· 2013. 7. 2. · 3 14. u hramu sv. proroka ilije na sokocu prisustvovao sv. liturgiji. 19. na...

GODINA 2005.GODINA 2005. broj 32broj 32

3

��

14. U hramu sv. proroka Ilije na Sokocu prisustvovaosv. Liturgiji.

19. Na praznik Preobraèwa Gospodweg, u Jabuci kodUstikoline izvr{io veliko osve}ewe u ratu potpu-no poru{enog, a sada iz temeqa obnovqenog Preo-braèwskog hrama; prelomio slavski kola~ i izvr-{io osve}ewe spomenika poginulim ìteqimaovoga mjesta.

21. U Ravnom kod Kupresa sluìo sv. Liturgiju i posje-tio ru{evine dva hrama ravawske parohije.

22. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu primio uposjetu Episkopa mile{evskog g. Filareta.

23. U manastiru Mile{evi u~estvovao u va|ewu, omiva-wu i opremawu kostiju sve{tenomu~enika NestoraTrkuqe.

26. Na bdeniju u manastiru Dobrunu zamona{io u ~inmale shime g. Vladimira Gligi}a, dav{i mu mona-{ko ime Serafim.

27. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu primio, uodvojenim posjetama, biskupa dr Alojza [varca izKlagenfurta u pratwi kardinala Vinka Puqi}a, teg. Dragana Kojadinovi}a, Ministra kulture Repu-blike Srbije u pratwi g-|e Bose Prodanovi}, sa-vjetnika u Ambasadi SiCG u Sarajevu.- Uo~i praznika Uspewa Presvete Bogorodice, uUspenskom hramu na Palama prisustvovao pra-zni~nom Ve~erwem bogosluèwu.

28. Na praznik Uspewa Presvete Bogorodice, povodommanastirske slave, sluìo sv. Liturgiju u manasti-ru Dobrunu, prelomio slavski kola~, te osve{taonovi manastirski konak i paraklis Sv. Nikolaja.

31. U kapeli Bogoslovskog Fakulteta i Bogoslovije uFo~i sluìo sv. Liturgiju i priziv Svetoga Duhapovodom po~etka nove {kolske godine u Bogoslovi-ji.

Septembar

1. Posjetio manastir Ostrog i poklonio se mo{timasv. Vasilija Ostro{kog.

2. U manastiru @upi kod Nik{i}a, u Eparhiji budi-mqansko-nik{i}koj, sluìo sv. Liturgiju- U manastiru Cetiwe na Cetiwu posjetio Mitro-polita crnogorsko-primorskog g. Amfilohija.

4. Povodom proslave 120 godina od osve}ewa hrama i40 godina sve{teni~ke slu`be protojereja-stavro-fora Milojka Topalovi}a, u hramu Ro|ewa Presve-te Bogorodice u Zenici sluìo sv. Liturgiju i u~in |akona rukopoloìo g. Du{ka Sandi}a.

8. U Patrijar{ijskom dvoru u Beogradu posjetio We-govu Svetost Patrijarha srpskog g. Pavla.

10. U manastiru Dobrunu primio u posjetu umirovqe-nog Episkopa zahumsko-hercegova~kog g. Atanasija.

- U â~ku u~estvovao na tribini pod nazivom“Stradawe srpske Crkve i naroda od komunista”,odràne povodom 60 godina od stradawa `rtava ko-munisti~kog terora.

11. Na praznik Usjekovawa sv. Jovana Krstiteqa, slu-ìo sv. Liturgiju u kapeli Bogoslovskog Fakultetai Bogoslovije u Fo~i, i u ~in |akona rukopoloìog. Bojana Gli{i}a iz Vi{egrada.

15. U Vaqevu dao intervju za radio Glas Crkve, razgo-varao sa Predsjednikom Op{tine Vaqevo, dr. Jova-nom Tomi}em i prisustvovao promociji kwige “Taj-na crkvenog zvona” autora Milovana Jovanovi}a.

16. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu primio g.Metjua Rajkrofta, Ambasadora Velike Britanije.

17. Na dan sv. Petra Dabrobosanskog, povodom slaveBogoslovije u Fo~i, sluìo sv. Liturgiju u kapeliBogoslovskog Fakulteta i Bogoslovije i prelomioslavski kola~- U sali Elektrotehni~kog Fakulteta u Lukaviciprisustvovao sve~anoj akademiji povodom krsne sla-ve grada Isto~nog Sarajeva.

18. Povodom hramovne slave, dana sv. Petra Dabrobo-sanskog, uz sasluèwe Episkopa humskog g. Maksimasluìo sv. Liturgiju i prelomio slavski kola~.

20. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu primio, uzajedni~koj posjeti, odlaze}eg Ambasadora Sloveni-je, g. Tadeja Labernika i g. Stanimira Vuki}evi}a,Ambasadora SiCG.

21. Povodom hramovne slave, praznika Ro|ewa Presve-te Bogorodice, sluìo sv. Liturgiju u Vi{egradu,rukopoloìo jero|akona Danila Pauni}a u ~in je-romonaha, monaha Serafima Gligi}a u ~in jero|a-kona, i prelomio slavski kola~.

22. U hramu sv. proroka Ilije na Sokocu sluìo sv. Li-turgiju i u ~in prezvitera rukopoloìo |akona Bo-jana Gli{i}a.

23. U Domu svete Tekle u Sarajevu, u okviru Duhovnetribine Hri{}anskog kulturnog centra iz Saraje-va, odrào predavawe “Srpskoj omladini”.

27. Na praznik Vozdvièwa âsnog Krsta, u kapeli Bo-goslovskog Fakulteta i Bogoslovije sluìo sv. Li-turgiju, i u ~in |akona rukopoloìo g. Bojana Kula-{evi}a iz Rudog.

Oktobar

2. U manastiru Beo~inu, u Eparhiji sremskoj, sluìosv. Liturgiju i prisustvovao proslavi povodom ka-nonizacije novoprosijav{eg svetog ispovjednikaEpiskopa Varnave hvostanskog.

3-8. Vodio nau~no-nastavnu ekskurziju maturanata Bogo-slovije sv. Petra dabrobosanskog, kada su posje}enislijede}i manastiri i hramovi:

- 3. - ov~arsko-kablarski manastir Vavedewe, zatimmanastiri @i~a i Qubostiwa, crkva Lazarica uKru{evcu, te stara i nova crkva u Ni{u i ni{kaBogoslovija;- 4. - saborna crkva sv. Aleksandra Nevskog i crkvasv. Sofije u Sofiji, u Bugarskoj, i manastir sv. Jo-vana Rilskog;- 5. - crkva sv. Arhangela u gradu Seresu u Gr~koj imanastir sv. Jovana Krstiteqa iz 13. vijeka, te ma-nastir sv. Lidije u Asprovalti;- 6. - manastir Hilandar na Svetoj Gori i crkva sv.Dimitrija u Kakovu;- 7. - srpsko vojni~ko grobqe u Solunu, te crkve sv.Dimitrija, Presvete Bogorodice iz 5. vijeka, sv. ve-likomu~enika Georgija iz 4. vijeka, sv. Sofije i sv.Grigorija Palame;- 8. - crkva u Kalampaki, te meteorski manastiri:Preobraèwa Gospodweg, Varlaam i sv. arhi|akonaStefana.

14. Povodom hramovne slave, praznika Pokrova Pre-svete Bogorodice, sluìo sv. Liturgiju u Vare{u,rukopoloìo |akona Bojana Kula{evi}a u ~in pre-zvitera, i prelomio slavski kola~.

15. Povodom po~etka nove akademske godine na Bogo-slovskom fakultetu, u kapeli Bogoslovskog Fakul-teta i Bogoslovije sluìo sv. Liturgiju i prizivSv. Duha.

17. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu, u opro-{tajnoj posjeti primio odlaze}eg Ambasadora Repu-blike Gr~ke u BiH, g. Mihaila Kukakisa.

23. Prisustvovao sv. Liturgiji u hramu sv. prorokaIlije na Sokocu i osve{tao sve{teni~ki stan u no-vom parohijskom domu.

24. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu primio uposjetu g-|u Lamiju Tanovi}, direktora Zavoda zaza{titu sppomenika Federacije BiH.

25. Sluìo sv. Liturgiju u hramu sv. Trojice u Ozerko-vi}ima kod Sokoca.

26. U kompleksu Bogoslovskog fakulteta i Bogoslovijeu Fo~i primio u posjetu Ambasadora Ruske Federa-cije u BiH, g. Konstantina [uvalova.

28. U Domu sv. Tekle u Sarajevu prisustvovao predava-wu, koje je, u okviru Duhovne tribine Hri{}anskogkulturnog centra iz Sarajeva, odrào Episkop umi-rovqeni zahumsko-hercegova~ki G. Atanasije.

29. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu u posjetuprimio dr Kristinu Krauze, direktora sarajevskekancelarije Fondacije Konrada Adenauera.

��

��

�� D A B A R � �� !�� "�� #"�� $��

��

NIKOLAJPO MILOSTI BO@JOJ,

SRPSKI PRAVOSLAVNIMITROPOLIT EPARHIJE

DABROBOSANSKE,SVEMU SVE[TENSTVU,

MONA[TVU ISVIM RODOQUBIVIM

VJERNICIMA,BLAGODAT, MILOST I MIR

OD BOGOMLADENCAHRISTA

UZ SVERADOSNIBO@I]NI POZDRAV:

MIR BO@JI -HRISTOS SE RODI!

� �� !� ��"�� "� � � �� #�� $�� % �� &�� '(� )�**+ �� " �� $�� , �� $ � � � � ��

$�� "� �� "�� -� �� , �� %�� "�� .� "� �� $�� /�� 0�� -�� 1�� -�� 2 3$��

�� 4 '(� )�*5+

$� �� 1�� 6�� -�� 2 31 �� 4 '* . � *7�*7+�� 2 3!� � �� -�� 4

�� -�� 8�� -�� #��-��

�� 1�� "� �� "� '#�9:�)+ � � �� 2 .�� &�� -�� ; .�� -�� ; .�� "�� "� �� "� � �� . � � � !�� 0�� % �� !��

� "�� ; .�� -�� ;

�� "� �� -�� -�� "�� -�� -�� .�� #�� 2 3% �� 6� � �� 6� �� 6� �� < '#� 5=�>�**+;

.�� -��2 ?�� % �� -�� -�� ; 6 �� 2 �� /� �� ;

#�� $�� "�� "�� @ � �� -�� 6�� 0�� , �� A�� 6 �� "� �� " � �� B�� (�� &�� $��

4

��

5

��

/� -�� "� �� C�� D�� "�� -�� -�� "�� "� �2 �� "�� -�� -�� $�� 2 3E�� -�� < '!�))�7>+ �� 2 3E�� F �� < '(� :�)9�)G+

8�� "� �� -�� /�� 2 � �� #�� "�� "�� 6 �� -� �� "�� -�� 3$�� #��4 #��

?�� 6 �� -�� -�� "�� A�-�� B�� "� � � � �� 2 �� -�� ; /�� ; &� �� "�� ;

!�� -�� ;?�� H��; ?��

�� /�� "�� ; ?�� "�� "� �� ;?�� ; I�� "� � � ��

?�"� �� "�� "�� B�� "� �� B��; ?�"� �� "�� B�� "� �� "�� ;1�� ; �� -�� D �� -�� "� �� "� ��

8�� 8��.�� J�� -��

� � � �� -� �� -�� I�� "�� $�� B�� "� �� 1 ��

# � �� /�� "�� -�� $�� D �� "� �� !� �� 1 � �� -�� $�� -�� I�� 8 ��

# �� -�� -�� -�� $� �� -��

K�� -�� , �� -�� % �� 2 !�� -�� L �� /�� / �� )==: � ��

MIR BO@JI -HRISTOS SE RODI�

VAISTINU SE RODI!

� ��

��

SJEDIWEWE SA BOGOM

... Deluju}i jedan na drugog ste-kli su obostranu korist... Sve jeto sasvim prirodno, jer se ~ovekra|a u zajednici i sa qudima i uzpomo} drugih razvija svoje shva-tawe, obi~aje, raspoloèwa, è-qe, jednom re~ju, ~ovek sve primapo ugledu na sebi sli~ne. I po-{to ìvot qudi proti~e u uza-jamnoj bliskoj vezi i uticaju jed-nih na druge, to biva da ko me|ukakvim qudima ìvi takvim seobi~ajima, delima i naravima isam privikava.

Iz toga sledi da se hladni moguzagrejati, tupi nao{triti, lewina delatnost pobuditi - a sve poduticajem ìvog primera bli-`weg. Duh se duhu moè predava-ti - tako jedan moè na drugogablagotvorno delovati, podstica-ti ga na molitvu, bodriti ga kadaje malodu{an, uklawati ga od po-roka i pobu|ivati na svetu delat-nost. Pomaù}i tako jedan drugo-ga, zajedno mogu biti blago~esti-viji, za podvig spremniji i blago-

ugodniji. U tome je tajna molitveza druge, i tako se obja{wava bla-go~estivi hri{}anski obi~aj dase molimo jedni za druge, da tra-ìmo bratsku molitvu.

Iz ovoga se moè videti da semnogim molbama i zastupni-{tvom ne umilostivquje Bog (ka-ko to biva sa silnicima ovogasveta), nego duh i snaga molitveo~i{}uju i pobu|uju du{u za kojuse molimo i osposobqavaju je zasjediwewe sa Bogom...

... Ubediv{i se ovim primerom,primetimo jo{ da molitva jednihza druge potvr|uje i savez hri-{}anske qubavi, koju je Bog zapo-vedio, svedo~i o smirewu onogakoji se moli i razgoreva uzajamnumolitvu.

... Ma o ~emu da se molimo, mo-litva ne treba i ne moè da nasudaqava od Boga, zato {to se mo-litva izliva pred Bogom, to ona ipretpostavqa Wegovo prisustvo.[to se ti~e na~ina moqewa zabli`we, treba primetiti da sesila ove molitve sastoji u iskre-noj hri{}anskoj brizi za bli-`weg, i po meri te brige ima uti-caja na du{u bli`weg. Zato, po-miwu}i bli`weg, treba uzdi}imisao ka Gospodu i prineti mo-litvu slede}eg sadràja: “Milo-stivi Gospode, neka bude voqaTvoja; Ti Koji ho}e{ da se sviqudi spasu i do|u u poznawe isti-ne: spasi i pomiluj slugu Tvoga(toga i toga). Primi ovu moju è-qu kao vapaj qubavi koju si Ti za-povedio”.

�� ! � "� #��

$��%& ��%�' (!�)� �*�!#�) �+�,

SPOZNAJA

- .%� %&�$ )/)�&�) (�� 01�!�)/(!� (!�2�)� � "�#�) #�2�) #�!�)�� 0�&�) % )#� % 1��/ �� "�) ��!'�#�� )�1�%!� ) � � 1�� %�"�1� )� ��!'�#��3%� !�# ) % 0�%�2�# �! �� (� 4�$ ! 5�(% # �2�� .% "� 0&�2�� #�( ) �# �(% ��1 ��#(%!� �� 0&�01 !�%�(!� .%� #�(�) � &�6�� /� �. �� & !�%��*�) �!�%�) "� !�6�# ��("�%�� .%� (� )��("�%�%� ( )� % /� ("� �#�. (� ( 7&�(%�)/)�& � �.� � � !1 �

� 2�1� "� "� #� �1�!�/#� �# (! �� .% %� �# 2�/&�� ! ) .% "� �!�#�.%� .%� ( ��$ �& 2�/5�(% 4�$ ! $�(%"�1�(#�� (% 8

� ��*�) �! # /0�%!&6�"� 0��) �� !"�&�! � �

� % . ��! 2

6

��

7

��

HO]EMO LI SE SRESTI SA GOSPODOM?

Eto smisla ~ovekovog ìvota - ìveti da bise ugledao Hristos, ali ne kako mi ho}emo, ve}kako On blagoizvoli. êkati dan, kada }e Bogute{iti Svoj narod, ne prosto izbavqewem odistorijskih nesre}a, nego jo{ beskona~no ve}omutehom. A koja moè biti ve}a uteha od one kadaSin Boìji dolazi svome narodu?

Sveti savr{avaju svoj podvig radi ~itavog na-roda i ~itavog ~ove~anstva. I praznik Sretewagovori: trebalo bi da nam bude dano da pre smrtividimo Hrista, jer Ga u suprotnom ne}emo videtini tamo. Mnogo je qudi bilo u hramu kada je Bo-ìja Majka donela svog Mladenca, no niko sempravednog Simeona i Ane proro~ice nije video uWemu Boga. Mi treba tako da ìvimo i tako da semolimo, da bi se, kako re~e jedan episkop, na{eposledwe “Sada otpu{ta{” sjedinilo sa re~imaHristovim na Krstu: “Svr{i se!” No, postoji re-alna opasnost da se ovo ne dogodi. Zato pravedniSimeon prorokuje, obra}aju}i se Boìjoj Majci:“Gle, ovaj leì da mnoge obori i podigne u Izra-iqu, i da bude znak protiv koga }e se govoriti”(Lk. 2, 34) - i dodaje: “A i Tebi samoj probo{}ema~ du{u, da se otkriju pomisli mnogih srca”.

@ivot svakog ~oveka odre|en je wegovim od-nosom prema Hristu. Primiti Hrista ili odba-citi, qubav ili mr`wa - ovde se re{ava sve. Inema i ne moè biti ni za koga sredine: mi smoili sa Wim, ili protiv Wega. Ovo se otkrilo kodKrsta, kada je On bio predan sramnoj i mu~nojsmrti i ovo se otkriva u ~itavoj istoriji ~ove-~anstva. Koliko je gre{nika postalo pravednim isvetim - i do sada slepi progledavaju, hromi hode,ogubani se ~iste, mrtvi ustaju i siroma{ni bla-goveste. A za koliko je wih, On bio kamen spoti-cawa i sablazni na wihovom putu, o koji su se onispotakli i pali!

Od kuda tolika aktivna mr`wa kod onih kojisu stremili da sagore Wegovu Crkvu do temeqa, a

sve veruju}e pobiju kao Wegove svedoke, i samoime Boìje izbri{u iz qudskog pam}ewa? U od-nosu prema Hristu niko ne moè ostati neutra-lan. Mo`da se moè samo privremeno skrivati,ali, neizbe`no, dolazi momenat kada daqe }utawepostaje sau~esni{tvo u zlo~inu. Ti nisi kriv,ako na tvoje o~i ubijaju? Hrista je raspiwala nesamo gomila koja je zlobno hu{kala oko Wega, ne-go i oni koji su ravnodu{no posmatrali ono {to

se doga|a. Najsvirepiji tirani u istoriji oslawa-li su se upravo na ovakvu ravnodu{nost - u su-protnom, ne bi se odràli. Onaj ko je ravnodu{anprema tu|em ìvotu i smrti, ravnodu{an je i pre-ma svojem. Takvi qudi ìve zapravo kao da ne ì-ve - i kao da ih ne doti~e ìvot. Pre prve smrti,kako kaè Otkrovewe, wima dolazi druga smrt -ve~na smrt, kojom se ka`wavaju najstra{niji ne-

raskajani gre{nici. I ne saznaje se Hristos samou vreme gowewa, kao {to je to nedavno bilo kodnas, -kada su milioni ustali u slavu mu~enika imilioni pali u odstupni{tvo od vere.

I danas, usred kultivisawa bezumnog bezako-wa i nemoralnosti, ne zavr{ava se borba za svakuqudsku du{u. Hristos ispituje qude i nalazi dasu mnogi koji govore o qubavi prema wemu la-`qivci.

îni se da je pritisak zla oko svakog hri{}a-nina dostigao krajwu granicu i zato je danas na-ro~ito va`no i va`nije nego ikad, ne ustuknuti uprotivqewu istome. Zamislite, ako Praznik od-stupi svaki hri{}anin, Crkva bi prestala da po-stoji. Praznik Sretewa je zov svima da stanu nastranu Hrista. Radost Crkve je u tome {to se spa-sewe otkrilo pred licem svih qudi. On je do{aoda sve spase, ali }e se spasiti samo oni koji osta-nu verni i kada svi teè da odbace vernost.

Neka bude ovo dano i svima nama zasupni-{tvom Boìje Majke, Koja se, usred praznikaSretewa, moli za susret svih qudi sa Gospodom.Jedan sve{tenomu~enik je pisao iz konc-logora:“Tebi, Bogorodice, molitvu prinosim, ne za sebe,ve} za sve. Tobom jedino, mi ìvimo u ove stra-{ne dane. Tebi samoj je ma~ probio du{u, KrstHristov, da se otkrije ~istota Tvoje du{e i pomi-sli na{ih gre{nih srca." îstota du{e - to jequbav prema nemo}nima koji padaju, kaè svetiIsak Sirin. Mi ne znamo kroz kakve jo{ nevoqei àlosti treba da pro|emo da bi izmolili poka-jawe za ~itavu na{u Rusiju i ~udo preporoda. Sa-mo kada bi nas te nevoqe, makar one bile i nasmrt, uistinu pribliìle susretu sa Gospodom iPre~istom Majkom Wegovom.

�� !�&�,0&�%� �� 3 &��#�!��(�� ), �9��

�&�!��:��$�". ;�(�!��

8

��

SPASEWE

Spasewe na{e zavisi od na{evoqe. Voqa je bitni uslov spase-wa. Ako nema voqe, sam Bog ni-{ta ne ~ini, mada i moè po svo-joj slobodi (Makarije Veliki).

Bog nikad ne ~ini qude dobrimkroz nasiqe i prinudu... U na{ojje voqi i spasewe i pogibao (Zla-toust).

Spasewe na{e

Bog vi{e èli od nas i pomaè

Onaj koji ho}e da se miri s to-bom nije ~ovek, pred kojim biimao da se stidi{ i crveni{. Toje Bog, koji vi{e od tebe èli date oslobodi od grehova. Ti ne è-li{ toliko sopstvenu bezbed-nost, koliko On èli tvoje spa-sewe; i ovo je On pokazao samimdelima... (Zlatoust).

Bog na raznovrsne i nama ne-shvatqive na~ine ure|uje na{espasewe: U onima koji èle i tra-è spasewe On poja~ava èqu, a uonima koji nemaju èqu izazivaovu; pomaè ispuwewe na{ihspasonosnih èqa, i udahwavasvete èqe, ili ih utvr|uje... On,u jednima, proizvodi po~etak spa-sewa i raspaquje usr|e prema we-mu; u drugima, privodi delo kraju,i vrline ka savr{enstvu; jednezadràva od bliskoga pada; dru-gima pruà prilike i olak{iceza spasewe; drugima, koji ho}e itrude se, pomaè; druge, koji ne}ei protive se, privla~i i sklawaka dobrom raspoloèwu. Svudaproizvodi sve: pobu|uje, ali beznaru{avawa slobode koju je dao(Jovan Kasijan).

Spasewe je mogu}e iz najve}ih

grehova, ako ~ovek ho}e

Gospod je si{ao na zemqu radispasewa gre{nika i wih je prveprizvao, da posle niko ne bi o~a-javao zbog svoga spasewa... \avonavodi na greh, a posle baca uo~ajawe, da bi odvratio od poka-jawa i spasewa. Ali ti ga ne slu-{aj nego pristupi suprotnim de-lima. Ti si pao? Ustani. Ti siblud ~inio? Pokaj se. Ti si pre-qubu u~inio? Popravi se. Nijeveliko tvoje pokajawe, ve} je ve-liko ~ovekoqubqe Gospoda. Do-kle god di{e{, i nalazi{ se nasamrtni~koj posteqi, vr{i poka-jawe, time }e{ privu}i ~oveko-qubqe Boìje (Zlatoust).

Spasewe ne zahteva

ni naro~ito vreme ni mesto

Za druga dela odre|uju se drugavremena: drugo vreme za setvu, idrugo za ètvu... A za dela du{ev-nog spasewa svako je vreme udob-no, i svaki dan podesan, ako ho}e-mo... Uvek je vreme molitve, vre-me suza, vreme o~i{}ewa od pr-qav{tine, vreme grabqewa Car-stva nebeskog (Teodor Studit).

Spasewe mogu}e

i u bra~nom ìvotu

Neki od svetovwaka zapitalisu svetog Jovana Lestvi~nika nakoji na~in oni mogu da se spasuìve}i u braku sa svojim ènamai optere}eni svetskim brigama iposlovima.

Svetiteq im je odgovorio:“Svako dobro delo koje moèteu~initi, u~inite. Nemojte niko-ga ruìti. Nikoga ne pqa~kajte,

nikoga nemojte lagati. Ne pravi-te se va`ni ni pred kim. Nikoganemojte mrzeti. êsto pose}ujtecrkvu. Budite milosrdni premasirotiwi. Nikoga ne sabla`wa-vajte. Tu|e se ène ne doti~ite.Ako tako budete postupali, ne}e-te biti daleko od Carstva Nebe-skog”.

Vi{e puteva vode spasewu

Ima mnogo puteva spasewa, ko-ji vode zajednici s Bogom. Svakahri{}anska dobrodeteq pred-stavqa po jedan put. Na primer:vera, nada, qubav, bratoqubqe,~ovekoqubqe, dugotrpqewe, kro-tost, milosr|e, revnost, post, mo-litva, bdewe, ~istota, devi~an-stvo, smirewe, uzdràwe, umere-nost, ìvot u pustiwi, prezira-we bogatstva i imovine, radqi-vost i tako daqe.

Svaka od ovih dobrodeteqi jeposeban put ka spasewu, i nesu-mwivo dovodi u jednu od mnogihblaènih i ve~nih obiteqi. Jer,kao {to su razli~iti na~ini ivrste ìvota, tako je mnogo iobiteqi kod Boga (Jov. 14,2), ione se dele i odre|uju svakome powegovom dostojanstvu. Zato nekajedan ispuwava jednu dobrodeteq,drugi - drugu, tre}i - mnoge, a ~e-tvrti, ako je mogu}e, i sve. Samoda svaki putuje bez zadràvawa,da stremi napred, i bez skretawada sleduje stopama onog dobrogputovo|e Hrista, koji pravoupravqa stazu wegovu i tesnimputem, kroz uska vrata (Mat.7,14), izvodi na {irinu blaèn-stva nebeskog (Grigorije Bogo-slov).

9

��

Spasewe se ne sti~e

bez truda i isku{ewa

Ne moè se ìveti bez truda, iniko se ne nagra|uje vencem bezpodviga. Ponudi sebe na trud zasvoje spasewe i pomo}i }e ti Bog,“koji ho}e da se svi qudi spasu ido|u do poznawa istine” (1 Tim.2,4)... (Varsanufije Veliki).

Sam Gospod upozorio je sledbe-nike svoje na neminovnost isku-{ewa, kad je rekao apostolima:“U svetu ovom ima}ete nevoqe”(Jov. 16,33). Na wih su hri{}aneupozoravali i apostoli: “Krozmnoge nevoqe treba da u|emo uCarstvo Nebesko” (Dap. 14,22)...(Jefrem Sirin).

Spasewe ne odlaì niti oklevaj

Nije dobro pro}i mimo trì-{te, a zatim traìti da se kupineka stvar... R|avo je kasnije ose-titi svoj gubitak i àliti, kadanema na~ina da se on otkloni, tojest po odlasku iz ovog ìvota,kad se zakqu~i kwiga na{ih delai nastupi ~as nagra|ivawa pra-vednika i ka`wavawe gre{nika...

Zato, poùri i neprestano iz-gra|uj svoje spasewe, osobito kadse pribliì kraj ìvota. Nastu-pila starost, to je glasnik kojijavqa o izlasku. Spremaj se, bezoklevawa, jer je blizak sud (Gri-gorije Bogoslov).

Spasewe bez revnosti

nije mogu}e

Bez revnosti nema podviga, ne-ma napretka duhovnog. Ko ne rev-nuje za svoje spasewe, tome drugine mogu pomo}i, ni Bog, ni qudi.

Jedan brat nije imao revnosti zasvoje spasewe, pa je do{ao svetomAntoniju i zamolio ga da se pomo-li za wega. Svetiteq mu je odgovo-

rio: “Ni ja, ni Bog, ne}e se saàli-ti nad tobom, ako se ti sam ne bu-de{ starao o sebi i molio Bogu”.

Spasewe zahteva rukovodioce

Revnost sama po sebi biva po-nekad slepa i moè da uzme pra-vac nesaglasan sa ciqevima zapo-~etog ìvota. Zato su ~oveku po-trebni rukovodioci. Jedan odwih je unutra{wi: svoje rasu|i-vawe, a drugi spoqa{wi: savetiskusnih.

Rasu|ivawe je oko du{e i wensvetilnik. Ono treba da ukaè{ta je dobro a {ta zlo. Ono poma-è da se ide carskim putem: da seu podvizima ne ide u krajnost, naprimer u preteranom uzdràva-wu, ili bezbri`nosti i lewosti.Ono pomaè da se u dobrodeteqi-ma ide postupno i sigurno na-pred. Sve su dobrodeteqi kori-sne i potrebne: post, bdewe, mo-litva, smoodricawe, milosr|e itako daqe. Za bilo koju od wih nemoè se re}i da je ve}a od druge.Sve ih treba sticati mudro, sarasu|ivawem...

[to se saveta iskusnih ti~e,oni su dobri, korisni i treba ih

slu{ati, kad su saglasni sa re~juBoìjom. Ono {to se protivi re-~i Boìjoj ne treba slu{ati, pama dolazilo od an|ela i apostola(Antonije Veliki).

Spasewe bez Boìje pomo}i

nije mogu}e

ôvekov trud i napor, sami posebi, ni{ta ne mogu u~initi. BezBoga, ~ovek ne moè ni po~eti,ni ~initi, ni izvr{iti. Gospodje rekao: “Bez mene ne moète ni-{ta ~initi” (Jov. 15,5).

Bog zapo~iwe delo na{eg spa-sewa, vr{i ga i zavr{ava, kadaMu se mi ne protivimo i ~inimosaglasno Wegovoj blagodati. Svu-da nam je potrebna pomo} Boìja.A ona se obe}ava onima koji sa ve-rom prose od Wega: “I{tite, ida}e vam se; prosite, i dobi}ete;kucajte, i otvori}e vam se” (Lk.11,9). Koji sa verom prose, i{tu ikucaju u dveri nebeske, svagdaotvorene za one koji verom prose,oni po obe}awu primaju... “Jersvaki koji prosi prima, i kojitraì nalazi, i koji kuca otvaramu se” (Lk. 11,10). Jer, kad qudi,zli budu}i, umeju dobre darovedavati deci svojoj, koliko }e vi-{e Otac nebeski dati dobra oni-ma koji Ga mole (Lk. 11,15)?

I roditeqi, mada èle da po-mognu deci svojoj, ~esto ne mogu,jer ~ovek ne moè sve {to ho}e. ABog nije takav, nego sve moè.Sve ho}e da nam da, kao dobar, isve moè, kao svemogu}i. Radiovoga treba, u te{kim okolno-stima... Wemu da pribegavamo saverom, da Ga molimo, da i{temo,da kucamo u dveri Wegovog milo-sr|a sa uzdisawem... (Tihon Za-donski).

@IVOT I STRADAWE

SVETOG MUÊNIKA FOKE BA[TOVANA

@ivqa{e ovaj Foka u graduSinopu, kao i, pre wega, Foka û-dotvorac. On uredi sebi ba{tublizu mora; u woj gaja{e raznopovr}e, od ~ije prodaje sebe izdr-àva{e i siromahe hrawa{e.Deo, pak, svoga povr}a on meta{epored puta da uzimaju prolazni-ci, jer beja{e veoma ~ovekoqu-biv, i vi{e negova{e duhovnu ba-{tu u svojoj du{i nego li onu ve-{tastvenu, rasa|uju}i i neguju}i~iste misli i donose}i plodovevrline. Zbog toga se sveta du{awegova mogla nazvati ba{tomSvetoga Duha. Kao {to se veli uSveto Pismu: Ti si vrt zatvoren,sestro moja, vrt mnogoplodan(Pesma nad pesm. 4,12); plod du-hovni je qubav, radost, mir, tr-pqewe, dobrota, milosr|e, vera,krotost uzdràwe (Gal. 5,22-23).

Blaèni Foka be{e tako ogra-|en vrlinama, da starodrevni lu-pe` - |avo, koji u rajskoj ba{tipokrade pramater na{u, ne moga-{e pokrasti vrline svetoga Fo-ke, koji sa strahom gra|a{e svojespasewe, slu{aju}i re~i svetogapostola: Budite trezni i stra-ìte, jer suparnik va{ |avo, kaolav ri~u}i hodi i traì koga dapro`dere (1 Petr. 5,8). Dok sesvetiteq tako podvizava{e, pro-nese se me|u qudima glas o wego-vom vrlinskom ìvotu. Jer vrli-na, gore}i kao sve}a, ne moè sesakriti, nego i u tamnoj no}i sijaizdaleka; tako i sveti Foka, kaousred tame, sija{e svojom pobo-`no{}u usred tame roda never-nog i pokvarenog, privode}i mno-

ge k poznawu svetlosti. Glas osvetom Foki do|e i do neznabo-`nog kneza te zemqe: jer knez biizve{ten da Foka ne samo sam ve-ruje u Raspetoga nego i drugeobra}a k Wemu.Tada knez poslasvoje sluge da ubiju slugu Hristo-vog. Sluge odmah krenu{e i tra-àhu Foku, da bi ga predali nasmrt. A sam Foka ih srete i upi-

ta: Koga traìte? - Oni odgovo-ri{e: Traìmo Foku. - Na to imFoka re~e: Svratite kod mene,gospodo moja, i ja }u vam ispri~a-ti o wemu.

Sa tim re~ima on ih uvede usvoj dom i dobro ih ugosti, jer ta-ko treba postupati sa neprijate-qima svojim, saglasno re~imaSvetoga Pisma: Ako je gladan ne-prijateq tvoj, nahrani ga; ako jeèdan, napoj ga (Pri~. Sol.26,22). A kada se sluge dobro zalo-ì{e vinom, Foka ih upita: Zbog~ega traìte tog ~oveka? - Oni

mu onda poveri{e tajnu, govore-}i: Traìmo ga da ga stavimo namuke, jer knez nas posla da ga ubi-jemo zato {to ne po{tuje bogovena{e nego se klawa Raspetome. -Foka im na to re~e: Molim vas,gospodo moja, sa~ekajte do svanu-}a u domu mom jedu}i i piju}i, pa}u vam ga sutra ja predati, jer ganiko tako ne poznaje kao ja. Onstanuje nedaleko odavde, a sada jeoti{ao nekuda, ali }e se ubrzovratiti, i ja }u vam ga sutra pre-dati u ruke.

Sluge pristado{e, i stado{epirovati u domu samoga Foke ko-ga traàhu. A sveti Foka za tovreme iskopa sebi grob u svojojba{ti, pripremi sve {to mu tre-ba za pogreb, razdade siromasimasve {to ima|a{e, i svu tu no}provede u molitvi, spremaju}i seza smrt. Kada svanu, sluge posla-ne od kneza ustado{e i upita{ega: Je li tu Foka koga si nam obe-}ao predati u ruke? - Svetiteqim radosno odgovori: Tu je, gospo-do moja! Padite s wim {to ho}e-te. - Sluge ga onda upita{e: A gdeje on? - Blaèni im odgovori: Jasam Foka koga vi traìte da ubi-jete. Ja sam sluga Isusa Hrista. Jaodbacujem va{e odvratne bogove.Umorite me.

