2009-03-05_12_karl_marks_i_artur_sopenhauer

8/7/2019 2009-03-05_12_karl_marks_i_artur_sopenhauer

1/26

KARL

MARKS

1818 1883.


2/26

2

kapital i otuenje

ovek je u kapitalizmu trostruko otuen: politiki (postoji protivrenost izmeu graanskog drutva i drave)

drutveno (postoji ogromna klasa oneoveenih ljudi proletarijat)

ekonomski (potrona dobra imaju karakter robe)

Ve i jedna posebna delatnost moe da otui celokupnog oveka ovek moe biti u poloaju da pravno raspolae samim sobom (nije niiji rob ili

sluga), jer ga niko ne prisiljava da prodaje svoju radnu snagu

Ali za razliku od vlasnika sredstava za proizvodnju (kapitaliste),radnik je vlasnik samo svoje radne snage,pa je prinuen da tu radnu snagu otui da bi uopte mogao fiziki da egzistira

Najamni radnik otelovljuje univerzalni problem graanskog drutva

Ekonomski karakter tog drutva sastoji se u proizvodnji postvarenog sveta stvari

Robni karakter svih naih potronih dobara i odgovarajue iskoritavanje ljudinije specifinost samo ekonomije, ve celokupnog ispoljavanja ovekovog ivota

U robi se otkriva temeljna ontoloka struktura celokupnog predmetnog sveta


3/26

3

robni karakter drutvenih odnosa

Ono to se po svojoj prvobitnoj nameni proizvodi za upotrebu ne razmenjuje seneposredno po potrebi kao upotrebna stvar, nego stie na trite roba kaoosamostaljena robna vrednost

ovekov proizvod poinje da vlada ljudima, jer oveku drutveni karakternjegovog vlastitog rada u robnom obliku izgleda kao predmetni karakter samihproizvoda rada fetiki karakter robe

Svet roba moe biti ukinut samo putem principijelne promene sveukupnihkonkretnih ivotnih odnosa oveka

Proizvod: robni karakter upotrebni karakter

ovek: postvareno bie prirodno (drutveno) bie

U kapitalistikom drutvenom ureenju proizvod rada pokazuje se kao:

ospoljenje(stavljanje spolja svoje sutine) umesto ozbiljenjesvoje prirode

Ali otuenje postoji ve u samom radu u kome se radnik ne potvruje nego porie


4/26

4

rad i dehumanizacija

Rad: postaje prisilan

vie ne predstavlja zadovoljenje jedne potrebe

postaje samo sredstvo da se zadovolje potrebe izvan njega

Funkcija rada:

nije izraavanje ljudske sutine

ve odravanje egzistencije Sam ivot se pojavljuje kao sredstvo za ivot

Otueni radje posledica podele rada, tj. tehnolokog napretka, a on otuuje:

prirodu (predmet rada (materijal) i proizvod rada)

oveka samog od sebe (njegovu vlastitu ivotnu funkciju, pa i njegovo telo)

oveka od oveka (otuenje od ljudske sutine drugih ljudi) Otuenje predstavlja:

izvor destruktivnih i protivljudskih posledica

uslov budueg svestranog razvoja oveanstva: osloboenja oveka

Maksimum dehumanizacije se ogleda u liavanju ovenosti:

radnik se pretvara u robu

posednik se pretvara u nosioca novca


5/26

5

dehumanizacija kao izvor prava

Radnika klasa (proletarijat) je:a. ista negacija graanskog drutva

b. koncentrat dehumanizacije

c. jedini legitimni inicijator radikalnog prevrata:o ukida svojom silom samog sebe, a samim tim i sve drutvene klase

o ostvaruje svoj partikularni interes, a time i interes oveanstva kao celine

d. orue istorije, koje e oveku povratiti izgubljenu ovenost

e. uspena u ostvarenju svoje misije samo ukoliko je svesna svoje: misije i situacije(Razumevajui sebe, proletarijat ne samo da razume svet ve samim tim aktom

razumevanja zapoinje svoj praktini preobraaj)f. liena suprotnosti slobode i nunosti: istorijska neminovnost kao slobodna inicijativa

Ukidanje otuenja je komunizam: totalna transformacija ljudskog bia

povratak oveka njegovoj generikoj sutini (stvaralakoj prirodi)


6/26

6

komunizam: utopija besklasnog drutva

Komunizam ukida:1. podelu oveka na dravu i privatni ivot, pa i samu potrebu politikih insitucija

