulvil 104,105,192.193, 201-203, 210-213, 215,216; Publije 56, 58, 59, 60Horacijev stub 60Horaciji (patricijski rod) 56, 225Hortenzije 216, 360Hortenzije, Lucije 277Hostilije, Tul 43, 44, 54, 504;Hostije 43, 44, 54Hram Mira 276Hram Moćne Sreće 629Hram Nade 149Hram Pobede 613Hram Spasa 568, 575Hram Zenskoj Sreći 137Humbolt, Vilhelm fon (Wilhelmvon Humboldt) 363Icilije, Lucije (narodni tribun 456,455. i 449. pre n. e.) 194, 197,205-210, 212, 214; (narodnitribun 412. i 409. pre n. e.) 215,225, 227, 236, 287; Spurije 156Iciliji (plebejski rod; trojica

s nepoznatim imenima izabranisu za narodne tribune 409. pren. e.) 289-291Iliri 575Imbrinij 501Indija 534Indusi 536, 537Inregil 113Insubrij 334Interamna 617, 620Interamna Sukasina 547Inuus 35Italija 7-9,13,15, 16, 19, 25, 29-32,

35, 37, 38, 50, 64, 77, 87, 88,106, 113, 117, 333-335, 352,354, 360, 444, 446, 449, 458,459, 467, 487, 492-495, 499,527, 534, 537, 563, 570, 574,575, 592, 605J adransko more 29, 39, 515, 575,577, 586J anikul 68, 70, 106,107, 110-112,149-151,340, 410J anus 11, 51,412; Kvirin 43, 52, 66,194, 257, 340, 352, 412, 475,490, 629

J elena 28, 29J ugurta 19J ulije 32; Gaj 140, 195, 211, 226,291, 331, 438, 555; Gaj Cezar8, 10; Gajjul 296, 291,292,637296, 438, 555; Gnej 262, 265;Lucije 252, 258, 262, 265, 315,398; Lucije J ul 298, 308, 315,370; Prokul 48; Sekstjul 271;



Vopisko 152J ulijevci (patricijski rod) 31, 32, 64J unije, Brut 480; Decim Sceva499, 500, 625, 630; Gaj 257,275; Gaj Bubulko 538,539,547-549; Gnej Menton 261;Kvint 252; Lucije Brut 91,93,95; Marko Brut 10; Sceva 499;Tiberije 10, 100; Tit 100J uniji (plebejski rod) 101J unona 320, 331, 346, 369, 577;Kraljica (Regina) 179, 320,321-322, 352, 382; Moneta 20,243, 256, 388, 445; Sospita 482J upiter 31, 52, 84, 87, 89, 104, 134,143, 188, 216, 280, 322, 350,470, 493; Domaći 32; Elicije53, 65; Feretrije 11,42, 69,255, 256, 268; Imperator 398,Kapitolski (Kapitolin) 74, 383,469, 574; Najveći i najmoćniji(Optimus Maximus) 44, 169,179, 182, 219, 236, 349, 351,382, 414, 418,419,429,512,

582, 602; Pobednik 609, 624,Stator 44, 76, 617, 619J upiterov hram 104, 369, 549, 601,609J uventas 355Kako (Cacus) 37, 38Kalacija 515, 547, 566Kalavije, Novije i Ovije 544Kales 484, 485Kalife 496Kalpurnije, Lucije Pizon Frugi 18,90, 129, 569, 584Kalvije, Gaj Ciceron 193

Kamars (Kluzij) 603Kamerija 74Kamerin 557, 606Kampanci 280, 446-451, 454, 458,459, 466, 467, 469, 477, 479,483, 492, 563Kampanija 87, 150, 272, 418, 426,446-448, 450, 459, 475, 486,515, 520, 536, 538, 543, 545,547, 559, 564, 569, 597, 598,612Kampanska polja 448, 450, 491,492, 545, 597

Kana 537Kanulej, Gaj 235-237, 241; Marko279Kanuzij 538Kapena 306, 308, 313, 369Kapenati 306, 307, 312, 313, 315,316-318, 323, 327Kapenska vrata 52, 59, 185, 439,601Kapet 33



Kapije 272Kapis 33Kapitol 24, 33, 42, 43, 68, 89, 90,104, 106, 112, 119, 147, 177-185, 192, 219, 229, 237, 243,252, 255, 322, 330, 339, 341,343, 345, 346, 348-355, 369,370, 376, 379, 382, 383, 387,388, 398,410,411,421,431,458, 463, 469, 505, 509, 518,547, 563, 570, 573, 582, 601Kapitolske igre 349, 352Kapua 235, 272, 287, 446-450,457-459, 461, 470, 478, 479,483, 492, 515, 520, 538, 543-545, 547, 548, 619Kapuanci 468, 538638Karlo Veliki 362Karmenta 38, 346Karmentalska vrata 147Karmentska stena 346Karnuti 234Karseoli 577, 588