ûv{i to poslanici se udivi-{e i postide{e, i ne hte{e da ru-ke svoje okrvave krvqu tako do-brog ~oveka, koji ih tako radosnoprimi i ugosti. I èle}i da oti-du oni reko{e blaènom Foki:Mi }emo kazati knezu da smo svu-da traìli Foku, ali ga ne na|o-

10

��

smo. - A Foka im se klawa{e i no-ge im grqa{e, mole}i ih da izvr-{e {to im je nare|eno. I govora-{e im: Ni~im me vi ne moète ta-ko nagraditi za ukazano vam go-stoprimstvo, nego da me razdre-{ite od okova tela i po{aqeteka ù|enom Hristu.

Tako sveti Foka ù|a{e da serazre{i od tela i da sa Hristomìvi. Tako svesrdno èqa{e onda krv svoju prolije za Hrista Go-spoda. Tako veliku qubav on ima-|a{e k Bogu, da govora{e: Boqami je milost Tvoja od ìvota ovogvremenog (sr. Ps. 62,9).

I tako umoliv{i sluge, on pri-mi venac mu~eni~ki: sluge mu od-seko{e glavu, i on pre|e iz ze-maqske ba{te u nebesku (To se do-godilo oko 320. godine). Svete pakmo{ti wegove bi{e pogrebene ugrobu koji on sam be{e spremio.Docnije, kada u tim krajevima za-sija pobo`nost, nad grobom svetogmu~enika bi podignuta crkva uime wegovo. I mnogi verni crpa-hu blagodat od svetih mo{tijuHristova stradalca: jedni dobija-hu isceqewe od bolesti, drugi -utehu u àlosti, tre}i - pomo} unevoqama dobijahu molitvamasvetog mu~enika Foke. Ne samo ugradu Sinopu, nego i po celoj va-seqeni, na kopnu i na moru, svimakoji s verom prizivaju ime wegovoi poveravaju sebe wegovim moli-tvama, sveti mu~enik se pokazi-vao veliki dobrotvor u nevoqamai brzi pomo}nik. Zbog toga kodonih {to morem plove be{e obi-~aj da svetog Foku prizivaju u po-mo}; jer mnogo puta on im se ja-vqao jasno: nekad no}u, kada sepripremala bura, on je budio za-spalog na krmi krmano{a; nekada

su ga vi|ali gde stoji na kqunu la-|e; nekada je vi|an kako ide po mo-ru. I slavqa{e se ime svetogaFoke na mnogim la|ama koje plo-vqahu po Crnom Moru, i po Ja-dranskom, i po okeanu; umestoobi~nih pesama svojih mornaristado{e pevati pohvalne pesme u~ast svetog Foke, tako da ime we-govo svaki ~as be{e u ustima qudikoji poslovima svojim putovahupo morima. No oni spomiwahusvetog Foku ne samo u nevoqamanego i u radostima. U wih beja{eovakav obi~aj; kada se|ahu za tr-pezom ili na kakvoj gozbi, oniodvajahu deo hrane ili pi}a u ~astsvetog Foke. Neko od onih za tr-pezom kupovao je taj deo, i novacod toga ostavqan u naro~itu kasi-cu. Rade}i tako svaki dan: danas jetaj deo kupovao jedan, sutra drugi,prekosutra tre}i, i tako redomsvi, od prvog do posledweg. A kadabi negde pristali uz obalu i izla-zili na kopno, oni su taj novacrazdavali ubogima, bolesnima,sirotima i putnicima.

Ovaj obi~aj odràvan je mnogogodina, sve dok neprijateqi sve-toga Krsta, po popu{tewu Bo`jemzbog grehova na{ih, ne zauze{esve ove zemqe; oni silno ugweta-vahu svetu veru i smawi{e brojhri{}ana (Ovde se misli na muha-medance - Turke. Grad Sinop padepod vlast selxukskih Turaka 1214.godine. Nakon dva i po stole}a,1461. godine, Sinop ponovo zauze-{e Turci, pod Muhamedom ££, po-{to prethodno behu zauzeli Ca-rigrad, i na razvalinama Vizan-tije osnova{e Tursku carevinu).Me|utim sveti Foka, op{ti za-{titnik sviju, ne prestaje i sadapomagati onima koji plove po mo-

ru ovog kratkotrajnog ìvota,upu}uju}i nas k nebeskom prista-ni{tu svojim toplim molitvamaza nas Bogu. Neka se molitvamaovog mu~enika Hristovog izbavi-mo i mi od svakog potopqewa, ne-pogode i bure, sada i uvek i krozasve vekove. Amin.

<�%�" �!�%�* � ��0%�)$ &

11

��

HRISTOVO

RO\EWE

U vavilonskim i egipatskim hramovima odr-àva se kroz mnoge vekove tradicija, da }e se odjedne nevine i svete devojke roditi Spasiteqsveta. Gr~ki istori~ar Herodot opisuju}i ovehramove veli: “Pri vrhu posledwe kule (hrama)nalazi se jedna kapela, u kojoj je jedna bogatooki}ena posteqa, i kraj ove sto od zlata... Pre-ma onome {to pri~aju haldejski sve{tenici tuniko ne provodi no} osim jedne ène koju bi iz-me|u svih ostalih èna izabrao Bog. Oni vele,premda se to meni ~ini sumwivo, da sam Bog si-lazi u hram i odmara se na posteqi, isto onakokao {to biva i u Tebama u Egiptu prema verova-wu Egip}ana. Jer i tamo jedna èna spava u hra-mu Jupitera Tebanskog (Ozirisa), i drì se i ujednom i u drugom mestu, da ove ène nemaju ni-kakva odnosa sa smrtnicima”. Iz ovoga se vidijasno da se u Vavilonu i Egiptu verovalo, jo{ upetom veku pre Hrista, da }e se Spasiteq svetaroditi od devojke i Duha Bo`jega, kao {to jeprorok Isaija jo{ pre toga proricao me|u Je-vrejima na jednom mestu: “Gle devojka }e zatrud-neti i rodi}e sina i nadenu}e mu ime Emanui-lo”, i na drugom: “Jer nam se rodi dijete, sinnam se dade, kojemu je vlast na ramenu, ime }e mubiti divni, savjetnik, Bog silni, otac vje~ni,knez mira”.

=0�(��0 ��1 ">?�1�)�&�!��@

O BESTRA[]U

Obele`je bestra{}a je verovatno istrajavaweu svemu bez smu}ewa i bez straha. (ôvek u wemu)blagoda}u Boìjom prima osobinu da, po aposto-lu, sve moè (up. Fil. 4,13). (Bestra{}e) otklawabilo kakvu brigu o telu, navode}i na podvizavawesa prinu|avawem (sebe), ~ime se dospeva do spo-kojstva navike. Zahvaquju}i za (uspeh), on se opetpoduhvata prinu|avawa (sebe), kako bi uvek bio uborbi i pobe|ivao sa smirewem. I to je napredak~oveka. Jer, ono {to se ~ini bez prinu|avawa ni-je delo, govori sveti Isaak, nego pre dar. Ako jespokojstvo do{lo posle prvog napora, radi se onagradi za poraz, zbog ~ega (izostaje) pohvala. Nepohvaquju se, naime, oni koji primaju nagradu, ne-go oni koji se prinu|avaju u delawu i ni{ta neprimaju. I {ta bismo da kaèmo? Ma koliko da~inimo i da zahvaqujemo Dobro~initequ, mi jo{mnogo vi{e dugujemo. Jer, On nije ni~ega li{en ini{ta ne potrebuje. Mi, pak, bez Wega ne moèmoni{ta dobro u~initi.

Onaj ko se udostojio da slavi Boga i sam (mno-go) dobija s obzirom da se udostojio da primi ~ud-novati dar. I ma koliko da hvali, on sve vi{e po-staje du`nik, ne nalaze}i kraja ili prekida u po-znawu Boìjem, ili u zahvaqivawu, ili u smire-wu ili u qubavi. Oni, naime, nisu od ovoga vekada bi imali kraja. Naprotiv, oni su od onog bes-kona~nog veka koji nema kraja. U wemu je pre(prisutan) rast znawa i darova. Onaj ko ih se udo-stojio delom i re~ju, osloba|a se svih strasti.Onaj ko èli da ih postigne, treba da prebiva uzBoga i da nema nikakvu brigu o ovome veku, nitida se pla{i ikakvog isku{ewa, budu}i da putemwega uzlazi ka ve}em napretku i vi{em stepenu.(Ne treba on da se pla{i) ni r|avih snova, ni na-vodno dobrih, ni neke r|ave misli, ni opet dobre,ni tuge, ni navodne radosti, ni o~ajawa, ni dubi-ne, ni visine, ni ostavqenosti, ni ne~ije navodnesaradwe, ni snage, ni ravnodu{nosti, ni napret-

ka, ni rasejanosti, ni navodnog usr|a, ni primet-nog bestra{}a, ni velike pristrasnosti. On tre-ba da neguje bezmolvni ìvot bez rasejavawa i sasmirewem, veruju}i da nama niko ne moè u~ini-ti zla ukoliko ga (sami) ne èlimo.

(Zlo nam se, pak, moè desiti) jedino radinadmenosti i radi izbegavawa da uvek pribegnemoBogu, {to se ne pruàmo pred Boga traè}i da usvemu bude Wegova voqa, i {to ne govorimo sva-koj pomisli koja nam dolazi: “Ne znam ko si. Bogzna da li si dobra ili ne. Ja sam, pak, polagao ipolaèm sebe u Wegove ruke, budu}i da se On sta-ra za mene (up. 1. Pt. 5,7). Kao {to me je stvorioiz nebi}a, tako }e me po blagodati i spasti, uko-liko mu je ugodno. Neka samo bude Wegova svetavoqa u sada{wem i u budu}em veku. (Neka bude)kako On ho}e i kad ho}e. Ja (svoje) voqe nemam,

ve} znam (samo) jedno: da sam mnogo sagre{io, dami je mnogo dobra u~iweno i da ne zahvaqujemprema sili ni delom, ni re~ju Wegovoj blagosti.Pri svemu tome On moè i èli da sve spase, a sasvima i mene kako sam ho}e. S obzirom da sam ~o-vek, ja ne znam da li me èli ovakvog ili onakvog.Ja sam, dakle, boje}i se greha, pobegao (iz sveta) ido{ao ovamo. Zbog mog greha i mnogih slabostisedim dokon u keliji, kao zatvorenik u tamnici, i~ekam odluku Vladike”.

Ukoliko primeti da je dokon i propao, on netreba da se pla{i s obzirom da }e do}i do sku{e-wa du{e i bolnih suza, naravno ako ne izlazi izkelije. Opet, ukoliko ima veliku revnost za sva-ku duhovnu delatnost i (~ak) suze, neka ih ne sma-tra (povodom) za radost, nego lukavstvom i pri-premom za borbu. I jednostavno, on treba da pre-nebregava svaku stvar (bilo dobru, bilo zlu) kakobi u svemu ostao bez smu}ewa, bezmolstvuju}i ipodvizavaju}i se prema snazi. On treba da ispu-wava ono {to je primio, ukoliko ima nekog ko gasavetuje. Ako, pak, nema savetnika, treba da imaHrista kako bi ga za svaki poduhvat i pomisaopitao u ~istoj molitvi, od srca i sa smirewem. Onikako ne treba iz drskosti da (pomi{qa) da jepostao oproban monah, sve dok ne susretne Hristau budu}nosti, kao {to govore Lestvi~nik i avaAgaton. Ukoliko svagda bude imao nameru da sedrì bogouga|awa, Bog }e ga nau~iti svojoj voqi,bilo preko uverewa u mislima, bilo preko nekog~oveka ili spisa. Ukoliko bude odsecao svoju vo-qu Wega radi, Bog }e u~initi da, uz neizrecivuradost, dospe do savr{enstva ni sam ne znaju}ikako. Vide}i re~eno, on }e se mnogo ~uditi, (kaoustalom i ~iwenici) da svagda po~iwe da prona-lazi radosti i poznawe. U svakoj stvari on nalazikorist i Bog u wemu caruje kao u onome koji nemasvoje voqe, i koji se pot~iwava Wegovoj svetojvoqi. I on postaje kao car: ono {to on pomisli

12

��

bez truda odmah i biva migom Boga, koji se brineo wemu. To je vera o kojoj je Gospod rekao: Akoimate veru, i ostalo... (up. Mt. 21,21). Na toj verise, po apostolu, nadogra|uju ostale vrline (Kol.1,23).

Neprijateq ~ini razne podvale kako bi se ~o-vek odvojio od bezmolvija i uvalio u isku{ewe,te na neki na~in pokazao neveran, u potpunostiili delimi~no se nadaju}i na svoju snagu ili raz-boritost. Time neprijateq sti~e sredstvo da gapobedi i da ga, okajanog, uzme u plen. Znaju}i (we-gove zamke), on napu{ta svaku sladost i pokoj(ovoga) sveta (kao ne{to nepostoje}e), i pribega-va bezbri`nosti (Pod bezbri`no{}u se, kao imnogo puta ranije, ne podrazumeva nemar i nepa-`wa za ono {to je neophodno, nego odsustvo sva-kog starawa za ovosvetsko, koje ina~e sa sobomnosi nespokojstvo kao prepreku trezvoumqu.)(ostvarivanoj) bilo u pot~iwavawu (u kome sestarateq (tj. starac) ima umesto Hrista i na kogase pola`e svaka misao, re~, i delo, tj. kako se ni-{ta svoje ne bi imalo), bilo u bezmolviju u komesa ~vrstom verom be`i od svega, imaju}i Hristaumesto svih, tj. u kome On za wega postaje sve i usada{wem i u budu}em veku, kao {to govore Zla-tousti i Damaskin, hrane}i ga, odevaju}i ga, uspo-kojavaju}i ga, u~e}i ga i prosve}uju}i ga. Jedno-stavno, (on veruje) da }e se On i o wemu brinutikao {to se (brinuo) za svoje u~enike, premda sesam i ne trudi sli~no wima. Ipak, on ima ~vrstuveru usled koje se ne brine o sebi kao ostali qu-di. Iz straha od (zlih) duhova, kao i apostolizbog straha od Judejaca, on sedi u keliji ~ekaju}isvog U~iteqa, tj. da ga, putem su{tinskog sagleda-vawa ili poznawa Wegovih tvorevina, mislenosa-podigne (tj. savaskrsne) i daruje mu mir, kao iapostolima, pri zatvorenim vratima, (kako) govo-ri sveti Maksim.

ISTINSKO RASU\IVAWE

��

�� -��

��

�� "��

��

"��

��

� " ��

��

��

� �� I�� -�

� �� -� � ��

��

$��

�� "� � � �� ! ��

(��

��

��

�� "� '� � ��+ &��2 /� ��

�� '#�

M7�>+ ��-��

��-� ��

� �� -��

�� '#��+� ��

��

�� "� � �� "�

�� '��

�� -��

#�� +

'$� ��+ ��

�� "� �� 2 ��

� ��

�� '�� + ��

�-��

��-� � �� D� ��

��

��

� ��

-�� /��

� ��

�� 6� ��

',�� &��

�� +

J�� -� ��

'�� + ��"��

��

�� D� ��

��

�� '��+ � ��

��

�� '�� "�+ $� ��

��

� � ��

� � �� 3&��

�� % ��

�� "� ��

� ��

�� 4� � � �� &��

#��

�� '� ��

��+ ��

�� I�� "��

��

"� �� L ��

��

� �� D��

��

�� % �� 'I��

*)�*5+

13

��

Novi sveti Srpske pravoslavne crkve (1)

SVETI ISPOVEDNIK VARNAVA NASTI]

Iako svestan da je pisati o sve-tim ugodnicima Bo`jim te{ko iodgovorno, jer osim doga|aja, da-tuma i godina, kod wih je mnogova`nije sagledati wihov podvi-`ni~ki trud na putu Hristovomka Carstvu Boìjem, uzimam sebislobodu, da u granicama skromnihmogu}nosti, opi{em sve{teno-mu~eni~ko tiho ìvotno tkaweEpiskopa Varnave Nasti}a, odGere, Indijana SAD, gde se ro-dio, do manastira Beo~ina, uSremu gde se upokojio.

Me|u najsvetlijim likovima u“strasnoj ~etrdesetogodi{wi-ci”, kako je vreme od 1945. pa nao-vamo nazvao Ava Justin Popovi},svakako je lik episkopa VarnaveNasti}a, koji je znao da su hri-{}ani pozvani da se obuku u no-vog ~oveka, sazdanog po Bogu upravednosti i svetosti istine(Ef 4,24), a to zna~i, da se obuku umilosr|e, dobrotu, smirenou-mqe, krotost, dugotrpeqivost i,povrh svega u qubav (Kol 3,12-14).Da idu za pravdom, pobo`no{}u,verom, qubavqu, trpqewem i

kroto{}u (1 Tim 6,11). Da seuklawaju od zla i ~ine dobro (Jn5,29; 1 Ps 37,27; Rim 12,9; 1 Sol5,22; 2 Tim 2,19; Jn 11). Da mislesve {to je istinito, po{tenopravedno, ~isto, dostojno quba-vi, {to je na dobrom glasu, {to jevrlinsko i dostojno pohvale(Fil 4,8). Jer koji ~ini dobro, odBoga je (3 Jn 11), a plod Duha je usvakoj dobroti, pravednosti i

istini (Ef 5,9; Gal 5,22-23). Da-kle, Episkop Varnava je znao ibio svestan da Gospod qubi prav-du i ne}e ostaviti prepodobnesvoje, i da }e ih doveka sa~uvati(sr. Ps 36,28).”

On je smerno nosio svoj krstpetogodi{weg robovawa u komu-nisti~kim kazamatima Sarajeva,

14

��

Odlukom Svetog arhijerejskog sabora AS-

br.60/zap.86 od 18. maja 2004. godine ime Epi-

skopa Varnave Nasti}a je uneto u Diptih

Svetih, tj. Heortologion i Kalendar Sve-

tih na{e Pomesne Srpske crkve. Wegov spo-

men }e se obeleàvati svake godine 12. novem-

bra, {to je obznaweno i svim sestrinskim

pravoslavnim Crkvama u Vaseqeni.

RO\EWE, DETIWSTVO

I [KOLOVAWE

��

�� !

"�� #�� $�"�� %&��"'��

�(��)�� *��+ �" ��,�*�- ��!

"��.� �� /�� 0�!

�� " "��'�� !

�� ( "�-�� 1�(��!

2 �� *�� "� �� (� �"�� "�

�� 3��4�� "�� 3��"� ��!

�� 4�� 3��"�� "��.(� "�!

4�� &�� 5�"� ��

4��'� � � �"�)�( ��-�(�

3��4� ��4�� (��3��

�4( ��)��( ��(� � ��( ��

3��"�� 2�(� ��4�� 5-�" ��"

��"�� % ��(��+ "�

3��* ,�� 3� �� !

�� 6�� "��

$��)�� 2 ��

�� "�)�'� ��"��

�� 7�� )�� !

��( ��( �� (�.2

(�� "�*�� '� '!

-��- ��"��8�

9�� 3 �� "�,��!

�� ,�� 3��

�� .��(

*�.�( "� �� (��-� ��"��

��(� �,��"�� (� �� !

�� 7"� 3� �"� "� ��"�� "� ��

�� (�� #��"� "� (� �� "��!

� *�.�8�

:�� !

�� 6�� &�� !

�� 2�� "�� *�.�( "� ��

*�� 2��( ��( �)��4��

�� 7:� ��'� *��

�� -�� "�� )��

�� .�,��

��

�� (8�

15

��

Stoca, Zenice i Sremske Mitro-vice, a potom i jo{ dvanaest go-dina u ku}nom pritvoru u mana-stirima: Vavedewe, Gomionica,Kru{edol i Beo~in. Uvek se usvojim stradawima borio da, qu-bavqu i smirewem, pobedi zlo ione koji su tom zlu tako predano iverno sluìli. A pobe|ivao je,jer je, po re~ima protosin|ela drStefana âki}a, “bio jedna izu-zetna li~nost, jedna nesalomqi-va energija, jedan beskompromi-san borac za istinu i pravdu, je-dan vatreni rodoqub, jedan svetiarhipastir Crkve Hristove, jed-na neugasiva zvezda vodiqa nara-{tajima koji dolaze, jedan skoronedostiàn primer dobrote, ~e-stitosti i po{tewa”.

Na sre}u, i u tom vremenu, biloje qudi koji su ga pose}ivali ikriju}i od policijskih ~uvara,sa~uvali neki wegov ~lanak, pi-smo, upamtili re~. Jednom re~ju,bili su to oni, koji su mu, poputSimona iz Kirine, pomagali uno{ewu krsta.

Zahvaquju}i wima i pisanimdokumentima, poku{a}u da osve-tlim golgotski put ovog sve{te-nomu~enika, neustra{ivog ispo-vednika istinskog sluìteqaSvetog oltara Boìjeg, divnogpastira, hrabrog viteza i dosto-janstvenog svedoka Hrista Vas-krsloga, buktiwu koja je svetlilau tami, i koju tama nije mogla daobuzme (sr. Jn 1,5), ~oveka koga jeBog, zbog wegovog sr~anog pri-hvatawa mona{kog podviga, sve-{teni~ke slu`be i celokupnogìvota proslavio i nama, kaosvetog, otkrio.

protojerej

Savo B. Jovi}

O UZROCIMA NESRE]A

,�� -� � % �� #�� "� � � � �"�� .�� ; %�� -� �� ; % �� 2 31� �� 4

�� -�� "� �� "� ��"�� D� �� "�� $�� "�� /�" �� 2 �� "�� -��

1 � �� '�� +� �� - �� @�� B�� "�� 3�� 4� �� "� �� "�� /�" �� "� �� -�� -�� -� � �� A�� "�� -�� -�� -��

%�� "�� -�� "� � "� �� "�� "�� "�� / � �� "��

# �� % �� 3!�� "�� ; /�� -�� 4

?�� /� � � �� "� �� "�� "� �� "� �� "� % �� "�� &�� 3�� %��4 '� ��"�� +� �� D�� 1 ��"��

@ � �� "�� '��+ % �� "�� 2 ��

�� -�� " �� -�� L D �� .�� "�� C�� -� �� "� �� -� � � �� 1�� " �� "� �� -�� "�� @ �� "�� -�� "�� -��

J�� ;!� ��

�� "� � �� -�� "�� 3�� 0�� -��4 8�� 3� � � �� 4� �� % �� -� �� "�� B��

0&�%�"� �1��( # &3 &��#�!:

>��(�� ), A9�A�@0&�!��:

��$�". �� ;�(�!��

USTANI^KI BO@I]

Je li, najlep{i ti je praznikBoì}?

Pomisli samo: Cele nedeqe seradi, sprema, ~isti, mesi, kao da}e ti do}i najodli~niji gost, ilineko ko ti je vanredno mio.

Na Badwe ve~e je sve gotovo isavr{eno. Slatki{i i svakojake|akonije su spremqene, pe~enicazaklana, ~eka samo da se pe~e. Ukuhiwi miri{e sve na kola~e i utoplim sobama vlada onaj najdiv-niji miris - ~istote.

Spu{ta se ve~e - Badwe ve~e!Sada se upali kandioce, koje

tako milo i ne`no viri iz zele-nog ìta. Boè, to je nada, nada uTebe i u budu}nost! Pa onda seunese u lepo ugrijanu sobu slama,ta radost cele porodice.

Svako srce ìvqe kuca, o~istarijih su suzne od neizkazaneradosti, jer im se ~ini da su ski-nuli sa sebe veliki teret. Sa sve-tom slamom uvla~i se u poro-di~nu odaju sveti mir, koji takoprija du{i ~ove~joj. Pu{ke po-~iwu da odjekuju.

Sada nastupa onaj trenutak, ka-da si kadar i najgorem zlotvoruda oprosti{ i kada misli{, da utvojim grudima stanuje samo bo-ànstvo.

Lepa i visoka je planina Gole-{nica u Staroj Srbiji. Samo jegola, kao {to joj i ime kaè, pa nevidi{ ni jedno drvo po wenim vr-hovima, jer su Turci sve posekli,boje}i se, da }e se tamo Srbi usta-nici mo}i sklawati.

Tu {iba studeni vetar po svojojvoqi, jer tu nema ni drveta ni xbu-na, koji bi ga mogli zaustaviti.

U dolu ima po gdekoje srpskoselo. Selo! Nekoliko niskih,pletenih, i blatom olepqenih,neokre~enih ku}ica, to ti je se-lo; tu ìvi jadna srpska raja, kojai zimi i leti strepi od svojih na-silnih i obesnih neprijateqa...

Na jednom vrhu ove planine vi-rila je iz zemqe ovde-onde stena,karpa. Izgleda{e kao da je tu samBog namestio neke grobne spome-nike, jer kod tih stena mnogo jeodu{evqenih i odva`nih boracaispustilo plemenitu du{u svojui orosilo kamewe svojom krvqu,brane}i jadnu bra}u svoju od du-{manske ruke i nasiqa.

Ali ako je i ova gora nemila igola, ipak nije bila pusta.

Iza onih stena leàla je skri-vena jedna srpska ~eta. Studeni

vetar {ibao ih je po licu i bacaoim sne`ne pahuqice u o~i. Pogdekojem udari{e od sna`nog ve-tra i suze na o~i, koje su se tamoodmah i sledile. Ali su se ipakdràli kao pravi junaci.

Do sada su imali vi{e qutihokr{aja s neprijateqima i svakiwihov kur{um nanosio je kvaraneprijatequ. Koliko metaka, to-liko mrtvih glava. A od wih, jo{niko nije pao.

Na najvi{em poloàju, iza jed-ne karpe, nalazila se wihovastraà: jedan mlad kr{an momak.Ona druga ~etrnaestorica su izastene leàla na goloj zemqi, sapu{kama pored sebe, i tiho raz-govarahu.

- Ko }e sutra, na Boì}, onojsirotiwi re}i koju lepu, ute{nure~, kad im ubi{e popa? - {apu}ejedan ~etnik.

- Jadan im Boì}! Wima i na-ma! - veli vojvoda.

- A da su ga samo ubili, no gaiseko{e i baci{e nasred sela, iniko ga ne smede sahraniti. Sva-kom Srbinu su pretili, da }e gaisto tako ubiti, ako ga sahrani.I tako je siromah leào pet dana,i svi smo morali svojim o~imagledati, kako ga vrane i gavranipo~upa{e? - govorio je tre}i.

- Ja sam ba{ onda i{ao u selopo hranu za nas i pratio, u sumra-ku, kri{om wegovu ènu i decudo wega... Ali nikada ne}u zabo-raviti, kako je jadnica videlara{~upano telo onoga, koji joj jebio sve i sva na ovome svetu... ka-ko je samo o~ajni~ki jauknula, dase do neba ~ulo, kad vide ispod go-

16

��

17

��

lih rebara - krvavo srce svoga mu-à, ono plemenito srce, koje zanarod svoj morade prestati da ku-ca... A siro~ad wegova vriskahu,kad vide{e dobrog oca mrtvog.

- Nisam mogao to dugo gledati. -I tako je siromah leào pet dana,pa su ga onda tek smeli sahrani-ti...

êtnici za}uta{e, samo pogde-koji {kripnu zubima.

A vetar huja{e i nemilosrdnoprobija{e im kosti, a zima ste-gla, e misli{ da puca drvo u gori.

- E, bra}o, - kaè jedan stariji~etnik, - nije to jedini slu~aj wi-hove bezdu{nosti i divqa{tva...To se ovde svaki dan doga|a... Paima i jo{ groznijih stvari. Mu-~enici su to, ta na{a bra}a... Iz-gleda, kao da je sav svet zaboraviona nas, na Srbe...

- I ako svet, alÄ Bog ne!...U taj mah dade straà znak.Momci se opruìè hitro na

zemqu i spremi{e pu{ke za od-branu.

Dole se videla jedna velika go-mila askera, koja se pewala gore.Od trideset Turaka skoro svi iz-ginu{e, a {to nije, to pobegloodnev{i sa sobom poneke svojemrtve ili rawene. A od srpske~ete ostalo je jo{ ~etvoro: vojvo-da Kosta i tri momka...

Badwe je ve~e...êtiri ~etnika kopaju noèvi-

ma i rukama, za svoje izginule dru-gove, rake u zemqi smrznutoj itvrdoj, kao pogdekoje qudsko srce.

I tako ih, jo{ ono ve~e, sahra-ni{e. Na obla~nom nebu ukaza senekoliko zvezda, a te su tako sjaj-no blistale, kao da su naumile dazamene mrtva~ke sve}e. Sve{te-nik nije bio ovde, da ~ita moli-

tve, ali tihim i tu`nim glasommolila su se sva ~etvorica za svo-je mrtve drugove i ledenim suza-ma su im prelivali grobove.

I svaki ~etnik je mislio, da }ese, mo`da, skorim videti sa svo-jom poginulom bra}om...

Boì}!Od jutros pada sneg. Planina je

sva bela i preko sveè grobnehumke rasprostrt je bio - beli po-krov.

êtnici su se za jednu pove}ustenu sklonili, jer bi ih, ina~e,askeri mogli poznati po mrkomodelu.

Ve} nekoliko dana nisu im se-qaci mogli donositi jelo. A onisu sve potro{ili, {togod su ima-li za jelo.

- O, alÄ sam gladan,- {apu}e je-dan mladi}.

- [ta }e{, kada vi{e nemamoni{ta za jelo.

- A ima li makar par~ence vo-ska?

- Nema!- O Boè, a danas je Boì}!Tada se uspravi wihov vojvoda

Kosta tresu}i sa sebe sneg i re~etu`nim glasom:

- Bra}o moja, i mi }emo danasBoì} slaviti, i mi, mi, siro~adceloga ~ove~anstva!

I on izvadi iz torbe jednu jabu-ku i ~etri oraha - to je bilo sve{to je imao.

Moglo je biti podne.Sede}i na snegu, ovi sirotani

su jeli svaki jednu ~etvrt jabuke ijedan orah, i tiho, pobo`no, supevuckali: “Ro`destvo tvoje...”.

��1�# ��1 �#�!��

PODIGNITE OÎ

K SUNCU

Gospode, oprosti {to ja nedostojni Tebi se obra-}am. A obra}am se s pitawem, koje ne mogu sam da dr-ìm.

[ta }e biti s onima koji za Tebe znaju, a Tebi sene okre}u? Ne, nisu oni od onih koji se bore protivTebe. Nisu ni od onih koji ne po{tuju Tvoje zakone.Naprotiv, oni po{tuju Tvoje zakone, iskusiv{i dobrakoja od wih dolaze. Pa za{to onda brinem? Zato {tojo{ ne diù glavu prema Tebi, da vide da si Ti Bog,da se poklone Tebi, da Te vole svim srcem.

Mo`da bi trebalo da sa~ekam. Mo`da bi trebaloda prvo ja postanem boqi (pa bi ih vi{e volio, a ma-we brinuo, i tako i sebi, i wima, vi{e koristio).

Ne znam. Hvatam wihove poglede, ~itam wihovepjesme. Slu{am wihove pri~e, pune bola. Sve to menigovori o Tebi, jer iskrenost ne moè voditi nigdjesem Tebi.

Boli me, priznajem, ta wihova sqepo}a. To {toimaju sve razloge da se okrenu Tebi, a ipak skre}u naputeve koji nisu Tvoji. Boli me, ponekad mi razdiresrce. [ta }e biti s wima? Kakvi su oni pred Tobom,Gospode?

O takvima razmi{qam, poku{avaju}i da shvatimjednog od wih, sestru moju. I to {to me boli srce zasve wih, to je zato {to me je zaboqelo za wu. Zbog wesu mi suze navrle ne jednom.

Ali u Tebe se uzdam Gospode. Ipak vjerujem da su itakvi pred Tobom ve}i nego ja, zbog iskrenosti istradawa wihovih. Vjerujem da, kad ja imam razumjeva-wa za wih, koliko ga tek Ti ima{! Vjerujem, kad simene darovao da ih volim, kolika je tek Tvoja qubavza wih! Nadam se, vjerujem, da }e{ ih Ti ipak izvestijednom na put svijetla. Da }e podi}i glave k Tebi, na-{em Bogu. Svedobrom. Da }e prihvatiti Tvoju rukukoja vje~no ~eka, da }e pasti pred Tobom pobje|eniQubavqu Tvojom.

Vjerujem, nadam se, molim Te za to, Svedobri Go-spode!!!

��! # � % &�!��

ISTINSKA SLU@BA

(nastavak iz pro{log broja)

Drugi dan, za vreme slu`be parohijani se s ~u|e-wem raskloni{e te u~ini{e put novom sve{tenikukoji i|a{e k oltaru. On beja{e maloga rasta, jaka sa-stava, a lice mu diha{e zdravqem i uzdawem u se. Za-gasito qubi~asta mantija wegova staja{e mu kao da jeporasla na wemu, i odgovara{e boji lica wegova. Oni|a{e tiho, hodom pobo`ne smernosti. Pri{av{i koltaru, pokloni se i celiva ikonu. Drà{e se takokao da }e se sad okrenuti narodu i izgovoriti kratkupropoved, ili barem re}i: “Ja sam sve{tenik Makari-je Siloamski, poslan na mesto Rodiona Manuskripto-va.” On to ne u~ini, nego u|e u oltar na pobo~na vra-ta. Tu metanisa tri put, i, pokloniv{i se zatim ]i-rilu, koji staja{e pred prestolom obu~en, pobo`nostade podaqe. Tako odstoja celu slu`bu, pri ~emu po-kaziva{e u svemu ne sumwivu pobo`nost: {apta{emolitve gde treba, klawa{e se do zemqe, ili samopriklawa{e glavu, gde je {to kad vaqalo, a lice mu jepokazivalo da samo misli o molitvi. Posle slu`beon, tu u oltaru, pri|e ]irilu i vrlo uqudno uze odwega blagoslov.

- Dopustite, da vam se predstavim: sve{tenik Ma-karije Siloamski! - re~e on.

]irilo se wemu prikaza i zamoli da mu do|e po-sle crkve.

- Da, da, razume se, potrebno je razgovoriti se! -re~e Siloamski.

Posle slu`be on je pio ~aj u ]irila. Pokaza se~ovek veseo i razgovoran, vrlo je mnogo govorio o se-minariji, o profesorima, o rektoru, i o inspektoru.On je pro{loga leta svr{io {kolu, pa je celu godinuostao kao pevac (psalom~ik) u crkvi. ]irilo ga je sese}ao jo{ kada je bio mladi}, u prvoj godini semina-rije, a ]irilo je tada svr{avao seminariju.

- Kad sam, pred polazak, oti{ao preosve{tenomu,on mi je veoma prijatno govorio o vama. Re~e mi daste veoma pametan, i da svi treba da se u vas pou~e! -kaza pored ostalog Siloamski.

- Hvala preosve{tenomu! - odgovori ]irilo.- Tako se ja nadam da }emo mi ìveti mirno i slo-

`no! re~e novi sve{tenik, podignuv{i se da se po-kloni.

- Ja sam tomu od srca rad!]irilo se uzdrà od svakog obja{wavawa. Sve }e

se objasniti samo po sebi.Pred ve~e Obnovqenski odu ka spahinici. Mura

pohodi Nadu Aleksijevnu prvi put posle poro|aja.

Sedeli su u trpezariji za ~ajnim stolom. Prozori usad behu otvoreni. Tamo je ve} bilo rascvetaloga cve-}a, i soba beja{e puna mirisa. ]irilo pri~a{e kakose poznao s novim sve{tenikom i izraàva{e radost{to je on mlad, i {to mu je to prva parohija.

