24. 38. 26.arhiva.tmf.bg.ac.rs/interno/nnvece 26.2.pdf · 1.ОВЕРА И УСВАЈАЊЕ...

НАСТАВНО-НАУЧНО ВЕЋЕ П О З И В

Позивају се чланови Наставно-научног већа Факултета да присуствују 24. редовној

СЕДНИЦИ НАСТАВНО-НАУЧНОГ ВЕЋА ФАКУЛТЕТА

коју на основу члана 38. Статута факултета заказујем за:

ЧЕТВРТАК 26. ФЕБРУАР 2015. ГОДИНЕ У ВЕЛИКОМ АМФИТЕАТРУ ПОСЛЕ СЕДНИЦЕ ИЗБОРНОГ ВЕЋА

За заказану седницу НН већа Факултета предвиђа се следећи:

ДНЕВНИ РЕД:

1.ОВЕРА И УСВАЈАЊЕ ЗАПИСНИКА СА 23. РЕДОВНЕ СЕДНИЦЕ НН ВЕЋА ФАКУЛТЕТА одржане 22 1. 2015. год. 2.НАСТАВНА ПИТАЊА Известилац: Проф. др Александра Перић-Грујић 2.1. Списак дипломираних студената у периоду од 12. 1. 2015. год. до 16. 2. 2015. 2.2. Пријављени дипломски радови 2.2.1. Образложење тема дипломских радова 2.3. Пријављени дипломски радови (студенти уписани шк. 2005/06.) 2.4. Списак студената који су одбранили завршни рад од 12. 1. 2014. год. до 16. 2. 2015. год. 2.5. Пријављени завршни радови 2.5.1. Образложења тема завршних радова 2.6. Списак студената који су одбранили завршни мастер рад од 12. 1. 2015. год. до 16. 2. 2015. год. 2.7. Пријављени завршни мастер радови 2.7.1. Образложења тема завршних мастер радова 2.8. МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ 2.9. ДОКТОРСКЕ СТУДИЈЕ Известилац: проф. др Петар Ускоковић 2.10. Именовање Комисије за завршни испит студената докторских студија 2.11. Предлог одлуке о измени и допуни Правилника о основним и мастер академским студијама 3. КАДРОВСКА ПИТАЊА Известилац: Проф. др Александар Орловић 3.1.Извештај Комисије референата за избор у научно-истраживачка звања 3.2 Именовање Комисије референата за писање Извештаја за избор у научно-истраживачка звања 3.5. Рецензије техничко-технолошких решења 4. ПИТАЊА, ПРЕДЛОЗИ И ИНИЦИЈАТИВЕ 5.ТЕКУЋА ПИТАЊА ПРЕДСЕДНИК НН ВЕЋА ФАКУЛТЕТА

Проф. др Ђорђе Јанаћковић с.р.

2 НАСТАВНО НАУЧНО ВЕЋЕ, 26.02.2014.

З А П И С Н И К

са 23. редовне седнице Наставно- научног већа, одржане 22. 1. 2015. год. у Свечаној сали у 12 часова. Седници је присуствовало 38 чланова Већа. Одсутни: Славиша Путић и Рајко Шашић Осим чланова Већа седници је присуствовао Владимир Аранђеловић, правни референт и Миља Дачић, референт за На предлог декана проф. др Ђорђа Јанаћковића, за ову седницу је прихваћен следећи

ДНЕВНИ РЕД: 1.ОВЕРА И УСВАЈАЊЕ ЗАПИСНИКА СА 22. РЕДОВНЕ СЕДНИЦЕ НН ВЕЋА ФАКУЛТЕТА одржане 18. 12. 2014. год. 2.НАСТАВНА ПИТАЊА Известилац: Проф. др Александра Перић-Грујић 2.1. Списак дипломираних студената у периоду од 8. 12. 2014. год. до 12. 1. 2015. год. 2.2. Пријављени дипломски радови 2.2.1. Образложење тема дипломских радова 2.3. Пријављени завршни радови 2.3.1. Образложења тема завршних радова 2.4. Списак студената који су одбранили завршни мастер рад од 8. 12. 2014. год. до 12. 1. 2015. год. 2.5. Пријављени завршни мастер радови 2.5.1. Образложења тема завршних мастер радова 2.6. ДОКТОРСКЕ СТУДИЈЕ Известилац: проф. др Петар Ускоковић 2.7. Именовање Комисије за завршни испит студената докторских студија 2.8. Признавање страних високошколских исправа 3. КАДРОВСКА ПИТАЊА Известилац: Проф. др Александар Орловић 3.1.Извештај Комисије референата за избор у научно-истраживачка звања 3.2 Именовање Комисије референата за писање Извештаја за избор у научно-истраживачка звања 3.3. Давање сагласности наставницима ТМФ за ангажовање на другим факултетима 3.4. Давање сагласности студентима докторских студија ТМФ за извођење вежби 3.5. Рецензије техничко-технолошких решења 4. Предлог за покретање процедуре за кандидатуру за члана САНУ 5. ПИТАЊА, ПРЕДЛОЗИ И ИНИЦИЈАТИВЕ 6.ТЕКУЋА ПИТАЊА

Тачка 1. Записник са 22. редовне седнице НН већа одржане 18. 12. 2014. године је усвојен једногласно (као у материјалу). Пре почетка седнице др Ђорђе Јанаћковић је изнео предлог, а чланови НН већа су прихватили, да се почне са разматрањем тачке 4.

НАСТАВНО НАУЧНО ВЕЋЕ, 26.02.2014. 3

Тачка 4.

НН веће је разматрало предлог за кандидатуру за дописног члана САНУ. Предложен је следећи кандидат:

1. Веће Катедре за физичку хемију и електрохемију је предложило др Весну Мишковић-Станковић, редовног професора Технолошко-металуршког факултета

Чланови Катедре сматрају да је проф. Др Весна Мишковић-Станковић својим досадашњим научно-истраживачким радом и ангажовањем на реформи наставе на факултету значајно допринела развоју науке из области електрохемијске синтезе полимерних и наноструктуираних биокомпатибилних материјала. На предлог декана факултета проф. др Ђорђе Јанаћковић чланови НН већа су се изјаснили о начину гласања о овом предогу. Чланови НН већа су се једногласно донели одлуку да се гласа тајно. Декан факултета др Ђорђе Јанаћковић је пре почетка гласања истакао значај присуства чланова ТМФ-а у САНУ за Технолошко-металуршки факултет и научну заједницу Србије. Др Ђорђе Јанаћковић је подсетио чланове НН већа на научну делатност др Весне Мишковић-Станковић, а која се одвија у оквиру широке групе нових функционалних материјала, електроххемијских технологија за њихово добијање и примене у индустрији за заштиту метала од корозије и у биомедицини као биоматеријал за импланте. Др Весна-Мишковић Станковић је руководила / учествовала на 12 међународних пројеката и 11 националних пројеката, члан је Научног друштва Србије и члан Одбора за физичку хемију САНУ, стални је рецензент у истакнутим међународним часописима из области корозије и материјала, национални је представник у Међународоној унији за чисту и примењену хемију (IUPAC) и у Европском удружењу за хемијске и молекуларне науке (EuCheMS), а такође и члан престижних међународних удружења (Америчко електрохемијско друштво, Међународно друштво ѕа електрохемију, Европске федерације за корозију). НН веће је одредило Комисију за спровођење изјашњавања чланова НН већа о предлогу за покретање процедуре за кандидатуру за члана САНУ кандидата:

1. Др Весне Мишковић-Станковић у следећем саставу: 1. Владимир Аранђеловић, дипл. правник 2. др Недељко Крстајић, ред. проф. 3. др Дарко Радосављевић, доцент Након пребројавања гласова Комисија је установила следеће:

1. за кандидата др Весну Мишковић-Станковић је гласало 36 чланова НН већа (од којих 31 члан „за“, 5 чланова „против“)

Констатовано је да је предлог прихваћен већином гласова чланова НН већа.


Тачка 2. Известилац по наставним питањима била је проф. др Александра Перић-Грујић, продекан за наставу. 2.1. НН веће је прихватило списак дипломираних студената у периоду од 8. 12. 2014. год. до 12. 1. 2015. год.(као у материјалу). 2.2. НН веће је прихватило списак пријављених дипломских радова (као у материјалу). 2.3. НН веће је прихватило списак пријављених завршних радова ( као у материјалу). 2.4. НН веће је прихватило списак студената који су одбранили завршни мастер рад у периоду од 8.12. 2014. год. до 12. 1. 2015. год. (као у материјалу). 2.5. НН веће је прихватило списак пријављених завршних мастер радова кандидатa (као у материјалу) уз следећу корекцију: Код кандидата по редним бројем 1. Грујић Иване, потребно је извршити корекцију у образложењу теме: уместо „металних јона“ треба да пише „јони метала“. Известилац је био проф. др Петар Ускоковић, продекан за докторске студије 2.6. НН веће је донело одлуку о прихватању: I Састава Комисија за оцену научне заснованости тема (као у материјалу) II Извештаја Комисија о оцени научне заснованости теме (као у материјалу) уз следеће напомене: Код кандидата под редним бројем 1. Мр Лазара Копање, дипл. инж. 5. члан Комисије је др Драгиша Жунић, ван. проф. Универзитета Мегатренд, Факултета за компјутерске науке. НН веће је одлучило да се Извештај Комисије о оцени научне заснованости теме прихвати условно, а да се тражи мишљење Универзитета да ли ТМФ може да прихвати професора са приватног факултета за члана Комисије. III Састава Комисија за оцену и одбрану докторске дисертације (као у материјалу), уз следеће корекицје: Кандидат под редним бројем 1. је Ивана Костић, дипл. фармацеут IV Извештаја Комисија о оцени докторских дисертација ( као у материјалу) уз следеће напомене: Код кандидата под редним бројем 1. Звездане Башчаревић, дипл. инж. , пасус који је у Извештају у ћирилици треба пребацити у латиницу. Код кандидата под редним бројем 2. Мr Akram Ariebi M. Halapa потребно је прилагодити Извештај захтевима Већа научних области хемијских наука, таксативно навести научни допринос кандидата, као и Impact factor i ISSN објављених радова радова кандидата. 2.7. НН веће је донело одлуку о именовању Комисије за завршни испит студената докторских студија (као у материјалу). 2.8. НН веће је донело одлуку о признавању страних високошколских исправа и то:


1. Диплома о стеченој академској титули доктор, коју је Ивана (Марко) Вуковић стекла на Универзитету у Гронингену, Холандија, 03.05.2013. године, може се нострификовати као еквивалентна дипломи доктор наука-хемијске науке, која се стиче на Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду.

2. Диплома о стеченој академској титули доктор, коју је Јелена (Ћирић Зоран) Јоковић

стекла на Универзитету у Гронингену, Холандија, 16.05.2014. године, може се нострификовати као еквивалентна дипломи доктор наука-хемијске науке, која се стиче на Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду.

3. Диплома о стеченој академској титули доктор, коју је Милица (Мирослав) Спасојевић стекла на Универзитету у Гронингену, Холандија, 01.10.2014. године, може се нострификовати као еквивалентна дипломи доктор наука-хемијске науке, која се стиче на Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду.

4. Диплома о стеченој академској титули Doctor rerum naturalium , коју је Радован (Миодраг) Вукићевић стекао на Универзитету у Потсдаму, Немачка, 18.01.2012. године, може се нострификовати као еквивалентна дипломи Доктор наука-хемијске науке, која се стиче на Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду.

Тачка 3. Известилац по кадровским питањима је био проф. др Борис Лончар, продекан 3.1. НН веће је донело одлуку о прихватању Извештаја Комисије референата за избор у научно-истраживачко звање и то:

1. Др Верица Ђорђевић, дипл. инж. избор у звање виши научни сарадник 2. Ивана Мијатовић, дипл. инж. избор у звање истраживач сарадник 3. Јована Вуковић, дипл. инж. избор у звање истраживач сарадник 4. Мр Предраг Петровић, дипл. инж. фармације избор у звање истраживач сарадник 5. Катарина Букара, дипл. инж. избор у звање истраживач сарадник

3.2. НН веће је донело одлуку о именовању Комисије референата за писање Извештаја за избор у научно-истраживачка звања и то:

1. На предлог Катедре за конструкционе и специјалне материјале именује се Комисија референата за писање Извештаја о испуњености услова за избор др Душице Б. Стојановић, дипл. инж. у звање виши научни сарадник у саставу:

1. Др Петар Ускоковић, ред. проф. ТМФ 2. Др Весна Радојевић, ван. проф. ТМФ 3. Др Јасна Стајић-Трошић, научни саветник Института за хемију, технологију и металургију, Универзитета у Београду


2. На предлог Катедре за неорганску хемијску технологију именује се Комисија референата за писање Извештаја о испуњености услова за избор др Даниеле Поповић, дипл. инж. у звање научни сарадник у саставу:

1. Др Јелена Миладиновић, ван. проф. ТМФ 2. Др Снежана Грујић, ван. проф. ТМФ 3. Др Зоран Миладиновић, научни сарадник Института за општу и физичку хемију у Београду

3. На предлог Катедре за биохемијско инжењерство и биотехнологију именује се Комисија референата за писање Извештаја о испуњености услова за избор Мионе Миљковић, дипл. биохемичар. у звање истраживач сарадник у саставу:

1. Др Сузана Димитријевић, ван. проф. ТМФ 2. Др Славица Шилер-Маринковић, ред. проф. ТМФ 3. Др Бранимир Југовић, научни саветник ИТН-а у Београду

4. На предлог Катедре за органску хемију именује се Комисија референата за писање Извештаја о испуњености услова за избор мр Стане Бекцић, дипл. инж. у звање истраживач сарадник у саставу:

1. Др Слободан Петровић, ред. проф. ТМФ 2. Др Славица Шилер-Маринковић, ред. проф. ТМФ 3. Др Валентина Маринковић, доцент Фармацеутског факултета у Београду

3.3 .Др Гордани Кокези, редовном професору ТМФ-а даје се сагласност за извођење наставе на Економском факултету у Београду из предмета „Економика предузећа“ (летњи семестар), шк. 2014/15 године. 3.4.НН веће је донело одлуку о давању сагласности студентима докторских студија ТМФ за извођење вежи и то: 1. Даје се сагласност др Мирјани Рајилић-Стојановић, научном сараднику Иновационог центра ТМФ за извођење вежби из предмета Молекуларна дијагностика у зимском семестру са фондом од 30 часова по семестру и из предмета Безбедност хране са фондом од 11 часова по семестру , шк. 2014/15 године. 2. Даје се сагласност др Милени Жужи, научном сараднику Иновационог центра ТМФ за извођење вежби из предмета Технологија паковања хране у зимском семестру са фондом од 15 часова по семестру, шк. 2014/15 године. 3. Даје се сагласност Марији Стојановић, истраживачу сараднику Иновационог центра ТМФ за извођење вежби из предмета Биотехнолошки практикум 1 у зимском семестру са фондом од 17 часова по семестру, шк. 2014/15 године. 4. Даје се сагласност Милици Царевић, истраживачу сараднику Иновационог центра ТМФ за извођење вежби из предмета Биотехнолошки практикум 1 у зимском семестру са фондом од 17 часова по семестру, шк. 2014/15 године.


5. Даје се сагласност Соњи Јаковетић, истраживачу сараднику Иновационог центра ТМФ за извођење вежби из предмета Ензимско инжењерство у зимском семестру са фондом од 15 часова по семестру, шк. 2014/15 године. 6. Даје се сагласност др Сањи Грбавчић, научном сараднику Иновационог центра ТМФ за извођење вежби из предмета Ензимско инжењерство у зимском семестру са фондом од 15 часова по семестру, шк. 2014/15 године. 7. Даје се сагласност др Светлани Николић, научном сараднику Иновационог центра ТМФ за извођење вежби из предмета Биогорива на мастер студијама у зимском семестру (за 4 студента) и из предмета Аналитика прехрамбених производа са фондом до 10 часова, шк. 2014/15 године, без надокнаде. 8. Даје се сагласност др Александри Ђукић-Вуковић, научном сараднику Иновационог центра ТМФ за извођење вежби из предмета Метаболичко и генетичко инжењерство у зимском семестру са фондом од 4 часова по семестру (са надокнадом) и из предмета Ананлитика прехрамбених производа на мастер студијама у зимском семестру са фондом до 10 часова (без надокнаде), шк. 2014/15 године. 9. Даје се сагласност Маји Булатовић, истраживачу сараднику Иновационог центра ТМФ за извођење вежби из предмета Биотехнолошки практикум 2 у зимском семестру са фондом до 15 часова по семестру, шк. 2014/15 године. 10. Даје се сагласност Тањи Крунић, истраживачу приправнику Иновационог центра ТМФ за извођење вежби из предмета Биотехнолошки практикум 2 у зимском семестру са фондом до 15 часова по семестру, шк. 2014/15 године. 11. Даје се сагласност Маји Булатовић, истраживачу сараднику Иновационог центра ТМФ за извођење вежби из предмета Аналитика прехрамбених производа у зимском семестру са фондом до 10 часова по семестру, шк. 2014/15 године, без надокнаде. 3.5. НН веће је донело одлуку о прихватању рецензија за техничко-технолошких решења (као у материјалу). Седница је завршена у 12. 45 часова Записничар, ПРЕДСЕДНИК НН ВЕЋА ФАКУЛТЕТА Зорана Маринковић, с.р. Проф. др Ђорђе Јанаћковић, с.р


Prilog uz tačku 2.1.

2.1. SPISAK DIPLOMIRANIH STUDENATA U PERIODU od 12.01.2015. do 18.02.2015. god.

Kandidat Br. indeksa

Odsek Mentor Ocena

Dat. odbr. Pros. Dipl.

rad 1. Milojević Ž. Teodora 136/94 NHT Dr Lj. Rajaković 7,35 10 09.02. 2. Banjac M. Danijela 148/04 BIB Dr S. Dimitrijević 7,67 10 10.02.


2.2. PRIJAVLJENI DIPLOMSKI RADOVI

Kandidat Br. Indeksa

Mentor, Koreferent

T e m a Odsek

1. Miloradović Emina 202/04

Dr Jovan Jovanović (1) Dr Ivona Radović

Formiranje baze podataka viskoznosti binarnih smeša tečnosti

FI

2. Jovanović Maja 132/04

Dr Suzana Dimitrijević (2) Dr Mirjana Rajilić-Stojanović, naučni saradnik TMF

Selekcija bakterijskih izolata sa potencijalom za biološku kontrolu fitopatogena

BIB

3. Vrućinić Dragana 255/04

Dr Suzana Dimitrijević (3) Dr Mirjana Rajilić-Stojanović, naučni saradnik TMF

Optimizacija postupka ekstrakcija flavonoida i polifenola iz otpadnog materijala dobijenog preradom hajdučke trave (Achilea millefolium)

BIB

4. Mitrović Jelena 56/04

Dr Rakin Marko (2) Dr Bojan Međo

Proračun čvrstoće parovoda od nerđajućeg austenitnog čelika

FI

5. Marjanović Jelena 167/04

Dr Slaviša Putić (1) Dr Marko Rakin

Proračun i dimenzionisanje omotača vertikalne posude za pripremu vode

FI

2.2.1. OBRAZLOŽENJA TEMA DIPLOMSKIH RADOVA

1. Miloradović Emina

Tema: Formiranje baze podataka viskoznosti binarnih smeša tečnosti Mentor: Dr Jovan Jovanović

U ovom diplomskom radu biće formirana baza eksperimentalnih podataka viskoznosti binarnih smeša tečnosti. Eksperimentalni podaci biće preuzeti iz dostupne literature na internetu. Baza podataka biće organizovana po temperaturama i sastavima i predstavljena u formi Excel


fajlova. Podaci neće biti grupisani po smešama ili autorima, već će se u svakom fajlu nalaziti po jedan set eksperimentalnih podataka za neku smešu objavljen od strane određenih autora. Pored podataka u svakom fajlu će biti navedena imena autora i podaci o literaturnom izvoru iz koga su preuzeti. Podaci će biti provereni upotrebom UNIFAC-VISCO modela za korelisanje viskoznosti binarnih smeša tečnosti. Program koji će biti korišćen za obradu experimentalnih podataka će biti napravljen u Excelu.

2. Jovanović Maja

Tema: Selekcija bakterijskih izolata za biološku kontrolu fitopatogena Mentor: Dr Suzana Dimitrijević Sve veći značaj bezbednosti hrane u proizvodnji biljnih kultura doveo je do potrebe za smanjenjem upotrebe hemijskih zaštitnih sredstava poput pesticida. Nasuprot hemijskim, biološki preparati za zaštitu bilja su potpuno bezbedni i poželjni, jer često, pored zaštite deluju i kao simulatori rasta biljaka. Među biološkim preparatima, posebno se izdvajaju mikrobne kulture sa antagonsitičkim delovanjem prema određenim fitopatogenima. U ovom radu će se izvršiti selekcija bakterijskih kultura, izolovanih iz prirodnih staništa (zemljište i morski sedimenti) koje imaju potencijal biološke kontrole fitpatogena, a pre svega, fitopatogenih plesni. Osnovni kriterijum za selekciju je sprečavanje i/ili usporavanje rasta plesni. U radu će se koristiti veći broj indikatorskih plesni iz grupe Fusarium sp., Aspergillus sp., Mucor sp., Trichoderma sp. I Alternaria sp. Za rad će se koristiti standardne mikrobiološke metode.

3. Vrućinić Dragana

Tema: Optimizacija postupka ekstrakcija flavonoida i polifenola iz otpadnog materijala dobijenog preradom hajdučke trave (Achilea millefolium) Mentor: Dr Suzana Dimitrijević

Otpad iz prerade lekovitog bilja predstavlja nus proizvod koji , zbog neadekvatne granulacije (u obliku prašine), ne može da udje u komercijalne proizvode. Sa aspekta hemijskog sadržaja, ovakav otpad nije pretrpeo izmene, pa u velikoj meri zaostaju različite fiziološki aktivne komponente. Otpad hajdučke trave (Achilea millefolium) zaostaje iz proizvodnje čaja u vidu sitne prašine. U radu će se ispitati mogućnost mikrotalasne ektrakcije polifenola i flavonoida iz ovog otpadnog materijala. Optimizacija procesa ekstrakcije će se vršiti variranjem procesnih parametara kao što su koncentracija rastvarača (etanola), snaga mikrotalasne ekstrakcije i vreme ekstrakcije. Kao izlazni parametri, pratiće se sadržaj ukupnih polifenola i ukupnih flavonoida, standardnim analitičkim tehnikama. Pored toga, pratiće se i antioksidativna aktivnost dobijenih ekstrakta metodama inhibicije DPPH radikala i FRAP.

4. Mitrović Jelena

Tema: Proračun čvrstoće parovoda od nerđajućeg austenitnog čelika Mentor: Dr Marko Rakin

Vodena para pod pritiskom ima značajnu primenu u farmaceutskoj industriji (FI). Zbog potrebe da se obezbede odgovarajući proizvodni uslovi u postrojenju, cevovodi u sistemima za transport pare (parovodi) u FI se po pravilu izrađuju od materijala otpornih na koroziju. U ovom radu će biti dat pregled primene vodene pare u farmaceutskim postrojenjima, kao i opreme, pre svega posuda pod pritiskom, razdelnika pare, ventila i cevovoda. Posebna pažnja će biti posvećena zahtevima za čistoću pare.

Proračun čvrstoće će biti urađen za cevovod od nerđajućeg (austenitnog) čelika X2CrNiMoTi17-12-2, na osnovu poznatih radnih uslova. Biće određena kategorija cevovoda


prema važećem ″Pravilniku o tehničkim zahtevima za projektovanje, izradu i ocenjivanje usaglašenosti opreme pod pritiskom″, debljina zida pravih deonica cevi, kao i debljine zida na mestima promene pravca cevovoda (kolenima).

5. Marjanović Jelena

Tema: Proračun i dimenzionisanje omotača vertikalne posude za pripremu vode Mentor: Dr Slaviša Putić

Posuda pod pritiskom koja se razmatra je vertikalna posuda za pripremu vode koja ima primenu u farmaceutskoj industriji. Posuda je zapremine V=20 m3, radni pritisak je p= 3 bar, a radni medijum je voda. Dimenzije posude (prečnik i visina) su ∅2200 x 5650 mm. Prethodno je izveden kontrolni proračun čvrstoće svih elemenata posude kojim su utvrđene čvrstoće i naponi svih konstrukcijskih elemenata prema važećim standardima. Predmet i cilj ovog diplomskog rada će biti proračun i dimenzionisanje omotača posude kao najvažnijeg elementa posude. Materijal omotača i svih ostalih konstrukcijskih elemata je X6 CrNiTi 18-10.


2.3. PRIJAVLJENI DIPLOMSKI RADOVI

(Studenti upisani šk. 2005/06)

Prezime i ime, Br. indeksa

Mentor, Koreferent

T e m a S.program

1. Zvečevac Jovan 13/05

Dr Karlo Raić (1) Dr Tatjana Volkov-Husović

Gasna cementacija i karbonitriranje niskougljeničnih legiranih čelika

MI

2.3.1. OBRAZLOŽENJA TEMA DIPLOMSKIH RADOVA

1. Zvečevac Jovan Tema: Gasna cementacija i karbonitriranje niskougljeničnih legiranih čelika Mentor: Dr Karlo Raić

U teorijskom delu rada daće se osnovi procesa cementacije i karbonitriranja čelika što će biti predstavljeno u okviru pet poglavlja. Prvo poglavlje će biti uvodno i opisaće elemente procesa naugljeničenja površine gama-železa. Drugo poglavlje će se baviti površinskim svojstvima delova čelčnih komada koji su bili podvrgnuti procesu. U trećem poglavlju će se dati pregled čelika pogodnih za cementaciju i karbonitriranje. U četvrtom poglavlju će biti opisana interakcija između kontrolisanih atmosfera u pećima i čelika tokom procesa cementacije i karbonitriranja. Poslednje poglavlje će se baviti podelom i svojstvima pećnih atmosfera koje se koriste u ovim procesima.

U eksperimentalnom delu razmotriće se tri matematička modela (Gunnarson, Neumann-Peterson i Sauer-Lucas-Grabke) uticaja legirajućih elemenata na sadržaj ugljenika na površini cementacionog višekomponentnog gama-železa. Biće dati rezultati proračuna za odabrane niskougljenične legirane čelike tretirane u odgovarajućim kontrolisanim pećnim atmosferama.



2.4. SPISAK STUDENATA KOJI SU ODBRANILI ZAVRŠNI RAD

od 12.01.2015. do 18.02.2015. god.


Studijski program Mentor

Ocena Dat. odbr. Pros. Dipl.

rad 1.Jovanović Gvozden 55/10 IM Dr Dragomir Glišić 9,24 10 18.02.


2.5. PRIJAVLJENI ZAVRŠNI RADOVI


Mentor, Koreferent

T e m a S. progr.

1.Babić Jelena

Dr Marica Rakin (1) Dr Maja Vukašinović Sekulić

Stabilnost napitka dobijenog fermentacijom surutke pomoću imobilisane starter kulture

BIB

2.5.1. OBRAZLOŽENJA TEMA ZAVRŠNIH RADOVA 1. Babić Jelena

Tema: Stabilnost napitka dobijenog fermentacijom surutke pomoću imobilisane starter kulture Mentor: Dr Marica Rakin

Proizvodnja funkcionalnih fermentisanih napitaka može da predstavlјa dobru alternativu za iskorišćenje surutke na prirodan i ekonomičan način. Kod probiotskih proizvoda bitno je održati njihov probiotski karakter što duži vremenski period.

Cilј rada je određivanje stabilnosti, probiotskog proizvoda tokom čuvanja. Fermentacija surutke vršiće se komercijalnom probiotskom kulturom ABY-6 imobilisanom u kalcijum alginatni gel. Radi povećanja preživlјavanja probiotske kulture tokom čuvanja izvršiće se oblaganje čestica proteinima surutke. Nakon fermentacije odrediće se otpuštanje ćelija iz alginatnih čestica obloženih proteinima surutke a kvalitet fermentisanog proizvoda i praćenje stabilnosti proizvedenog napitaka na bazi surutke određivanjem ukupnog broja živih ćelija, promene pH vrednosti i titracijske kiselosti tokom 30 dana čuvanja.


2.6. SPISAK STUDENATA KOJI SU ODBRANILI ZAVRŠNI MASTER RAD od 12.01.2015. do 18.02.2015. god.


Studijski program Mentor

Ocena Dat. odbr. Prosek Završni

mas. rad 1.Petrović Lj. Filip 3085/12 FI Dr I. Žižović 9,75 10 18.02.



2.7. PRIJAVLJENI ZAVRŠNI MASTER RADOVI

Kandidat-tema Komisija S.prog.

1 Šetka Milena, dipl. inž. 3064/13 Sinteza kompleksa derivata isatina sa metalima i ispitivanje njihove antimikrobne i antioksidativne aktivnosti

1. Dr Saša Drmanić, van. prof. TMF (1) 2. Dr Jasmina Nikolić, docent TMF 3. Dr Aleksandar Marinković, docent TMF

HI

2. Vidović Tamara, dipl. inž. 3095/12 Adsorpcija anjonske boje C.I. Reactive Orange 16 iz vode adsorpcijom na aminosilaniziranom sepiolitu

1.Dr Rada Petrović, red. prof. TMF (1) 2. Dr Đorđe Janaćković, red. prof. TMF 3. Dr Jelena Rogan, van. prof. TMF

HI

3. Marčić Nikola, dipl. inž. 3135/12 Izbor opreme za otprašivanje gasova nastalih pri izlivanju gvožđa iz visoke peći

1.Dr Marko Rakin, van. prof. *-* 2. Dr Viktor Pocajt, van. prof. TMF 3. Dr Karlo Raić, red. prof. TMF

IZŽS

2.7.1. OBRAZLOŽENJA TEMA ZAVRŠNIH MASTER RADOVA

1. Šetka Milena

Tema: Sinteza kompleksa derivata isatina sa metalima i ispitivanje njihove antimikrobne i antioksidativne aktivnosti Mentor: Dr Saša Drmanić U nastavku istraživanja mogućnosti primene derivata isatina i njihovih kompleksa sa metalima (bakar, cink, živa, kobalt) biće sintetisano više kompleksa derivata isatina (1,3-dihidro-3[(2,4,5-tiadiazolon-2(3H)-tion)imino]-2H-indol-2-on) sa navedenim metalima. Za sintezu će se koristiti mikrotalasna i klasična metoda. Njihova karakterizacija će biti izvršena pomoću FTIR i UV/Vis spektroskopije. Biće ispitana antimikrobna i antioksidativna aktivnost dobijenih kompleksa i mogućnost njihove primene.

2. Vidović Tamara

Tema: Adsorpcija anjonske boje C.I. Reactive Orange 16 iz vode adsorpcijom na aminosilaniziranom sepiolitu Mentor: Dr Rada Petrović

Prirodni sepiolit ima veoma mali adsorpcioni kapacitet za anjonske boje zbog velikog negativnog naelektrisanja površine u širokom opsegu pH vrednosti vodene sredine. Prethodna ispitivanja su pokazala da se priroda površine sepiolita može promeniti funkcionalizacijom silanima u cilju povećanja adsorpcionog kapaciteta za anjonske vrste. Reakcijama kondenzacije površinskih silanolnih grupa sepiolita i alkoksi grupa aminosilana dobijen je funkcionalizovani sepiolit za potencijalno uklanjanje anjona iz vode.


U ovom master radu biće ispitana adsorpcija anjonske boje C.I. Reactive Orange 16 na sepiolitu koji je modifikovan aminosilanom. Adsorpcija će biti proučavana pri različitim početnim koncentracijama boje, pH vrednostima i na različitim temperaturama. Adsorpcioni kapaciteti pri različitim pH vrednostima i različitim temperaturama će biti određeni na osnovu adsorpcionih izotermi, a eksperimentalni rezultati će biti obrađeni korišćenjem teorijskih modela adsorpcionih izotermi. Rezultati ispitivanja kinetike adsorpcije biće obrađeni primenom različitih kinetičkih modela. Na osnovu rezultata adsorpcije pri različitim temperaturama biće određeni termodinamički parametri adsorpcije. Za određivanje koncentracije boje koristiće se metoda UV – Vis spektrofotometrije.

3. Marčić Nikola

Tema: Izbor opreme za otprašivanje gasova nastalih pri izlivanju gvožđa iz visoke peći Mentor: Dr Marko Rakin

Zagađivanje vazduha je jedan od osnovnih ekoloških problema, pri tom, industrija proizvodnje i prerade metala predstavlja ozbiljan izvor zagađenja. Prvi deo rada će obuhvatiti pregled uređaja koji se uobičajeno koriste u postrojenjima za prečišćavanje otpadnih gasova, opis procesa i principe rada postrojenja. Biće uporedno analizirani otpadni gasovi različitih sastava i njihov uticaj na izbor opreme i postupak prečišćavanja.

U drugom delu rada će biti detaljno analiziran postupak otprašivanja gasova koji se oslobađaju tokom izlivanja sirovog gvožđa iz visoke peći. Cilj je da se na osnovu poznatih radnih uslova i definisanog postupka otprašivanja, uradi izbor i specifikacija tehničkih karakteristika opreme sa posebnim osvrtom na korišćenje vrećastih filtera.


2.8. MAGISTARSKE TEZE II. Ocena naučne zasnovanosti teme (Izveštaj u prilogu)

Kandidat-tema Komisija Kated.

1.MLADEN TOŠANIĆ, dipl. inž. REVITALIZACIJA POGONSKOG TOČKA BAGERA ERs 1000 „Vedričar“ TEHNOLOGIJOM NAVARIVANJA

1.Dr Nenad Radović, van. prof. TMF 2. Dr Mirjana Filipović, red. prof. TMF 3. Dr Vencislav Grabulov, nauč. savetnik Instituta IMS

MI



2.9. DOKTORSKE DISERTACIJE

I. Komisija za ocenu naučne zasnovanosti teme

Kandidat – tema Komisija Sp/ods. 1. VUK RADMILOVIĆ, dipl. inž. TRANSPARENTNI NANOKOMPOZITNI FILMOVI ZA PRIMENU U PLASTIČNOJ ELEKTRONICI

1. Dr Petar Uskoković, red. prof. TMF 2. Dr Đorđe Janaćković, red. prof. TMF 3. Dr Vesna Radojević, van. prof. TMF 4. Dr Zoran Popović, naučni savetnik Instituta za fiziku, Beograd

IM

2. VERA OBRADOVIĆ, dipl. inž. PROCESIRANJE I KARAKTERIZACIJA HIBRIDNIH NANOKOMPOZITNIH MATERIJALA POVEĆANE OTPORNOSTI NA UDAR

1. Dr Petar Uskoković, red. prof. TMF 2. Dr Vesna Radojević, van. prof. TMF 3. Dr Đorđe Janaćković, red. prof. TMF 4. Dr Dušica Stojanović, naučni saradnik TMF 5. Dr Irena Živković, docent Univerziteta Umetnosti u Beogradu, Fakultet primenjenih umetnosti

IM

3. VASO MANOJLOVIĆ, dipl. inž. METALOTERMIJSKA REDUKCIJA U RECIKLAŽNIM TEHNOLOGIJAMA PRIMENJENA NA METALURŠKE OTPADE

1. Dr Željko Kamberović, red. prof. TMF 2. Dr Mirjana Filipović, red. prof. TMF 3. Dr Miroslav Sokić, viši naučni saradnik ITNMS, Beograd 4. Dr Marija Korać, viši naučni saradnik Inovacionog centra TMF 5. Dr Milorad Gavrilovski, naučni saradnik TMF

MI

4. Mr LAZAR KOPANJA, dipl. inž. MAGNETNA SVOJSTVA SINTETISANIH NANOČESTICA RAZLIČITIH MORFOLOGIJA KVANTIFIKOVANIH PRIMENOM DESKRIPTORA OBLIKA

1. Dr Boris Lončar, red. prof. TMF 2. Dr Marin Tadić, viši naučni saradnik Instituta za nuklearne nauke Vinča 3. Dr Radmila Jančić-Hajneman, van. prof. TMF 4. Dr Milan Tadić, red. prof. Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu

HHT


II. Ocena naučne zasnovanosti teme (Izveštaj u prilogu)

Kandidat – tema Komisija Sp/ods. 1. SANJA ĆULUBRK, dipl. inž. SINTEZA, OPTIČKA I TERMOMETRIJSKA SVOJSTVA NANOČESTICA GADOLINIJUM-TITANATA I LUTECIJUM-TITANATA DOPIRANIH JONIMA RETKIH ZEMALJA

1. Dr Đorđe Janaćković, red. prof. TMF 2. Dr Miroslav D. Dramićanin, red. prof. Univerzitet u Beogradu, Fizički fakultet, naučni savetnik INN Vinča 3. Dr Rada Petrović, red. prof. TMF 4. Dr Vesna Lojpur, naučni saradnik Univerziteta u Beogradu, Institut za nuklearne nauke Vinča 5. Dr Dragana Jovanović, naučni saradnik Univerziteta u Beogradu, Institut za nuklearne nauke Vinča

IM

2. MINA MEDIĆ, dipl. inž. MULTIFUNKCIONALNE NANOČESTICE MAGNEZIJUM-ORTOTITANATA DOPIRANOG JONIMA RETKIH ZEMALJA I PRELAZNIH METALA

1. Dr Đorđe Janaćković, red. prof. TMF 2. Dr Miroslav D. Dramićanin, red. prof. Univerzitet u Beogradu, Fizički fakultet, naučni savetnik INN Vinča 3. Dr Rada Petrović, red. prof. TMF 4. Dr Vesna Lojpur, naučni saradnik Univerziteta u Beogradu, Institut za nuklearne nauke Vinča 5. Dr Vesna Đorđević, naučni saradnik Univerziteta u Beogradu, Institut za nuklearne nauke Vinča

IM

3. MLADEN MIHAILOVIĆ, dipl. inž. HEMIJSKA MODIFIKACIJA POVRŠINE NOSAČA SA CILJEM DOBIJANJA IMOBILISANIH LIPAZA I GALAKTOZIDAZA POVEĆANE AKTIVNOSTI I STABILNOSTI

1. Dr Dejan Bezbradica, van. prof. TMF 2. Dr Zorica Knežević-Jugović, red. prof. TMF 3. Dr Aleksandar Marinković, docent TMF 4. Dr Nenad Milosavić, naučni saradnik Univerziteta u Beogradu, Hemijski fakultet

BIB

4. MILICA CAREVIĆ, dipl. inž. PROIZVODNJA I IMOBILIZACIJA MIKROBNIH β-GALAKTOZIDAZA ZA PRIMENU U TRANSGALAKTOZILACIONIM REAKCIJAMA

1. Dr Dejan Bezbradica, van. prof. TMF 2. Dr Zorica Knežević-Jugović, red. prof. TMF 3. Dr Maja Vukašinović-Sekulić, van. prof. TMF 4. Dr Dušan Veličković, naučni saradnik Univerziteta u Beogradu, Hemijski fakultet

BIB


5. OLIVERA GLAVAŠKI, prof. hemije PROUČAVANJE DEGRADACIJE DIMETENAMIDA-P U VODENOJ SREDINI PRIMENOM RAZLIČITIH FIZIČKO-HEMIJSKIH METODA

1. Dr Slobodan Petrović, red. prof. TMF 2. Dr Dušan Mijin, red. prof. TMF 3. Dr Ljubinka Rajaković, red. prof. TMF 4. Dr Milka Avramov Ivić, naučni savetnik Instituta ze hemiju, tehnologiju i metalurgiju u Beogradu 5. Dr Tijana Zeremski, naučni saradnik Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu

Hemija

6. Mr IVONA JANKOVIĆ-ČASTVAN, dipl. inž. SVOJSTVA NANOSTRUKTURNIH KOMPOZITNIH MATERIJALA NA BAZI SEPIOLITA I PRIMENA U INDUSTRIJI PAPIRA

1. Dr Đorđe Janaćković, red. prof. TMF 2. Dr Rada Petrović, red. prof. TMF 3. Dr Petar Uskoković, red. prof. TMF 4. Dr Ljiljana Živković, naučni savetnik Univerzitet u Beogradu, Institut za nuklearne nauke Vinča

HHT

III. Komisija za ocenu i odbranu doktorske disertacije

Kandidat – tema Komisija Sp/ods. 1.Mr IVANA LUKIĆ, dipl. inž. KINETIKA HETEROGENE METANOLIZE SVEŽEG I KORIŠĆENOG BILJNOG ULJA

1. Dr Željko Grbavčić, prof. emeritus, TMF 2. Dr Nikola Nikačević, van. prof. TMF 3. Dr Dejan Skala, naučni savetnik IHTM u penziji 4. Dr Vlada Veljković, red. prof. Tehnološkog fakulteta u Leskovcu 5. Dr Miodrag Zdujić, naučni savetnik, Instituta tehničkih nauka SANU

HHT

2. BRANISLAV TODIĆ, dipl. inž. MODELOVANJE HEMIJSKE KINETIKE I OPTIMIZACIJA REAKTORA SA PAKOVANIM SLOJEM ZA FISCHER-TROPSCH SINTEZU

1.Dr Nikola Nikačević, van. prof. TMF 2. Dr Dragomir Bukur, red. prof. Texas A&M Univerzitet, SAD 3. Dr Aleksandar Orlović, red. prof. TMF

HI

3. Mr ISMAIL ABDALRHMAN AJAJ SINTEZA, STRUKTURA I SVOJSTVA 2(6)-HIDROKSI-6(2)-OKSO-N(1),4-DISUPSTITUISANIH-1,2(1,6)-DIHIDROPIRIDINA-3-KARBONITRILA I NJIHOVIH AZO DERIVATA

1. Dr Aleksandar Marinković, docent TMF 2. Dr Gordana Ušćumlić, red. prof. TMF 3. Dr Dušan Mijin, red. prof. TMF 4. Dr Miloš Milčić, van. prof. Hemijskog fakulteta

HHT


4. MARIJA PAVLOVIĆ, dipl. inž. IZOLOVANJE BIOAKTIVNIH JEDINJENJA IZ OTPADNE KAFE I NJENO POTPUNO ISKORIŠĆENJE KAO ADSORBENTA

1. Dr Slavica Šiler-Marinković, red. prof. TMF 2. Dr Suzana Dimitrijević, van. prof. TMF 3. Dr Dušan Antonović, red. prof. TMF 4. Dr Jovan Nedeljković, dipl. fiz. hem. naučni Savetnik, Instituta za nuklearne nauke „Vinča“

BIB

5. VESNA D. NIKOLIĆ, dipl. inž. KATALITIČKI MATERIJALI NA BAZI SISTEMA Ni-Pd/Al2O3

1.Dr Željko Kamberović, red. prof. TMF 2. Dr Mirjana Filipović, red. prof. TMF 3. Dr Miroslav Sokić, viši naučni saradnik Instituta za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina, Beograd 4. Dr Zoran Aanđić, viši naučni saradnik Univerziteta u Beogradu, Inovacioni centar Hemijskog fakulteta 5. Dr Marija Korać, viši naučni saradnik TMF

MI

IV. Ocena doktorske disertacije (Referat u prilogu)

Kandidat – tema Komisija Sp/ods. 1.ANA D. KRAMAR, dipl. inž. MODIFIKOVANJE POVRŠINE CELULOZNIH VLAKANA PRIMENOM DIELEKTRIČNOG BARIJERNOG PRAŽNJENJA

1.Dr Mirjana Kostić, red. prof. TMF 2. Dr Bratislav Obradović, van. prof. Univerziteta u Beogradu, Fizički fakultet 3. Dr Koviljka Asanović, van. prof. TMF 4. Dr Suzana Dimitrijević, van. prof. TMF 5. Dr Svjetlana Janjić, docent Univerziteta u Banja Luci, Tehnološki fakultet

TI

Prilog uz tačku 2.10. 2. 10. IMENOVANJE KOMISIJE ZA ZAVRŠNI ISPIT STUDENATA

DOKTORSKIH STUDIJA

Kandidat-br. indeksa Komisija SP/ods. 1.MINA VOLIĆ, dipl. inž. 4010/12

1. Dr Branko Bugarski, red. prof. TMF 2. Dr Zorica Knežević-Jugović, red. prof. TMF 3. Dr Rada Pjanović, docent TMF

BIB



Predlog Odluke Na osnovu člana 40. Statuta fakulteta, Nastavno-naučno veće Tehnološko-metalurškog fakulteta je na sednici održanoj 26.02.2015. godine donelo sledeću:

Odluku o izmeni i dopuni Pravilnika o osnovnim i master akademskim studijama

Član 1. Pravilnik o osnovnim i master akademskim studijama br. 1558/1 od 20.08.2012. godine se menja u poglavlju IV Master akademske studije i to tako da član 22. stav 6. koji glasi: "Rang lista će se formirati na osnovu uspeha (prosečne ocene) koji je student postigao na osnovnim akademskim, odnosno osnovnim studijama. Prednost pri rangiranju imaće studenti koji su na predhodnom nivou studija položili ispite iz predmeta: Osnovi projektovanja, Fizička hemija i grupe predmeta „Tehnološke operacije“ (Mehaničke operacije, Toplotne operacije, Operacije prenosa mase, Mehaničke i toplotne operacije, Fenomeni prenosa), odnosno ispite iz predmeta čiji programi odgovaraju programima navedenih predmeta koji su deo kurikuluma Tehnološko-metalurškog fakulteta.", se menja pa sada glasi: "Rang lista će se formirati na osnovu ukupnog broja bodova kandidata. Ukupan broj bodova se izračunava na sledeći način: Broj bodova = PO x 0.79 + 7a + 7b + 7c gde je: PO - prosečna ocena na osnovnim akademskim, odnosno osnovnim studijama; a - broj bodova koji dobijaju kandidati koji su na predhodnom nivou studija položili ispite iz grupe predmeta „Tehnološke operacije“ (Mehaničke operacije, Toplotne operacije, Operacije prenosa mase, Mehaničke i toplotne operacije, Fenomeni prenosa), odnosno ispite iz predmeta čiji programi odgovaraju programima navedenih predmeta koji su deo kurikuluma Tehnološko-metalurškog fakulteta; b - broj bodova koji dobijaju kandidati koji su na predhodnom nivou studija položili ispit iz predmeta Osnovi projektovanja, odnosno ispit iz predmeta čiji program odgovara programu navedenog predmeta koji je deo kurikuluma Tehnološko-metalurškog fakulteta; c - broj bodova koji dobijaju kandidati koji su na predhodnom nivou studija položili ispit iz predmeta Fizička hemija, odnosno ispit iz predmeta čiji program odgovara programu navedenog predmeta koji je deo kurikuluma Tehnološko-metalurškog fakulteta." Član 2. Ostale odredbe Pravilnika ostaju na snazi. Član 3. Ova Odluka stupa na snagu 8 dana od objavljivanja na oglasnoj tabli fakulteta. PREDSEDNIK NN VEĆA Prof. dr Đorđe Janaćković

Prilog uz tačku 3. 3. KADROVSKA PITANJA 3.1. Izveštaj komisije referenata za izbor u naučno istraživačko zvanje 1. Dr Sanja Grbavčić, dipl. inž. izbor u zvanje naučni saradnik 2. Nataša Tomić, dipl. inž. izbor u zvanje istraživač saradnik 3. Nataša Obradović, dipl. inž. izbor u zvanje istraživač saradnik


3.2. Imenovanje Komisije referenata za pisanje Izveštaja za izbor u naučno istraživačka zvanja

1. Katedra za organsku hemijsku tehnologiju predlaže Komisiju referenata za pisanje Izveštaja o ispunjenosti uslova za izbor dr Jelene Lukić, dipl. inž. u zvanje naučni saradnik u sastavu:

1. Dr Dušan Antonović, red. prof. TMF 2. Dr Aleksandar Orlović, red. prof. TMF 3. Dr Dragan Kovačević, naučni savetnik Elektrotehničkog Instituta Nikola

Tesla

2. Katedra za opštu i neorgansku hemiju predlaže Komisiju referenata za pisanje Izveštaja o ispunjenosti uslova za izbor Jelene Marković, istraživač saradnik u zvanje naučni saradnik u sastavu:

1. Dr Gordana Ušćumlić, red. prof. TMF 2. Dr Slobodan Petrović, red. prof. TMF 3. Dr Milka Avramov-Ivić, naučni savetnik IHTM

3. Katedra za biohemijsko inženjerstvo i biotehnologiju predlaže Komisiju referenata za

pisanje Izveštaja o ispunjenosti uslova za izbor Slađane Davidović, dipl. biohemičar u zvanje istraživač saradnik u sastavu:

1. Dr Suzana Dimitrijević, van. prof. TMF 2. Dr Slavica Šiler-Marinković, red. prof. TMF 3. Dr Tijana Đorđević, naučni saradnik Instituta za pesticide i zaštitu životnu

sredinu, Beograd

4. Katedra za biohemijsko inženjerstvo i biotehnologiju predlaže Komisiju referenata za pisanje Izveštaja o ispunjenosti uslova za izbor Marije Pavlović, dipl. inž. u zvanje istraživač saradnik u sastavu:

1. Dr Slavica Šiler-Marinković, red. prof. TMF 2. Dr Suzana Dimitrijević, van. prof. TMF 3. Dr Tijana Đorđević, naučni saradnik Instituta za pesticide i zaštitu životnu

sredinu, Beograd

5. Katedra za organsku hemiju predlaže Komisiju referenata za pisanje Izveštaja o ispunjenosti uslova za izbor Ane Dugandžić, dipl. inž. u zvanje istraživač saradnik u sastavu:

1. Dr Slobodan Petrović, red. prof. TMF 2. Dr Dušan Mijin, red. prof. TMF 3. Dr Gordana Ušćumlić, red. prof. TMF

6. Katedra za opštu i neorgansku hemiju predlaže Komisiju referenata za pisanje

Izveštaja o ispunjenosti uslova za izbor Miloša Tomića, dipl. inž. u zvanje istraživač saradnik u sastavu:


1. Dr Jasna Đonlagić, red. prof. TMF 2. Dr Nevenka Rajić, red. prof. TMF 3. Dr Marija Nikolić, docent TMF

7. Katedra za organsku hemijsku tehnologiju predlaže Komisiju referenata za pisanje

Izveštaja o ispunjenosti uslova za izbor Milice Karanac, dipl. inž. u zvanje istraživač saradnik u sastavu:

1. Dr Mića Jovanović, van. prof. TMF 2. Dr Dragan Povrenović, van. prof. TMF 3. Dr Željko Kamberović, red. prof. TMF

3.3. Recenzije za tehničko-tehnološka rešenja Tehnološki režim prerade Al-Mg legura visoke čvrstoće za brodske konstrukcije, drumska i železnička transportna sredstva Autori: dr Endre Romhanji, redovni profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Milјana Popović, vanredni profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Tamara Radetić, naučni savetnik Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Mirjana Filipović, redovni profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu mr Branislava Milović, dipl. ing. IMPOL-SEVAL, Sevojno mr Radomir Dodok, dipl. ing. IMPOL-SEVAL, Sevojno

Mišlјenje recenzenta

Odlukom Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu, br. 35/376 od 18.12.2014. godine, određen sam za recenzenta tehničkog rešenja pod nazivom "Tehnološki režim prerade Al-Mg legura visoke čvrstoće za brodske konstrukcije, drumska i železnička transportna sredstva", koje predstavlјa rezultat realizacije projekata EUREKA E!4569 pod nazivom "High Magnesium Aluminium Alloys for Shipbuilding", u periodu od 2008. do 2011. godine, i TR34018 pod nazivom "Razvoj tehnologije proizvodnje i zavarivanja Al-Mg legura visoke čvrstoće za primenu u konstrukcijama drumskih i železničkih transportna sredstva", u periodu od 2011. do 2014. godine, čiji je rukovodilac dr Endre Romhanji, redovni profesor TMF-a, a koji su finansirani od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. U skladu sa navedenom odlukom, iznosim mišlјenje na osnovu priložene dokumentacije.

Prikaz tehničkog rešenja dat je shodno preporukama Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, koje su definisane Pravilnikom o postupku i načinu vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata istraživača (Sl. glasnik RS, br. 38/2008), po analogiji sa dokumentacijom za prijavu patenta. Priložena dokumentacija sadrži: oblast tehnike na koju se tehničko rešenje odnosi, problem koji se tehničkim rešenjem rešava, stanje rešenosti tog problema kod nas i u svetu, suštinu tehničkog rešenja, detalјan opis tehničkog rešenja, način industrijske i druge primene tehničkog rešenja.

Sadržaj tehničkog rešenja prikazan je kroz sledeće celine: 1. Oblast tehnike na koju se tehničko rešenje odnosi 2. Tehnički problem 3. Stanje tehnike u svetu


4. Suština tehničkog rešenja 5. Detalјan opis tehničkog rešenja 6. Način industrijske primene tehničkog rešenja 7. Rezime 1. Oblast tehnike na koju se tehničko rešenje odnosi U ovom delu određena je pripadnost i primena tehničkog rešenja, prema kojoj tehničko

rešenje pripada oblasti matalurgija (sekcija C22, prema Međunarodnoj klasifikaciji patenata (MKP); link na sajtu Zavoda: http://www.zis.gov.rs/baze-podataka/baze-podataka-za-patente.355.html), a odnosi se na mogućnost proizvodnje Al-Mg legura visoke čvrstoće u stanju H321, otpornom na intergranularnu koroziju (IGC).

2. Tehnički problem U ovoj celini tehnički problem je jasno definisan i odnosi se na taloženje β - faze po

granicama zrna u Al-Mg legurama sa visokim sadržajem Mg (4.5 -6 %Mg). β - faze ukoliko je kontinuirano izdvojena po granicama zrna narušava korozionu postojanost. Morfologija, veličina i raspodela formiranih čestica β - faze zavise od hemijskog satava i tehnoloških parametara procesa izrade Al-Mg legura.

3. Stanje tehnike u svetu Iz ovog poglavlјa tehničkog rešenja može se videti da se u svetu vrše opsežna istraživanja

na pobolјšanju svojstava Al-Mg legura sa 4.5% ÷ 6% Mg, koje su pogodne za primenu u brodogradnji, železnički vagonima, tramvajima, metro-vagonima, itd. Osnovni zahtev u proizvodnji Al-Mg legura sa više od 3% Mg odnosi se na kontlu taloženja intermetalne β - faze (količina, morfologija, raspodela), koja u određenim okolnostima dovodi do pojave interkristalne (granularne) korozije (IGC). Najveću osetlјivost prema IGC koroziji pokazuju legure u kojima je β - faza izdvojena po granicama zrna u vidu neprekidnog filma. Diskontinuirano taloženje β - faze značajno smanjuje sklonost ka koroziji po granicama zrna i eksfolijaciji, respektivno. Ovakvo ponašanje ukazuje na veliki značaj i osetlјivost procesiranja materijala, i to na sekvence kao što su homogenizacija, režim toplog i hladnog valјanja, i termička obrada, kojima se praktično vrši kontrola izdvajanja sekundarnih faza.

4. Suština tehničkog rešenja Suština tehničkog rešenja je jasno izložena. Pokazano je da se primenom novog režima

prerade, čiji su tehnološki parametri koji utiču na taloženje β - faze, definisani u tehničkom rešenju (deo 5. - Detalјan opis tehničkog rešenja), obezbeđuje proizvodnja Al-Mg legura visoke čvrstoće, tipa AA5083 i AA5456, u stanju H321, otpornom na intergranularnu koroziju (IGC). Osim toga, dizajnirana je i nova - modifikovana Al-Mg legura, sa povišenim sadržajem cinka, koja se posle primenjenog novog režima prerade, odlikuje izrazito visokom otpornošću prema koroziji.

5. Detalјan opis tehničkog rešenja

U ovom delu tehničkog rešenja izložen je detalјan opis novog režima prerade, sa posebnim naglašavanjem značaja međuzavisnosti uslova livenja, režima homogenizacije, stepena završnog hladnog valјanja i žarenja, koji omogućava proizvodnju Al-Mg legura visoke čvrstoće u


stanju H321, otpornom na intergranularnu koroziju (IGC), a koje su pogodna za primenu u brodskim konstrukcijama, drumskim i železničkim transportnim sredstvima, itd. Hemijski sastav nove modifikovane legure, sa povišenim sadržajem Mg i Zn, definisan je na bazi dosadašnjih istraživanja u oblasti proizvodnje Al-Mg legura visoke čvrstoće, a sa cilјem da se zadovolјe svi savremeni zahtevi u pogledu mehaničkih svostava i korozione stabilnosti. Da bi se sprečio štetan uticaj natrijuma (drastično snižava sposobnost za toplo vanjanje, jer izaziva toplu krtost u temperaturnom intervalu 200°C-400°C) dodaje se bizmut (0.01 – 0.02 % Bi) u istopnjen materijal u peći za održavanje temperature, odnosno za degazaciju. Zatim, da bi se sprečila pojava vodonične poroznosti kod visoko magnezijumskih legura potrebno je obezbediti da sadžaj H2 u rastopu pre livenja blokova bude< 0.1 cm3/100g, što se može postići, kako je predloženo ovim tehničkim rešenjem, primenom metoda za degazaciju rastopa, kao što je intenzivno produvavanje inertnim gasom i obavezno korišćenje visoko efikasnih keramičkih filtera (preporučuju se dvostruki keramički filteri), kako bi se eliminisali oksidi i drugi nemetalni uklјučci koji olakšavaju nukleaciju vodoničnih pora. Veličina zrna u livenom bloku treba da je dsr < 1000 μm, a optimalno je da bude dsr ≤ 200 μm, što se može postići modifikacijom legure sa Al-Ti-B predlegurom u količini koja će obezbediti da sadržaj titana u leguri bude 0.04 - 0.06 %. Predlegura Al5Ti1B (ili Al3Ti1B) se dodaje u rastop u livnom kanalu neposredno pre livenja. U ovom delu tehničkog rešenja dat je i grafički prikaz novog režima proizvodnje Al-Mg limova u stanju H321. Predložen režim trostepene homogenizacije je jasno obrazložen. Cilј prvog stepena niskotemperaturne homogenizacije, 430°C/12h, sa brzinom zagrevanja od 50°C/h, je prevencija toplјenja eventualno prisutne β - faze (Al3Mg2). U toku procesa se izdvaja i fin talog u središnjem delu dendrita, ulanja se mikrosegregacija magnezijuma, ali dolazi i do izdvajanja Mg2Si čestica na međupovršini Al6(Fe,Mn) faze i metalne osnove. Drugi stepen homogenizacionog žarenja na višoj temperaturi je neophodan radi dalјeg uklanjanja mikrosegregacije, izdvajanja čestica u regionu granica dendrita, kao i modifikacije morfologije mikrokonstituenata (Al6(Fe,Mn) i Mg2Si). Tek na T > 540°C, dolazi do efikasnog rastvaranja izdvojene Mg2Si faze i dobijanja zaoblјene, kompaktnije morfologije intrmetalnih faza. Tada dolazi i do ogrublјavanja finog taloga, pa se formira optimalna mikrostruktura. Na T<500°C se izdvaja finiji talog koji otežava rekristalizaciju. Usled toga, žarenje treba da bude na 550±5°C/16h. Temperaturni opseg je vrlo uzak, zbog blizine eutektičke temperature (eutektikum sa Mg2Si fazom) i solidus temperature. Nakon žarenja na 550°C neophodno je ohladiti blok do temperature početka toplog valјanja. Optimalna predložena temperatura početka toplog valјanja je 480°C a opcono je moguće započeti i na temperaturi od 500°C, ako je prisutan problem hlađenja zbog sporih manipulacija i dugih pauza među provlacima. Klјučni zahtev kod projektovanja plana provlaka je obezbeđenje prva tri provlaka sa redukcijom 1%-3% i dalјim sukcesivnim povećanjem redukcije do maksimalno moguće. Deformacvija hladnim valјanjam 35% - 40% i završno žarenje na 240°C/2h obezbeđuje dobijanja limova i traka na bazi legure tipa AA5083 (EN AW 5083) u stanju H321, sa standardom EN 485-2:2004 ili ASTM B 928/B 928M – 04a definisanim parametrima čvrstoće i korozione stabilnosti. Autori sugerišu da se međufazne operacije hladnog valјanja i žarenja mogu preskočiti i započeti završno hladno valјanje odmah posle toplog valјanja ako to dozvolјava dimenzioni opseg. Rezultati dobijeni ispitivanjem zateznih karakteristika, kao i osetlјivosti na intergranularnu koroziju i osetlјivosti na eksfolijaciju i piting koroziju koji su prikazani u ovom delu tehničkog rešenja ukazuju na činjenicu da definisani tehnološki režim za postizanje stanja H321 obezbeđuje zahtevani nivo čvrstoće i korozione stabilnosti kod Al-Mg legura sa povišenim sadržajem Mg (4.0%-5.5%) i njihovu primenu u radnim uslovima do 70°C. Modifikovana legura


sa povišenim sadržajem cinka (radni naziv Impol-Seval Mariner I) pokazuje korozionu stabilnost i na 100°C.

6. Način industrijske primene tehničkog rešenja Ovo tehničko rešenje omogućava proizvodnju Al-Mg limova ili traka klase H321 u Valјaonici aluminijuma IMPOL-SEVAL u Sevojnu u postojećim tehnološkim uslovima. Mogućnost proizvodnje ovih legura proverena je putem izrade industrijske šarže 125015-Modifikovana Impol-Seval legura.

Zaklјučak Dokumentacija za tehničko rešenje pod nazivom "Tehnološki režim prerade Al-Mg

legura visoke čvrstoće za brodske konstrukcije, drumska i železnička transportna sredstva" urađena je u skladu sa Prvilnikom o postupku i načinu vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata istraživača (Sl. glasnik RS, br. 38/2008) i pruža sve neophodne informacije o oblasti na koju se tehničko rešenje odnosi, problemu koji se njime rešava, stanju rešenosti tog problema u svetu, detalјnom opis novog tehnološkog režima prerade Al-Mg legura, koji obezbeđuje visoke vrednosti čvrstoće i otpornosti na intergranularnu koroziju, sa preporukama o načinu primene. Prikazano tehničko rešenje definiše tehnološke parametre proizvodnje Al-Mg legura tipa AA5083, AA5456 i legure modifikovanog sastava u stanju H321, koje su otporne prema intergranularnoj koroziji. Legure proizveden u stanju H321 predstavlјaju novi proizvod - Al-Mg limove ili trake visoke čvrstoće koje su koroziono postojane, a koje se primenjuju u konstrukcijama brodova, plovnih platformi, železničkih i drumskih transportnih sredstava. Definisani tehnološki režim za postizanje stanja H321 obezbeđuje zahtevani nivo čvrstoće i korozione stabilnosti kod Al-Mg legura sa povišenim sadržajem Mg (4.0%-5.5%) i njihovu primenu u radnim uslovima do 70°C. Modifikovana legura (radni naziv Impol-Seval Mariner I) pokazuje korozionu stabilnost i na 100°C.

Na osnovu izloženog preporučujem da se tehničko rešenje pod nazivom "Tehnološki režim prerade Al-Mg legura visoke čvrstoće za brodske konstrukcije, drumska i železnička transportna sredstva" prihvati i svrsta, prema Prvilniku o postupku i načinu vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata istraživača (Sl. glasnik br. RS, 38/2008), u kategoriju M 81. RECENZENT: U Beogradu, 24.12.2014. dr Želјko Kamberović, redovni profesor

Tehnološko-metalurškog fakultet Univerziteta u Beogradu

_______________________________


Tehnološki režim prerade Al-Mg legura visoke čvrstoće za brodske konstrukcije, drumska i železnička transportna sredstva Autori: dr Endre Romhanji, redovni profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Milјana Popović, vanredni profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Tamara Radetić, naučni savetnik Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Mirjana Filipović, redovni profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu mr Branislava Milović, dipl. inž., IMPOL-SEVAL, Sevojno mr Radomir Dodok, dipl. inž., IMPOL-SEVAL, Sevojno Mišlјenje recenzenta

Odlukom Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu, br. 35/376 od 18.12.2014. godine, određen sam za recenzenta tehničkog rešenja pod nazivom "Tehnološki režim prerade Al-Mg legura visoke čvrstoće za brodske konstrukcije, drumska i železnička transportna sredstva", koje predstavlјa rezultat realizacije projekata EUREKA E!4569 pod nazivom "High Magnesium Aluminium Alloys for Shipbuilding", u periodu od 2008. do 2011. godine, i TR34018 pod nazivom "Razvoj tehnologije proizvodnje i zavarivanja Al-Mg legura visoke čvrstoće za primenu u konstrukcijama drumskih i železničkih transportna sredstva", u periodu od 2011. do 2014. godine, čiji je rukovodilac dr Endre Romhanji, redovni profesor TMF-a, a koji su finansirani od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. U skladu sa navedenom odlukom, iznosim mišlјenje na osnovu priložene dokumentacije.

Prikaz tehničkog rešenja je u skladu sa preporukama Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, koje su definisane Pravilnikom o postupku i načinu vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata istraživača (Sl. glasnik RS, br. 38/2008).

Sadržaj tehničkog rešenja obuhvata: 1. Oblast tehnike na koju se tehničko rešenje odnosi 2. Tehnički problem 3. Stanje tehnike u svetu 4. Suština tehničkog rešenja 5. Detalјan opis tehničkog rešenja 6. Način industrijske primene tehničkog rešenja 7. Rezime

1. Oblast tehnike na koju se tehničko rešenje odnosi

Definisana je oblast kojoj tehničko rešenje pripada: metalurgija (sekcija C22, prema Međunarodnoj klasifikaciji patenata (MKP); link na sajtu Zavoda: http://www.zis.gov.rs/baze-podataka/baze-podataka-za-patente.355.html), a odnosi se na mogućnost proizvodnje Al-Mg legura visoke čvrstoće u stanju H321, otpornom na intergranularnu koroziju (IGC). 2. Tehnički problem

Definisan je problem dobijanja Al-Mg legura visoke čvrstoće i potrebne korozione stabilnosti kod legura sa sadržajem Mg-a 4.5-6%. Problem se svodi na iznalaženje mogućnosti kontrole taloženja β-faze, odnosno sprečavanje izdvajanja β-faze u vidu kontinuiranog filma po granicama zrna.


3. Stanje tehnike u svetu Razmatran je dosadašnji zahtev u proizvodnji Al-Mg legura sa više od 3% Mg, a odnosi

se na problem precipitacije intermetalne β-faze u pogledu količine, morfologije i raspodele. Najveću osetlјivost prema IGC koroziji pokazuju legure u kojima je β-faza izdvojena po granicama zrna u vidu neprekidnog filma. Diskontinuirano taloženje β-faze značajno smanjuje sklonost ka inter granularnoj koroziji. Ovaj problem ukazuje na potrebu definisanja tehnoloških parametara procesiranja, pre svega homogenizacije, režima toplog i hladnog valјanja, i termičke obrade, koji su pokazali dominantan uticaj na morfologiju izdvojene β-faze. 4. Suština tehničkog rešenja

Opisan je postupak - režim prerade limova i traka na bazi Al-Mg legura visoke čvrstoće, tipa AA5083 i AA5456, koji omogućava proizvodnju u stanju H321 koje je otporno na intergranularnu koroziju. Takođe je definisana legura sa modifikovanim hemijskim sastavom - sa povišenim sadržajem Zn, koji pored režima prerade doprinosi značajno pobolјšanju korozione stabilnosti. 5. Detalјan opis tehničkog rešenja Dat je detalјan opis novog režima prerade, sa pregledom uticaja tehnoloških parametara prerade na promene količine i morfologije izdvojene β - faze kao i konačan - optimalan režim prerade. Izvršena je modifikacija i optimizacija praktično svakog segmenta tehnologije proizvodnje ovih limova, od livenja do završnog žarenja. Hemijski sastav nove - modifikovane legure, sa povišenim sadržajem Zn i Mg, definisan je na bazi dosadašnjih istraživanja u okviru navedenih projekata iz oblasti proizvodnje Al-Mg legura visoke čvrstoće. Rezultati dobijeni ispitivanjem zateznih karakteristika, osetlјivosti na inter-granularnu koroziju i osetlјivosti na eksfolijaciju i piting koroziju, koji ukazuju na činjenicu da definisani tehnološki režim za postizanje stanja H321 obezbeđuje zahtevani nivo čvrstoće i korozione stabilnosti kod Al-Mg legura sa povišenim sadržajem Mg (4.0%-5.5%) i njihovu primenu u radnim uslovima do 70°C. Modifikovana legura sa povišenim sadržajem cinka pokazuje znatno bolјu korozionu stabilnost tj. manji gubitak mase u korozionoj sredini. 6. Način industrijske primene tehničkog rešenja Opisano tehničko rešenje omogućava proizvodnju Al-Mg limova ili traka klase H321 u Valјaonici aluminijuma IMPOL-SEVAL u Sevojnu u postojećim tehnološkim uslovima, jer se i prikazani rezultati ispitivanja odnose na probnu šaržu legure koja izrađena u IMPOL-SEVAL-u.

Zaklјučak

Tehničko rešenje pod nazivom "Tehnološki režim prerade Al-Mg legura visoke čvrstoće za brodske konstrukcije, drumska i železnička transportna sredstva" urađena je u skladu sa Pravilnikom o postupku i načinu vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata istraživača (Sl. glasnik RS, br. 38/2008). Prikazano tehničko rešenje definiše parametre proizvodnje Al-Mg legura tipa AA5083, AA5456 i legure modifikovanog sastava u stanju H321, koje su otporne prema intergranularnoj koroziji. Legure proizvedene u stanju H321 predstavlјaju novi proizvod - Al-Mg limove ili trake visoke čvrstoće koje su koroziono postojane, a koje se primenjuju u konstrukcijama brodova, plovnih platformi, železničkih i drumskih transportnih sredstava. Definisani tehnološki režim za postizanje stanja H321 obezbeđuje zahtevani nivo čvrstoće i korozione stabilnosti kod Al-Mg legura sa povišenim sadržajem Mg (4.0%-5.5%) i njihovu primenu u radnim uslovima do 70°C.


Na osnovu izloženog preporučujem da se tehničko rešenje pod nazivom "Tehnološki režim prerade Al-Mg legura visoke čvrstoće za brodske konstrukcije, drumska i železnička transportna sredstva" prihvati i svrsta, prema Pravilniku o postupku i načinu vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata istraživača (Sl. glasnik br. RS, 38/2008), u kategoriju M 81. RECENZENT: U Beogradu, 27.12.2014. dr Nenad Radović, vanredni profesor

Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu

________________________________


NASTAVNO-NAUČNOM VEĆU TEHNOLOŠKO- METALURŠKOG FAKULTETA UNIVERZITETA U BEOGRADU

Na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko –metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu održanoj 26.06.2014 godine imenovani smo za članove Komisije za ocenu naučne zasnovanosti teme magistarske teze pod naslovom: " Revitalizacija pogonskog točka bagera ERs 1000"Vedričar" tehnologijom navarivanja"koju je predložio Mladen Tošanić dipl. inž. metalurgije. Nakon pregleda materijala, Komisija podnosi sledeći:

IZVEŠTAJ

1. Naučna oblast Istraživanja u okviru ove magistarske teze pripadaju oblasti Metalurško inženjrstvo za koju je matičan Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu. 2. Predmet rada Rad se bavi kvalitetom reparaturno navarenih vučnih segmenata na pogonskom točku –turasu na bageru "Vedričar" Ers-1000, na površinskom kopu Tamnava-zapadno polje RB "Kolubara", Lazarevac. Navarivanje kao metoda, često se primenjuje u održavanju mašina i uređaja. Različite tehnologije koje se koriste za revitalizaciju delova mašina omogućavaju funkcionalnost u mnogim slučajevima i produženje njihovog radnog veka. Segmenti na radnom točku su izloženi velikom habanju metal-metal kao posledica visokih pritisnih naprezanja. Zbog veoma visoke cene novih vučnih segmenata, težnja je da se produži radni vek starih postupkom navarivanja. Osnovni cilj koji mora da zadovolji svaka zavarena konstrukcija je sigurnost u eksploataciji, za šta su presudne osobine zavarenog spoja. Polazeći od činjenice da je eksploataciona sigurnost konstrukcije diktirana prisutnom mikrostrukturom i mehaničkim svojstvima koja iz nje proizilaze, izbor tehnolgije navarivanja mora obezbediti najpovoljniju mikrostrukturu, uz prihvatljiv nivo troškova izrade. Hemijski sastav metala navara je uslovljen sastavom dodatnog materijala i delimično pretopljenog osnovnog materijala, dok brzinu hlađenja, pored debljine, uglavnom diktiraju parametri navarivanja odnosno količina unete toplote pri navarivanju. Sam izbor postupka, parametara navarivanja i dodatnog materijala je uskospecifičan za namenu samog sklopa koji se revitalizuje. U čelicima koji su otporni na habanje, presudnu ulogu ima prisustvo finodispergovanih karbida. Samim prisustvom povećanog sadržaja ugljenika i drugih legirajućih elemenata, značajno se smanjuje zavarljivost čelika a time i sužava mogućnost izbora postupaka i dodatnih materijala. Takodje, značajnu ulogu igra i velika visina troškova zastoja opreme, tako da se pored kvaliteta zahteva i mogućnost jednostavne i pre svega brze reparature. 3. Naučni cilj predložene teme Cilj ovog rada je da se na konkretnim primerima reparaturnog ili proizvodnog navarivanja izabere najpovoljnija tehnologija koja će obezbediti dobijanje navarenih površina zahtevanog kvaliteta uz minimalne troškove.


4. Metode ispitivanja Izborom različitih postupaka navarivanja, korišćenjem više vrsta dodatnih materijala, varijacijom parametara navarivanja i primenom različitih tehnika, sagledaće se uticaj navedenih faktora na finalna svojstava navara. Karakterizacija kako osnovnog metala, tako i dobijenih spojeva će obuhvatiti odredjivanje hemijskog sastava, metalografska ispitivanja makrostrukture spoja i mikrostrukture pojedinih zona navarenog spoja, merenje tvrdoće po Vikersu. Takodje, pratiće se ponašanje/habanje navarenih spojeva u realnim uslovima. 5. Podaci o kandidatu Mladen Tošanić dipl.ing. metalurgije je rođen 1958.godine. Završio je Tehnološko-metalurški fakultet, Odsek metalurški, grupa metalurgija gvožđa i čelika 1983. godine. Magistarske studije na Tehnološko-metalurškom fakultetu, Odseku metalurškom, grupa metalurgija i tehnologija zavarivanja je upisao 1984.godine i položio sve ispite sa prosekom 9,22. Od 1983. do sada je zaposlen u JP EPS PD "Kolubara" Lazarevac, na radnom mestu "inženjer za zavarivanje". Završio je specijalizaciju za Međunarodnog inženjera za zavarivanje (diploma broj IWE-00207) i specijalizaciju za Međunarodnog inspektora za zavarivanje (diploma broj IWI-C/00011). Član Instituta za standardizaciju, Savezne komisije KCM 044-zavarivanje i srodni postupci, član Društva za unapređenje zavarivanja Srbije, član društva DIVK. Imenovan za sudskog veštaka za oblast tehnologija i metalurgija, uža specijalnost: zavarivanje čeličnih konstrukcija po rešenju Ministarstva pravde RS br.740-05-01482/2010-03. Radi na poslovima stručnog nadzora zavarivačkih radova na investicionoj opravci bagera i rudarskih mašina u RB "Kolubara". 6. Zaključak Komisija smatra da tema "Revitalizacija pogonskog točka bagera ERs 1000"Vedričar" tehnologijom navarivanja" koju je predložio Mladen Tošanić dipl.inž.metalurgije ispunjava sve kriterijume za izradu magistarske teze i predlaže Naučno-nastavnom veću da prihvati izradu ovog magistarskog rada. Beograd 18.02.2015.

Komisija: 1. Dr Nenad Radović, van.prof. TMF-a, mentor

2. Dr Mirjana Filipović, red. prof. TMF-a

3. Dr Vencislav Grabulov,nauč.savetnik,

Institut IMS


UNIVERZITET U BEOGRADU TEHNOLOŠKO-METALURŠKI FAKULTE NASTAVNO-NAUČNOM VEĆU

Predmet: Podobnost teme i kandidata Sanje Ćulubrk za izradu doktorske disertacije Odlukom br. 35 / 386 od 18. 12. 2014. godine, imenovani smo za članove Komisije za ocenu podobnosti teme i kandidata Sanje Ćulubrk za izradu doktorske disertacije i naučne zasnovanosti teme „SINTEZA, OPTIČKA I TERMOMETRIJSKA SVOJSTVA NANOČESTICA GADOLINIJUM-TITANATA I LUTECIJUM-TITANATA DOPIRANIH JONIMA RETKIH ZEMALJA”. Na osnovu materijala priloženog uz Zahtev kandidata, Komisija podnosi sledeći

REFERAT 1. PODACI O KANDIDATU

1.1. Biografski podaci Master fizikohemičar Sanja Ćulubrk je rođena 16.08.1985. godine u Vinkovcima, Republika Hrvatska. Osnovnu i srednju školu je završila u Beogradu. Školske 2004/05. godine upisala je osnovne studije na „Fakultetu za fizičku hemiju“, Univerziteta u Beogradu. Diplomirala je 05. 04. 2011. godine sa prosečnom ocenom 8,23 i sa ocenom 10 na diplomskom ispitu sa temom “Termička stabilnost amorfne legure Fe75Ni2Si8B13C2”. Master studije upisala je školske 2010/2011. na „Fakultetu za fizičku hemiju“, Univerziteta u Beogradu i završila ih 23. 12. 2011. godine sa prosečnom ocenom 9,20 i sa ocenom 10 na master ispitu sa temom “Uticaj temperature na stabilnost amorfne legure Fe75Ni2Si8B13C2”. 1.2. Stečeno naučnoistraživačko iskustvo U oktobru 2012. godine upisala je doktorske studije na „Tehnološko metalurškom fakultetu“, Univerziteta u Beogradu, na katedri za neorgansku hemijsku tehnologiju pod rukovodstvom profesora dr Đorđa Janaćkovića. U okviru doktorskih studija položila je sve ispite predviđene planom i programom, uključujući i završni ispit, postigavši sledeće ocene:

Predmet Ocena ESPB

1. Termodinamika čvrstog stanja 10 5 2. Odabrana poglavlja matematičke analize 9 5 3. Nauka o materijaima i inženjerstvo materijala 10 6 4. Metode karakterizacije keramičkih i staklastih materijala

10 4

5. Hemijska kinetika 9 5 6. Teorijski osnovi keramike i stakla 10 5 7. Fizičko-mehanička ispitivanja materijala (viši kurs) 10 4 8. Struktura i svojstva kompozitnih materijala 10 5 9. Procesiranje i rast monokristala materijala za elektroniku

10 4

10. Niskotemperaturni keramički procesi 10 4 11. Fizička hemija polimera 10 4 12. Završni ispit 10 30


Od maja 2013. godine zaposlena je u Institutu za nuklearne nauke “Vinča”, laboratorija za radijacionu hemiju i fiziku “Gama“, u grupi dr Miroslava Dramićanina. Angažovana je na projektu III45020 „Materijali redukovane dimenzionalnosti za efikasnu apsorpciju svetlosti i konverziju energije“, čiji je rukovodilac dr Jovan Nedeljković, naučni savetnik u Institutu za nuklearne nauke “Vinča”. U zvanje istraživač saradnik izabrana je 22. 05. 2014. godine. Objavljeni naučni radovi i saopštenja kandidata: Radovi objavljeni u međunarodnim časopisima (M21, M22)

1. Ćulubrk S., Antić Ž., Marinović-Cincović M., Ahrenkiel P.S., Dramićanin M.D.: Synthesis and luminescent properties of rare earth (Sm3+ and Eu3+) doped Gd2Ti2O7 pyrochlore nanopowders, Optical Materials, Vol 37, 2014, pp. 598-606, ISSN: 09253467, IF= 2,075

2. Dramićanin M.D., Antić Ž., Ćulubrk S., Ahrenkiel P.S., Nedeljković J.M.: Self-referenced luminescence thermometry with Sm3+ doped TiO2 nanoparticles, Nanotechnology, Vol 25, No 48, 2014, pp. 485501, ISSN: 09574484, IF= 3,672

3. Nikolić M.G., Antić Ž., Ćulubrk S., Nedeljković J.M.: Temperature sensing with Eu3+ doped TiO2 nanoparticles, Sensors and Actuators B, Vol 201, 2014, pp. 46-50, ISSN: 09254005, IF = 3,840

4. Lojpur V., Ćulubrk S., Dramićanin M.D.: Ratiometric luminescence thermometry with different combinations of emissions from Eu3+ doped Gd2Ti2O7 nanoparticles, Journal of Luminescence, in press, ISSN: 00222313, IF = 2,367

5. Ćulubrk S., Antić Ž., Lojpur V., Marinović-Cincović M., Dramićanin M.D.: Sol-gel derived Eu3+-doped Gd2Ti2O7 pyrochlore nanopowders, Journal of Nanomaterials, in press IF = 1,611

Radovi objavljeni u međunarodnim časopisima (M23, M24)

1. Ćulubrk S., Lojpur V., Đorđević V., Dramićanin M.D.: Annealing and doping concentration effects on Y2O3:Sm3+ nanopowder obtained by self-propagation room temperature reaction, Science of Sintering, Vol 45, No 3, 2013, pp. 323-329, ISSN: 0350820X, IF = 0,444

2. Ćulubrk S., Lojpur V., Antić Ž., Dramićanin M.D.: Structural and optical properties of europium doped Y2O3 nanoparticles prepared by self-propagation room temperature reaction method, Journal of Research in Physics, Vol 37, No 1, 2013, pp. 39-45, doi:10.2478/jrp-2013-0004 ISSN: 1450-7404

Saopštenje sa skupa nacionalnog značaja štampano u celini (M63)

1. Antić Ž., Lojpur V., Krsmanović R.M., Medić M., Ćulubrk S., Nikolić M.G., Dramićanin M.D.: Tomografska svojstva Eu3+ i Sm3+ dopiranog Lu2O3 nanofosfora , ETRAN 2013, Zlatibor 2013, Srbija, str. 74.

Saopštenje sa skupa nacionalnog značaja štampano u izvodu (M64)

1. Ćulubrk S., Antić Ž., Lojpur V., Dramićanin M.D.: Luminescentna svojstva nanočestica Gd2Ti2O7 dopiranih trovalentnim jonima Eu i Sm, Sedma radionica fotonike, Kopaonik 2014, Srbija, str. 14.

Saopštenje sa međunarodnog skupa stampano u celini (М33) 1. Ćulubrk S., Lojpur V., Medić M., Dramićanin M.D.: Eu3+ doped Gd2Ti2O7 nanoparticles

as a luminescence thermometry probes, International Conference on testing and measurement: techniques and applications, Phuket island, Thailand 2015., pp. 7.


2. Lojpur V., Milićević B., Medić M., Ćulubrk S., Dramićanin M.D.: Temperature sensing from luminescence of Eu3+ doped YAlO3 ceramics, International Conference on testing and measurement: techniques and applications, Phuket island, Thailand 2015., pp. 7.

Saopštenje sa međunarodnog skupa stampano u izvodu (М34) 1. Ćulubrk S., Lojpur V., Matović B., Medić M., Nikolić M.G., Dramićanin M.D.: Effects

of annealing on structure and luminescent properties of Y2O3: Eu3+ nanoparticles prepared by self-propagating room temperature reaction, Physics Conference TIM-12, Timisoara 2012, pp. 123.

2. Ćulubrk S., Nikolić M.G., Lojpur V., Dramićanin M.D.: Synthesis of Eu and Sm doped Y2O3 nanophosphors by room temperature self-propagating reaction, International Conference functional materials and nanotechnologies, Tartu 2013, PO-25.

3. Ćulubrk S., Lojpur V., Đorđević V., Dramićanin M.D.: Annealing and doping concentration effects of Y2O3: Sm3+ nanopowder obtained by self-propagating room temperature reaction, The Serbian Ceramic Society Conference Advance Ceramics and Applicatiion, Serbian Academy of sciences and Arts, Belgrade 2013, pp. 41.

4. Dramićanin M.D., Nikolić M.G., Ćulubrk S., Nedeljković J.M.: Thermometry at the nanoscale with TiO2:Eu3+ nanoparticles, Second NANOSMAT-USA Conference, Rice University, Houston, Texas, USA 2014, pp. 67.

5. Ćulubrk S., Antić Ž., Lojpur V., Dramićanin M.D.: Synthesis and luminescence of Sm3+ doped Gd2Ti2O7, Second NANOSMAT-USA Conference, Rice University, Houston, Texas, USA 2014, pp. 69.

6. Medić M., Antić Ž., Lojpur V., Ćulubrk S., Dramićanin M.D.: Synthesis, structure and luminescent properties of undoped and Eu3+-doped Mg2TiO4 nanoparticles, Second NANOSMAT-USA Conference, Rice University, Houston, Texas, USA 2014, pp. 70.

7. Ćulubrk S., Antić Ž., Ahrenkiel P.S., Dramićanin M.D.: Luminescence properties of rare earth doped Gd2Ti2O7 nanoparticles, IEEE Nanotechnology materials and devices conference, Aci Castello, Italy 2014, pp. 35.

8. Jovanović D., Ćulubrk S., Gavrilović T., Medić M., Lojpur V., Dramićanin M.D.: Synthesis and luminescence properties of colloidal GdVO4: Re3+ (Re3+= Eu3+, Dy3+, Nd3+), PACCON Pure and applied chemistry international conference 2015, Bangkok, Thailand 2015, pp. 210.

9. Lojpur V., Ćulubrk S., Medić M., Antić Ž., Dramićanin M.D.: Effect of Eu3+ dopant concentration on structural and luminescence properties of SrY2O4 nanocrystalline phosphor, PACCON Pure and applied chemistry international conference 2015, Bangkok, Thailand 2015, pp. 210.

10. Ćulubrk S., Lojpur V., Medić M., Dramićanin M.D.: Synthesis and luminescent properties of Dy3+ and Tm3+ doped Gd2Ti2O7, PACCON Pure and applied chemistry international conference 2015, Bangkok, Thailand 2015, pp. 211.

1.3. Ocena podobnosti kandidata za rad na predloženoj temi Na osnovu dosadašnjeg rada i pokazanih rezultata tokom doktorskih studija i u okviru naučno-istraživačkog rada Sanja Ćulubrk, master fiziko-hemičar, pokazala je sklonost i sposobnost za bavljenje naučno-istraživačkim radom. Do sada je objavila 7 radova u međunarodnim časopisima sa SCI liste. Iz oblasti doktorske disertacije je objavila 3 štampana naučna rada u vrhunskim međunarodnim časopisima i 14 saopštenja na međunarodnim i domaćim skupovima, što ukazuje na veoma kvalitetan rad, pa tako ispunjava sve potrebne uslove za rad na predloženoj temi doktorske disertacije.