Kartagina 16, 19, 20, 29, 444, 534,537, 569Kartaginjani 30, 265, 446, 458Karventum 288-291Karvilije, Kvint 585; SpurijeMaksim 585, 620, 621, 626-629Kasije, Gaj 10; Spurije 114, 130,138-140, 251, 383, 385Kasiji (patricijski rod) 138, 139Kastor 117, 139, 479Kastorov hram 139, 479, 568Kaudij 515, 523-627, 530, 531,537, 545

Kaudijski klanac 362, 515, 517,521, 523, 526, 556, 559Kaudijski mir 514, 519, 521, 522,527, 560Keducije, Lucije 150Kelti 333, 337'Kenin 40, 42Keninenzi 40, 42Kiprija (ulica u Rimu) 83Kir 533Kirka 30, 84, 479Klaudija (triba) 113Klaudije, Apije 24, 113, 118, 120,

124, 125, 141, 154, 156, 158,195, 196, 200, 202-205, 210,217, 218, 251, 283; Apije Kras14, 271,272, 283, 298, 300,319, 386, 409, 410, 441, 548,549, 552, 553, 555, 565, 569,572, 581,583, 587, 591,592,594, 600, 603, 604,610,611;car 12;Gaj 177, 181,182,184,197,201,202,219, 225, 241,



386, 556; Gaj Regilensis 484;Gaj Hortator 484; Kvadrigarije18, 19, 410, 422, 442, 488, 519,618; Marko Marcel 205, 207,208, 220, 486, 493Klaudijevci (patricijski rod) 219,220, 238, 386, 409Klaus, Acije 583Klauzije, Acije 113Klelija 110, 592Klelije, Kvint Sikul (konzul 498.pre n. e.) 247; Tit Sikul 242;Tul 253Kleonim Lakedemonjanin 575, 576Kleopatra (epirska kraljica) 495Klingner, Fridrih (FriedrichKlingner) 26Kloakina 209Kloelije, Publije 64, 187, 399Kloeliji 64, 187,191, 399Kloc, Alfred (Alfred Klotz) 25Kluilije 55, 56Kluilije, Gaj 54Kluilijev jarak 55

Kluviji 550Kluzij 105, 106, 332, 333, 335-337,592, 603, 605, 606, 610Klužani 335, 336Kolacija 69, 73, 92, 93, 94KolaUnjanin, v. TarkvinijeKolatinjaninKolinska vrata 108, 149, 160, 212,257, 258, 267, 341, 396, 426,484Kolumen 186Kominij 621-623, 625, 626Kominije, Lucije 501; Postumije

Aurunk 114, 130Konsentija 494, 495Konsualije 40639Kontenebra 370Konvej, R. S. (R. S. Conway) 25, 364Kora 113Korbion 191-193, 228, 231Korint 69, 81,82, 89Korioli 130, 135, 233Korion 135Kornelija 487Kornelije Aul 186, 263, 404, 485,

611; Aul Arvin 510, 511, 512,525, 526; Aul Kos 11, 254-256,266-268, 286, 377, 381,436,443, 446, 450, 453; Barbat 572;Gaj 311, 371; Gaj Tacit 8,10,12,16, 334, 431; Gnej Kos 284,289, 293, 296; Lucije Lentul491-493; Lucije Maluginensis184-186, 202, 203, 294, 531;Lucije Scipion 437, 439, 587,



608; Marko 202, 204, 331, 404,413; Marko Maluginensis 197,256, 555; Nepot 19; Publije323, 325, 376, 559, 566, 568;Publije Arvin 566, 630; PublijeKos 284, 291-293, 323; PublijeMaluginensis 296, 315, 316,336; Publije Rufin 485; PublijeSkapula 491; Publije Scipion318, 323, 331, 366, 415, 441,569; Servije Maluginensis 139,194, 371, 372, 384, 389, 395,404, 406, 424, 574; Sizen 18Komikulum 73, 74, 238Kortona 559Kortuoza 370Kosidije, Kvint 150Kozjejezero 48Kremera 17,147, 148,150,162,366, 561Kremucije, Aul Kord 10Kreusa 29, 31, 32Kroton 50Kmstumer (grad) 40, 43, 74

Kmstumerija (triba) 115, 204Rrustumini 40, 42, 43Rrustuminske gore, polja 160, 337Kume (Cumaeih Kyme) 106, 111,118, 260, 280, 287, 446Kurcije, Marko 421, 534; Meuje 44,45, 421Kurcijevojezero 45, 421Kures 41, 45, 50, 70,113Kurija 71, 72, 80, 82, 83,120,124,128,134,147,153,178,179,199, 200, 201,203, 229,295,305, 394, 422, 449, 469, 498,