- U wega se jo{ nije uvukla rutina, i koristoqu-bqe nije jo{ moglo obladati wime. Mlada je du{apristupa~nija dobru, i vi }ete videti kako }e to bitimeni krasan drug!

Nada Aleksijevna slu{a{e te re~i s osmejkom ne-verice na licu. O~i wene, upravqene u ]irila, kaoda ho}ahu re}i: “Kako si ti jo{ prostodu{no dete!Ne}e{ ti, majci, na}i druga zato {to ti jedan i jesitakav!”

U taj mah javi{e da je do{ao novi sve{tenik. Na-da Aleksijevna naumi da ga primi u drugoj sobi, i izi-|e onamo.

Ali vrata osta{e pola otverena, i Obnovqenskisu mogli ~uti sav razgovor.

Siloamski u|e va`no, i pre svega stade traìtiikone. Opaziv{i malu ikonicu u uglu, pod samim ta-vanom, on se tri puta prekrsti i pokloni onamo kaikoni. Zatim se pokloni i doma}ici.

- Dopustite da vam se predstavim: ja sam novi sve-{tenik Makarije Siloamski.

Nada Aleksijevna odgovori poklonom, i pozva gada sedne.

- Kada ste do{li? upita ona koliko tek da budekakvog razgovora.

- Ju~e. Pa sam ve} danas smatrao za du`nost odsta-jati slu`bu, i predstaviti se svom starijem bratu ]i-rilu. Zatim nekad posle sam se poùrio k vama. Dopu-stite, mnogo po{tovana Nado Aleksijevna, nadati seda }u s va{e strane biti blagonakloweno primqen.

- Ja sam vam na slu`bi!- Ne, za sada vas ne}u uznemiravati nikakvom mol-

bom, no docnije moè biti kakve potrebe. Na prilikubi}e kravica ili dve, pa gde da se napasaju? Ili, re-cimo, nedostane sena - koga da zamoli{, ako ne blago-naklowenu spahinicu?

- Ja sam vam na slu`bi! ponovi Nada Aleksijevna,i ustade s licem jo{ hladnijim nego u po~etku.

- Vi{e vas ne smem uznemiravati! - re~e otac Ma-karije i, ustav{i i on, lagano prikloni glavu a levuruku stavi na grudi. Nada Aleksijevna klimnu glavom,dodav{i:

- Evo ovuda! Ako je po voqi! Ta vrata vode u sad.Vi jam~ano imate svoje kowe?

- Imam dva dobra kowi}a; dobio sam sa ènom. Do-bri su, vatreni... Nema razgovora! Klawam se!

Nada Aleksijevna vrati se u trpezariju i otpo~egovoriti o ba{tovanu koji ve} tri dana negde pije, i

ne dolazi u sad. Ona se u op{te ~uvala ru`no govori-ti o qudima, drè}i da je to dano spletka{icama.

- [to vi ne kaète {togod o svom gostu? upita jeMura.

- On je u~inio na mene r|av utisak! - re~e NadaAleksijevna i nastavi daqe o ba{tovanu. ]irilo à-lostivo pognu glavu i mi{qa{e: “Jo{ ga lepo nije nividela, a on tr~i da joj kaè: ja sam moqakao, ne zabo-ravite! Jo{ mu ni{ta i ne treba, a on se ve} boji daga qudi ne uzmu za ~oveka samostojna. ûdna stvar!Odkuda to dolazi? U seminariji ga tomu nisu u~ili, aìveo je jo{ tako malo. Nije li to ve} u{lo u krv iprelazi iz kolena u koleno kao neka osobita podob-nost? Ala je to àlosno, ala je àlosno!”

Celo ve~e beja{e bez voqe. Nada Aleksijevna be-ja{e pod vladom r|avoga utiska. Ona se starala zaba-viti goste, ali nekako nije se moglo. ]irilo je slu-{ao nepa`qivo i odgovarao bez voqe. On je mislio“o osobitoj podobnosti koja je u{la u krv” wegove sa-bra}e, i “predavala se od kolena kolenu.”

Vrati{e se ku}i rano, ~im pro|e devet sata. Murase ùrila k detetu. Tek {to se pope{e uza stube cr-kvene ku}e za~udi{e se da je hodnik osvetqen i daima gostiju. To behu |akon Simeun i |ak Dementije.Videv{i doma}ine, obojica s po{tovawem usta{e, i{e{iri im se obdedo{e u rukama. Za{to ne u|ete usobu? - upita ]irilo: - Tekla! {to ih nisi zvala u so-bu?

- Ja sam ih, popo, zvala, ali ne htedo{e, odgovoriTekla.

- Ne mari!... Vazduh je tako prijatan! - ne`no re~e|akon. ]irilo ih uzva u sobu. Marija Gavrilovna u|eu spava}u sobu i zabavi se oko deteta.

- Pa {ta vi imate, gospodo? upita ih ]irilo, po-{to ih skloni da sednu.

\akon se iska{qa, i progovori nekako zastajkuju-}i: - Mi smo do{li k vama, o~e ]irilo, po svom po-slu... Davno smo se spremali ja i Dementije Jermili}da uznemirimo va{u pa`wu, ali, izme|u ostaloga...\ak Dementije, jama~no, opazi da |akon ne uga|a, pa seon gromoglasno naka{qa i grunu:

- Propadosmo, o~e ]irilo, sa svim propadosmo!]irilo ga pogleda. - Kako to? upita on.- Ho}emo od gladi da pomremo, o~e ]irilo!- Od gladi?- Od gladi, o~e ]irilo! Trpeli smo mi dugo, boja-

li smo se vas uznemirivati... Ali, najposle, vi{e sene moè. Velike porodice imamo, a hrane nikakve.Plata od spahinice ne dostiè, zemqice malo, od pa-rohijana zabraweno uzimati, a niko i ni{ta ne da.

- Sve je tako, sve je tako! tvr|a{e |akon.

18

��

19

��

- Ne traìmo mi ni{ta odvi{e, o~e ]irilo, negoda se samo izhranimo hlebom. Deca pla~u, hleba i{tu,o~e ]irilo!

]irilo je ve} hodao po sobi zaturiv{i ruke zale|a i oboriv{i glavu k zemqi. Wemu beja{e jasno da|akonu i |aku doista plata ne stiè da sastave kraj skrajem. Wemu samom plata jedva sa~ekiva{e jedna dru-gu. U wih je plate mawe a dece vi{e. U wega je tekjedno detence, pa i ono ne tro{i ni{ta. Te{ko mu be-{e veoma. On je samo stvorio neima{tinu ovim qudi-ma, a nije imao snage da im pomogne. Da mu {togodpreti~e, on bi im to ponudio, ali mu nije preticaloni pare. Odustati pak od wegovoga ve} uvedenoga redaon nije mogao nikako. To je bila wegova prva pobedakoju je on visoko cenio.

- O~e ]irilo! - smotreno re~e |akon. ]irilo seustavi i pogleda u wega.

- Mi smo s molbom do{li.- De-te, de-te! ùrno re~e ]irilo. Wemu se veoma

htelo da ta molba wima pomogne, a on da je moè ispu-niti.

- Zemqice mi imamo malo, a u vas, o~e ]irilo,ima vi{e, ~ak ima vrlo mnogo crkvene zemqe. I ta ze-mqa leì prazna... Ne biste li nam hteli dati neko-liko - za ~etvrti snop.

- A koliko zemqe meni pripada? ìvo upita ]i-rilo.

- Vama pripada ~etrdeset ~etri desetine, i livada{est, to je svega pedeset.

- To je prekrasno! - Prekrasno! - radosno viknu]irilo: - vi wu zasejavajte! Zasejavajte sebi. Menini{ta ne treba. Ja nemam kad, a i ne umem, pri tommeni je i ovo dosta... Da, da! uzmite i sejte, molim vas!

\akon i |ak gledahu ga a ne razumevahu. - Pa kakoto?...po~e Dementije, ali na|e da je boqe o}utati. ]i-rilo po}uta jedan ~asak, pa onda upita:

- E kaìte mi: ho}e li vam to biti dovoqno?- Mi smo zahvalni; veoma smo zahvalni! odgovara-

{e oni klawaju}i se nisko.- E onda po|ite s Bogom i radite, samo se na mene

ne srdite!Oni se jo{ jednom pokloni{e i izi|o{e.- Svetac, pravi svetac! re~e |akon gotovo na uho

|aku, kad ve} behu za{li za crkvu.- Sutra zorom da oremo! Jer se moè pokajati. Mo-

è ga odvratiti spahinica ili taj Makarije.- A Makarije ne}e biti takav. Dobro je prepreden!

To se ve} vidi... Do{ao je u crkvu pa se tako uprepo-dobio da misli{ sav je pred Bogom, a odmah posle od-jurio spahinici i jama~no je kam~io {to bilo.

- More! pa ko }e sad s nama? re~e Dementije sistinskim zadovoqstvom, pleskaju}i po le|ima |ako-

na, a ovaj se sagibao kao loza pod te{kom rukom De-mentijevom: - po dvadeset pet desetina novih, i na{ihpetnaest - svega ~etrdeset. More ja i vi, o~e |akone,moèmo biti spahije, a? Svetac! Bog i du{a, svetac!Wemu ne{to nedostaje u glavi!

Kad ]irilo u|e u spava}u sobu, Mura ga upita:- [ta ti to u~ini, ]irilo?- Oni nemaju, Muro, ba{ nemaju ni{ta, odgovori

on.

- Ali smo mi za tu zemqu mogli uzeti {est stoti-na rubaqa!

- More, zar si ti takav ra~unxija? istinski se za-~udi ]irilo.

- To mi je kazala Tekla! - sumorno odgovori Mura,i vi{e o tome nije rekla ni re~i. A i Tekla, ~uju}isav taj razgovor, beja{e stra{no srdita i lupa{e va-traqem po kuini.

Otac Makarije Siloamski beja{e jedan od onih“studenata seminarije,” koji jo{ od prvog razreda, tojest, od samoga svoga detiwstva, sve svoje podobnostii te`we spremaju i ude{avaju za parohiju. Prohija imse i ne predstavqa pred o~ima drugoja~e, nego kao iz-vor dohodaka, s vre}ema ìta, smericama prosa, sa po-nudama i darima od imu}nijih parohijana, s pili}ima,koko{kama - ìvima i pe~enima - i sa svakim drugim“darodajanijem” koje je svaki duàn ~initi svom popi.Tek uz to, kao dopuna, dolazi slu`ba, ve~erwa, jutre-

we, i drugi obredi. A nikad im ni u glavu ne dolazimisao o tom: s kakvim }e qudima oni imati posla, ka-kve du`nosti wima name}e ìvqewe u parohiji, ho}eli oni utecati na svoje stado, i kako }e utecati. Ikad dobiju {to èle, onda se od wih razviju pastiri -{to svr{avaju trebe. Wih zovu na ven~awe, ili kr-{tewe i oni idu: a parohijani sa svoje strane donoseim razne dohotke. I parohijani od wih i ne o~ekujunikakve duhovne hrane, osem onoga {to sluè u crkvi,i {to vr{e po trebniku.

Ti, “studenti seminarije” svu svoju ùdwu za nau-kom zasite onim {to ima u {kolskim kwigama, a izkwièvnosti ~itaju samo ono {to ima u ~itankama idrugim ru~nim kwigama. I u bogoslovskoj kwièvnostioni ne idu daqe od toga. Na taj na~in spoqa im ne sme-ta dràti se svoga pravca, to jest, spremati se za paro-hiju - kako }e se zbirati prihodi. Docnije kad im sedogodi da se dese u krugu qudi obrazovanih, oni nekadza~u|avaju kratkim ali drskim sudom o tom: kako jeGogoq bio odli~an pisac, kako ja Turgewev napisao“Beìn Lug”, a Pu{kin “Taqige ìvota” i “Besove”.Kad odu na parohiju, onda poru~e i drè “Wivu” i“Jeparhiske Novine” i tim potpunce ograni~e svesvoje sveze s inteligentnim svetom; a ako se na wihpogleda sa strane, onda ~oveka obuzme tuga od wihoveograni~enosti i tamno}e, i name}e mu se misao: ~emuoni mogu nau~iti prostoga ~oveka? Kakvim ga vide-lom mogu obasjati? Malo po malo, s godinama, oni po-borave ~ak i ono {to se nalazi u ~itankama i, mesto,da svoje stado uzdiù do svoje visine, neosetno se us-porede s wim, si{u}i u se sve wihove predrasude i za-blude.

Otac Makarije dok je bio u seminariji bio je vla-di~in pevac. U wega je visoki tenor, i u jedno dobasvetski su mu qudi svetovali da se sprema za operu.Ali je on na stvari gledao kao prakti~an ~ovek. On jevoleo senicu u rukama nego `drala pod oblacima, tojest, on je voleo parohiju. Vladika ga je poslao u Lugo-vo za wegove peva~ke zasluge, jer je Lugovo bilo naglasu kao vrlo dobra parohija. On je kupio ku}u odoca Rodiona preko nekog posrednika, i do{ao je u Lu-govo s najveselijom nadom na parohijske dohotke. Alina prvoj pratwi on se prestravi kad ne dobi nikakvepla}e! Nezgodno mu je bilo u samom po~etku obratitise seqaku tra`binom. S toga stane raspitivati u |a-kona i |aka.

># (% ! � # �� (%& #�@

BLIZU JE KRAJ

“Jedno svedo~ewe za 1992. godinu: Postoji strahda }e preterano posve}ivawe materijalnim dobri-ma i telesnim uìvawima dovesti do porasta zla inesre}a koje ugroàvaju dana{weg ~ovjeka!”

O 1992. godini je mnogo toga napisano i prore-~eno, i jo{ uvek se pi{e, kao na primer, da }e sedogoditi mnogo zna~ajnih doga|aja u svetu.

A znamo da je, kod nas u Jugoslaviji, 1992. god,na Kosovu, BiH, Hrvatskoj, po~eo rat koji je pro-gutao mase qudi.

Kao {to znamo svet Zapada je odredio 1992. go-dinu za ujediwewe dvanaest dràva ~lanica EEZ(evropske ekonomske zajednice) u jednu dràvumo}ne ekonomije i socijalne pogodnosti za sve dr-àve-~lanice, sa politi~kim i ekonomskim odjeci-ma u celome svetu. To }e biti nova epoha blagosta-wa, izobiqa, dobara kao i politi~ke stabilnosti,zato se o~ekuje sa ùdwom i velikim nadama.

Me|utim Crkva, tj. svesni hri{}anski svet,koji zna da dobra materijalna situacija ne ide pa-rarelno sa moralnim vrlinama, ve} suprotno, kao{to kaè Apostol Pavle, jer kako jedno rastedrugo opada, tj. ako se previ{e veèmo za ovo ma-terijalno i prolazno onda nam duhovna stranaslabi i opada. Naime, postoji strah da }e prete-rano posve}ivawe materijalnim dobrima i tele-snim uìvawima, dovesti do porasta zla i nesre-}a koje ugroàvaju dana{weg ~oveka i koje su uporastu vi{e no ikada, a da je sve to ta~no imamoi primere koji se de{avaju u svetu sve vi{e i vi-{e kao {to je to bio veliki zemqotres u Indone-ziji, velike su{e i temperature koje se stalnomjewaju sa 30 do 35 i vi{e stepeni; temperaturazna tako brzo da opadne sve do 10-15 stepeni, ve-like poplave, ki{e itd. Sve je to poreme}aj pri-rode; koji je izazvao ~ovek svojim gresima, zato iGospod sve to popu{ta na nas kao opomenu, timenam govore}i da je blizu kraj sveta. Daqe Gospodgovori svojim Apostolima: “Kad ~ujete vest o ra-tovima i kad vidite velike zemqotrese i poplave

jer se od greha i uàsa qudskog i Nebo i Zemqatresu; znajte da je blizu kraj Svijeta”. A bra}omoja draga i mila; zar se nisu de{avali ratovi, 1.i 2. svetski, pa ratovi u Jugoslaviji u Bosni, sadapak, sa Amerikom i Irakom i po drugim zemqamasveta koje, kako je rekao Gospod svojim Apostoli-ma, da }emo ~uti. Sve su to velike opomene Boì-je narodu gre{nom i prequbotvornom, jer Bog ho-}e kako kaè da se svi qudi spasu i da do|u do po-znawa istine zato nam Gospod i {aqe ove neda}e,jer nas voli i qubi, kao Svoja stvorewa te da bise kroz wih pokajali. Ali, avaj, narod ne ~uje ve}se grehu predaje, ali crni |avo likuje jer mu na-rod robuje; ali na{i An|eli zato pla~u.

Tome se dodaje i ~iwenica da je za tu godinu(1992) dato javnosti mno{tvo nimalo prijatnihupozorewa nekih svetih qudi, jeraraha, i uop{tequdi crkve, kao {to su na primer: Sv. NifonKonstantinianski, presveti Nil Miroto~ivi,Sv. Kozma Etolski, Sv. Sava Katimno{ki i dr.koji su ìveli u razli~itim vremenima i mesti-ma.

Privi|ewe Sv. Nifona o “Stra{nom Sudu” jeveoma poznato iz kwige “Jedan episkop isposnik”koju je u vi{e mahova izdao manastir Paraklitos.

U svom privi|ewu Sv. Nifon je pre po~etkaBudu}eg Suda video Boga kako prelistava kwiguqudskih vekova - razdobqa. Kada je stigao do sed-mog razdobqa zastao je, pokrio lice rukama i sasrxbom izustio: “Ovaj vek je prevazi{ao sve osta-le u nepravdi i zlobi.” Malo kasnije, kada je do-{ao do polovine ovoga na{eg doba dodao je: “Ovajje pun smrada qudskih strasti, zavisti, mr`we,prqav{tine, laì...” i doda: “Prese}i }u ga posredini da se zaustavi vlast poroka i grehova.” iodmah naredi Arhangelu Mihailu da pripremi po-~etak su|ewa odnosno Stra{nog Suda.

A zar nije, bra}o moja, ovaj na{ vek i na{e do-ba ogrezao u najve}em grehu. Pogledajte samo {tase de{ava: toliki abortusi èna u svetu, a Srbija

je kako znamo najve}a u tome ni{tavilu. Od Drugogsv. rata pa sve do sada, abortusima je uni{teno“Tri Srbije” i kaèmo da nas nema! Oko 150 hiqa-da, ~ak i vi{e, abortusa se godi{we izvr{i u Sr-biji. A znamo da je abortus ubijawe deteta u utrobimajke. Kakav greh, greh koji vapije do Neba, kojipotresa zemqu, i sve {to je na woj. Toliko ubista-va, samoubistava, izdajstava, otpadni{tva od Boga,Tvorca sve tvari, kra|a, bluda, preqube, roditeqibludni~e sa svojom decom; sin sa majkom, majka sasinom, }erka sa ocem, sve uàs do uàsa, sve pro-past do propasti. Od takve gnusobe zemqa se tresei podrhtava i bivaju zemqotresi; nebo se jeì i po-tresa gledaju}i te uàse i propasti, te ne daje ki-{e u svoje vreme i zato su ovolike vru}ine, od ko-jih }e presu{iti mnogi izvori vodeni.

Stra{na izjava! Gospoda Boga, Tvorca svegavidqivog i nevidqivog: Prese}i}u ga po sredini.Sredina razdobqa je 7500. ako oduzmemo od togabroja godine koje su pro{le do godine dolaskaHrista, tj. 5508. godina starog zaveta, ima}emota~no 1992. god. Zna~i uàsi koji su po~eli u sve-tu. Sv. Nifon, kako se vidi po wegovom ìvotu,bio je veliki svetac i Shi-Jerarh, a svoje privi-|ewe o budu}em sudu, li~no je ispri~ao svome naj-boqem i najvernijem u~eniku Shi-Jeromonahu Pa-vlu, koji je i napisao wegovu biografiju. Ni u{ta ne moèmo sumwati. Jedan dokaz vi{e je i do-ga|aj da slika na{eg veka, koju je video svetac,koji je ìveo pre 1500. god. jeste ba{ takva kakvuje opisao: ovaj vek je nadma{io sve ranije vekoveu grehu."

U nastavku }u prepri~ati jedno svedo~ewe ko-je predstavqa godinu 1992. To je svedo~ewe Sv.Kalinika iz Rumunije, koji nam je bliì, jer jeìvio od 1787 - 1868. Oni koji su pro~itali Ru-munski gerontikon, delo manastira Sv. Grigori-ja, u Sv. Gori, mora da su nau~ili mnogo o ìvotuovoga svetiteqa.

20

��

21

��

Pre nego {to je izabran za episkopa u Rimni-ku, Sv. Kalinik je bio 31 godinu iguman u mana-stiru êrniku, blizu Bukure{ta. Danas u cen-tralnoj crkvi (Katoliko) nalaze se wegove mo-{ti koje neprestano ~ine ~uda i le~e sve vrstetelesnih i psihi~kih oboqewa. @ivot Sv. Kali-nika, odakle sam uzeo ovu pri~u, napisao je wegovnajboqi u~enik, Atanasije Baldovin, arhiman-drit, koji ju je ~uo od samog Kalinika. Video jejo{ mnogo ~udesnih doga|aja u ìvotu sv. Gerontaod kojih je jedan mali deo napisao u korist svojeduhovne bra}e. Za boqe razumevawe spomenutogdoga|aja navodim da se manastir êrnik nalazina ravnom terenu sa dva mala ostrva u koritu re-ke Koledine, to su ostrva: Sv. Nikole, i Sv. Ve-likomu~enika Georgija. Godine 1832. kada je Sv.Kalinik video APOKALIPTI^KO vi|ewe, ma-nastir êrnik se nalazio samo na ostrvu Sv. Ni-kole, dok dana{wi manastir na ostrvu Sv. Geor-gija nije jo{ bio sagra|en.

Starac Kalinik je bio poznat od svih kao sve-tac i veliki isposnik sa retkim duhovnim i inte-lektualnim vrlinama. Stoga je oko sebe okupio ve-liki broj monaha, a odaje na ostrvu Sv. Nikole subile nedovoqne da prime sve wih. Bilo je dakleneophodno da se sazidaju nove odaje (konaci). Takoje sveti Kalinik do{ao na ideju da napravi jedanve}i manastir na susednom ostrvu Sv. Georgija.

Neo~ekivano je ba{ tada iguman Kalinik do-bio jednu veliku nov~anu sumu i to ba{ za izgrad-wu jednog manastira. Dakle, mogao je odmah dapo~ne sa izgradwom, me|utim ne{to ga je mu~ilo,neka sumwa. [ta se desilo? U ono vreme se u Ru-muniji pri~alo da }e uskoro, tj. 1848. god. bitismak sveta i po~etak novog sveta. Zapravo ono{to se dogodilo 1848. godine, bio je niz revolu-cija i socijalnih promena po celoj Evropi.

Misle}i, dakle, danono}no na to i mole}i seBogu ~isto}om svoje du{e i uvek u sumwi da li dazapo~ne izgradwu manastira ili ne, nije mogao dase odlu~i, po{to je verovao da }e 1848. god. bitismak sveta. Jedne no}i, na po~etku no}ne molitvei misle}i samo na to, seo je na svoju skamiju da se

odmori, jer nikada nije legao u krevet. Odjednomse zapravo na{ao na susednom ostrvu Sv. Georgijaimaju}i sa desne strane Sv. Nikolaja protektoramanastira, a sa druge strane Sv. Georgija, koji suga kritikovali {to jo{ nije zapo~eo izgradwumanastira na tom ostrvu, budu}i da je novac dobiood Protojereja Stratonika. Tada im je IgumanKalinik sa mnogo straha i strepwe rekao:

“ Oprostite mi Boìji sveci, ali sam pro~itaoneka predskazawa o budu}nosti ~ovje~anstva i ve-rovao sam da }e 1848. godine biti smak sveta”. Nato su mu odgovorili:" Pogledaj prema Istoku!" Ka-da je starac pogledao prema Istoku, nije video ne-bo ve} samo jedan veliki sjajni blesak. Wegova ko-

lena su klecala i pao je na zemqu kao mrtav. Svecisu ga podigli i rekli mu: “Pogledaj sada prema Is-toku i vide}e{ veliku Misteriju svetog Privi|e-wa.” Osnaìo se Boìjom blagodati i ugledao Sve-tu Trojicu ta~no onakve kakvi se prikazuju na sve-tim ikonama, a ispod Svete Trojice bio je velikizlatni pergament na kom je velikim slovima pisa-lo: “7500 od Adamovog postanka”.

Sveci koji su ga dràli za ruke rekli su: “Vi-di{ da kraj sveta nije1848. godine; kraj vidqivogsveta }e po~eti kada se napune 7500 godina odAdamovog postanka; moè{ dakle da po~ne{ saizgradwom manastira u ~ast Svetog Georgija”. Ta-ko je i bilo. Nakon svog privi|ewa starac Kali-

nik je odmah po~eo izgradwu crkve u obliku ~e-tvrtaste tvr|ave kako izgleda i dan danas.

To je privi|ewe iz biografije Svetog Kali-nika iz êrnika. Ovde se ve} govori o 7500 godi-na od Adamovog postanka, godina koja kako smogore pokazali odgovara 1992. godini.

Me|utim, kako treba da objasnimo ovo privi-|ewe, kada znamo da je po Svetoj Evangeliji, samSpasiteq Isus Hristos rekao da se tom danu i ~a-su niko ni{ta ne zna, ni nebeski an|eli, nego sa-mo moj Otac. (Mat. 34, 36)

Treba napomenuti ~iwenicu da su se privi|e-wa ovih svetaca dogodila u razli~itim mestima ivremenskim razdobqima veoma udaqenim i odnosese ba{ na istu 1992. godinu.

Ove apokalipti~ne ~iwenice predstavqajustrogo upozorewe za na{ hri{}anski svet i bri-gu o na{em spasewu.

Bog je dobar, milostiv i velikodu{an aligreh se ne moè prostirati u nedogled. Domina-cija zla treba da se obustavi. Pre potopa kata-klizme Gospod je video da se qudska zloba {iripo zemqi i ciq wihovih razmi{qawa i èqa jebila samo zloba.... I Bog je rekao: “Izbrisa}u ~o-veka koga sam stvorio sa lica zemqe” i uni{tioga potopom.

Greh u Sodomi i Gomori je dostigao do nebe-skih visina i zato im je Bog poslao vatru.

Samo razdobqe u kome ìvimo nadma{ilo je uzlu sva prethodna. “Prese}i }u ga po sredini”, re-kao je Gospod. t.j. na 7500, posle 3-4 godine. Niniv-ci (stanovnici biblijskog grada Ninive) su imalimawe dana. Bog im je ustima proroka Jone rekao:“Jo{ 40 dana i Niniva }e biti uni{tena. (Ion. 3,4)” Ali strogim postom i pokajawem stanovniciNinive su uspeli da izmene Boìju odluku.

Nadajmo se da }e hri{}anski svet biti razu-man i da }e izabrati put Ninivaca i da }e kaja-wem i ~estitim hri{}anskim ìvotom do~ekatibez strepwe 1992. godinu. Tako }e mo`da jo{ dugogodina ìveti na zemqi uìvaju}i blagodati kojeBog daruje onima koji ga vole i ispuwavaju Wego-ve zapovesti.

O IZGRA\IVAWU DU[E VRLINAMA

3$��

� �� A�� A��

�� "� �� '� ��+

��"� /� �� "� � � ��

��

��

�� "��

��

��

��

� � �� "��

��4 6�� A��

�� "��

�� '� �� -� �-��

��

� �� 0��+� �

�� -�� '��

��+� �� "� � � �� /��

�� 3?� � � ��

� � �� 1��

� �� -��

"� � "�� -��

"� � � ��

�� &�� ,�� -�� 'HC

:�*9+ ��

�� 4

I�� '�� + ��

��

�� "� � � ��

� � �� "� ��

�� -��

��

��

�� -��

�� 3/��

�� 4 D �� '��+

�� /�� -�� #��

��

�� '��

��-� ��+ D �� '�� + I��

� ��

� �� -� ��

��

� @� ��

�� "� � � ��

�� ;

6��

��

�� '�� + ��

� �� .��

�� '��

�+ ��

��

�� '* . � *7�*)+� ��

�� -�� 6�� "�

�� -��

� �� &�� '%�� M�*9+� � ��

� ��

�� ' �

��

��

�� + !� � ��

��

I� ��

��

�� "��

��

� -�� #�� @� ��

��

� �� "� ��

�� ?� � ��

�� "� � ��

$� �� -��

��

�� /� ��

��

1� �� 0�� -��

�� '* . � 5�)=+

3�� -� ��

"��

��4� � � �� D�� 3�� -� �

�� "� ��

�� I��

��

�� -� "��

�� "� � ��

��

�� $� ��

� ��

� �� -�4� ��

� � ��

� ��

�� "� � � ��

�� !�� D �� ' � ��

��+ ��

�� '�� + ��

-�� '��

-�� -��+ �� /� ��

��

��

�� "� ��"� ��

��

�� $��

�� D�� 2 � �

�� A�� 'D� >�:+� � ��

� � �� % �� "��

��

22

23

��

D��

�� 2 . ��

�� '(�

)�*5+� �� '��+2 ��

�� $�� 'I� M�))+ 6��

�� -�

�� '� �� + B��

� � ��

�� 2 1� � � ��

��

�� '!� *:�)5+� ��

�� -�� I� ��

��

/��

�� @� ��

� � �� '� -�+� ��

��

D � �� " �� 2 1�

� ��" ��"�� " ��

�� "� ��" '!� *> )*+� � ��

?� �� A�� A�� -� ��

��

�� '� !� *>�)=+ I��

��

�� 2

E�� % ��

"� �� '# �� :�M+ ,�� 3��

"�4 � ��

�� "��

-��

�� D �� '�� +2 A �� -��

�� '(�� *> *G+� ��

�� .��

�� '�� + ��

�� "��

�� '��+ �� -� � ��

�� ; &� ��

1�� I � � ��

�� -�� "�

-�� '� !� *>�))+ D��

?�� 2 3# �� "� ��

�� "� � �� % ��

� �� "� -��

�� 4 D��

�� #��

� ��

ISTINA JE

BOGO^OVEK HRISTOS

.��

��

��

� ��

�� 6 ��

��"�� 3��

�� 4 '* I� 5�*G+� � ��

�� 6��

� ��

��

�� "��

�� "��

&��

� ��

��

�� -��

� ��

��

��

6��

�� 3��

��4� � ��

�� !��

� ��

��

�� -� ��

�� 6��

��

�� "� 3�� -� ��

�� 4 6 ��

� ��

� -� ��

��

��

��

��

��

�� "��

?�� 3��

� �� 4 '!� >�)7+� ��

�� "��

-��

/��

��

��

��

�� $��

� �� "� �� "� ��

��

&��

�� "� � � ��

�� "� ��

��

.�� "

�� " �

�� " ��

�� 1 � ��

"� � �� I��

� �� "� ��

�� &"� ��

�� 6��

��

#�� "�� "� � "�� "

.�� " ��

� ��

��

�� A��

�� $��

�� .�� " ��

��" &��

$��

�� "� ��

" �� -��

�"� �� -��

� ��

.��

�� "��

� � �� "��

!��

.�� " ��

�" �� " ��

�� " �� -��

�� $��

�� $� �� 1��

24

��

UZAJAMNO DOPUWAVAWE

SVOJE LI^NOSTI

ôvjek je dru{tveno bi}e i te-ì da ìvi u zajednici, a najmawai najosnovnija qudska zajednica je-ste brak. Brak je uzajamna sagla-snost dvaju lica suprotnog pola dacijelog vijeka ìve zajedno. Prvizadatak ~lanova bra~ne zajednicejeste uzajamno pomagawe u ìvotui dopuwavawu svoje li~nosti.

Poznata je istina da je qudskaradost mnogo ve}a a àlost dale-ko mawa kad se podjele sa drugi-ma. Zato svaki ~ovjek osje}a u se-bi psiholo{ku potrebu da svojemisli, èqe i osje}awa i sva unu-tra{wa zbivawa prenese svomeprijatequ. Ali, od svoje ène ri-jetko }e ko na}i boqeg i iskreni-jeg prijateqa. êstita i po{tenaèna je kao biser, kaè SvetoPismo koje ~itavog svog vijeka~ini dobro svome muù. Najve}apotreba za zajednicom muà i è-ne je ra|awe i vaspitavawe djece.

ôvjek }e ostaviti oca svoga imater svoju i prilijepi}e se ènisvojoj, i bi}e dvoje jedno tijelo (1Moj. 2,24 i Mat. 19,5). “Tako nijesuvi{e dvoje, nego jedno tijelo”.

Sv. Apostol Pavle savjetujesupru`nike, kako da ìve jedni sdrugima. “Slu{aju}i se me|u so-bom u strahu Boìjem, ène slu-{ajte svoje muève kao Gospoda.Jer je mu` glava èni, kao {to jeHristos glava crkvi i On je Spa-siteq tijela. No kako crkva slu-{a Hrista, tako i ène svoje mu-ève u svemu. Muèvi qubitesvoje ène kao i {to Hristos qu-bi crkvu i, sebe predade za Wu”(Mat. 5,21-25).

@ivite u qubavi, veli svetiapostol: Jer je qubav iznad svihvrlina. “Qubav dugo trpi, milo-krvna je; ... Sve snosi, sve vjeruje,svemu se nada, sve trpi. Qubav ni-kad ne prestaje...” (1 Kor. 13,4-8).

Mu` i èna treba da ìve uvjeri, po zapovjestima Boìjim,ne ~initi nikome ono {to ne è-lite da vama drugi ~ine.

Apostol Pavle u poslanici Je-vrejima nalaè: “Ne osu|ujte dane budete osu|eni, ne svetite se;Stra{no je upasti u ruke Bogaìvoga. A bez vjere nije mogu}eugoditi Bogu. Mir imajte i sve-tiwu sa svima; bez ovoga niko ne-}e vidjeti Gospoda. A dobro ~i-niti i davati milostiwu ne zabo-ravqajte; jer se takovijem `rtva-ma uga|a Bogu”.

O MOLITVI

&� ��

��

�� "� ��

�� 2 8��

��

� ��

?�� " ��

�� "��

��"�� -� �� -��

�� '� !� M�5GF HC

)�*=F*�5�M+ @��

� �� "��

��

/�� 3��4 � ��

�� -�� -��

�� -��

��

A��

��

�� "��

A�� 6� �� "� ��

�� "��

�� $��

��

�� 3�� 4 1��

� �� ?�"� ��

�� "��

��

�� ; D ��"� � � ��2 ��

"� ��

-��

"��

��

�� -�� /��

�� B��

3% �� 6� �

��" $� �� -�� 6��

�� /� ��

�� F ��-� ��

�� "�� -�� @��

�� 6� �� "� ��

�� @��

6� �� 4�&*�) # &�%��B&�#�"�

O NADI

Nada je bezbriàn ìvot i bogatstvo koje sene vidi ~ulima, premda je posvedo~eno razborito-{}u i prirodom stvari. Zemqodelci se trude se-ju}i i sade}i, moreplovci tako|e trpe mnoge opa-snosti, kao (uostalom) i deca, u~e}i se pismeno-sti i ostalim naukama. Svi oni imaju u vidu nadu,usled ~ega se i trude sa rado{}u. Na izgled (tj.pojavno) oni bacaju u propast gotove stvari, dokmisleno (u stvari) oni trpe da bi stekli vi{e(premda ~esto trpe nedostatak u onome ~ime na-meravaju da plate). Me|utim, mo`da }e neko re}i(da je nada opravdana kad se radi o ~ulnom), s ob-zirom da se (qudi) iz iskustva uveravaju u kori-snost (truda). Me|utim, (kad se radi o) mislenom(tj. nadi kojom se ulaè truda oko vrline radisticawa Carstva Nebeskog.), neko }e pitati: “Koje vaskrsao iz mrtvih da nam prenese (iskustvo owenoj korisnosti)”. Me|utim, (sli~no pitawe)proizilazi iz neiskustva u duhovnim darovima ipoznawima. I nije ~udno (ako se ono postavqa).Jer, neiskusni su boja`qivi sve dok ne steknuopit. I deca, naime, beè od pismenosti i osta-lih nauka budu}i da ne znaju wihovu korisnost.Me|utim, roditeqi ih, ose}aju}i dobit od wih,kao ~adoqubivi primoravaju i prisiqavaju na(u~ewe). Sa vremenom, najzad, i (sama) deca sti~uiskustvo i po~iwu da vole (u~ewe) one koji su ihprisiqavali, i sama sa rado{}u (sve) trpe}i radisticawa znawa.