2. PREDMET I CILJ ISTRAŽIVANJA Predmet doktorske disertacije su pirohlorni materijali na bazi gadolinijum-titanata i lutecijum-titanata dopirani jonima retkih zemalja. Ova disertacija ima za cilj sintezu luminescentnih materijala različitim metodama sinteze, kao i ispitivanje strukturnih, morfoloških i optičkih svojstava dobijenih prahova. Primena pirohlornih materijala je vrlo značajna za izradu luminescentnih lampi, optičkih vlakana, displeja, biomedicinskih markera, laserskih i LED dioda, itd. Široka primena je posledica dopiranja pirohlornih materijala jonima retkih zemalja koji omogućavaju efikasnu emisiju fotona u vidljivom i bliskom infracrvenom delu spektra elektromagnetnog zračenja. Odlična hemijska stabilnost, jaka emisija i druga fizičko-mehanička svojstva čine pirohlorne materijale prilagodljivim i obećavajućim izvorom za proizvodnju velikog broja optičkih uređaja [1]. Materijali na bazi gadolinijum-titanata i lutecijum-titanata imaju interesantna luminescentna i magnetna svojstva i lako se mogu dopirati [2]. Za optička svojstva ovih elemenata su odgovorni dopantni joni, odnosno njihovi 4f elektroni koji predstavljaju valentne elektrone. Dopantni joni zamenjuju jone domaćina u rešetki, čime se menjaju spektralne karakteristike matrice [3]. Gadolinijum-titanati i lutecijum-titanati koji sadrže retke zemlje pokazuju florescentno ili fosforescentno ponašanje zbog čega mogu imati primenu kao izvori svetlosti. Upotreba ovih materijala kao temperaturskih senzora u poslednje vreme postala je veoma interesantna. Da bi temperaturski senzor imao zadovoljavajuće karakteristike neophodno je odabrati odgovarajući aktivatorski jon i matricu. Materijali specijalno dizajnirani za merenje temperature nazivaju se termografski fosfori ili termofosfori. Oni se mogu upotrebiti u kontaktnim ili nekontaktnim metodama. Promenom temperature dolazi do promene luminescentnih svojstava ovih materijala. Intenzitet emisije, talasna dužina ili vreme života određenog prelaza može biti iskorišćeno za merenje temperature. Određenim hemijskim sintezama moguće je napraviti materijale nanometarskih dimenzija, reda nekoliko desetina nanometara [4-6]. Ubacivanjem ovih nano čestica u biloške uzorke, moguće je veoma precizno meriti njihovu temperaturu [7]. Jedan od ciljeva ove disertacije je da se razviju i optimizuju različite metode sinteze, a sa ciljem da se dobiju luminescentni prahovi na bazi gadolinijum-titanata i lutecijum-titanata dopirani jonima retkih zemalja. Takođe, ispitivaće se i uticaj veličine čestica na luminescentna svojstva, jer se svojstva nanostrukturnih materijala često drastično razlikuju od svojstava odgovarajućeg kompaktnog materijala, i kao takvi imaju veću primenu. Luminescentni nanoprahovi na bazi gadolinijum-titanata i lutecijum-titanata biće sintetisani dvema metodama, modifikovanom Pechini metodom (metodom polimerno kompleksnog rastvora) i sol-gel metodom. Modifikovana Pechini metoda bazirana je na poliesterifikaciji između limunske kiseline i etilen-glikola [8]. Suština ove metode je dobijanje vodenog prekursorskog rastvora soli u koji se dodaje vodorastvorni polimer. Uklanjanjem viška vode polimerni lanci postaju sve bliži što povećava verovatnoću njihovog međusobnog umrežavanja. Nasumično umrežavanje polimernih lanaca zadržava molekule vode u rastućoj trodimenzionalnoj mreži prevodeći sistem u gel. Zagrevanje dobijenog gela na temperaturi od 350⁰C dovodi do paljenja, a dodatnim termičkim tretmanom nastaju fini nanoprahovi. Sol-gel predstavlja jednu od hemijskih metoda sinteze prahova iz tečne sredine, koja ima široku primenu u oblasti nauke i inženjerstva materija. Sol, stabilna disperzija koloidnih čestica ili polimernih vrsta u tečnom medijumu, predstavlja prekursor za integrisanu mrežu diskretnih čestica – gel [9]. Ovakvom sintezom materijala, koja se izvodi na sobnoj temperaturi, dobija se materijal željene tvrdoće, optičke transparentnosti, dobre hemijske otpornosti, prilagođene poroznosti i toplotne otpornosti. Iako je do sada sintetisan širok spektar različitih pirohlornih jedinjenja, u najvećem broju slučajeva ispitivane su strukturne karakteristike, magnetna i električna provodljivost [10], termodinamička svojstva [11], dok je veoma malo posvećeno ispitivanju fotoluminescentnih svojstava gadolinijum-titanatnih i lutecijum-titanatnih nanočestica dopiranih jonima retkih zemalja [12].


Literatura: [1] Liu G., Jacquier B., Spectroscopic Properties of Rare Earths in Optical Materials. Springer, 2005, Berlin. [2] Tanner P.A.: Some misconceptions concerning the electronic spectra of tri-positive europium and cerium, Chemical Society Reviews, Vol 42, No 12, 2013, pp. 5090-5101. [3] Görrler-Walrand C., Binnemans K., Handbook on the Physics and Chemistry of Rare Earths. Elsevier, 1998, Amsterdam. [4] Lixia L., Bing Y.: Rare earth titanates ceramics Na2La2Ti3O10:Pr3+ and Re2Ti2O7:Pr3+ (R= Gd, Y): sol–gel synthesis, characterization and luminescence, Journal of Materials Science: Materials in Electronics, Vol 22, No 6, 2011, pp. 672–678. [5] Dharuman N., Berchmans L.J.: Low temperature synthesis of nano-crystalline gadolinium titanate by molten salt route, Ceramics International, Vol 39, No 8, 2013, pp. 8767–8771. [6] Wen P., Bin H, Yan Ch., Wei-wei H., Li G., Hong-ming Y., Shou-hua F.: Hydrothermal synthesis and characterization of pyrochlore titanate R2Ti2O7 (R=Gd3+, Tb3+, Dy3+), Chemical Research in Chinese Universities, Vol 27, No 2, 2011, pp. 161-165. [7] Allison S.W., Gillies G.T.: Remote thermometry with thermographic phosphors: instrumentation and applications, Review of Scientific Instruments, Vol 68, No 7, 1997, pp. 2615. [8] Kakihana M., Milanova M.M., Arima M., Okubo T., Yashima M., Yoshimura M.: Polymerized Complex Route to Synthesis of Pure Y2Ti2O7 at 750°C Using Yttrium-Titanium Mixed-Metal Citric Acid Complex, Journal of the American Ceramic Society, Vol 79, No 6, 1996, pp. 1673-1676. [9] Lin K.M., Lin C.C., Hsiao C.Y., Li Y.Y.: Synthesis of Gd2Ti2O7:Eu3+, V4+ phosphors by sol–gel process and its luminescent properties, Journal of Luminescence, Vol 127, No 2, 2007, pp. 561–567. [10] Kennedy B.J., Hunter B.A., Howard C.J.: Structural and Bonding Trends in Tin Pyrochlore Oxides, Journal of Solid State Chemistry, Vol 130, No 1, 1997, pp. 58–65. [11] Helean K.B., Ushakov S.V., Brown C.E., Navrotsky A., Lian J., Ewing R.C., Farmer J.M., Boatner L.A.: Formation enthalpies of rare earth titanate pyrochlores, Journal of Solid State Chemistry, Vol 177, No 6, 2004, pp. 1858–1866. [12] Ting C.C., Chien Y.C., Sung W.F.: Erbium doping effects on the structural and infrared luminescence properties of Gd2Ti2O7 nanocrystals, Journal of Solid State Science and Technology, Vol 2, No 6, 2013, pp. 105-110. 3. POLAZNE HIPOTEZE - Poboljšanje optičkih svojstava materijala dobijenih jednostavnim i ekonomičnim metodama sinteze. - Dodatkom jona retke zemlje u nanostrukturni materijal poboljšava se emisija i vreme života. - U zavisnosti od izbora dopanta intenzitet emisije kao i boja emitovane svetlosti mogu se menjati. - Koncentracija dopanta ima veliki uticaj na intenzitet emitovane svetlosti i vreme života. - Istraživanjem morfologije i strukture sa luminescentnim karakteristikama omogućiće dobijanje materijala ciljane morfologije za željenu primenu. 4. NAUČNE METODE ISTRAŽIVANJA Dobijanje fosforescentnih čestica je od posebnog značaja za materijale sa primenom u optoelektronskim uređajima. Prahovi će biti sintetisani odgovarajućim metodama sinteze, kao što su Pechini metoda sinteze i sol-gel metoda. Metode karakterizacije koje će se koristiti u okviru ove doktorske disertacije su sledeće: određivenje faznog sastava difrakcijom X-zraka (XRD); morfološke i hemijske karatkteristike prahova će se odrediti korišćenjem skenirajuće i transmisione elektronske mikroskopije (SEM/EDS, TEM/EDS); optička svojstva analiziraće se vidljivom i infracrvenom spektroskopijom. Funkcionalna karakterizacija će biti određena


fotoluminescentnim ispitivanjima koja će obuhvatiti emisione spektre i određivanje vremena života emisije na sobnoj temperaturi, kao i na višim temperaturama. 5. OČEKIVANI NAUČNI DOPRINOS Na osnovu predloženog plana istraživanja može se očekivati sledeći naučni doprinos:

1. Očekuje se doprinos u razvoju sintetskih postupaka za dobijanje pirohlornih materijala na bazi gadolinijum-titanata i lutecijum-titanata u kojima su dopantski joni retkih zemalja homogeno ugrađeni u strukturu materijala;

2. Odrediće se optimalni uslovi procesa dobijanja gadolinijum-titanata i lutecijum-titanata dopiranih jonima retkih zemalja za nove primene ovih materijala, poput luminescentne termometrije;

3. Odrediće se apsolutna i relativna senzitivnost luminescentnog merenja temperature koja koristi kao temperaturski senzor gadolinijum-titanat i lutecijum-titanat dopiran jonima retkih zemalja;

4. Odrediće se optimalne koncentracije jona aktivatora pri kojima se dobija maksimalni intenzitet emisije;

5. Detaljno će se analizirati kinetika emisije aktivatorskih jona u nanoprahovima gadolinijum-titanata i lutecijum-titanata.

6. PLAN ISTRAŽIVANJA I STRUKTURA RADA Predmet rada doktorske disertacije je sinteza, optička i termometrijska svojstva nanočestica gadolinijum-titanata i lutecijum-titanata dopiranih jonima retkih zemalja. Ispitaće se dve metode sinteze, modifikovana Pechini metoda i sol-gel metoda, korišćenjem različitih jona retkih zemalja. Ispitivaće se struktura sintetisanih prahova, uticaj procesnih parametara različitih sinteza na morfologiju prahova i uticaj različitih dopanata na optička i luminescentna svojstva. U doktorskoj disertaciji će biti obrađena sledeća poglavlja: Uvod, Teorijski deo, Eskperimentalni deo, Rezultati i diskusija , Zaključak i Literatura (posle svakog poglavlja). U Uvodu će biti definisan predmet rada, istaknut značaj istraživanja, motivacija, doprinos i aktuelnost. Poglavlje Teorijski deo obuhvatiće:

• Luminescencija: definicija, tipovi • Fotoluminescencija, fluoroscencija i fosforescencija • Elektronske konfiguracije jona retkih zemalja, interakcije • Dozvoljeni i nedozvoljeni elektronski prelazi, selekciona pravila, inteziteti elektronskih

prelaza • Svojstva jona europijuma • Svojstva jona samarijuma • Svojstva pirohlornih jedinjenja na bazi retkih zemalja • Metode sinteze Gd2Ti2O7 i Lu2Ti2O7 • Metode karakterizacije Gd2Ti2O7 i Lu2Ti2O7 • Luminescentna termometrija

Poglavlje Eksperimentalni deo obuhvatiće sledeće: • Opis procedura za sintezu prahova Gd2Ti2O7 i Lu2Ti2O7 • Modifikovana Pechini metoda polimerno-kompleksnog rastvora • Sol-gel metoda sinteze • Opis eksperimentalnih procedura koršćenih za karakterizaciju materijala • Termalna analiza dobijenog materijala • Rendgeno strukturna analiza


• Skanirajuća elektronska mikroskopija (SEM) • Transmisiona elektronska mikroskopija (TEM) • Spektroskopska karakterizacija materijala • Luminescentna merenja u funkciji temperature

U okviru Rezultata i diskusije biće razmatrana: • Struktura i morfologija sintetisanih prahova • Poređenje uzoraka Gd2Ti2O7 i Lu2Ti2O7 dobijenih različitim metodama sinteze • Optička svojstva • Luminescentna svojstva • Poređenje strukturnih, morfoloških i optičkih karakteristika • Temperaturska zavisnost emisije

U Zaključku će biti sumirani dobijeni rezultati izvedeni na osnovu prikazanih istraživanja i predstavljene moguće primene sintetisanih materijala. Literatura će sadržati navode citirane u disertaciji kao i radove koji su proistekli istraživanjem u okviru ove doktorke disertacije. 7. ZAKLJUČAK I PREDLOG Na osnovu izloženog Komisija smatra da je tema „SINTEZA, OPTIČKA I TERMOMETRIJSKA SVOJSTVA NANOČESTICA GADOLINIJUM-TITANATA I LUTECIJUM-TITANATA DOPIRANIH JONIMA RETKIH ZEMALJA“ koju je predložila Sanja Ćulubrk, master fizikohemičar, naučno zasnovana i da predstavlja značajan naučni doprinos naučnoj oblasti Tehnološkog inženjerstva, za koju je Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu matična ustanova. Komisija predlaže Nastavno-naučnom veću Tehnološko-metalurškog fakulteta, Univerziteta u Beogradu da kandidatu Sanji Ćulubrk odobri izradu doktorske disertacije pod navedenim naslovom. Za komentore pri izradi doktorske disertacije predlažu se dr Đorđe Janaćković, redovni profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta, Univerziteta u Beogradu i dr Miroslav Dramićanin, redovni profesor Fizičkog fakulteta i naučni savetnik Instituta za nuklearne nauke Vinča, Univerziteta u Beogradu. U Beogradu 18. 02. 2015. ČLANOVI KOMISIJE:

Dr Đorđe Janaćković, red. prof Univerzitet u Beogradu,Tehnološko-metalurški fakultet

Dr Miroslav D. Dramićanin, red. prof Univerzitet u Beogradu, Fizički fakultet

Naučni savetnik, Institut za nuklearne nauke Vinča

Dr Rada Petrović, red. prof. Univerzitet u Beogradu, Tehnološko-metalurški fakultet

Dr Vesna Lojpur, Naučni saradnik Univerzitet u Beogradu, Institut za nuklearne nauke Vinča

Dr Dragana Jovanović, naučni saradnik, Univerzitet u Beogradu, Institut za nuklearne nauke Vinča


UNIVERZITET U BEOGRADU TEHNOLOŠKO-METALURŠKI FAKULTET NASTAVNO – NAUČNOM VEĆU

Predmet: Podobnost teme i kandidata Mine Medić za izradu doktorske disertacije Odlukom br. 35 / 385 od 18.12.2014. godine, imenovani smo za članove Komisije za ocenu podobnosti teme i kandidata Mine Medić za izradu doktorske disertacije i naučne zasnovanosti teme „MULTIFUNKCIONALNE NANOČESTICE MAGNEZIJUM-ORTOTITANATA DOPIRANOG JONIMA RETKIH ZEMALJA I PRELAZNIH METALA” Na osnovu materijala priloženog uz Zahtev kandidata, Komisija podnosi sledeći

REFERAT 1. PODACI O KANDIDATU 1.1. Biografski podaci Dipl. ing. Mina Medić je rođena 18. 02. 1983. godine u Beogradu, Srbija. Osnovnu školu i beogradsku gimnaziju Sveti Sava završila je u Beogradu. Školske 2002/03. godine upisala je Tehnološko metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu, gde je u oktobru 2009. godine diplomirala na odseku za Organsku hemijsku tehnologiju i polimerno inženjerstvo sa temom „Analiza sigurnosti tehnološkog procesa postrojenja za proizvodnju polietilena niske gustine“. 1.2. Stečeno naučnoistraživačko iskustvo U oktobru 2012. godine upisala je doktorske studije na Tehnološko - metalurškom fakultetu Univerzitet u Beogradu, na katedri za Neorgansku hemijsku tehnologiju pod rukovodstvom profesora dr Đorđa Janaćkovića. Zaposlena je od 2012. godine u Institutu za nuklearne nauke Vinča, u grupi dr Miroslava Dramićanina. U martu 2013. godine izabrana u zvanje istraživač saradnik. U okviru doktorskih studija položila je sve ispite predviđene planom i programom, uključujući i završni ispit, postigavši sledeće ocene: Predmet Ocena ESPB

1. Hemijska kinetika 9 5

2. Odabrana poglavlja matematičke analize 10 5 3. Termodinamika čvrstog stanja 10 5 4. Fizička hemija polimera 10 4 5. Teorijski osnovi keramike i stakla 9 5 6. Nauka o materijalima i inženjerstvo materijala 10 6 7. Fizičko-mehanička ispitivanja materijala (viši kurs) 10 4 8. Metode karakterizacije keramičkih i staklastih materijala 10 4 9. Niskotemperaturni keramički procesi 10 4 10. Procesiranje i rast monokristala materijala za elektroniku 10 4 11. Struktura i svojstva kompozitnih materijala 10 5 12. Završni ispit 10 30


Angažovana je na projektu “Razvoj i unapređenje postupaka radijacione sterilizacije prehrambenih proizvoda i medicinskih sredstava radi povećanja izvozne konkurentnosti preduzeća korisnika usluga iz AP Vojvodina“, čiji je rukovodilac dr Miroslav Dramićanin. U zvanje istraživač saradnik izabrana je 21. 03. 2013. godine na naučnom veću INN Vinča, rešenje broj 869/14.

Objavljeni naučni radovi i saopštenja kandidata: Radovi objavljeni u vrhunskim međunarodnim časopisima (M21, M22)

1. Medic M., Brik M., Dražić G., Antić Ž., Lojpur V., Dramićanin M.: Deep-Red Emitting Mn4+ Doped Mg2TiO4 Nanoparticles,- Journal of Physical Chemistry C, Vol 119, No 1, 2015., pp. 724-730. IF= 4,835 ISSN: 19327447

2. Lojpur V., Nikolić M., Jovanović D., Medić M., Antić Ž., Dramićanin M.: Luminescence Thermometry with Zn2SiO4 : Mn2+ Powder, - Applied Physics Letters, Vol 103, 2013, pp.141912. IF= 3,515 ISSN: 00036951

Radovi objavljeni u međunarodnim časopisima (M23)

1. Lojpur V., Antić Ž., Krsmanović R., Medić M., Nikolić M., Dramićanin. M.:

Thermographic Properties of Eu3+ and Sm3+ Doped Lu2O3 Nanophosphor, - Journal of the Serbian Chemical Society, Vol 77, No 12, 2012, pp. 1735–1746. IF= 0,889 ISSN: 03525139

Saopštenje sa međunarodnog skupa stampano u celini (М33)

1. Ćulubrk S., Lojpur V., Medić M., Dramićanin M.: Eu3+ Doped Gd2Ti2O7 Nanoparticles as a Luminescence Thermometry Probes,- International Conference on Testing and Measurement; Techniques and Applications, TMTA 2015, Thailand 2015., pp. 7.

2. Lojpur M., Milićević B., Medić M., Ćulubrk S., Dramićanin M.: Temperature Sensing from Luminescence of Eu3+-Doped YAlO3 Ceramics,- International Conference on Testing and Measurement; Techniques and Applications, TMTA 2015, Thailand 2015., pp. 7.

Saopštenje sa međunarodnog skupa stampano u izvodu (М34) 1. Lojpur V., Nikolic M., Medic M., Mancic L., Milosevic O., Dramicanin M.: Low

Temperature Sensitivity of Upconversion Emission in Y2O3:Yb,Tm and Y2O3:Yb,Ho Powders,- 2nd International Conference on Optical, Electronic and Electrical Materials,OEEM 201, China 2012., pp.90.

2. Ćulubrk S., Lojpur V., Matović B., Medić M., Nikolić M., Dramićanin M.: Effects of Annealing in Structure and Luminescent Properties of Y2O3:Eu3+ Nanopraticles Prepared by Self-Propagating Room Temperature Reaction,- TIM Phusics Conference, Timisoara 2012., pp.123.

3. Medić M., Nikolić M., Lojpur V., Mančić L., Milošević O., Dramićanin M.: Thermographic Properties of Up-Conversion Emission of Y2O3:Yb, Er Nanophosphors Obtained Through Hydrothermal Synthesis,- Material Research Society Conference, San Francsco, USA 2013., pp. 368.

4. Medić M., Nikolić M., Jovanović D., Antić Ž., Lojpur V., Dramićanin M.: Luminescence Temperature Sensing Using Zn2SiO4:Mn2+Phosphor Particles,- Yucomat, Herceg Novi, Montenegro 2013., pp.110.


5. Medic M., Antić Ž., Lojpur V., Culubrk S., Dramicanin M.: Synthesis, Structure and Luminescent Properties of Undoped and Eu3+ - doped Mg2TiO4 nanoparticles,- Nanosmat, Houston, USA 2014., pp.70.

6. Jovanović D., Ćulubrk S., Gavrilović T., Medić M., Lojpur V., Dramićanin M.: Synthesi and Luminescence Properties of Colloidal GdVO4:Re3+ (Re3+=Eu3+,Dy3+,Nd3+), Paccon 2015, Thailand 2015., pp. 210.

7. Lojpur V., Ćulubrk S., Medić M., Antić Ž., Dramićanin M.- Effest of Eu3+ - Dopant Concentration on Structural and Luminescence Properties of SrY2O4 Nanocrystalline Phosphor,- Paccon 2015, Thailand 2015., pp. 210.

8. Ćulubrk S., Lojpur V., Medić M., Dramićanin M.: Synthesis and Luminescent Properties of Dy3+ and Tm3+ Doped Gd2Ti2O7,- Paccon 2015, Thailand 2015, pp. 211.

9. Medić M., Brik M., Antić Ž.,Lojpur V., Dramićanin M.: Crystal Field Analysis of Mn4+ Emission in Mg2TiO4 Nanoparticles,- Paccon 2015, Thailand 2015., pp. 220

Saopštenje sa skupa nacionalnog značaja štampano u izvodu (М64)

1. Medić M., Antić Ž., Lojpur V., Dramićanin M.: Luminiscenca Mn2+ i Eu3+ jona u Mg2TiO4 nanočesticama, - Sedma radionica fotonike, Kopaonik 2014., pp. 12.

1.3. Ocena podobnosti kandidata za rad na predloženoj temi

Na osnovu dosadašnjeg rada i pokazanih rezultata tokom doktorskih studija i u okviru naučno-istraživačkog rada Mina Medić, dipl. inž. tehnologije, pokazala je sklonost i sposobnost za bavljenje naučno-istraživačkim radom. Takođe, iz oblasti doktorske disertacije je objavila 3 štampana naučna rada u vrhunskim međunarodnim časopisima i 8 saopštenja na međunarodnim i domaćim skupovima, što ukazuje na veoma kvalitetan rad, pa tako ispunjava sve potrebne uslove za rad na predloženoj temi doktorske disertacije. 2. PREDMET I CILJ ISTRAŽIVANJA

Predmet doktorske disertacije su multifunkcionalne nanočestice magnezijum-ortotitanata dopiranog jonima retkih zemalja i prelaznih metala. Nanomaterijali mogu da pokazuju nova ili poboljšana strukturna, električna, magnetna i optička svojstva u poređenju sa prahovima čije su čestice mikronske veličine. Ovakva svojstva nanomaterijala su od posebnog interesa u oblasti funkcionalnih materijala, materijala u kojima se dizajnom ostvaruje svojstvo neophodno za specifičnu, traženu primenu. Zbog toga se poslednjih godina u svetu intenzivno istražuju nove metode pripreme nanočestica i nanostruktura, kao i zavisnosti svojstava nanomaterijala od veličine i morfologije čestica. Takođe, proučavaju i načini primene ovih materijala sa ciljem da ovi materijali budu funkcionalni i tehnološko korisni [1]. Luminescentni materijali konvertuju neku vrstu energije u elektromagnetno zračenje, najčešće u vidljivoj oblasti, mada često i u ultraljubičastom ili infracrvenom spektralnom regionu. Mehanizam fotoluminescencije najlakše se objašnjava pomoću dijagrama Jablonskog, koji je predložio poljski fizičar Aleksandar Jablonski [1]. Fosfori predstavljaju klasu luminescentnih materijala koja ispoljava fenomen fosforescencije (emisije elektromagnetnog zračenja tokom elektronskog prelaza sa tripletnog na singletno stanje), a koja se karakteriše dugim vremenima života pobudjenih elektronskih stanja i uskim emisionim spektralnim linijama. Ovakva svojstva fosfora opredelila su im veoma značajnu primenu u svakodnevnom životu, u industriji i medicini [1,2]. Uređaji koji koriste fosfore odavno su postali deo svakodnevnog života – televizori,


monitori računara, medicinski uređaji za rendgensko snimanje, laseri, katodne cevi, plazma displeji, fluorescentne lampe, scintilatori. Kontrolisanom sintezom luminescentnih nanočestica fosfora može se uticati na njihovu strukturu, kristaliničnost i optička svojstva, a samim tim i na funkcionalna svojstva fosfora. Na sličan način, može se kontrolisati prisustvo liganada na površini materijala, kao i prisustvo nečistoća i defekata u njihovoj strukturi te tako poboljšavati performanse fosfora, pre svega njihovu efikasnost. Magnezijum-ortotitanat (Mg2TiO4) se koristi kao toplotni otpornik, dielektrik za mikrotalasnu tehnologiju, kondenzator za kompenzaciju temperature i kao vatrostalni materijal. U poslednjih nekoliko godinа, mаgnezijum i materijali na bazi magnezijuma su privukli veliku pаžnju kаo strukturni mаterijаl koji imа superiorna svojstva koja uključuju visoku otpornost, malu gustinu, dobru elektromаgnetnu zаštitu, sposobnost reciklаže i mogućnost za laku mehaničku obradu [3]. Zahvaljujući veoma dobrim svojstvima kada se dopira jonima retkih zemalja ili jonima prelaznih metala, ovaj materijal predstavlja odličan izbor za brojne primene. Zbog toga je metoda sinteze za dobijanje nanočestica ovih materijala sa tačno određenom strukturom i morfologijom od presudnog značaja za unapređenje funkcionalnih karakteristika materijala. Magnezijum-ortotitanat kada je dopiran jonima retkih zemalja, jonima europijuma i samarijuma, efikasno emituje crvenu svetlost pod pobudom visokoenergetskog zračenja (γ, X ili ultraljubičasti zraci). Kod elemenata retkih zemalja, 4f elektroni su zaštićeni 5s2 i 5p6 orbitalama od uticaja lokalnog kristalnog polja. Zato na optičke prelaze u konfiguraciji 4f slabo utiče okruženje ili kristalno električno polje [4]. Magnezijum-ortotitanat kada je dopiran jonima prelaznih metala, kao npr. manganom, takođe efikasno emituje crvenu svetlost pod pobudom visokoenergetskog zračenja. Crvena emisija jona Mn4+ inkorporiranog u različite materijale može imati važne primene kao što su osvetljivanje, holografsko snimanje, termoluminescentna dozimetrija, itd. Mn4+ je dobar kandidat da u budućnosti zameni već dobro poznati jon retke zemlje Eu3+ koji predstavlja aktivator u crvenim fosforima. Od posebnog je značaja njegova moguća primena za korekciju boje belih svetlosnih dioda. Pored toga, mogao bi imati primenu u biomedicini kao biomarker, jer je magnezijum-ortotitanat dopiran jonima mangana takođe i biokompatibilan [5,6]. Takođe, od interesa su i potencijalna fotokatalitička svojstva magnezijum-ortotitanata gde se materijal aktivira apsorbujući svetlost (svetlost služi kao izvor energije) i katalizuje reakciju [7,8]. Energija zabranjene zone navedenog materijala je relativno velika (Eg ~ 3,5 eV), ali bi njegova aktivacija vidljivom svetlošću mogla biti ostvarena površinskom modifikacijom. U slučaju modifikacije sa kateholom ili 5-amiosalicilnom kiselinom očekuje se dobijanje elektron-donor-akceptor kompleksa. Ova doktorska disertacija ima za cilj da istraži načine dobijanje nanočestica magnezijum-ortotitanata dopiranog jonima retkih zemalja i prelaznih metala sa poboljšanim luminescentnim svojstvima u odnosu na slične sisteme prikazane u literaturi. Primenljivost materijala biće sagledana iz aspekata ekonomičnosti sinteze, kao i luminescentnih i morfoloških svojstava. Odrediće se optimalni uslovi sinteze za dobijanje materijala za nove primene, poput fotokatalize. Važan aspekt ove disertacije biće i uspostavljanje korelacije između strukturnih, morfoloških i luminescentnih svojstava prahova magnezijum-ortotitanata dopiranog jonima retkih zemalja i prelaznih metala. Rezultati ovih korelacija omogućiće dobijanje materijala sa ciljanim svojstvima, kao i mogućnost dizajniranja složenijih svetlosnih izvora, poput izvora bele svetlosti, biomarkera, itd. Osim toga, cilj je da definisani uslovi sinteze i rezultati ispitivanja dobijenih materijala budu osnova za razvoj sličnih sistema izvora svetlosti, kao što su npr. cink-ortotitanat i perovskit magnezijum-titanat (MgTiO3) dopiran jonima retkih zemalja i prelaznih metala.


Literatura: [1] Haranath D., Shanker V., Vij D.R.: The Handbook of Electroluminescent Materials, edited by Prof. D. R. Vij, published by the Institute of Physics Publishing, U. K. (Feb, 2004), pp 1-23. [2] Doktorska disertacija, Temperaturska zavisnost luminescencije neorganskih fosfora na bazi retkih zemalja, Marko G. Nikolić, 2013. [3] Silva M., Souza S., Santos I., Cassia-Santos M., Soledade L., Souza A., Lima S., Longo E.: Stability Studies on Undoped and Doped Mg2TiO4 Obtained by the Polymeric Precursor Method,- Journal of Thermal Analysis and Calorimetry, Vol. 79, 2005., pp. 421–424. [4] Cao G. NANOSTRUCTURES & NANOMATERIALS, Synthesis, Properties and Applications, Imperial College Press, London U.K., 2004 [5] 1. Medic M., Brik M., Dražić G., Antić Ž., Lojpur V., Dramićanin M.: Deep-Red Emitting Mn4+ Doped Mg2TiO4 Nanoparticles,- Journal of Physical Chemistry C, Vol 119, No 1, 2015., pp. 724-730. [6] Brik M., Srivastava A.: On the Optical Properties of the Mn4+ Ion in Solids,- Journal of Luminescenc, Vol 133, 2013., pp. 69–72. [7] Hoffmann M.R., Martin S.T., Choi W., Bahnemann D.W.: Environmental applications of semiconductor photocatalysis,- Chemical reviews, Vol 95, 1995., pp. 69-96. [8] Stafford U., Gray K.A. and Kamat P.V.: Photocatalytic degradation of organic contaminants: Halophenols and related model compounds,- Hetero. Chem. Rev., Vol.3, 1996. pp.77-104. 3. POLAZNE HIPOTEZE

- Nanočestice Mg2TiO4 dopranog jonima retkih zemalja i jonima prelaznih metala mogu se dobiti primenom novih metoda sinteze. - Nanočestice Mg2TiO4 dopiranog jonima retkih zemalja i jonima prelaznih metala imaće višefunkcionalna svojstva (luminescentna i fotokatalitička), s obzirom da njihova svojstva podjednako opredeljuju matrica (Mg2TiO4) i dopanti. - Sistematsko istraživanje korelacije između morfologije i strukture sa luminescentnim karakteristikama omogućiće dobijanje efikasnih izvora svetlosti, kao i mogućnost dobijanja materijala ciljane morfologije za željenu primenu. - Ugradnjom jona retkih zemalja i jona prelaznih metala u nanostrukturni materijal može se ostvariti intezivnija emisija, veća kvantana efikasnost i poboljšanje vremena života. - Boja emitovane svetlosti može se menjati izborom dopanata na bazi jona retkih zemalja i jona prelaznih metala. - Intenzitet emitovane svetlosti i vreme života emisije zavise od koncentracije dopanata. 4. NAUČNE METODE ISTRAŽIVANJA Dobijanje ultrafinih nanočestica je od posebnog značaja za materijale sa primenom u optoelektronskim uređajima i fotokatalizi. Prahovi će biti sintetisani odgovarajućom hemijskom metodom sinteze, gde će se optimizovanjem parametara dobiti potrebna struktura i svojstva sistema. Metode karakterizacije koje će se koristiti u okviru ove doktorske disertacije su sledeće: određivenje faznog sastava difrakcijom X-zraka (XRD); morfološke i hemijske karakteristike prahova će se odrediti korišćenjem skenirajuće i transmisione elektronske mikroskopije (SEM/EDS, TEM/EDS); optička svojstva analiziraće se vidljivom i infracrvenom spektroskopijom. Funkcionalna karakterizacija će biti određena fotoluminescentnim ispitivanjima koja će obuhvatiti emisione spektre i određivanje vremena života emisije. Za određivanje specifične površine koristiće se BET metoda.


5. OČEKIVANI NAUČNI DOPRINOS Na osnovu predloženog plana istraživanja može se očekivati sledeći naučni doprinos:

• Očekuje se doprinos u razvoju sintetskih postupaka za dobijanje izvora svetlosti na bazi magnezijum-ortotitanata dopiranog jonima retkih zemalja i jonima prelaznih metala sa poboljšanim luminescentnim svojstvima;

• Odrediće se optimalni uslovi procesa dobijanja materijala na bazi magnezijum-ortotitanata dopiranog jonima retkih zemalja i jonima prelaznih metala za nove primene, poput fotokatalize;

• Dobijanje materijala sa željenim svojstvima, kao i mogućnost dizajniranja složenijih svetlosnih izvora, poput izvora bele svetlosti;

• Nove sintetske procedure za razvoj izvora svetlosti na bazi titanata

6. PLAN ISTRAŽIVANJA I STRUKTURA RADA Predmet rada doktorske disertacije jesu multifunkcionalne nanočestice magnezijum-ortotitanata dopiranog jonima retkih zemalja i prelaznih metala. Primeniće se hemijska metoda sinteze gde će se optimizovati parametari za dobijanje potrebnih struktura i svojstava sistema. Ispitivaće se struktura sintetisanih prahova, uticaj procesnih parametara sinteze na morfologiju prahova, uticaj različitih dopanata na optička i luminescentna svojstva. U doktorskoj disertaciji će biti obrađena sledeća poglavlja: Uvod, Teorijski deo, Eskperimentalni deo, Rezultati i diskusija , Zaključak i Literatura (posle svakog poglavlja). U Uvodu će biti definisan predmet rada, istaknut značaj istraživanja, motivacija, doprinos i aktuelnost. Poglavlje Teorijski deo obuhvatiće:

• Mg2TiO4: struktura, elektronska konfiguracija, energetski procep • Metode sinteze Mg2TiO4 (Pechini metoda) • Površinska modifikacija nanočestica • Fotoluminescenca neorganskih materijala dopiranih jonima prelaznih metala i jonima

retkih zemalja • Fotokataliza

Poglavlje Eksperimentalni deo obuhvatiće sledeće :

• Materijali i hemikalije korišćene u radu • Opis procedura za sintezu prahova Mg2TiO4 • Opis eksperimentalnih procedura koršćenih za karakterizaciju materijala

- Rendgenska difrakcija - Skenirajuća i transmisiona elektronska mikroskopija - Infracrvena spektroskopija - Fotoluminescentna spektroskopija - Exchange-charge model - Praćenje efikasnosti degradacije organskih boja pomocu magnezijum-ortotitanata - Optička svojstva analiziraće se vidljivom i infracrvenom spektroskopijom - Određivanje specifične površine nanočestica - Merenje fotokatalitičkih svojstava

U okviru Rezultata i diskusije biće razmatrana: • Struktura i morfologija sintetisanih prahova

- Rezultati rendgenske difrakcije - Rezultati skenirajuće i transmisione elektronske mikropskopije

• Rezultati infracrvene spektroskopije


• Optička svojstva • Luminescentna svojstva (emisioni spektri, opis uočenih elektronskih prelaza) • Korelacija između strukturnih, morfoloških i optičkih karakteristika • Rezultati difuzno-refleksione spektroskopije • Rezultati merenja fotokatalitičkih svojstava

U Zaključku će biti sumirani dobijeni rezultati izvedeni na osnovu prikazanih istraživanja i predstavljene moguće primene sintetisanih materijala. Literatura će sadržati navode citirane u disertaciji, kao i radove koji su proistekli u toku istraživanja u okviru ove doktorke disertacije. 7. ZAKLJUČAK I PREDLOG Na osnovu izloženog Komisija smatra da je tema „Multifunkcionalne nanočestice magnezijum-ortotitanata dopiranog jonima retkih zemalja I prelaznih metala“ koju je predložila Mina Medić, dipl. inž. naučno zasnovana i da predstavlja značajan naučni doprinos naučnoj oblasti Tehnološkog inženjerstva za koju je Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu matična ustanova. Komisija predlaže Nastavno-naučnom veću Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu da kandidatu Mini Medić odobri izradu doktorske disertacije pod navedenim naslovom. Za komentore pri izradi doktorske disertacije predlažu se dr Đorđe Janaćković, redovni profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dr Miroslav Dramićanin, redovni profesor Fizičkog fakulteta i naučni savetnik Instituta za nuklearne nauke Vinča, Univerziteta u Beogradu. U Beogradu 18. 02. 2015

ČLANOVI KOMISIJE:

Dr Đorđe Janaćković, red. prof Univerzitet u Beogradu,Tehnološko-metalurški fakultet

Dr Miroslav D. Dramićanin, red. prof

Univerzitet u Beogradu, Fizički fakultet Naučni savetnik, Institut za nuklearne nauke Vinča

Dr Rada Petrović, red. prof

Univerzitet u Beogradu,Tehnološko-metalurški fakultet

Dr Vesna Lojpur, Naučni saradnik Univerzitet u Beogradu, Institut za nuklearne nauke Vinča

Dr Vesna Đorđević, naučni saradnik

Univerzitet u Beogradu, Institut za nuklearne nauke Vinča


UNIVERZITET U BEOGRADU TEHNOLOŠKO-METALURŠKI FAKULTET NASTAVNO-NAUČNOM VEĆU Predmet: Podobnost teme i kandidata Mladena Mihailovića, dipl. inž. tehnologije, za izradu doktorske disertacije Odlukom Tehnološko-metalurškog fakulteta od 18.12.2014. godine, imenovani smo za članove Komisije za ocenu podobnosti teme i kandidata Mladena Mihailović, dipl. inž. tehnologije, a za izradu doktorske disertacije i naučne zasnovanosti teme Hemijska modifikacija površine nosača sa cilјem dobijanja imobilisanih lipaza i galaktozidaza povećane aktivnosti i stabilnosti. Na osnovu materijala priloženog uz Zahtev kandidata, Komisija podnosi sledeći

R E F E R A T 1. Podaci o kandidatu 1.1. Biografski podaci Mladen Mihailović rođen je 03.10.1981. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu školu Jelena Ćetković i Šestu beogradsku gimnaziju. Studije na Tehnološko-metalurškom fakultetu Univerziteta u Beogradu upisao je školske 2000/2001. godine. Diplomirao je na TMF-u na Katedri za biohemijsko inženjerstvo i botehnologiju 29.09.2008. sa ocenom na diplomskom radu 10 (deset) i prosečnom ocenom u toku studija 8,47. Doktorske studije na Katedri za biohemijsko inženjerstvo i biotehnologiju pod mentorstvom dr Dejana Bezbradice upisao je 2010. godine.

1.2. Stečeno naučnoistraživačko iskustvo Mladen Mihailović doktorske studije na Katedri za biohemijsko inženjerstvo i biotehnologiju Tehnološko-metalurškog fakulteta, pod mentorstvom dr Dejana Bezbradice, van. prof., upisao je 2010. godine. Položio je sve ispite predviđene planom i programom poslediplomskih studija Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu sa prosečnom ocenom 9,73 uklјučujući i završni ispit. Sledi spisak položenih ispita sa brojem ostvarenih ESPB bodova:

Predmet ESPB Ocena 1. Odabrana poglavlјa matematičke analize 5 9 2. Hemijska kinetika 5 8 3. Odabrana poglavlјa biohemije - vitamini 5 10 4. Biohemijska kinetika 5 10 5. Industrijska mikrobiologija 5 10 6. Elektrohemijski i alternativni izvori električne energije 5 10 7. Strukturna analiza organskih molekula 6 10 8. Imobilisani biokatalizatori: tehnike imobilizacije, bioreaktori i primena 6 10

9. Površinski aktivne materije 4 10 10. Bioaktivne materije u kozmetičkim proizvodima 4 10 11. Engleski jezik 0 10 12. Završni ispit 30 10


Na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko metalurškog fakulteta od 18.12.2014. imenovana je Komisija za ocenu podobnosti teme i kandidata Mladena Mihailovića za izradu doktorske disertacije i naučne zasnovanosti teme Hemijska modifikacija površine nosača sa cilјem dobijanja imobilisanih lipaza i galaktozidaza povećane aktivnosti i stabilnosti. Od 1.02.2011. godine, Mladen Mihailović je zaposlen kao istraživač pripravnik na Tehnološko-metalurškom fakultetu Univerziteta u Beogradu. U zvanje istraživač pripravnik izabran je 2010. a u zvanje istraživač saradnik 2012. godine. U tekućem projektnom ciklusu (od 2011. godine) angažovan je na projektu „Razvoj novih inkapsulacionih i enzimskih tehnologija za proizvodnju biokatalizatora i biološki aktivnih komponenata hrane u cilјu povećanja njene konkurentnosti, kvaliteta i bezbednosti“ ev. br. III 46010. Koautor je devet radova u časopisima međunarodnog značaja (pet M21 i četiri M23) i deset saopštenja na domaćim i međunarodnim skupovima (pet M34, tri M63 i dva M64). Objavlјeni naučni radovi i saopštenja

Naučni radovi u vrhunskim međunarodnim časopisima (M21)

1. Bezbradica D., Mijin D., Mihailović M., Knežević-Jugović Z.: Microwave-assisted immobilization of lipase from Candida rugosa on Eupergit® supports, - Journal of Chemical Technology and Biotechnology, Vol 84, No 11, 2009, pp. 1642-1648, ISSN 0268-2575, IF (2009)=2,045

2. Bezbradica D., Stojanović M., Veličković D., Dimitrijević A., Carević M., Mihailović M., Milosavić N.: Kinetic model of lipase-catalyzed conversion of ascorbic acid and oleic acid to liposoluble vitamin C ester, - Biochemical Engineering Journal, Vol 71, 2013, pp. 89-96, ISSN 1369-703X; IF(2011)=2,645; IF(2012)=2,579; IF(2013)= 2,368.

3. Mihailović M., Stojanović M., Banjanac K., Carević M., Prlainović N., Milosavić N., Bezbradica D.: Immobilization of lipase on epoxy-activated Purolite® A109 and its post-immobilization stabilization, -Process Biochemistry, Vol 49, No 4, 2014, pp. 637-646, ISSN: 1359-5113; IF(2012)=2,414; IF(2013)=2,524.

4. Milisavljević A., Stojanović M., Carević M., Mihailović M., Veličković D., Milosavić N., Bezbradica D.: Lipase-Catalyzed Esterification of Phloridzin: Acyl Donor Effect on Enzymatic Affinity and Antioxidant Properties of Esters, - Industrial and Engineering Chemistry Research, Vol 53, No 43, 2014, pp. 16644–16651, ISSN: 0888-5885; IF (2012)=2,206; IF (2013)=2.235.

5. Banjanac K., Mihailović M., Prlainović N., Stojanović M., Carević M., Marinković A., Bezbradica D.: Cyanuric chloride functionalized silica nanoparticles for covalent immobilization of lipase, - Journal of Chemical Technology and Biotechnology, in press, DOI: 10.1002/jctb.4595, 2014, Online ISSN: 1097-4660; IF(2012)=2,504; IF(2013)=2,494.

Naučni radovi u međunarodnim časopisima (M23) 1. Stojanović M., Carević M., Mihailović M., Knežević-Jugović Z., Petrović S., Bezbradica

D.: Enzimska sinteza i primena askorbil-estara masnih kiselina, - Hemijska Industrija, Vol 67, 2013, pp. 239-247, ISSN 2217-7426; IF(2011)=0,205; IF(2012)=0,463, IF(2013)=0,562.

2. Mihailović M., Knežević-Jugović Z., Mijin D., Bezbradica D.: Optimizacija esterifikacione aktivnosti lipaze iz Candida rugosa imobilisane mikrotalasnim zračenjem, - Hemijska Industrija, Vol 66, 2012, pp. 9-19, ISSN 2217-7426, IF(2012)=0,205; IF(2013)=0,463.

3. Carević M., Vukašinović-Sekulić M., Grbavčić S., Stojanović M., Mihailović M., Dimitrijević A., Bezbradica D.: Optimization of β-galactosidase production from lactic acid bacteria, - Hemijska Industrija, DOI: 10.2298/HEMIND140303044C, ISSN 2217-7426; IF(2011)=0,205; IF(2012)=0,463; IF(2013)=0,562.