499, 501, 504, 505, 572Kurija Faucija 560Kurija Hostilija 64, 355Kurijaciji 56, 58-60, 64, 504Kurijacije, Gaj 235, 242; Publije 194,309Kutina 500Kvinkcije, Cezon 171; Gaj Cincinat241, 276,400, 505; GnejKapitolin 241, 276, 400, 415;Kvint 404; Kvint Cincinat 284,296; Lucije 175,181,183,184,249, 250, 252, 372, 375, 401, 496;

Lucije Cincinat 189, 191, 192,197, 253, 271, 279, 371; LucijeKapitolin 197; Marko Var 298;Tit 154-157,160,162-167,176,275, 276, 406, 426, 435, 460-463,485, 493; Tit Cincinat 261-263,265, 370, 371, 384, 396, 398; TitKapitolin 175,187, 227, 228,230-232, 235, 243, 246, 249, 253,254, 277, 296, 376, 377, 378; Tit



Kapitolin Barbat 243; Tit Pen256, 266-270,413, 424, 438; TitPen Cincinat 261640Kvinkcijeve livade 189Kvinkciji (patricijski rod) 64, 187,534Kvinktilije, Sekst 194Kvintilijan 8, 22Kvintilije, Gnej 487Kvirin 43, 52, 53, 66, 194, 257, 352,425,629Kvirinal 68, 79,108, 257, 345, 351,568Kviriti 45, 49, 57, 60, 67,104, 120,155,174,179,182,183, 228,230, 237, 240, 285, 300, 301,304, 310, 317, 351, 354, 380,407, 409, 410, 463, 470, 471,475, 476, 481, 507, 525, 544,553, 583, 589, 608Labikani 280, 282, 284, 389, 426Labikanski put 108Labike 135, 282, 284

Lacerije, Gaj 309Lacij 30, 31, 52, 68, 69, 76, 87, 88,130,146,191, 220, 287, 345,373, 388, 426, 444, 445, 460,468, 469, 478, 480-482, 536,566, 629Larcije, Spurije 108,112; Tit 117Lakonci 577Lanuvij 192, 263, 388, 480, 482Larencija 34Lars Porsina 105Lars Tolumno 252, 268, 293Latin 30, 31

Latin Silvije 33Latini 31-33, 36, 53, 66-68, 71, 73,74, 79, 80, 85-87,115-119,126,130,138,151,163, 166-169,182,184,188, 219, 221,254,261,262, 265, 272, 288, 290,318, 367, 371-373, 376-379,381, 384, 395, 397, 400, 401,427, 441,442, 444, 445,451,458, 464, 466-471, 473-483,499, 566, 573, 605, 608, 614Latinije, Tit 133Latinski praznici 316, 318, 479

Latinski put 135,137,163, 287, 617Latinsko polje 227Latona 312Laurenti 30, 46, 479Lautula 460, 463, 540, 543Lavinij 30-32, 36, 46, 55, 99, 135,352, 367, 478, 479Lavinija 31, 32Lelije, Kvint Sikul 117, 399Letorije 154, 155



Letorije, Marko 123Levi Liguri 335Liber 216Libera 216Libui 335Liburni 575Licinije, Gaj 130, 403-405, 407-412,433, 434, 437, 589; Gaj Kalv423; Gal Stol 402, 404, 583; GajStolon 416, 433; Marko Kras 11;Macer 18, 243, 256, 258, 424,561, 572, 584; Publije Kalv 311,312, 317, 319, 406; Spurije 141Liciniji (plebejski rod) 18, 321Likej 35Liparska ostrva 327Liris 87, 113, 130, 445, 477, 478,492, 540, 543, 547, 574, 599Livije Andronik 417Livija 12, 15Livije, Lucije 523; Marko 608;Marko Denter 574, 583Longul 130,135, 561Lua Mater 465

Luceri 45, 72641Lucerija 515, 527-532, 543, 614,617-619Lucerini 544, 560, 580Lukanci 487, 495, 497, 498, 538,575, 587Lukanija 486, 493-495, 534, 594, 612Lukrecija 23, 92-94, 103, 205Lukrecije, Hostije Tricipitan 265;Lucije 175, 186, 329, 331, 390,401; Lucije Flav 329; LucijeTricipitan 94, 170, 172, 370;

Publije 112; Publije Tricipitan280, 282; Spurije Tricipitan94, 98, 104; Tit Tricipitan 105,108, 113Luperkalije 35Lusignanus 364Majka Matuta 318, 322, 401, 445,600Majka zemlja 354, 470Makedonci 24, 535, 536Makedonija 19, 30, 444, 535, 537Makijaveli, Nikolo (NiccoloMachiavelli) 24, 25, 362

Malevent 546, 591Mamilije, Lucije 180,182,192;Oktavije 84, 112, 114,116,117Manije, Rabulej 197Manlije, Aul 194, 195, 269, 306,315, 327, 366, 367, 376, 388,404; Aul Gaj Vulzon 152, 398, ·463; Gnej 141,143-145, 427;Gnej Kapitolin 445; LucijeImperiozus 265, 418-420, 425,