Zbog toga i mi treba najpre sa verom i trpqe-wem da hitamo (Jev. 12,1) i da ne klonemo u nevo-qama, kako bismo, kada do|e vreme, do{li do po-znawa korisnosti onoga {to biva (sa nama). Nataj na~in }emo sa rado{}u i veseqem neumornodelati. Jer, verom hodimo, kao {to govori apo-stol, a ne gledawem (2 Kor. 5,7). U ovome vremenuje nemogu}e da onaj ko se bavi trgovinom odjednomostvari dobitak. Isto tako je neostvarivo da (~o-vek) stekne poznawe i pokoj pre nego {to se de-

lom i re~ju potrudi oko vrlina. (U ovom svetu sequdi) uvek boje gubitka, ali i nadaju na dobitak.Tako treba da bude i (u duhovnom poretku) do po-sledweg izdisaja. Prvi ne hitaju samo kada sti~udobitak, nego i kada trpe {tetu i opasnosti. Idrugi su du`ni da ~ine (isto), znaju}i da bespo-sleni ne jede od svoga truda (usled ~ega i jeste si-roma{an, a ~esto verovatno i duàn mnogo tala-nata). Zbog tog govori prorok: U nadi se me na-stanio (Ps. 4,9). I apostol govori: “Nadom su seusavr{ili”.

Mi smo ukratko govorili (na osnovu) stvariiz prirode i Boànstvenih Pisama. Onaj, pak, koèli da se nau~i iz iskustva neka, prema svojimsilama, obavqa sedam telesnih delawa bez raseja-nosti (kao u {koli), te neka se postara o narav-stvenoj, odnosno du{evnoj delatnosti. Do{av{ina taj na~in do nade i prebivaju}i u woj, on }e po-sti}i ta~no poznawe re~enoga. (On }e shvatiti)da je na (samom) po~etku pokajawa, (zapo~ev{i sa

sedam (delawa)), tj. ve} u prvom (naime, bezmolvi-ju) imao nagradu za nadu i gotov dobitak jo{ prenego {to se potrudio u ostalih {est, tj. u postu,bdewu i ostalom. Jer, ~im je po~eo da se podviza-va u prvom (delawu), tj. u bezmolviju (koje je po~e-tak o~i{}ewa du{e), on je odmah stekao dobitak.Me|utim, budu}i (sli~an) neiskusnom u~eniku on,moè biti, nije poznao blagodat Vladike, kao{to ni dete (ne shvata) korist od roditeqa, kojisu po proizvoqewu jo{ pre wegovog ro|ewa biliwegovi dobro~initeqi, mole}i se da se rodi iìvi, te da ih nasledi i da poseduje ono {to suoni pripremili i {to }e jo{ sa mukom (ste}i).Budu}i, pak, u neznawu, ono re~enome uop{te nepridaje nikakvog zna~aja, ve} na pod~iwavawe ro-diteqima gleda kao na isku{ewe. I da nema neop-hodnosti za ishranom i prirodne (veze), ono uop-{te ne bi bilo zahvalno.

Onaj, pak, ko ne podnosi ono {to ga snalazi, aèli da nasledi Carstvo nebesko, pokazuje jo{ve}u nezahvalnost (neblagorazumnost). On je, nai-me, sazdan po blagodati, (kao dar) je primio sve{to postoji, nada se i na ostalo (u budu}nosti),carova}e ve~no sa Hristom koji je wega (koji jeni{ta) udostojio tolikih i takvih darova, ~ulnihi mislenih, koji je ~ak blagovoleo i svoju Pre~a-snu Krv za wega da prolije, ne traè}i od wegani{ta drugo osim da primi Wegova dobra. To jejedini Wegov zahtev. Onaj koji to moè da shvatidolazi do ushi}ewa. “I {ta Bog traì od tebe”,govori (prorok) (Mih. 11,40). O bezumqa! Kakomi, gledaju}i, ne vidimo Wegove stra{ne tajne?Jer, i ono {to izgleda kao da traì (od nas, ustvari) jeste veliki dar (za nas). I kako ne(moè-mo) da pojmimo da je od svih ve}i onaj ko se starao vrlini: on stoji iznad svih i visoko se pruà,makar bio i siroma{an i prostoga roda.

Mo`da nismo ~uli (za ono {to se govori) oprorocima u sada{wem (veku), ni za apostole i mu-

25

��

26

��

~enike, te zbog toga sumwamo u budu}nost. Pogle-dajmo na wihov ìvot i na wihova dela. Pogledaj-mo odakle su, po wihovim re~ima, primili blago-dat i silu (da ne samo ovde), nego i posle smrti ~i-ne ~uda. Pogledajmo careve i bogata{e koji se po-klawaju wihovim svetim ikonama. Pogledajmo i nasada{we vrlinske (qude) koji ìve sa svakom bla-godarno{}u i vrlinom, te duhovnom rado{}u. Na-protiv, bogata{i su zlovoqni i imaju ve}a isku{e-wa od podvi`nika i onih koji dobrovoqno sirotu-ju. Zbog (svega) toga se mi nadamo da je vrlina zai-sta ve}a od svega (drugog). Ukoliko nije kao {torekosmo, razmotrimo zbog ~ega i neverni (koji i neznaju za Boga) ipak hvale vrlinu, premda im vrlin-ski (~ovek) izgleda stran po veri (tj. ube|ewu). Jer,(obi~no) vrlinu po{tuje i protivnik. Ukoliko,pak, verujemo da je vrlina dobra, onda je nu`no do-bar i Bog koji ju je stvorio i darovao qudima. Aako je blag, onda je nu`no i pravedan. Jer, i praved-nost je vrlina. (A po{to je vrlina), ona je dobra.Ako je, dakle, blag i pravedan, Bog sve {to ~ini i{to je u~inio dela (pokretan) blago{}u, iako zli-ma izgleda druga~ije.

Ni{ta, naime, ne pomra~uje (~oveka) kao lu-kavstvo. Bog se, pak, otkriva jednostavnosti ismirewu, a ne trudu. On se, me|utim, ne javqa (nana~in) koji neki pomiwu u svom neiskustvu. Na-protiv, On se javqa putem sagledavawa postoje-}eg, tj. Wegove tvorevine i otkrivawem tajni (ko-je se nalaze) u Boànstvenim Spisima. (Wegovojavqawe) jeste nagrada za bezmolvije i ostala de-lawa u sada{wem (veku). (Nagrada), pak, u budu-}em (veku) jeste: Ono {to oko ne vide i uho ne ~u,i u srce ~oveku ne do|e, (tj. ono) {to pripremiBog onima koji ga qube (1 Kor. 2,9) i koji odbacu-ju svoje prohteve sa trpqewem i nadom na budu}adobra, koja }emo i mi, nadamo se, zadobiti blago-da}u i ~ovekoqubqem Gospoda na{eg Isusa Hri-sta, kome prili~i svaka slava, ~ast i mo} u veko-ve. Amin.

KU]A

£

Hladno maglovito ve~e pre-krilo sve napoqu.

U duga~koj sobi jednoliko huk-}e pe} i kao da svojim {apatomotkriva stra{nu tajanstvenupri~u. Slaba zraka od ogwa po so-bi igra i treperi, jedva osvetqu-ju}i mater {to je prekrstila no-ge na minderluku, pa se, tako re-}i, upila i zanela u puckarawevatre. Pod po~a|alom ikonom,preko od we, presamitio se Koqokraj svojeg sandu~i}a na kojem ~aszacvr~i i malo zasine lojanica, a~as opet, modar jezik od plamenastidqivo oblizuje loj oko fiti-qa. Pokraj Koqa ~vrstim kora-kom prolazi Anka. A na sredini,na malenoj mrkoj powavici, u ko-joj se beli kanap od osnove, pre-koputa od pe}i, sela ~etvorogodaPenka, spustila rusu glavicu,upila o~i u svoje cipelice, kaoda se udubila u sebe samu.

U sobi je jo{ hladno. Pe} odav-na neloèna, duvarovi se ne za-grevaju i novi stanovnici, s vre-mena na vreme, osete, kako im uzle|a pomile mravci. Oni ne svla-~e svojih koùha.

- Mama, podiè glavu Penka.Wen zvonak glasi} {iri se po so-bi lagano kao talas i kao da sveunaokolo zaliva tugom. - Mama,ponovi dete, ne odvajaju}i svojequpko lice od lica svoje matere,koja kao da se okamenila na mestusvome - je li da, kad Koqo pora-ste... Je li, mama, Koqo }e pora-sti veliki?...

A te re~i kanda niko ne ~uje.

Samo Koqo, koji nije ba{ odtih {to u~e lekciju, ose}a wiho-vo zna~ewe, i kao da raste, kao dapred svojim o~ima oja~ava. On,ozbiqno zanesen, ni{ta ne pro-govara, samo name{ta a tamo aovamo svoje sandu~e, koje nekakosve nezgodno stoji -ne kao u onojsobi u wihovoj ku}i - i savija svo-je lice, po kome je prsnulo ne{tomalo zra~aka, nad zadatak, koji se}udqivo vrti ispod wegovih ru-ku, ali sve u zalud...

“...Na{a ku}a... u}i }u, da jedno-ga dana svr{im... opet u na{oj ku-}i...”, seva mu kroz glavu nova zna-~ajna misao i on ose}a, da ga obu-zimqe nejasno krupno ose}awe.Koqo opaà nejasno - da, istom sa-da, treba da bude postojan i smeo,jer je on u ku}i jedina mu{ka glavai svi su uprli poglede u wega. Kaokroz maglu gleda ne{to... veli-~anstveno, {to on treba da, nasvojim ple}ima, ponese, da uradi...

- A je li, mama - opet zatorokaPenka - je li da }e ih Koqo iste-rati?... Kad poraste, on }e iste-rati iz na{e ku}e... i lejica -produì ona ìvo - ona mala mojalejica...

- Ih, Peno, dosta si brbqala...Ostavi mamu na miru - re~e Koqozapovedni~ki, s izve{ta~enomozbiqno{}u, ne napu{taju}isvoga posla.

Dete namr{ti obrvice, gotovoda zapla~e.

- Pssst - pro{i{ta ne~ujno ma-ti, pa opet, s jednom podvijenomnogom, a drugom ukr{tenom pre-ko we, podupre glavu, zabra|enucrnom zabratkom. Lice joj bledo-

27

��

ùto, nad otegnutim duguqastimobrazima isko~ile jabu~ice, izawih pod uskim ~elom duboko upa-le wene uga{ene o~i.

Preko wene umorne pameti bezprekida se roje misli, kao mravi,ali ne razume ni{ta - rekao bi dani{ta ne razume. Kao da je tuga opi-la - ona nema mo}i ni da je ose}a.

“Da mu je preda... Na{u ku}u damu preda... Pandur...” ponavqaona mahinalno, ne pojimaju}i, neznaju}i za sebe.

Ona tu`no pogleda malenu so-bu i neko nepoznato ose}awe obu-ze je: gde je ona, {to }e ovde? Da,ima ku}u - ku}u, koju su gradiliona i wen mu`, u woj je rodila de-cu i odnegovala ih, i da se sada sasvojim maloletnim sirotamapribija ovde... Da pod kiriju ì-vi ispod tu|e strehe, da ~eka...

Majka se po~iwe zbuwivati.Wen joj se poloàj ~ini nemogu-}an, neverovatan...

Ju~e je ìvela tamo - u ku}i. Da-nas nije wena ku}a. Ove ve~eri }espavati ovde - tu, celoga ìvota.Prodali je na trgu... Pandur je iz-bacio, izbacio joj odelo, sudove,poku}anstvo. Wu, decu - i isteraoih... U wenu ku}u ulazi nov gazda.Gazda wene ku}e, gradinice, u ko-joj je ona sadila i polivala, loza,pod kojima su oni stajali, jabuka...Gospodari}e celom ku}om, u kojojona zna i voli svaki kutak, svakiprozor~i}, svaku dasku, gde je onamazala, prala i kitila... U}i }etu|i qudi u gorwu sobu, gde se ro-dila Anka. Izvadi}e brwice, zakoje je bila zavezana Koqovaquqka... U dowoj sobi, gde su imdolazili gosti, gde... gde joj pre{est meseci izdahnuo mu` - novidoma}ini... A ona da sedi ovde...

I jadna mati o~ajno pogleda uzidove, potkoù{ene od kre~e-wa, po kojima su izvr}ene starin-ske police, predade se slu{awutihog huktawa pe}i i wom ovladaneko ~udno ose}awe. Ne{to seprobudi, diè, zatreperi, oìveu wenoj du{i - zaquqa se iz teme-qa. I ona nemo}no obori glavu naupale grudi.

- Je li, mama, ovo je tu|a ku}a? -Ova ku}a nije na{a - zapo~e pono-va Penka i na wen, otegnut zvo-nak glasi}, kao da odjekuju od-se~ni grubi koraci Ankini, kojenavrne ~as na ovu ~as na onu stra-nu, kao da goni neku misao, neki~arobni~ki lik, koji se gubi uzraku niza sobu. Neko naro~itoose}awe uzbudilo je i ona samo{to, }ute}i, steè pesnice, kr-{i ruke, po~iwe da gr~i prste...

- Tu|a, nije na{a... odseca matizagu{eno, bez srca.

- A ako do|e... nastavqa Penka -ako do|e, da nam izbaci sto. Akonam izbaci powavu - ovo je na{apowava, je li?

- Ko da nam izbaci powavu? -pogleda je mati ~udno.

- Pa gazda, mama... Zar nije ovaku}a gazdina? Zar on ne moè danam izbaci i sto, i powavu?

- Moè...Dete za~u|eno pogleda svoju

mater. Penka zna, da se izbacujesamo u reku. Bacaju smet, razbije-ne ~inije, ali ne moè da shvati,kako }e izbaciti sto i powavu...Ona jo{ ne moè da se razabere,je li u wihovoj ku}i ili u drugoj -wihova je ku}a nad rekom i detemisli da su sve ku}e nad rekom.Ali sto je - pada joj na um - takoveliki, zagromori}e... powava }ese iz visine razlelujati...

- A u dvori{tu - budi je novamisao - je li, mama, ne ide da seigram u dvori{tu? Ovo dvori{tenije na{e, je li? Ono je tu|e; sa-mo }emo u sobi da se igramo.

- Igra}e{ se samo u sobi - odgo-vara mati istim glasom.

- Ali kada nema u sobi lejica,gde }emo s Ankom da sadimo cve-}e, je li, mama?...

Anka, ~uv{i svoje ime, instik-tivno se obr}e k svojoj maloj se-strici, {to se drì za materineskutove. Gleda pitaju}i, ali ne-{to kao da je vu~e unutra, - onaponovo pogruèna ulazi u du{usvoju. Bleduwave zrake lojanesve}e treperqivo igraju powenojkusoj sukwici od flanera i neja-sno osvetquju weno rumeno lice,koje su prve brige natmurile. Ni-ko ne sme da se k woj obrne, da joj{togod kaè. Kao da svi veruju une{to veliko, ~udno, {to }e sadaAnka da u~ini. Niko ne sme da jeomete...

># (% ! � # A�� (%& #�@

28

��

MOGU]NOST POKAJAWA

Pokajawe je stvar same ~oveko-ve li~nosti. Ono je potrebno ineizbe`no. Uslovi koji omogu}a-vaju pokajawe su, s jedne strane,sloboda izbora i s druge strane,suo~avawe li~nosti s dvojakomzakonito{}u koja ovaj izbor ~i-ni prakti~nom mogu}no{}u. Ovazakonitost je razli~ita kako posvome poreklu tako i po svojoj sa-drìni kao i po krajwem ishoduwenog primewivawa. Jedna zako-nitost je su{tastveno ~ove~an-ska. ôvek je stvoren za dobro, dabude dobar i ~ini dobro. Ova po-treba se izraàva u zakonu uma

kao i u manifestacijama drugihmoralnih sposobnosti. A krajwiciq praktikovawa, ispoqavawaove zakonitosti je ve~ni ìvot.A druga zakonitost je druga ~ove-

kova priroda. Ona je uneta u stvo-renu prirodu sa strane, kao po-sledica praroditeqskog greha, iostala je u woj kao wen sastavnideo, te{ko otu|iva od we. Prekowe se izraàva zlo koje u zakonu

greha ima svoju najo~iglednijustvarnost. Krajwi ciq praktiko-vawa, ispuwavawa ove zakonito-sti su ve~ne muke u paklu, gde jepla~ i {krgut zuba. O ovim zako-nima, s kojima se suo~ava ~oveko-va li~nost i koji je uslovqavaju iodre|uju u wenim odlukama, govo-ri ap. Pavle re~ima: Radujem sezakonu Bo`jem po unutra{wem~oveku, ali vidim drugi zakon uudima svojim koji vojuje protivzakona uma moga i zarobqava mezakonom greha koji je u udima mo-jim (Rm. 7,22-23). Suo~ena sa ovomdvojakom zakonito{}u, ~ovekovali~nost, iako je na strani zakona

uma, ipak se odlu~uje za zakon

greha. Ap. Pavle kaè: Ne ~inimono {to ho}u, nego na {to mrzim,to ~inim. A kad ono ~inim {tone}u, slaèm se sa zakonom da jedobar. Ali tada ne ~inim vi{e jato, nego greh koji ìvi u meni(Rm. 7,15-17). Zbog toga {to osta-

je verna samoj sebi, svom prirod-nom nazna~ewu, a ipak se odlu~u-je protivu sebe, za zlo koje vodi uve~ne muke, {to je, dakle, pode-qena u sebi samoj, li~nost se ka-je: sebe prekoreva, osu|uje {to jetakva kakva ne treba da je i àli{to se de{ava onako kako ne tre-ba da bude, kad je moglo i drugoja-~e biti.

Mogu}nost pokajawa nije datasamo sa suprotnostima unutar sa-me ~ovekove li~nosti, wenog du-hovnog ìvota, ve} i sa najobjek-tivnijom istoriskom stvarno-{}u, ukoliko ova zna~i spasewesveta i ~oveka. Jer Bog je, da biizvr{io spasewe, osnivawem cr-kve u kojoj se ostvaruje carstvonebesko na zemqi, uspostaviosvoju vlast na zemqi i svima upu-tio poziv da stupe u ovo carstvo.Ali, odziv je minimalan; mnogo jezvanih, ali malo izabranih. Ovostoga {to je privrènost qudi zazemaqska blaga mnogo ve}a odprivrènosti za nebeska blaga.Ovo je Hristos izrazio u pri~a-ma o svadbi careva sina (Mt. 22,1-14) i o velikoj gozbi (Lk. 14,16-24). Da bi se u ovom stavu qudiprema carstvu nebeskom izvr{iopreokret, potrebno je pokajawe,na koje su qudi stvarno i pozva-ni. Ono zna~i ne samo najradi-kalniji, najpotpuniji zaokret ~o-veka sa zemaqskog prema nebe-skom carstvu, ve} i osudu svogaranijeg ìvota u smislu zla, saèqom da se vr{ewem voqe Bo-ìje ostvari mnogo ve}a pravdanego {to je ona fariseja i kwi-èvnika. Pokajawe u ovom smislumoè da izazove samo Jevan|eqeo carstvu Bo`jem koje predsta-vqa pobedu dobra nad zlim ne sa-mo u onom ve} i na ovom svetu.Stoga je Isus Hristos u ime ovo-ga carstva traìo pokajawe ovimre~ima: Do{lo je vreme i pri-bliìlo se carstvo Boìje. Po-kajte se i verujte u Jevan|eqe!(Mk. 1,15).

POPRAVKA GRE[NIKA

Pokajawe je najosnovniji i najva`niji uslovda gre{an ~ovek postane dobar i ~ini dobro.Ali, iako se ovo bez pokajawa ne moè posti}i,ipak je samo pokajawe kao najpotpuniji zaokret iosuda gre{nog ìvota nedovoqno za to. Da bi ~o-vek postao dobar i ~inio dobro, potrebno je da seispune zahtevi koje pokajawe sadrì u sebi i no-si sa sobom. A to su, s jedne strane, da se gre{an~ovek, u grehu i izgra|en od greha, razori, uni-{ti i da se, s druge strane, izgradi novi ~ovek,ro|en u dobru i izgra|en od dobra, tako da seostvari ~ovekovo nazna~ewe i pokaè punina ~o-ve~nosti, onoga za{to je ~ovek stvoren. O ovomegovori sv. Jovan Krstiteq kad kaè ne samo: Po-kajte se, jer se pribliìlo Carstvo Nebesko ve}i rodite rod dostojan pokajawa, jer svako drvo ko-je ne ra|a dobra roda, se~e se i u ogaw se baca(Mt. 3,2.8.10). O razarawu starog i uobli~avawunovog ~oveka govori ap. Pavle ovim re~ima: Svu-cite staroga ~oveka s delima wegovim i obucitenovoga, koji se obnavqa za poznawe... (Kol. 3,9-10).

Za svla~ewe starog i obla~ewe novog ~ovekapotrebni su naro~iti uslovi. Ovo se ne moè po-sti}i nikakvom prosvetom, ma na kakvom visokomnivou ona bila. Ovo se moè posti}i samo u Hri-stu. Jer po ap. Pavlu; Ako je ko u Hristu, nova jetvar. Staro je pro{lo, gle, do{lo je novo! (2 Kor.5,17). [ta zna~e re~i biti u Hristu moè se razu-meti u svetlosti spasewa koje izvr{uje Otac krozSina u Duhu Svetome. Jer Otac je poslao Sina dabude sam pravedan i opravda onoga koji veruje uIsusa.Ovo je postigao time {to je Sina u wegovojkrvi javno postavio za `rtvu ispa{talicu (Rm.3,26.25). Prema tome Isus je predan za grehe na{e iustao za opravdawe na{e (Rm. 4,25). Tako je on iz-brisao obaveznicu protivu nas, koja nas je svojimzapovestima optuìvala, i uni{tio ju je, prikovav-{i je na krst (Kol. 2,14). Posle ovoga Otac je nadan Pedesetnice poslao na apostole svog SvetogDuha, koji je ispoqavawem u delima sile budu}egsveta (Jevr. 6,5), Bogu sabrao, sakupio narod iz svih

krajeva sveta i tako osnovao crkvu u koju se stupakr{tewem koje se obavqa vodom i Svetim Duhom.Kr{tewem se stupa u zajednicu s Bogm, po{to sewime dobija opro{taj grehova i odgovaraju}a sve-tost. Na ovo misli ap. Pavle kad kaè: Ali ste seoprali, posvetili, opravdali imenom Isusa Hristai Duhom Boga na{ega (1 Kor. 6,11). Prema tome bi-ti u Hristu stvarno zna~i biti u crkvi koja je teloHristovo. A ako je sa Hristom u crkvi taj je i sOcem i Svetim Duhom.

U crkvi postoje uslovi da se ispune zahtevipokajawa da se bude dobar i ~ini dobro, jer u wojìvi Sveti Duh koji je si{ao na apostole, a ~ijeje delovawe usmereno na to da se crkva snaì (1Kor. 14,5), da telo raste i da se zida u qubavi(Ef. 4,16). Ovo se postiè darovima Svetoga Duhau kojima crkva izobiluje. Jer ap. Pavle, koji u po-slanici Korin}anima op{irno govori o darovi-ma Svetoga Duha, kaè: Darovi su razli~iti, aliDuh je isti (1 Kor. 12,4).No snaèwe i ra{}ewecrkve Duhom Svetim nije bez veze sa snaèwem ine moè da postiè svoje ciqeve bez pojedinaca ukojima se ovo ra{}ewe i snaèwe ostvaruju. Sto-ga se Duh Sveti koji ìvi u crkvi daje wenim

~lanovima kao kapara za ono {to }e se wegovimdejstvom u budu}nosti ostvariti (2 Kor. 5,5), teap. Pavle s pravom kaè da nismo primili duhaovoga sveta, nego Duha koji je iz Boga, da bi znali{ta nam je darovano od Boga (1 Kor. 2,12) i zar neznate da je telo va{e hram Svetoga Duha koji ì-vi u vama, koga imate od Boga (1 Kor. 6,19).

Delovawe Svetog Duha, usmereno na snaèwe ira{}ewe crkve i wenih ~lanova, pokazuje se nadelu naro~ito onda kada je u pitawu obnavqaweunutra{weg ~oveka, kada se unutra{wi na{ (~o-vek) obnavqa svaki dan (2 Kor. 4,16). Ovo obna-vqawe zna~i privo|ewe ~oveka savr{enstvu. Jerapostoli propovedaju Jevan|eqe da bi svakoga ~o-veka na~inili savr{enim u Hristu (Kol. 1,28). Aovo savr{enstvo je potrebno da se u me|usobnimodnosima bude dobar i ~ini dobro. Jer smo stvo-reni u Hristu Isusu za dobra dela koja je Bog na-pred pripremio da u wima ìvimo (Ef. 2,10). Po-stizawe savr{enstva, dakle, vezano je za IsusaHrista. Isus Hristos je uzor ovoga savr{enstva,savr{enstva koje se postiè razvijawem unutra-{weg ~oveka po slici onoga koji ga je stvorio(Kol. 3,10). Ali Isus Hristos nije samo uzor. Jerizme|u Isusa i crkve kao i wenih ~lanova posto-ji najprisnija organska veza, kao {to je izme|u~okota i loza koje ra|aju rod dok su na wemu (Jov.15,1-6). Stoga se savr{enstvo postiè usvajawemone punine boànstva koja u Hristu ìvi telesno(Kol. 2,9), te je crkva kao Telo Wegovo, puna Ono-ga koji sve ispuwava u svemu (Ef. 1,23), usmerenana to da i svi weni ~lanovi do|u do jedinstva uveri i u poznawu Sina Boìjeg, do ~oveka zrela,do mere doba za puninu Hristovu (Ef. 4,13). Sveovo pak, kako savr{enstvo crkve kao celine takoi savr{enstvo wenih ~lanova, postiè se osve}u-ju}im dejstvom Svetoga Duha. Stoga ap. Pavle ka-è: Mi, pak, svi otkrivenim licem gledamo slavuGospodwu, i preobraàvamo se u istu silu, iz sla-ve u slavu, kao {to biva od Gospodwega Duha (2Kor. 3,18).

29

��

SRPSKI HOMER IZ BOSANSKOG PODRIWA

Pi{e: Nedeqko [ipovac

'�� "� � �� +

Strah junaku kaqa obraz ~esto - tako nekakobi izjavio i neustra{ivi Wego{, a takav strah,od nasilne, masovne, tiranske smrti, kao i od po-mora, negda, i danas je veoma aktuelan, {to poka-zuje niz kwiga u ~ijem naslovu je koliko vizantij-ski toliko i na{ ni{~i odnos prema smrti. înise, ne pri~iwava se, i nakon i{~itavawa âjka-novi}evih kwiga o mitu i religiji kod Srba,smrt ne haje za qudske snove i nadawa, a glas owoj tako|e je porazan kao i ona sama {to pobje|u-je ~ovjeka i sve {to je wegovo. Ta Vo`dova, svaka-ko opravdana, bojazan “da takova bolest u Serbijunebi pre{la” u vezi je sa na{im pjesnikom utoli-ko {to je Kara|or|e pod turskom (pisao je malot, kao {to je i o toj okupatorskoj sili mislio!)smatrao i Bosnu, ~iji je podanik bio Vi{wi}, ko-me se vra}amo, sada ve} kao malom, odnosno mla-dom slijepcu.

Majka mu se zvala Vi{wa, a otac \or|e - li-jep tref vo}ke i sveca. Dobro je da je prvo ostaobez oca, iznenada, toliko malen bija{e da ga sejedva sje}ao. “Dobro je” zato {to ga je majka voqe-la kao o~iwi vid, bez kojeg }e ostati voqom |avo-la, jer biti slijep muka je pregolema ne samo zaslijepca, nego za familiju, sokak, selo, krajinu,pleme, pri~u koja se zavr{ava dubokim uzdahom. Umalom slijepcu, me|utim, ostao je disokrug zapam-}enog ìvota - qudi, predjela, godi{wih doba,rijeka, breùqaka, vo}waka. Surep nam wegovuogromnu nesre}u opisuje potresnim uìvqavawemu posvema{ne jade mladog ~ovjeka:

“Po{to izgubi oca u najranijim danima, po-{to ga mati u tu|i dom odvede, po{to mu bogiweo~i ispi{e, su|eno li zar bi da ostane i bez onog

posve}enog mesta na kome slomqeni vernik vazdanalazi snage. U ovom slu~aju to je ogwi{te Vili-}a. Avgusta 1878., kada su jagawci pretili i vo}eu dozrevawu, Vili}a ku}i do|o{e u goste Turci -dva ugledna zvorni~ka bega. Do|o{e kako je tove} obi~aj bio, po pravu pravovernog, na gozbu ipijanku. Ali se na tome ne zaustai{e. U~ini{ene{to {to tako|e nije bili sasvim izvan obi~aja,ali {to se u svakoj ku}i nije moglo raditi. Nasr-nu{e na \ur|iju, ènu Luke Vili}a. Kada mu-

{karci doma}ini saznado{e za sramotu, navali-{e na Turke. Jednog bega ubi{e, a drugoga obesi-{e o {qivu ularom wegova kowa. Brzoj osvetiodgovori svirepa odmazda. Turci Zvorni~ani po-hvata{e sve mu{karce Vili}a, pu u ZvornikuMarka i Lazu obese, a \ur|ijina muà Luku i si-na Boù poseku. Filipovo se ogwi{e zatravi.Slepom mladi}u je ostalo, sad sasvim samom, dapotraì jedan drugi put, onaj {to ga turski kowine}e mo}i kopitama razneti...”1

Put je slijepog dje~aka vodio pravo u besmrtnost!Bio je to ìvot skitnice.

Moèmo ga, ako lagano zatvorimo o~i, vidjetikako, pocjepane odje}e, ~upav i ritav, sa guslama urukama, tumara pra{wavim puteqcima, s objestrane Drine.2 Gusle su mu bile “osnovno sred-stvo” u ìvotu, ali i bez profesije “guslar” onbi bio guslar, volio ih je zato {to su mu zamije-nile sve {to je imao, odnosno sve {to je - izgu-bio. Osje}ao je kako oko wega rastu simpatije zawega, oko crkvenih porti, svetili{ta, sabori-{ta, sijela i opijela. ôvjek puta i ~ovjek bez pu-ta - mladi Vi{wi} je bio sva~iji i ni~iji. Wego-vo rodno selo zvalo se Trnova u bosanskom Pod-riwu. On je u Trnovi ostao i bez voqene majkeVi{we. ôvjeku mraka bija{e ostao bijeli svi-jet, beskrajan, u kome se i veliki osje}aju male-nim, a mali jo{ mawim. Mu{icki mu hvali lijepiglas, a znao je dosta pjesama napamet, taman toli-ko da se za wega zainteresuje onaj drugi ~ovjek pu-ta, vje~ni putnik sa {tulom, Vuk. Wegov vrli bi-ograf Surep prilaè kartu putovawa FilipaVi{wi}a. Da ~ovjeku pamet stane kad vidi gdje gaje sve doteklo, tog putnika bez o~iju i mane. Hi-qade kilometara, i danas te{ko prohodnih. Uzsve jade, muslimanski begovi su mu pobili svebli`we, a muslimanska fukara ga je zlostavqalagdje je stigla i kako je htjela. Ropstvo srpske si-rotiwe jo{ je trajalo. Autor ovih redaka sje}a se1966. godine, kada je Skup{tina Socijalisti~keRepublike Bosne i Hercegovine ukinula - kmet-ska seli{ta. Dakle, 1966. godine...

Wegova putovawa po drinskim selima, gdje jenajprije stekao ugled i po{tovawe, danas se naj-boqe mogu rekonstruisati iz pri~a bijeqinskogkwièvnika Tihomira Nestorovi}a, savremenogbiografa Semberije, dobrog poznavaoca Podriwai Majevice, krajeva kojima je tabanao mladi, sli-jepi, lijepi guslar.3 Tutwao je kroz Brodac, Dvo-

30

��

� �� !�� "�� #�� !�� $�� !� ��%�� & ��#�� '�� !�� (� ��%� ��)�� *��# �� +�� ! �%� �� )� � �� *��)��

rove, Obarsku, Bijeqinu, Jawu, êli}e, Grada~ac,Derventu, Doboj, Te{aw, Kotor Varo{, Prwavor,Lakta{e, Bawu Luku. Pomiwani biograf veli daje to putovawe od godine, “pa i duè ako se vra-}ao na stari zimovnik, {to je malo verovatno, jerje ~esto skretao ustranu i duè se zadràvao u ve-}im mestima...”

Sudbina svakog putnika je te{ka i neizvjesna,~ak i onih imu}nijih i sa pratwom,4 a sudbinaslijepaca i prosjaka, pogotovo slijepih prosjakaje neopisiva. A na{eg guslara je doteklo i doSkadra, o ~emu nam svjedo~i Vuk: “Kako mi je go-vorio... i{ao je ne samo po celom Bosanskom pa-{aluku, nego i u Skadar, te prosio pevaju}i uz gu-sle!” U ¤£ kwizi Srpskih narodnih pjesama, oda-kle je i ovaj citat, Vuk daje impresivnu sliju srp-skog Homera, iz kojega je znao izvu}i najqep{estihove na{e epike.

Na dugim putovawima po Bosni, Vi{wi} jepoha|ao i zavr{io univerzitet kakvog nigdje nasvijetu nije bilo. To je bio studij islamske isto-rije, bosanskog begovata i wegove tiranije ne sa-mo po Bosni nego, posebno, prilikom gu{ewaustanka u Srbiji, studij hri{}anskog akta, Srbi-na ostavqenog i od Boga i od zakona, studij nevje-rovatnih pri~a, kojih se nije mogao napri~ati ninajve}i zaqubqenik u Bosnu i wen prozni mono-graf Ivo Andri}... Sa tih putovawa, u Tuzlu iokolinu, dolinom rijeke Bosne od Doboja do predSarajevo, pa uz Drinu i niz Pivu i Taru koje suporodile wegovu “krvavu me|u”, pa u Goru êrnu-ju - Durmitor hercegova~ki, hercegova~ki Nik-{i}, pa u [avnik i Podgoricu, a neki kaù ipreko Fo~e, pa na Gacko u Grahovo i Cetiwe...