2. privatno vlasnitvo i podelu rada kao njegov izvor

3. jednostrani razvoj individua

4. drutvene klase

5. eksploataciju Potpuni preobraaj celokupne ljudske svesti putem revolucije

Dug period potresnih dogaanja neminovno dolazi, budui da to zahtevanajimperativnija sila istorije napredak proizvodnih sredstava: ogromantehnoloki razvoj i uspostavljanje svetskog trita

Neuspeh socijalizma: moralne devize umesto razvijene svesti

sve klase umesto proletarijata

nerazvijenost proizvodnih sredstava (feudalizam-socijalizam)


7/26

7

11. teza o fojerbahu

Filozofi su sve samo razliito tumaili, radi se o tomeda se on izmeni.

Kod Hegelaje:

svet je postao filozofski, a njegovo izmirenje sa stvarnou nije bilo izmirenje

unutar nje, nego samo sa njom u elementu poimanja Filozofija je postala totalna, a nasuprot njoj ostala je druga totalnost istinskipojavni svet nefilozofije

Kada se princip filozofije razvije u totalnu konkretnost (kao posle Aristotela i Hegela)prestaje mogunost pravolinijskog razvoja

Sada filozofija mora samu sebe da okrene napolje, postojeem svetu, da bi

se njime praktikovala i tako okrenula protiv same filozofije, postajuimarksizam, tj. neposredno praktina teorija

Oslobaanje sveta od nefilozofije implicira i oslobaanje od filozofije

Razumevanje sveta nije njegova: spoljanja osuda, moralna ocena ili naunoobjanjenje, ve samorazumevanje drutva akt u kome subjekt menjaobjekt samim aktom njegovog razumevanja (podudarnost objekta i subjekta,misli i revolucionarnog akta)


8/268

1. teza o fojerbahu

Glavni je nedostatak sveg dosadanjeg materijalizam (ukljuujui iFojerbahov), to predmet, stvarnost, ulnost, shvata samo u obliku

objekta ili opaanja, a ne kao ulnu ljudsku delatnost, praksu, ne

subjektivno. Stoga je delatnu stranu, nasuprot materijalizmu, apstraknorazvio idealizam, koji naravno ne zna za stvarnu, ulnu delatnost kao

takvu. Fojerbah eli ulne objekte koji su zaista razliiti od objekata

misli: ali samu ljudsku delatnost on ne shvata kao predmetnu delatnost.Zato on u Sutini hrianstva samo teorijski odnos razmatra kao pravi

ljudski odnos, dok praksu shvata i fiksira samo u njenom prljavojudejskom pojavnom obliku. Stoga on ne shvata znaenje

revolucionarne, praktino-kritike delatnosti.

Kritika razumskog prosvetiteljskog raskola subjekta i objekta

Prihvatanje hegelijanskog dinamizma dijalektikog posredovanja

Samo opaanje je sastavni deo praktikog odnoenja oveka prema svetu

I predmet ovekovog opaanja je ooveeni predmet, budui da: je obuhvaen horizontom ovekovih potreba i napora

nije gotov fakt ravnodune prirode


9/26

ARTUR OPENHAUER

(17881860)


10/26

vladavina volje

Kritika Hegelove filozofije kojanastoji da iza svega vidi racionalnonaelo (Duh)

Svetom vlada volja: iracionalno naelo (poto izmie

naem razumu, u stanju smo da gazahvatimo jedino intuicijom)

nema neku posebnu svrhu (slepa) utie na fenomene sredstvo za dokuivanje Kantove

stvari-po-sebi

Pesimizam: svet se ne pribliava (uopte, a

komoli nuno) racionalnim idealima

Glavno delo: Svet kao volja ipredstava


11/2611

svet kao volja i predstava

Svet je moja volja

ono preko ega se ispoljava intuicija kao sutinska odlika oveka sutina sveta: organska i neorganska sve pokree i nad svime gospodari, pa i nad intelektom (ono to

protivrei srcu ne ulazi u glavu) slepi nagon, koji ne podlee zakonu (za razliku od pojavnih stvari) nastaje iz nedostatka i ona nikada ne moe biti potpuno zadovoljena

(neminovnost bola): po ostvarenju neke tenje javlja se dosada istorija oveanstva je besciljno lutanje nema nikakvog napretka izlaz iz te besciljnosti:

askeza kao odricanje od ivota i utapanje u nirvanu (indijska filozofija) umetnost kao bezinteresno doivljavanje