432, 434, 436; Lucije Kapitolin277; Lucije Torkvat 605; MarkoKapitolin 258, 279, 331, 346,371, 376, 377, 379, 380-384,386-388, 443, 445, 506; Nevije439; Publije 311, 407, 408, 413;Sekst212;Tit413, 420, 425,436, 469, 471-473, 475-477,483, 501,507, 581,586;TitMenenije 149-152; TitTorkvat443, 444, 446, 467, 533, 534, 584Mantova 13Marcelin, Amijan 17Marcijal 8Marcije 53Marcije Anko 65, 588Marcije, Gaj 432, 549, 559, 561,584, 608; Gaj Rutul 433, 437,439, 445, 459, 533, 552, 559,583, 618, 630; Gnej 130,132,134Ð136,152, 366; Gnej Koriolan132; KvintTremul 566-569Mars 20, 34, 52, 58,100, 423, 457,478; Gradiv 53, 143, 352

Marsi 470, 499, 536, 559, 564, 571,577Marsov hram 371, 439, 601, 630Marsovo polje 48, 77, 78, 100, 172,190, 215, 224, 225, 231, 258,387, 415, 435, 486, 572, 573Marucini 499, 571Masilioti 334Materina 565Mecena, Gaj Gilnije 9,13, 551, 577Mecij 367Mecija 486Mecije, Gemin 471,472; Oktavije 623

Mecilije, Lucije 156; Spurije 283Mediolanum 334Mediteran 18, 19, 35, 172Meduak 576Medulija 44, 68, 74Megalopolj 18Melije, Kvint 523; Publije Kapitolin311; Spunje 248-252, 383-386;Spurije (narodni tribun 436. pren. e.) 257642Menenije, Agripa 113, 129, 131,247, 249; Agripa Lanat 280,

282; Gaj 194; Lucije 248, 371,395, 399, 431; Marko 288, 289,386; Tit Agripa 149-152, 386Menije, Gaj 481, 544, 554; Publije317Merkur 118, 123, 312Mesapi 494, 566Mesec 52Metapont 50, 495Metilije, Marko 283, 309



Mevanija 564Mezencije 31, 33Mezija (šuma) 68Milionija 577, 613Milionije 478Minacije, Staj 598Minerva 179, 352, 355, 382, 418,465Minervin hram 398, 418, 547Minturne 477, 479, 543, 599Minucija 484Minucije, Kvint 192, 193; Lucije187, 188, 191, 192, 197, 204,248-250, 252, 257, 505; Marko117, 309; Marko Fes 584;Publije 131Minucije, Tiberije 569, 570Modena 8Molosi 446, 494Momzen, Teodor (TheodorMommsen) 363Monteskje, Sarl (CharlesMontesquieu) 24, 363Mucije, Gaj Scevola 108-110, 592,

Publije Scevola 569; Scevola(sveštenik) 243Murcija 68Murgancija 593Mutina 8, 9Nar 565, 585Namija 584, 585Naucije, Gaj Rutul 150,151, 287;Lucije 187-189,192; Spurije136, 271, 539, 622, 623, 626;Spurije Rutul 280, 282, 296Navije, Acije 72Neapolis 401, 491-493, 536

Neapolitanci 497Nekvin 584, 585Nepesinsko polje 318Nepet 318, 374-376, 388, 589Neptun 40, 312; Konjički 40Neml 538Nevijeva vrata 108Nibur, Bartold Georg (BartholdGeorg Niebuhr) 363Nikomah Dekster 364Nikomah Flavijan 364Nimfije 496, 497Nisen, Hajnrih (Heinrich Nissen) 16

Nola 547Nolani 492, 496, 497Nomentanski put 213, 258Nomentum 68, 74, 258, 266, 268,482Norba 131, 464, 465, 488Nove barake (mesto u Rimu) 209Novi put 76Novije 27, 220, 421, 533, 544Nucerija 559



Nucerija Alfaterna 564Numicije, Tit Prisk 159Numik 31, 32, 547Numitor 33, 35, 36Numitorije, Lucije 156; Publije 206,207,209,212,215,220Numizije, Lucije 467, 478Obsekvens, J ulije 16Odisej 29, 30, 84, 115, 417, 479643Ogilvi, R. M. (R. M. Ogilvy) 25,175, 210, 219, 245, 316, 329Ogulnije, Gnej Kvint 580, 601Okrikul 565Oksirinh 361Oktavijan Avgust 9, 13, 84,112,114,116, 256, 623Olimpijada (majka AleksandraVelikog) 495Opija 140Opije, Gaj 215; Marko 212; SpunjeKomicen 197, 204, 210, 211, 220Opimije, Lucije Pansa 612Ork 562