Muslimanski prvaci, koje je upoznao ili owima slu{ao pri~e na svojim mnogobrojnim bo-

sanskim putovawima, zavr{i}e u wegovim pjesma-ma posje~eni od srpskih ustanika po ma~vanskimritovima i oko Ra~e, tada zapadne, evropske gra-nice otomanske Bosne. Kulinova kapetanovica iBoj na Mi{aru o tome najboqe zbore i svjedo~e.Poturice su voqele, bar iz prikrajka, da ~uju“vla{ku” pjesmu uz gusle, a i sami su gudili o svo-jim Kraji{nicima, Hrwici Muji, Nasradinu ho-xi, Zmaju od Bosne i dr.5

Kuga, slijepilo, tragedija porodice - to su trivelike nesre}e Filipa Vi{wi}a. Naàlost tri sui{le pod ruku sa ~etvrtom, o kojoj nikome nijezborio, a koje se, po opisu biografa mogla dogodi-ti ovako: na svojim guslarsko-prosja~kim putova-wima po zabitima Bosne i Srne Gore morao se pje-smom, osiono{}u, prijekom rije~ju, zamjeriti Tur-~inu ili poturici, prije ovom drugom jer takav je usvakom ratu gori od “turskog Tur~ina”. Na nekoj,dakle, xadi plah kowanik ga je zahvatio s kowa bi-~em, pa hanxarom, po glavi, odsjekao mu pola uha,lijevog, po pola pa doqe, nanio mu trajnu brazgoti-nu preko obraza, osakatio prste na desnoj ruci ko-jom se branio od zlog napasnika. To je iz Filipo-vog kazivawa znao wemu sli~an po usudnom lutawu,svakako druga~ijem, drugi znameniti Bosanac - Si-ma Milutinovi} Sarajlija, upoznao je slijepog ge-nija, divio mu se i opjevao ga u svojoj Serbianci...

Da toga prijateqa ratnika i zaqubqenika unedogledne puteve zaglednemo izbliza: za {tapomi guslama, od wih se nije razdvajao, u bijeloj, pod-rinskoj, ko{uqi-haqi, u opancima oputa{ima ivunenim ~arapama, grub i putnik namjernik, krup-ne figure i visokog, cerebralnog ~ela, koje je odpola glave prelazilo u }elavost, ko{~ato i ospi-~avo lice sa jakim “ko~i}evskim” ne nego haj-du~kim brcima “od uva do uva”, ta~nije - od rame-

na do ramena, ogromnim, vrap~jim gnijezdom obrvaiznad praznih, bezdanih o~nih dupaqa. Kosa “bre-novana” spu{tala mu se niz ple}a. Kad sjedne izagudi, imale su o~i {ta da vide i u{i {ta da ~u-ju. Semberski knezovi, kao {to je bio Knez Ivood Semberije, kao i Kara|or|eve vojvode, kao {toje bio Stojan ûmi}, otimale su se o wegovo dru-{tvo, a Filip o wihovo. On je bio potrebanUstanku kao rijedak pjeva~-propagator i agitatorbojeva i juna~kih pobjeda, a Ustanak wemu kao naj-boqa poduka i {kola.6 Wegovi univerziteti su sesmjewivali. Ovj krvavi liceum oko Loznice, sav ujuri{u i pogibeqi pred alahawem starih du{ma-na na herojskoj granici rodne Drine, bio je Bo-gom darovan. Takvog ga zati~emo u vrijeme bujawaUstanka, “kao qusku zahva}enu op{tim kqu~a-wem”, kako primje}uje jedan rekonstruktorli~nosti i djela Vi{wi}evog. Sada saznajemo ne-{to novo i potpuno neo~ekivano:

2.

Filip je bio èwen i familijaran!U izbjegli~kom logoru pod [apcem od jeseni

1809. do proqe}a 1811. godine, boravi na{ glavnijunak, pjesnik i slijepi guslar, sa - porodicom, {to}e re}i - sa ènom i djecom. Sa Nastom siroticom,koja je, tako|e, rano ostala bez roditeqa, imao jedosta djece - {estoro. Znamo da je dvoje preìvjeloegzodus iz tog dvogodi{weg perioda - u Srem }e1813. vje~ni putnik bez o~iweg vida pre}i sa è-nom, desetogodi{wem sinom Rankom i bebom Mili-com. U okolini uzavrele Loznice sklepao bi nekupotleu{icu, u wu smjestio ~eqad i putovao, kakomu je bilo zapisano, odozgo.

�� !��

31

��

, -��!��. /�� 0�� 1�� !�%�� 2�� !�� *�� 3456 "�� 7��!�� 3458�3496 /� :� ;�<=�� 2�� ! �8*�!�6 ��#�� "�� :�� 2 �� 070 ��<�� 3&9 8 �3436 �� $�� )� =�� ! �� $�� >��%�� ! �??3@ �*!��<�� ! ��!� A$�� !�(� ��2B� 7� �� A-�� %�B ��!��

5 �� ! �� !� ��2 �*!��<�� !� ��%� �� ! � �� *�� )�!�� $�� 2�� ;�� C��<�� !� ��!��9 �� !� *�!� �� D�� 3�� *!�� )�� !�� !�! !�� <��! � �� *<��!� �� )�� -�+� �� !�)�� 8

� � 5� � 9� ��*�� < D��)�� %�� !� !� �� -�%�� )�� /��8 �%� -��!�� !�� %�� 8%�!� �� *��# �� !� �� )�� -�+��

O SAGLEDAVAWU ÛLNIH TVOREVINA

Ukoliko nije umro za strasti, um nema kori-sti od sagledavawa ~ulnih (tvorevina). Ukolikoje jo{ rasejan i ne po~iva u pou~avawu Boàn-stvenim Pismima sa znawem i u bezmolviju, ~ovekse jo{ vi{e pomra~uje zaboravom i postepeno do-lazi do neznawa. (To }e mu se desiti) ~ak i ako jemo`da dospeo do mislenog poznawa, naro~itoukoliko do wega nije do{ao blagoda}u ({to moèi da ne zna), nego putem ~itawa i preko nastavni-ka iskusnih u tajnama. Zemqa zarasta u korov kadje zemqodelac ne obra|uje, naro~ito ako je dobra.I um se nadima (tj. debqa) i (dolazi do) neznawaukoliko se ne upra`wava u molitvi, ~itawu, iukoliko ih nema kao svoje delo. Zemqodelac nemakoristi od toga {to zemqa (prima) ki{u i (to-plotu) sunca, ukoliko je (ranije) nije odnegovao iukoliko (ni{ta) nije posejao. Ni um ne moèimati poznawe bez naravstvnog delawa, makar gamo`da po blagodati i primio. Jer, ~im se makar imalo iz nemarnosti okrene ka strastima, on od-mah pada u prelest. A ukoliko jo{ unekolikoupravi pogled i prema umi{qenosti, blagodat }ega (sasvim) napustiti.

Zbog toga, dakle, oci nisu nikad umawivalidu{evna delawa, dok su telesna ~esto skra}ivalibilo zbog starosti, bilo zbog nemo}i. Jer, umestotelesnih delawa oni ima|ahu telesnu nemo}, kojaima silu da dovede u red okajano telo. Me|utim,o~uvati du{u bezgre{nom (kako bi se i um pro-svetio) bez naravstvenog delawa uop{te nije mo-gu}e. Zemqodelac ~esto mewa oru|e, ili ga mo`dai (sasvim) ostavqa (po strani). Me|utim, zemquon nikada ne ostavqa neobra|enom, nezasejanomili nezasa|enom, kao {to ni plod, ukoliko èlida ga okusi, ne ostavqa bez za{tite. Onoga, pak,ko je lopov i razbojnik i ko ne ulazi na navedenavrata, nego prelazi na drugom mestu, kao {to go-vori Gospod (Jn. 10,1), ovce, tj. boànstvene mi-sli, ne}e poslu{ati, po (re~ima) boànstvenog

Maksima. Jer, lopov ne dolazi za drugo nego daukrade (Jn. 10,10) putem slu{awa i zakoqe putemalegorije (tj. slikovitog izraàvawa) (budu}i danije u mogu}nosti da se uzvisi do (smisla) Pi-sma), te da upropasti sebe i svoje misli la`noi-menim znawem putem umi{qenosti.

Pastir se, me|utim, zlopati sa mislima kaodobar vojnik Isusa Hrista (2 Tim. 2,3), saglasnoapostolu, kroz ~uvawe Boànstvenih zapovesti.On ulazi na uska vrata (Mt. 7,13), tj. kroz smire-noumqe, i na dveri bestra{}a. I pre nego {to seudostoji blagodati svi{e, on po~iva (od svega) islu{awem se u~i o svemu. Ma koliko puta dolaziovuk u obli~ju ovce, on ga progoni samoukoreva-wem, dodaju}i: “Ne znam te ko si. Bog zna”. Uko-liko misao bestidno navaquje i traì da budeprihva}ena, govore}i: “Ako ne razmatra{ pojmo-ve i ne rasu|uje{ o stvarima, ti se nevernik i ne-znaven”, on odgovara: “(Ja ne}u mariti) ni ako ka-è{ da sam lud, od boànstvenog Zlatousta znaju-}i da lud u ovome svetu biva mudar, ({to) i apo-stol potvr|uje (1 Kor. 3,18)”. I Gospod govori dasu sinovi ovog veka razboritiji od sinova Car-stva nebeskog u svome nara{taju (up. Lk. 16,8).

I zaista. Jedni èle da pobe|uju i da se boga-te, da su razboriti i slavqeni, da imaju vlast isli~no. I premda mo`da ne uspevaju i premda imje uzaludan napor, oni se i preko (svojih) silatrude. Drugi, pak, èle da imaju suprotno navede-nome, ~ime i ovde mnogo puta zadobijaju zalog ta-mo{weg blaènstva. Oni se staraju (barem koli-ko i (prvi)) da im um postane slobodan po blago-dati, usled ~ega bi mogao da ima neuspavqivo se-}awe i pojmove, da spozna da su mu (misli) posve-do~ene iz Boànstvenih Pisama ili od iskusnihu duhovnom poznawu, te da sa mnogim znawem (zna)da ne zna zbog dvoumqewa u (nekim stvarima),shvataju}i da su misli koje je imao ranije bile is-ku{ewa (kojima se) ispitivala wegova samovla-snost (tj. sloboda). (Na osnovu toga) on sa smire-wem odvra}a od vlastitih pomisli i namera i neveruje im, ve} ih se pre boji. Stoga se sa mnogimsuzama raspituje (za savet kod iskusnih) i pribe-gava smirewu i samoukorevawu, smatraju}i za ve-liku {tetu ako (ne{to) spozna ili ako (stekneneki) dar. Tome nasuprot, gordi ùri da se oslo-ni na svoje misli, ne slu{aju}i Lestvi~nika kojikaè: “Ne traì pre vremena ono {to ima (svoje)vreme”, i ostalo..., niti svetog Isaaka koji u~i:“Ne ulazi bestidno unutra, nego sa }utawem bla-godari”, niti Zlatoustog koji, nau~iv{i se odapostola, govori: “Ne znam”, niti Damaskina kojije rekao da Adam (jo{ nije bio zreo) da se pruàka sagledavawu ~ulnih (stvari i da prosu|uje dali su dobre ili ne). Jer, ~ula dece nisu sposobnaza jaku hranu, nego im je potrebno mleko, kao {togovori apostol (Jev. 5,12-13).

Zbog toga nemojmo traìti sagledavawe kadanije vreme sagledavawa, nego prvo steknimo u se-bi majku vrlina. Tada }e poznawe do}i samo od se-be, blagoda}u Hristovom. Wemu slava u vekove ve-kova. Amin.

32

��

SPASEWE BLI@WIH

Kao {to je Gospod sve ~inio daspase Judu, tako smo i mi du`ni daneprekidno i postojano popra-vqamo i prijateqski urazumqa-vamo bezbri`nu bra}u na{u, ma ine bilo nikakve koristi od save-tovawa. Kad je takvo starawe o~oveku, koji nije hteo da se kori-sti urazumqivawem, imao Onajkoji je znao kakav }e kraj biti,moèmo li se udostojiti opro-{taja mi, koji, ne znaju}i kraj de-la, zanemarujemo spasewe bli-`wih, napu{taju}i ih posle pr-vog i drugog savetovawa?...

Podraàvajmo Bogu Ocu, i neotkazujmo se ni od kakvih te{kihi prividno uniènih dela za bra-}u na{u... Bog se toliko brine odu{i ~ove~ijoj, da radi wenogspasewa nije po{tedeo ni Sinasvoga. Zato vas molim, da od samogjutra, ~im izi|emo iz svoje ku}e,teìmo jednom ciqu i pre svegapobrinemo se o tome da izbavimobrata iz opasnosti. Ja ovde ne mi-slim toliko na telesnu opa-snost,... koliko na du{evnu, kojoj|avo podvrgava qude... Na{a jedu`nost da se staramo ne samo osvome spasewu nego i o spasewuna{ih bli`wih. Ina~e, i samone}emo zadobiti spasewe, ako za-nemarimo spasewe bli`wih...

Kad vidi{ da neko od bra}eupada u bezakowa, nemoj re}i:“[ta me je briga? [ta ja imam sawim zajedni~ko?”

Te re~i izraàvaju krajwu ne-~ove~nost i satansku surovost.[ta ti govori{? Kao ~ovekima{ sa wim zajedni~ku prirodui jednu istu glavu Hrista. Kako

se onda usu|uje{ da kaè{, da ne-ma{ ni~eg zajedni~kog sa delomistog duhovnog tela, kome oba-dvojica pripadate kao udovi? Ka-ko ti ispoveda{ da je Hristosglava Crkve? Glava prirodno sje-diwuje sve udove, upu}uje jedne nadruge i me|usobno povezuje. Akoti u samoj stvari nema ni~eg za-

jedni~kog sa tvojim udovima: on-da ti ni~eg zajedni~kog nema{ nisa tvojim bratom, a Hristos tinije glava...

Kao {to otac uporno nastojavana ozdravqewu svoga deteta: sedipored wega, neguje ga, pla~e svedo posledweg wegovog daha, takoi ti postupaj s bratom. Otac pla-~em i suzama ne moè da otera bo-lest, niti da otkloni smrt, a ti~esto moè{ trpqewem i upor-no{}u, pla~em i suzama da podig-ne{ o~ajnu du{u. Ti si savetovao,i nisi ubedio? Pla~i, i prilazi

mu ~e{}e; uzdi{i gorko, da bi sezastideo od tvoga starawa i obra-tio spasewu.

Kad nam predstoji spasewe bra-ta, ni od ~ega se treba otkazati,ni stideti. Ako je Hristos umroza nas, onda smo du`ni sve da tr-pimo za bra}u. âk i ako bi po~e-li da ti nanose udarce, da se bra-ne, ti izdrì i ne odstupaj... Ka-ì: Ja ho}u da spasem brata. Vi-dim da wegova du{a gine i ne mo-gu da prenebregnem srodstvo.. Jase ne borim za novac, niti za ne-{to svetsko, ve} za spasewe bra-ta. Niko ti na tome starawu ne}ezameriti; naprotiv, svi }e tiodobriti.. Srodstvo duhovno ve-zalo nas je qubavqu ja~om od ro-diteqske...

Gospoda jedno àlosti pogibi-ja na{a, i jedno raduje spasewena{e, za koje je On gotov sve dau~ini. Da se i mi ne stidimo i nesmatramo to izli{nim (Zlato-ust).

Pred svakim od nas su dva puta:put ìvota ili spasewa i putsmrti. Ko ide jednim putem, neide drugim. Ko ide ~as jednim, ~asdrugim, taj na kraju ne pripada nijednom putu. Kad zavr{i putova-we, Bog }e odlu}iti {ta }e bitisa wim (ava Isaija).

Put spasewa naziva se tesnim inapornim, zato {to on zahteva odputnika koji se re{i da po|e wi-me, da se odrekne svoje gre{ne vo-qe, svojih gre{nih èqa i stra-sti, radi ispuwavawa svete voqeBoìje i zapovesti Boìjih (avaAmon).

33

��

OSNOVNA ISTINA PRAVOSLAVQA - BOGOÔVEK

Sve se istine Pravoslavqa iz-vode iz jedne istine i svode najednu istinu, bezgrani~nu ive~nu. Ta Istina je Bogo~ovekHristos. Ako do kraja proìvitema koju istinu Pravoslavqa, mo-ra}ete prona}i da je weno srce -Bogo~ovek Hristos. U stvari, sveistine Pravoslavqa nisu ni{tadrugo do razne varijante jedneIstine: Bogo~oveka Hrista.

Pravoslavqe je pravoslavqeBogo~ovekom.

I ni~im drugim i nikim dru-gim. Otuda je drugo ime Pravo-slavqa - Bogo~ove{tvo. U wemuni{ta ne biva po ~oveku i od ~o-veka, ve} sve dolazi od Bogo~ove-ka i biva po Bogo~oveku. A tozna~i: osnovnu, ve~nu Istinu ì-vota i sveta ~ovek doìvquje isaznaje samo pomo}u Bogo~oveka,u Bogo~oveku. Jo{ ne{to: potpu-nu Istinu o ~oveku, o ciqu i smi-slu wegovog postojawa, ~ovek do-znaje jedino kroz Bogo~oveka.Bez Wega i izvan Wega nema pra-vog ~oveka, jer je ~ovek pravi ~o-vek samo Bogo~ovekom i u Bogo-~oveku. Van Wega ~ovek se pre-tvara u provi|ewe, u stra{ilo, ubesmislicu. I mesto ~oveka vinalazite otpatke ~oveka, odlom-ke ~oveka, ogrizine ~oveka. Otu-da je i pravo ~ove{tvo jedino ubogo~ove{tvu. I nema drugogapod nebom.

Za{to je Bogo~ovek osnovnaistina Pravoslavqa?

Zato {to je re{io sva pitawakoja mu~e i grizu duh qudski: pi-tawe ìvota i smrti, pitawe do-bra i zla, pitawe zemqe i neba,

pitawe istine i laì, pitawequbavi i mr`we, pitawe pravdei nepravde. Jednom re~ju: pitawe~oveka i Boga.

Za{to je Bogo~ovek osnovnaistina Pravoslavqa?

Zato {to je svojim zemaqskimìvotom najo~iglednije pokazaoda je On ovaplo}ena, o~ove~ena,oli~ena ve~na Istina, ve~naPravda, ve~na Qubav, ve~na Ra-dost, ve~na Sila: Sveistina, Sve-

pravda, Svesila, Sva Boànskasavr{enstva On je sneo sa neba nazemqu. I ne samo sneo, nego nas inau~io, i dao nam blagodatne si-le da ih pretvaramo u svoj ìvot,u svoje misli, u svoja ose}awa, usvoja dela. Otuda je na{ poziv:ovaplotiti ih u sebi, i u svetuoko sebe.

Pogledajte najboqe me|u naj-boqima u rodu qudskom.

U svima wima Bogo~ovek je to{to je najboqe, i najglavnijem, inajve~nije. Jer je On - svetost sve-titeqa, mu~eni{tvo mu~enika,

pravednost pravednika, apostol-stvo apostola, dobrota dobrih,milosr|e milosrdnih, qubav qu-be}ih.

Za{to je Bogo~ovek sve i sva uPravoslavqu?

Zato {to je On, kao Jedan odSvete Trojice, ovaplo}eni SinBoìji, nezamenqiv i kao Bog, ikao Ute{iteq, i kao Za{titnik,i kao U~iteq, i kao Spasiteq.Izmu~en zemaqskom tragikom,~ovek jedino u Wemu, svemilosti-vom Gospodu Isusu, nalazi: Bogakoji moè istinski osmislitistradawe, Ute{iteqa koji moèistinski ute{iti u svakoj nevo-qi i tuzi, Za{titnika koji moèistinski za{tititi od svakogzla, Spasiteqa koji moè istin-ski spasti od smrti i greha, U~i-teqa koji moè istinski nau~itive~noj Istini i Pravdi.

Bogo~ovek je sve i sva u Pravo-slavqu, jer je bezmerno uveli~ao~oveka: uzdigao ga do Boga, u~i-nio ga bogom po blagodati.

I to stvarno ne potcewuju}i~oveka na ra~un Boga, ve} ispuwu-ju}i ~oveka svim boànskim savr-{enstvima. Kao niko, Bogo~ovekje proslavio ~oveka: darovao mu@ivot ve~ni, Istinu ve~nu, Qu-bav ve~nu, Pravdu ve~nu, Radostve~nu, Dobro ve~no, Blaènstvove~no. I ~ovek je Bogo~ovekompostao boànsko veli~anstvo.

Dok je osnovna istina Pravo-slavqa Bogo~ovek, dotle je osnov-na istina svakog inoslovqa ~o-vek, ili razlomci wegovog bi}a:razum, voqa, ~ula, du{a, telo, ve-{tastvo.

34

��

Nigde integralnog ~oveka uinoslovqu, sav je razbijen u ato-me, u deli}e. I to sve u slavu ve-li~ine ~ovekove. Ali, kolika jebesmislica “umetnost radi umet-nosti”, toliko je i besmislica i“~ovek radi ~oveka”. Taj put vodiu najkukavniji pandemonijum, gdeje vrhovni idol ~ovek. A nigdekukavnijeg idola od wega.

Po~etna je istina Pravosla-vqa: ~ovek nije radi ~oveka, ve}radi Boga.

Ili potpunije: radi Bogo~ove-ka. Zato mi, u ime ~oveka, ostaje-mo uz Bogo~oveka. U Wemu je jedi-no mogu}a razumnost ~ove~ijegbi}a, u Wemu je jedino mogu}eopravdawe ~ove~ijeg postojawa.U tu istinu se sti~u sve tajne ne-ba i zemqe, sve vrednosti svihsvetova, o kojima ~ovek moè mi-sliti, sve radosti svih savr{en-stava, koja ~ovek moè postizati.Posredno i neposredno, u Pravo-slavqu je Bogo~ovek sve, i u We-mu onda i ~ovek, a u inoslovqu jesamo goli ~ovek.

U samoj stvari, Pravoslavqe inije drugo do ~udesna Li~nostBogo~oveka Hrista, produènakroz sve vekove, produèna kaoCrkva.

Pravoslavqe ima svoj pe~at isvoj znak po kome se raspoznaje.To je svetli Lik Bogo~oveka Isu-sa. Sve {to toga Lika nema, nijepravoslavno. Sve {to nema bogo-~ove~anske Pravde, Istine, Qu-bavi, Ve~nosti, nije pravoslav-no. Sve {to ho}e da Bogo~oveko-vo Evan|eqe ostvari u ovom sve-tu metodama ovog sveta, nije pra-voslavno, ve} zna~i robovawetre}em |avoqem isku{ewu.

Biti pravoslavan zna~i: imatistalno Bogo~oveka u du{i, ìve-ti Wime, misliti Wime, ose}atiWime, delati Wime.

Drugim re~ima: biti pravosla-van zna~i biti hristonosac i du-honosac. To ~ovek postiè kada utelu Hristovom-Crkvi, vascelobi}e svoje ispuni Bogo~ovekomHristom od vrha do dna. Stoga jepravoslavni ~ovek stalno raza-pet molitvama izme|u zemqe ineba, kao duga koja vezuje vrh nebasa ponorom zemqe. I dok telommolitveno hoda po tu`nom mra-

viwaku zemaqskom, on du{om bo-ravi gore gde Hristos sedi s de-sne strane Boga, jer je ìvot we-gov sakriven s Hristom u Bogu(Kol. 3.1-3).

Bogo~ovek je osovina svih sve-tova: od atomskog do heruvimskog.

Otkine li se od we ma koje bi-}e, otiskuje se u uàs, u muke, upatwe. Otkinuo se Lucifer i -postao je Satana; otkinuli se an-|eli - postali su |avoli; otkinuose u mnogome i ~ovek i - postao

ne~ovek. Otkine li se od we makoja tvar, neminovno se survava uhaos i tugu. A kada se narod, kaocelina, odrekne Bogo~oveka, on-da se wegova istorija pretvara uputovawe kroz pakao i wegovestrahote.

Bogo~ovek je ne samo osnovnaistina Pravoslavqa, nego i silai svemo}, jer jedino On spasava~oveka od smrti, greha i |avola.

To nikada nije mogao, ne moè,niti }e mo}i u~initi ~ovek, makoji ~ovek, niti ~ove~anstvo kaocelina. Poraz je uvek kraj ~oveko-ve borbe sa smr}u, grehom i |avo-lom, ako je ne vodi Bogo~ove-kom.Samo Bogo~ovekom Hristom~ovek savla|uje i smrt, i greh, i|avola. Otuda je smisao ~oveka:ispuniti se Bogo~ovekom, u teluWegovom - Crkvi Pravoslavnoj,preobraziti se Wime kroz blago-datne podvige, osvemo}iti se Wi-me silom Duha Svetoga, obesmrti-ti se, oboìti se, obogo~ove~itise. To je smisao, pravi smisao ivascelog roda qudskog. To i ra-dost, jedina radost u ovom svetubezmerne tuge i otrovne gor~ine.

Pravoslavqe je PravoslavqeBogo~ovekom. I mi pravoslavni,ispovedaju}i Bogo~oveka, po-sredno ispovedamo hristolikost~oveka, boànsko poreklo ~ove-ka, boànsku uzvi{enost ~oveka,a time i boànsku vrednost i ne-prikosnovenost ~ove~ije li~no-sti. U stvari, borba za Bogo~ove-ka je borba za ~oveka. Ne humani-sti, ve} qudi pravoslavne bogo-~ove~anske vere i ìvota bore seza pravog ~oveka, ~oveka bogoli-kog i hristolikog.

�!! ��(%�#;�1�"(��/ CDEF�

35

��

PISMO

POLITIÂRIMA

�� "��

��

�� "� ��

� ��

/� �� "� ��

�� 6��

�� -��

-�� "�� -�

,�� "� � � ��L

6� �� " ��

��

�� $��L

1 �� "L /� �� 2 ��

��

�� $��

��

/� � � �� "� �� $��

#�� $�� /��

6�� " "��

#��

6� �� " �� #��

��

/� ��" ��

� ��

&� ��" � � ��

��

?� �� "�� " ��L

/� ��" �� "�� "��

�� $�� /� ��" ��

�� "� ��

� �� (�� "� �� . � � ��

� �� $�� "�� D

�� " ��

��

�� I�� D �� " �� $��

��

" � � ��

� �� "�� "��

��

/� ��"L &� ��" � � ��

/��" ��

/� ��" �� "�� F ��

��

&� ��" � ��

��

�� " #��

�� " ��

I�� "� �� "��

#�� "�� "�� $��

��

D "��

/��

� �� ! # ��+) #�!��/��& / �2�#�� GH�

�3I/ CJ �� #

GRAD

Subota je. Jo{ jedno sumorno jutro. Ve} neko-liko dana oblaci putuju nebom i kristalne kapipra}ene potmulom grmqavinom i bqeskom muwerasipaju po okolini.

Posmatram neobi~nu igru ki{nih kapi na sta-klu prozora i pitam se za{to oblaci kod meneizazivaju sumorno raspoloèwe i {ta to u obla-ku izaziva ki{u? Jak bqesak muwe trgao me iz sa-warewa. Ki{ne kapi postaju sve krupnije i na mo-menat mi se ~inilo da neka nevidqiva ruka neu-morno prosipa prave mlazeve na moj prozor.

Grane drve}a stidqivo se uvijaju pred stra-{nom stihijom a sumorni oblaci kao da su se spu-stili na zemqu. Odjednom, posle stra{ne grmqa-vine, pred mojim o~ima prosulo se bezbroj malihbelih bisera koji su izgledali tako veli~anstve-no da sam poèlela da iz uzmem u ruku. Otvorilasam prozor i ispruìla dlan. Umesto bqe{tavihbisera na mom dlanu stajalo je nekoliko ledenihkamen~i}a. Bila sam u ~udu, i ko zna koliko bihstajala op~iwena kraj otvorenog prozora, da meiz sawarewa nije prenuo bakin glas: “Vaci, {taradi{ kraj otvorenog prozora po ovom nevreme-nu?” “Bako do|i da vidi{ moje ledene bisere.”“Nisu to sine biseri, ve} grad, sva sre}a {tooluja prolazi jer ona zna biti vrlo opasna.”

[ta li je baki i kako ovi biseri koji se topena mom dlanu mogu biti opasni?

Bakine re~i razbile su moju olujnu ~aroliju, asivi oblak pun mojih bisera odplovio je daqe, dabi svoje mesto ustupio zlatnim zracima sunca ko-ji se sme{e mom neznawu.

?1 #� �&�B��!�� HGGG�

36

��

STARA U^ITEQICA

��! �2�%�'�+ /

� )"��"� 2 (�

K1� )� � �1�0�

�� .�% �& " # (�

� # (� � (�%& �

�(% �� '��

�� & !� # ) (% &

�� $�1#�+� . '��

��! 1�"�0� 0&�2 �

L 0�#�" "� (# ��

�1� � & #�� #�)

�()�"�*�) ) ��

��! �� # )

)#�� # � %��

�1� � & #�� #�)

# ) $� � ) %��

��! #� �# &��:

��.�/ �1 %�/ +!�"��

� � & #� )�� /

!�.� �� #��

��!�& "� $��:

�&! $� � �� 1��

�1� � �� ()�

� %� ) 1��

��.�)� "�" 0�()�:

L2�%�'�+� (% & /

!�1� ! (

%&� �(�% &�� & �

?&�"�)� $&�� %�2��

��%� 2 ( (� (0&�) �

� )� &� !�2��

� � & #�� #�) �

K�&�+ �&�B��!��

NE]EMO

DA NAS UNI[TI

RUDNIK NIKLA

�� # !�" � &� #�� #��1 $�� 0�(%�/ � .�) ) #�� $�%� ��(%��

�� (� ��0 % &� # &� #�� ) %� $"�� #�� M

�� ) %� �� $�� 6�#� !� ��

�� (� #� ��0 % &� # &� ��!"�%� (!�� "� � (!� �

�� (� ��0 % &� #�� $�%� 1�"�0 %& ! &�2� �!�%� � ! �

��! # ��&��

MITROVDAN

��%&�! #(�� !�2� 01��/� 1� ! %&�/ �) ��#�/� � # �1� # ) 0&�(1��1 �� #�� (�#��

L(��&� �� * " �+�� 0&��&�"� )&�1� ��(%�/� �"� (� &�� &�+�/��)�� ! )/ & �� (%��

�� 2 � � ") � (% &�� !�#� # (%�1� 2�� /��N (� �&�"�0� (!� (1 ! &�L� &�"�2 .%� !&�"� � 1�"��

�1 ! %�$� ��%&�! #�� # )#�� '�% /�� #�) )�& �(! #�� &$�) ��& (!�% �

�� # ;�!. / G7�

�� .� ��1 +,

��

37

38

��

JESEN NA ROMANIJSKOM KOSOVU

$��-�� "�� 6�� (�� ""�� "�� E�� , �� . � �

�� 0�� I�� "� � �� . �� ""�� "�� $�� -� �� "�� "�� "�� A�� ""�� "�� #� �� "�� -�� %�� "�� !�� .� �� # �� -�� $�� , �� $�� -�� N�� /�� -�� N�� $�� "�� , �� . � � D�� -

�� " �� I�� , �� 1 � � ��

� " � &��/ G7�

�� .� ��1 +,

JESEWI DAN NA

ROMANIJI

Zora na Romaniji pruà opti~ku varku bes-krajnog morskog plavetnila kroz koje se sporokre}u bjeli~asta ostrvca od gustih pramenova ma-gle. Rawivo rumeno sunce daje nestvarnu svje-tlost, ali jo{ ne zra~i toplotu.

Prolaze sporo sati i dan uveliko osvaja tamu.Jo{ jedan ~udesno rasko{an dan na Romaniji. Zla-te se, bakre, kro{we drve}a. Zelenilo borova ijela ~ini kontrast crvenoùtom sjaju hrastova ibukvi. Lije sun~eva svjetlost, nemilice, {umamai proplancima sa bjeli~astim mrqama od stadaovaca. Pti~iji glasovi se stapaju sa glasovimaqudi, koji kao da grabe svaki trenutak prije dugei hladne zime, koja se redovno privu~e u ovaj kraj,tu sasvim odoma}i.

Pratim ponosni let orla iznad Romanije. Gu-bi se u visini...

Postaje prohladno. Zlatno rumenilo presjeca-ju mra~ne pruge nad planinom. Svjetlost, u igrisa tamom, posustaje. Tama sve vi{e guta obrise dr-ve}a, livada, ku}a... Zvuci crkvenog zvona parajuti{inu i pozivaju na ve~erwu molitvu. Mir osva-ja cijeli predio. Dugo, prije po~inka, razmi{qamo dana{wem danu. O wegovom savr{enstvu, ni~imnepomu}enom. Kako je malo potrebno da bude{sre}an? Dan proveden u prirodi, mir i spokojstvokoje ona donosi, sun~eva svjetlost u kro{wamadrve}a... Nigdje nema takvog sklada boja kao u je-sewem pejzaù, nigdje te igre svjetla i sjenki, ni-gdje svjeìne planinskih {uma.

Mo`da je ovako lijepa priroda jer se spremaza dugi odmor pod te{kim teretima swe`nog po-kriva~a. Sve u prirodi je jednostavno, ima svojtok, smjewuju se dan i no}, godi{wa doba... Kadabi tako jednostavno i prirodno moglo biti i ume|uqudskim odnosima!

Oteànih kapaka od navale sna, zatvaram o~ii tonem...

�1��( # & �&��'/G7�/ �� .� ��1 +,

& �# &�� =1��/ H & �&� /�� .� ��!�%� � ! ,/ ��'�!�#

39

��

U SUSRET

MANASTIRU DOBRUN

Okolina Vi{egrada je, po ko zna koji put, bi-la jedno od najveselijih mjesta, kada su po~etkomnovembra ove godine u~enici Osnovne {kole“Aleksa [anti}” iz Isto~nog Sarajeva posjetiliManastir Dobrun. Wegove drevne zidine zapqu-skivali su talasi igre i qubavi, dje~ije radosti isre}e.

Naime, ovaj jednodnevni izlet ukqu~ivao jesve u~enike od drugog do devetog razreda. Zalaga-wem i odgovorno{}u nastavnika i u~enika, svje-snom disciplinom i organizovano{}u, put je pro-tekao u najboqim mogu}im uslovima. Nastavnicii u~enici su, uz maksimalno li~no angaòvawe,uspjeli ostvariti sve programske ciqeve i plano-ve u toku posjete. Uloèni napor i odgovornost,pristojno pona{awe moglo se primjetiti i kodu~enika. Iako u veoma skromnim prostornimuslovima, svi monasi su otvorili du{u i vrata ido~ekali na{u {kolu sa puno radosti i topline.

Okolina Dobruna je tih nekoliko sati odisa-la veli~inom i odu{evqewem, nekom posebnomrazdragano{}u, najplemenitijim osje}awima. Po-red najve}e nagrade u vidu dje~ijih osmjeha, imalismo tu ~ast da u|emo u Muzej manastira, u kome susa~uvani originalni rukopisi i pisma mnogihistorijskih junaka, kao i slike i ikone od izuzet-ne istorijske vrijednosti za srpski narod.

Manastir Dobrun posve}en je Uspewu Presve-te Bogordice, poti~e jo{ iz 1343. godine, tako daje nepobitna ~iwenica da on ima veliki zna~aj uistoriji srpskog naroda, {to je jo{ vi{e privu-klo i odu{evilo u~enike na{e {kole. Poseban

utisak stekli su oni najmla|i, koji su, ujedno, bi-li i najradosniji.

Poslije nekoliko, lijepo i ugodno provedenihsati, zavr{eno je jedno zanosno, toplo druèwe iposjeta ovom divnom manastiru, ali svakako neza-boravno i neponovqivo, jer sigurno }e biti jo{posjeta Manastiru u toku {kolskih izleta i eks-kurzija, kao i toplih trenutaka, igre, radosti isre}e.