4. Stojanović M., Carević M., Mihailović M., Veličković D., Dimitrijević A., Milosavić N., Bezbradica D.: Influence of fatty acid on lipase-catalyzed synthesis of ascorbyl esters and their free radical scavenging capacity, - Biotechnology and Applied Biochemistry (2014), DOI: 10.1002/bab.1296. Online ISSN: 1470-8744; IF (2012)=1,348; IF (2013)=1,322.

Saopštenje sa međunarodnog skupa štampano u izvodu (M34)

1. Milisavljević A., Stojanović M., Dinić I., Carević M., Mihailović M., Milosavić N., Bezbradica D.: Lipase-catalyzed synthesis of phloridzin esters, - Proceedings of the 8th International Conference of the Chemical Societies of the South-East European Countries, Beograd 2013., pp. 254, ISBN 978-86-7132-053-5.

2. Carević M., Stojanović M., Mihailović M., Stefanović A., Grbavčić S., Knežević-Jugović Z., Bezbradica D.: The immobilization of β-galactosidase on chemically modified immobilization supports, - Proceedings of the 2nd FCUB Workshop Food Technology and Biotechnology, Beograd 2011., pp. P-26 .

3. Prlainović N., Stojanović M., Carević M., Mihailović M., Banjanac K., Marinković A., Bezbradica D.: Two-step modification of silica nanoparticles for covalent lipase immobilization, - Proceedings of the 8th International Conference of the Chemical Societies of the South-East European Countries, Beograd 2013., pp. 178, ISBN 978-86-7132-053-5.

4. Mihailović M., Carević M., Stojanović M., Prlainović N., Banjanac K., Bezbradica D.: Chemical modification of Purolite A109 for application in lipase immobilization, - Proceedings of the 8th International Conference of the Chemical Societies of the South-East European Countries, Beograd 2013., pp. 267, ISBN 978-86-7132-053-5.

5. Carević M., Vukašinović-Sekulić M., Stojanović M., Mihailović M., Jakovetić S., Grbavčić S., Bezbradica D.: Production and characterization of extracellular α-galactosidase from Aspergillus oryzae DSM 1862, - Proceedings of the 8th International Conference of the Chemical Societies of the South-East European Countries, Beograd 2013., pp. 247, ISBN 978-86-7132-053-5.


1. Stojanović M., Carević M., Jakovetić S., Dimitrijević A., Trbojević J., Mihailović M., Veličković D.: Enzymatic synthesis of L-ascorbyl linoleate, - Zbornik radova sa Prve konferencije mladih hemičara Srbije, Beograd 2012., str. 64-67., ISBN: 978-86-7132-051-1.

2. Jakovetić S., Carević M., Grbavčić S., Stojanović M., Luković N., Žuža M., Mihailović M.: Esterification of phenolic acids catalyzed by lipase B from Candida antarctica, Zbornik radova sa Prve konferencije mladih hemičara Srbije, Beograd 2012.,str. 54-57., ISBN: 978-86-7132-051-1.

3. Mihailović M., Banjanac K., Stojanović M., Prlainović N., Jakovetić S., Carević M.: Stabilizacija imobilisane lipaze iz Candida rugosa tretmanom imobilizata aminokiselinama, Zbornik radova sa Prve konferencije mladih hemičara Srbije, Beograd 2012., str. 82-85., ISBN: 978-86-7132-051-1.

Saopštenje sa skupa nacionalnog značaja štampano u izvodu (M64))

1. Carević M., Stojanović M., Jakovetić S., Mihailović M., Dimitrijević A., Trbojević J., Veličković D.: Proizvodnja sirovog ćelijskog ekstrakta β-galaktozidaze pomoću bakterija mlečne kiseline, Knjiga kratkih izvoda radova sa Prve konferencije mladih hemičara Srbije, Beograd 2012., str. 74, ISBN: 978-86-7132-051-1.


2. Mihailović M., Prlainović N.: Modifikacija površine nano-SiO2 čestica za imobilizaciju lipaze iz Candida rugosa, Knjiga kratkih izvoda radova sa Prve konferencije mladih hemičara Srbije, Beograd 2012., str. 99, ISBN: 978-86-7132-051-1.

1.3. Ocena podobnosti kandidata za rad na predloženoj temi Na osnovu dosadašnjeg rada i pokazanih rezultata tokom poslediplomskih studija i u okviru naučno-istraživačkog rada na projektu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, III46010 (2011-2014.), Mladen Mihailović, dipl. inženjer tehnologije, pokazao je sklonost i izrazitu sposobnost za bavlјenje naučno-istraživačkim radom. Takođe, tema doktorske disertacije pripada oblasti imobilizacije enzima kojom se kandidat bavio i tokom izrade diplomskog rada iz kojeg je proistekao jedan rad u vrhunskom međunarodnom časopisu (M21) kojeg je koautor, a tokom izrade disertacije objavio je kao prvi autor jedan rad u vrhunskom međunarodnom časopisu (M21), jedan rad u časopisu međunarodnog značaja (M23), jedno saopštenje sa skupa međunarodnog značaja (M34), jedno saopštenje sa skupa nacionalnog značaja štampano u celini (M63) i jedno saopštenje sa skupa nacionalnog značaja štampano u izvodu (M64) što upućuje na zaklјučak da je kandidat vrlo kompetentan za rad na predloženoj temi doktorske disertacije. 2. Predmet i cilј istraživanja Predmet i cilј istraživanja ove doktorske disertacije je dobijanje novih imobilisanih enzimskih preparata lipaze, α- i β-galaktozidaze koji će u odnosu na postojeće preparate imati povećanu aktivnost, stabilnost ili selektivnost. Fokus ove disertacije biće na pobolјšanju procesa imobilizacije enzima, i to u okviru sledećih eksperimentalnih celina: 1) dobijanje novih nosača za imobilizaciju enzima primenom različitih metoda hemijske modifikacije površine neorganskih i organskih čestica pogodnih mehaničkih karakteristika, 2) pobolјšanje postojećih nosača za imobilizaciju primenom hemijskih modifikacija, 3) optimizacija uslova modifikacije nosača i imobilizacije enzima, 4) primena post-imobilizacionog tretmana sa cilјem povećanja stabilnosti i aktivnosti imobilisanog enzima. Imobilizacija enzima podrazumeva vezivanje enzima (fizičkim ili hemijskim putem) za površinu nosača, pri čemu enzim zadržava svoju katalitičku funkciju. Nemogućnost izolovanja slobodnog enzima iz reakcione smeše i njegove ponovne upotrebe u više reakcionih ciklusa, nemogućnost primene u kontinualnim procesima, kao i visoke cene prečišćavanja i izdvajanja proizvoda, nametnule su primenu imobilisanih enzima kao jedino racionalno rešenje u procesima na industrijskom nivou. Različiti pristupi su primenjeni za imobilizaciju enzima, ali prevladavaju imobilizacija putem fizičke adsorpcije enzima na površinu nosača, kao i imobilizacija putem stvaranja pravih (kovalentnih) veza između funkcionalnih grupa nosača i enzima. Za imobilizaciju enzima u praksi su korišćeni različiti nosači, prirodni ili sintetski, organskog ili neorganskog porekla. Ni jedan nosač ne može biti univerzalno rešenje, već se za svaki sistem pojedinačno mora naći optimalno rešenje zbog vrlo složenog uticaja raspodele aminokiselinskih ostataka na površini enzima na proces imobilizacije. Ono što karakteriše dobar nosač za imobilizaciju enzima jeste izbor adekvatnih funkcionalnih grupa koje mogu stupiti u interakciju sa funkcionalnim grupama enzima, a koje su inertne prema supstratima, proizvodima reakcije i rastvaraču. Podjednako je važno i da nosač ima dobre mehaničke osobine, optimalnu koncentraciju funkcionalnih grupa na površini ali i da je njegova upotreba sa ekonomske strane opravdana jer skupi nosači često drastično poskuplјuju enzimski proces i čine ekonomski neprihvatlјivim enzimsku proizvodnju jeftinijih proizvoda, na primer aditiva hrani ili hemikalija. Da bi se ispunio zahtev za optimalnom koncentracijom reaktivnih funkcionalnih grupa na površini nosača, u praksi se koriste hemijske modifikacije nosača koje za cilј imaju povećanje broja postojećih ili uvođenje potpuno novih funkcionalnih grupa. Hemijske modifikacije nosača, osim za uvođenje funkcionalnih grupa, mogu poslužiti i za uvođenje „nožice“ (obično uglјovodonične


prirode) koja povećava rastojanje između funkcionalne grupe i površine nosača što rezultuje smanjenjem sternih smetnji i smanjuje verovatnoću vezivanja enzima u neaktivnoj konformaciji. Dobrim odabirom metode za modifikaciju nosača može se uticati na stabilnost, ali i aktivnost imobilisanog enzima. Neki od najčešće korišćenih jedinjenja za aktivaciju nosača su epihlorhidrin, glutaraldehid, trezil hlorid, cijanogen bromid, etilen diamin i N-hidroksi-sukcinimid. Odabir modifikujućeg agensa zavisi od fizičko-hemijskih karakteristika samog nosača ali i strukture enzima koji treba imobilisati. Funkcionalne grupe enzima (bočnih lanaca aminokiselina) koje interaguju sa funckionalnim grupama nosača su najčešće ɛ-amino grupe (lizin), sulfihdrilne grupe (cistein) i karboksilne grupe (asparaginska i glutaminska kiselina). U ovoj disertaciji biće izvedena modifikacija različitih organskih i neorganskih materijala radi njihove primene kao nosača za imobilizaciju, kao i modifikacija postojećih nosača za imobilizaciju enzima radi promene aktivnosti i stabilnosti enzima koji se na njih imobilišu. U početnim fazama istraživanja biće primenjene različite metode uvođenja novih funkcionalnih grupa na površini komercijalnih nosača za imobilizaciju Eupergit® i Immobead®. Pošto ovi nosači imaju epoksidne grupe na površini, funkcionalizacijom će biti uvedene karbonilne, amino ili tiosulfonske grupe, a aktivnost, stabilnost i specifičnost enzima imobilisanih na modifikovan i nemodifikovan nosač će biti upoređene. U narednoj fazi fokus istraživanja biće na primeni jeftinih materijala pogodnih mehaničkih karakteristika koji se funkcionalizacijom mogu transformisati u nosače za kovalentnu imobilzaciju enzima. Na primer, biće korišćen kopolimer stirena i divinil benzena sa slabo baznom primarnom amino grupom. Stiren-divinil benzen je tržišno dostupan po niskoj ceni, a ima pogodne fizičko-hemijske karakteristike za imobilizaciju enzima čak i u nemodifikovanom obliku. Zahvalјujući prisustvu amino grupa lako se može izvršiti funkcionalizacija, a u ovoj disertaciji biće ispitani epihlorhidrin, cijanuril-hlorid i glutaraldehid kao agensi za funkcionalizaciju. Takođe, biće ispitane i različite mogućnosti funkcionalizacije površine silikatnih materijala. Površina silike biće u prvom koraku aktivirana uvođenjem amino grupa u reakciji sa aminopropiltetrametoksi-silanima, a nakon toga uvođenjem epoksidnih, hloridnih ili karbonilnih grupa primenom epihlorhidrina, cijanuril-hlorida i glutaraldehida, redom. Dobijeni funkcionalizovani nosači biće analizirani u imobilizaciji lipaza i galaktozidaza. Ovi enzimi će biti primenjeni jer su u dosadašnjim istraživanjima pokazali različite afinitete po pitanju hidrofilnosti površine nosača. Lipaze su enzimi koji pokazuju veliki afinitet prema hidrofobnim nosačima (često se i aktiviraju imobilizacijom na hidrofobnim površinama), dok galaktozidaze pokazuju mnogo veći afinitet ka hidrofilnim nosačima. Ovakvim izborom enzima za testiranje nosača za imobilizaciju obezbeđuje se bolјe detektovanje eventualnih unapređenja dobijenih funkcionalizacijom, a ovi enzimi imaju i veliki industrijski značaj, naročito u prehrambenoj industriji. Najbolјi enzimski preparati biće primenjeni u reaktorima sa pakovanim slojem i reaktorima sa fluidizovanim slojem radi ispitivanja njihove operativne stabilnosti u realnim uslovima primene. Poslednjih godina objavlјeni su rezultati brojnih istraživanja koja se sa različitih aspekata bave problematikom optimizacijom nosača za imobilizaciju.

U dalјem tekstu navedeni su samo najvažniji od njih, koji su predstavlјali osnovu za istraživanja i eksperimente izvedene u okviru izrade ove doktorske disertacije:

1. Hermanson G.T.: Bioconjugate Techniques, third edition, Academic Press 2013. 2. de Maria P.D., Sánchez-Montero J.M., Sinisterra J.V., Alcántara A.R.: Understanding

Candida rugosa lipases: an overview, - Biotechnology Advances, Vol 24, No 2, 2006, pp. 180–196.

3. Anderson E.M., Larsson K.M., Kirk O.: One biocatalyst – many applications: the use of Candida antarctica B-lipase in organic synthesis“, - Biocatalysis and Biotransformation, Vol 16, No 3, 1998, pp. 181–204.

4. Sun J., Jiang Y., Zhou L., Gao J.: Immobilization of Candida antarctica lipase B by adsorption in organic medium, - New Biotechnology, Vol 27, No 1, 2010, pp. 53–58.


5. Silva J.A., Macedo G.P., Rodrigues D.S., Giordano R.L.C., Goncalves R.L.C.: Immobilization of Candida antarctica lipase B by covalent attachment on chitosan-based hydrogels using different support activation strategies, - Biochemical Engineering Journal, Vol 60, 2012., pp. 16–24.

6. Rodriguesa D.S., Mendesa A.A., Adrianoa W.A., Gonçalvesb R.L.B., Giordano R.L.C.: Multipoint covalent immobilization of microbial lipase on chitosan and agarose activated by different methods, Journal of Molecular Catalysis B: Enzymatic, Vol 51, No 3-4, 2008., pp. 100–109.

7. Verma M.L., Barrow C.J., Kennedy J.F., Puri M.: Immobilization of β-galactosidase from Kluyveromyces lactis on functionalized silicon dioxide nanoparticles: Characterization and lactose hydrolysis, - International Journal of Biological Macromolecules, Vol 50, No 2, 2012., pp. 432– 437.

8. Torres P., Batista-Viera F.: Immobilization of β-galactosidase from Bacillus circulans onto epoxy-activated acrylic supports”, - Journal of Molecular Catalysis B: Enzymatic , Vol 74, No 3-4, 2012., pp. 230– 235.

9. Costa H.C.B., Romão B.B., Ribeiro E.J., Resende M.M.: Glutaraldehyde Effect in the Immobilization Process of Alpha-Galactosidase from Aspergillus niger in the Ion Exchange Resin Duolite A-568, - Chemical Engineering Transactions, Vol 32, 2013., pp. 1105-1110.

10. Mateo C., Abian O., Fernandez-Lafuente R., Guisan J.M.: Increase in conformational stability of enzymes immobilized on epoxy-activated supports by favoring additional multipoint covalent attachment, - Enzyme and Microbial Technology, Vol 26, No 7, 2000., pp. 509–515.

11. Mateo C., Torres R., Fernández-Lorente G., Ortiz C., Fuentes M., Hidalgo A., et al.: Epoxy-amino groups: a new tool for improved immobilization of proteins by the epoxy method, - Biomacromolecules, Vol 4, No 3, 2003., pp. 772–777.

12. Chen B., Hu J., Miller E.M., Xie W., Cai M., Gross R.A.: Candida antarctica lipase B chemically immobilized on epoxy-activated micro- and nanobeads: catalysts for polyester synthesis, - Biomacromolecules, Vol 9, No 2, 2008., pp. 463–471.

13. Cruz J.C., Pfromm P.H., Rezac M.E.: Immobilization of Candida antarctica Lipase B on fumed silica, - Process Biochemistry, Vol 44, No 1, 2009., pp. 62–69.

14. Bezbradica D.I., Mateo C., Guisan J.M.: Novel support for enzyme immobilization prepared by chemical activation with cysteine and glutaraldehyde, - Journal of Molecular Catalysis B: Enzymatic, Vol 102, 2014., pp. 218-224.

15. Blanco R.M., Terreros P., Fernández-Pérez M., Otero C., Dicaz-González G.: Functionalization of mesoporous silica for lipase immobilization:characterization of the support and the catalysts, - Journal of Molecular Catalysis B: Enzyme, Vol 30, No 2, 2004., pp. 83–93.

16. Hartmann M., Kostrov X.: Immobilization of enzymes on porous silicas - benefits and challenges, - Chemical Society Reviews, Vol 42, 2013., pp. 6277–6289.

17. Bai Y.X., Li Y.F., Yang Y., Yi L.X.: Covalent immobilization of triacyl-glycerol lipase onto functionalized nanoscale SiO2 spheres, - Process Biochemistry, Vol 41, No 4, 2006., pp. 770-777.

3. Polazne hipoteze Uvidom u aktuelnu naučnu literaturu, dolazi se do zaklјučka da je imobilizacija enzima od primarnog značaja za primenu enzima u industrijskoj praksi. S obzirom da upotreba enzima u slobodnom stanju nije ekonomski isplativa, a da sa druge strane proizvodi dobijeni enzimskim postupcima dobijaju epitet „zelenih“, tj. ekološki prihvalјivih, sve više eksperimentalnih


istraživanja je usmereno baš na imobilizaciju enzima. Lipaze i galaktozidaze imaju veliki značaj pre svega za industriju hrane, pa su zbog toga postale predmet ispitivanja velikog broja studija. Većina dosadašnjih istraživanja bila je usmerena na imobilizaciju lipaza i galaktozidaza putem fizičke adsorpcije, s obzirom da je to najjednostavniji i ekonomski najpovolјniji vid imobilizacije. Iako postoje komercijalni preparati imobilisane lipaze adsorpcijom (npr. Novozyme® 435) koji se uspešno primenjuju, u većini slučajeva adsorpcija ne zadovolјava sve potrebne kriterijume za širu primenu imobilisanih enzima. S toga se sve veća pažnja posvećuje kovalentnoj imobilizaciji, a samim tim i materijalima pogodnim za vezivanje enzima. Uvođenje novih reaktivnih funkcionalnih grupa na površinu nosača, uvođenje „nožice“ koja omogućava manje sterne smetnje pri imobilizaciji, kao i promene odnosa hidrofilnih i hidrofobnih regija površine samo su neke od mogućnosti kojima se može uticati na aktivnost, stabilnost i selektivnost imobilisanih lipaza i galaktozidaza. Osnovne hipoteze koje se mogu izdvojiti kao polazna osnova za započinjanje naučno-istraživačkog rada u okviru ove disertacije su sledeće:

• Osnovni preduslov za intenzivniju industrijsku primenu bilo kog enzima, a samim tim i lipaza i galaktozidaza, predstavlјa mogućnost imobilizacije. Imobilizacija se može smatrati uspešnom ukoliko se tokom imobilizacije u potpunosti ili delimično sačuva katalitička funkcija enzima, ali i ako se imobilisani enzim pokaže stabilnijim od slobodnog (otporniji na uticaj temperature ili organskih rastvarača). Prilikom imobilizacije enzima može doći i do promene selektivnosti enzima što je od posebnog značaja pri dobijanju vrednijih izomera.

• Pravilan izbor nosača, ali i metode i uslova imobilizacije, od presudnog je značaja za dobijanje imobilizata optimalnih karakteristika. Imobilizacija lipaza na hidrofobne nosače se u dosadašnjoj praksi pokazala kao veoma efikasna s obzirom da se time postiže aktivacija na granici faza – fenomen karakterističan za lipaze. Aktivni i stabilni preparati imobilisanih lipaza mogu se dobiti adsorpcijom, ali se podjednako dobro mogu kovalentno vezati za nosače koji na svojoj površini imaju funkcionalne grupe poput epoksidnih, karbonilnih ili hloridnih. Sa druge strane, galaktozidaze pokazuju veću težnju ka hidrofilnijim nosačima.

• Nosači koji na svojoj površini nemaju funkcionalne grupe koje mogu interagovati sa aminokiselinskim ostacima enzima, mogu se podvrgnuti reakcijama hemijske modifikacije, pri čemu se na površinu nosača uvode reaktivne funkcionalne grupe. U dosadašnjoj praksi najčešće su vršene modifikacije pomoću epihlorhidrina, glutaraldehida i cijanuril-hlorida. Uvođenje epoksidnih grupa pomoću epihlorhidrina na površinu nosača je jedan od najpogodnijih pristupa, s obzirom da uvedene epoksidne grupe lako mogu uspostaviti vezu sa amino, hidroksilnim i sulfhidrilnim grupama enzima. U dosadašnjim istraživanjima pomoću epihlorhidrina su modifikovani nosači sa hidroksilnim grupama na površini, a u ovoj disertaciji će biti ispitana mogućnost modifikacije nosača sa primarnim amino grupama na površini. Amino grupe su zbog svoje baznosti reaktivnije od hidroksilnih i lako mogu reagovati sa epihlorhidrinom, ali je neophodno optimizovati uslove reakcije, s obzirom na mogućnost dobijanja velikog broja sporednih proizvoda. U tom smislu, primenom statističkih metoda biće ispitan uticaj najvažnijih faktora modifikacije (temperature, vremena trajanja reakcije i koncentracije epihlorhidrina).

• Mogućnosti imobilizacije lipaze iz Candida rugosa, lipaze tipa B iz Candida antarctica, α- i β-galaktozidaze iz Lactobacillus Acidophilus kao i β-galaktozidaze iz Aspegillus oryzae na nemodifikovane i modifikovane nosače biće utvrđena. Poređenjem aktivnosti i stabilnosti imobilisanih enzima na različite nemodifikovane i modifikovane nosače može se steći uvid u adekvatnost određene metode modifikacije nosača za imobilizaciju konkretnog enzima. Osim aktivnosti, neophodno je odredititi i masu vezanih proteina da bi se mogla dobiti potpuna slika o efektima modifikacije nekog nosača na njegov imobilizacioni kapacitet.

• Kako i nakon imobilizacije enzima na površini nosača zaostaje određeni broj neproreagovalih aktivnih grupa, neophodno je sprečiti mogućnost dalјih neželјenih interakcija. U tom smislu, najveći potencijalni problem predstavlјaju interakcije neproreagovalih epoksidnih


grupa nosača, pa je neophodno izvršiti njihovo blokiranje. U dosadašnjoj praksi, neproreagovale epoksidne grupe su blokirane etanolaminom, a u ovom radu će biti utvrđeno da li se karakteristike dobijenog imobilisanog enzima mogu pobolјšati ukoliko se u ovu svrhu koriste aminokiseline.

• U dosadašnjoj praksi za imobilizaciju enzima su korišćene čestice većih dimenzija (od 300 μm do nekoliko milimetara). Iako je primena čestica većih dimenzija opravdana pre svega sa stanovišta upotrebe u reaktorima sa pakovanim i fluidizovanim slojem, čestice ovih dimenzija u velikom broju slučajeva imaju problem sa difuzionim ograničenjima. Iz tog razloga kao jednu od mogućnosti za nosač za imobilizaciju treba ispitati i nanočestice silicijum dioksida. Ove čestice imaju veliku kontaktnu površinu, nemaju difuzionih ograničenja, a takođe se mogu modifikovati i prema potrebi mogu se uvesti funkcionalne grupe za vezivanje enzima. U osnovi njihova površina je hidrofilna a uvođenjem različitih funkcionalnih grupa može se uticati na promenu hidrofobnosti i afiniteta za vezivanje pojedinih enzima. 4. Naučne metode istraživanja Učinak reakcija modifikacije nosača biće praćen određivanjem sadržaja funkcionalnih grupa na površini nosača i to pre svega volumetrijskim metodama. Pored kvantitativne analize, učinak modifikacije nosača biće proveren i spektroskopskom analizom (FT IR). Najzanimlјivije reakcije modifikacije biće optimizovane pomoću statističkog modela - centralnog kompozitnog rotatabilnog planiranja (CCRD), a analiza dobijenih rezultata će biti izvršena primenom metode odzivnih površina (RSM). Masa vezanih proteina i aktivnost imobilisanih lipaza i galaktozidaza biće određivana standardnim spektrofotometrijskim metodama, a upravo podaci o masi vezanih proteina i aktivnosti služiće za poređenje efekata imobilizacije na nosače modifikovane različitim metodama. Koncentracija proteina biće određivana spektrofotometrijskim metodama po Bredfordu i Loriju, a aktivnost metodama hidrolize p-nitrofenil palmitata (p-NPP) i p-nitrofenil butirata (pNPB) za lipaze odnosno o-nitrofenil-β-D-galaktopiranozida (o-NPG) za β-galaktozidazu. Aktivnost α- i β-galaktozidaza u reakcijama sinteze galaktozida biće praćena tečnom hromatografijom visokih performansi (HPLC) pomoću analitičke kolona za šećere (Hyper REZ XP Carbohydrate Ca2+), a detekcija proizvoda biće izvršena pomoću refraktometrijskog detektora (RID). Uticaj metode imobilizacije i modifikacije nosača za imobilizaciju na stereoselektivnost lipaza biće ispitana pomoću tečne hromatografije visokih performansi sa specifičnom kolonom za razdvajanje optički aktivnih izomera (Astec Chirobiotic V). 5. Očekivani naučni doprinos Očekuje se da će rezultati do kojih se dođe u okviru ove disertacije dati značajan naučni doprinos na polјu primene hemijskih modifikacija nosača za imobilizaciju lipaza i galaktozidaza, sa cilјem dobijanja maksimalne aktivnosti i stabilnosti imobilisanih enzima. Razvoj metoda za hemijsku modifikaciju površine nosača može se sagledati kroz nekoliko pojedinačnih doprinosa:

• Izbor nosača što povolјnijih fizičkih i hemijskih karakteristika. Adekvatne fizičke karakteristike omogućuju da ne dolazi do mehaničkih oštećenja nosača kada se imobilisani enzim koristi u protočnim reaktorima sa fluidizovanim slojem, a adekvatne hemijske karakteristike podrazumevaju prvenstveno prisustvo funkcionalnih grupa na površini nosača za imobilizaciju koje su reaktivne prema modifikujućim agensima.

• Izbor najpogodnijeg agensa za modifikaciju nosača namenjenog imobilizaciji lipaza i galaktozidaza, sa aspekta aktivnosti, stabilnosti i stereoselektivnosti dobijenog imobilisanog enzima

• Optimizacija najbitnijih parametara modifikacije (temperatura, vreme reakcije, koncentracija agensa za modifikaciju) koja omogućava dovolјnu koncentraciju funkcionalnih grupa na površini nosača, a da se istovremeno izbegnu neželјene sporedne reakcije umrežavanja koje dovode do smanjenja aktivnosti imobilisanog enzima.


• Izbor povolјnih metoda i reagensa za postimobilizacioni tretman imobilisanih enzima, jer se ovim tretmanom, pored primarne uloge blokiranja neproreagovalih funkcionalnih grupa i sprečavanja neželјenih reakcija, otvara i mogućnost menjanja hidrofilnosti površine nosača koja utiče na aktivnost i stabilnost imobilisanog enzima.

• Razvoj metoda za modifikaciju nanočestica kao savremenih nosača za imobilizaciju lipaza i galaktozidaza.

6. Plan istraživanja i struktura rada Predmet istraživanja ove disertacije je razvoj i optimizacija metoda hemijske modifikacije površine nosača za imobilizaciju sa cilјem dobijanja imobilisanih lipaza i galaktozidaza povećane aktivnosti i stabilnosti. Tokom izrade disertacije biće ispitan veći broj materijala koji se mogu koristiti kao nosači za imobilizaciju, ali i veći broj modifikujućih agenasa. Hemijske modifikacije koje će biti primenjene treba da omoguće dobijanje nosača bogatog reaktivnim funkcionalnim grupama, a samim tim što efikasniju imobilizaciju koja će rezultirati dugotrajnom eksploatacijom imobilisanog enzima. Predviđa se da će u doktorskoj disertaciji biti obrađena sledeća poglavlјa: Uvod, Teorijski deo, Eksperimentalni deo, Rezultati i diskusija, Zaklјučak, Literatura. U poglavlјu Uvod biće definisani osnovni cilјevi i predmet istraživanja, kao i doprinos disertacije. Teorijski deo doktorske disertacije obuhvatiće pregled i analizu dostupne literature koja se odnosi na:

• Klasifikaciju metoda imobilizacije, • Pregled najčešće korišćenih materijala za imobilizaciju, • Pregled metoda hemijske modifikacije površine nosača, • Svojstva lipaza i galaktozidaza koja su od značaja za imobilizaciju • Primenu imobilisanih lipaza i galaktozidaza • Reaktorske sisteme u kojima se mogu eksploatisati imobilisani enzimi.

U Eksperimentalnom delu biće navedeni materijali i metode primenjeni u eksperimentalnom radu:

• Materijali i hemikalije upotreblјeni u radu, • Detalјan opis metoda i eksperimentalnih tehnika upotrblјenih u radu.

U poglavlјu Rezultati i diskusija biće predstavlјeni i diskutovani rezultati eksperimenata: • Izbor nosača odgovarajućih karakteristika za imobilizaciju, • Izbor pogodnih metoda za hemijsku modifikaciju nosača za imobilizaciju, • Optimizacija parametara modifikacije nosača i statistička obrada podataka • Utvrđivanje pogodnih postimobilizacionh tehnika stabilizacije imobilisanih enzima, • Ispitivanje stabilnosti imobilisanih enzima na povišenoj temperaturi, • Ispitivanje operativne stabilnosti, tj, mogućnosti upotrebe u više uzastopnih ciklusa, • Upotreba nanomaterijala za imobilizaciju lipaza i galaktozidaza, • Ispitivanje mogućnosti primene imobilizata u različitim reaktorskim sisteima.

U Zaklјučku će rezultati dobijeni u toku istraživanja biti sumirani uz stavlјanje akcenta na njihove osnovne doprinose. Literatura će sadržati navode citirane u disertaciji i publikacije proistekle iz istraživačkog rada u okviru ove disertacije.


7. Zaklјučak i predlog Na osnovu izloženog Komisija smatra da je tema predložene doktorske disertacije pod naslovom „Hemijska modifikacija površine nosača sa cilјem dobijanja imobilisanih lipaza i galaktozidaza povećane aktivnosti i stabilnosti” koju je predložio Mladen Mihailović, dipl. inž., naučno zasnovana i da predstavlјa značajan doprinos naučnoj oblasti Tehnološko inženjerstvo, užoj naučnoj oblasti Biohemijsko inženjerstvo i biotehnologija, za koju je Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu matična ustanova. Komisija predlaže Nastavno-naučnom veću Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu da kandidatu Mladenu Mihailoviću odobri izradu doktorske disertacije pod navedenim naslovom. Za mentora doktorske disertacije Komisija predlaže dr Dejana Bezbradicu, vanrednog profesora Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U Beogradu, 18.02.2015.

ČLANOVI KOMISIJE 1. dr Dejan Bezbradica, vanredni profesor

Univerziteta u Beogradu, Tehnološko-metalurški fakultet

2. dr Zorica Knežević-Jugović, redovni profesor Univerziteta u Beogradu, Tehnološko-metalurški fakultet

3. dr Aleksandar Marinković, docent


4. dr Nenad Milosavić, Naučni saradnik Univerziteta u Beogrady, Hemijski fakultet


UNIVERZITET U BEOGRADU TEHNOLOŠKO-METALURŠKI FAKULTET NASTAVNO-NAUČNOM VEĆU Predmet: Podobnost teme i kandidata Milice Carević, dipl. inž. tehnologije, za izradu doktorske disertacije Odlukom Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu od 18.12.2014. godine, imenovani smo za članove Komisije za ocenu podobnosti teme i kandidata Milice Carević, dipl. inž. tehnologije, za izradu doktorske disertacije i naučne zasnovanosti teme „Proizvodnja i imobilizacija mikrobnih β-galaktozidaza za primenu u transgalaktozilacionim reakcijama”. Na osnovu materijala priloženog uz Zahtev kandidata, Komisija podnosi sledeći

R E F E R A T 1. Podaci o kandidatu 1.1. Biografski podaci Milica Carević rođena je u Gornjem Milanovcu gde je završila Osnovnu Školu "Momčilo Nastasijević" i Gimnaziju "Takovski ustanak". Studije na Tehnološko-metalurškom fakultetu Univerziteta u Beogradu upisala je školske 2005/2006. godine. Diplomirala je na TMF-u na Katedri za biohemijsko inženjerstvo i biotehnologiju 30.06.2009. sa ocenom 10 na diplomskom radu i prosečnom ocenom u toku studija 9,43. U periodu od 14. avgusta do 17. novembra 2009. godine pohađala je IAESTE praksu na Institutu za industrijsko mlekarstvo (Santa Fe, Argentina). Po završetku redovnih studija upisala je doktorske studije na Katedri za biohemijsko inženjerstvo i biotehnologiju (mentor dr Dejan Bezbradica, vanredni profesor). Položila je sve ispite predviđene planom i programom doktorskih studija sa prosečnom ocenom 9,91, uklјučujući i završni ispit. Od 1.02.2011. godine Milica Carević je kao istraživač pripravnik zaposlena na projektu "Razvoj novih inkapsulacionih i enzimskih tehnologija za proizvodnju biokatalizatora i biološki aktivnih komponenata hrane u cilјu povećanja njene konkurentnosti, kvaliteta i bezbednosti" ev. br. III 46010, koji finansira Ministarstvo nauke, prosvete i tehnološkog razvoja Republike Srbije. U zvanje istraživač saradnik izabrana je u februaru 2013. godine. U februaru 2012. godine završila je obuku i položila ispit za savetnika za hemikalije. 1.2. Stečeno naučnoistraživačko iskustvo Milica Carević je školske 2009/10 godine upisala doktorske studije na Tehnološko –metalurškom fakultetu Univerziteta u Beogradu na studijskom programu Biohemijsko inženjerstvo i biotehnologija. U oktobru 2011. godine odbranila je završni rad pod nazivom „Proizvodnja mikrobnih β-galaktozidaza“ sa ocenom 10 pred komisijom u sastavu: dr Dejan Bezbradica, van. prof., dr Zorica Knežević-Jugović, red. prof. i dr Maja Vukašinović-Sekulić, van. prof. Položila je sve ispite predviđene planom i programom doktorskih studija sa prosečnom ocenom 9,91 uklјučujući i završni ispit:


Predmet ESPB Ocena 1. Odabrana poglavlјa matematičke analize 5 9 2. Hemijska kinetika 5 10 3. Odabrana poglavlјa biohemije – vitamini 5 10 4. Biohemijska kinetika 5 10 5. Industrijska mikrobiologija 5 10 6. Hemija fiziološki aktivnih jedinjenja 5 10 7. Strukturna analiza organskih molekula 6 10 8. Imobilisani biokatalizatori:tehnike imobilizacije, bioreaktori i primena 6 10 9. Površinski aktivne materije 4 10 10. Bioaktivne materije u kozmetičkim proizvodima 4 10 11. Engleski jezik 10 12. Završni ispit 30 10

Angažovana je na projektu "Razvoj novih inkapsulacionih i enzimskih tehnologija za proizvodnju biokatalizatora i biološki aktivnih komponenata hrane u cilјu povećanja njene konkurentnosti, kvaliteta i bezbednosti" ev. br. III 46010, koji finansira Ministarstvo nauke, prosvete i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Od 2013. Godine Milica Carević je angažovana u nastavi na studijskom programu Biohemijsko inženjerstvo i biotehnologija na laboratorijskim vežbama iz predmeta Biotehnološki praktikum 1. Koautor je sedam radova u međunarodnim časopisima (pet M21 i dva M23) i jedanaest saopštenja na domaćim i međunarodnim skupovima (šest M34, četiri M63 i jedan M64).

Objavlјeni naučni radovi i saopštenja

Naučni radovi u vrhunskim međunarodnim časopisima (M21)

1. Bezbradica D., Stojanović M., Veličković D., Dimitrijević A., Carević M., Mihailović M., Milosavić N.: Kinetic model of lipase-catalyzed conversion of ascorbic acid and oleic acid to liposoluble vitamin C ester, - Biochemical Engineering Journal, Vol 71, 2013, pp. 89-96. (ISSN 1369-703X; IF(2012)=2,579; IF(2013)= 2,368)

2. Mihailović M., Stojanović M., Banjanac K., Carević M., Prlainović N., Milosavić N., Bezbradica D.: Immobilization of lipase on epoxy-activated Purolite® A109 and its post-immobilization stabilization, - Process Biochemistry, Vol 49, No 4, 2014, pp. 637-646. (ISSN: 1359-5113; IF(2013)=2,524)

3. Milisavljević A., Stojanović M., Carević M., Mihailović M., Veličković D., Milosavić N., Bezbradica D.: Lipase-Catalyzed Esterification of Phloridzin: Acyl Donor Effect on Enzymatic Affinity and Antioxidant Properties of Esters, - Industrial and Engineering Chemistry Research, Vol 53, No 43, 2014, pp. 16644–16651. (ISSN: 0888-5885; IF (2013)=2,235)

4. Banjanac K., Mihailović M., Prlainović N., Stojanović M., Carević M., Marinković A., Bezbradica D.: Cyanuric chloride functionalized silica nanoparticles for covalent immobilization of lipase, - Journal of Chemical Technology and Biotechnology, in press DOI: 10.1002/jctb.4595. (ISSN: 0268-2575; IF(2013)=2,494)

5. Carević M., Veličković D., Stojanović M., Milosavić N., Rogniaux H., Ropartz D., Bezbradica D.: Insight in the regioselective enzymatic transgalactosylation of salicin catalyzed by β-galactosidase from Aspergillus oryzae, - Process Biochemistry, in press DOI: 10.1016/j.procbio.2015.01.028. (ISSN:1359-5113; IF(2013)=2,524)


Naučni radovi u međunarodnim časopisima (M23)

1. Stojanović M., Carević M., Mihailović M., Knežević-Jugović Z., Petrović S., Bezbradica D.: Enzimska sinteza i primena askorbil-estara masnih kiselina, - Hemijska Industrija, Vol 67, No 2, 2013, pp. 239-247. (ISSN 2217-7426; IF(2013)=0,562)

2. Carević M., Vukašinović-Sekulić M., Grbavčić S., Stojanović M., Mihailović M., Dimitrijević A., Bezbradica D.: Optimization of β-galactosidase production from lactic acid bacteria, - Hemijska Industrija, in press DOI: 10.2298/HEMIND140303044C. (ISSN 2217-7426; IF(2013)=0,562)

Saopštenje sa međunarodnog skupa štampano u izvodu (M34)

1. Carević M., Stojanović M., Mihailović M., Stefanović A., Grbavčić S., Knežević-Jugović Z., Bezbradica D.: The immobilization of β-galactosidase on chemically modified immobilization supports, Proceedings of the 2nd FCUB Workshop Food Technology and Biotechnology, Beograd 2011., pp. P-26.