Ortona 140,193Osci 418Ostija 69, 131, 249, 266, 479, 536Ovije 521, 544Padova 7, 8,13, 575, 576Paflagonija 29Pakcije, Ovije 619Palantij 35Palatij 35, 81, 79Palatin 35-37, 43, 44, 53, 68, 71, 76,83,103,106,112, 487, 489, 613Palepolis 491-493, 496Palepolitani 496, 497

Palor (božanstvo) 61Palumbin 627Pandozija 494Papije, Bmtul 512Papirija 510Papirije, Gaj Kras 384; Lucije 243,244, 371, 389, 406, 480, 486,488, 498, 502-509, 522, 527-530, 555, 560, 577, 619, 630;Lucije Kras 256, 265, 484, 487,508; Lucije Kursor 376, 480,499, 500, 531-534, 547, 555,560, 584, 619-621,626-629;

Lucije Mugilan 243, 266, 493,531; Marko 287; Marko Kras247, 486; Marko MugilanAtratin 266, 277, 278, 280, 282;Publije 395; Spurije 622Patavij 7-9, 29, 30, 575-577Pavor (božanstvo) 61Pedum 135, 428, 480-482Peligni 458, 468, 470, 499, 536, 564,571,610, 611



Peloponez 38,172, 495Penatej 35Peninski Alpi 335Pentrijski Samniti 550Perizonije 24Persej 537Persijanci 137, 536, 537Peruzija 559, 563, 603, 610, 618Pemzini 610Petelije, Gaj 444, 493, 547; GajBalb 426, 427, 431; C. Libo 499;Kvint 197, 203, 204; (narodnitribun 441. pre n. e.) 247;Marko 542, 546Petelijski gaj 387, 463Petrarka, Frančesko (FrancescoPetrarca) 24, 362Piceni 499, 536, 586Pilemon 29Pinarije, Lucije 154, 418, 442;Lucije Mamerk 260Pinariji (patricijski rod) 38Pir 446, 494, 575Pitagora Samljanin 50

Pitekus 491Pitija91, 92, 314, 320Plaucije, Gaj 427, 428, 431, 433, 444,465, 489, 490, 538, 548, 549,554; Lucije Venoks 487, 488,513, 538; Publije Prokul 491Plestina 577644Plinije, Gaj Stariji 8, 22, 40, 74,130,176Plistika 539, 540Plutarh 22, 98, 99, 321, 349, 549Po 333-335

Polibije 16-20, 24, 304, 361Polija (triba) 509, 510Polion, Azinije 9, 13Politorij 67, 68Poluska 130, 135Polje zlodela 484Pomecija - v. Suesa PomecijaPomorski cirkus 566Pompej, Gnej 10, 12Pompeja 475, 533, 539Pompejevac (pompeianus) 10, 12Pompilije, Numa 11, 21, 50, 51,65, 238; Sekst 279, 355

Pomponije, Kvint 329; Marko 215,419, 420Pomptin 131, 377, 431Pomptinsko polje 422Pontificije, Tiberije 141Pontija 547Pontije, Gaj 514, 531; Herenije516-518, 525, 527; Komin 345Popilije, Marko 427, 435, 539;Marko Lenat 433, 439, 441, 444



Porcije, Marko Katon StarijiCenzorije 18, 584Porsina 105-112,118, 410, 526, 592Posejdonije 20Postumija 280Postumije, Aul 115-117, 122, 165-167, 188, 265; Aul AlbRegilensis 315, 316; AulTubert 259, 262, 276; EbucijeHelv 257; Ebucije Kornicen247; Kominije Aurunk 130,139; Lucije Megel 606,611-613, 617, 618; LucijeRegilensis 366, 390, 569, 570,629; Marko Albin 298; MarkoRegilensis 213, 284-286;Publije 112-114; Spurije 163,195, 325, 328, 329, 395, 485,486, 493, 514, 522, 523, 525-527; Spurije Alb 194, 231, 260,264; Spurije Regilensis 395Poticiji 38, 39, 548Praznik Vere 54Preneste 87, 115,170, 389, 396-398,

401, 427, 428, 480, 548Prenestini 389, 395-398, 481, 483,533Prisci Latini - v. Stari LatiniPrivern 487-491, 538Privernati 431, 432, 464, 465, 479,490,491,509Proka 33Publije, Kvint 386; Lucije Volsk 311;Servilije 118,120,125,168Publilija 431, 480Publilije, Gaj 498; Kvint 438; KvintFilon 480, 484-486, 491-493,

522, 527-530, 545;Tit584;Voleron 153,154, 312Punski ratovi 11,16, 51,149, 360,361Pupinija 564Put soli 69, 424Ramni 45, 72, 560, 580Rea Silvija 34Regilll3,115, 219, 367Regilskojezero 115, 117,118, 127,183, 367, 397, 451, 470, 471, 573Rem 17, 35-37, 227, 606Rodos 9Romilije, Tit 193, 195