�� # ��(�' ./G7�

IZLET U MANASTIR

DOBRUN

Mnogo sam lijepog slu{ala oManastiru Dobrunu, a taj dan samse uvjerila da nisu bili iskreni,bio je qep{i od svake izgovorenerije~i. Kako sam prilazila Do-brunu, sve vi{e se osje}ao izme|urijeke i kr{evitog brda, mirispro{losti. A na brdu on. Za{tosu ga zvali Crni, ako i danas onsvijetli kao ~uvar, kao vojnik,kao svetac, gleda na to mjesto i~uva ga za budu}nost? Manastir ikonaci ostaju tu, za sve generaci-je ~iji su se preci hrabro borili.Tu moète vidjeti staru no{wu istaru obu}u i oru`je iz starihvremena. Kako smo veliki bili?Jo{ uvjek se gradi, obnavqa, ra-ste Dobrun, a sa wim i sve ostalo{to je srpsko, pa i ja.

Kratko je trajalo da bi se svemoglo vidjeti {to to mjesto pru-à. Na povratku, opet miris pro-{losti i grad Vi{egrad. Drina,brza i bistra, a iznad we Starimost. Kada prelazite Stari mosti kora~ate sporo preko wega, kaoda postajete dio istorije koju jezapo~eo Mehmed-Pa{a Sokolo-vi}.

Jedan dan je premalo da bi sevidjela qepota gra|ena stotina-ma godina, ali dovoqno da vidimkako je moja zemqa lijepa.

Zorana Mandi}, ¤�

& -�&�+� � !1�!��/ G7�

��1 +

SUSRET S BOGOM

Susret s Bogom je doìvqaj,poseban natprirodni doìvqaj,koji vi{e nego ma {ta drugo mo-è da izazove preokret u ìvotui ostvari moralno savr{enstvokoje vodi jedinstvu s Bogom. JerBog se doìvquje kao bi}e koje jesamo po sebi dobro, kao najvi{avrednost puna svakog savr{en-stva. Ovo ~oveka o~arava, ushi}u-je, odu{evqava, podiè, privla-

~i, jer se ~ovek ra|a sa naro~i-tim sklonostima za ovo. S drugestrane, pak, Bog se doìvquje kaobi}e, koje, shodno ovoj svojoj pri-rodi, ne trpi greh i zlo, On ihosu|uje, ka`wava, uni{tava. Sto-ga je Bog za ~oveka, pored svegadrugog, i strah i trepet, Wega setreba bojati. Prema tome susrets Bogom za ~oveka zna~i, s jednestrane, usmerenost i polet ka

dobru, a s druge strane, neprija-

teqstvo prema zlu i grehu. Otu-da se iz susreta s Bogom javqaju

jake li~nosti koje svetle u isto-riji hri{}anske crkve i svetauop{te. O ovome imamo primerau Svetom pismu Starog i Novogzaveta kao i u istoriji hri{}an-ske crkve.

Susret s Bogom, koji dokazujeda Bog, kao sveto bi}e, ne trpigreh i da se u Wegovoj slu`bi mo-è biti samo ako se o~isti odsvakog greha, doìveo je pr. Isa-ija. On o tom susretu pi{e ovo:“Videh Gospoda gde sedi na pre-stolu i uzdignutu, i skut mu ispu-wava{e crkvu. Serafimi stajahuvi{e wega... i vikahu jedan drugo-me: svet, svet, svet je Gospod nadvojskama; puna je sva zemqa slavewegove... I rekoh: jaoj meni! pogi-boh, jer sam ~ovek ne~istih usana,i ìvim usred naroda ne~istihusana, jer cara Gospoda nad voj-skama videh svojim o~ima. A je-dan od serafima dolete k meni,drè}i u ruci ìv ugaq, koji uzes oltara kqe{tima, i dota~e seusta mojih i re~e: evo, ovo se do-ta~e usta tvojih, i bezakowe tvojeuze se, greh tvoj o~isti se: potom~uh glas Gospodwi gde re~e: koga}u poslati? I ko }e nam i}i? A jarekoh; evo mene, po{qi mene...”(Is. 6,1-8).

Susret s Bogom u Hristu Isusuje tako|e doga|aj koji zna~i naj-potpuniji i najsudbonosniji preo-kret u ìvotu i u isto vreme mo-ralni preporo|aj koji vodi savr-{enstvu. Ovo dokazuje Hristovopozivawe svojih u~enika u apo-stolsku slu`bu. Isus Hristos jeprivla~io sebi snagom koja je iz-lazila iz Wega, jer se On u svome

radu razlikovao od svih drugihqudi i u~iteqa onoga vremena.Privu~eni ovom snagom ribari suostavqali sve i polazili za Hri-stom, da slu{aju i propovedaju We-govu nauku. Tako je Hristos ribarena~inio lovcima qudi. Isus idu}ipokraj mora Galilejskog vide dvabrata, Simona, koji se zove Petar,i Andriju brata wegova, gde bacajumreè u more. Behu, naime, riba-

ri. I re~e im: Hajdete za mnom, iu~ini}u vas lovcima qudskim. Aoni odmah ostavi{e mreè i po|o-{e za wim. I kad otide odatle, vi-de druga dva brata, Jakova Zavede-jeva i Jovana, brata wegova, gde saZavedejem, ocem svojim u ~amcu kr-pe mreè svoje. I pozva ih. A oniodmah ostavi{e ~amac i oca svogai po|o{e za wim (Mt. 4, 18-22).

I susret s vaskrslim Hristomizaziva preokret u ìvotu i mo-ralni preporo|aj. Ovakav susrets Hristom imao je ap. Pavle, o ~e-

40

��

mu se u Delima apostolskim kaèovo: “A Savle je jo{ uvek disaopretwom i ubistvom na u~enikeGospodwe, pa ode do prvosve{te-nika i izmoli u wega pisma za Da-mask, na sinagoge; ako koga na|eod ove nauke, qude i ène, da ihsvezane dovede u Jerusalim. Putu-ju}i, do|e blizu Damaska. I uje-danput ga obasja svetlost s neba,pade na zemqu i ~u glas gde mu go-vori: Savle, Savle, za{to me go-ni{? A on re~e: Ko si, Gospode?A ovaj: Ja sam Isus, koga ti go-ni{. Nego ustani i u|i u grad, ikaza}e ti se {ta ti vaqa ~initi.

A u Damasku be{e jedan ~ovekpo imenu Ananija. I re~e mu Go-spod u utvari: Ananija!... Ustanii idi u ulicu koja se zove “prava”,i potraì u domu Judinom Tar{a-nina po imenu Savla... A Ananijeodgovori: Gospode, od mnogih ~uhza ovoga ~oveka kolika zla po~i-ni tvojim svetim u Jerusalimu. Iovde ima vlast od prvosve{teni-ka da veè sve koji prizivaju imetvoje. A Gospod mu re~e: Idi, jermi je on oru|e izabrano: da izneseime moje pred neznabo{ce, care-ve i sinove Izraiqeve. Ja }u mupokazati koliko mu vaqa postra-dati za ime moje.

I Ananija ode, u|e u ku}u imetnu ruke na wega i re~e: Savlebrate, Gospod Isus, koji ti se ja-vio na putu kojim si i{ao, poslaome je da progleda{ i da se napu-ni{ Duha Svetoga. I odmah otpa-de od o~iju wegovih kao krqu{t,i progleda; i usta i krsti se...

Bio je nekoliko dana s u~eni-cima koji behu u Damasku, i odmahje po sinagogama propovedao Isu-sa, da je on Sin Bo`ji” (Dap.4,1-20).

MOJA MAJKA

Moja majka je div èna. Onaj jehrabra, neustra{iva i nepobjedi-va. Za vrijeme i poslije Drugogsvjetskog rata su je mu~ili tako{to su je tukli, vje{ali, zabijalieksere ispod noktiju, izbijali zu-be {amarima, vukli za lijepu buj-nu kosu i nikad nije odala gdje jeotac. 1947. god. su je vezali za noge,objesili za gredu i silovali, re-

|aju}i se. Sve je to hrabro podni-jela dok je iznemoglo je~ala neprogovoriv{i ni rije~i. Vezaniuku}ani: djed, tetka, stric i bakasu skameweni i uko~eni posma-trali, ispu{taju}i jezive krike.Za svaki vapaj i pu{tenu suzu sudobijali bubotke u le|a ili gla-vu. Djed je prokliwao qude nequ-de govore}i da wegova snaha, we-gova vila ni za {ta nije kriva.

Div-mama je sve izdràla. Po-slije smrti na{eg oca ona je sveu~inila da nas tri odgaji i {ko-luje. Sve tri smo bile dostojnewe. Bile smo uvjek u {koli najbo-qi |aci. Oca nismo zapamtile,ali smo zapamtile pri~e o wemui maminom mu~ewu.

Iako je toliko mu~ena, imalaje juna~ko srce i nikad nije bilabolesna. Uvjek je bila vesela inasmijana. Nikad nas nije trova-la pri~ama o ratu i stradawima.Sva wena mu~ewa i patwe dozna-la sam mnogo, mnogo kasnije izpri~a mojih ujaka i stri~eva.

Umrla je, rade}i do zadweg da-na. Gajila je za nas ovce, sviwe,pilad. Svega smo imali: krompir,luk, kukuruz, p{enicu i sve osta-le namirnice. Nesebi~no nam jepomagala. Moga sina je odgajila. 7godina je bio kod we. Vi{e je wuvolio nego mene.

Ne mogu nikad da zamislim daje vi{e nema, ne mogu nikad da iz-govorim pokojna. Uvjek je samomoja mama. Skoro svake sedmiceidem na selo u na{u ku}u, odrà-vam, ~istim i ne dam da propada.Wen grob posje}ujem kad god odemna selo. Odràvam ga, ~istim, sa-dim cvije}e jer ga je puno voqela.Ja i moj mu` smo joj podigli naj-qep{i spomenik, ostavili mje-sto i za mog oca iako tu nema we-gove ni jedne kosti.

Svoju plemenitu du{u je ispu-stila 7. aprila - Blagovijest1998. god. Nikad, nikad ne}u tajdan zaboraviti.

Dana Blagojevi}

41

��

KU]A

(nastavak sa 27. strane)

I ona ose}a to op{te raspoloèwe, koje kaoda je neprestano uzdiè, uzvi{ava. Ona je danasjaka - ose}a da je oja~ala, i Anka razmi{qa, pla-nira, kako da u~ini... da izvr{i.

I ona sama jasno uvi|a, {ta }e da radi, {tatraì, ali kao da je ne{to ponelo, vu~e je, i ona,zaneta, ne moè da se razabere. Anka neprestanoma{e rukama, gleda nervozno ovamo onamo i kaoda sve unaokolo {apu}e, govori nekim ne~ujnimjezikom, koji weno srce razume. A uvelo lice we-ne matere, }utqiv rad Koqov, tuàn glas wene se-strice kao da u woj bude ne{to tajno, neznano,ona po~iwe da vidi daleko - daleko, da razumemnogo...

- A-a-ah - procedi ona kroz zube i u svom uzdahu ~i-ni joj se da ~uje zapovest, znak da se krene, da po~ne...

“Lek... lekcije za sutra... nisam... treba...” -pre|e joj preko pameti, ali ona, bez mnogog raz-mi{qawa, mahnu odlu~no rukom. Ta joj se misaou~ini tako sitna, ni{tavna - kad je ~eka ne{totako krupno, Anka moè i da ne u~i.

Ona saznaje: du`nost joj je sada da pomogne svo-joj materi... Svima... Anka je mo}na - ni{ta je nemoè spre~iti, zadràti...

- Mama, mamo mori, pi{i de... opet se javiPenka - {to ne pi{e{ tati - nije li on kod de-da-Boge, pa da ih tuì, je li, mama? Da ih tuìdeda-Bogi, {to nam uze{e ku}u... Je li, mama? Onoje na{a ku}a...

Mati pogleda u dete, koje be{e uprlo o~i na wupitaju}i - ona ne zna {ta da odgovori. U tren okakao da nokti wene pameti ra{~eprka{e zale~enuranu u wenoj du{i, probudi se neko staro ose}awei o~i joj se navir~i{e suza. Ona nemo}no upre ~e-lo u svoje podignuto koleno i potmulo zarida.

Penka je pogleda kao krivac. Dowa usnica zai-gra, ona se zatrese i pla~u}i zari glavu u materi-no krilo.

Koqo se instiktivno diè i kao da ga ne{topovu~e minderluku. On htede ne{to da kaè, aliga neka ruka kao da steè za grlo, suze ga zagu{i-{e i on odjednom udari u pla~.

I sve unaokolo kao da se sli u ovaj op{ti po-tmuli pla~. Jedno op{te ose}awe zavlada wima.Za wih ne be{e jezika, da im pomogne - re~i, da serazumeju. Samo se Anka odvoji, napreè sa da uz-drì suze i u taj se mah oseti jo{ ja~om, jedanglas je pozva, jedna ruka s eupravi na wu, ne{to jepovu~e napoqe. Kao u zanosu, ona brzo obla~i ci-pele i ne misle}i, ne gledaju}i nikoga, Anka se,tako re}i, otrè od tuge, tresnu vratima iza sebei zadihana uputi se trkom...

A iza we se nejasno kod svih javi nada: ona }euraditi, ona }e izvesti ne{to, {to oni nisu mo-gli da doznaju, ~emu se nisu mogli da dosete...

££

Hladno maglovito ve~e leglo je na dvori{tesnegom pokriveno.

Anka otvori vratinice i neodlu~no u|e. Ona ne-jasno saznaje: ova je ku}a ve} tu|a, ona nema prava daulazi. Ali to trenutno ose}awe trne pred uspomena-ma, koje obuzimqu detiwu du{u. I ogolela jabuka, iuvele loze, i opustela gradinica, i tamna ku}a, kaoda po~iwu govoriti nekim bliskim, milim jezikom,i ona kao da se saìve sa svim unaokolo.

Anka iznenadno koraknu dvared i zavu~e se umra~an kut izme|u gradine i bunara, okernuv{ile|a po~a|alim letvama. Zami{qenim pogledompogleda unaokolo.

“Niko me ne moè videti...” - sinu joj kroz glavu.Ona kao da se nekoga boji, ali istovremeno ose}a:ima prava da stoji u ovom dvori{tu, gde se rodila iigrala se, jer... mada su danas u{li tu|i qudi da ì-ve, mada su ih oni izbacili - ova je ku}a ipak wiho-va... wihova... Neka im urade {to ho}e, ima ne{to{to ne mogu nikako od wih oduzeti... Ova je ku}a wi-hova... Woj je blizak, ro|en, mio, svaki kutak, svakikamen, svaka gran~ica. Ona voli ovu ku}u...

I misao za mi{qu kovitlaju se po wenoj glavi.Jedna za drugom izle}u pred wu tople uspome-

ne i sve se gube jedna iza druge - slivaju se.Tamo ispred prozora, ispod loze, u~ila je lek-

cije. Ovde je s Koqom razlivala vodu, da se smr-zne - te se tociqali. Svakoga leta, kad zri pe-trovka, a ona u~i lekcije, sprema se za ispit, ovdeje kupila jabuke, popadale u li{}e od zdravca...

I bi joj nekako nelagodno, kad opazi: niz dvo-ri{te vezana uà, da su{e haqine. Ova uà oninikako nisu vezivali. A tamo - zagleda se Anka -ko je sklonio dugu klupu, gde je wen otac sedeo, daposle ru~ka popije kavu? Mesto prazno, pusto...Anka se okrete. - A gle... u kut nabacane cepani-ce: ona nikako nije ovde vi|ala drva...

42

��

Ona oseti zbuweno, da joj ne{to otimaju, da jojho}e sa srca i{~upati ne{to, na {to niko nemaprava da pruì ruku. To je woj najskupqe.

A u wenoj du{i kao da sve ne{to kipi, kupise. Ona ose}a, da }e sada biti... ûdno ose}awe ob-uzelo je, zapelo, i ona kao da je zaboravila na se-be. Htela bi da vi~e,da se razdere, da ru{i, da gu-ra, da ska~e, da ma{e rukama, da udara nogom dapri~a ne{to, za koje nema re~i da se iskaè, {toona nikako ne moè da ispri~a. I iskidane, uzbu-|ene re~i ponovo obuzimaju wen um.

Anka sva dr{}e kao da je u groznici.U to vreme niske prozor~i}e preko puta oba-

sja crvenkasta svetlost od lampe. Ona jasno vidimuà, ènu, nekoliko dece, kako idu po sobi tamoi ovamo, i u wenoj du{i po~e da plamti ne{to ne-poznato. Anka jasno vidi: èna se okrete muù iusne joj se mi~u - govori mu. On ma{e rukama, vr-ti glavom. Najzad se svi prikupe i posedaju u krugoko neke trpeze. Bi joj jo{ neobi~nije.

Tu|i qudi... da ve~eraju. I ove }e no}i spava-ti u wihovoj ku}i tu|i qudi... I ve~eraju u ovojsobi. U toj su sobi oni samo goste primali. Ovisu ~uvali ovu sobu - retko su ulazili: ona je bilawihova name{tena soba. Oni }e ovde iskaqati -wihova }e ku}a postati ni{ta i nigde... wihovaku}a...

I kao da je diè neki vihor, u du{i se wenojprobudi briga; kroz glavu joj sinu nekoliko neja-snih misli, i ona po~e jo{ ìvqe da ma{e ruka-ma. Anka ho}e da im izgovori, da im napri~a, daih... istera.

I noge je iznenadno poneso{e ku}i.Ona nesvesno projuri preko dvori{ta, pribli-

ì se pragu i kao u snu otvori vrata. Hladan mlaz,{to sunu u sobu, kao da je baci pred uku}ane.

Svi digo{e o~i s trpeze i za~u|eno je pogle-da{e.

- Ne moè... Mama kaè, ne moè tako... Ovdeje za goste... Isprqa}e se - ne moè... zakre{taona, ra{iri ruke i ispruì prste.

- Kakva je to devoj~ica?- Kakva?... Pogleda{e se uku}ani u nedoumici.- Ne moè... ne moè... - vi~e i daqe Anka i

dr{}e.Ona ose}a, uvi|a, da treba ne{to re}i. Eto

sad ovde kao da se odlu~uje wena sudbina, ali ne-ma re~i - pamet joj se ko~i. A ona ne moè da seuzdrì, da se odupre - woj je potrebno da pri~a,da vi~e, i ona be{umno nastavqa kre{tavim gla-som:

- Ne moè... ne moè... Mama kaè... Ovde go-sti... Ne moè... Ovde isprqano... Ne moè...

Anka kr{i ruke, ska~e, ali joj usne postajumodre, lice postaje bledo, o~i se stra{no prevr-}u i ona premrla pada u nesvest.

- Ne... moè... Gos...ma... ne... mo... è... o... n...a... - promuklo vi~e jo{, hvata rukama - gura...

- Ah!...- Jaoj... - razroga~i{e o~i uku}ani.Deca se popla{i{e i pribi{e u kut.- Kakva je to devoj~ica? - zapita mu`.- [ta joj bi? ... i èna sa slu{kiwom pri|e

Anki, da je dignu.- Pripala joj muka...

- Daj sir}eta, da je poprskamo... umre}e... da jepovratimo - ùrno se razmrda{e svi uku}ani.

£££

Bleduwave zrake lojane sve}e, koja ~as zacvr-~i i na mah prosine, ~as pak plavi~asti jezikplamenov stidqivo oblizuje loj oko fitiqa, ne-jasno osvetquju Anku, koja je poluotvorenih o~ijupoloèna na minderluk. Majka joj sedi kraj nogu.

Pe} potmulo huk}e i tegobna, kobna ti{ina

vlada unaokolo.- Ama je lÄ da }e Koqo - pribliàva se materi

Penka razbaru{ene svilene kose - je li, mama? -Je lÄ da }e Koqo da ih istera, kad poraste? Ho}eda oja~a, da ih nadvlada i da ih istera iz na{e ku-}e... Je li, mama...

I ona umiqato upija detiwski pogled u vo-{tano lice svoje matere.

Anka se }ute}i podiè, vu~e svoj zavoj na gru-di i opet, nemo~na, spu{ta glavu na uzglavqe. Ko-qo se sasvim pritajao u tamnom kutu.

Iza napuklih prozora sa sne`nim kristalimai ledenim cve}em spu{ta se no} i u woj trne ì-vot bez ikakva java.

Petko Todorov

43

��

BESJEDA SVETOGA JEFREMA SIRINA

O DRUGOM DOLASKU GOSPODA HRISTA

Hodite i pri|ite sinovi svjetlosti, ~ujte bla-gosloveni i blaèni glas Spasiteqa na{ega kojikaè: “Hodite blagosloveni Oca mojeg, primiteCarstvo nebesko.” Pazite qubazni moji, niko daod vas ne bude li{en blaènog nasle|a. Jer evove} je pred vratima.

Hodite qubazni na put kakav vam pokaza Go-spod, da bi u radosti dostigli Carstvo nebesko.Zato uzmimo {to je potrebno za put i uqe u sudo-vima svojim, tj. Jevan|elske vrline: Krotost,Smirenost, Poslu{nost, Vjeru, Nadu, Qubav, Rr-peqivost i druge boànske vrline, jer put je dug.Zapregnuv{i bedra svoja ~istotom i istinom, kaoqudi koji o~ekuju svoga gospodara, da uzmemo sve-tionike svoje, tj. vrline, i da muèski bdimo: jero~ekujemo Gospoda svoga sa Neba. Ne dremajmo, dase ne bi ugasili svetionici na{i. Jer }e se izne-nada za~uti: “Evo @enik ide, izlazite mu u su-sret”, a svi koji Ga vole i koji su se pripremili,vidje}e ga u slavi. Svi koji ga qube, ispuni}e serado{}u u svijetlom i vje~nom obitali{tu. Zatopazite, bra}o moja, pazite kad se za~uje ovaj glas,da se ne pokaè ko od vas sa uga{enim svetilni-kom, to jest bez vrlina, bez uqa i obu~en u àlo-snu odje}u, da nebi bio osu|en na krajwu tamu, naneprestanu i vje~nu kaznu, gdje je pla~ i {krgutzuba.

Osigurajmo sami sebe zato {to neznamo kada}e do}i Gospod na{! Kao lupe` no}u, kao svje-tlost, tako }e do}i Stra{ni dan. Dolazak Go-spodwi bi}e kao najbrà muwa. Zatrubi}e i mr-tvi }e ustati, i zemqa }e se zatresti iz osnovasvojih i nebesa i sile nebeske }e se pokrenuti.Te{ko meni, qubazni moji! Ko }e biti hrabar utaj ~as? Sve }e ìvo zadrhtati i uàsnuti se. Noblagodat Spasiteqeva, ukrepi}e i obradova}epravednike: “I bi}e uzeti na oblake u susret We-

mu”. A koji su lewi i nebri`qivi kao ja, osta}ena zemqi, u strahu. Podignimo sebe sa zemqe ma-kar malo, qubazni moji, i po|imo na nebo!

[ta }e nam koristiti ovaj svijet za koga smovezani brigama? Ili {to }e dobiti ukra{avawemodela svoga nego ogaw neugasivi? Ili {ta }e nampruìti probirawe jela nego muku vje~nu? Znajte

qubazni, da }emo se kajati i mu~iti tamo vavjek,ako se ne podvizavamo za ovo kratko vreme. Za{tose ne trudimo, bra}o moja, qubazna? Za{to se le-wimo i ne pripremamo? Evo ve} nam je blizu ve-liki i stra{ni dan Gospodwi. Za{to ne odbaci-mo sve ove beskorisne brige i ne rasteretimo se-be bremena zemaqskih stvari? Zar ne znate da su

vrata uska, tj. put u Raj, i tijesna i da koristoqu-bac ne moè kroz wih da pro|e?

Bog voli nekoristoqubive i one koji su dra-govoqno podvrgli sebe siroma{tvu, podvigu, bde-wu i mnogim stradawima i one koji su se pripre-mili da ìve u slavu besmrtnog @enika. Takvi }enaslediti Carstvo nebesko. Eto qubazni i vratanas zovu: “Hodite, poùrite se meni”. Ne teciteni{ta na zemqi, ne brinite se ni o ~emu, nego setrudite neumorno. Eto ide @enik. On svakoga odvas po imenu zove, da mu da pokoj, po mjeri trudo-va wegovih, zove vas u red svetih, u neiskazanusvetlost, u nepromjenqivi, besmrtni i vje~ni ì-vot. Znaju}i sve ovo, molim vas, djeco moja, potru-dimo se za ovo kratko vrijeme. Ne budimo lewiviovdje, qubazni moji, da se ne bi kajali kroz svevjekove, kad nam suze i uzdasi ne}e pomo}i ondjegdje nema pokajawa. Pored toga, na{em trudu ra-duju se An|eli i Arhan|eli, a lewosti na{oj ra-duju se |avoli. Ako se ovde ne budemo trudili qu-bazni, ne}emo imati opravdawa u onaj Stra{nidan. Ne}emo se izgovoriti za grijehe svoje. Jer, odkada je do{ao nama, Gospod i Spasiteq na{ - sva-ki izgovor otpada, zato {to nam je On doniovje~ni ìvot.

îme }emo da vratimo sve ovo Onome, koji jeradi nas bio pquvan, {iban, raspet, koga su isme-javali qudi ne~isti i bezakonici, gre{ni i zlo-~esti. îme moèmo sve to da vratimo Gospoduna{em, mi bijedni i gre{ni? Te{ko nama ako sene trudimo, jer se ne}emo mo}i da opravdamo predWim.

Stoga, qubazni moji, da odbacimo svaku brigui revnost u svom sujetnom i prolaznom vijeku i savelikim podvigom da sluìmo samo Wemu, jer jeOn na{ Gospod i Spasiteq. Evo, Wegov dan je si-gurno blizu i Wegov dolazak moè nas zate}i.

44

��

Hodite bra}o moja da se spremimo, da bdimo o~e-kuju}i Gospoda na{eg, besmrtnog @enika. Evo Onzasija! Ve} ide! No} je pro{la dan se pribliùje.Sinovi svjetlosti, poùrite ka Svjetlosti! Nelewite se, ne dangubite. Potrpite jo{ malo i ni-ko od vas da ne misli na odmor, no bacite pogledgore na Nebesku krasotu, na radost besmrtnog@enika, da bi se du{a na{a zasitila slavomvje~nog gledawa u Wega, svjetlo{}u i likom We-govim.

Znaju}i sve to da ne sabiramo blago na zemqi,qubazna bra}o moja, jer }e u onaj dan svaki od nasmorati da pokaè: kakvu je vrlinu stekao ovdje,kakav trud, kakav podvig ili kakvo bdewe. Zato,bra}o moja, kada sveti mu~enici pokaù rane svo-jih stradawa i mu~ewa, a podvi`nici svoj podvig,svoje uzdràwe, trpqewe, svoju àlost, svoje si-roma{tvo i svoje suze: ~ime }emo se mi tada po-hvaliti mi nemarqivi i lewi, koji smo beskori-sno ìvot proveli? Te{ko nemarqivima! Te{kobezbri`nima!

Pri|ite bra}o moja, pri|ite i potrudite seda bi se prosvetlile na{e du{e i da bi videlilukavstva protivnika na{eg - satane - kome je svezlobno prekrasno! Jer nam on (|avo) stavqa naput: prepreke, sablazni, {tetu, rasejanost ovogavijeka, tjelesna zadovoqstva, nadu na dugovremenisada{wi ìvot, strah od podviga, qenost u moli-tvi, san i tjelesnu tromost za vrijeme pjevawapsalama. No ukoliko je on revnostan utoliko smomi nemarqivi.

Znamo da se na{i dani krate, da vrijeme pro-lazi, i da Gospod slave ide u veli~anstvu qepoteSvoje i sa stra{nom silom Carstva da svakome dapo djelima. Bojim se Bra}o, da se na nama ne ispu-ni rije~ Gospodwa: “I do}i }e od istoka i zapadai sjevera i juga i sje{}e za trpezu u Carstvu Bo-ìjem sa Avraamom, Isakom i Jakovom, a vi }etebiti izgnani napoqe, u tamu najkrajwu”.

ÛDESNO ISCEQEWE DEVOJKE

@ �� % �� "�� D�� -�� !� �� -� � � @ � �� "� �� *) � �� !��

K�� "��23&�� " �� / � "� �� "�� !�� " �� -� � �� 1� �� " � �� " � �� 4 �� 2 3,�� I� �� -�� "� 4 �� "�� "� �� -��

&�� "� � � ��"� �� -�

��"� �� D�� -�� -�� D�� &� �� $� �� !�� D�� "��"� ��2 �� -��

�� .�� "� � �� "�� D�� "�� !�� 8�"� D�� -�� " �� "� D�� -� / � � �� D�� "�� "�� !�� -�� "�� "�� "��

D�� !�� 2 3�� #�� "� �� " �� -�� 8�� 4 !�� 2 3% �� "�� "�� .�� " � �� -�� 4 D�� 23#�� "� � �� "� � -�� 4 �� 2 3D�� " �� 4 �� 0�� "� �� @ � �

45

��

��"� �� -�� 2 3? �� 4 @�� 2 38��" �� !�� " �� -� �� # �� " �� " �� 1� �� " ��

� �� " �� 4 �� 2 3D�� "� -�� 4�� % �� 6 �� "��"� � D�� -�� 1 ��-�� "� � �� 2 3�� A�� "� �� D�� 6�� "�� 6� ��% �� "� �-�� &�� 4 6 �� ' �� + � �� -�� !�� 2 3�� "�"� � ��

��"� �� 6�� / �� 4 �� -�� "�� D�� "�� D�� -�� # �� -�� "� �� "� �� "� �� @�� !�� $�� 2 3#�� "� � � � #�� &�� !�� 1� �� "�� % �� "�� 4 6�� % �� A�� 1�� !�� $�� 6� �� 6� �� 1 �� " � �� / �� % �� " D�� "�� 6�� "�� ?�� 6�� A�� $�� 6� �� $ � �� " �� "� �� D�� "�� 6� � �� -�� 6� �� I��

� �� 6� �� -�� 4

6� � � � �� "�D�� D � �� !�� "�� /� �� "� � � �� 2 3#�� !�� 4 ! �� -� �� #�� A�� 2 3A�� D�� 6� �� A�� 6� �4 D�� "� �� "� �� #�� "� �� "� �� !�� "� � �� #�� &�� !�� "� � �� 6�� D�� -�� -�� !�� -�� # �� "�� "�� -��

46

��

BESJEDA O ÂSNOM KRSTU

�� *�� )#�) #�� (�� &�2� (�$� � ��)� �&(% (!�" � � )#�) � �

>�� J/EA@

Krst je najspasonosnije znamewe i vidqiv znakqubavi Boìje prema ~ovjeku. Na krstu je raspetSpasiteq i bogo~ovjek Gospod Isus Hristos iSvojom krvqu osvetio ~asni i ìvotvorni Krst.Velika je mo} i sila ~asnog i ìvotvornog KrstaGospodweg. “Do|ite vjerni ìvotvornom KrstuGospodwem da se poklonimo”. Pri|imo, da nas si-la Krsta osnaì, podigne i oìvotvori! Pokla-waju}i se, molimo se da ne klonemo duhom i tije-lom i ne pokolebamo se u vjeri, nego da istrajemou podvigu, postu i molitvi. Da bra}o, da se podig-nemo i ustanemo sa Krstom Hristovim i istraje-mo u vjeri, u qubavi, u nadi, u trpqewu. Zato se uhramovima iznosi sveti Krst, da bi se podsjetiv-{i se na stradawa Hristova, iskupiteqsku `rtvui krsnu smrt, podsjetili se da je Gospod Isus Hri-stos: “Ponizio sam sebe, postav{i poslu{an dosmrti, smrti krsne” (Fil. 2,8). Zato zastanimokod Svetog Krsta i zagledajmo se u lik raspetogaHrista, poju}i: “Krstu Tvome klawamo se Vladi-ko i sveto Vaskrsewe Tvoje slavimo”.

Pravoslavni hri{}ani klawaju}i se ~asnom iìvotvornom Krstu Gospodwem imaju na umu da jeBog iz bezgrani~ne qubavi prema ~ovjeku, postra-dao da bi nas spasao i omogu}io nam vje~ni ìvot.Trebalo je da Gospod postrada, jer kao {to je gri-jeh do{ao kroz drvo preko praroditeqa, a pisanoje: “Proklet neka je koji visi na drvetu” (Gal.3,13), tako je kroz drvo (Krst), skinuta kletva ido{lo spasewe preko Gospoda Isusa Hrista. Qu-di zasqepqeni grijehom raspiwu Boga, a Bog kaokrotko jagwe podnosi krsnu smrt. Krsnom `rtvomi smr}u na krstu, Hristos je pobjedio smrt i gri-jeh koji je ovladao qudima, satrao |avola i uzdi-gao rod qudski, jer smo kroz Adama svi sagrije-

{ili, a sa Hristom smo svi oìvjeli i vaskrsnu-li jer je to bila mo} i sila Hristovog Krsta.

- Kad je carica Jelena prona{la ~asni KrstGospodwi, poloì{e krst na mrtvaca i on oì-vje.

- Car Konstantin vidje znak Krsta od zvijezdana nebu na kome je pisalo: Ovim pobje|uj i pomo-}u KRSTA pobjedi sve svoje neprijateqe.

- Svjedo~e Sveti, da je an|eo silazio i kadioKrst koji je podigao car Konstantin, tri puta ugodini: no} uo~i Krstovdana, 7. maja u dan javqa-wa Krsta i ove krstopoklone nedjeqe.

- Svetiteqi, mu~enici i vjerni pobjedili suzle duhove i zasluìli carstvo Boìje zahvaquju-}i sili Krsta.

- Sv. Sava i Sv. Simeon se odreko{e sebe, ze-maqske slave i prestola i prekrsti{e Srbiju od

kraja do kraja i âsnim Krstom Hristovim prive-do{e Srbe Bogu.

- Sv. car Lazar privede Krstom âsnim i Sve-tim pri~e{}em Srpsku vojsku Carstvu Nebeskom.

- Sv. Mu~enik |akon Avakum `rtvova svojumladost i qepotu ne odri~u}i se Hrista, iako jebio nabijen na kolac u znaku Krsta.

Eto, blaèni i pobo`ni hri{}ani, iz ovihnekoliko primjera, vidqiva je pobjediteqna silaSv. Krsta. Osjewuju}i sebe krsnim znakom i kr-ste}i se sa tri prsta, blagodarimo HristovomKrstu, jer je iz groba zasijala radost vje~nog ì-vota. Realnost Krsta postala je realnost Vaskr-sewa. Gdje je Hristos - tu je Krst, gdje je Krst - tuje Vaskrsewe, gdje je Vaskrsewe - tu je spasewe.

Do stradawa Gospoda na{eg Isusa Hrista, po-stojale su razli~ite vrste kazni, a jedna od naj-stra{nijih i najmu~nijih, bila je, razapiwawe nakrst. Upravo zato, na{ Spasiteq da bi oprao na-{e grijehe i razapeo grijehe svih qudi, i svimaomogu}io vje~ni ìvot, pristaje da bude raspet istrada na krstu.

Krst nam pokazuje da je nebo presto Gospodwi,a zemqa podno`je nogu Wegovih. Hristos je raspe-}em na krstu obuhvatio i prigrlio sve qude ipruìo im {ansu za pokajawe i za spasewe. Raspe-}e je ~in slobode i ~in slobodne voqe, kojom seBog daje na smrt, da bi drugi mogli da ìvevje~nim ìvotom sa Bogom.