2. Milisavljević A., Stojanović M., Dinić I., Carević M., Mihailović M., Milosavić N., Bezbradica D.: Lipase-catalyzed synthesis of phloridzin esters, Proceedings of the 8th International Conference of the Chemical Societies of the South-East European Countries, Beograd 2013, pp. 254. (ISBN 978-86-7132-053-5)

3. Prlainović N., Stojanović M., Carević M., Mihailović M., Banjanac K., Marinković A., Bezbradica D.: Two-step modification of silica nanoparticles for covalent lipase immobilization, Book of abstracts of the 8th International Conference of the Chemical Societies of the South-East European Countries, Beograd 2013, pp. 178. (ISBN 978-86-7132-053-5)

4. Mihailović M., Carević M., Stojanović M., Prlainović N., Banjanac K., Bezbradica D.: Chemical modification of Purolite A109 for application in lipase immobilization, Book of abstracts of the 8th International Conference of the Chemical Societies of the South-East European Countries, Beograd 2013, pp. 267. (ISBN 978-86-7132-053-5)

5. Carević M., Vukašinović-Sekulić M., Stojanović M., Mihailović M., Jakovetić S., Grbavčić S., Bezbradica D.: Production and characterization of extracellular α-galactosidase from Aspergillus oryzae DSM 1862, Book of abstracts of the 8th International Conference of the Chemical Societies of the South-East European Countries, Beograd 2013, pp. 247. (ISBN 978-86-7132-053-5)

6. Jakovetić S., Luković N., Grbavčić S., Jovanović J., Stefanović A., Carević M., Knežević-Jugović Z.: The kinetic study of oleyl cinnamate synthesis, Book of abstracts of the 8th International Conference of the Chemical Societies of the South-East European Countries, Beograd 2013, pp 246. (ISBN 978-86-7132-053-5)


1. Carević M., Kasalagidis-Krušić M., Zrilić M., Knežević-Jugović Z., Bezbradica D.: Dobijanje biodegradabilnih polimera iz krompirovog skroba, Zbornik radova sa konferencije Biotehnologija za održivi razvoj, Beograd 2010, pp. 81-85. (ISBN: 978-86-7401-269-7)

2. Stojanović M., Carević M., Jakovetić S., Dimitrijević A., Trbojević J., Mihailović M., Veličković D.: Enzymatic synthesis of L-ascorbyl linoleate, Zbornik radova sa Prve konferencije mladih hemičara Srbije, Beograd 2012, pp. 64-67. (ISBN: 978-86-7132-051-1)

3. Jakovetić S., Carević M., Grbavčić S., Stojanović M., Luković N., Žuža M., Mihailović M.: Esterification of phenolic acids catalyzed by lipase B from Candida antarctica,


Zbornik radova sa Prve konferencije mladih hemičara Srbije, Beograd 2012, pp. 54-57. (ISBN: 978-86-7132-051-1)

4. Mihailović M., Banjanac K., Stojanović M., Prlainović N., Jakovetić S., Carević M.: Stabilizacija imobilisane lipaze iz Candida rugosa tretmanom imobilizata aminokiselinama, Prva konferencija mladih hemičara Srbije, Beograd 2012, pp. 82-85. (ISBN: 978-86-7132-051-1)

Saopštenje sa skupa nacionalnog značaja štampano u izvodu (M64)

1. Carević M., Stojanović M., Jakovetić S, Mihailović M., Dimitrijević A., Trbojević J., Veličković D.: Proizvodnja sirovog ćelijskog ekstrakta β-galaktozidaze pomoću bakterija mlečne kiseline, Prva konferencija mladih hemičara Srbije, Beograd 2012, pp. 74. (ISBN: 978-86-7132-051-1)

1.3. Ocena podobnosti kandidata za rad na predloženoj temi Na osnovu dosadašnjeg rada i pokazanih rezultata tokom poslediplomskih studija i u okviru naučno-istraživačkog rada na projektu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, III 46010 (2011-2014), Milica Carević, dipl. inženjer tehnologije, pokazala je sklonost i izrazitu sposobnost za bavlјenje naučno-istraživačkim radom. Takođe, tema doktorske disertacije pripada oblasti iz koje je kandidatkinja koautor (kao prvi autor) 2 naučna rada štampana u međunarodnim časopisima i 3 saopštenja na međunarodnim i nacionalnim skupovima, što ukazuje na to da već poseduje kvalitetne naučne rezultate i pokazuje visoku kompetentnost za rad na predloženoj temi doktorske disertacije. Pored toga, kandidatkinja poseduje odlično znanje engleskog jezika, u toku studentske prakse u inostranstvu savladala je eksperimentalne tehnike i instrumentalne metode iz oblasti analitike mlečnih proizvoda koji su predmet istraživanja njene disertacije i ima iskustva u korišćenju različitih softverskih paketa za statističku obradu rezultata, koji će biti neophodni za obradu eksperimentalnih rezultata. 2. Predmet i cilј istraživanja Predmet i cilј istraživanja ove doktorske disertacije je optimizacija fermentacionih postupaka dobijanja enzima β-galaktozidaze i metoda imobilizacije ovog enzima sa cilјem dalјe upotrebe u transgalaktozilacionim reakcijama sinteze jedinjenja sa potencijalnom fiziološkom aktivnošću – galaktooligosaharida i galaktozida fiziološki aktivnih aglikona. Eksperimentalni rad u okviru doktorske disertacije biće podelјen u nekoliko celina: izbor najefikasnijeg mikrobnog producenta enzima β-galaktozidaze, optimizacija eksperimentalnih faktora za proizvodnju enzima, izbor adekvatnih metoda za izolovanje i prečišćavanje enzima, izbor odgovarajućih nosača i metoda za imobilizaciju enzima, sinteza galaktooligosaharida i galaktozida fiziološki aktivnih aglikona pomoću komercijalnih i dobijenih β-galaktozidaza i izbor reaktorske konfiguracije. Enzim β-galaktozidaza (ES 3.2.1.23, β-D-galaktozid-galaktohidrolaza), poznata i pod trivijalnim nazivom laktaza, predstavlјa enzim koji katalizuje hidrolizu terminalnih, neredukujućih β-D-galaktozidnih ostataka u različitim jedinjenjima. Iako ovaj enzim nije strogo specifičan, njegova primarna biološka funkcija jeste hidroliza laktoze do glukoze i galaktoze, što je čini izuzetno važnim enzimom u prehrambenoj industriji, koji pored toga omogućava značajne pozitivne efekte na zdravlјe lјudi i okolinu. Međutim, pod određenim reakcionim uslovima (visoka koncentracija šećera, niska aktivnost vode, visoka temperatura), ona može katalizovati i povratnu reakciju sinteze galaktozida. Na ovaj način nastaje širok spektar funkcionalno aktivnih jedinjenja među kojima su najpoznatiji galaktooligosaharidi (GOS). GOS obuhvataju raznorodnu grupu nesvarlјivih uglјenih hidrata izgrađenih od jedne glukozne i nekoliko galaktoznih jedinica, koji su prepoznati kao prebiotici zahvalјujući tome što podstiču proliferaciju i aktivnost probiotskih bakterija mikrobiote creva, a sa druge strane vrše inhibiciju rasta loših bakterija onemogućavajući njihovu adheziju na zidove


creva. U skladu sa tim, oni imaju klјučnu ulogu u omogućavanju normalnog funkcionisanja lјudskog organizma, pre svega u olakšavanju varenja laktoze, pobolјšanju resorpcije mineralnih materija, snižavanju nivoa holesterola, smanjenju rizika od raka debelog creva, kao i u unapređenju imunog sistema domaćina. Poslednjih godina, sve više pažnje posvećuje se i razvoju sinteze galaktozida kratkog lanca kod kojih su akceptori galaktoze alkoholi ili neka aromatična jedinjenja sa slobodnim hidroksilnim grupama, za koje se veruje da predstavlјaju inhibitore galektina, čija je proliferacija u korelaciji sa nastankom brojnih bolesti kao što su različiti tumori, bolesti srca i hematološki problemi. Ipak, ova polјa upotrebe su još uvek u početnoj fazi istraživanja. Enzim β-galaktozidaza može biti različitog porekla - bilјnog, životinjskog ili mikrobnog. Međutim, najznačajniji među njima su mikrobni postupci proizvodnje, zbog lake fermentacije, velike brzine rasta i razmnožavanja ćelija, visokih prinosa, visoke aktivnosti, kao i stabilnosti enzima. U ovoj doktorskoj disertaciji će se ispitati mogućnosti proizvodnje β-galaktozidaze pomoću različitih komercijalnih mikrobnih sojeva (bakterija, kvasaca i plesni) iz kolekcije kultura ATCC (SAD) i ARS (SAD). Nakon što bude izvršen odabir odgovarajućih proizvodnih mikroorganizama, pristupiće se optimizaciji sastava hranlјivih podloga i uslova gajenja u cilјu pobolјšanja proizvodnje enzima. Statistička obrada dobijenih rezultata pružiće uvid u uticaj svakog od ispitivanih parametara na biosintezu enzima, kao i njihovu međusobnu interakciju. Imajući u vidu da su β-galaktozidaze intracelularni enzimi biće primenjene različite hemijske i mehaničke metode izolovanja enzima i upoređene sa aspekta prinosa aktivnosti enzima i specifične aktivnosti enzima. Dobijeni enzimi biće prečišćeni primenom standardnih metoda frakcionog taloženja amonijum-sulfatom i različitim hromatografskim metodama (jonoizmenjivačka i gel-filtraciona hromatografija), ali biće ispitana i mogućnost imobilizacije i prečišćavanja u istom koraku. Proces prečišćavanja kao i čistoća finalnog preparata biće praćeni elektroforetskim metodama. U cilјu detalјnog karakterisanja dobijenog enzimskog preparata biće ispitana temperaturna i pH aktivnost/stabilnost enzima, kao i njihovi kinetički parametri. U narednoj fazi istraživanja, biće optimizovani reakcioni parametri (temperatura, pH, koncentracija supstrata i enzima) za sintezu GOS, odnosno galaktozida salicina pomoću komercijalnih preparata β-galaktozidaze i enzima proizvedenih u laboratoriji Katedre za biohemijsko inženjerstvo i biotehnologiju. Proizvodi reakcije biće razdvojeni i kvantifikovani tečnom hromatografijom visokih performansi i identifikovani masenom spektroskopijom i spektrometrijom jonske pokretlјivosti (IMS). Potom, biće ispitana mogućnost imobilizacije izolovanih β-galaktozidaza, kao i komercijalnih β-galaktozidaza na različite nosače primenom različitih tehnika. Biće primenjene metode adsorpcije na komercijalne jonoizmenjivačke smole, potom kovalentnog vezivanja na nosače (komercijalni i nosači dobijeni uvođenjem funkcionalnih grupa modifikacijom sa epihlorhidrinom i cijanurilhloridom) i na nanočestice silike modifikovane uvođenjem različitih funkcionalnih grupa, a aktivnosti dobijenih imobilizata biće ispitane u reakciji sinteze GOS, kao i u reakcijama hidrolize laktoze iz mleka i surutke. S obzirom na to da je u protočnim reaktorskim sistemima moguće postići veću produktivnost po masi upotreblјenog enzima, u poslednjem delu istraživanja biće optimizovan reaktorski sistem sa imobilisanim enzimom (reakcija će biti izvođena u protočnim reaktorima sa pakovanim, fluidizovanim slojem kao i reaktorima sa oscilirajućim tokom fluida), kao i operativni uslovi za izvođenje prethodno navedenih reakcija. Kao biokatalizator, biće korišćeni dobijeni imobilisani enzimski preparati koji pokažu najveću aktivnost u šaržnom reaktoru. Produktivnost imobilisanog sistema biće ispitana pri različitim režimima rada bioreaktora i upoređena sa performansama šaržnog postupka.


Poslednjih godina objavlјeni su rezultati brojnih istraživanja koja se sa različitih aspekata bave problematikom proizvodnje i primene mikrobnih β-galaktozidaza. U dalјem tekstu navedeni su samo neki od njih, koji su predstavlјali osnovu za istraživanja i eksperimente izvedene u okviru izrade ove doktorske disertacije:

1. Gosling A., Stevens G.W., Barber A.R., Kentish S.E., Gras S.L.: Recent advances refining galactooligosaccharide production from lactose, - Food Chemistry, Vol 121, No 2, 2010, pp. 307–318.

2. Panesar P.S., Panesar R., Singh R.S., Kennedy J.F., Kumar H.: Microbial production, immobilization and applications of β-D-galactosidase, - Journal of Chemical Technology and Biotechnology, Vol 81, No 4, 2006, pp. 530–543.

3. Irazoqui G., Giacomini C., Batista-Viera F., Brena B.M., Cardelle-Cobas A., Corzo N., Jimeno M.L.: Characterization of galactosyl derivatives obtained by transgalactosylation of lactose and different polyols using immobilized β-galactosidase from Aspergillus oryzae, - Journal of Agriculture and Food Chemistry, Vol 57, No 23, 2009, pp. 11302-11307.

4. Porciúncula González C., Castilla A., Garófalo L., Soule S., Irazoqui G., Giacomini C.: Enzymatic synthesis of 2-aminoethyl-β-D-galactopyranoside catalyzed by Aspergillus oryzae β-galactosidase, Carbohydrate Research, Vol 368, 2013, pp. 104-110.

5. Gänzle M.G.: Enzymatic synthesis of galacto-oligosaccharides and other lactose derivatives (hetero-oligosaccharides) from lactose. - International Dairy Journal, Vol 22, No 2, 2012, pp. 116–122.

6. Montanari G., Zambonelli C., Grazia L., Benevelli M., Chiavari C.: Release of β-galactosidase from Lactobacilli, - Food Technology and Biotechnology, Vol 38, No 2, 2000, pp. 129–133.

7. Lamsal B.P.: Production, health aspects and potential food uses of dairy prebiotic galactooligosaccharides, - Journal of the Science of Food and Agriculture, Vol 92, No 10, 2012, pp. 2020–2028.

8. Torres D.P.M., Gonçalves M.P.F., Teixeira J.A., Rodrigues L.R.: Galacto-oligosaccharides: production, properties, applications, and significance as prebiotics, - Comprehensive Reviews in Food Science and Food Safety, Vol 9, No 5, 2010, pp. 438-454.

9. Vera C., Guerrero C., Illanes A.: Determination of the transgalactosylation activity of Aspergillus oryzae β-galactosidase: effect of pH, temperature, and galactose and glucose concentrations, - Carbohydrate Research, Vol 346, No 6, 2011, pp. 745–752.

10. Mahoney R.R.: Galactosyl-oligosaccharide formation during lactose hydrolysis: A review, - Food Chemistry, Vol 63, No 2, 1998, pp. 147-154.

11. Urrutia P., Rodriguez-Colinas B., Fernandez-Arrojo L., Ballesteros A.O., Wilson L., Illanes A., Plou F.J.: Detailed analysis of galactooligosaccharides synthesis with β-galactosidase from Aspergillus oryzae, - Journal of Agricultural and Food Chemistry, Vol 61, No 5, 2013, pp. 1081−1087.

12. Wang H., Yang R., Hua X., Zhao W., Zhang W.: Enzymatic production of lactulose and 1-lactulose: current state and perspectives, - Applied Microbiology and Biotechnology, Vol 97, No 14, 2013, pp. 6167–6180.

13. Vasiljevic T., Jelen P.: Production of β-galactosidase for lactose hydrolysis in milk and dairy products using thermophilic lactic acid bacteria, - Innovative Food Science and Emerging Technologies, Vol 2, No 2, 2001, pp. 75–85.

14. Fiedurek J., Szczodrak J.: Selection of strain, culture conditions and extraction procedures for optimum production of β-galactosidase from Kluyveromyces fragilis, - Acta Microbiologica Polonica, Vol 43, No, 1994, pp. 57–65.


3. Polazne hipoteze Povećana svest o višestrukim blagotvornim efektima funkcionalne hrane, a pre svega prebiotika, na lјudsko zdravlјe, uzrokovala je veliki broj istraživanja u oblasti pronalaženja novih prebiotskih jedinjenja, kao i optimizovanja njihove proizvodnje. Pod prebioticima se podrazumevaju nesvarlјivi sastojci hrane koji omogućavaju specifične promene u sastavu i/ili aktivnosti gastrointestinalne mikrobiote što povolјno utiče na sveobuhvatno zdravlјe čoveka. Naročitu pažnju poslednjih godina privlače prebiotska jedinjenja galaktooligosaharidi, raznorodna grupa nesvarlјivih uglјenih hidrata izgrađenih od jedne glukozne i nekoliko galaktoznih jedinica, koji se mogu znatno razlikovati u stepenu polimerizacije, vrstama veza, a shodno tome i osobinama. Oni se mogu naći kao prirodni sastojci humanog mleka, ali se trenutno intezivno radi na razvijanju enzimskih postupaka dobijanja galaktooligosaharida iz laktoze pomoću enzima β-galaktozidaze. Pregledom aktuelne naučne literature ustanovlјeno je da se pod određenim uslovima (visoka koncentracija laktoze, visoke temperature i niska aktivnost vode) može sintetisati smeša različitih galaktooligosaharida u još uvek skromnim prinosima. Uticaj klјučnih eksperimentalnih faktora (koncentracije i vrste enzima, koncentracije vode, temperature, pH vrednosti i početne koncentracije laktoze) na prinos proizvoda i međusobne interakcije ovih faktora, međutim, nisu detalјno ispitani. Takođe, nedovolјno je ispitana i kinetika enzimske sinteze ovih jedinjenja, kao i međusobni odnosi paralelnih reakcija hidrolize i transgalaktozilacije, odnosno nije predložen adekvatan integralni kinetički model koji bi opisao ceo tok reakcije i olakšao projektovanje bioreaktora. Većina dosadašnjih istraživanja bila je fokusirana na sintezu galaktooligosaharida pomoću postojećih komercijalnih enzimskih preparata, pa je od izrazitog značaja pronalaženje novih, specifičnih mikrobnih β-galaktozidaza koje će pokazati visoku aktivnost, stabilnost i omogućiti dobijanje tačno definisanih galaktooligosaharida. U cilјu unapređenja produkcije mikrobnih β-galaktozidaza želјenih osobina, potrebno je izvršiti pravilan izbor producenata, potom optimizovati uslove gajenja (temperatura, pH, aeracija, mešanje) i optimizovati sastav podloge. Takođe, u cilјu postizanja dobrog prinosa enzima, a po što pristupačnijoj ceni, potrebno je izabrati odgovarajuće metode izolovanja i prečišćavanja enzima. Kako su do sada opisani uglavnom šaržni reaktorski sistemi, neophodno je dobiti imobilisani preparat, superiornih karakteristika, koji će omogućiti snižavanje ukupnih procesnih troškova u odnosu na procese sa komercijalnim enzimima, ali i omogućiti kontinualno izvođenje reakcije u protočnim reaktorima. Pored toga, veliki naučno-istraživački potencijal postoji u oblasti sinteze galaktozida različitih fiziološki aktivnih aglikona. Iako je nedavno potvrđeno da predstavlјaju inhibitore galektina, čija je proliferacija u korelaciji sa nastankom brojnih bolesti kao što su različiti tumori, bolesti srca i hematološki problemi, svega nekoliko publikacija sa ovom tematikom je objavlјeno i uglavnom se svode na informaciju o mogućnosti sinteze ovih proizvoda katalizovane enzimima. Stoga, ostalo je neistraženo područje optimizacije reakcionih faktora radi povećanja prinosa fiziološki aktivnih galaktozida, naročito kinetike ovog procesa, jer su ove reakcije uglavnom kinetički kontrolisane zbog istovremenog odigravanja sintetskih reakcija i hidrolize proizvoda sinteze. Uzevši u obzir sve prethodno navedeno, hipoteze koje se mogu izdvojiti kao polazna osnova za započinjanje naučno-istraživačkog rada u okviru ove disertacije su sledeće:

• Testiranje velikog broja mikrobnih producenata omogućiće pronalaženje enzima tačno definisanih karakeristika za primenu u reakcijama transgalaktozilacije,

• Postupak proizvodnje enzima može se višestruko pospešiti optimizacijom sastava hranlјive podloge i parametara procesa,

• Pravilan izbor metoda razaranja ćelija i izolovanja i prečišćavanja ćelijskog ekstrakta pobolјšaće prinos aktivnosti intracelularnog enzima,

• Optimizacijom klјučnih reakcionih uslova omogućiće se postizanje bolјih prinosa proizvoda transgalaktozilacije, kao i sastava proizvoda, a time i fiziološke aktivnosti,


• Primenom različitih imobilizacionih tehnika omogućiće se povećana ekonomska isplativost i efikasnost procesa, a postoji i mogućnost modifikovanja afiniteta β-galaktozidaza prema različitim supstratima koja može dovesti do izmenjene selektivnosti i različitog sastava finalnih proizvoda,

• S cilјem povećanja produktivnosti procesa, ispitaće se mogućnost rada u protočnim reaktorima, i to reaktoru sa pakovanim i fluidizovanim slojem, kao i u reaktoru sa oscilirajućim tokom fluida.

4. Naučne metode istraživanja Izbor mikrobnih producenta enzima β-galaktozidaza biće izvršen tehnikom submerznog gajenja u osnovnim i modifikovanim sintetičkim hranlјivim podlogama kako bi se želјeni enzim dobio u odgovarajućem prinosu. Imajući u vidu intracelularnu prirodu ovog enzima za izolovanje enzima biće primenjene raličite mehaničke (ultrazvučno razaranje, mlevenje u prisustvu različitih abrazivnih sredstava, naizmenično zamrzavanje i odmrzavanje) i hemijske (tretiranje ćelija detergentima i rastvaračima) metode razaranja ćelija. U cilјu poređenja dobijenih preparata, biće praćene hidroliza o-nitrofenil-β-D-galaktopiranozida (o-NPG) i koncentracija proteina spektrofotometrijskim metodama. Uticaji najvažnijih procesnih parametara ispitaće se primenom metode planiranih eksperimenata kako bi se postupak proizvodnje optimizovao sa stanovišta prinosa aktivnosti i specifične aktivnosti enzima. Izolovani enzimski preparat biće prečišćen metodom frakcionog taloženja amonijum-sulfatom, kao i različitim hromatografskim metodama (gel-filtraciona hromatografija, jonoizmenjivačka hromatografija) i okarakterisan elektroforetskim tehnikama. Proizvodi reakcije sinteze galaktozida salicina i galaktooligosaharida biće razdvojeni i kvantifikovani tečnom hromatografijom visokih performansi. Koncentracija galaktozida salicina biće kvantifikovana primenom reverzno-fazne tečne hromatografije visokih performansi (RP-HPLC) pomoću analitičke C18 kolone, a kao mobilna faza biće korišćena smeša metanol/voda. Proizvod će u ovom slučaju biti detektovan pomoću UV detektora. Za analizu galaktooligosaharida koristiće se analitička kolona za šećere (Hyper REZ HP Carbohydrate Ca2+), a kao mobilna faza biće korišćena voda. Detekcija proizvoda biće izvršena pomoću refraktometrijskog detektora (RID). U oba slučaja dokazivanje strukture i identifikacija dobijenih proizvoda biće izvršene spektrometrijom jonske pokretlјivosti (IMS). Za planiranje eksperimenta, statističku analizu i interpretaciju dobijenih rezultata će biti korišćen softverski paket Stat Ease Design Expert, dok će za određivanje integralnog kinetičkog modela biti primenjen MATLAB. Imobilizacija β-galaktozidaza na različite nosače biće izvršena primenom različitih tehnika, a prilikom karakterizacije imobilisanih enzimskih preparata, biće korišćena FTIR spektroskopska analiza i elektronska mikroskopija. Najbolјi imobilisani preparati biće primenjeni u različitim reaktorskim sistemima (šaržni, protočni reaktor sa pakovanim i fluidizovanim slojem, kao i reaktor sa oscilirajućim tokom fluida). 5. Očekivani naučni doprinos Očekuje se da će rezultati do kojih se dođe u okviru ove disertacije dati značajan naučni doprinos na polјu proizvodnje, imobilizacije i primene β-galaktozidaza kao biokatalizatora u transgalaktozilacionim reakcijama dobijanja funkcionalno aktivnih jedinjenja- galaktozida salicina i galaktooligosaharida. U okviru istraživanja može se očekivati nekoliko osnovnih doprinosa, i to:

• Izbor pogodnog mikrobnog producenta enzima, • Optimizacija procesa proizvodnje, izolovanja i prečišćavanja β-galaktozidaza, • Detalјna karakterizacija dobijenog enzimskog preparata, • Sinteza fiziološki aktivnih jedinjenja (galaktozida salicina i galaktooligosaharida)


• Optimizacija najbitnijih procesnih parametara i određivanje kinetičkog modela u transgalaktozilacionim reakcijama,

• Razvoj efikasnih imobilisanih sistema, • Izbor odgovarajućeg reaktorskog sistema i optimalnog režima rada za primenjeni sistem u

reakcijama sinteze galaktooligosaharida.

6. Plan istraživanja i struktura rada Predmet istraživanja ove disertacije je razvoj fermentacionog postupka dobijanja i izolovanja mikrobnih β-galaktozidaza sa cilјem dalјe upotrebe u sintezi funkcionalnih jedinjenja (galaktooligosaharida i galaktozida salicina). Tokom izrade disertacije biće ispitani potencijalni mikrobni producenti enzima, uticaj sastava podloge i uslova gajenja na prinos aktivnosti enzima, izbor adekvatnih metoda izolovanja i prečišćavanja, kao i imobilizacije enzima, njihovo poređenje sa dostupnim komercijalnim preparatima enzima u transgalaktozilacionim reakcijama, kao i razvoj reaktorski sistemi za efikasnu sintezu galaktooligosaharida. Predviđa se da će u doktorskoj disertaciji biti obrađena sledeća poglavlјa: Uvod, Teorijski deo, Eksperimentalni deo, Rezultati i diskusija, Zaklјučak, Literatura. U poglavlјu Uvod biće definisani osnovni cilјevi i predmet istraživanja, kao i doprinos disertacije. Teorijski deo doktorske disertacije obuhvatiće pregled i analizu dostupne literature koja se odnosi na:

• Svojstva i primene mikrobnih β-galaktozidaza • Značaj galaktooligosaharida i drugih galaktozida • Enzimsko dobijanje galaktooligosaharida i drugih galaktozida • Enzimsku kinetiku transgalaktozilacionih reakcija • Primenu i fiziološku aktivnost galaktooligosaharida i drugih galaktozida

U Eksperimentalnom delu biće navedeni materijali i metode primenjeni u eksperimentalnom radu:

• Hemikalije i mikroorganizmi upotreblјeni u radu • Instrumenti upotreblјeni u radu • Opis eksperimentalnih tehnika

U poglavlјu Rezultati i diskusija biće predstavlјeni i diskutovani rezultati eksperimenata:

• Izbor najefikasnijeg mikrobnog producenta β-galaktozidaza • Optimizacija parametara fermentacije za dobijanje enzima • Izbor metoda izolovanja enzima • Prečišćavanje i karakterizacija enzima • Optimizacija procesnih parametara sinteze galaktooligosaharida • Optimizacija procesnih parametara sinteze galaktozida salicina • Imobilizacija β-galaktozidaza • Operativna stabilnost i termička stabilnost imobilisanih preparata • Primena imobilisanih preparata u razvijenim transgalaktozilacionim reakcijama • Optimizacija režima rada i konfiguracije reaktorskog sistema

U Zaklјučku će rezultati dobijeni u toku istraživanja biti sumirani uz stavlјanje akcenta na njihove osnovne doprinose. Literatura će sadržati navode citirane u disertaciji i publikacije proistekle iz istraživačkog rada u okviru ove disertacije.


7. Zaklјučak i predlog Na osnovu izloženog Komisija smatra da je tema predložene doktorske disertacije pod naslovom „Proizvodnja i imobilizacija mikrobnih β-galaktozidaza za primenu u transgalaktozilacionim reakcijama” koju je predložila Milica Carević, dipl. inž., naučno zasnovana i da predstavlјa značajan doprinos naučnoj oblasti Tehnološko inženjerstvo, uža naučna oblast Biohemijsko inženjerstvo i biotehnologija, za koju je Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu matična ustanova. Komisija predlaže Nastavno-naučnom veću Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu da kandidatu Milici Carević odobri izradu doktorske disertacije pod navedenim naslovom. Za mentora doktorske disertacije Komisija predlaže dr Dejana Bezbradicu, vanrednog profesora Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

ČLANOVI KOMISIJE

Dr Dejan Bezbradica, van. prof.


Dr Zorica Knežević-Jugović, red. prof. Univerziteta u Beogradu, Tehnološko-metalurški fakultet

Dr Maja Vukašinović-Sekulić,

van. prof. Univerziteta u Beogradu, Tehnološko-metalurški fakultet

Dr Dušan Veličković, Naučni saradnik Univerziteta u Beogradu, Hemijski fakultet


NASTAVNO-NAUČNOM VEĆU TEHNOLOŠKO-METALURŠKOG FAKULTETA UNIVERZITETA U BEOGRADU Predmet: Podobnost teme i kandidata Olivere Glavaški, profesora hemije za izradu doktorske disertacije Na sednici Nastavno naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu, održanoj 22.01.2015. godine, imenovani smo za članove Komisije za ocenu naučne podobnosti za izradu doktorske disertacije i naučne zasnovanosti teme pod naslovom:

PROUČAVANJE DEGRADACIJE DIMETENAMIDA-P U VODENOJ SREDINI PRIMENOM RAZLIČITIH FIZIČKO-HEMIJSKIH METODA

Na osnovu materijala priloženog uz Zahtev kandidata, komisija podnosi sledeći

IZVEŠTAJ A) Obrazloženje teme 1. Naučna oblast Tema doktorske disertacije pripada naučnoj oblast HEMIJSKIH NAUKA, za koju je matičan Tehnološko-metalurški fakultet u Beogradu. 2. Predmet rada Predmet ove doktorske disertacije je proučavanje degradacije pesticida dimetenamida–P u vodenoj sredini, primenom elektrohemijskih i unapređenih oksidacionih procesa, ispitivanjem degradacionih proizvoda nakon različitih tipova forsiranih degradacija. Dimetenamid-P spada u grupu hloroacetamida. Zahvaljujući svojoj velikoj selektivnosti ova aktivna materija se primenjuje u suzbijanju jednogodišnjih travnih i širokolisnih korova u usevima velikog broja poljoprivrednih kultura. Među njima su šećerna repa, kukuruz, soja, suncokret, krompir, pasulj, krastavac i dr. U uslovima savremene poljoprivredne proizvodnje i sve veće primene pesticida, ispitivanja u cilju zaštite životne sredine su pokazala prisustvo rezidua ove aktivne materije u površinskim i podzemnim vodama. S obzirom na relativno veliku rastvorljivost u vodi nameće se opravdana opasnost od njegove migracije u ekosistem. Dimetenamid–P, na osnovu literaturnih podataka i njegove hemijske strukture predstavlja relativno stabilan molekul. Stabilnost dimetenamida-P biće ispitivana sprovođenjem studije forsirane razgradnje te će u tom smislu vodeni rastvori navedene aktivne materije biti podvrgnuti fotokatalitičkim i elektrohemijskim degradacionim procesima. Ideja za istraživanje u pomenutoj oblasti proistekla je u pregledu objavljenih radova poznatih autora današnjice koji se bave fotokatalitičkim degradacijama, a koji su objavljenim studijama dokazali da se primenom ovih postupaka uspešno može razgraditi većina organskih jedinjenja. Krajnji produkti ovakvih degradacija su neškodljiva neorganska jedinjenja. Kada se radi o uklanjanju zagađivača koji su u niskim koncentracijama prisutni u vodi, fotokatalitički procesi omogućavaju potpunu oksidaciju organskih zagađivača u kratkom vremenskom periodu, bez nastajanja policikličnih produkata. Ispitivaće se i elektrohemijsko ponašanje dimetenamida-P u vodi, na različitim elektrodama u prisustvu različitih elektrolita. 3. Cilj istraživanja Na osnovu predhodno izloženog predmeta istraživanja, preliminarnih ispitivanja i publikovanih rezultata studija, cilj ovog rada je da se primenom unapređenih procesa oksidacije-AOP, izvrši ispitivanje mogućnosti heterogene katalitičke degradacije dimetenamida-P kao predstavnika acetamidnih pesticida. Proučavaće se fenomen fotokatalitičke degradacije kroz praćenje pomenutog procesa u ozračenoj suspenziji TiO2. Ispitaće se uticaj parametara pod kojima se odvija


reakcija njegove katalitičke fotolize. Na prvom mestu su to početni pH rastvora, početna koncentracija supstrata i fotokatalizatora, uticaj prisustva neorganskih jona, uticaj prisustva vodonik-peroksida, odnosno uticaj prisustva organskog rastvarača. Pored toga identifikacija nastalih jona u procesu degradacije pružiće važne informacije o stepenu razgradnje pesticida i njegovim ostacima u vodi. Naime evolucija heteroatoma u jone kao što su SO4

2-, NO3-, i Cl- pruža dokaze da je došlo do degradacije pesticida. Fokus istraživanja biće usmeren na praćenje efekata eksperimentalnih parametara koji utiču na brzinu degradacije ciljanog hloroacetamida. Po prvi put proučavaće se elektrohemjska ponašanje dimetenamida-P. Ispitaće se njegova direktna i indirektna elektrohemijska degradacija u vodenoj sredini. Izvršiće se ispitivanje kinetike i pretpostaviće se mehanizmi degradacije dimetenamida–P do CO2, H2O i mineralnih materija koje su prihvatljive za životnu sredinu. Krajnji cilj ovih istraživanja je mogućnost primene testiranog model sistema na prečišćavanje kontaminirane vodene sredine i usmeravanje degradacije dimetenamida–P ka smanjenju nastajanja nus-proizvoda štetnih po zdravlje ljudi. 4. Metode istraživanja Proučavanje fotokatalitičke degradacije dimetenamida-P u vodenoj sredini izvršiće se u destilovanoj, podzemnoj i morskoj vodi. Sve reakcije će se izvoditi u staklenom termostatiranom reaktoru cilindričnog oblika. Uzorci će se podvrgavati fotolizi i fotokatalizi, što podrazumeva da će se nakon dodatka određene količine katalizatora TiO2 vršiti ozračivanje pomoću Osram Ultra-Vitalux lampe (300 W) tokom definisanog vremenskog perioda. Elektrohemijske degradacije biće urađene pomoću različitih elektrohemijskih metoda: direktne (pomoću ciklične voltametrije) i indirektne degradacije (elektrolizom na različitim elektrodama). Za analizu elektrolita bi se koristile druge analitičke metode (HPLC i LC/MS) radi potvrde podataka dobijenih elektroanalitikom dimetenamida-P u definisanom opsegu koncentracija. U cilju pouzdane detekcije svih proizvoda koji se javljaju tokom forsiranih fotokatalitičkih i elektrohemijskih degradacija biće korišćene metode jonske hromatografije (IC) pomoću uređaja Dionex, ICS-3000, zatim sadržaj ukupnog organskog ugljenika (TOC) biće odredjivan pomoću PPM LAB TOC 2100 analajzera (Pollution &Process Monitoring Ltd.). Sadržaj dimetenamida-P tokom fotokatalitičkog procesa će se pratiti korišćenjem UV/VIS spektrofotometra (Shimadzu 1700), dok će se nakon svih forsiranih degradacija tačno određivanje koncentracije ciljanog hloroacetamida odrediti pomoću HPLC-a. Karakteristike uređaja koji će koristiti su: Instrument Agilent serije 1100, opremljen odeljkom za kolonu sa temperaturnom kontrolom, automatskim semplerom i DAD detektorom. Hromatografsko razdvajanje će se vršiti na koloni Zorbax Eclipse XDB-C18 (4,6 x 50mm x 1.8 µm). LC/MS analize u cilju identifikacije nastalih nus-proizvoda i intermedijera izvršiće se na uređaju HPLC-u Thermo surveyer, opremljenim sa masenim analajzerom (jonski trap) kao detektorom, na koloni Hypersil Gold (50 x 2.1mm x 3μm), korišćenjem gradientnog programa eluiranja po validizovanoj metodi. Podešavanje pH vrednosti vršiće se na pH-metru Inolab pH 730. 5. Aktuelnost problematike u svetu Prisustvo pesticida i njihovih degradacionih proizvoda u životnoj sredini ima često veoma toksične efekte na različite životne forme i čoveka. Pored akutnog toksičnog dejstva, koje podrazumeva smrtne ishode i trovanja svake godine, hronični efekti na ljudsko zdravlje se ispoljavaju u vidu različitih neuroloških i reproduktivnih problema, smetnjama u razvoju dece i nastanku kancera. Fizičko-hemijske karakteristike pesticida određuju ponašanje i efekte koje ispoljavaju u životnoj sredini. Dobro je poznata činjenica da primenu pesticida neizbežno prati njihova pojava izvan željenog područja aplikacije i da veći deo primenjene doze biva distribuiran u vazduhu, zemljištu i vodi. Dosadašnje monitoring studije pokazuju da je u podzemnim vodama, posebno u blizini poljoprivrednih polja i farmi, dominantnije prisustvo herbicida u odnosu na


ostale pesticide, što je posledica veoma raširene upotrebe herbicida. Hloroacetamidni herbicidi zauzimaju značajno mesto u grupi najčešće detektovanih herbicida u podzemnim i površinskim vodama. Još češće se beleži prisustvo degradacionih proizvoda (metabolita) hloroacetamidnih herbicida, uz generalni redosled pojavljivanja u ispitivanim uzorcima vode: derivati etansulfonske kiseline (ESA metaboliti); derivati oksanilne kiseline (OA metaboliti); osnovni herbicid. Oni se pojavljuju kao posledica degradacije herbicida, pri cemu se menja hemijska struktura, tako npr. nastanak ESA metabolita podrazumeva uklanjanje atoma hlora i adiciju sulfonske grupe, što značajno povećava rastvorljivost u vodi i porast rizika dospevanja u podzemne vode. Kako degradacioni proizvodi hloroacetamidnih herbicida imaju duža vremena poluživota i veću perzistentnost od osnovnih herbicida, a neki ispoljavaju genotoksične i citotoksične efekte, primena hloroacetamidnih herbicida predstavlja potencijali rizik po ljudsko zdravlje i životnu sredinu. Proces ispiranja kroz zemljišta razlicitog fizicko-hemijskog sastava, dovodi do pojave pesticida i njihovih degradacionih proizvodi u površinskim i podzemnim vodama, mikrobiološke degradacije u zemljištu, usvajanja od strane biljaka i isparavanja. Brojni faktori u zemljištu, poput prisustva poroznih i nepropusnih slojeva, sadržaja vode, osmotskog potencijala, zemljišnog vodnog kapaciteta i prisustva makropora modifikuju intenzitet procesa ispiranja. Klimatski uslovi ispoljavaju jak uticaj na ispiranje pesticida nakon aplikacije. Relativna stabilnost i spora degradacija i/ili transformacija do odgovarajućih produkata tokom fotodegradacionih procesa u zivotnoj sredini, rezultirali su dodatnim problemima i velikim interesovanjem za istraživanje i razvoj tehnologija za prečišćavanje voda zagađenih hlorocetamidima sa ciljem njihovog efikasnog uklanjanja. Razvoj na polju fizičko-hemijskog tretmana voda doveo je do nekoliko oksidativnih postupaka degradacije zasnovanih na generisanju visoko reaktivnih radikalskih intermedijera koji iniciraju niz reakcija kojima se razgrađuju i uklanjaju organski zagađivači. Oni su poznati kao unapređeni procesi oksidacije-AOP, čine ih fotohemijski procesi (direktna fotoliza, fotoosetljiva oksidacija i fotokataliza) i procesi ozonizacije. U poslednjih dvadeset godina intenzivno se publikuju radovi koji se bave ispitivanjem različitih fizičko-hemijskih postupaka i uslova za što efikasniju i efektniju razgradnju ovih organskih zagađivača. Istraživanja su usmerena na ispitivanja kinetike, mehanizama i proizvoda degradacije upotrebom savremenih analitičkih tehnika. U svetu se radi i na razvoju elektrohemijskih metoda za degradaciju pesticida u vodenoj sredini u prisustvu različitih elektrolita. Prednost elektrohemijskih metoda je što su brze, osetljive i ekonomski prihvatljive. 6. Očekivani rezultati Očekuje se da će rezultati istraživanja u doktorskoj disertaciji doprineti:

• proširivanju fundamentalnih znanja iz oblasti organske hemije i elektroanalitičke hemije; • boljem razumevanju uticaja molekulske strukture organskog zagađivača na efekat njegove

degradacije; • posebno će se prostudirati uticaj operacionih parametara, kao i sastava vodene sredine na

brzinu reakcija degradacije dimetenamida-P. Shodno dobijenim rezultatima objaviće se pri kojim vrednostima napred navedenih parametara se reakcija najbrže odvija;

• na osnovu identifikacije glavnih intermedijernih vrsta i finalnih produkata, proučavaće se i pretpostaviti mehanizam fotokatalitičke i elektrohemijske degradacije dimetenamida-P.

• konačni rezultati pružiće odgovore da li je i kolikoj meri moguća mineralizacija ovog pesticida. Samim tim planirani eksperimenti će doprineti razvoju primene unapredjenih oksidacionih i elektrohemijskih procesa za prečišćavanje vodenih resursa i doprineti zaštiti životne sredine.


B) Biografski podaci Olivera Glavaški je rođena 22.03.1973. godine u Novom Sadu. Osnovnu školu završila je

u Novom Bečeju, nakon čega školovanje nastavlja u Novom Sadu, gde završava Gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj″, smer: Saradnik u prirodnim naukama. Diplomirala je na Prirodno matematičkom fakultetu – Instituta za hemiju u Novom Sadu 1997. godine sa prosečnom ocenom 8,48. Iste godine započinje svoj radni odnos u farmaceutsko-hemijskoj industriji Hemofarm A.D., kao stručni saradnik za hemiju Fabrike za proizvodnju sredstava za zaštitu bilja Hemovet. Uspostavljanjem kontrole kvaliteta koja se osposobila za praćenje licencnih tehnologija pesticidnih formulacija, 2005. godine imenovana je za Rukovodioca službe kontrole kvaliteta. Najvažniji segment službe bila je Hemovet laboratorija za ispitivanje pesticida, koja je pod njenim rukovodstvom 2008. godine akreditovana prema standardu SRPS ISO 17025. Ovim je postala prva akreditovana laboratorija za ispitivanje u sferi privredne delatnosti, a četvrta u Republici Srbiji. 2009. godine svoju radnu karijeru nastavlja u Galenici-Fitofarmaciji A.D., sa sedištem u Zemunu u akreditivanoj laboratoriji gde radi na praćenju i usavršavanju razvojne metodologije ispitivanja pesticida. Krajem decembra 2009. godine počinje sa radom u medjunarodno priznatoj laboratoriji za ispitivanje namirnica za ljudsku upotrebu, poljoprivrednih proizvoda, tekstila i mineralnih djubriva SGS Multilab sa predstavništvom u Novom Sadu. 2010. godine nastavlja sa radom u JKP „Vodovod i kanalizacija“ Novi Sad na funkciji pomoćnika direktora za kontrolu kvaliteta, gde u cilju obezbeđenja kvaliteta vode za piće kao osnovnog ljudskog dobra rukovodi timom za pripremu akreditacije Laboratorije za ispitivanje vode za piće. Od 2013. godine radi u Laboratoriji za zemljište i agroekologiju - Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu kao saradnik za laboratorijske poslove i odgovorno lice sistema kvaliteta Laboratorije, koja u svom obimu broji preko sto metoda na predmetima ispitivanja pesticida, djubriva, zemljišta, vode i biljnog materijala. Doktorske studije na studijskom programu hemije Tehnološko-Metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu upisuje školske 2007/2008., pod mentorstvom profesora dr Slobodana Petrovića. Olivera Glavaški je u okviru doktorskih studija položila sve ispite predviđene studijskim programom, uključujući i završni ispit sa prosečnom ocenom 9,42. Svojim dosadašnjim istraživačkim aktivnostima u oblasti pesticida kandidat je ispoljio kvalitet, zainteresovanost i stručnost za naučni i istraživački rad. Do sada je bila koautor 2 rada u međunarodnim časopisima, 9 saopštenja sa međunarodnih skupova, jednog saopstenja sa skupa nacionalnog značaja i dva realizovana patenta. Iz oblasti istraživanja kojoj pripada predložena tema doktorske disertacije, kandidat je objavio jedan rad u vrhunskom međunarodnom časopisu i tri saopštenja na međunarodnim skupovima. Na osnovu biografskih podataka kandidata, njegovih naučnih i stručnih aktivnosti, kao i objavljenih radova, Komisija smatra da je kandidat podoban za efikasan teorijski i eksperimentalni rad na predloženoj temi doktorske disertacije. C) Objavljeni naučni i stručni radovi i saopštenja 1. Rad objavljen u vrhunskom međunarodnom časopisu - M21

1. D.Mijin, M.Savić, P.Snežana, A.Smiljanić, O.Glavaški, M.Jovanović, S.Petrović, “A study of the photocatalytic degradation of metamitron in ZnO water suspensions“, Desalination, 249 (2009) 286–292 (IF=2.034) ISSN 0011-9164

2. O. S. Glavaški, S. D. Petrović, D. Ž. Mijin, M. B. Jovanović, A. M. Dugandzić, T. M. Zeremski, M. L. Avramov Ivić, Electrochemical Degradation of the Pesticide Dimethenamid-P at Gold, DSA Platinum and Ruthenium Oxide Electrodes in Different Electrolytes, Electroanalysis 26(9) (2014) 1877-1880.


2. Saopštenje sa skupa međunarodnog značaja štampano u celini – M33 1. O.Glavaški, B.Petrović, M. Petrović K.Srnka, R.Grahovac, M.Jovanović, D.Mijin,

S.Petrović: New copper based fungicides and bactericides with improved characteristics, BAI2007F014, International Innovation Conference, SASA, pp. 1-5, 2007, Beograd, Serbia

2. O. S. Glavaški, D.Ž. Mijin, S.D.Petrović, Degradation of organophosphate pesticides by heterogeneous photocatalitic treatment, 13th International Conference „Research and Development in Mechanical Industry“ RaDMI 2013, Book of Abstracts, Volume II, pp. 788-792, 12-15 September 2013, Kopaonik, Serbia

3. O.Glavaški, D.Mijin, A.Dugandžić, M.Avramov Ivić, S.Petrović: Degradation of acetamide pesticides in water by photocatalytic and electrochemical processes, 14th International Conference „Research and Development in Mechanical Industry“ RaDMI 2014, Volume II, pp. 843-847, 18-21 September 2014, Topola, Serbia

3. Saopštenje sa skupa međunarodnog značaja štampano u izvodu– M34

1. M.Pucarević, O.Glavaški : Organic pollutants in the environment of Serbia , Proceeding of Symposium of Chemistry and Environment, 16-19. September 2009, Bar, Montenegro

2. O.Glavaški, N.Djulančić, S.Petrović, M.Pucarević, M.Jovanović: Optimizacija određivanja benzo(a)pirena u kondenzatu duvanskog dima primenom HPLC sa fluorescentnim detektorom, Zbornik radova sa IX Savjetovanje hemičara i tehnologa Republike Srpske, pp 89, 12-13. novembar 2010, Banja Luka, Republika Srpska

3. O.Glavaški, N.Djulančić, S.Petrović, M.Pucarević, M.Jovanović: Specifičnosti akreditovanja laboratorije za ispitivanje pesticida, Zbornik radova sa IX Savjetovanje hemičara i tehnologa Republike Srpske, pp 85, 12-13. novembar 2010, Banja Luka, Republika Srpska

4. M.L. Avramov Ivić, O.Glavaški, B.N. Grgur, D. Ž. Mijin, A. Dugandžić, S. D. Petrović: Electrochemical Activity and Degradation of Dimethenamide-P, 65th Annual Meeting of the International Society of Electrochemistry, s12-012, 31 August - 5 September, 2014, Lausanne, Switzerland

5. A.Tomašević, S.Gašić, D.Mijin, S.Petrović, A.Dugandžić, O.Glavaški: Removal of carbamate residues from water by different photochemical processes, VII Congress on plant protection „Integrated Plant Protection Knowledge – Based Step Towards Sustainable Agriculture, Forestry and Landscape Architecture“, Book of Abstracts, pp. 340-341, 24-28. November, 2014, Zlatibor, Serbia

6. A.Tomašević, S.Gašić, D.Mijin, S.Petrović, A.Dugandžić, O. Glavaški: Application of photochemical processes for removal of sulfonylurea and chloroacetamide residues from water, VII Congress on plant protection „Integrated Plant Protection Knowledge – Based Step Towards Sustainable Agriculture, Forestrz and Landscape Architecture“, Book of Abstracts, pp.343-344, 24-28. November, 2014, Zlatibor, Serbia

4. Saopštenje sa skupa nacionalnog značaja štampano u izvodu- M64

1. M. Savić, S. Perović, A. Smiljanić, O. Glavaški, D. Mijin, S. Petrović, M. Jovanović, ”Proučavanje fotodegradacije metamitrona u vodi u prisustvu ZnO”, XLVI Savetovanje srpskog hemijskog društva, Program i kratki izvodi radova, str.76, 29.03.2008. (21.02.2008.), Beograd


5. Realizovani patenti- M92 1. B.Petrović, O.Glavaški, M.Petrović, K.Srnka, R.Grahovac, S.Petrović: Postupak

dobijanja fungicidnog preparata za zaštitu bilja na bazi bakra (II)-hidroksida, Patentna prijava: P-2006/0561/10.10.2006, RS 20060561 A, objavljeno 28.11.2008, Preparat Fungohem SC, Realizator: Hemovet, Bački Petrovac

2. B.Petrović, O.Glavaški, M.Petrović, K.Srnka, R.Grahovac, S.Petrović: Plavo ulje- preparat sa istovremenim fungicidnim, baktericidnim i insekticidnim dejstvom. Patentna prijava: P-2006/0562/10.10.2006, RS 20060561 A, objavljeno 28.11.2008

D) Zaključak Na osnovu pregledanog materijala, komisija smatra da su predmet i naučni cilj doktorske disertacije jasno definisani. Ciljevi, metode, aktuelnost i značaj teme doktorske disertacije pod nazivom:

"Proučavanje degradacije dimetenamida-P u vodenoj sredini primenom različitih fizičko-hemijskih metoda" koju je predložila Olivera Glavaški, profesor hemije, imaju naučnu zasnovanost za izradu doktorske disertacije.