Romui 17,18, 21, 35-37, 39-48,50-52, 54, 64, 66, 72, 75, 78, 84,90, 97,179, 201, 227, 238, 251,645255, 256, 268, 324, 349, 412,416, 477, 489, 601, 606, 619Romul, Silvije 33Romular 34Romuleja 593Roscije, Lucije 253



Rostra 253, 483, 305Rufrij 496Ruminal 34, 601Rusele 578, 617Rutilije, Spurije Kras 282Rutuli 31, 32, 92, 247Sabatin 371Sabinjani 41-45, 49, 50, 54, 64,68-74, 80,112-115,119,122,123,125-127,134,146,151,159,160,177,178-180,188,192,193,199, 201, 203, 204,212, 219, 223, 224, 233, 238,239, 303, 424, 441, 451, 536,359, 583, 620Salentini 566, 575Salin 433Salonije, Publije 463Salustije, Gaj Krisp 15, 18, 22, 620Saluviji 335Salvi 334Samnij 450, 453, 461, 464, 485, 486,492, 493, 496, 497, 500, 507,509, 527, 530, 536, 540, 548,

550, 551, 560, 562, 564-570,588, 589, 591-597, 604, 607,610, 611, 617-620, 626-628Samniti 272, 287, 418, 435, 446-454,456-459, 461, 462, 465-470,477, 478, 486, 487, 490-492,495-499, 501, 502, 508-512,514-517, 521-532, 536, 538-541, 543-547, 549-551, 558,559, 562-564, 566-570, 574,580, 586-594, 596-599, 606-617, 619-629Sanktis, Gaetano de (Gaetano de

Sanctis) 16Sapinati 331,332Sasula 435Satikula 450, 453, 539, 540, 574Satikulani 530Satričani 527, 531, 532Satrik 135, 373, 374, 382, 389,390, 395, 400, 401, 444, 445,465, 527, 532Saturn 12, 30, 117Saturnalije 117Savinji, Karl Fridrih fon (FriedrichCarl von Savigny) 363

Segovez 334Sekstije, Lucije 403-405, 407-413,415, 433, 434, 437, 583, 589;Marko 285, 360; Publije 285Sekstilije, Gaj 398Semon Sanko 489Sempronije, Aul Atratin 117, 131,242, 279, 282, 396, 397; GajAtratin 272, 273, 275, 277-280; Lucije Atratin 242, 244;



Publije 552, 553, 598, 599;Publije Sof 570, 583, 585Senoni 334, 335, 605Sentin 606,610, 611Sepin 627, 628Sergija 307, 309, 487Sergije, Gaj 371, 376, 394, 487;Lucije Katilina 15, 19; LucijeFidena 253, 260, 265, 266, 271,280, 281, 315, 327; ManijeFidena 296, 306, 310-312;Marko 197, 204, 306, 307, 309Servije Tulije (kralj Kornikuluma)98, 193, 238, 297,318, 401,573, 629646Servije Tulije (kralj Rima) 74-78,81-83, 95Servije, Roman 297Servilije, Gaj 148, 280, 587; GajAhala 250, 252, 257, 266, 282,291,292,294, 306, 307, 367,381, 386; Kornelije 372; Kvint160,163,164,186, 257, 266,

281, 306, 323, 336, 389, 399,404, 416, 419, 422, 426, 434,439, 459; Kvint Ahala 434; KvintFidena 313, 316, 370, 371,372; Kvint Prisk 262, 282, 283;Lucije Strukt 282; Publije Prisk118, 120-126; Spurije Prisk(Strukt) 149,150,152, 399,406; Sulpicije Ruf 370, 402Serviliji (patricijski rod) 64Sestije, Publije Kapitolin 194, 195Sestrina gredica 60Setija 398, 464, 465, 467, 469, 488

Sibila 35, 38Sibilinske knjige 38, 173, 257, 260,312, 313, 444, 582, 611,630Sicije, Gnej 156, 158; Lucije 204,502, 212Sicilija 29, 30, 32, 37,131,138, 260,265, 288, 415, 424, 444Sicinije, 128,130, 132; Gaj 215;Lucije 371; Tit 137, 324Sidicini 446-448, 450, 451, 454,466, 468, 469, 483-486, 492,547, 549Sidicinska polja 446

Signija 91, 118, 423, 467, 491Sikuli 30, 85, 87, 265Sikul, Tit Klelije 247; Kvint Lelije 399Sikulsko more 32Silvan 103, 489Silvije 33; Eneja Latin 33; Romul33; Rea 34Silviji 33Simah, Kvint Aurelije 17, 363, 364Sinopa 599