“Gospode, kao {to si Krstom oslobodio svijetod osude za grijeh, tako i sluge tvoje, koji Ti odsrca, sa vjerom prinose ovo krsno znamewe, silomKrsta qubqenog Sina Tvog, u~ini da svagda budupobjedioci grijeha i daruj im sva tvoja zemaqskai nebeska dobra, i uvijek vode}i Krstom sve vjer-ne ka dobru privedi primawu nebeskog vijenca”,molimo se u molitvi na osve}ewu krsta (Velikitrebnik).

47

��

SV. NIKOLAJ SRPSKI (¤£ dio)

��) %& " (! �� # � � "� #+��/ �%0�2�% � � !&.�# ��8!�%� � ��!� � � � +�1�#� #� � � �� (� (! �� %!�" # � &�#� � %�$� � � +�� "�8 # 2�!�� ( ��"�) ��. ��1�%� (� �0�% ( (% #�./ � � ( 0&�" %�'�)/ � � $�� (%� 0�� . ! (��#��,

Kako bez Boga odìvjeti bar jedan trenutak a da se,ve} sutra, ne postidimo nekog od svojih nepromi{qe-nih postupaka? Istina je jedna! Istina, koju je Sin Bo-ìji prije skoro dvije hiqade godina izrekao: “Uska suvrata i tijesan je put {to vodi u ìvot i malo ih je ko-ji ga nalaze” O, kada bi svaki novi dan zapo~eli sje}a-ju}i se ovih rije~i Gospodwih! Bili bi iskreniji, bilibi ispravniji, bili bi sre}niji, ìve}i ìvot u ovomsumornom i ogrehovqenom vremenu.

; ; ;

Tragaju}i za utjehom u danima ispuwenim nezado-voqstvom, danima ispuwenim strahom, danima ispuwe-nim tugom, u stra{nim poslijeratnim vremenima kadasu qudi moje generacije besciqno plutali, izgubqeniu vremenu i prostoru, prvi put mi je pod ruke prispje-la, i u svaku poru mog bi}a se uvukla, jedna divna kwi-ga. Bile su to “Molitve na jezeru”. U po~etku sam je~itala ne razumjevaju}i skoro ni{ta od onoga {to jemoj um, uprkos tome, upijao. Ostavqala sam je i vra}a-la joj se i iznova ~itala dok su mi rije~i beskrajnequbavi prema Onome kome su upu}ene grijale praznosrce. I danas, deset godina poslije, ista kwiga je mojbijeg od svakodnevnice, moja nada, moja utjeha i mojsmiraj ponekad tako uzburkane du{e. Danas, deset go-dina nakon {to mi je prva kwiga Vladike Nikolajauplovila u ìvot, nijednu no} ne usnim i nijedan no-vi dan ne zapo~nem bez neke od tih molitvi. Danas,deset godina poslije, u svojoj biblioteci imam svakunapisanu a objavqenu rije~ ovog divnog svetiteqa.

Mnogi su pisali o wemu, dobro ili lo{e, zavisnood ~istine wihovih du{a. Ja se pla{im da pi{em.Pla{im se da u svom fondu rije~i nemam dovoqnoonih kojim bih mogla opisati svoju qubav prema we-mu. Pla{im se da bi rije~i bile suvi{e blijede iprazne u odnosu na ono {to osje}am. Gospod zna da jesve {to je ispisano na ovoj hartiji istkano srcem izna ono {to ja ne znam da ispi{em. Uostalom, rije~isu suvi{ne, ~ak i da uspijem da tu qubav vama, koji }e-te zastati na ovim stranicama, ispri~am.

Ve~eras }u poku{ati ne{to drugo. Ve~eras }u po-ku{ati da vam ispri~am pri~u o jednom nedeqnom ju-tru, u Nikolajevom hramu, u srcu Srbije, u Boìjemselu Leli}. Oni koji su ve} bili tamo razumje}e o ~e-mu govorim, oni koji nisu neka samo naslute i neka imta slutwa probudi èqu za otkrivawem {ta se to bu-di u nama pored svetih Nikolajevih mo{tiju. Kakoopisati taj drhtaj du{e? Taj instikt i strepwu? Turadost koja se razliva, taj mir i ti{inu i miris vo-

qenih mo{tiju koji du{a tako èdno upija, tu blago-dat koja se izliva nad skru{ene i pognute glave vjer-nika? Osje}awa se za vrijeme Sv.Liturgije vrtoglavosmjewuju. Du{a se jednog trena raduje a ve} slede}egstrahuje. Sa moje desne strane nalaze se mo{ti mognajmilijeg svetiteqa. Od radosti {to sam, nakon go-dinu dana, ponovo tu, navire mi talas topline, bes-krajne qubavi, duboke sre}e i mami mi osmjehe nauàreno lice kojim se slivaju tople suze moje razwe-ène du{e. Isti taj osmjeh skameni mi, s mojelijevestrane, oslikan prizor Stra{nog suda, od kojeg mi za-drhti du{a i odjednom postajem nemo}na od silnogstraha od Onog koji }e sutra do}i i presuditi mi, za

svaku moju, i najtajniju misao. Od tog prizora ledi mise krv u ìlama a iz sje}awa naviru i oni davno u za-borav potisnuti grijehovi koji su se ~inili neznat-nim a sada su veliki kao planine, jaki kao stijene ko-je se lome od hridine mog ìvota i ru{e se na menelome}i mi krhko tijelo. Tako se zastidih sama sebe utom trenutku jer mi se u~ini da tih stijena {to me za-trpavaju ima daleko vi{e nego sekundi mog dosada-{weg ìvota. Sklopih drhtave ruke i svim srcem, is-krenije nego ikada, pokajah se za sve ono {to u~inihda rastuìm Onoga koji mi je ìvot darovao. Molihse dugo, pognute glave, stide}i se da podignem o~iprema nebu kao da }u tog trena ugledati samo lice Go-spoda. U svom tom strahu osjetih koliko Ga duboko vo-lim i pomislih kako bih razumnije prihvatila da vi-dim prekor na Wegovom svetom licu i smirenije ka-znu koju mi odredi nego da ugledam tugu u Wegovim bi-strim o~ima. Prekor bih podnijela, tugu ne. Jer ja za-sluùjem da me ukori ali on ne zasluùje da Ga ja ras-tuìm. Spoznadoh da se vi{e pla{im Wegove tuge ne-go Wegovog gweva. Jer znam da je milostiv, znam da jepun qubavi, pun pra{tawa, ako Mu se skru{eno vra-tim u zagrqaj onda kad odlutam. Ali kako da mi opro-sti ako Ga rastuìm jednom? Ili, kako sama sebi daoprostim? Molitva umiri moje, strahom sle|eno srce,ali i daqe ostadoh posti|ena i poèqeh da svoje bi-jedno bi}e sakrijem duboko negdje od pogleda Gospod-weg. Znaju}i da tako ne{to nije mogu}e, jedino {tomi u tom trenutku ostade je, da obe}am sebi kako }u setruditi da se popravim pa da o~i vi{e ne upirem u ze-mqu stide}i se pred Bogom, nego da ih upirem u nebo,mole}i opro{taj i milost, mudrost i hrabrost da op-stanem u ovom prolaznom ìvotu i sa~uvam du{u zaonaj vje~ni, koji tek dolazi. S qubavqu pri|oh da cje-livam voqene mo{ti. Tog jutra se smjeni jedno i na-stupi novo osje}awe. E, ovdje izbija ona sebi~na stra-na moje li~nosti jer ovo ne èlim da dijelim. Ovo se}uti i taji duboko na dnu du{e i ne skrnavi se. O to-me se ne govori. O tome se samo misli. Ali otkri}uvam bar jednu tajnu! Kad sam iza{la iz hrama, ~inilomi se da je sve, ~ega se dotaknem, u isti mah oìvqa-valo. Grcala sam od sopstvene snage i snage onoga {tome vuklo naprijed. Osje}ala sam se poput èdnog ~o-vjeka kome su dodali vodu i on skoro izgubi dah, dokmu kloko}e niz uàreno grlo, a istovremeno osje}adivne talase {to mu se razlivaju tijelom. Tu, pod pla-vim leli}kim nebom, ni sa kim se u tom trenutku nebih mjewala, bila je misao koja me u stopu pratila.Sveti Nikolaj je uistinu bio u pravu. Nnigdje u svije-tu nebo nije tako plavo kao nad wegovim Leli}em...

��.� � % . K1��! +

48

��

POVIJESTI O NIKOLAJU

1. Predvi|aju}i ££ Svjetski rat i wegove strahote,Nikolaj odlu~i da pozove srpski narod na sveop{tepokajawe. Pored besjeda, apela i pisawa o tome odlu-~i se na jo{ jedan, samo wemu svojstven podvig... Jednesubote, bos i gologlav u staroj i iskrpqenoj mona-{koj rizi, uzja{e nekog starog magarca i s nogama ko-je su visile i pognute glave sa poluotvorenim o~imaproja{e kroz Ohrid. Narod se krstio i {apatom govo-rio : “poludeo Nikolaj, mislio, ~itao, pisao i polu-deo...” Sutradan, na Sv. Nedjequ, sav Ohrid se slegne umanastir Sv. Nauma. Vladika je sluìo Liturgiju kaoi obi~no, dok su svi sa nestrpqewem o~ekivali po~e-tak besjede. Po zavrsetku Liturgije, Nikolaj stadepred narod, malo po}utav{i. U hramu je vladala sa-blasna ti{ina koju on razbi svojim gromkim glasom:“Jeste li do{li da vidite ludog Nikolaja?” I nasta-vi, dok su se obarale posti|ene glave vjernika: “Onosam ju~e bra}o, u~inio iz àlosti i tuge zbog vas. Viste po~eli rijetko da dolazite u crkvu, a sve ~e{}eda govorite o modi, o civilizaciji i kulturi na nekievropski na~in a to sve zna~i greh i samo greh”...Ka-ù da je tada izgovorio jednu od svojih najqep{ih be-sjeda o pokajawu...

2. Crkvewak leli}kog hrama je pri~ao ovu povjest.On je uvjek prvi dolazio i otkqu~avao crkvu jer su sekqu~evi hrama nalazili kod wega. Jednom, do|e Niko-laj da nedeqnu Liturgiju sluì u svojoj zadu`bini.Pomenuti crkvewak zakasni i tr~e}i do|e do crkve izati~e slede}u scenu: Ugleda Nikolaja kako, kle~e}i,ide oko crkve. U strahu, crkvewak se sakrije iza jed-nog drveta i nastavi da posmatra. Kad je tre}i putobi{ao oko hrama, vrata se sama otvore (iako su bilazakqu~ana a kqu~ bio kod crkvewaka) i Nikolaj kle-~e}i u|e u crkvu. Poslije izvjesnog vremena, crkve-wak se osmjeli i u|e u crkvu. Nikolaj je bio u oltarui samo ga je }ute}i, smrknuto pogledao, daju}i mu znakda zna {ta je ovaj vidio.

3. Jednom, kad je vladika Nikolaj do{ao da posjetiroditeqe, zatekne svog oca Dragomira te{ko bole-snog. Smje{e}i se, kaè mu: “Mora{ odmah ozdraviti,dolaze nam gosti. Ko }e ih sluìti ve~eras!” Zatimklekne kraj kreveta a glavu nasloni na grudi svog oca

i po~ne da se moli. Poslije pola sata Dragomir jeustao zdrav i za vrijeme ve~ere svojim gostima je pri-znao da se prvi put u ìvotu boji ro|enog sina.

4. Pred smrt, poslije zavr{etka Liturgije, Vladi-ka je sjeo na neku klupu u manastirskoj porti, zarioglavu u dlanove i nekoliko sati sjedio nepomi~no.Manastirska bra}a su mu pri{la misle}i da je bole-stan a on im je, s bolom u glasu, rekao, da je dobro alida se mora jednom i umrijeti: “A kada umrem, sahrani-te me u obi~nom drvenom sanduku sa krsta~om iznadglave. Pa kad do|e vrijeme prenesite me u Boìje se-

lo Leli}. O, kad bih mogao da se razlu~im i da se kaokap rose vratim u prirodu, u moje selo Leli}. Jer ne-bo, u ovom svetu, nigde nije tako plavo kao nad mojimLeli}em.”

5. Vladika je imao sinovca, zvao se Tiosav, bio jesin Nikolajevog brata Alekse. Nikolaj ga je ~estokritikovao jer je bio “napredwak” a poslije rata jeoti{ao u komuniste.Taj wegov sinovac je i najzaslu-

`niji za povratak mo{tiju svog strica u Srbiju. Jed-nom mu je Vladika pisao iz Amerike i obra}ao mu serije~ima: “ûjem da si imawe dao komunistima i oti-{ao sa wima. Ja ne mogu do}i dok su oni na vlasti alikad ja do|em, ti me ne}e{ sa~ekati!” Taj Tiosav je svepripremio u Leli}u za do~ek mo{tiju koje su trebalesti}i sutradan. Umoran, legao je da se odmori jer jetrebao ustati rano ujutro i do~ekati svete mo{tisvog strica. Majka ga je u krevetu prona{la mrtvog,umro je u snu.

6. Imao Nikolaj nekog ro|aka u Leli}u, zvao seSavo i jednom, do|e mu u posjetu. Savo mu se poàlina svog zeta koji je u braku mu~io wegovu sestru i re-~e mu: “Do|e mi da uzmem pu{ku i ubijem onog psa”.“Nemoj, Savo, ubi}e wega Gospod...on nosi gumene ~i-zme na nogama i ima gvozdenu ruku. Kad prilazi, ne~uje{, kad udari, vi{e se ne diè{”...Taj Savin zetje poginuo poslije pet dana. Tom prilikom, kad je kre-nuo, s vrata se okrene, i kaè mu: “Do}i }e vrijeme,Savo kada }e{ iz svoje ku}e gledati {ta se radi uAmerici!” Savo ga isprati i zabrinuto re~e svojojsestri Milevi: “Nikolaj mnogo ~ita i pi{e ja mi-slim da je umno oboleo!” Kada je Milevin sin, mnogogodina kasnije, kupio prvi televizor sjetili su se{ta je ~i~a Nikolaj jo{ davno predskazao.

7. Kad je umro na{li su mu samo jedan dolar. Sa-hrawen je u najprostijem drvenom sanduku sa {umadij-skim }ilimom. Wegov grob stajao je, kao najobi~nijahumka, punih dvadeset godina. Tek tada je ogra|en ipodignut je mali spomenik u vidu krsta.

8. Na studiju teologije, kad su ve} kod Nikolajauo~ili dar besjedni{tva, prilikom jednog ispita, kadsu studenti izvla~ili samo naslov i trebali po tomeodràti besjedu, profesori Nikolaju podmetnu pra-znu ceduqicu da vide kako }e reagovati ... Nikolaj ot-kriv{i da je ceduqa ~ista, kao “iz rukava” po~e be-sjedu: “îsta je hartija kad na woj ni{ta ne pi{e,~ist je dan kad u wemu nema tame, ~isto je nebo kad nawemu nema oblaka, ~isto je more kad na wemu nema ta-lasa, ~isto je gvo`|e kad na wemu nema r|e, ~ista jedu{a kad na woj nema greha...” I izgovori besjedu o~istini du{e zadiviv{i sve prisutne.

49

��

RAZGOVOR SA GOSPODOM

Stvara{ nas u sebi, Gospode, me|u qudima.Odlazimo Tebi, od qudi. Niko nije uvek sa nama,osim Tebe. Rastanci su bolni, ali se od Tebe ni-kada ne rastajemo. Zato je qubav prema Tebive~na i bez bola.

Ni dodirom, ni re~ju, ni an|elima, ve} to-plim talasima qubavi Ti otisnu kamen sa srca

na{ih, teàk kao kamen sa Tvog groba, i otkrinam izvore vode ìve. Tu prebiva{, poji{ nas,zveri odgoni{, da i drugi od nas Tvoju qubav piju.

Radost u nama samo je vesnik qubavi. Radostnije vrewe krvi; ona je snaga kojom Te prizivamoda nas nau~i{ da Te volimo kao {to Ti voli{nas, zauvek i bez odmora.

Kako je bilo hladno i pogre{no bez Tebe, Go-spode! O~i su na{e bile zatvorene, ruke sputane,poqubac zale|en. Na ~udesan na~in Ti prona|eizgubqene pritoke svoje, srce nam ispuni rado-{}u, telo revno{}u, a duh puno}om Duha Svetoga.Molimo se da nas ne ostavi{.

Daruje{ nam se u svakom novom udisaju, u ra|awi-ma i umirawima, u sluèwu i stvarawu, u razgovoru,

u isceqewu du{e i tela, u liturgiji i hodo~a{}u, usvakom obliku rada i postojawa u kome ìvi{ No-vim zavetom u nama i me|u nama, na ovoj svetoj ze-mqi. Zar moèmo proslaviti sva ~uda Tvoja?

Oprosti nam {to smo pod bremenom obmana iludosti odbacili qubav i ìvi umirali; {to smoTe zaboravqali u bolu i nemo}i i samo u te{kim

mukama prizivali ime Tvoje. Videsmo da bdi{ inad na{im najve}im gresima i neizrecivom milo-{}u nas iscequje{. U~inio si tako da bi najvi{equbili stradawa svoja, rane isceqene.

Kroz kapiju srca probio se Tvoj glas: Ne bojse, samo veruj. Evo nas u nadi, veri i qubavi, podokom Tvojim svevide}im. Gledaj, ne posr}emo vi-{e i dragi smo Ti dok se uspravqamo.

Ka Tebi vodi svaki put. Ali Ti pokaza da Tije drag put uzak i strm i svake opasnosti pun, dabi nas o~istio od oklevawa i greha, tajni i stra-ha, i ohrabrio korake na{e.

ûjemo Te kako u nadi tiho zvoni{. Vera ~uvaTvoj odsjaj u ìvoj vodi srca. Biqe nas u~i tihomrastewu, ptice letewu.

Voli{ nas kad goli i bosi gubimo pouzdawe ujavu, kada voqewe u dobroti susre}emo, do umrlihkada stièmo. U pa`wi i premudrosti Duha Sve-toga celivamo lice Tvoje.

Sabiramo kao zrnevqe grehe svoje u `rvaw po-kajawa. Ispovedamo sve. Pri~e{}uje{ nas krvqui telom svojim, koji su duh na{.

Obu~ava{ nas u borbi neprestanoj. Kroz wustvara{ istoriju sveta u obe}awu ìvota ve~no-ga. Nismo umorni vojnici puni oìqaka i ru-`nih se}awa. Za povratak Tebi svakog ~asa vojuje-mo “oru`jem svetlosti”, qubavqu velikom.

Molitva je pletivo qubavi Tvoje. Dok nasumiva{ blistavim suzama pletemo blistave nitikojima se uspiwemo sa svima svetima do ve~nogsjediwewa.

Volimo ~udotvorne senke svetiteqa u sebi.Divna su preobraèwa u milosti, osmeh opra{ta-wa, pismo Tvoje.

Kao voda iz vrela, iz svega ~istotom izbija{.Ti qubi{ sve; mi qubimo Tebe u svemu.

Slavimo Te visokim plamenom radosti i tu-gom - videlom smirewa u molitvama - toplim kri-lima zapovesti i krstom, koji Ti u nama nosi{ iogwenim nadahnu}em vaskrsewa.

Presahnu}e izvori zemaqski. Smiri}e se ta-lasi na{i i kroz ogaw u Tebe uvre}e. I kada telana{ih ne bude, ìve}emo svetlo{}u svojom u sve-tlosti Tvojoj.

Sad znamo da si qubav iznad srca i uma, milo-sti i gneva, veseqa i nevoqe, slobode i straha, dasi istina iznad re~i i dela, naroda i zakona, jezi-ka i kwiga, vremena i prostora.

Ka Tebi qubavqu uznosimo ve~nost du{e svo-je. Velika je radost na{a. Slava Tebi, Boèna{, slava Tebi!

� &�# � &�!��/0&�B�(�& ��&

50

��

POEZIJA

VI[EGRADSKA CRKVA

NO]U

Svilenim nitima

Od Boga spu{tena

Lebdi u vazduhu,

Dodiruje nebo

Oreolom svetaca,

^vr{}i su joj temeqi

Od lukova

]uprije na Drini

I dubqi korijen

Od koca drenovog

[to su Radovana

Na wega nabili.

Svijetli ko u po dana

Da se du{e lak{e

S ]uprije i koqa

Popewu na nebo.

��1 �$&�#�!��

JUTRO PRED CRKVOM

SVETE TROJICE

U OZERKOVI]IMA

Ti si odnekud iz azura kanula

Iznenada poput suze radosnice

Da bi kao lu~a qepote planula

Na ovom proplanku podno zavjetnice.

U srebrnim ogledalima krstova

Tvojih blistaju zraci nove zore

Cvijete proniko kroz korov vjekova

Tvoje boje i u meni jutros gore.

Vidim kako ~iqe magle zaborava

Pod planinom pastiri izvode stada

Iz tame dok razdanica pada plava

Na krilima nebeskoga ata mlada.

To nisu samo ogwenog ata zraci

[to ti rujem jutros rese ~edno lice

Isto~nika i Gospoda da`de zraci

Na znamewe Tvoje Presveta Trojice.

Neka ne zgasne nikad vi[e planula

Vatra iz tamjana i voska ko prije

Svetosavska ì{ko ovdje si kanula

Da vjekuje{ u naru~ju Romanije.

��1 #��&�!2 #�#/ ��)(��

��1 +

PLA^ VASEQENE

�1 2�

�1 !�+� #�!�#

��%� %&�0 !�+�

$&�.��

�1 2�

�$& �� $��&

%�*�

�� .��

�1 2�

(!�+� �� )�#

� $�(�' �

�(0� �&� ��

�1 2�

)�# *

�� )�1�%!�

"� ��

��(�!� 01 2�

& (0�%�

# �&(%��

�1 2�) �$1��#�

(% "�

� !&(%��

�& ��+ K&$��

@DRALOVI

U {atoru tuge razapete ìce straha.

Stegnute vilice `va}u bol.

Okamewen ìvotni

mol.

U grlu uzlovi. Brod u luci stao.

Konopci spu{teni.

@dral je

zvao.

Samuje Metohija. Haqina tu|a na woj.

Biserom ispra}a `dralove.

Ne zna im se

broj.

�& ��+ K&$��

51

��

ISTINSKA SLU@BA

(nastavak sa 19. strane)

- Kako je s naplatom? Kako se pla}a u vas? Preili posle?

- U nas ne pla}aju ni pre ni posle! - rekne Demen-tije, i uz to s neverovatnim lukavstvom pogleda u |a-kona. Wegov je pogled govorio: “Gledajte o~e |akone,kako }e se sad namr{titi.”

No Siloamski se ne namr{ti, nego mu opre o~i ulice, i gotov gnevno rekne:

- Ne zbijam ja {egu, nego pitam kakav je red ovde?Dementije opet zna~ajno migne |akonu! “pazite sa-

mo, o~e |akone, pazite!”- Evo kakav je red u nas: za trebe ni pare! Sve ide

badava. Potpunce besplatno. Samo hleb koji se donosio da}ama i ono drugo, primamo.

- Vi, kao da ho}ete mene da varate, opet kao i presrdito, ali jo{ i s nekim malim strahom, re~e Silo-amski.

- Kako bi to bilo? Zar bih se ja usudio? O~e |ako-ne, kaìte je li tako?

- Sa svim tako! - re~e |akon: - do oca ]irila bilisu dohoci ne moè boqi biti, ali ]irilo ih izobi-~aji.

- Kako izobi~aji? Od ~ega }e se ìveti? Pa morase nekako ìveti. Ne moè biti... ja to nikako ne mo-gu da razumem.

“Po~ekaj, po~ekaj! pa }e{ razumeti!” pomisli De-mentije i objasni: - @iveti? @iveti se mora od pla-te! G-|a spahinica je iz svojih prihoda odredila pla-tu: sve{tenicima po pedeset rubaqa na mesec, a namamnogo mawe.

Siloamski trè {arenu maramu iz xepa te obrisaznoj koji mu izbi po ~elu. On se oseti kao da je u jedanmah zapao u gvo`|a.

- Gledaj ti kakav je ovde red! Parohija bez dohoda-ka? Ha, ha, ha! E to }emo mi videti, to }emo videti!Treba razgledati po kakvom pravu tako ure|uje nasto-jateq! Mi }emo to videti!...

On to izre~e ni malo ne kriju}i zlobe, i zabora-viv{i da mu treba sa~uvati pobo`no dràwe, skida-{e ode`du tako ùstro, da je umalo nije razderao.

Dementije i |akon behu veoma zluradi. Siloamskiwima ne be{e po voqi i oni, ma da su i sam jadikova-li za pre|a{wim dohocima, ipak su pecali wegovo sr-ce svojim obja{wewima. Oni su se ve} bili zadovoqi-li. Na ]irilovoj zemqi koju su oni podelili na po-la, ve} se zelenio prvi usev, i oni su se odista ose}a-li kao spahije. Siloamski najpre ode ku}i, ali odmahizi|e iz sobe, uze {e{ir i uputi se ]irilu. U{av{i

u stan nastojatequ, on ~ak zaboravi pozdraviti se, ne-go odmah otpo~e o predmetu. Odmah po~e vikati najvi-{im tenorom:

- Milom vas, o~e ]irilo, {ta je ovo? Kakav je ovored? Po kakvom pravu? Na kakvom osnovu?

- [to je? [to je, za Boga? upita ]irilo,ustaju}iiza obednoga stola, i utiru}i salvetom usne. MarijaGavrilovna gledaju}i na Siloamskoga, beja{e se pre-pala.

- Pa eto, ja vas pitam: na kom osnovu? Gde je taj za-kon? Pokaìte mi ga, taj zakon! produàva{e Silo-amski sa svim izbezumqen kad je video {to je u “naj-bogatijoj parohiji.” - I ako ste vi nastojateq, te vla-

sti nemate. Ne, nemate; to vama nije dano. Oprostite!- U ~em je stvar, o~e Makarije? Ja ni{ta ne mogu

da razumem!- Kako u ~em je stvar? Vi ste izobi~ajili zakoni-

te dohotke, i zaveli nekaku platu od nekakih pedesetrubaqa na mesec... Marim je za va{u platu! Ja imampravo na zakonite dohotke.

- Odista, re~e ]irilo tvrdo i ubedqivo: - u nas jetakav red, i vama ne ostaje drugo nego se pokoravatitom redu!

- Ni po koju cenu! Da se pokorim redu koji ste viizmislili? Nikad za nikad! Ja ne primam va{u platu,i traì}u da mi se plati {to mi pripada. A kakvopravo imate vi? Ta to je prekora~avawe prava! Ja }use àliti, i vas, vas }e u manastir poslati... Nemojtevi misliti {to ste magistrant, da }e vam se sve dopu-stiti! Vladika mene poznaje, ja sam bio wegov pevac!Vide}ete vi!

- Ma da ja nisam bio vladi~in pevac, opet vas mo-lim da idete odavde, zato {to se vladate nepristojno!progovori ]irilo, jedva skrivaju}i svoju srxbu. Tajmla|ani pastir, koji je te nastao da ìvi od svogatruda, ve} tako vatreno i tako uporno traì prihode,traì pravo da svoju slu`bu pretvori u zanat! To gaje i jedilo, i àlostilo, i bacalo u o~ajawe. A on setoliko uzdao u wegovu mladost koja, kako je on drào,malo mari za koristi! Eto otac Rodion bio je star isav napojen starim navikama, pa on tako drsko i takonaglo nije traìo svojih prava na prihode.

ûv{i poziv da odlazi, iskazan oporim tonom,Siloanski se uspravi i kao za ~asak ohladne. On nijeèleo vre|ati nastojateqa niti se sva|ati s wim.Wegova pravila to nisu dopu{tala. Ali u qutini ni-je ni opazio koliko se je razvikao i bio odista nepri-stojan.

- Oprostite! re~e on Mariji Gavrilovnoj i poklo-ni joj se: - ja odista u vatri pre|oh meru, i moè bitirekoh i {togod uvredqivo. Dopustite mi da se obja-snim...

Ali ]irilo wega ve} ne slu{a{e. On je, jako po-tresen, hodao po sobi. Wegov je mir ve} bio otrovan.Vi{e od pola godine, on je bio sam na parohiji i ~i-nilo mu se je da je novi obi~aj ve} primqen i utvr|en,da je taj obi~aj u Lugovu ve} postao zakon, protiv kogase ni sporiti ne moè. Ali ga je najvi{e mu~ilo totaj mladi popa wega tako isto ne razume kao i stariotac Rodion, pa i mawe jo{ od oca Rodiona. [ta }e tobiti? Ho}e li on ostati da se bori sam samcit? Zar jeta atmosfera od vekova, u kojoj se razvija nov pojaspastira, wih tako uhvatila i proèla na skroz, da urazum wihov ne moè da prodre ni jedna svetla ideja,za razumno poimawe svojega zadatka? A kakav je wihovzadatak? Nikakav na svetu - nego onaj koji imju sviqudi: da ìve zadovoqno i da teku za starost.

]irilo se ustavi i pogleda u Siloamskoga tu-`nim o~ima. Pa mu re~e niskim i kao ve} zamorenimglasom:

- Mi se nemamo o ~em obja{wavati, o~e Makarije!Odmah se vidi da jedan drugoga na}emo razumeti. Ja ivi se razlikujemo mnogo, mnogo. Razlikuju nam se poj-movi, razni su nam ciqevi, i te`we. Vi traìte pri-hod, a ja prihoda ne traìm; on vas veseli, a meneoàlo{}ava! Vi ste do{li ovamo da se obogatite, a jasam do{ao da posluòm siromasima i prostim qudma.Ra{ta bi smo se obja{wavali? To je samo od sebe ja-sno. Jedno }u vam samo kazati: ~inite {to vam drago, aobi~aje koje sam ja zaveo ovde ne napu{tam. To je sve{to vam mogu kazati!...

I ]irilo se spusti na divan, bled, i sa svim po-tresen. Siloamski ga pogleda onako ispod obrva, pa

52

��

taj pogled prenese i na Mariju Gavrilovnu, opravisvoj {e{ir, okrenu se vratima i ode.

Celu nedequ dana Siloamski je gutao jed i ni{tanije preduzimao. Posle ]irilovih re~i, on se nijeose}ao ~vrst ni u svom pravu. Razumeo je da to nije]irilova samovoqa, ali ipak je neka ludorija, ba{kao {to je govorio i otac Rodion.

Nedeqa pro|e. Jednom u ve~e Siloamski pozove ksebi |akona, oca Simeuna, i ponudi ga vrlo qubaznoda ostane na ~aju s wim i popadijom mu. Popadija jebila vrlo mlada, i dosta lepa plavojka; govorila jerapavim glasom iz grudi, i gotovo je pi{tala.

- Znate, ovo je stra{no, nije drugo nego uàsno! -govora{e ona |akonu, i uz to wene ìve o~ice behugotovo zaplakati. - Mi smo se istro{ili, kupili smoovu ku}u i na jedan mah takvo iznena|ewe. Moè libiti da vlast trpi taku samovoqu?

- I eto vidite trpi! Ja i Dementije Jermili} ve}~itavu godinu stradamo! - s pritvornim u~e{}em re~e|akon, ne kazav{i, razume se, ni{ta o zemqi koju imje ]irilo dao.

- Zbiqa, o~e |akone, kakva je li~nost ova spahini-ca? upita Siloamski.

- Spahinica? Bog bi je sveti znao, kakva je. Mi wunikad i ne vi|amo. Ona sedi u svom sadu ba{ kao me-dved u jazbini. Ni skim se ne sastaje. Od duhovnih li-ca uklawa se.

- Hm... to }e re}i, sumwiva. A to biva.- Nego se jako podudarila s ocem ]irilom. Oni

~esto dolaze jedno drugom.- Tako, tako! To je vrlo sumwivo!... vrlo, vrlo! Ja

idem vladici, i to }u mu javiti.- Vladici? Ja vam ne bih savetovao.- Za{to? Vladika mene pazi. Ja sam bio wegov pe-

vac, pevao sam u koru.- Da kako, da kako! On je i solo pevao, da!... s ne-

kom ponosito{}u re~e popadija.- Ipak vam ne velim! - re~e |akon: - ne velim!- Ali kaìte za{to, molim vas! Ta ovo je pravo

bezakowe! Za Boga takoga zakona nema, nema!...- Recimo da je sve tako. Samo je i otac Rodion ta-

ko govorio i oti{ao vladici, pa izi{lo zlo za wega.Vladika mu je rekao: “Ja }u toga sve{tenika, to jest,oca ]irila, celoj jeparhiji za ugled da stavim, i sve{to on radi ja odobravam.” Eto to je rekao preosve-{teni. A kad je otc Rodion pomenuo da bi se otac ]i-rilo premestio, vladika je odgovorio: “Ni po{to, janemam za{to wega da kaznim.” Eto vam kako mislipreosve{teni vladika!...

- Sve to moè biti! - naduveno odgovori Siloam-ski: - ali je drugo otac Rodion, a drugo sam ja. Nismomi ni iz daleka ravni jedan drugom.

- Nije nego! dodade popadija: - ta ja vama kaèm daje on pevao i solo... To ne moè svaki.

Nije drug~e, Siloamski naumi da po|e putem ocaRodiona, i da se javi vladici. On se krene s popadijomkoja je bila rodom iz varo{i.

Ve} posle dolaska oca Rodiona, u guberniskomgradu bilo je dosta pri~a o mladom sve{teniku Obno-vqenskom, koji je, kao magistrant, oti{ao na parohijuu selo, i tamo zaveo ne~uveni dotle red, otkazav{i seod svake naplate za trebe. Ali te pri~e nisu se odr-àle dugo me|u qudima od reda sve{teni~kog. Nikoih nije podràvao. Sam otac Rodion pri~ao je dvojicitrojici prijateqa u prvoj qutini, ali posle razgovo-ra s vladikom, svojih pri~a nije ponavqao i ~ak je ina pitawe o}utkivao.

Siloamski popa i popadija obi|u sve svoje pozna-nike kojih je bilo vrlo mnogo. Otac Makarije je poho-dio pope, a supruga mu po{e. - Siloamski ode ~ak irektoru seminarije ocu Meòvu, i pri~ao mu je za]irila.

- Da, da ja sam gotovo to predvi|ao i govorio samvladici. U wega je jo{ i onda, kad je do{ao iz akade-mije bilo velike odqudnosti i zamla}ivawa.

- On je svakad bio malko lud, a sad je poludeo sasvim, re}i }e mladi Meòv, koji je vrlo napredno vr-{io du`nost inspektorsku u seminariji: - Ako Bogaznate, {to mu je bilo da kao magistrant ode u selo?Imali tu zrno pameti?

- Znate {ta Siloamski! - re~e rektor: - nemojte vihitati vladici. Najpre }u ja oti}i k wemu, i govorit}u s wim sasvim ozbiqno. Vaqa svi da navalimo daobrazumimo toga mladoga ~oveka! Ili, znate {to:otidite vladici sutra u deset ~asova, a ja }u ve} bititamo.

Pri~e o tom kako je ]irilo nastran ~ovek vrlosu brzo obletele sve crkvene ku}e u guberniskom gra-du, i u ve~e su ve} bile doletele i do oca GavrilaFortifikantova i do Ane Nikolajevne.