Komisija predlaže Nastavno-naučnom veću Tehnološko–metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu da prihvati ovu temu i odobri izradu ove disertacije, a da za mentora imenuje prof. dr Slobodana Petrovića, redovnog profesora Tehnološko–metalurškog fakulteta u Beogradu.

U Beogradu, 18.02.2015.

Članovi komisije:

1. Dr Slobodan Petrović, redovni profesor Tehnološko–metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

2. Dr Dušan Mijin, redovni profesor

Tehnološko–metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

3. Dr Ljubinka Rajaković, redovni profesor Tehnološko–metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

4. Dr Milka Avramov Ivić, naučni savetnik

Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju u Beogradu

5. Dr Tijana Zeremski, naučni saradnik Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu


NASTAVNO-NAUČNOM VEĆU UNIVERZITET U BEOGRADU TEHNOLOŠKO-METALURŠKI FAKULTET Predmet: Podobnost teme i kandidata mr Ivone Janković-Častvan, dipl. inž. tehnologije za izradu doktorske disertacije Odlukom Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakultete br. 35/18 od 22.01.2015.god., imenovani smo za članove komisije za ocenu podobnosti teme i kandidata mr Ivone Janković-Častvan, dipl. inž. tehnologije za izradu doktorske disertacije i naučne zasnovanosti teme pod nazivom: SVOJSTVA NANOSTRUKTURNIH KOMPOZITNIH MATERIJALA NA BAZI SEPIOLITA I PRIMENA U INDUSTRIJI PAPIRA Na osnovu materijala priloženog uz Zahtev kandidata, Komisija podnosi sledeći

R E F E R A T

1. Podaci o kandidatu 1.1. Biografski podaci

Ivona Janković-Častvan je rođena 11.9.1971. godine u Jagodini gde je i završila srednju školu. Školske 1990/91 upisala je Tehnološko-metalurški fakultet u Beogradu, smer Neorganska hemijska tehnologija . Na ovom smeru je diplomirala 2001. godine sa temom “Dobijanje kompozitnih materijala na bazi kalcijum-hidroksiapatita” pod mentorstvom dr Đorđa Janaćkovića .

Školske 2002/03 je upisala poslediplomske studije na Tehničkom fakultetu u Čačku, smer Savremeni materijali. Magistarsku tezu pod nazivom “Proučavanje formiranja kordijerita iz gelova sintetisanih nehidrolitičkim sol-gel postupkom”, rađenu pod mentorstvom Prof. dr Branke Jordović, odbranila je 2008. godine. Od 2002. angažovana je kao istraživač-pripravnik na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu na katedri za NHT, a zatim i kao istraživač saradnik. 1.2. Stečeno naučno-istraživačko iskustvo

Ivona Janković-Častvan je u martu 2008. godine na Tehničkom fakultetu u Čačku odbranila magistarsku tezu pod nazivom “Proučavanje formiranja kordijerita iz gelova sintetisanih nehidrolitičkim sol-gel postupkom”, rađenu pod mentorstvom Prof. dr Branke Jordović. Eksperimentalni deo teze je odrađen na Katedri za neorgansku hemijsku tehnologiju Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu. U okviru teze proučavan je proces sinteze kordijeritnih gelova nehidrolitičkim sol-gel postupkom, strukturne promene dobijenih gelova pri toplotnoj obradi kao i mehanizam i kinetika formiranja kordijerita iz kordijeritnih gelova. Poseban deo teze se bavio praćenjem uticaja parametara sinterovanja na dobijanje kordijeritne keramike i proučavanjem uticaja temperature sinterovanja na dielektrična svojstva dobijene keramike. Iz ove teze proistekla su dva rada u vodećim časopisima međunarodnog značaja M21.

Ivona Janković-Častvan je do sada učestvovala u istraživanjima u okviru osam domaćih i dva međunarodna naučno-istraživačka projekta. Do sada je objavila 13 radova u vrhunskim vodećim časopisima međunarodnog značaja (M21), 2 rada u časopisima vodećeg međunarodnog značaja (M22), 10 radova u časopisima međunarodnog značaja (M23), 1 rad u časopisu nacionalnog značaja, 4 rada saopštena na skupu međunarodnog značaja štampanih u celini, 10 radova saopštenih na skupovima međunarodnog značaja štampanih u izvodu, 15 radova saopštenih na skupu nacionalnog značaja štampana u celini, 12 radova saopštenih na skupu nacionalnog značaja štampana u izvodu. Učestvovala je u realizaciji 13 elaborata i studija.


Spisak objavljenih naučnih radova i saopštenja Rad u vrhunskom časopisu međunarodnog značaja (M21): 1. Janković-Častvan I., Lazarević S., Tanasković D., Orlović S., Petrović R., Janaćković Đ.:

Phase transformation in cordierite gel obtained by non-hydrolytic sol-gel route, Ceram. Int., Vol 33, No 7, 2007, pp.1263-1268. ISSN 0272-8842, IF(2007) 1.360

2. Janković-Častvan I., Lazarević S., Jordović B., Petrović R., Tanasković D., Janaćković Dj.: Electrical properties of cordierite obtained by non-hydrolytic sol-gel method, J. Eur. Ceram. Soc., Vol 27, 2007, pp.3659-3661. ISSN 0955-2219, IF(2007) 1.562

3. Jokić B., Tanasković D., Janković-Častvan I., Drmanić S., Petrović R., Janaćković Dj.: Synthesis of Nanosized Calcium Hydroxyapatite Particles by the Catalytic Decomposition of Urea with Urease, J. Mater. Res., Vol 22, 2007, pp.1156-1161. ISSN 0884-2914, IF(2007) 1.916

4. Lazarević S., Janković-Častvan I, Jovanović D., Milonjić S., Janaćković Dj., Petrović R.: Adsorption of Pb2+, Cd2+ and Sr2+ ions onto natural and acid-activated sepiolites, Appl. Clay Sci., Vol 37, 2007, pp.47-57. ISSN 0169-1317, IF(2007) 1.861

5. Lazarević S., Janković-Častvan I., Djokić V., Radovanović Ž., Janaćković Đ., Petrović R.: Iron-Modified Sepiolite for Ni2+ Sorption from Aqueous Solution: An Equilibrium, Kinetic, and Thermodynamic Study, J. Chem. Eng. Data, Vol 55 No 12, 2010, pp. 5681-5689. ISSN 0021-9568, IF (2010) 2.089

6. Marjanović V., Lazarević S., Janković-Častvan I., Potkonjak B., Janaćković Đ., Petrović R.: Chromium (VI) removal from aqueous solutions using mercaptosilane functionalized sepiolites, Chem. Eng. J., Vol 166, No1, 2011, pp. 198-206. ISSN 1385-8947, IF(2011) 3.461

7. Lazarević S., Janković-Častvan I., Onjia А., Krstić J., Janaćković Dj., Petrović R.: Surface characterization of iron-modified sepiolite by inverse gas chromatography, Industrial and Engineering Chemistry Research, Vol 50 No 20, 2011, pp. 11467-11475. ISSN 0888-5885, IF(2011) 2.237

8. Petrović R., Tanasković N., Đokić V., Radovanović Ž., Janković-Častvan I., Stamenković I., Janaćković Đ.: Influence of the gelation and calcination temperatures on physical parameters and photocatalytic activity of mesoporous titania powders synthesized by the nonhydrolytic sol-gel process, Powder Technol., Vol 219, 2012, pp. 239-243. ISSN 0032-5910, IF (2012) 2.024

9. El-Buaishi N.M., Janković-Častvan I., Jokić B., Veljović Đ., Janaćković Đ., Petrović R.: Crystallization behavior and sintering of cordierite synthesized by an aqueous sol-gel route, Ceram. Int., Vol 38, No 3, 2012, pp. 1835-1841. ISSN 0272-8842, IF(2012) 1.789

10. Lazarević S., Janković-Častvan I., Potkonjak B., Janaćković Đ., Petrović R.: Removal of Co 2+ ions from aqueous solutions using iron-functionalized sepiolite, Chem. Eng. Process., Vol 55, 2012, pp. 40-47. ISSN 0255-2701, IF(2012) 1.950

11. Marjanović V., Lazarević S., Janković-Častvan I., Jokić B., Janaćković D., Petrović R: Adsorption of chromium(VI) from aqueous solutions onto amine-functionalized natural and acid-activated sepiolites, Appl. Clay Sci. Vol 80-81, 2013, pp. 202-210. ISSN 0169-1317, IF(2013) 2.703

12. Ahmed Ben Hassan S., Stojanović D.B., Kojović A., Janković-Častvan I., Janaćković D., Uskoković P.S., Aleksić R.: Preparation and characterization of poly(vinyl butyral) electrospun nanocomposite fibers reinforced with ultrasonically functionalized sepiolite, Ceram. Int., Vol 40, No1 PART A, 2014, pp. 1139-1146. ISSN 0272-8842, IF(2013) 2.086

13. Nikolić I., Karanović Lj., Janković Častvan I., Radmilović V., Mentus S., Radmilović V.: Improved compressive strength of alkali activated slag upon heating, Materials Letters Vol 133, 2014, pp. 251–254. ISSN 0167-577X, IF (2013) 2.269


Rad u časopisu međunarodnog značaja (M22): 1. Janković-Častvan I., Lazarević S., Stojanović D., Živković P., Petrović R., Janaćković Đ.:

Improvement of the mechanical properties of paper by starch coatings modified with sepiolite nanoparticles, Starch, DOI: 10.1002/star.201400171 ISSN 0038-9056, IF(2013) 1.401

2. Milovanovic S., Jankovic-Castvan I., Ivanovic J., Zizovic I.: Effect of starch xero- and aerogels preparation on the supercritical CO2 impregnation of thymol Starch, DOI: 10.1002/star.201400134 ISSN 0038-9056, IF(2013) 1.401

Rad u časopisu međunarodnog značaja (M23): 1. Janackovic Dj., Jankovic I., Petrovic R., Kostic-Gvozdenovic Lj., Milonjic S., Uskokovic D.:

Surface Properties of HAP Particles obtained by Hydrothermal Decomposition of Urea and Calcium-EDTA Chelates, Key Engin. Mater. Vol 240-242, 2003, pp.437-440. ISSN 1013-9826, IF(2003) 0.284

2. Jokić B., Janković-Častvan I., Veljović Đ., Petrović R., Drmanić S., Janaćković Đ.: Preparation of α-TCP Cements from Calcium Deficient Hydroxyapatite obtained by Hydrothermal Method, Key Engin. Mater. Vol 309-311, 2006, pp.821-824. ISSN 1013-9826

3. Veljovic Dj., Jokic B., Jankovic-Castvan I., Smičiklas I., Petrovic R., Janackovic Dj.: Sintering Behaviour of Nanosized HAP Powder, Key Engin. Mater., Vol 330-332, 2007, pp. 259-262. ISSN 1013-9826

4. Jokić B., Janković-Častvan I., Veljović Dj., Bučevac D., Obradović-Djuričić K., Petrović R., Janaćković Dj.: Synthesis and Settings Behaviour of α-TCP from Calcium Defficient Hyroxyapatite otained by Hydrothermal Method, J.Optoelectronics and Advanced Mater., Vol 9, 2007, pp.1904-1910. ISSN 1454-4164, IF(2007) 0.827

5. Lazarević S., Janković-Častvan I., Tanasković D., Pavićević V., Janaćković Đ., Petrović R.: Sorption of Pb2+, Cd2+ and Sr2+ Ions on Calcium Hydroxyapatite Powder Obtained by the Hydrothermal Method, J. Environ. Eng., Vol 134, 2008, pp. 683-688. ISSN 0733-9372, IF(2008) 1.085

6. Lazarević S., Janković-Častvan I., Radovanović Ž., Potkonjak B., Janaćković Đ., Petrović R.: Sorption of Cu2+ and Co2+ ions from aqueous solutions onto sepiolite: an equilibrium, kinetic and thermodynamic study, J. Serb. Chem. Soc. Vol 76, 2011, pp. 101-112. ISSN 0352-5139, IF(2011) 0,879

7. Marjanović V., Lazarević S., Janković-Častvan I., Jokić B., Bjelajac A., Janaćković Đ., Petrović R.: Functionalization of thermo-acid activated sepiolite by amine-silane and mercapto-silane for chromium(VI) adsorption from aqueous solutions, Hem. Ind. Vol 67, No 5, 2013, pp. 715-728. ISSN 0367-598X, IF(2013) 0.562

8. Mihajlović M., Lazarević S., Janković-Častvan I., Jokić B., Janaćković Đ., Petrović R.: A comparative study of the removal of lead, cadmium and zinc ions from aqueous solutions by natural and Fe(III)-modified zeolite, Chem. Ind. Chem. Eng. Q., DOI:10.2298/CICEQ121017010M ISSN 1451-9372, IF(2013) 0.659

9. Nikolić I., Zejak R., Janković-Častvan I., Karanović L., Radmilović V., Radmilović V.: Influence of alkali cation on the mechanical properties and durability of fly ash based geopolymers, Acta Chim. Slov. Vol 60, No 3, 2013, pp. 636-643. ISSN 1318-0207, IF(2013) 0.810

10. Habish A. J., Lazarević S., Janković-Častvan I., Potkonjak B., Janaćković Đ., Petrović R.: The effect of salinity on the sorption of cadmium ions from aqueous medium on Fe(III)-sepiolite, Chemical Industry and Chemical Engineering Quarterly, (2014) DOI:10.2298/CICEQ140130028H. ISSN: 1451-9372, IF(2013) 0.659


Rad u časopisu nacionalnog značaja(M51): 1. Lazarević S., Janković-Častvan I., Ilić M., Janaćković Đ., Petrović R.: Sorpcija jona olova,

kadmijuma i stroncijuma iz vodenih rastvora na sepiolitu, Hemijska industrija, Vol 15-22, 2006, pp. 60. ISSN 0367-598X

Rad saopšten na skupu međunarodnog značaja štampan u celini(M33): 1. Petrović R., Janaćković Dj. , Jankovic-Častvan I., Zec S., Kostić-Gvozdenović Lj.: Phase

Transformation in Colloidal and Alkoxy-Derived Cordierite Gels, Proceedings of 2nd International Conference: Deformation Processing and Structure of Materials, Edited by E.Romhanji, M.Jovanović and N.Radović, Published by Association of Metallurgical Engineers of Serbia and Montenegro, Faculty of Technology and Metallurgy University of Belgrade and Institute of Nuclear Science "Vinča", Beograd 2005., pp. 253-258.

2. Lazarević S., Arsovski V., Jokić B., Janković – Castvan I., Janaćković Đ., Petrović R.: Adsorption of nickel ions from aqueous solutions by manganese oxide-coated sepiolite, 43rd International October Conference on Mining and Metallurgy, October 12-15.2011, Kladovo, Serbia.

3. Janković-Častvan I., Lazarević S., Trifković K., Živković P., Petrović R., Janaćković Đ.: Improvement of mechanical properties of paper by using sepiolite nanoparticles, Proceedings of XIX International symposium in the field of pulp, paper, packaging and graphics, Zlatibor (2013) pp.41-45.

4. Petrović R., Janaćković Đ., Lazarević S., Janković-Častvan I., Marjanović V.: Application of natural and modified sepiolites in wastewaters treatement, 7th International Conference Science and Higher Education in Function of sustainable development, Uzice 2014

Rad saopšten na skupu nacionalnog značaja štampan u celini (M63): 1. Lazarević S., Janković-Častvan I., Jokić B., Ilic M., Petrović R., Janaćković Đ.: Ispitivanje

sorpcije Pb2+-jona na sepiolitu, XLIII savetovanje Srpskog hemijskog društva, Beograd, 2005.

2. Jokić B., Janković-Častvan I., Petrović R., Veljović Đ., Janaćković Đ.: Sinteza α-TCP bioaktivnog cementa iz kalcijum deficitarnog hidroksiapatita, 44. Savetovanje SHD-a, Zbornik radova, Beograd, 2006., pp. 105-108.

3. Lazarević S., Janković-Častvan I., Tanasković D., Drmanić , S. Janaćković Đ.,.Petrović R.: Primena sepiolita za dekolorizaciju sojinog ulja, XLV savetovanje Srpskog hemijskog društva, Novi Sad 2007., pp. 178-181.

Rad saopšten na skupu medjunarodnog značaja štampan u izvodu (M34): 1. Stojanovic D., Stojanovic Z., Dubajic Z., Jankovic-Castvan I., Lazarevic S., Petrovic R.,

Janackovic Dj.: Formation of bioactive glass-apatite coatings for titanium implant, 9th Congres of the Balcan Stomatological Society, Abstract Book, Ohrid, Macedonia, 2004., p.269.

2. Stojanović D., Janković-Častvan I., Jokić B., Veljović Đ., Petrović R., Janaćković Đ.: Bioactive Glass-Apatite Coatings for a Titanium Implant,4th International Confernces on the Chemical Societies of the South-East European Countries, Book of Abstracts, vol.II, Belgrade, SCG, 2004., p.94.

3. Janković-Častvan I., Lazarević S., Orlović S., Petrović R., Jokić B., Janaćković Đ.: Characterization of Cordierite Catalyst Support Synthesized by the Non-Hydrolytic Sol-Gel Process, International Symposium Catalytic processes an advanced micro- and mesoporous material, Book of Abstracts, Nessebar, Bulgaria, 2005., p.108.

4. Šajić S., Janković-Častvan I., Petrović R., Jovanović D., Ilić M., Janaćković Đ.: Investigation of Filterability of Diatomite from Deposits in the Kolubara and Vranje Coal-


Bearing Neogene Basins (Serbia), 6th European Coal Conference, Abstract Book, Belgrade, SCG, 2005., p.34.

5. Lazarević S., Tanasković D., Janković-Častvan I., Pavićević V., Janaćković Đ., Petrović R.: Adsorption of Pb2+,Cd2+ and Sr2+ ions on HAP powder obtained by hydrothermal decoposition of urea and calcium-EDTA chelates, 6th European Meeting of Environmental Chemistry, Belgrade, 2005.

6. Janković-Častvan I., Lazarević S., Orlović A., Petrović R., Jokić B., Janaćković Đ.: Sinteza kordijerita nehidrolitičkim sol-gel postupkom, Četvrti seminar mladih istraživača, SANU, Beograd, 2005.

7. Lazarević S., Jokić B., Janković-Častvan I., Krstić J., Petrović R., Orlović A., Janaćković Đ.: Sinteza nanostrukturnih sfernih čestica ugljenika metodom ultrasonične sprej pirolize, Četvrti seminar mladih istraživača, SANU, Beograd, 2005.

8. Veljović Dj., Jokić B., Tanasković D., Janković-Častvan I., Lazarević S., Petrović R., Janaćković Dj.: Characterization of HAP Ceramics Obtained by Sintering and Hot Pressing, 5th International Conference of the Chemical Societies of the South-East European Countries. Ohrid, Macedonia, 2006.

9. Janaćković Dj., Uskoković P., Petrović R., Balać I., Jokić B., Veljović Dj., Janković-Častvan I., Radovanović Ž.: Synthesis of nanostructured hydroxyapatite filler for HAP/polymer nanocomposite, Nanostructured Polymers & Nanocomposites, Paris, France 2009.

10. Jokić B., Janaćković Dj., Uskoković P., Petrović R., Balać I., Veljović , Janković-Častvan I., Radovanović Ž.: Synthesis of hydroxyapatite filler doped with silicon for HA/polymer nanocomposites, Nanostructured Polymers & Nanocomposites, Paris, France 2009.

11. Lazarevic S., Jankovic-Castvan I., Jokic B., Djokic V., Petrovic R., Janackovic D., Preparation, characterization and sorption properties of sepiolite-iron oxide system, Second International Conference on Multifunctional, Hybrid and Nanomaterials, Strasbourg, France, 2011.

12. Jankovic-Castvan I., Lazarevic S., Petrovic R., Orlovic A., Uskokovic P., Janackovic D.: Multifunctional nanoparticles based on sepiolite and carbon, Second International Conference on Multifunctional, Hybrid and Nanomaterials, Strasbourg, France, 2011.

13. Lazarević S., Janković-Častvan I., Kerić T., Đokić V., Janaćković Dj., Petrović R.: Adsorption of Reactive Orange 16 from aqueous solutions onto functionalized sepiolites, 8th International Conference of the Chemical Societies of the South-East European Countries, Belgrade, Serbia, 2013.

14. Nikolić I., Janković-Častvan I., Radmilović V.V., Karanović Lj., Marković S., Mentus S. , Radmilović V.R.: Geopolymer materials based on the electric arc furnace slag, Fifteenth annual conference YUCOMAT 2013, Herceg Novi, September 2-6, 2013.

15. Nikolić I., Janković-Častvan I., Radmilović V.V., Karanović Lj., Mentus S., Radmilović V.R.: Influence of alkali ion on the properties of alkali activated slag, Sixteenth annual conference YUCOMAT 2014, Herceg Novi, September 1-5, 2014.

Rad saopšten na skupu nacionalnog značaja štampan u izvodu (M64): 1. Janković I., Janaćković Đ.: Površinske osobine HAP čestica dobijenih hidrotermalnom

dekompozicijom uree i kalcijum-EDTA helata, Škola keramike-IV studentski sastanak, Novi Sad, 2001., pp. 58.

2. Banjac D., Janaćković Đ., Petrović R., Janković-Častvan I., Mišković-Stanković V.: Elektroforetska depozicija kalcijum-hidroksiapatita na titanu, Izvodi radova Prvog seminara mladih naučnika, SANU, Beograd, 2002., pp. II/4.

3. Bajčeta B., Janković-Častvan I., Petrović R., Jovanović D., Janaćković Đ.: Karakterizacija kiselinski oplemenjenih domaćih bentonita, Izvodi radova XLI savetovanja Srpskog hemijskog društva, Beograd, 2003., pp.127.


4. Šajić S., Janković-Častvan I., Kostić-Gvozdenović Lj., Jovanović D., Janaćković Đ.: Ispitivanje strukture i filterabilnosti domaćih dijatomita, Izvodi radova XLI savetovanja Srpskog hemijskog društva, Beograd, 2003., pp.132.

5. Stojanović D., Petrović R., Janaćković Đ., Janković-Častvan I., Jokić B., Veljović Đ., Lazarević S.: Sinteza i karakterizacija kalcijum-hidroksiapatita katalitičkom razgradnjom uree ureazom, Drugi seminar mladih istraživača, SANU, Beograd, 2003.

6. Lazarević S., Petrović R., Janković-Častvan I., Jokić B., Veljović Đ., Janaćković Đ.: Ispitivanje površinskih svojstava sepiolita, Izvod radova XLII savetovanja Srpskog hemijskog društva, Novi Sad, 2004.

7. Stojanović D., Petrović R., Janaćković Đ., Janković-Častvan I., Jokić B., Veljović Đ., Lazarević S.: Sinteza kalcijum-hidroksiapatita razlaganjem uree ureazom, Izvod radova XLII savetovanja Srpskog hemijskog društva, Novi Sad, 2004.

8. Janković-Častvan I., Lazarević S., Orlović A., Petrović R., Jokić B., Janaćković Đ.: Sinteza kordijerita nehidrolitičkim sol-gel postupkom , Četvrti seminar mladih istraživača, SANU, Beograd, 2005.

9. Lazarević S., Jokić B., Janković-Častvan I., Krstić J., Petrović R., Orlović A., Janaćković Đ.: Sinteza nanostrukturnih sfernih čestica ugljenika metodom ultrasonične sprej pirolize, Četvrti seminar mladih istraživača, SANU, Beograd, 2005.

10. Veljović Dj., Jokić B., Tanasković D., Janković-Častvan I., Lazarević S., Petrović R., Janaćković Dj.: Proučavanje procesa sinterovanja nanočestičnih prahova kalcijum-hidroksiapatita, Peti seminar mladih istraživača, Program i zbornik abstrakata, SANU, Beograd, 2006.

11. Lazarević S., Janković-Častvan I., Jokić B., Veljović Đ., Radovanović Ž., Petrović R., Janaćković Đ.: Karakterizacija površine sepiolita primenom inverzne gasne hromatografije, Šesta konferencija mladih istraživača, SANU, Beograd, 2007.

12. Lazarević S., Janković-Častvan I., Jokić B. , Veljović Đ., Radovanović Ž., Petrović R., Janaćković Đ.: Ispitivanje sorpcionih svojstava aktivnih ugljeva “Trayal“ i “Norit“, Program i zbornik radova abstrakata, 5. simpozijum-Hemija i zaštita životne sredine, Tara, 2008.

Elaborati-studije: 1. Đ.Janaćković, I.Janković-Častvan, “Određivanje kvaliteta rezervi i mogućnosti primene

opekarskih glina sa lokaliteta UB”, TMF, maj, 2002 “ 2. Đ.Janaćković, I.Janković-Častvan “Fizičko-hemijska i tehnološka ispitivanja sepiolita”,

TMF, mart 2003. 3. Đ.Janaćković, I.Janković-Častvan “Fizičko-hemijska i tehnološka ispitivanja bentonita

Zaplanjskog basena”, TMF, mart 2003. 4. Đ.Janaćković, I.Janković-Častvan “Kvalitativna i kvantitativna određivanja hemijskih

elemenata”, TMF, mart 2003. 5. Đ.Janaćković, I.Janković-Častvan, B.Jokić, “Ispitivanje fizičko-hemijskih karakteristika i

mogućnosti primene glina sa lokaliteta Despotovac”, septembar 2003. 6. Đ.Janaćković, R.Petrović, I. Janković-Častvan, B.Jokić, Đ.Veljović, S.Lazarević,

V.Rajaković, “Ispitivanje fizičko-hemijskih svojstava i mogućnosti primene sepiolita sa lokaliteta Slovići”, TMF, januar 2004.

7. Đ.Janaćković, R.Petrović, I. Janković-Častvan, B.Jokić, Đ.Veljović, S.Lazarević, “Fizičko-hemijska i tehnološka ispitivanja sepiolita sa lokaliteta Tolića kosa- reka Smrduša”, TMF, januar 2004.

8. Đ.Janaćković, R.Petrović, I. Janković-Častvan, B.Jokić, Đ.Veljović, S.Lazarević, ”Kvalitativna i kvantitativna određivanja hemijskih elemenata odnosno jedinjenja”, TMF, januar 2004.


9. Đ.Janaćković, R.Petrović, I. Janković-Častvan, B.Jokić, Đ.Veljović, S.Lazarević, ”Fizičko-hemijska i tehnološka ispitivanja bentonita sa lokaliteta Suvi do, Ćirkovska kosa, Potočić, Sibnica, Beloljin i Petrovac na Mlavi” , TMF, januar 2004.

10. Đ.Janaćković, R.Petrović, I. Janković-Častvan, B.Jokić, Đ.Veljović, S.Lazarević, ”Određivanje kvaliteta rezervi opekarskih glina sa lokaliteta Okanj-Melenci”, TMF, januar 2004.

11. Đ.Janaćković, R.Petrović, I. Janković-Častvan, B.Jokić, Đ.Veljović, S.Lazarević, ”Određivanje kvaliteta rezervi opekarskih glina sa lokaliteta Morjan-Čalma”, TMF, novembar 2004.

12. Đ.Janaćković, R.Petrović, I. Janković-Častvan, B.Jokić, S.Lazarević, ”Fizičko-hemijska i tehnološka ispitivanja bentonita sa lokaliteta Zvezdan-Đula, Šarbanovac-Velika Padina, Tijovac-Svrljig, Izvor-Svrljig i Bogovina”, TMF, januar 2005.

13. Đ.Janaćković, R.Petrović, I. Janković-Častvan, B.Jokić, S.Drmanić, S.Lazarević, “Fizičko-hemijska i tehnološka ispitivanja sepiolita sa lokaliteta Tolića kosa- reka Smrduša”, TMF, januar 2005.

Odbranjena magistarska teza (M72) I. Janković-Častvan, ”Proučavanje formiranja kordijerita iz gelova sintetisanih nehidrolitičkim sol-gel postupkom”, Tehnički fakultet, Univerzitet u Kragujevcu, Čačak, 2008 god. Novo laboratorijsko postrojenje, novo eksperimentalno postrojenje, novi tehnološki postupak (M83) 1. Ž. Kamberović, M. Tasić, Z. Anđić, M. Filipović, M. Korać, A. Vujović, M. Knežević-

Štulović, R. Vasiljević, I. Janković-Častvan, Novo laboratorijsko postrojenje za sintezu neaglomerisanog nanostrukturnog praha Cu-Al2O3 mehaničkim legiranjem praha bakra dobijenog postupkom atomizacije i nanokompozitnog praha Cu-Al2O3 dobijenog termohemijskim postupkom, "Sinter" a.d. Užice, rezultat projekta MNTR br. 19032, 2010.

1.3. Ocena podobnosti kandidata Na osnovu dosadašnjeg rada i navedenih rezultata u okviru naučno-istraživačke

aktivnosti, mr Ivona Janković-Častvan, dipl. inž. tehnologije je pokazala sklonost i sposobnost za bavljenje naučno-istraživačkim radom, čime je ispunila potrebne uslove za rad na predloženoj temi doktorske disertacije. 2. Predmet i cilj istraživanja

Sepiolit je hidratisani magnezijum-silikat čija je hemijska formula Mg8Si12O30(OH)4(H2O)4⋅ nH2O, gde je n = 6-8. Pripada grupi prirodnih glinenih minerala, smektitima, ali se od njih razlikuje zbog svoje vlaknaste strukture i prisustva kanala u strukturi koji sadrže molekule zeolitske i molekule vezane vode. Upravo zbog ovih svojstava sepiolit se odlikuje velikom specifičnom površinom kao i velikim brojem aktivnih centara na površini što omogućava široku primenu ovog minerala u raznim oblastima nauke i tehnologije. Sepiolit se koristi kao sorbent, reološki aditiv, nosač katalizatora, u industriji boja i guma, poljoprivredi, zaštiti životne sredine itd.

Površina prirodnog sepiolita se može modifikovati i na taj način učiniti još funkcionalnijom, što otvara mogućnost novih primena ovog minerala. Kiselinskom aktivacijom, adsorpcijom i/ili jonskom izmenom neorganskih ili organskih katjona, kovalentnim vezivanjem organskih funkcionalnih grupa i drugim metodama modifikovanja dobijaju se novi materijali željenih svojstava za određenu namenu.

Predmet ove doktorske disertacije je proučavanje dobijanja nanostrukturnih kompozita na bazi sepiolita u cilju dobijanja materijala poboljšanih svojstava, kao i proučavanje primene ovih materijala.


Papir je kompozitni materijal koji se sastoji od celuloznih vlakana, punioca i različitih aditiva. Osnovna svojstva papira zavise od vrste i sastava celuloznih vlakana, ali se i kontrolisanom primenom kako punioca tako i aditiva može dobiti finalni proizvod željenih svojstava.

Poslednjih godina istraživanja u proizvodnji papira su neposredno povezana sa razvojem i primenom nanočestica koje ulaze u sastav papira. Ovakav pristup je opravdan kako sa tehnoekonomske tako i sa ekološke strane. Najefikasniji način za primenu nanočestičnih materijala je modifikacija punioca ili aditiva u cilju kontrolisanog poboljšanja mehaničkih svojstava papira kao što su zatezna čvrstoća, otpornost na pucanje, otpornost na pritisak itd.

Od prirodnih polimera najveću primenu u proizvodnji papira i kartona ima skrob i to za dodavanje u masu zajedno sa celuloznim vlaknima, za nanošenje na površinu papira ili kartona, za naprskavanje i lepljenje slojeva papira i za premaze. Skrob je polisaharid koji se sastoji od linearnih molekula amiloze (20-25%) i razgranatih molekula amilopektina (75-80%). Slobodne hidroksilne grupe u ovim makromolekulima su sposobne da formiraju vodonične veze sa celuloznim vlaknima i na taj način poboljšaju mehaničke osobine papira. Modifikacija skroba vodi ekonomičnijoj i efikasnijoj primeni u proizvodnji papira. U tom cilju, naučna istraživanja se sve više usmeravaju ka proučavanju kompozita skrob-glineni minerali. Jedan od takvih minerala je i sepiolit.

U ovoj disertaciji će se proučavati svojstva disperzija skroba sa nanočestičnim sepiolitom kao i mehanička svojstva papira na čiju površinu su nanešene ove disperzije.

Prisustvo silanolnih grupa na površini sepiolita pruža mogućnost interakcije sepiolita i polimera, a samim tim i njegovo dispergovanje u matrici polimera. Pored toga, dolazi i do penetracije polimera u strukturne kanale sepiolita. Sve ovo dovodi do poboljšanja mehaničkih i termičkih svojstava polimera. U cilju dobijanja nanostrukturnih kompozitnih materijala ispitaće se interakcija sepiolita sa različitim polimerima kao i uticaj tako dobijenih kompozitnih materijala na mehanička svojstva papira na čiju površinu će se nanositi. Polimeri čija će se interakcija sa sepiolitom ispitati su keratin i/ili polivinil butiral. Keratin je biopolimer sastavljen od polipeptidnih lanaca nastalih kondenzacijom različitih amino-kiselina. Struktura ovih amino-kiselina zavisi od porekla keratina. Polivinil butiral je polimer koji nastaje reakcijom polivinil alkohola i butiraldehida. Glavna svojstva ovog polimera su dobra adhezija, čvrstoća i fleksibilnost.

Dalje, u okviru ove disertacije ispitaće se i mogućnost modifikacije sepiolita dispergovanjem nanočestica srebra na površinu sepiolita. Ovako dobijeni nanostrukturni materijal može naći široku primenu kao antibakterijsko sredstvo. Sepiolit sa nanočesticama srebra dispergovaće se u rastvoru skroba i nanositi na papir u cilju dobijanja novog materijala-papira sa antibakterijskim svojstvima. Naučne ciljeve ove doktorske disertacije predstavljaće:

- proučavanje dobijanja nanostrukturnog kompozita dispergovanjem prirodnog sepiolita u rastvoru skroba;

- fizičko-hemijska karakterizacija dobijenih disperzija; - proučavanje dobijanja nanostrukturnih kompozita na bazi prirodnog sepiolita i polimera

(keratina i/ili polivinil butirala) - ispitivanje mehaničkih i termičkih svojstava dobijenih kompozita sepiolita i polimera; - proučavanje dobijanja nanostrukturnih kompozita dispergovanjem nanočestica srebra na

površinu prirodnog sepiolita; - ispitivanje fizičko-hemijskih svojstava ovako dobijenih kompozita; - ispitivanje antibakterijskih svojstava kompozita sepiolita i nanočestičnog srebra; - ispitivanje mehaničkih svojstava papira gde će se kao premaz koristiti disperzije skroba

sa nanočestičnim sepiolitom; - ispitivanje mehaničkih svojstava papira gde će se kao premaz koristiti disperzije polimera

sa nanočestičnim sepiolitom;


- ispitivanje mehaničkih svojstava papira gde će se kao premaz koristiti disperzije skroba sa nanočestičnim sepiolitom i srebrom;

- ispitivanje antibakterijskih svojstava papira koji sadrži sepiolit sa nanočesticama srebra; Najvažniji literaturni podaci koji podržavaju temu:

[1] Z.Yan, Q. Liu, Y. Deng, A. Ragauskas, Improvement of Paper Strength with Starch Modified Clay. Journal of Applied Polymer Science, Vol 97, No1, 2005, pp.44-50. [2] J. Shen, Z. Song, X. Qian, W. Liu, Modification of papermaking grade fillers: a brief review. Bioresources Vol 4, No 3, 2009, pp.1190-1209 [3] S.Yoon, Y. Deng, Clay–Starch Composites and Their Application in Papermaking. Journal of Applied Polymer Science, Vol 100, 2006, pp.1032-1038. [4] F. Chivrac, E. Pollet, M. Schmutz, L. Averous, Starch nano-biocomposites based on needle-like sepiolite clays. Carbohydrate Polymers, Vol 80, 2010, pp.145-153. [5] D.R. Paul, L.M. Robeson, Polymer nanotechnology: Nanocomposites, Polymer, Vol 49, 2008, pp.3187-3204. [6] E. Billoti, H.R. Fischer, T. Pejis, Polymer nanocomposites based on needle-like sepiolite clays: effect of functionalized polymers on the dispersion of nanofiller, crystalinity and mechanical properties, Journal of Applied Polymer Science, Vol 107, 2008, pp.1116-1123. [7] E. Ruiz-Hitzky, M. Darder, F.M. Fernandes, B. Wicklein, A.C.S. Alcantara, P.Aranda, Fibrous clays based bionanocomposites, Progress in Polymer Science, Vol. 38, No 10-11, 2013, pp. 1392-1414. [8] A.L. Martinez-Hernandez, C. Velasco-Santos, Keratin Fibers from Chicken Feathers: Structure and Advances in Polymer Composites, In: Keratin, Structure, Properties and Applications, ISBN 978-1-62100-336-6, Nova Science Publisher, 2012, pp. 149-211. [9] P. Praus, M. Turicova, V. Machovic, S. Studentova, M. Klementova, Characterization of silver nanoparticles deposited on montmorillonite, Applied Clay Science, Vol 49, 2010, pp. 341-345. [10] R. X. Dong, C. C. Chon, J. J. Lin, “Synthesis of immobilized nanoparticles on ionic silicate clay and observed low-temperature melting”, Journal of Materials Chemistry, Vol 19, 2009, pp. 2184-2188. [11] M. Bin Ahmad, M. Darroudi, K. Shameli, N.A. Ibrahim, Synthesis and Characterization of Silver/Clay Nanocomposites by Chemical Reduction Method, American Journal of Applied Science, Vol 6, 2009, pp. 1909-1914. 3. Polazne hipoteze

Sepiolit je prirodni glineni mineral, dostupan u prirodi a zbog svojih svojstava nalazi široku primenu. Osnovna hipoteza ove doktorske disertacije je da se interakcijom nanočestičnog sepiolita i različitih polimera i njihovom primenom kao premaza za papir mogu dobiti materijali poboljšanih mehaničkih, termičkih i antibakterijskih svojstava. Polazi se od sledećih pretpostavki:

- da je dispergovanjem prirodnog sepiolita u rastvoru skroba moguće dobiti disperziju određenih fizičko-hemijskih svojstava čijim će se nanošenjem poboljšati mehanička svojstva papira;

- da je moguće interakcijom prirodnog sepiolita i keratinom i/ili polivinilbutiralom dobiti kompozitni materijal poboljšanih mehaničkih i termičkih svojstava;

- da je moguće dispergovanjem nanočestičnog srebra na površinu sepiolita dobiti materijal sa antibakterijskim svojstvima;

- da je nanošenjem kompozitnih premaza na bazi prirodnog sepiolita dobijenih gore navedenim metodama na površinu papira moguće poboljšati mehanička i antibakterijska svojstva papira.


4. Naučne metode istraživanja Karakterizacija funkcionalizovanih nanostrukturnih materijala biće izvršena: određivanjem

morfoloških karakteristika skenirajućom elektronskom mikroskopijom (SEM) i transmisionom elektronskom mikroskopijom (TEM), određivanjem faznog sastava rendgensko difrakcionom analizom (XRD), određivanjem specifične površine i raspodele veličine pora adsorpcijom N2 na temperaturi tečnog azota, primenom diferencijalno-termijske analize (DTA) i infracrvene spektroskopske analize (FT IR).

Mehanička svojstva papira ojačanog dobijenim nanostrukturnim materijalima ispitaće se primenom nanoindentacije, određivanjem viskoelastičnih svojstava dinamo-mehaničkom analizom (DMA), određivanjem maksimalne sile kidanja mikrokidalicom, primenom standardnih metoda za određivanje otpornosti papira na pritisak (CMT) i otpornosti papira na pucanje (Mullen).

Antibakterijska svojstva sepiolita sa nanočesticama srebra kao i papira koji sadrži ovakav sepiolit ispitaće se antimikrobnim testom na gram-pozitivne i gram-negativne bakterije. 5. Očekivani naučni doprinos

Rezultati koji proisteknu u okviru ove doktorske disertacije mogu značajno doprineti istraživanjima u oblasti nanostrukturnih materijala i njihovoj primeni u proizvodnji papira. Kontrolisano poboljšanje mehaničkih svojstava papira primenom prirodnog minerala sepiolita može dovesti do značajnog tehnološkog unapređenja proizvodnje papira. Ključni naučni doprinosi su:

- Mogućnost interakcije prirodnog sepiolita i skroba njegovim dispergovanjem u rastvoru skroba;

- Mogućnost dobijanja nanostrukturnog kompozita na bati prirodnog sepiolita i polivinil butirala;

- Mogućnost dispergovanja nanočestičnog srebra na površinu prirodnog sepiolita čime će se dobiti materijal sa antibakterijskim svojstvima;

- Utvrđivanje optimalnih uslova nanošenja kompozitnih premaza na bazi sepiolita na površinu papira;

- Utvrđivanje uticaja kompozitnih premaza na bazi nanočestičnog sepiolita na mehanička i antibakterijska svojstva papira.

6. Plan istraživanja i struktura rada

U prvoj fazi izrade doktorske disertacije analiziraće se literatura vezana za proučavanje kompozita glinenih minerala i različitih polimera. Posebna pažnja će se obratiti na primenu ovih minerala u papirnoj industriji.

U drugoj fazi će se pristupiti eksperimentalnom radu koji podrazumeva dobijanje kompozita dispergovanjem prirodnog sepiolita u rastvoru skroba, dispergovanjem sepiolita i keratina ili polivinil butirala u rastvoru skroba i dispergovanjem nanočestica srebra na njegovu površinu.

U trećoj fazi će se ispitati kako fizičko-hemijska, tako i antibakterijska svojstva dobijenih materijala.

Kompozitni premazi na bazi sepiolita nanosiće se na papir u četvrtoj fazi. Nakon toga ispitaće se mehanička i antibakterijska svojstva dobijenog papira.

U poslednjoj, petoj fazi analiziraće se dobijeni rezultati, utvrdiće se uticaj sepiolita na fizičko-hemijska svojstva različitih nanostrukturnih kompozita i uticaj ovih kompozita na mehanička i antibakterijska svojstva papira. Poređenjem različitih kompozitnih premaza na bazi nanočestičnog sepiolita i njihovih uticaja na svojstva papira, predložiće se najefikasniji način primene sepiolita u proizvodnji papira.


7. Zaključak i predlog Na osnovu iznetih podataka o dosadašnjem radu i postignutim rezultatima, Komisija smatra

da kandidat Ivona Janković-Častvan ispunjava sve potrebne uslove za rad na predloženoj temi doktorske disertacije. Takođe, na osnovu izloženog, Komisija smatra da je tema disertacije pod naslovom „Svojstva nanostrukturnih kompozitnih materijala na bazi sepiolita i primena u industriji papira“, naučno zasnovana, i predlaže Nastavno-naučnom veću Tehnološko-metalurškog fakulteta da je prihvati i da izveštaj prosledi Stručnom veću Univerziteta u Beogradu na konačno usvajanje. Istraživanja u okviru ove doktorske disertacije pripadaju naučnoj oblasti Hemija i hemijska tehnologija, za koju je matičan Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu. Za mentora se predlaže dr Đorđe Janaćković, redovni profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta, Univerziteta u Beogradu.

Beograd, 18.02.2015. god.

Članovi komisije:

............................................................................ Dr Đorđe Janaćković, redovni profesor

Univerzitet u Beogradu, Tehnološko-metalurški fakultet .............................................................................

Dr Rada Petrović, redovni profesor Univerzitet u Beogradu, Tehnološko-metalurški fakultet

............................................................................. Dr Petar Uskoković, redovni profesor

Univerzitet u Beogradu, Tehnološko-metalurški fakultet .............................................................................