Sinuesa 479, 599Sipont 494Skantije, Marko 629Skaptija (triba) 486Skaptije, Publije 233, 234Solane 344Solon 194Solonij (agerSolonius) 479Sora 540, 543, 566, 570, 574Sotim 495Spurilije, Tiberije 276Stacije, Tit 150Stara Fikuleja 73Stari Latini 33, 67, 68, 73, 74Stelatin 371Stelatinska polja 611Stočni trg 106, 401, 600Stridon 7Sublicijski most 106, 340Subura 175Suesa Aurunka 483, 547, 612Suesa Numika 547Suesa Pomecija 76, 87, 90, 113,114, 122, 260, 483, 547

Suesula 457, 458, 483, 492, 574Sulpicije, Gaj 389, 422, 423, 428,430, 431, 434, 438, 509, 533,542, 546; Gaj Kamerin 395;Gaj Long 483, 484, 509, 548;Gaj Petik 416, 434Ð436; KvintKamerin Komut 258, 263,306, 313, 347, 348; Kvint Long336; Publije Kamerin 194, 195,211,231, 232; Publije Saverije570, 585; Servije 331, 332, 388,400-402, 404, 406; Servilije 402;Servije Kamerin Kornut 329,

371, 445; Servije Ruf 370, 384;647Sulpicije 115,169, 172, 367;Fabije 587Sunce 52, 322Sutrij 368, 369, 374, 375, 351, 551,552, 555, 558, 589Sutrijani 368, 369Sveti put 111Sveti zakon 130, 261, 309, 561Sveto brdo 128, 130, 132, 156,177,213,215, 222, 229Španija 19, 37

Tacije, Tit 41-43, 45, 46, 49, 64,70, 71,90, 238, 355,412, 421,477, 489Talas 41Tanakvil 69, 70, 74-76, 82Taracina 294, 460, 538Tarent 417, 446, 496, 498, 529, 575Tarendnci 493, 494, 496-499, 529Tarkvinija 91Tarkvinije, Aruns 69, 76, 81, 82,



102; Koladnjanin 69, 92, 95,98, 99, 103, 251; Lucije 76,80, 189, 213, 238, 469; LucijeOholi 81-86, 88, 89, 94, 95, 98,582; Lucije Prisk 70, 72-76, 98,100-102,112,116, 118,132,174, 201,205; Sekst87, 89,92-95: Tit Prisk 333Tarkviniji (grad) 69, 70, 102, 315,435Tarkviniji (rod) 91, 92, 98-100,103,105, 110,112, 115,131,201,553Tarkvinjani 69, 238Tarpej, Gaj Kalvije 193; Spurije43,211,226Tarpejska stena 43, 89, 383, 388, 425Tascije Viktorijan 364Taurinski prevoj 334Tean 446, 538Tead 449, 538Telene 68Tempanije, Sekst 273-277Terendlije, Gaj Harsa 171, 172

Terendna (triba) 585Terina 494Termin 90, 355Tesalci 536Tesprotski zaliv 494Tibar 33, 34, 37, 40, 46, 47, 54, 61,74, 80,101,106, 107,110,131,147, 149, 150, 248, 254, 255,267, 284, 306, 337, 338, 354,418, 432, 536, 601,606Tiberije (car) 10, 100Tiberije Pontificije 141Tiberin 33, 107

Tibur 220, 424, 426, 427, 428, 480,548, 549Tiburti 426, 427, 433, 434, 435,481, 483, 549Ticiji 45, 72, 560, 580Ticin 334, 335Ticinije, Lucije Sak 311, 317Tifati 447Tifern 569, 590, 610, 611Timagen 19Timasitej 327Tirensko more 31, 32, 39, 287,443, 460, 477, 481, 538, 587

Titinije, Marko 215, 575Toskansko more 333Trenkl, Herman(HermannTrankle) 25Trankvil, Gaj Svetonije 12Transpadanska Galija 8, 19Trebij 135Trebonije, Gnej 309; Lucije Asper226; Marko 388;Tit622Trebulani 574



Trifan 479Trigeminska kapija 252Trikastini 334648Troilum 629Troja 8,15, 28-32, 55, 192, 352, 575Trojanci 28-32, 55, 575Trojansko selo 30Tromentin 371Tuberon, Elije 258, 584Tukidid 16, 22Tulija 80-83, 95, 220Tulije, Acije 133-135, 137; Manije115; Marko Ciceron 20, 24,73, 83, 193, 239, 252, 415, 424,574; Sekst 428-430, 432; Servije50, 72, 74-78, 83, 95,98,193,238, 297, 318,401,573, 629Turije 536, 575Turno 31, 85Tuskul 84, 88,112,163,169,180,181,182,185,186,192,193, 202,204, 246, 263, 280-282,328, 329,389, 393-395,401, 402, 404, 436,