- [ta je to, za Boga i po Bogu, vikala je Ana Ni-kolajevna: - on je ve} postao pri~a za ceo grad, za svuguberniju! I to je moj zet, mu` moje k}eri?! Pa zar }eto tako ostati? O~e Gavrilo! Ti se mora{ svojski po-starati. Mora{ i}i vladici, i moliti, traìti, ja neznam {ta... Treba izbaviti na{e dete!...

Otac Gavrilo, ~ovek mirnoga karaktera koji je osva~em na svetu mislio da }e - “dok se umeqe - bitibra{na,” opet na navaqivawe wezino diè se i oderektoru da se razgovore. Oni uglave da zajedno oduvladici. I do|u zajedno. Pred izlaskom stajahu vladi-~ine karuce, u koje behu upregnuta letiri vranca.Oni se poùri{e na gorwi boj. Rektor i|a{e napred,kora~aju}i s velikim dostojanstvom; za wim je hitno a

ùstro kora~ao Siloamski, a ve} malko podaqe, zami-{qeno, i pognuv{i glavu tromo se je peo otac Gavri-lo Fortifikantov. Vladika izi|e odmah. Beja{e uugasito zelenoj mantiji, u vladi~anskoj kamilavci sduga~kom panakmilavkom. U desnoj ruci drà{e lepupalicu sa skupocenom jabukom, a u levoj - brojanice,ali ne one crne, pletene od svile, nego paradne od ne-kih retkih i lepih kami~aka.

On se, o~evidno, nekud ùrio.- A gle kakvo je po{tovano trojstvo! re~e on vese-

lim tonom. - I ja ve} znam za{to ste do{li! Ti si,pev~e, do{ao da se àli{ na ]irila Obnovqenskoga,je li tako? Ve} ja to poznajem po o~ima. Otac rektorèli ti pomo}i svojom va`no{}u! [to se ti~e tebe,o~e Gavrilo, ti si, drìm, do{ao samo radi dobrogadru{tva! Dakle, u ~em je stvar? kazujte! Ko }e govori-ti?

- Odista, va{e preosve{tenstvo! - zapo~e Siloam-ski.

- Eto vidite! Eto vidite! Ve} sam pogodio! s tu-`bom, a? nema dohodaka! a? Je li to?

- I ja sa svoje strane smatram za du`nost kazati, -va`no zapo~e rektor, ali vladika i wega prekide i nedade mu dovr{iti:

- Stidite se, prijateqi moji, stidite se!...pou~noprogovori on: - trebalo bi radovati se takom pojavu,kao {to je taj mladi sve{tenik, a vi ustali s tu`bom!Slasti gradskoga ìvota on je prozreo, po~asti je od-bio, i bez svoje koristi sluì bli`wemu svom. [ta jetu ru`no? E, ti si o~e rektore dogmatik na glasu, ka-ì {ta je tu ru`no u su{tini same stvari?

- Va{e preosve{tenstvo! on sa spahinicom imaneke sumwive poslove! - ùrno re~e Siloamski, boje-}i se da ga vladika ne prese~e na prvoj re~i.

To izazva ~u|ewe na licu rektorovom, a otac Ga-vrilo se zajapuri od qutine.

- Smetewa~e jedan! ciknu vladika: - za tu la` tebebi trebalo poslati u manastir na mesec dana. Ni{tasumwivo u wegovim poslovima nema; u wega je du{a~ista kao u odoj~eta!

I rekav{i to vladika po|e ka izlasku. Trojstvostaja{e zbuweno i za~u|eno: kako se ovo stvar okretena jedan mah!

Kad oni si|o{e u avliju, karuce bejahu oti{le.Nekako izi|e samo od sebe da wih trojica odo{e natri strane. Osobito se brzo i neznano kuda sakri Si-loamski, koga je bilo stid, {to je on svojim izve{ta-jem o spahinici iskvario svu muziku.

(Nastavi}e se)

53

��

O SMIREWU

Istinski smiren (~ovek) ne prestaje da ukore-va samog sebe i kada ga ~itav svet napada i be{~a-sti ne samo da bi nevoqno (tj. bez truda) bio spa-sen (kao oni koji imaju trpqewe), nego i da bisvojevoqno hitao ka strastima Hristovim. Izwih se on, naime, nau~io najve}oj izme|u svih vr-lina, u kojoj obitava Duh Sveti. Ona je dver car-stva, tj. bestra{}a. Onaj ko ulazi kroz wu zapravoprilazi Bogu. Bez we je trud uzaludan i put mno-gotrudan. Onome ko je ima u srcu on dariva svakipokoj, budu}i da u woj obitava Hristos. Womeblagodat ostaje (u ~oveku) i wome se ~uvaju daro-vi. Ona s ra|a od mno{tva vrlina, naime od po-slu{awa, trpqewa, nesticawa, siroma{tva, stra-ha Boìjeg, poznawa, i drugih. Najva`nija vrlinakoja proisti~e iz (svih) wih jeste rasu|ivawe,koje prosve}uje granice uma.

Ipak, neka niko ne misli da se smirewe sti~ejednostavno i slu~ajno. Ono je, naprotiv, jednanatprirodna stvar. Kao veliki dar, ono zahtevamnogo zlopa}ewa i mnogo razboritosti i trpqe-wa protiv isku{ewa i demona, koji mu se suprot-stavqaju. Jer, ono mimoilazi sve wihove zamke.Smirewe je porod poznawa, a poznawe je porod is-ku{ewa. Onome ko je poznao sebe, daje se poznawesvega, a onome ko se Bogu pokorava, bi}e sve poko-reno kad se u udovima wegovim zacari smirewe. Ipravo je. Kroz mnoga isku{ewa i wihovo trpqe-we (~ovek) postaje iskusan, poznav{i svoju nemo}i Boìju silu. Iz spoznaje, pak, svoje slabosti isvog neznawa (s obzirom da sada zna ono {to neka-da nije znao, dok ranije nije ni znao da ne zna) onshvata da postoji mnogo tog drugog {to }e mo`dakasnije, saglasno Vasiliju Velikom, spoznati.

On, naime, kaè da onaj ko ne okusi od (neke)stvari, ne (moè) znati ~ega je li{en. Onaj, pak,ko je okusio od znawa delimi~no spoznaje da (mno-go toga jo{) ne zna, usled ~ega mu znawe postajepovod za smirewe. I opet, onaj ko je spoznao sebe

i (shvatio) da je promewivo stvorewe, (vi{e) ni-kada se ni u ~emu ne nadima. (On shvata) da i ono(dobro) {to mo`da poseduje pripada Onome ko gaje sazdao. Niko, naime, ne hvali posudu zbog toga{to je sama sebe napravila korisnom, ve} pohva-quje wenog tvorca. Kada se (posuda) razbije, okri-vquje se po~initeq, a ne (wen) tvorac. Sasud, me-|utim, koji je slovesan, (nu`no) je i samovlasan

(tj. slobodan). Prema tome, ono {to je dobro (kodslovesnog sasuda, tj. ~oveka) dato je od Tvorca, ko-ji je uzrok i samog wegovog stvarawa. (Uzrok), me-|utim, pada i odvra}awa (od Boga) jeste voqa sa-movlasnoga. Onoga ko po blagodati ostaje nepro-mewiv prati pohvala, dok onog ko prima zlo zmi-jino (prati) prekor. Isto tako, pohvala i zahval-nost (prili~e) Onome ko daje darove, a ne onomeko ih prima. Po blagodati moè i onaj ko je pri-mo (dar) da ima pohvalu zbog (svoje) nastrojenostida primi ono {to nije imao, ili jo{ pre zbog za-hvalnosti prema Dobro~initequ. Ukoliko, pak,oni izostaju, on ne samo da se li{ava pohvale, ne-go (potpada) i pod osudu zbog nezahvalnosti.

Niko se ne usu|uje da bestidno (i otvoreno)govori da (ono {to ima) nije dobio na dar. Na-protiv, (~ovek) oprezno uznosi (sebe) i podmuklokrade pohvalu osu|uju}i druge koji navodno nisu,

sli~no wemu, sami sebi stekli bogatstvo. (Na tajna~in on pokazuje da smatra da bogatstvo) koje muse ~ini da poseduje nije dobio po blagodati. Uko-liko i zahvaquje Darodavcu, on li~i na fariseja(up. Lk. 18,11), te govori sebi: “Hvala ti {to samtakav i takav”. Dobro je rekao jevan|elist, ilipre Srceznalac Bog, (da je on) govorio “u sebi”(tj. sebi), a ne Bogu. Premda se ~inilo da on usti-ma govori Bogu, onaj ko je poznavao wegovu nadme-nu du{u nije rekao - “Bogu”, nego: Farisej stade imoqa{e se u sebi (Lk. 18,11).

“Pismo ~esto navodi iste ili sli~ne re~i. Neradi se, me|utim,- kaè Hrizostom,- o ponavqawuili mnogoglagoqivosti, nego (o nameri) da se re~utisne u srca slu{alaca”. Ni psalmopojac, zbog(silne) ~e`we, nije hteo da ostavi Re~ (Boìju)(up. Ps. 118), kako (ina~e, ~ine) oni koji nisuokusili od wene sladosti. Oni iz uninija i samuRe~ prenebregavaju kako bi se izbavili od weneteìne. Kako }e takav da stekne koristan plod(od slu{awa) Boànstvenih Pisama? Naprotiv,on }e (naslediti) samo osudu i pomra~ewe uma, sobzirom da (udaqavawem od Re~i Boìje) otvaravrata demonima, koji ratuju protiv wega, saglasnore~i Gospodwoj: Kad ovako ~ine sa sirovim drve-tom, {ta li }e biti sa suhim (Lk. 23,31), i: Ako sepravednik jedva spasava, bezbo`nik i gre{nik gde}e se javiti (1 Pt. 4,18). Demoni napadaju i na onekoji sav svoj um neve{tastveno (tj. bez ikakvog sa-dràja) i bez-vidno (usredsre|uju) na se}awe naBoga. Kad se Bog ne bi zauzeo za wih radi wiho-vog smirewa, wihova molitva ne bi mogla da seuzdigne (ka Wemu), nego bi se vra}ala prazna.[ta }emo da radimo, tek, mi jadni koji ~ak ni uvazduh ne govorimo ustima (tj. koji se ~ak ni jezi-kom, naglas ne molimo) da bi nam se kad tad smi-lovao Bog i da bi bio snishodqiv na{em neznawui slabosti radi (na{e) blagodarnosti.

Po~ujmo {ta sveti Makarije kaè o re~enomei kako i na savr{ene napadaju demoni. (On, naimekaè) da u ovom veku niko ne biva (u potpunosti)

54

��

savr{en. (Ina~e) ono {to se (u ovom veku) dobijane bi bilo zalog, (nego punota). Kao svedo~anstvoon navodi (slu~aj) jednog brata koji je, mole}i sezajedno sa drugima, odjednom razumom bio uznesenna nebo i video gorwi Jerusalim sa obitali{ti-ma svetih. (Pa ipak), kad je bio spu{ten, on je ot-pao od vrline i dospeo do savr{ene pogibliusled tog {to je umislio da je postigao ne{to(veliko). Naprotiv, trebalo je da se smatra ve}imdu`nikom s obzirom da se, budu}i nedostojan i bu-du}i prah po prirodi, udostojio takve visine. Iopet je (sveti Makarije) rekao: “Druè}i se samnogima iz iskustva znam da ovde niko nije savr-{en, makar i sav postao neve{tastven i makar seskoro sjedinio sa Bogom. Jer, greh ide za wim inikada pre smrti savr{eno ne nestaje”.

I sveti Nil je kazivao o (podvi`niku) koga su,dok se molio, demoni (po popu{tewu Boìjem, a nakorist i wega i mnogih drugih) hvatali za ruke inoge i bacali u vis. (Potom) su ga oni do~ekivalina rogoù da se pri padu na zemqu ne bi povredilowegovo telo. Oni tako ~iwahu dugo, ali ne uspe{eda wegov um svuku sa nebesa. Zar }e takav ikadaosetiti (èqu) za jelom ili (zar) }e wemu ikadabiti neophodni psalmopojawe i ~itawe! Mi, pak,imamo nu`du za wima zbog slabosti na{eg uma,premda ni uz wih ne èlimo da budemo pa`qivi.Avaj! I jedan takav sveti je bio napadan. Mi, pak,(okajani) ne marimo za borbu. Sveti se smirewem~uvaju od zamki |avoqih, a mi se iz neznawa uzno-simo (tj. nadimamo). I zaista, veliko je neznawe uuzno{ewu onim {to ne poseduje. [ta li ima{, go-vori (apostol), {to nisi primio na dar od Bogaili na molitve nekog drugog? A ako si primio,{to se hvali{ kao da nisi primio (1 Kor. 4,7). AvaKasijan govori: “Smirewe se, dakle, ra|a od pozna-wa, od koga nastaje rasu|ivawe, koje dovodi do pro-zrewa, koje prorok naziva savetom (Is. 11.2). On,pak, vidi stvari (onakvima kakve) su po prirodi,pri ~emu se um, sagledavawem sazdawa Boìjih,umrtvquje za svet”. Wemu slava u vekove. Amin.

I�� $��, �� I�� &�� 6 � �� "�� -�� -�� "�� "� -�� -� �� -�

/�� "� � � �� @��"� @�� 6��

I�� "� �� "�� "�� .� �� $�� "� � ��

@ �� -� � � ��

! �� -�� "� �� -��

� #�"�1 3��&/ GH�

?�.��&

Rat. Kako stra{na, kratka rije~ od samo tri slova.U samo tri slova stanu patwe, smrt, bol, krv, beskrajnekolone i jo{ mnogo toga stra{nog. I sama sam dio jed-ne kolone koja je, zbog rata, napustila Sarajevo sa ne-{to vi{e od dvije i po godine. Me|utim, moja porodicaje ìva i zdrava i zajedno smo ovdje, u Vi{egradu.

Ima mnogo kolona koje nisu i{le u ìvot, nego da senikad ne vrate. Jedna od wih je ona koja je vodila u zlo-glasni logor Jasenovac a brojala je oko sedam stotina hi-qada qudi. Tu se de{avalo ono {to su mogli smislitisamo najmra~niji qudski umovi. Qudski!? Zar u tome imane~eg qudskog? Zar samo zbog toga {to je neko Srbin, Je-vrej ili Rom, treba biti ubijen na najstra{niji na~in?[ta su krivi ti starci, ène sa djecom u naru~ju?

Za svakog ~ovjeka na svijetu sloboda je sveta rije~ali je mnogima oduzeta ne samo ona, nego i pravo da ìve,raduju se, igraju i rastu. Tako je nastao ovaj Grad mrtvih.Dok gledam film o Jasenovcu, najvi{e primje}ujem qudekoji su ìvi kosturi, lica skamewena od uàsa koje gle-daju svakodnevno i znaju {ta ih ~eka. Jedino ne znaju kako}e biti ubijeni: usta{kom kamom, pu{kom, biti obje{e-ni... Svakodnevno se pune nove grobnice, Sava nosi le{e-ve. Ogromni maq bezdu{nika ne prestaje da ubija. Zli-kovci krvavih ruku takmi~e se ko }e ubiti {to vi{e qu-di. Nikad kraja tom Drugom svjetskom ratu, niti ko napa-da taj logor smrti da oslobodi taj jadni narod. Jo{ samou wihovim upla{enim o~ima postoji tra~ak nade i to jesve. Ali spasa nema. Kako ne biti nemo}an kad ti ne dajuhqeba, a tuku te i mu~e i gone da radi{ najteè poslove.Ko padne od iznemoglosti, osu|en je na smrt. Svaki porazWemaca i usta{a pla}ali su logora{i, qudi koji na wihnisu pucali, ni borili se protiv wih. Za{to ubijati dje-cu koja nisu doìvjela da na livadi potr~e za leptirom,da se poigraju ili uberu cvijet.

Iz te nevine krvi u Jasenovcu je iznikao ogromanbetonski cvijet, spomenik, kao opomena. Ostale su, uspomen-muzeju, sitnice logora{a, pisma koja nikadnisu iza{la iz krvavog, ìcom opasanog logora smrtii opomena da se ovo nikad vi{e ne desi.

Ima li prave kazne za one koji su ovo u~inili?��" # �� #�!��

?�.��&

55

��

JASENOVAC

PORUKA SVETOG JOVANA

&� �� I �� $�� "�� $�� #�� #� �"� �� -�� /�� 3$�� 4� � � ��

K�� -�� 3�� 42 38�� "�� O �"� � �� 4 D �� I �� 1 � �� $�� "� �� "� 1 I �� "� �� 3� �� 6�� -�� %�� 4

/ -�� . �� .O �� O � �� "� &�� &�� 3� ��4 $�� I �� 6-�� 2 30�� (�� !�� " � ��4 1 �� I �� 2 3/�� L 6� �� I �� $�� /�� "�� 4

# �� &�� E�� L . �� I ��; 1 � �� J�� 2 3I� �� 4

31 �� %�� L /�� O��O� �� A��

��"�� H �� 4

$�� I �� 1�O ��-� $�� "� �� -�

#��-� �� I �� -�� &�� , �� !�� &�� "� �� &�� !�� A�� I �� " �� #�� "�

$�� -��

6� � �� ,�� -� � �� O &�� &�� I �� ?�� I �� (�-� �� $�� ,�� A�� !�� I �� 6�"�� "� �� .�� $�� I �� -�� -� ��

�� $�� ,�� "� �� "�� "�� ,��"�� &�� "� D � � �� -�� ! � � �� &�� !�� C�� "� � � �� &�� 8�� -�� /�� C �� -�� -�� -�� 1� � �� 6��-�� -�� , � �� "�� %�� O�� /� �� 6�� $�� -�� "�� $�� I �� @�� 2 3# � �� " �� 4

# �"� �� -�� O � �� -�� -�� # �� /�� $�� "� � � �� # �� $�� I �� .�� 2 3# �� -� 0�� /�� 4 # �� I �� -��

$�� I �� " � � � ��

- $�'��(�#6�1 ��! #>K & �!��@

56

��

Prikaz ~asopisa

SOKO

"�#$�% "&%'�()*

SLIJEDITE NA[ KORAK

A�"�� C�� C�� ,$ � �� %�� 6 �� "�� D�� 1��

1�� A�"�� 1�?D8/H .@(6@,H

?� � �� 1?D8/@.@(6@,@� �� "�� $�� "�� 3$ � 4�� & �� A�"�� @� �� -�� & ��

�� "��

# �� "�� /�� & ��"� $ � � �� "�� "�� "��

8�� A�� "� �� "��

/� -�� "� �� 3 ��"�� "�4� �� "�� ,�� $�� $�� 0�� % �� "��

ZATO VAS POZIVAMO

�� "�� -�� C � ��C�� "�� -�� " � � �� "� ��

�1 !�� 7�1�% �&� #��

57

��

SJE]AWE

† Quba \eri}(ro|ena

Planin~i})22.12.2000. -22.12.2005.

+��,��-� �� !�� !�� .�� /�� /� ��

��.�0 ��/�� 12�1��

�� (�� 4�� "��" �� 4 ��!�� 4( �2(�� 9�)�� (�� #��" ��"�� .��

�� 3�

SJE]AWE

† Aleksandra Petrovi}

�� 4�5�6� �!�� 7�

��,�! �.�! *��

�9� ��*�� 5� �� %�� %�� 8��

/�� !�� !�8�� '�� +� �� %� �� <��!�� *�� %� E�� E��!)�� '�� %�� !� ��

/�� %�� !� �� +�8��% F�!�

�� !� �� !� �� )�� +��% ��*�� F�!� (� /�(�� !� �� %� (� !� ��)�� (� �� +�� *�� (� !� ��)�� /�� )�� %�� -�� *�� E�� %� ��!)�� /�� !� ��! ��! ��+��

�� E�� +�� '�� %�

† JELA VASIQEVI](ro|. Mi}evi})

1935. - 2005.(ro|ena u Biqinu, Gora`de,

od oca Vasilija i majke Jovanke,

baka 9 unu~adi)

Propovjed na opjelu

Svoju besjedu danas, draga bra}o i sestre po-~eo bih rije~ima iz Svetog Jevan|eqa, ta~nije,navode}i drugu Hristovu zapovijest koja kaè:“Qubite bli`wega svojega kao samoga sebe.”

Na ovoj Hristovoj zapovijesti, jednoj od dvijenajve}e, kojima je Gospod Isus Hristos dopunioStarozavjetnih deset zapovijesti datih Mojsijuna gori, temeqi se ~itav ìvot na{e pokojnice.Te{ko je na}i ~ovjeka me|u nama, koji je u sada-{wim i smutnim vremenima sveop{tih sva|a, raz-mirica i nesuglasica uspio da ispuni ovu su-{tinsku zapovijest u potpunosti. U istinu na{adraga pokojnica imala je qubavi za sve oko sebe,i to mnogo vi{e nego za samu sebe. Nijednog mo-menta nije joj bila va`nija wena èqa, wen inte-res ve} je uvijek nastojala ugoditi svojim bli-`wima. Wen ovozemaqski ìvot i snagu wene qu-bavi uporedio bih sa onim milostivim samarjani-nom iz Jevan|elske pri~e, koji svojeg neprijate-qa, na{av{i rawenog od razbojnika previja,zbriwava i ukazuje mu veliku milost i qubav. Ta-kva je bila i na{a baka Jela.

Osim ove velike hri{}anske vrline, bila jerevnosna i u ispuwavawu drugih hri{}anskih za-povjesti. Uspjela je sa~uvati du{u svoju od mno-{tva isku{ewa. Uvijek uzorna supruga, majka pre-puna neiscrpne qubavi za svoju djecu, svekrva ita{ta sa divovskim po{tovawem svojih snajki izeta, baka sa puno strpqewa za svoju mnogobrojnuunu~ad.. Uvijek sre}na i radosna kada bi neko odwenih bli`wih bio radostan i iskreno tu`na ka-da bi weni bli`wi bili tu`ni. I kao sve{teniki kao ~ovjek mogu re}i: “Daj mi Gospode snage dase i sam ispunim ovim vrlinama kao na{a dragapokojnica pa da miran i radostan do~ekam Car-stvo Tvoje!”

Mnogi od nas }e se zapitati u srcima svojimza{to je Gospod uzeo od nas, kad bje{e pravednik?

U tajnu Bo`jeg promi{qawa ne}u ulaziti, ali}u samo napomenuti iskustvo Svetih Otaca hri-{}anske Crkve koji su svjedoci radosti, vojskian|ela i arhan|ela i svih nebeskih sila, kada ne-ko od rijetkih pravednika i bogougodnika prela-zi sa ovog svijeta u Carstvo Hristovo i koji opi-suju tugu istih nebeskih sila kada gre{nik odla-zi vje~no stradawe.

Iako na{im ogrehovqenim o~ima gledano, we-no upokojewe do{lo je iznenadno. Pomislimo daju je Gospod pozvao sebi da joj preda obe}anu ra-dost za wen neiscrpan trud u ovom prolaznom ì-votu. Koliko je velika i neopisiva ta nagrada ko-jom Gospod nagra|uje svoje ugodnike najboqe }emosaznati ako se osvrnemo na doga|aje sa po~etkapro{log vijeka.

Naime, u carskoj Rusiji, ìvjeli su pobo`nihri{}ani, mu` i èna sa svojim sinom jedincem.Djete je raslo i postalo divan mladi} revnostan uvjeri i u~ewu, ali se ubrzo razboli te pade na sa-mrtnu postequ. Roditeqi se neprestano moli{eGospodu za wegovo ozdravqewe ali qekari ipakkonstatova{e smrt mladi}a. Roditeqi se i daqemoli{e za wegovo ozdravqewe i na veliko zapre-pa{tewe prisutnih, mladi} ustade zdrav i po{to

do|e sebi, prekori svoje roditeqe {to su se mo-lili za wegov povratak i re~e im: “Neopisivaqepota je biti u Carstvu Bo`jem, molim vas pu-stite me da se vratim”, Roditeqi se utje{i{e iutvrdi{e u vjeri, a on sklopi o~i i predade duhsvoj Gospodu. Sada vas pitam draga moja bra}o isestre, trebamo li sumqati u voqu Bo`ju? Pomi-slimo da je i na{a pokojnica, svojim dobrim dje-lima udostojena nagrade u Carstvu Nebeskom ivi{e nije bilo razloga za wenu `rtvu u ovom pro-laznom ogrehovqenom svijetu. Znaju}i pokojnicu,ova mogu}nost je zaista najrealnija.

Na kraju bih dodao da je bilo veliko zadovoq-stvo i radost ìvjeti kraj jedne ovakve osobe, po-znavati je i u~iti se dobroti, qubavi i `rtvi nawenom primjeru. Wen ìvot ostaje nam za pouku,kako se voli i kako se `rtvuje za svog bli`weg.Wenoj porodici i wenim srodnicima moèmo po-ru~iti: Radujte se i ne tugujte, ponosite se i nestidite se jer imate se kime i ponositi. Sqeditewen primjer a ona }e uvijek biti sa vama, do sve-kona~nog Vaskrsewa u Gospodu. U~ite se na we-nim dobrim djelima, da bi se nazvali pravednimpred Bogom.

Pridruùjemo se danas horovima an|ela i ar-han|ela mole}i se za opro{taj i najmaweg grijehana{e drage pokojnice, u~iwenog namjerno ili ne-namjerno znaju}i da nema ~ovjeka koji }e ìvjetia ne}e zgrije{iti.

Draga na{a Jelo, neka ti Gospod podari rajskipokoj, nebeski vjenac slave koji ne vene, i nasta-wivawe u kraju pravednih i svetih. AMIN.

o. Tihomir

Motika,

paroh âjni~ki

58

��

Na naslovnoj strani:

Manastir Dobrunpo~etkom pro{log vijeka

NIKOLAJ

��

��

��

� ��

��

��

��

� ��

��

��

��

��

��

��

�� !�� "��!�� !�� #��

1

��

Man

.B

awa

13

41

.M

an.D

obrun1

34

3.

SAVINDANSKA POSLANICA MITROPOLITA NIKOLAJA

��

�� $� �� $�� $�� $�� % &'�� $�� (�)��* � �� !��$��! ��! �� ! �� !�� +�� ,�� -�� !�� . ,� �� . ,�� !�� !� � �� -�� / ��

�� (0001�0233*� � �� 0043�� ,�!�� $�� 5�� 0067� �� 8�� % &9�� :� �� !� �� ! �� $�� 9��

;� �� $�� <�� = �� /

�� (�� 5��* (004>�02?>* �� @�� A�� -�� <�� 5�� <�� !�� 0206� �� <�� !��

�� =!�� B�� C�� ,�� 02?>�� 443 ��D �� $��

�� &�� /� �� C�� % &<��$�� $��$�� !�� -�� % C�� )�� !� �� $�� /��

"�� &��/�� A �� &�� !�� / (�� <� 02�2*� �� !�� ,�� E�� !�� "� �� !�� F��

�� $�� A�� &��

2

��

�� $�� $��/ (�� <� 0G�>*� �� "� �� &�� / (<� 0G�7*�C��

�� H�� !�� !�� !�� F��

�� $�� !�� $�� A� $�� ! ��!�� !��! ��! �� A �� F�� E� �� !�� ,�� !�� !�� ! ��"� �� $��

�� ,� ��!�� !�� $�� "� �� $��

!�� "�� $�� $�� !��I� �� $�� !� �� @�� ;��"�� !��

��H�� $��

�� B�� ,�� I�� ! �� $� �� ! �� $�� !� � �� !�� !�� !�� E��

� �� E� �� %&-�� ! �� $�� ! �� $�/� =�� "�� "� �� H�� $�� ! �� $�� ! �� ! �� ! �� E�"�� @�� "� =�"�� (�� J� 0>�4*� = �� % & �� $�� $�� $�� : �� "� � �� /� K��

�� F�� C� ��$�� C� ��$�� !�� @�� $�� C� �� $��C� ��

3

��

�� "�� "�� C�� '�� E��!�� ! �� C� �� F�� -�� E�� E��F�� @�� !��C� �� !�� ;��"� �� $�� ! �� $�� "� �� $�� ,� �� !�� $�� <��

�� )�� % &�� / (<�24�02*�H� � -��

$�� $�� %

��

�� 2337� ��

��

��

��

U zavr{noj fazi izrada Projekta o Gora`danskoj {tampariji

��

�� !�� "# ��$ �� "%%%& !�� '�� !�� (�� '�� !�� !�� !�� )� )��!�� *�� ! ��! �� ! ��!�� + �� +��!�� ,�� -�� .�� &

� )� �� /�� +�� ,��0��!�� 1�� ! ��!� �� !��& 2�� !��/� �� ! �� +�� !�� "3 �� ! ��!� �� ! �� ! �� & �� + ��!� � 4 �� + �� ! �� 566#& !�� 566#& !�� )� )��!�� *�� &

�� ! ��!�� '�� ! ��& 7 ��

�� !�� +��!�� -�� .�� &

�� !� � �� +��!�� '��& �� '�� ! �� & ��!� �� !�� !�� & 8� �� !��/� � �� ! ��& .�� .�� &

9�� ! �� '�� ( ��!�� !��!�� )�� !�� :;: !�� *�� *�< � ��!� �� *��&

� �� =��8�!�� $ �� (�� '�� + !�� +�� (�� '�� + ��+ ��(�&

��

4

��

U SLAVU PISANE RIJE^I

Pokloni~ko putovawe maturanata fo~anske Bogoslovije

E�� <�� C�� L�� @�� -�� 8��

�� )�� C�� $�� <�� $�� <��

�� H�� 9�� <��

B�� ;�� $��

�� #��

�� E�� $�� !�� ;�8�� <�� ,�� ;�8�� J�� E�� E�� $�� J�� '��#��

�� A ��

�� J�� '�� ,� �� J�� $�� E�� #�� &#�� /� �� -�� A �� !�� !� D�� 5�� $�� -�� 8�� ;��"��D ��

�� A�� 8�� $�� (�� * � �� !�� I�� A�� 8�� 5�� 8� E�� ,�� 8�� ! ��

��

5

��

SRCE I DU[A U HILANDARU

8�� =�� !�� (?02> ��!* � �� "�� <�� 8�� <�� E�� -�� E�� -�� @� �� $�� D�� D ��

�� !�� 8�� E�� $�� $� �� !� E�� I�� <�� ;�� 5�� ! �� ! �� $�� "�� '�� E�� !��! ��,� �� !��

�� H�� D�� J�� -�� '�� C� �� ,� �� ! =!��"��

;�� <�� I�� (� �� * � �� J�� =�� -�� !�� D�� $�� A�� $�� !�� $�� D �� ! ��

�� 5�� ! �� ,�� !�� ,��8�� !�� "� ��!� � �� '��"�"��=!�� ,��8��

$�� !�� $�� D @��

��

�� E�� ! E�� D �� $�� <�� <�� ,�� 9�� '�� A�� @��=�� <�� =�� $�� ! ��!��

�� $�� <�� $� �� $��

�� @�� =�� ! ��! � ��!��

6

��

�� !�� !�� !�� ;� ��$�� ;�� = @�� $�� ;�� (��

��*� � '�� ! �� @�� H�� C�� I�� $�� <�� C�� D �� <�� H�� -�� 8�� H�� A�� !�� -��<�� A� �� E��'�� D�� <�� E��

�� -�� ,�� ! �� $� �� E��

�� ! �� % H�� E�� (<��$�� @�� *� H�� (�� *�� ,�� 8��5�� (�� * � �� =��8��<��

�� H�� E�� (<��$�� @�� *� �� 0?13� �� =�� E�� C�� H�� =��!��(�� * H�� 01�

�� E�� 0>04M0G� �� ,��8�� ,�� '�� !�� E�� 8��

�� !�� 8�� "�� "�� 5�� !�� ,��<�� ! ��

�� L�� C�� A�� !��! �� I� ��

�� !��

�� =!�� <F� �� <��

��

��

7

��

êdo moje, talas radosti is-

punio je moju du{u zbog tvojih

prekrasnih re~i o tome da te

posetila blagodat na{eg Bla-

goslovenog i svetog Boga. Sada

sam, qubqeno moje ~edo, pono-

vo po~eo da se oporavqam.

êtrdeset dana ni{ta ni-

sam jeo. Tri puta su tokom ce-

le no}i probdeli pored mene

o~ekuju}i smrt ali moj ~as ni

ovog puta nije do{ao. Moja ~e-

da su neprestano plakala i

sluìla me kao angeli Boì-

ji. Najzad, ponovo je do{lo

vreme da se koristim rukama

i da pi{em, da odgovorim

onima koji mi pi{u i ~ekaju.

Ti mi, ~edo moje, pi{e{ o

blagodati koju si osetio u

svom srcu. I ja zapo~iwem

slovo o qubavi.

Budu}i da je Bog sav qubav

i da je sve {to je stvorio, i go-

re i dole, proisteklo od We-

gove velike qubavi, On od

~oveka nije traìo ni{ta

osim qubavi.

Predav{i Mojseju pisani

Zakon, za prvu i najve}u od

svih zapovesti proglasio je

slede}u:

“Qubi Gospoda Boga svom

du{om svojom, svom mi{qu

svojom i svom snagom svojom.”

Drugim re~ima, neka sva du-

{evna stremqewa upijaju Bo-

ga.

Neka znawe, ose}awe, mi-

sao, sozercawe, ozarewe,

svako kretawe uma i sve u

svemu pojmi Boga. Neka ~ovek,

koji je glina, preda “svoje od

svojih”.

Uistinu preslavna veli~i-

na!

Sve vrline i svi darovi

Boìji poseduju ~uvstvo i dej-

stvo. Boànska qubav, me|u-

tim, kada neko dosegne da qu-

bi Onoga Koji qubi, prevazi-

lazi ~uvstvo. Od tog vremena

dejstvuje boànska qubav i

caruje sozercawe.

Tada onaj, u kojem dejstvuje

boànska qubav, usklikuje:

“O, Isuse, slatka qubavi

moja! Ti si me video pre nego

{to ja Tebe videh!

O, svetlosti moje du{e! Pre

nego {to te poznah, Ti si mi

se otkrio! Pre nego {to Te

qubih, Ti si qubio mene!

O, ìvote i slatko disawe

moje, bio sam u tami, a Tvoj

slatki glas me probudio i

prizvao. Videh te kada si Ti

mene poznao. Poznati te, zna-

~i videti Te!

O, radosti moja i du{evno

likovawe! O, erosu nebeski!

O, qubavi koja plamti{ a ne

sagoreva{!"

��

��

��

8

��

SJE]AWE

�Boro (Sava) Kuribak(1954. - 2005.)

Boro (Sava) Kuribak, iz-

nenada je preminuo 1. 10.

2005. godine, u Dobrunu, u

52. godini ìvota. Ro|en je

20. 7. 1954. godine u selu

Gostovi}i, op{tina Kowic.

Posle “Dejtona”, ìvio je i

radio u Dobrunu, kao

po{tar. Bio je omiqen kod

svih qudi, a wegov dom je

uvjek bio otvoren za sve

qude dobre voqe. Za sve

{to je u~inio, ovaj kraj mu

ostaje vje~no zahvalan.

Oàlo{}eni wegovi

bli`wi supruga \ur|a,

sinovi Wego{ i Slobodan,

sestre Jovanka, Bosa, Desa

i brat Milo{ uvjek }e se

sje}ati svoga Bora.

Bog neka mu du{u useli u

Rajsko naseqe.

MiladinPe{i}

NEKA SVA DU[EVNA STREMQEWA

BUDU OBUHVA]ENA BOGOM

· 2013. 7. 2. · 3 14. u hramu sv. proroka ilije na sokocu prisustvovao sv. liturgiji. 19. na...

Documents