Dr Ljiljana Živković, naučni savetnik Univerzitet u Beogradu, Institut za nuklearne nauke Vinča


UNIVERZITET U BEOGRADU TEHNOLOŠKO-METALURŠKI FAKULTET NASTAVNO-NAUČNOM VEĆU Predmet: Referat o urađenoj doktorskoj disertaciji kandidata Ane D. Kramar, dipl. inž. tehnologije Odlukom br. 35/355 od 18.12.2014. godine, imenovani smo za članove Komisije za pregled, ocenu i odbranu doktorske disertacije kandidata Ane D. Kramar pod naslovom Modifikovanje površine celuloznih vlakana primenom dielektričnog barijernog pražnjenja

Posle pregleda dostavlјene Disertacije i drugih pratećih materijala i razgovora sa Kandidatom, Komisija je sačinila sledeći

R E F E R A T 1. UVOD 1.1. Hronologija odobravanja i izrade disertacije 14.10.2010. Ana D. Kramar, dipl. inž. tehnologije upisuje doktorske studije na Katedri za tekstilno inženjerstvo Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu, pod mentorstvom prof. dr Mirjane Kostić. 21.01.2014. Kandidat Ana D. Kramar je Nastavno-naučnom veću Tehnološko-metalurškog fakulteta predložila temu za izradu doktorske disertacije pod nazivom „Funkcionalizacija celuloznih vlakana primenom dielektričnog barijernog pražnjenja“. 30.01.2014. Na sednici Nastavno-naučnog veća odlukom br. 35/7 imenovana je Komisija za ocenu podobnosti teme i kandidata za izradu doktorske disertacije. 03.04.2014. Na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta odlukom br. 35/78 usvojen je izveštaj Komisije za ocenu podobnosti teme i kandidata za izradu doktorske disertacije. 12.05.2014. Odlukom br. 61206-1808/2-14 Veće naučnih oblasti tehničkih nauka Univerziteta u Beogradu odlaže davanje saglasnosti na predlog teme kandidata Ane Kramar pod nazivom „Funkcionalizacija celuloznih vlakana primenom dielektričnog barijernog pražnjenja“ i sugeriše Fakultetu da dostavi korigovan izveštaj Komisije za ocenu podobnosti teme i kandidata, uz primedbu na naslov teme i korišćenje termina „funkcionalizacija“. 22.05.2014. Odlukom br. 35/115 na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta prihvata se korigovan izveštaj Komisije za ocenu podobnosti teme i kandidata, uz korekciju predloženog naslova teme u „Modifikovanje površine celuloznih vlakana primenom dielektričnog barijernog pražnjenja“. Za mentora ove disertacije imenuje se dr Mirjana Kostić, red. prof. TMF-a. 09.06.2014. Odlukom br. 61206-2648/2014 Veće naučnih oblasti tehničkih nauka Univerziteta u Beogradu prihvata korigovan izveštaj i naslov teme „Modifikovanje površine celuloznih vlakana primenom dielektričnog barijernog pražnjenja“. 18.12.2014. Odlukom br. 35/355 na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta imenuje se Komisija za ocenu i odbranu doktorske disertacije Ane D. Kramar, dipl. inž. tehnologije, pod naslovom „Modifikovanje površine celuloznih vlakana primenom dielektričnog barijernog pražnjenja“. 1.2. Naučna oblast disertacije

Istraživanja u okviru ove doktorske disertacije pripadaju naučnoj oblasti Tehnološko inženjerstvo, uža naučna oblast Tekstilno inženjerstvo, za koju je matičan Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu. Mentor ove doktorske disertacije, dr Mirjana Kostić, redovni profesor TMF-a, je na osnovu objavlјenih publikacija i iskustva kompententna za vođenje


doktorske disertacije. Iz ove oblasti je do sada objavila 40 radova u časopisima sa SCI liste, rukovodila je izradom dve doktorske disertacije i bila član komisije za ocenu i odbranu osam doktorata.

1.3. Biografski podaci o kandidatu

Ana D. Kramar, dipl. inženjer tehnologije, rođena je 21.11.1983. u Beogradu, gde je završila osnovnu školu i Desetu gimnaziju “Mihajlo Pupin”. Studije na Tehnološko-metalurškom fakultetu Univerziteta u Beogradu upisala je školske 2002/2003 godine na odseku Projektovanje i tehnologija tekstilnih proizvoda. Diplomirala je 2010. godine na temu “Ispitivanje uticaja hemijskog modifikovanja pamučnih pređa na njihovu električnu otpornost” sa ocenom 10 i prosečnom ocenom tokom studija 8,69. Iste godine na matičnom fakultetu upisuje doktorske studije na Katedri za tekstilno inženjerstvo pod mentorstvom red. prof. dr Mirjane Kostić, a od februara 2011. godine zaposlena je kao istraživač-pripravnik u Inovacionom centru Tehnološko-metalurškog fakulteta. U maju 2013. god. izabrana je u zvanje istraživač-saradnik. Ana D. Kramar je u periodu od novembra 2010. do septembra 2012. odslušala i položila sve ispite predviđene planom i programom Doktorskih studija (sa prosečnom ocenom 9,58), uklјučujući i Završni ispit pod nazivom „Dobijanje biološki aktivnih tekstilnih materijala na bazi celuloze modifikovane plazmom“ odbranjenim 2012. godine, pred komisijom u sastavu van. prof. dr Mirjana Kostić, van prof. dr Kovilјka Asanović i van. prof. dr Suzana Dimitrijević sa ocenom 10. Od 2011. godine je član Srpskog hemijskog društva. Ana D. Kramar angažovana je na projektu Osnovnih istraživanja OI 172029 pod nazivom “Funkcionalizacija, karakterizacija i primena celuloze i derivata celuloze” koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. U okviru projekta, a u cilјu izrade svoje doktorske disertacije, Ana D. Kramar je angažovana na proučavanju funkcionalizacije celuloznih materijala dielektričnim barijernim pražnjenjem-DBD (eng. dielectric barrier discharge-DBD) što se realizuje u saradnji sa Fizičkim fakultetom Univerziteta u Beogradu. Tokom juna 2013. boravila je 4 nedelјe na BOKU univerzitetu u Beču, u okviru COST akcije FP0901 radi stručnog usavršavanja i istraživačkog rada. Iz dosadašnjeg naučno-istraživačkog rada Ane D. Kramar proisteklo je sedam (7) radova u časopisima međunarodnog značaja kategorije M20 i devetnaest (19) saopštenja sa međunarodnih i nacionalnih skupova.

2. OPIS DISERTACIJE 2.1. Sadržaj disertacije

Doktorska disertacija Ane D. Kramar, dipl. inž. pod nazivom „Modifikovanje površine celuloznih vlakana primenom dielektričnog barijernog pražnjenja“ napisana je na 228 strana, u okviru kojih se nalazi 11 poglavlјa, 95 slika, 44 tabele i 203 literaturna navoda. Doktorska disertacija sadrži: Uvod, Teorijski deo, Eksperimentalni deo, Rezultati i diskusija, Zaklјučak i Literatura. Po formi i sadržaju napisana disertacija zadovolјava sve standarde Univerziteta u Beogradu za doktorsku disertaciju. 2.2. Kratak prikaz pojedinačnih poglavlјa

U Uvodu je naveden značaj problematike proučavane u okviru doktorske disertacije, odnosno značaj upotrebe celuloznih vlakana u tekstilnoj industriji kao i značaj novih tehnologija poput plazma obrade na atmosferskom pritisku koje se sve više koriste u završnim fazama proizvodnje tekstilnih materijala kao i za dobijanje tekstilnih vlakana specijalnih svojstava.

Teorijski deo disertacije se sastoji iz tri poglavlјa, u kojima je dat pregled dosadašnjih dostignuća u oblasti proučavanja strukture i svojstava celuloznih vlakana, sa akcentom na regenerisana i prirodna celulozna vlakna korišćena u ovoj doktorskoj disertaciji (u prvom poglavlјu), zatim pregled značajnih rezultata iz oblasti modifikovanja tekstilnih materijala plazmom (drugo poglavlјe), sa posebnim osvrtom na dobijanje plazme na atmosferskom pritisku i upoređivanje karakteristika tri najzastuplјenije tehnologije dobijanja plazme (korona, dielektrično


barijerno pražnjenje (DBD) i homogeno tinjavo pražnjenje na atmosferskom pritisku) i konačno, pregled trenutno veoma aktuelne oblasti, proučavanja mogućnosti dobijanja vlakana i tekstilnih materijala specijalnih, namenskih svojstava modifikovanjem jonima i nanočesticama metala. S obzirom da je DBD tehnika dobijanja plazme pokazala najviše potencijala, te je i između ostalog, predmet proučavanja u okviru ove doktorske disertacije, u sklopu drugog poglavlјa su sistematizovani literaturni podaci vezani kako za karakterizaciju samog dielektričnog barijernog pražnjenja, tako i za trenutne rezultate vezane za uticaj DBD na strukturu i svojstva tekstilnih odnosno celuloznih vlakana i to posebno za svaki od gasova koji su korišćeni pri dobijanju plazme u ovoj doktorskoj disertaciji (vazduh, kiseonik i azot). U trećem poglavlјu, koje obuhvata pregled istraživačkih rezultata iz oblasti modifikovanja tekstilnih materijala metalima u obliku jona i nanočestica, čime se tekstilnim materijalima može obezbediti multifunkcionalnost u vidu antimikrobne aktivnosti i antistatičkih svojstava, posebno je dat prikaz rezultata istraživanja vezanih za proučavanje interakcija i mehanizma vezivanja jona srebra, bakra, cinka i kalcijuma za celulozna vlakna kao i biološka aktivnost i elektrofizička svojstva celuloznih vlakana sa pomenutim metalima uklјučenim u strukturu vlakna.

U Eksperimentalnom delu prikazane su karakteristike korišćenih materijala i opisane su metode i uređaji za modifikovanje i karakterizaciju uzoraka celuloze korišćenih u ovoj doktorskoj disertaciji. Kao polazni materijal korišćene su tkanine od prirodnih (pamuk) i regenerisanih (viskoza) celuloznih vlakana, koje su modifikovane dielektričnim barijernim pražnjenjem pomoću dve vrste uređaja u kojima je bilo moguće podešavanje različitih parametara plazma pražnjenja, uz variranje vremena obrade kao i korišćenje različitih gasova tokom pražnjenja (vazduh, kiseonik i azot). Nakon plazma obrade, uzorci su okarakterisani sa aspekta strukture i svojstava i u ovom poglavlјu detalјno su opisane korišćene metode i uređaji za karakterizaciju uzoraka. Bitno je naglasiti da su uzorci karakterisani odmah i nakon određenog vremena proteklog od modifikovanja plazmom, što je vršeno u cilјu ispitivanja starenja efekata postignutih tokom DBD obrade.

Deo Rezultati i diskusija se sastoji iz dva poglavlјa. U prvom poglavlјu sistematično su prikazani rezultati modifikovanja prirodnih i regenerisanih celuloznih vlakana dielektričnim barijernim pražnjenjem u uređaju gde je razmak između elektroda podešen na 3 mm, a kao radni gas se koristi ambijentalni vazduh. Proučavan je uticaj modifikovanja na strukturu kroz praćenje promena u morfološkom izgledu vlakana, preko hemijskog sastava površine kao i vlakana u masi. S obzirom da plazma obrada najviše utiče na sorpciona svojstva tekstilnih materijala, praćene su promene u kvašenju, sadržaju vlage i vode i sorpciji jednovalentnih i dvovalentnih jona metala nakon modifikovanja celuloznih uzoraka, u zavisnosti od korišćenih parametara plazma pražnjenja (vreme obrade, odnosno jačina plazme po površini). Kao posledica plazma modifikovanja, dolazi do promene u sorpciji i vezivanju jednovalentnih i dvovalentnih jona metala za celulozna vlakna, što dovodi do promene antimikrobnih svojstava i promene u zapreminskoj električnoj otpornosti. S tim u vezi proučena je veza između parametara plazma obrade, promene u sorpciji jona srebra, bakra i cinka, antimikrobne aktivnosti i specifične zapreminske električne otpornosti celuloznih materijala obrađenih pomenutim jonima metala. Kako je starenje efekata plazma tretmana poznata pojava koja se javlјa nakon obrade, uzorci ispitivanih celuloznih vlakana su karakterisani i nakon određenog vremena stajanja nakon plazma tretmana. Utvrđeno je da starenje dovodi do pobolјšanja sorpcionih svojstava, posledično i do povećane sorpcije jednovalentnih jona modifikovanim uzorcima i pobolјšane antimikrobne aktivnosti uzoraka koji su stajali određeno vreme nakon plazma tretmana, a pre vezivanja jona metala. U drugom poglavlјu su prikazani rezultati modifikovanja celuloznih materijala dielektričnim barijernim pražnjenjem u uređaju gde je razmak između elektroda podešen na 0,5 mm i gde postoji mogućnost odabira više gasova, pri čemu su korišćeni vazduh, kiseonik ili azot kao radni gasovi u plazmi. Korišćenjem malog razmaka između elektroda, dobija se homogenija plazma, ali i manja gustina energija plazme po površini, te je utvrđeno da odabrani parametri obrade dovode do smanjenja hidrofilnosti celuloznih vlakana. Posebno su obrađeni uticaji korišćenja različitih gasova tokom pražnjenja na sorpciona


svojstva regenerisanih i prirodnih celuloznih vlakana. Utvrđena je veza između parametara plazma obrade i hemijskog sastava površine vlakana kao i morfološkog izgleda vlakana. Prevashodno su istaknuti značajni rezultati dobijeni modifikovanjem celuloznih vlakana pražnjenjem u azotu. Utvrđen je značajan uticaj parametara obrade plazmom u azotu na funkcionalizaciju površine celuloznih vlakana. Visokofunkcionalizovana površina vlakna odgovarajuće morfologije i sadržaja funkcionalnih grupa, omogućava direktnu sintezu čestica srebra nanometarskih dimenzija kao i direktnu sintezu mikročestica bakra. U okviru ovog poglavlјa takođe su proučavane veze između parametara plazma obrade i modifikovanja jonima metala na antimikrobna svojstva i specifičnu zapreminsku električnu otpornost celuloznih materijala.

U poglavlјu Zaklјučci sumirani su najznačajniji rezultati i saznanja proistekla iz ove doktorske disertacije, sa akcentom i na moguću industrijsku primenu. U poglavlјu Literatura navedene su sve reference citirane u doktorskoj disertaciji.

3. OCENA DISERTACIJE 3.1. Savremenost i originalnost

Celulozna vlakna su, zbog svojih izuzetnih fiziko-hemijskih i sorpcionih karakteristika, veoma zastuplјena u tekstilnoj industriji za izradu proizvoda koji imaju svakodnevnu, ali i specifičnu primenu. Da bi se celulozna vlakna unapredila potrebno ih je modifikovati, pri čemu su do skoro najzastuplјenije bile mokre, hemijske metode obrade, a u poslednjih 10-15 godina istraživački napori su usmereni ka optimizaciji suvih, ekološki čistijih postupaka obrade, među kojima je i obrada plazmom. U ovoj doktorskoj disertaciji ispitivani su parametri modifikovanja prirodnih i regenerisanih celuloznih vlakana pomoću plazme dobijene dielektričnim barijernim pražnjenjem na atmosferskom pritisku kako bi se dobila celulozna vlakna pobolјšanih specijalnih svojstava. Na osnovu opsežnog pregleda najnovije naučne literature, istraživanja u okviru ove doktorske disertacije spadaju u veoma aktuelno polјe istraživanja u ovoj oblasti i uklapaju se u svetske trendove što potvrđuje značaj opisanog istraživanja. 3.2. Osvrt na referentnu i korišćenu literaturu

U doktorskoj disertaciji citirano je 203 literaturna navoda, od čega je najveći deo referisane literature objavlјen u prethodnih 5-10 godina. Ovo potvrđuje izuzetnu aktuelnost izučavane problematike u svetu. Literatura obuhvata objavlјene radove vezane za: strukturu i svojstva celuloznih vlakana, modifikovanje celuloznih tekstilnih materijala plazmom, sa posebnim osvrtom na dielektrično barijerno pražnjenje koje je izučavano u ovoj doktorskoj disertaciji, kao i modifikovanje tekstilnih materijala metalima u obliku jona i nanočestica koje ima za cilј dobijanje specijalnih, biološki aktivnih tekstilnih materijala. Iz spiska korišćene literature i radova koje je kandidat objavio kao deo istraživanja ove doktorske disertacije, može se zaklјučiti da kandidat adekvatno poznaje oblasti istraživanja kao i da prati aktuelnost istraživanja u svetu.

3.3. Opis i adekvatnost primenjenih naučnih metoda

U doktorskoj disertaciji, korišćene su standardne analitičke i instrumentalne metode za karakterizaciju celuloznih materijala. Ispitivanje hemijskog sastava vlakana celuloze vršeno je rendgen indukovanom fotoelektronskom spektroskopijom (XPS), infracrvenom spektroskopijom sa Fourier-ovom transformacijom (ATR-FTIR) i gel-propusnom hromatografijom u sprezi sa fluorescentnim markerima (GPC-MALLS). Morfologija površine ispitana je pomoću optičke mikroskopije, skenirajuće elektronske mikroskopije sa spektroskopijom X zraka (SEM/EDX) i mikroskopije atomskih sila (AFM). Za određivanje sorpcionih svojstava ispitivanih materijala, korišćene su standardne laboratorijske metode ispitivanja (određivanje sadržaja vlage, sposobnost zadržavanja vode, kvašenje, kapilarnost). Za određivanje sadržaja metala u uzorcima, korišćene su analitičke metode kvantitativne analize i induktivno spregnuta plazma sa optičkom emisionom spektrometrijom (ICP-OES). Antimikrobna aktivnost ispitivana je testom difuzije na agarnoj ploči.


Za određivanje zapreminske električne otpornosti korišćen je uređaj razvijen na Katedri za tekstilno inženjerstvo primenom naponske metode za određivanje nepoznate električne otpornosti tekstilnog uzorka. Primenjene metode istraživanja su adekvatne oblastima koje su obuhvaćene u doktorskoj disertaciji. 3.4. Primenlјivost ostvarenih rezultata

Na osnovu eksperimentalnih rezultata i objavlјenih radova iz ove doktorske disertacije, može se zaklјučiti da je ostvaren veliki doprinos u unapređenju fundamentalnih znanja iz oblasti celuloze i mogućnosti njenog modifikovanja u cilјu dobijanja vlakana specijalne namene. S tim u vezi, modifikovanjem površine vlakana plazmom, mogu se dobiti materijali pobolјšanih svojstava i očuvanih fizičko-mehaničkih karakteristika. Istraživanja u ovoj oblasti, dala su rezultate koji ukazuju na mogućnost upotrebe DBD uređaja, kako u laboratorijskim tako i u industrijskim uslovima. Kao celulozni materijal u ovoj doktorskoj disertaciji, korišćena su prirodna (pamuk) i regenerisana (viskoza) celulozna vlakna. S tim u vezi, ostvaren je značajan doprinos u oblasti istraživanja vezanih za svojstva i strukturu vlakana viskoze, koja su prema dosadašnjim literaturnim izvorima, bila veoma slabo istražena, posebno u oblasti modifikovanja viskoze plazmom. Rezultati dobijeni tokom pomenutog istraživanja, verifikovani su objavlјivanjem radova u časopisima međunarodnog značaja, kao i prezentovanjem na nacionalnim i međunarodnim konferencijama. 3.5. Ocena dostignutih sposobnosti kandidata za samostalni naučni rad

Ana D. Kramar, dipl. inž. tehnologije, je tokom izrade doktorske disertacije ispolјila samostalnost i stručnost u pretraživanju savremene literature, pripremi i realizaciji eksperimenata, karakterizacije materijala i analize dobijenih rezultata. Na osnovu dosadašnjeg zalaganja i pokazane stručnosti, Komisija je mišlјenja da Kandidat poseduje sve kvalitete koji su neophodni za samostalni naučno-istraživački rad.

4. OSTVARENI NAUČNI DOPRINOS 4.1. Prikaz ostvarenih naučnih doprinosa

Naučni doprinos rezultata istraživanja ostvarenih u ovoj doktorskoj disertaciji u pogledu modifikovanja površine celuloznih vlakana primenom dielektričnog barijernog pražnjenja se ogleda u sledećem:

− Pružene su informacije o promenama koje se događaju na površini celuloznih vlakana, nakon DBD modifikovanja u različitim gasovima, i uticaju parametara obrade na promene hemijskog sastava, morfologije površine i sorpcionih svojstava vlakana.

− Prikazane su promene u hemijskom sastavu površine vlakana i vlakana u masi korišćenjem više instrumentalnih metoda različite osetlјivosti i dubine karakterizacije.

− Po prvi put je korišćena gel-propusna hromatografija u sprezi sa fluorescentnim markiranjem funkcionalnih grupa za praćenje promena nastalih u celuloznim vlaknima nakon DBD modifikovanja, odnosno nakon modifikovanja plazmom.

− Istaknut je značaj starenja nakon modifikovanja DBD-em i njegov uticaj na dalјe modifikovanje i promenu svojstava vlakana.

− Dat je doprinos proučavanju mehanizama interakcije između celuloznih vlakana i jednovalentnih i dvovalentnih jona metala.

− Utvrđena je veza između parametara modifikovanja DBD-em i sorpcije jednovalentnih i dvovalentnih jona, kao i njihov uticaj na antimikrobnu aktivnost dobijenih celuloznih materijala.

− Dat je doprinos proučavanju efekata uvođenja jona metala u strukturu celuloznih materijala na njihovu specifičnu zapreminsku električnu otpornost.


4.2. Kritička analiza rezultata istraživanja Istraživanja u okviru ove doktorske disertacije su, nakon detalјnog pregleda literature iz

ove oblasti, koncipirana tako da pruže uvid u mogućnost primene plazme za modifikovanje celuloznih tekstilnih materijala i dobijanje vlakana specijalnih svojstava. U poslednje vreme značajnu pažnju istraživačkih grupa predstavlјaju antimikrobna vlakna kao posebna grupa biološki aktivnih vlakana, s obzirom na njihovu značajnu ulogu u borbi protiv mikroorganizama, posebno onih koji postaju otporni na komercijalne antibiotike. U tu svrhu, savremeni istraživački napori su usmereni ka izučavanju mogućnosti korišćenja metala u sprezi sa tekstilnim materijalima koji bi služili za zaštitu, ali i lečenje, jer je poznato da metali poseduju oligodinamička svojstva i značajnu antimikrobnu aktivnost, a da mikroorganizmi ne postaju rezistenti na dejstvo metala. S obzirom na činjenicu da antimikrobna aktivnost i primena antimikrobnog preparata zavisi od oblika u kom se nalazi, vrlo je važno, sa aspekta tekstilnog inženjerstva, nalaženje veze između količine antimikrobnog preparata, oblika i načina na koji je vezan za tekstilni supstrat. Neretko je potrebno modifikovati tekstilni supstrat kako bi se obezbedila pogodna podloga za koju bi se vezao antimikrobni preparat. Stoga je jasan doprinos ove doktorske disertacije u proučavanju modifikovanja i pripreme celuloznih materijala za dobijanje specijalnih vlakana korišćenjem savremene tehnologije plazme tačnije dielektričnog barijernog pražnjenja. Modifikovani celulozni materijali su okarakterisani sa aspekta hemijskog sastava površine, ali i u celini, i utvrđen je značaj korišćenja nekoliko metoda određivanja hemijskog sastava kako bi se što potpunije sagledale promene nastale dielektričnim barijernim pražnjenjem. Poznavanjem morfoloških i hemijskih karakteristika, odnosno sadržaj funkcionalnih grupa u vlaknima, moguće je proučiti mehanizme vezivanja jednovalentnih i dvovalentnih jona metala. U ovoj doktorskoj disertaciji dat je doprinos proučavanju interakcije celuloze i jednovalentnih i dvovalentnih jona metala, a ostvareno je i značajno pobolјšanje sorpcije jona metala predtretmanom uzoraka dielektričnim barijernim pražnjenjem. S tim u vezi, predtretmanom DBD-em se pobolјšava i antimikrobna aktivnost celuloznih materijala usled pobolјšane sorpcije jona metala i promene mehanizma vezivanja, ali i otpuštanja antimikrobnih jona sa materijala. Uz rečeno, dat je doprinos optimizaciji postupka antistatičke obrade celuloznih tekstilnih materijala kroz obradu dielektričnim barijernim pražnjenjem i dodatnu obradu jonima srebra, bakra i cinka.

Na osnovu rezultata proisteklih iz istraživanja u ovoj doktorskoj disertaciji, značajno su unapređena postojeća naučna znanja iz oblasti hemije i tehnologije celuloze, i iz oblasti upotrebe tehnologije plazme u modifikovanju celuloznih materijala, kao i mogućnosti dobijanja tekstilnih vlakana specijalne namene. 4.3. Verifikacija naučnih doprinosa

Kandidat Ana D. Kramar je deo istraživanja iz ove doktorske disertacije verifikovala objavlјivanjem u međunarodnim časopisima i na međunarodnim naučnim skupovima. Rezultati istraživanja su objavlјeni kroz 3 rada u međunarodnim časopisima i 9 saopštenja sa naučnih skupova:

Radovi u vrhunskom međunarodnom časopisu (M21): 1. Kramar, A., Žekić, A., Obradović, B., Kuraica, M., Kostić, M.: Study of interaction between nitrogen DBD plasma-treated viscose fibers and divalent ions Ca2+ and Cu2+, -Cellulose, vol. 21, no. 5, pp. 3279-3289, 2014, (IF = 3,476) (ISSN 0969-0239) 2. Kramar, A., Prysiazhnyi, V., Dojčinović, B., Mihajlovski, K., Obradović, B., Kuraica, M., Kostić, M.: Antimicrobial viscose fabric prepared by treatment in DBD and subsequent deposition of silver and copper ions - Investigation of plasma aging effect, -Surface and Coatings Technology, vol. 234, pp. 92-99, 2013 (IF = 2,199) (ISSN 0257-8972)


3. Prysiazhnyi, V., Kramar, A., Dojcinovic, B., Zekic, A., Obradovic, B., Kuraica, M., Kostic M.: Silver incorporation on viscose and cotton fibers after air, nitrogen and oxygen DBD plasma pretreatment, -Cellulose, vol. 20, no. 1, pp. 315-325, 2013 (IF = 3,476) (ISSN 0969-0239) Radovi saopšteni na skupu međunarodnog značaja štampani u celini (M33): 1. Kramar, A., Kostić, M., Dojčinović, B., Obradović, B., Kuraica, M. “Functionalization of cellulose fibers using atmospheric pressure DBD”, -Proceedings of The X Symposium of Belarus and Serbia on Physics and Diagnostics of Laboratory and Astrophysical Plasmas (X PDP), Belgrade, Serbia, 2014., pp. 54-57. 2. Kostic, M., Obradovic, B., Kuraica, M., Radic, N., Dojcinovic, B., Kramar, A., Prysiazhnyi, V. “Functionalization of textile materials by dielectric barrier discharge plasma treatment” -Proceedings of Plasma Physics and Plasma Technology, PPPT-7, VII International conference, Minsk, Belarus, 2012., pp. 604-607. Radovi saopšteni na skupu međunarodnog značaja štampani u izvodu (M34): 1. Kramar, A., Prysiazhnyi, V., Zekic, A., Dojcinovic, B., Obradovic, B., Kuraica, M., Kostic, M. “Plasma activated cellulose fibers as reactors for synthesis of silver nanoparticles”, -Book of abstracts of first international conference Processing, characterisation and application of nanostructured materials and nanotechnology, Nanobelgrade 2012, Belgrade, Serbia, 2012, p.p. 79-80. 2. Prysiazhnyi, V., Kramar, A., Kostic, M., Kuraica, M. ”Fabrication of silver nanoparticles on cellulose and viscose after barrier discharge plasma treatment", -Book of extended abstracts of PASNPG: Potential and application of surface nanotreatment of polymers and glass, Brno, Czech Republic, 2012., pp. 91-92. 3. Kostic, M., Obradovic, B., Kuraica, M., Radic, N, Kramar, A., Prysiazhny, V. “Functionalization of textile materials by DBD plasma mediated silver and copper deposition”, -Book of extended abstracts of PASNPG: Potential and application of surface nanotreatment of polymers and glass, Brno, Czech Republic, 2012., pp. 14-15. 4. Kramar, A., Kostić, M., Obradović, B., Kuraica, M. “Cellulose functionalization using atmospheric pressure dielectric barrier discharge (DBD) plasma”, -Book of abstracts of Twelfth young researchers’ conference: Material science and engineering, Belgrade, Serbia, 2013., pp. 2. 5. Kramar, A., Žekić, A., Obradović, B., Kuraica, M., Kostić, M. “Formation of copper microparticles on viscose fiber surface treated with atmospheric pressure DBD operating in nitrogen”, -Book of Abstracts of The 14th International Symposium on High Pressure Low Temperature Plasma Chemistry (Hakone XIV), Zinnowitz, Germany, 2014., pp. 123. Radovi saopšteni na skupu nacionalnog značaja štampani u celini (M63): 1. Kostić, M., Pejić, B., Milanović, J., Medović, A., Kramar, A. “Celulozna vlakna: trendovi i perspektive”, -Treći naučno stručni skup sa međunarodnim učešćem Tendencije razvoja i inovativni pristup u tekstilnoj industriji Dizajn,Tehnologija i Menadžment, Zbornik radova, Beograd, Srbija, 2012, pp. 23-34. Radovi saopšteni na skupu nacionalnog značaja štampani u izvodu (M64): 1. Kramar, A., Dojčinović, B., Mihajlovski, K., Obradović, B., Kuraica, M., Kostic, M. „Antibakterijska aktivnost viskozne tkanine modifikovane plazmom na atmosferskom pritisku i jonima srebra“, -X Simpozijum sa međunarodnim učešćem Savremene tehnologije i privredni razvoj, Leskovac, Srbija, 2013., pp. 208.


5. ZAKLJUČAK I PREDLOG Na osnovu svega izloženog, Komisija smatra da doktorska disertacija pod nazivom

„Modifikovanje površine celuloznih vlakana primenom dielektričnog barijernog pražnjenja“ kandidata Ane D. Kramar, dipl. inž. tehnologije, predstavlјa originalno naučno delo u oblasti Tehnološkog inženjerstva, uža naučna oblast Tekstilno inženjerstvo, što je potvrđeno radovima objavlјenim u vrhunskim međunarodnim časopisima i saopšteno na više nacionalnih i međunarodnih skupova.

Imajući u vidu kvalitet, obim i naučni doprinos postignutih rezultata, Komisija predlaže Nastavno-naučnom veću da prihvati ovaj izveštaj i da se doktorska disertacija pod nazivom „Modifikovanje površine celuloznih vlakana primenom dielektričnog barijernog pražnjenja“ kandidata Ane D. Kramar, dipl. inž., prihvati, izloži na uvid javnosti i nakon isteka zakonom predviđenog roka, uputi na konačno usvajanje Veću naučnih oblasti tehničkih nauka Univerziteta u Beogradu. U Beogradu, 11.02.2015. god.

ČLANOVI KOMISIJE ........................................................ dr Mirjana Kostić, redovni profesor

Univerzitet u Beogradu, Tehnološko-metalurški fakultet .........................................................

dr Bratislav Obradović, vanredni profesor Univerzitet u Beogradu, Fizički fakultet

.................................................. dr Kovilјka Asanović, vanredni profesor

Univerzitet u Beogradu, Tehnološko-metalurški fakultet .........................................................

dr Suzana Dimitrijević, vanredni profesor Univerzitet u Beogradu, Tehnološko-metalurški fakultet

......................................................... dr Svjetlana Janjić, docent

Univerzitet u Banja Luci, Tehnološki fakultet


NASTAVNO-NAUČNOM VEĆU TEHNOLOŠKO-METALURŠKOG FAKULTETA UNIVERZITETA U BEOGRADU Na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu, održanoj 18.12.2014. godine, imenovani smo za članove Komisije za podnošenje Izveštaja o ispunjenosti uslova za izbor u naučno-istraživačko zvanje NAUČNI SARADNIK kandidata dr Sanje Grbavčić, dipl. inž. tehnol. Na osnovu pregleda i analize dostavljenog materijala i uvida u dosadašnji rad Sanje Grbavčić, podnosimo sledeći

IZVEŠTAJ 1.1. BIOGRAFSKI PODACI Sanja Ž. Grbavčić, dipl. inž. rođena je 26.09.1980. godine u Beogradu. Osnovnu školu završila je u Beogradu, kao i V beogradsku gimnaziju. Studije na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu započela je školske 1999/2000. godine, a diplomirala na smeru Biohemijsko inženjerstvo i biotehnologija 2006. godine sa prosečnom ocenom 8,11. Diplomski rad pod nazivom "Optimizacija postupka produkcije lipaza pomoću kvasaca" odbranila je sa ocenom 10,00. Školske 2006. god. upisala je magistarske studije na Katedri biohemijsko inženjerstvo i biotehnologiju Tehnološko-metalurškog fakulteta. Odlukom Nastavno-naučnog veća održanog 07.02.2008. prelazi sa magistarskih na doktorske studije Tehnološko-metalurškog fakulteta na istoj katedri. Položila je sve ispite predviđene planom i programom doktorskih studija, uključujući i završni ispit sa prosečnom ocenom 10,00. Izradu doktorske disertacije pod nazivom „Proizvodnja mikrobnih lipaza i proteaza kao aditiva u formulacijama detergenata“ pod mentorstvom prof. dr Zorice Knežević-Jugović, prijavila je 2013. godine na Tehnološko-metalurškom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Katedri za Biohemijsko inženjerstvo i biotehnologiju. Doktorsku disertaciju je odbranila 29.09.2014. godine i time stekla zvanje doktor nauka-tehhnološko inženjerstvo- biotehnologija. Od juna 2006. godine Sanja Grbavčić je kao istraživač-pripravnik bila zaposlena na projektu BTH1008- „Dodaci hrani dobijeni biotehnoloskim putem“ koji je u periodu 2004-2007 godine finansiralo Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije u okviru „Nacionalnog programa biotehnologije i agroindustrije“. Od aprila 2008. je zaposlena na projektu tehnološkog razvoja TR 20064- „Razvoj biotehnoloških postupaka za proizvodnju aditiva i novih formulacija za prehrambenu industriju“ koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije. Zvanje istraživača saradnika stiče 2009. godine. Od 01.01.2011. godine je zaposlena kao istraživač saradnik u Inovacionom centru Tehnološko-metalurškog fakulteta na projektu Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije br. III 46010 pod nazivom "Razvoj novih inkapsulacionih i enzimskih tehnologija za proizvodnju biokatalizatora i biološki aktivnih komponenata hrane u cilju povećanja njene konkurentnosti, kvaliteta i bezbednosti". Čita, piše i govori engleski i francuski jezik. 1.2. NAUČNO-ISTRAŽIVAČKI RAD Dr Sanja Grbavčić se u toku svog naučno-istraživačkog rada bavila proučavanjem i selekcijom novih mikroorganizama koji proizvode različite enzime kao osnovnih biokatalizatora koji pokazuju veliki potencijal sa aspekta primene za potrebe različitih komercijalnih industrijskih aplikacija. U okviru istraživačkog rada, kandidatkinja je ispoljila izuzetnu stručnost u pripremi i realizaciji eksperimenata i korišćenju različitih tehnika i metoda, a pri analizi rezultata je pokazala


samostalnost, sistematičnost i kreativnosti, kao i sposobnost kritičkog razmatranja rezultata i naučne literature. Najveći broj istraživanja , koja su predstavljala i okvir za izradu doktorske disertacije kandidata, bila su okrenuta pronalaženju onih hidrolitičkih enzima koji bi mogli da se primenjuju kao aditivi u industriji deterdženata. Rezultati koji su ostvareni u okviru doktorske disertacije značajno su doprineli realizaciji i kvalitetu naučno-istraživačkih projekata u kojima je učestvovala, a time doprineli i potvrdili istraživačku kompetentnost kandidata. Kandidatkinja Sanja Grbavčić je rezultate svog istraživanja potvrdila objavljivanjem radova u časopisima međunarodnog i nacionalnog značaja i saopštavanjem radova na međunarodnim i nacionalnim skupovima. Rezultati njenog dosadašnjeg naučno-istraživačkog rada prikazani su u 8 (sedam) radova objavljena u naučnim časopisima međunarodnog značaja (oznaka grupe M20: vrsta rezultata M21, 1 rad; M22, 2 rada; M23, 5 radova), 6 (šest) radova objavljenih u zbornicima skupova međunarodnog značaja (oznaka grupe M30: vrsta rezultata M33, 6 radova), 12 (dvanaest) radova objavljenih u zbornicima skupova nacionalnog značaja (oznaka grupe M60: vrsta rezultata M63, 12 radova) i jednog tehničkog rešenja (oznaka grupe M80: Novo laboratorijsko postrojenje, novo eksperimentalno postrojenje, novi tehnološki postupak M83, 1 rad):

2. NAUČNA KOMPETENTNOST 2.1. OBJAVLJENI I SAOPŠTENI NAUČNI RADOVI I DRUGI VIDOVI ANGAŽOVANJA U NAUČNO-ISTRAŽIVAČKOM I STRUČNOM RADU 1.Naučni radovi objavljeni u časopisima međunarodnog značaja (M20) 1.1. Radovi u vrhunskim međunarodnim časopisima (M21) 1. Grbavčić, S., Bezbradica, D., Izrael-Živković, L., Avramović, N., Milosavić, N., Karadžić, I.,

Knežević-Jugović, Z. „Production of lipase and protease from an indigenous Pseudomonas aeruginosa strain and their evaluation as detergent additives: Compatibility study with detergent ingredients and washing performance“, Bioresource Technology 102 (2011) 11226–11233 (IF=4.980)(ISSN: 0960-8524)

1.2. Radovi u vodećim međunarodnim časopisima (M22) 1. Omar Ali Saied Moftah, Sanja Grbavčić, Milena Žuža, Nevena Luković, Dejan Bezbradica,

Zorica Knežević-Jugović, „Adding Value to the Oil Cake as a Waste from Oil Processing Industry: Production of Lipase and Protease by Candida utilis in Solid State Fermentation“, Applied Biochemistry and Biotechnology 166 (2012) 348–364 (IF=1.943)(ISSN: 0273-2289)

2. Andrea B. Stefanović, Jelena R. Jovanović, Grbavčić.Ž. Sanja, Šekuljica Ž. Nataša, Manojlović B. Verica, Bugarski M. Branko, Knežević-Jugović D. Zorica, , „Impact of ultrasound on egg white proteins as a pretreatment for functional hydrolysates production“, European Food Research and Technology, in Press (IF=1.818)(ISSN: 1438-2377)

1.3. Radovi u časopisima međunarodnog značaja (M23) 1. Sanja Ž. Grbavčić, Suzana I. Dimitrijević-Branković, Dejan I. Bezbradica, Slavica S. Šiler-

Marinković, Zorica D. Knežević, „Effect of fermentation conditions on lipase production by Candida utilis”, Journal of Serbian Chemical Society 72 (8-9) 757-765 (2007) (IF=0.912)(ISSN: 0352-5139)

2. Sanja Ž. Grbavčić, Dejan I. Bezbradica, Ivanka M. Karadžić, Zorica D. Knežević-Jugović, „Lipaze i proteaze dobijene iz ekstremofilne Pseudomonas aeruginosa vrste kao aditivi u formulacijama deterdženata“, Hemijska industrija, 63 (4) 331–335 (2009) (IF=0.463)(ISSN: 0367-598X)


3. Milena R. Bradić, Nevena D. Ognjanović, Dejan I. Bezbradica, Sanja Ž. Grbavčić, Nataša Avramović, Dušan Ž. Mijin, Zorica D. Knežević-Jugović, „Enzimska sinteza monoacilglicerola“, Hemijska Industrija 64 (5) (2010) 375-388 (IF=0.463)(ISSN: 0367-598X)

4. Omar A. S. Moftah, Sanja Ž. Grbavčić, Walid A. S. Moftah, Nevena D. Luković, Olivera L. Prodanović, Sonja M. Jakovetić, Zorica D. Knežević-Jugović, „Lipase production by Yarrowia lipolytica using olive oil processing wastes as substrates“, Journal of Serbian Chemical Society 78 (6) 781–794 (2013) (IF=0.912)(ISSN: 0352-5139)

5. Sonja M. Jakovetić, Zorica D. Knežević-Jugović, Sanja Ž. Grbavčić, Dejan I. Bezbradica, Nataša S. Avramović, Ivanka M. Karadžić, „Rhamnolipid and lipase production by Pseudomonas aeruginosa san-ai: The process comparison analysis by statistical approach“, Hemijska industrija 67 (4) 677–685 (2013) (IF=0.463)(ISSN: 0367-598X)

2. Zbornici međunarodnih naučnih skupova (M30) 2.1. Saopštenja na međunarodnim skupovima štampana u celini (M33) 1. Grbavčić Sanja, Dimitrijević-Branković Suzana I., Bezbradica Dejan, Šiler-Marinković

Slavica S., Knežević Zorica, „Optimization of growth medium composition for lipase production by Candida utilis using response surface methodology, 35th conference of Slovak Society of Chemical Engineering, ISBN: 978-80-227-2903-1, High Tatras, Slovakia, 26-30 maj 2008.

2. Grbavčić Sanja, Bezbradica Dejan, Izrael-Živković Lidija, Avramović Nataša, Milosavić Nenad, Karadžić Ivanka, Knežević-Jugović Zorica, „Lipase from Pseudomonas aeruginosa as an additive in detergent formulations”, 36th conference of Slovak Society of Chemical Engineering, ISBN 978-80-227-3072-3, High Tatras, Slovakia, 25 - 29 maj 2009.

3. Jakovetić Sonja, Bezbradica Dejan, Avramović Nataša, Milosavić Nenad, Grbavčić Sanja, Karadžić Ivanka, Knežević-Jugović Zorica, „Optimization of rhamnolipid production by Pseudomonas aeruginosa using response surface methodology, 36th conference of Slovak Society of Chemical Engineering, ISBN 978-80-227-3072-3, High Tatras, Slovakia, 25 - 29 maj 2009.

4. Sanja Grbavčić, Nevena Ognjanović, Milena Žuža, Omar Ali Saied Moftah, Dejan Bezbradica, Zorica Knežević-Jugović, „Pseudomonas putida lipase: production, properties and applicability as detergent additive“, 39th conference of Slovak Society of Chemical Engineering, ISBN: 978-80-89475-04-9, High Tatras, Slovakia, 21-25 maj 2012.

5. Omar A.S. Moftah, Sanja Grbavčić, Walid A.S. Moftah, Zorica. Knežević-Jugović, „Lipase production by yeasts using olive mill wastewater“, 40th conference of Slovak Society of Chemical Engineering, High Tatras, Slovakia, May 27 - 31, 2013, High Tatras, Slovakia.

2.1. Saopštenja na međunarodnim skupovima štampana u izvodu (M34) 1. Zorica D. Kneževic-Jugović, Sonja M. Jakovetić, Branimir Z. Jugović, Milica M.

Gvozdenović, Sanja Ž. Grbavčić, Dejan I. Bezbradica, Mirjana G. Antov, „Enzymatic Synthesis of Aliphatic Esters of Phenolic Acids and Evaluation of Their Antioxidant Properties“, 39th conference of Slovak Society of Chemical Engineering, ISBN: 978-80-89475-04-9, May 27 - 31, 2013, High Tatras, Slovakia

3. Zbornici nacionalnih naučnih skupova (M60) 3.1. Saopštenja na nacionalnim skupovima štampana u celini (M63) 1. Sanja Ž. Grbavčić, Milena R. Bradić, Dejan I. Bezbradica, Nataša S. Avramović, Ivanka M.

Karadžić, Zorica D. Knežević-Jugović, “Sinteza aroma estara lipazom iz Pseudomonas aeruginosa san-ai”, 48. Savetovanje Srpskog hemijskog društva, Novi Sad, 17. i 18. april 2010.


2. Sanja Grbavčić, Omar Ali Saied, Jelena Jovanović, Nevena Luković, Milena Žuža, Dejan Bezbradica, Zorica Knežević-Jugović, “Proizvodnja lipaza i proteaza iz Candida utilis tehnikom gajenja na čvrstoj podlozi”, Konferencija Biotehnologija za održivi razvoj, Tehnološko-metalurški fakultet, Beograd, 24-26. Novembar 2010.