460,471,482,509,510Ufentina (triba) 538Umbri 77, 536, 557, 559, 564, 565,584, 599, 605-607, 611Umbrija 77, 536, 557, 564, 565, 584Urbijska okuka 83Utent 335Vitfild, J . H. (J. H. Whitfield) 26Vak, Vitruvije 487-489Vakova poljana 487Valerije, Ancije 18, 19, 167, 258,404, 488; Gaj 486; Gaj Potit 284,288, 293, 296; Lucije 139, 316,

388, 394, 487, 618; Lucije Flak522, 563; Lucije Potit 200-203,210,213, 215,216, 219, 221,222, 225, 233, 241, 284, 293,294, 298, 308, 311,313, 331,348, 371, 384; Lucije Publikola325, 327, 366, 371; Manije 115,126,128; Marko 57, 112,115,116, 169, 187,193, 428, 431,442, 443, 457, 467, 475, 507,547, 563; Marko Korv 443,444, 446, 450, 461, 463, 484,485, 507, 522, 533, 594; Marko

Maksim 313, 323, 569, 577,580, 584, 586, 590, 611; MarkoPublikola 435, 436; Publije 93,94, 99, 102-105,108,113,150,151,158,159,166,178-183,371-373, 375, 394, 400, 404,413, 437, 439, 451; PublijePublikolall2,170,177, 434,446,451,486Valeriji (patricijski rod) 18, 197, 534



Vatikansko polje 606Vecilij 210Vejani 47, 254-271, 293, 306, 313,320, 336, 353Veji 10, 47, 59, 61, 64,110, 140-142,146,149,150-152, 237, 242,255, 254, 289, 266, 267, 278,284, 293, 296-299, 301-306,312-316, 318-324,327-331,338, 339, 343-346, 349-354,366, 369, 374, 380, 489Velija 83, 103, 104, 627Velike (Rimske) igre 8, 9, 10, 15,18, 23, 24, 27, 28, 40-43, 48,49, 55, 56, 58Veliki cirkus (Circus Maximus) 28,37, 71Veliki žrtvenik 38, 53, 66, 80,109, 330, 527, 548, 572, 601,619,620Velitrani 431,481,509Velitre 127, 131, 378, 379, 384,388, 389, 395, 397, 404, 406,408, 413, 431, 467, 480-483,

490, 509Venera31, 209, 611Veneti 8, 29, 30, 33, 575, 576649Vergilije, Publije Maron 12, 13,29, 575Verginija 27Verginija (Aulova kći) 600Verginije, Aul 124, 149, 159, 162,174, 176, 181, 187, 329; Lucije205-212, 215, 217-220, 222,257, 258, 306, 307, 309-312,366; Opiter 114, 152; Prokul

138; Publije 125, 126; Spurije193; Tit Celimontan 226; TitRutul 117, 124, 146, 169Verona 30, 335, 363, 364Verugina 235, 291, 293, 328Verula 88, 566, 568Vescija 478, 543Vescini 597, 599, 610, 629Vescinska šuma 478, 599Vesta 34, 53Vestin hram 27, 70, 177, 261, 277,322, 340, 436, 460, 506, 508Vestini 23, 50, 72, 74, 128, 140,

141,181, 275, 279, 298, 332,338, 454, 497, 499, 500, 518,521,534, 536, 537, 577, 613Vetelija 135Vetije 126Vetije Mesije 264Veturija 136Veturije, Gaj 193, 194, 400, 404;Lucije 195, 406, 413; Marko312; Tit Gemin 170, 485, 522,



525; Tit Kalvin 514Vetusije, Gaj 115, 124, 128; TitGemin 170Vezeris 475, 608Vezuv 45, 59,104,113, 252, 272,284, 297, 475, 476, 546, 547, 592VikaPota 104Viko, ĐambatistaVico) 24Vilije, Apije 215Viminal 68, 79Vindicio 101Vitelij 99, 100, 104, 329Volatere 587Voles 93, 126Volsci 64, 76, 87, 88, 90, 106,118-122, 125-127, 130, 131,133-140, 146, 147, 149, 151,156, 157, 159, 160, 161, 163,165, 168-173, 177, 178, 180,182,184-187,219, 221,227-229, 232, 233, 235, 237, 242,245-247, 260-262, 264, 265,272-277, 179, 287-297, 308,

311,315, 323, 353, 354, 367,368, 370, 373-379, 381, 382,388-390, 392-394, 398-401,424, 436, 443-445, 447, 451,461,462, 465, 467, 569, 478,481, 483, 487, 491, 492, 536,547, 574Volscije, Marko Fiktor 175, 192Volsiniji 331, 332, 418, 564, 617,618Volš, P. G. (P. G. Walsh) 10, 19 25Volters, C. F. (C. F. Walters) 25, 364Voltumna 259, 261, 296, 298, 316,

367Volturno (Voltumus, reka) 113,445, 479, 538, 543, 597, 610,611Volturnum (grad) 272Volumija 136

245628486 tit livije istorija rima od osnivanja grada prva dekada

Documents