3. Nevena D. Luković, Sanja Ž. Grbavčić, Milena G. Žuža, Zorica D. Knežević-Jugović, Dejan I. Bezbradica, „Primena modifikacije nosača Eupergit® C 250L cisteinom i glutaraldehidom u imobilizaciji lipaze iz C. rugosa“, Konferencija Biotehnologija za održivi razvoj, Tehnološko-metalurški fakultet, Beograd, 24-26. Novembar 2010.

4. Zorica D. Knežević-Jugović, Branimir Z. Jugović, Dejan I. Bezbradica, Milena G. Žuža, Sanja Ž. Grbavčić, Milica M. Gvozdenović, “Imobilizacija glukozo-oksidaze na elektroprovodne polimere na bazi polianilina i razvoj biosenzora”, Konferencija Biotehnologija za održivi razvoj, Tehnološko-metalurški fakultet, Beograd, 24-26. Novembar 2010.

5. Sonja Jakovetić, Dejan Bezbradica, Nataša Avramović, Nenad Milosavić, Sanja Grbavčić, Ivanka Karadžić, Zorica Knežević-Jugović, „Kinetika produkcije ramnolipida iz P. aeruginosa san-ai“, Konferencija Biotehnologija za održivi razvoj, Tehnološko-metalurški fakultet, Beograd, 24-26. Novembar 2010.

6. Omar Ali Saied, Sanja Grbavčić, Nevena Luković, Milena Žuža, Dejan Bezbradica, Zorica Knežević-Jugović, „Karakterizacija lipaze iz Candida utilis dobijene tehnikom gajenja na čvrstoj podlozi korišćenjem uljane pogače maslina kao supstrata“, 49. Savetovanje Srpskog hemijskog društva, Tehnološki fakultet, Kragujevac, 13-14. maj 2011.

7. Sonja Jakovetić, Milica Carević, Sanja Grbavčić, Marija Stojanović, Nevena Luković, Milena Žuža, Mladen Mihailović, "Esterification of phenolic acid catalyzed by lipase B from Candida antarctica", Prva konferencija mladih hemičara Srbije, 19. i 20. oktobra 2012, Beograd, ХС ПО5, 54-57

8. Vladimir Paunović, Sanja Grbavčić, „Ispitivanje mogućnosti primene mikroemulzija i mikroemulzija sa inkorporiranim lipazama kao detergenata za uklanjanje fleka trigliceridnog porekla“, Prva konferencija mladih hemičara Srbije, 19. i 20. oktobra 2012, Beograd

4. Tehnička i razvojna rešenja (M80) 4.1. Novo laboratorijsko postrojenje, novo eksperimentalno postrojenje, novi tehnološki postupak (M83): 1. Dušan Mijin, Dejan Bezbradica, Sanja Grbavčić, Rada Pjanović, Nevenka Bošković-Vragolović, Zorica Knežević-Jugović, „Biotehnološki postupak za dobijanje geranil-butirata primenom imobilisane lipaze“, Početak primene: 26.03.2009. Realizatori rezultata: Dahlia d.o.o.; Batajnički drum 12, Zemun Nagrade i priznanja:

1. S. Grbavčić, N. Avramović, D. Bezbradica, N. Milosavić, D. Mijin, I. Karadžić, Z. Knežević-Jugović, Srebrna medalja za nove tehnologije za: „Enzimska formulacija za čišćenje tkanina, radnih površina i opreme u prehrambenoj industriji“, 30. Međunarodna izložba pronalazaka, novih tehnologija i industrijskog dizajna „Pronalazaštvo, Beograd, 2010“.

5. Magistarske i doktorske teze (M70) 5.1. Odbranjena doktorska disertacija (M71) Sanja Grbavčić, „Proizvodnja mikrobnih lipaza i proteaza kao aditiva u formulacijama detergenata“, Tehnološko-metalurški fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 2014. 6. Naučna saradnja i saradnja sa privredom 6.1. Učešće u međunarodnim naučnim projektima


6.1.1. Međunarodni projekat bilateralne saradnje između Republike Srbije i Republike Kine “Primena poljoprivrednog otpada za proizvodnju enzima“, 2013/2014 godine (evidencioni broj: 2-1 od 2013 god.) 6.2. Učešće u projektima, studijama, elaboratima i sl. sa privredom; učešće u projektima finansiranim od strane nadležnog Ministarstva 6.2.1. Projekat BTH1008 Ministarstva nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije u okviru „Nacionalnog programa biotehnologije i agroindustrije“ pod nazivom: „Dodaci hrani dobijeni biotehnoloskim putem“ 2004-2007. godine. 6.2.2. Projekat tehnološkog razvoja TR 20064 Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije „Razvoj biotehnoloških postupaka za proizvodnju aditiva i novih formulacija za prehrambenu industriju“ 2008-2011. 6.2.3. Projekat III 46010 Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pod nazivom „Razvoj novih inkapsulacionih i enzimskih tehnologija za proizvodnju biokatalizatora i biološki aktivnih komponenata hrane u cilju povećanja njene konkurentnosti, kvaliteta i bezbednosti“ 2011-2015. 3. ANALIZA PUBLIKOVANIH RADOVA U cilju selekcije mikrobnih producenata hidrolitičkih enzima, ispitano je više vrsti kvasaca, plesni i bakterija. U publikacijama.1.2.1., 1.3.1., 1.3.4, je izvršena selekcija različitih vrsta kvasaca koji proizvode lipaze, što je kao najproduktivnije sojeve izdvojilo Candida utilis i Yarrowia lipolytica. Ove publikacije su takođe obuhvatile ispitivanje uticaja različitih parametara koji pokazuju pozitivne efekte na genetičku regulaciju biosinteze enzima. Posebna pažnja je posvećena mogućnosti korišćenja otpadnih materija kao supstrata za mikrobni rast i produkciju enzima sa ciljem valorizacije otpadnih materija iz industrije prerade uljarica i dobijanja ulja. U tom smislu, publikacija 1.2.1 je obuhvatila ispitivanje paralelnog dobijanja traženog enzima i obogaćivanje pogače zaostale nakon ekstrakcije maslinovog ulja nutritivno vrednom biomasom kvasca C. utilis čime bi se povećala njena vrednost kao stočne hrane. Sa tim ciljem su ispitani uticaji različitih faktora poput količine inokuluma, vlažnosti i obogaćivanja supstrata različitim izvorima ugljenika/azota, kao i tretmana pogače maslina alkalijama, na prinose lipaza i nastalu biomasu. Nakon fermentacije pogače od maslina hemijski je okarakterisan njen sastav sa aspekta primene u ishrani životinja i dobijene vrednosti važnih parametara za stočnu hranu (sadržaj proteina, masti, vlakana, pepela, energetskih parametara i sl.) su upoređene sa vrednostima nefermentisane pogače. Sam enzim koji proizvodi C. utilis je okarakterisan u publikaciji 3.1.6. Optimum dejstva ove lipaze je na 45 °C u blago kiselim uslovima (pH=5,0). SDS-PAGE elektroforezom je utvrđeno da je molekulska masa ovog enzima 64,9 kDa. Publikacije 1.3.4. i 2.1.6. su obuhvatile ispitivanje mogućnosti rasta i biosinteze lipaza iz Y. lipolytica korišćenjem različitih otpadnih materija iz industrije dobijanja maslinovog ulja, pa je pored ispitivanja mogućnosti dobijanja enzima uzgajanjem selektovanog kvasca tehnikom fermentacije na čvrstim supstratima korišćenjem pogače zaostale nakon ekstrakcije ulja, ispitana i mogućnost rasta, odnosno produkcije lipaze i korišćenjem otpadnih voda nastalih u postupku mlevenja. Publikacije 1.1.1, 1.3.2., 1.3.5, 2.1.2 su obuhvatile ispitivanje različitih vrsta bakterija kao mikrobnih producenata lipaza i proteaza, gde je posebna pažnja bila posvećena pronalaženju onih hidrolitičkih enzima koji bi mogli da se primenjuju kao aditivi u industriji deterdženata budući da na današnjem nivou ova oblast predstavlja najznačajniju oblast industrijske primene enzima. U tom smislu, kao mikrobni producent lipaza i proteaza koje pokazuju dobra svojstva za zadatu aplikaciju, izdvojen je ekstremofilni soj identifikovan kao Pseudomonas aeruginosa san-ai, izolovan iz izrazito alkalnog otpadnog mašinskog fluida. Lipaza koju proizvodi ova mikrobna vrsta pokazala je visoku stabilnost u prisustvu nekoliko površinski aktivnih materija, pri čemu su Triton® X-100, Lutensol® XP 80, Tween® 20, pa čak i SDS su aktivirali P. aeruginosa san-ai


lipazu i do 55%. Proteaza koju produkuje isti mikrobni soj je takođe pokazala visoku stabilnost u prisustvu različitih tipova površinski aktivnih materija Publikacija 1.1.1 je takođe obuhvatila dalju optimizaciju produkcije enzima metodom statistički planiranog eksperimenta čime su definisani sastavi podloga i procesni parametri kojima se modifikuju regulatorni putevi biosinteze enzima sa ciljem povećanja prinosa lipaza i proteaza. Visoka proteolitička aktivnost se tako može ostvariti fermentacijom u medijumu koji je obogaćen Triton® X-100 (0.12% w/v) pri čemu se proces proizvodnje treba voditi na 32 °C. Niže temperature (20 °C) i suplementacija suncokretovim uljem pogoduju biosiontezi lipaze. Isti mikrobni soj se pokazao i kao dobar producent biosurfaktanata na bazi ramnolipida, čija je proizvodnja takođe optimizovana metodom statistički planiranih eksperimenata. Publikacije 1.3.5. i 2.1.3 su tako podrazumevale ispitivanje različitih uticaja na prinos ramnolipida poput implementacije hranljive podloge različitim uljima i emulgatorima, kao i promene drugih procesnih parametara. Dobijeni matematički model koji predviđa prinos ramnolipida, pokazao je da je biosinteza ovih biosurfaktanata, kao i produkcija lipaze, indukovana dodatkom suncokretovog ulja, te je uočena snažna veza u regulatornim mehanizmima biosinteze ova dva metabolita. Lipaza proizvedena iz odabranog soja je dokazala svoju primenljivost kao aditiva u formulacijama detergenata, budući da je ovaj enzim uspešno inkorporiran u posebno formulisanu mikroemulziju za čišćenje na bazi Lutensola XP80 (publikacija 3.1.8). Publikacija 3.1.1 je utvrđila da je dobijeni novi biokatalizator (lipaza iz P.aeruginosa san-ai) veoma efikasan u reakcijama sinteze estara karboksilnih kiselina i alkohola srednje dužine lanca kao što su amiloktanoat i izoamilbutirat. Radi optimizacije postupka sinteze estara, ispitan je uticaj sadržaja vode na prinos različitih estara, kao i uticaj koncentracije alkohola, odnosno kiseline, na početnu brzinu reakcije sinteze amiloktanoata. Pod optimalnim uslovima, ostvaren je prinos od 86,93% amiloktanoata. 4. CITIRANOST RADOVA KANDIDATA Ukupna citiranost kandidata iznosi 23 (bez autocitata), izvor Scopus i ISI Web of Science, oktobar 2014. Citirani su sledeći radovi: - Sanja Ž. Grbavčić, Suzana I. Dimitrijević-Branković, Dejan I. Bezbradica, Slavica S. Šiler-Marinković, Zorica D. Knežević, „Effect of fermentation conditions on lipase production by Candida utilis”, Journal of Serbian Chemical Society 72 (8-9) 757-765 (2007) (IF=0.912)(ISSN: 0352-5139) 1. Abada, E. A. E. M. (2008). "Production and characterization of a mesophilic lipase isolated

from Bacillus stearothermophilus AB-1." Pakistan Journal of Biological Sciences 11(8): 1100-1106.

2. Ouertani, S. and H. Horchani (2012). Fungal lipases: Versatile tools for biocatalysis. Lipase: Functions, Synthesis and Role in Disease: 111-136.

3. Rehman, S., et al. (2011). "Optimization of process parameters for enhanced production of lipase by Penicillium notatum using agricultural wastes." African Journal of Biotechnology 10(84): 19580-19589.

4. Singh, A. K. and M. Mukhopadhyay (2012). "Overview of fungal lipase: A review." Applied Biochemistry and Biotechnology 166(2): 486-520.

5. Treichel, H., et al. (2010). "A review on microbial lipases production." Food and Bioprocess Technology 3(2): 182-196.

6. Turki, S., et al. (2009). "Isolation of bioactive peptides from tryptone that modulate lipase production in Yarrowia lipolytica." Bioresource Technology 100(10): 2724-2731.


7. Veerapagu, M., et al. (2013). "Screening selection identification production and optimization of Bacterial Lipase from oil spilled soil." Asian Journal of Pharmaceutical and Clinical Research 6(SUPPL.3): 62-67.

8. Verma, S., et al. (2012). "Medium optimization for a novel crude-oil degrading lipase from Pseudomonas aeruginosa SL-72 using statistical approaches for bioremediation of crude-oil." Biocatalysis and Agricultural Biotechnology 1(4): 321-329.

- Sanja Ž. Grbavčić, Dejan I. Bezbradica, Ivanka M. Karadžić, Zorica D. Knežević-Jugović, „Lipaze i proteaze dobijene iz ekstremofilne Pseudomonas aeruginosa vrste kao aditivi u formulacijama deterdženata“, Hemijska industrija, 63 (4) 331–335 (2009) (IF=0.463)(ISSN: 0367-598X) 1. Dimitrijević, A. S., et al. (2012). "Electrophoretic and zymographic techniques for production

monitoring of two lipase forms from Candida antarctica DSM 70725." Hemijska Industrija 66(2): 201-206.

- Grbavčić, S., Bezbradica, D., Izrael-Živković, L., Avramović, N., Milosavić, N., Karadžić, I., Knežević-Jugović, Z. „Production of lipase and protease from an indigenous Pseudomonas aeruginosa strain and their evaluation as detergent additives: Compatibility study with detergent ingredients and washing performance“, Bioresource Technology 102 (2011) 11226–11233 (IF=4.980)(ISSN: 0960-8524) 1. Anobom, C. D., et al. (2014). "From structure to catalysis: Recent developments in the

biotechnological applications of lipases." BioMed Research International 2014. 2. Chauhan, M., et al. (2013). "Evaluation of a new lipase from staphylococcus sp. for detergent

additive capability." BioMed Research International 2013. 3. Chauhan, M. and V. K. Garlapati (2014). "Modeling embedded optimization strategy for the

formulation of bacterial lipase-based biodetergent." Industrial and Engineering Chemistry Research 53(2): 514-520.

4. Kishore, D., et al. (2012). "Immobilization of β-galactosidase onto functionalized graphene nano-sheets using response surface methodology and its analytical applications." PLoS ONE 7(7).

5. Li, X. L., et al. (2014). "A high-detergent-performance, cold-adapted lipase from Pseudomonas stutzeri PS59 suitable for detergent formulation." Journal of Molecular Catalysis B: Enzymatic 102: 16-24.

6. Wang, H., et al. (2012). "QSAR study and the hydrolysis activity prediction of three alkaline lipases from different lipase-producing microorganisms." Lipids in Health and Disease 11.

7. Zha, D., et al. (2014). "Molecular identification of lipase lipA from Pseudomonas protegens Pf-5 and characterization of two whole-cell biocatalysts Pf-5 and Top10lipA." Journal of Microbiology and Biotechnology 24(5): 619-628.

- Omar Ali Saied Moftah, Sanja Grbavčić, Milena Žuža, Nevena Luković, Dejan Bezbradica, Zorica Knežević-Jugović, „Adding Value to the Oil Cake as a Waste from Oil Processing Industry: Production of Lipase and Protease by Candida utilis in Solid State Fermentation“, Applied Biochemistry and Biotechnology 166 (2012) 348–364 (IF=1.943)(ISSN: 0273-2289) 1. Bhatnagar, A., et al. (2014). "Valorization of solid waste products from olive oil industry as

potential adsorbents for water pollution control-a review." Environmental Science and Pollution Research 21(1): 268-298.

2. Farias, M. A., et al. (2014). Lipase production by yarrowia lipolytica in solid state fermentation using different agro industrial residues. Chemical Engineering Transactions. 38: 301-306.


3. Nagarajan, S. (2012). "New tools for exploring old friends-microbial lipases." Applied Biochemistry and Biotechnology 168(5): 1163-1196.

4. Pinheiro, R., et al. (2014). "Candida utilis metabolism and morphology under increased air pressure up to 12 bar." Process Biochemistry 49(3): 374-379.

5. Salgado, J. M., et al. (2014). "Integrated use of residues from olive mill and winery for lipase production by solid state fermentation with Aspergillus sp." Applied Biochemistry and Biotechnology 172(4): 1832-1845.

6. ur Rehman, A., et al. (2014). "Production of an extracellular lipase by Candida utilis NRRL-Y-900 using agro-industrial by-products." Turkish Journal of Biochemistry 39(2): 140-149.

- Omar A. S. Moftah, Sanja Ž. Grbavčić, Walid A. S. Moftah, Nevena D. Luković, Olivera L. Prodanović, Sonja M. Jakovetić, Zorica D. Knežević-Jugović, „Lipase production by Yarrowia lipolytica using olive oil processing wastes as substrates“, Journal of Serbian Chemical Society 78 (6) 781–794 (2013) (IF=0.912)(ISSN: 0352-5139) 1. Silva, M. A., et al. (2014). Stability of lipases produced by yarrowia lipolytica in the presence

of cheese whey. Chemical Engineering Transactions. 37: 703-708. 5. ELEMENTI ZA KVALITATIVNU OCENU NAUČNOG DOPRINOSA KANDIDATA I MINIMALNI KVANTITATIVNI USLOVI ZA IZBOR 5.1. Pokazatelji uspeha u naučnom radu Pokazatelji uspeha u naučnom radu koji kvalifikuju kandidata dr Sanju Grbavčić za predloženo naučno zvanje su: − Sanja Grbavčić je učestvovala ili učestvuje na istraživanjima u okviru tri domaća naučno-istraživačka projekta, kao i jednog međunarodnog projekta bilateralne saradnje između Republike Srbije i Republike Kine. −Kandidat je bio autor ili koautor ukupno 8 naučnih radova i 6 saopštenja na međunarodnom nivou i 8 saopštenja na nacionalnom nivou. −Kandidatkinja je uspešno odbranila doktorsku disertaciju (M71). −Tokom izrade doktorske disertacije pokazala je visok stepen samoinicijativnosti i odgovornosti 5.2. Razvoj uslova za naučni rad, obrazovanje i formiranje naučnih kadrova - Tokom realizacije naučnih projekata kandidatkinja je aktivno učestvovala u realizaciji naučne saradnje Tehnološko-metalurškog fakulteta sa drugim institucijama. - Kandidatkinja je učestvovala u izradi 5 diplomskih radova, 4 završna i 2 master rada. - Sanja Grbavčić je bila angažovana na izvođenju vežbi iz Enzimologije, Enzimskog inženjerstva, Industrijskih enzimskih procesa i Tehnologije ugljenih hidrata na osnovnim studijama. 5.3. Kvalitet naučnih rezultata 5.3.1. Uticajnost, pozitivna citiranost, ugled i uticajnost publikacija u kojima su kandidatovi radovi objavljeni U svom dosadašnjem naučno-istraživačkom radu dr Sanja Grbavčić je, kao autor ili koautor, do sada objavila jedan rad u međunarodnom časopisu ranga M21, dva rada u časopisu M22 i pet radova u časopisu kategorije M23. Radovi kandidata su do sada citirani 23 puta (bez autocitata svih koautora). Pozitivna citiranost radova kandidata ukazuje na aktuelnost, uticajnost i ugled objavljenih radova. 5.3.2. Efektivan broj radova i broj radova normiran na osnovu broja koautora, ukupan broj kandidatovih radova, udeo samostalnih i koautorskih radova u njemu, kandidatov doprinos u koautorskim radovima Dr Sanja Grbavčić u dosadašnjem naučnoistraživačkom radu publikovala 16 bibliografskih jedinica i to: 8 naučnih radova i saopštenja na međunarodnom nivou i 8 naučnih radova i saopštenja na nacionalnom nivou. Prosečan broj autora po radu za ukupno navedenu bibliografiju iznosi 5,95. Na tri rada i pet saopštenja bila je prvi autor.


5.3.3. Stepen samostalnosti u naučnoistraživačkom radu i uloga u realizaciji radova u naučnim centrima u zemlji i inostranstvu Sanja Grbavčić je tokom dosadašnjeg naučnoistraživačkog rada pokazala visok stepen samostalnosti u idejama, kreiranju i realizaciji eksperimenata, obradi rezultata i pisanju naučnih radova, koji se u najvećem broju odnose na istraživanja novih mikrobnih producenata enzima, ispitivanje njihovih svojstava sa aspekta primene u industrijskim procesima, kao i definisanje i optimizaciju najvažnijih procesnih parametara za njihovu efikasnu biosintezu. Rezultate svojih istraživanja je sistematski analizirala, objasnila i publikovala u uticajnim međunarodnim časopisima.

Sumarni prikaz dosadašnje naučno-istraživačke aktivnosti

Koeficijent kategorije

Broj radova u kategoriji

Zbir

Radovi u vrhunskim međunarodnim časopisima, M21

8 1 8

Radovi u istaknutim međunarodnim časopisima, M22

5 2 10

Radovi u časopisima međunarodnog značaja, M23

3 5 15

Radovi saopšteni na skupovima međunarodnog značaja štampani u celini, M33

1 5 5

Radovi saopšteni na skupovima međunarodnog značaja štampani u izvodu, M34

0,5 1 0,5

Rad u časopisima nacionalnog značaja, M52 1,5 Radovi saopšteni na skupovima nacionalnog značaja štampani u celini, M63

0,5 8 4

Radovi saopšteni na skupovima nacionalnog značaja štampani u izvodu, M64

0,2 0 0

Odbranjena doktorska disertacija, M71 6 1 6 Odbranjen magistarski rad, M72 3 0 0 Novo laboratorijsko postrojenje, novo eksperimentalno postrojenje, novi tehnološki postupak, M83

1 4 4

UKUPAN KOEFICIJENT 52,5

Uslov za izbor u zvanje naučni saradnik za tehničko-tehnološke i biotehničke nauke, koje propisuje Pravilnik o postupku i načinu vrednovanja, i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata istraživača, je da kandidat ima ukupno najmanje 16 poena koji treba da pripadaju sledeć im kategorijama:

Minimalni kvantitativni zahtevi za sticanje zvanja naučni saradnik

Minimalno potrebno

Ostvareno

Ukupno 16 52,5 M10+M20+M31+M32+M33+M41+M42+M51 9 38 M21+M22+M23+M24 4 33


ZAKLJUČAK Na osnovu detaljne analize dosadašnjeg naučno-istraživačkog rada i ostvarenih rezultata dr Sanje Grbavčić, Komisija smatra da kandidatkinja ispunjava sve potrebne uslove za izbor u zvanje naučni saradnik i predlaže Nastavno-naučnom veću Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu da ovaj izveštaj prihvati i isti prosledi odgovarajućoj komisiji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije na konačno usvajanje. Beograd, 24.12.2014. godine

ČLANOVI KOMISIJE

Dr Zorica Knežević-Jugović, redovni profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta,

Univerziteta u Beogradu

Dr Dejan Bezbradica, vanredni profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta,

Univerziteta u Beogradu

Dr Ivanka Karadžić, redovni profesor Medicinskog fakuteta, Univerziteta u Beogradu


Tehnološko–metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu Karnegijeva 4, Beograd REZIME IZVEŠTAJA O KANDIDATU ZA STICANJE NAUČNOG ZVANJA I Opšti podaci o kandidatu Ime i prezime: Sanja Grbavčić Godina rođenja:1980. JMBG: 2609980715371 Naziv institucije u kojoj je kandidat stalno zaposlen: po ugovoru na određeno, Inovacioni centar Tehnološko– metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu Diplomirala: 19.04.2006. godine, Tehnološko–metalurški fakultet, Univerzitet u Beogradu Doktorirala: 29.09.2014. godine, Univerzitet u Beogradu, Tehnološko–metalurški fakultet, Univerzitet u Beogradu Naučno zvanje koje se traži: naučni saradnik Oblast nauke u kojoj se traži zvanje: Tehničko-tehnološke i biotehničke Grana nauke u kojoj se traži zvanje: Biohemijsko inženjerstvo i biotehnologija Naučna disciplina u kojoj se traži zvanje: - Naziv naučnog matičnog odbora kojem se zahtev upućuje: Matični naučni odbor za biotehnologiju i poljoprivredu II Datum izbora–reizbora u naučno zvanje: Naučni saradnik: - III Naučno-istraživački rezultati (prilog 1 i 2 pravilnika): 1. Monografije, monografske studije, tematski zbornici, leksikografske i kartografske publikacije međunarodnog značaja (uz donošenje na uvid) (M10)

1 broj vrednost ukupno M11 = M12 = M13 = M14 = M15 = M16 = M17 = M18 = 2. Radovi objavljeni u naučnim časopisima međunarodnog značaja (M20):

broj vrednost ukupno M21 = 1 8 8 M22 = 2 5 10 M23 = 5 3 15 M24 = M25 = M26 = M27 = M28 =


3. Zbornici sa međunarodnih naučnih skupova (M30): broj vrednost ukupno

M31 = M32 = M33 = 5 1 5 M34 = 1 0,5 0,5 M35 = M36 = 4. Nacionalne monografije, tematski zbornici, leksikografske i kartografske publikacije nacionalnog značaja; naučni prevodi i kritička izdanja građe, bibliografske publikacije (M40):

broj vrednost ukupno M41 = M42 = M43 = M44 = M45 = M46 = M47 = M48 = M49 = 5. Časopisi nacionalnog značaja (M50):

broj vrednost ukupno M51 = M52 = M53 = M54 = M55 = 6. Zbornici skupova nacionalnog značaja (M60):

broj vrednost ukupno M61 = M62 = M63 = 8 0,5 4 M64 = M65 = M66 = 7. Magistarske i doktorske teze, M70

broj vrednost ukupno M71 = 1 6 6 M72 = 8. Tehnička i razvojna rešenja (M80):

broj vrednost ukupno M81 = 6 6 M82 = M83 = 1 4 4


M84 = M85 = M86 = IV Elementi za kvalitativnu ocenu naučnog doprinosa kandidata (Prilog 1). 1. Pokazatelji uspeha u naučnom radu: (Nagrade i priznanja za naučni rad, uvodna predavanja na konferencijama i druga predavanja po pozivu, članstva u odborima međunarodnih naučnih konferencija i odborima naučnih društava, članstva u uređivačkim odborima časopisa, uređivanje monografija, recenzije naučnih radova i projekata) Dr Sanja Grbavčić je kao jedan od pronalazača nagrađena Srebrnom medaljom za nove tehnologije za: „Enzimsku formulacija za čišćenje tkanina, radnih površina i opreme u prehrambenoj industriji“ na 30. Međunarodnoj izložbi pronalazaka, novih tehnologija i industrijskog dizajna „Pronalazaštvo, Beograd, 2010“.

2. Angažovanost u razvoju uslova za naučni rad, obrazovanju i formiranju naučnih kadrova: (Doprinos razvoju nauke u zemlji; mentorstvo pri izradi master, magistarskih i doktorskih radova, rukovođenje specijalističkim radovima; pedagoški rad; međunarodna saradnja; organizacija naučnih skupova) Sanja Grbavčić je bila angažovana na izvođenju vežbi iz Enzimologije, Enzimskog inženjerstva, Industrijskih enzimskih procesa i Tehnologije ugljenih hidrata na osnovnim studijama. Aktivno je učestvovala u izradi 5 diplomskih radova, 4 završna i 2 master rada. 3. Organizacija naučnog rada: (Rukovođenje projektima, potprojektima i zadacima; tehnološki projekti, patenti, inovacije i rezultati primenjeni u praksi; rukovođenje naučnim i stručnim društvima, značajne aktivnosti u komisijama i telima Ministarstva prosvete i nauke i telima drugih ministarstava vezanih za naučnu delatnost; rukovođenje naučnim institucijama). 4. Kvalitet naučnih rezultata: (Uticajnost; parametri kvaliteta časopisa i pozitivna citiranost kandidatovih radova;efektivni broj radova i broj radova normiran na osnovu broja koautora; stepen samostalnosti i stepen učešća u realizaciji radova u naučnim centrima u zemlji i inostranstvu; doprinos kandidata realizaciji koautorskih radova; značaj radova)

U svom dosadašnjem naučno-istraživačkom radu dr Sanja Grbavčić, dipl. inž. tehnologije, ispoljila je visok stepen samostalnosti u osmišljavanju i realizaciji istraživanja, kao obradi i interpretaciji dobijenih rezultata. Pri tome, pokazala je da raspolaže znanjem, umešnošću i sposobnošću za kreativan istraživački rad. Rezultati njenih istraživanja značajno su doprineli realizaciji projekta, a iz njih je proisteklo više naučnih radova koji su publikovani u vrhunskim međunarodnim i domaćim časopisima. U svom dosadašnjem naučno-istraživačkom radu dr Sanja Grbavčić je, kao autor ili koautor, do sada publikovala 16 bibliografskih jedinica i to: 8 naučnih radova i saopštenja na međunarodnom nivou i 8 naučnih radova i saopštenja na nacionalnom nivou. Prosečan broj autora po radu za ukupno navedenu bibliografiju iznosi 5,95. Na tri rada i pet saopštenja bila je prvi autor. Radovi kandidata su do sada citirani 23 puta (bez autocitata svih koautora). 5. Ispunjenost uslova za sticanje predloženog naučnog zvanja na osnovu koeficijenata M:

Diferencijalni uslov od izbora u zvanje istraživač saradnik do izbora u zvanje naučni saradnik

Neophodno Ostvareno

Ukupno 16 52,5 M10+M20+M31+M32+M33 M41+M42+M51 ≥

9 38,5

M21+M22+M23+M24 ≥ 4 33


Zaključak Na osnovu prikazane detaljne analize dosadašnjeg rada i postignutih rezultata, kao i uvida u ukupne naučno-istraživačke rezultate koje je kandidat dr Sanja Grbavčić pokazala, Komisija smatra da kandidat ispunjava sve uslove za izbor u zvanje NAUČNI SARADNIK. Stoga, predlažemo Nastavno-naučnom veću Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu da ovaj izveštaj prihvati i isti prosledi odgovarajućoj komisiji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike na Srbije na konačno usvajanje.

PREDSEDNIK KOMISIJE

Dr Zorica Knežević-Jugović, redovni profesor Tehnološko-metalurški fakultet

Univerzitet u Beogradu


NASTAVNO-NAUČNOM VEĆU TEHNOLOŠKO-METALURŠKOG FAKULTETA UNIVERZITETA U BEOGRADU Na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu održanoj 18. 12. 2014. godine imenovani smo za članove komisije za podnošenje izveštaja o ispunjenosti uslova za sticanje naučno-istraživačkog zvanja ISTRAŽIVAČ-SARADNIK kandidata Natašu Tomić , dipl. inž. tehnologije. Posle pregleda i analize dostavljenog materijala i uvida u rad Nataše Tomić podnosimo sledeći

I Z V E Š T A J Biografski podaci Kandidat Nataša Tomić je rođena 1986. godine. Diplomirala 2009. godine na Tehnološko-metalurškom fakultetu Univerziteta u Beogradu, odsek organska hemijska tehnologija i polimerno inženjerstvo, sa temom Određivanje kinetičkog modela bubrenja hidrogelova metakrilne kiseline. Upisala je doktorske studije na Tehnološko-metalurškom fakultetu Univerziteta u Beogradu, odsek inženjerstvo materijala, školske 2010/2011. Ponovo upisala treću godinu doktorskih studija školske 2014/2015. Položio sve ispite, sa prosečnom ocenom 9.92. Kandidat se bavi eksperimentalnim radom koji uključuje dobijanje i ispitivanje kompozitnih materijala. Poseban deo istraživanja odnosi se na matematičko modelovanje i simulaciju procesa. Naučno-istraživački rad Spisak radova i saopštenja Rad u časopisu međunarodnog značaja (М 23):

1. Nataša Z. Tomić, M. M. Dimitrijević, B. I. Međo, M. P. Rakin, R. M. Jančić Heinemann, V. J. Radojević, R. R. Aleksić, Comparison of Mechanical Behavior of SiC Sintered Specimen to Analysis of Surface Defects, Science of Sintering, 46 (2014) 225-233, ISSN 0350-820X, IF = 0,278.

2. Marija M. Dimitrijević, Nataša Tomić, Radmila Jančić Heinemann, Bojan Medjo, Marko Rakin, Modeling of the mechanical behavior of fiber-reinforced ceramic composites using finite element method (FEM), Science of Sintering, 46 (2014) 385-390

Rad saopšten na skupu međunarodnog značaja štampan u izvodu - М 34:

1. Nataša Z. Tomić, Marija M. Dimitrijević, Bojan I. Medjo, Marko P. Rakin, Radmila M. Jančić – Heinemann, Radoslav R. Aleksić, Comparation of mechanical behaviour of SiC sintered specimen to analysis of surface defects, The 12th Young Researchers’ Conference Materials Science and Engineering, Belgrade, Serbia, December 11-13th, 2013, Program and the Book of Abstracts, No. VII/1, p.36. M34 ISSN 978-86-80321-28-8.

2. Nataša Z. Tomić, Marija Dimitrijević, Bojan Međo, Radmila Jančić–Heinemann, Marko Rakin, Radoslav Aleksić, Effect of pores geometry of alumina ceramics mechanical behavior subjected to thermal shock, Sixteenth Annual Conference YUCOMAT 2014, Herceg Novi, Montenegro, September 1-5, 2014,p. 104.

3. Nataša Z. Tomić, Bojan I. Medjo, Marko P. Rakin, Radmila M. Jančić–Heinemann, Radoslav R. Aleksić†, Adhesion effects of ethylene-vinyl acetate copolymer (EVA) on optical fibers, Thirteenth Young Researchers’ Conference - Materials Science and Engineering: Program and the Book of Abstracts, December 10-12th, 2014, No.X/1, p.31, ISBN 978-86-80321-30-1.


Rad u časopisu nacionalnog značaja – M51: 1. Nataša Tomić, Marija Dimitrijević, Jelena Zec, Milorad Zrilić, Irena Živković, Radmila

Jančić-Heinemann and Radoslav Aleksić, Finite element modeling of hydride composite material subjected to ballistic impact, Metallurgical & Materials Engineering, Vol. 19(3), (2013) 259-266.

Tehnička i razvojna rešenja: M84: Bitno poboljšan proizvod

1. Radoslav Aleksić, Natasa Tomić, Radmila Jančić-Hajneman, Vesna Radojević, Dušica Stojanović, Aleksandar Kojović, Petar Uskoković, Irena Živković, Marija Dimitrijević, Nanomodifikovani premazi optičkih vlakana za primene u uslovima visokih temperatura i velikih mehaničkih naprezanja, Evidencioni broj 34011, Korisnik EdePro, Beograd, 2013.

Zaključak Na osnovu uvida u rad i rezultate koje je ostvario u toku dosadašnjeg naučnoistraživačkog rada, članovi komisije smatraju da Nataša Tomić ispunjava sve uslove za izbor u zvanje ISTRAŽIVAČ-SARADNIK i predlaže Nastavno-naučnom veću TMF-a da se Nataša Tomić izabere u to zvanje. Beograd, 23.12. 2014. godine Komisija u sastavu:

1. Dr Radmila Jančić-Heinemann, van. prof. TMF

_______________________________________

2. Dr Vesna Radojević, van. prof. TMF

______________________________

3. Dr Petar Uskoković, red. prof. TMF

__________________________________


NASTAVNO - NAUČNOM VEĆU TEHNOLOŠKO - METALURŠKOG FAKULTETA UNIVERZITETA U BEOGRADU

Na sednici Nastavno - naučnog veća Tehnološko - metalurškog fakulteta, održanoj 18.12.2014. godine u Beogradu, imenovani smo za članove komisije za podnošenje izveštaja o ispunjenosti uslova kandidata Nataše S. Obradović, dipl. inž. tehnologije, za izbor u istraživačko zvanje ISTRAŽIVAČ – SARADNIK. O ispinjenosti uslova za izbor kandidata Nataše S. Obradović, dipl. inž. tehnologije, u naučno zvanje ISTRAŽIVAČ - SARADNIK podnosimo sledeći:

IZVEŠTAJ

A. BIOGRAFSKI PODACI

Kandidat Nataša S. Obradović (devojačko Tomović), dipl. inž. tehnologije, rođena je 14.06.1984. godine u Beogradu. Osnovnu školu “Branislav Nušić” i Medicinsku školu smera farmaceutski tehničar završila je u Beogradu. Odmah po završetku srednje škole 2003. godine upisala je studije na Tehnološko – metalurškom fakultetu (studijski program Hemijska tehnologija; studijsko područje Farmaceutsko inženjerstvo) Univerziteta u Beogradu i diplomirala u roku, 2008. godine, sa prosečnom ocenom 8.46. Diplomski rad na temu „Proračun i dimenzionisanje duplikatorske posude za pripremu infuzionih rastvora“ pod rukovodstvom mentora prof. dr Marka Rakina odbranila je sa ocenom 10.

Doktorske studije upisala je školske 2010/2011. godine na studijskom programu Biohemijsko inženjerstvo i biotehnologija. Kandidat Nataša S. Obradović je položila sve programom predviđene ispite i odbranila završni rad pod rukovodstvom mentora prof. dr Branka Bugarskog.

Od 01.02.2011. godine zaposlena je u Inovacionom centru Tehnološko - metalurškog fakulteta, Univerziteta u Beogradu na realizaciji projekta Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije pod nazivom „Razvoj novih inkapsulacionih i enzimskih tehnologija za proizvodnju biokatalizatora i biološki aktivnih komponenata hrane u cilju poboljšanja njene konkurentnosti, kvaliteta i bezbednosti“ (evidencioni broj projekta III 46010). U zvanje istraživač-pripravnik izabrana je 15.12.2011. godine.

B. NAUČNO-ISTRAŽIVAČKA DELATNOST - SPISAK RADOVA Radovi u međunarodnim časopisima (M23=3)

1. Nataša S. Tomović, Kata T. Trifković, Marko P. Rakin, Marica B. Rakin, Branko M. Bugarski, Influence of compression speed and deformation percentage on mechanical properties of calcium alginate particles, Chemical Industry and Chemical Engineering Quarterly, DOI:10.2298/CICEQ140228043T

Radovi u časopisima međunarodnog značaja verifikovani posebnim odlukama (M24=3)

1. N. Tomović, I. Dimić, M. Rakin, S. Putić, B. Međo: Influence of working conditions on strength calculation of pressure vessel of austenitic steel according to SRPS EN 13445, Structural Integrity and Life 13 (2) (2013) 137-140, ISSN 1451-3749.


2. I. Dimić, N. Tomović, J. Blažić, M. Rakin, B. Bugraski: Strength design calculation of a horizontal pressure vessel, Structural Integrity and Life 13 (2) (2013) 157-161, ISSN 1451-3749.

Saopštenja sa međunarodnih skupova štampana u celini (M33=1)

1. T. Krunić, N. Obradović, M. Bulatović, M. Vukašinović Sekulić, L. Mojović, M. Rakin, Fermentative activity and viability of immobilized probiotic starter culture ABY-6 in whey based substrates. 2nd International "Food Technology, Quality and Safety" Congress, October 28-30, 2014, Institute of Food Technology in Novi Sad (FINS), University of Novi Sad, Novi Sad, Serbia, pp. 297-302, Proceedings - CD edition, ISBN 978-86-7994-043-8.

2. M. Bulatović, T. Krunić, N. Obradović, M. Vukašinović-Sekulić, D. Zarić, M. Rakin, Influence of fruit juice addition on quality of fermented whey-based beverage. 2nd International "Food Technology, Quality and Safety" Congress, October 28-30, 2014, Institute of Food Technology in Novi Sad (FINS), University of Novi Sad, Novi Sad, Serbia, pp. 303-308, Proceedings - CD edition, ISBN 978-86-7994-043-8.

3. M. Rakin, M. Arsić, Ž. Šarkoćević, B. Međo, N. Tomović, A. Sedmak: Damaged welded pipes for oil and gas rigs exposed to internal pressure - failure estimation, 19th European Conference on Fracture ECF19, August 26-31, 2012, Kazan, Russia, pp. 1-7, Proceedings - CD edition, ISBN 978-5-905576-18-8.

Saopštenja sa međunarodnih skupova štampana u izvodu (M34=0,5)

1. Nataša S. Obradović, Tanja Ž. Krunić, Maja Lj. Bulatović, Marica B. Rakin, Marko P. Rakin, Branko M. Bugarski, Application of immobilization of probiotics cells in production of functional fermented whey beverages. 7th Central European Congress on Food - CEFood, May 21-24, 2014, Ohrid, Macedonia, Book of Abstracts, p. 219, ISBN 978-608-4565-05-5.

2. Nataša Obradović, Tanja Krunić, Ivana Damnjanović, Ana Jenić, Marica Rakin, Marko Rakin, Branko Bugarski, Influence of whey proteins addition on mechanical stability of biopolymer beads with immobilized probiotics, Thirteenth Young Researchers' Conference Materials Science and Engineering, December 10-12, 2014, Belgrade, Serbia, Book of Abstracts, p. 3, ISBN 978-86-80321-30-1.

3. Kata Trifković, Nataša Obradović, Marica Rakin, Marko Rakin, Verica Djordjević, Viktor Nedović, Branko Bugarski, Mechanical properties of Ca-alginate beads with immobilized probiotic cells - influence of fermentation process. 2nd International Congress „Food Technology, Quality and Safety“, October 28-30, 2014, Novi Sad, Serbia, Book of Abstracts, Eds. Lević J., Brlek T., Pojić M., p83, ISBN 978-86-7994-041-4.

4. I. Dimić, N. Tomović, I. Cvijović-Alagić, M. Rakin, B. Bugarski, Metal ion release from titanium and cobalt-based alloy for dental application, Fifteenth annual conference, YUCOMAT 2013, September 2-6, 2013, Herceg Novi, Book of abstracts, p. 146.

Saopštenja sa skupova nacionalnog značaja štampana u celini (M63=0,5)

1. J. Petrović, I. Dimić, M. Stamenović, N. Tomović, S. Putić: Određivanje deformacija pri dejstvu unutrašnjeg pritiska kod staklena vlakna-poliester kompozitnih cevi izlaganih rastvorima kiselina i baza, Savetovanje “Napredni materijali i mogućnosti njihove primene”, Zbornik radova, Požarevac (2011) 64-73, ISBN 978-86-911159-2-0


Objavljeni praktikum ili pomoćni udžbenika (P32= 5) 1. M. Rakin, S. Putić, N. Tomović, B. Gnjatović, Oprema u farmaceutskom inženjerstvu,

Priručnik, Tehnološko- metalurški fakultet, Beograd, 2010, ISBN 978-86-7401-265-9.

MIŠLJENJE KOMISIJE O ISPUNJENOSTI USLOVA

Na osnovu uvida u rad i rezultata koje je ostvarila u toku dosadašnjeg naučno-istraživačkog rada, kandidat Nataša S. Obradović je pokazala izrazitu sklonost i sposobnost za bavljenje naučno-istraživačkim radom. Komisija smatra da kandidat ispunjava sve uslove propisane Zakonom o Univerzitetu i Statutom Tehnološko - metalurškog fakulteta za izbor u zvanje istraživač-saradnik i sa zadovoljstvom predlaže Nastavno-naučnom veću Tehnološko-metalurškog fakulteta da kandidata izabere u naučno zvanje ISTRAŽIVAČ-SARADNIK. Beograd, 25.12.2014.god.

ČLANOVI KOMISIJE

1. dr Branko Bugarski, redovni profesor TMF

_____________________________

2. dr Marica Rakin, vanredni profesor TMF

_____________________________

3. dr Marko Rakin, vanredni profesor TMF

_____________________________

24. 38. 26.arhiva.tmf.bg.ac.rs/interno/nnvece 26.2.pdf · 1.ОВЕРА И УСВАЈАЊЕ...

Documents