Svet je moja predstava: svet je objekt u odnosu na subjekt (saznanja)

ali takav objekt koji ne moe postojati nezavisno i za sebe (kaopojedinana i izolovana predstava), nego je na zakonit nain povezan sasvim ostalim predstavama u celinu saznanja


12/2612

Die Welt als Wille und Vorstellung

Nita nije bez razloga, zato jeste. Pojedinane predstave mogu se svesti na etiri osnovne klase,

kojima odgovaraju etiri oblika naela razloga:1. bivanja (zakon kauzaliteta) obuhvata klasu fizikih objekata koji

su kauzalno povezani u prostoru i vremenu prirodne nauke

2. saznanja (logiko naelo) obuhvata pojmove ili apstraktnepredstave u okviru suda3. bia (ontoloko naelo) obuhvata poloaj i sled istih opaaja

prostora i vremena

4. delanja (zakon motivacije) obuhvata kao objekat subjekat htenja

Nije mogu nikakav dokaz naela, jer je ono ve pretpostavljeno usvakom argumentu ili dokazu

Poreklo ovih razloga se objanjava nedefinisanom samoevidencijom


13/2613

subjektivnost i materija

Svet je moja predstava. Kantovska interpretacija: svet kao objekat saznanja je nesaznatljiva

stvar po sebi objektivirana kroz subjektivne forme saznanje

Berklijevska interpretacija Kanta: subjekt je tvorac ne samo formesaznanja, nego i njegovog sadraja

Svet kao objekt je samo moja predstava i nita vie od toga, jer nemoe postojati bez saznajnog subjekta, ba kao to nema nisubjekta bez objekta, jer svet iskustva uvek ima dve bitne ineodvojive polovine

Dijalog izmeu Subjekta i Materije Subjekt: Ja jesam i izvan mene nieg nem, jer svet je moja predstava. Materija: Drska zabluda. Ja jesam i osim mene nema niega, jer je svet

moja privremena forma. Ti si samo rezultat jednog dela te forme i utolikosi sluajan.


14/2614

svet kao predstava

Ne treba poi ni od subjekta ni od objekta, ve od predstave: koja je prva injenice svesti njen prvi osnovni oblik je rastavljanje na objekat i subjekat oblik objektaje naelo razloga u svojim razliitim vidovima

Predstava je temeljna kategorija saznanja: koja prethodi subjekt-objekt odnosu formama vremena, prostora i kauzaliteta

iz kojih dalje proizilazi pojavno mnotvo

raznolikost pojedinanih predstava-objekata koji ine svet

Berklijevska predstava ujedno je i ontoloka kategorija snegativnim predznakom privida, varke, sna


15/2615

dometi razuma

Autentinu noumenalnu stvaranost treba potraiti s onestrane predstave i razuma

Domet razuma (iskustva i nauke): kretanje unutar pojavne raznovrsnosti sveta predstave

dovoenje pojedinih delova sveta u uzajamnu vezu na osnovunaela razloga

podvoenje mnotva pojedinanih predstava pod odgovarajuipojam kao njihovo jedinstvopost rem

Naelo razloga: objanjava samo formu predstava

(njihovu uzajamnu vezu, samo ono kako fenomena) ali ne i sutinski sadraj pojedinanih predstava i sveta u celini

(ono ta fenomena)


16/2616

iracionalnost tela

Iracionalno kao temelj uenja: ontoloki (primat iracionalne volje) saznajno-teorijski (intuitivni metod saznanja)

Za svakoga je vlastito telo prvi i najblii objekt saznanja: posmatran izvana (sa stanovita sveta predstave) neki telesni pokretsubjektu je predoen kao odreena fizika promena oblikovana prostorom,vremenom i kauzalitetom

posmatran iznutra (sa stanovita sveta volje) taj isti dogaajneposredno se doivljava kao sopstveno htenje

Ovaj unutranji doivljaj omoguuje da (po analogiji sa svojim telom): prihvatimo egzistenciju drugih ljudi razumemo njihove postupke u svetu fenomena kao determinisane

odreenim motivima


17/2617

svet kao volja

Prekoraujui granice naela dovoljnog razloga i sveta predstave,neposredni doivljaj htenja otvara vrata, inae nepristupanognoumenalnog sveta, sveta kao volje

Analogijom intuitivno saznajemo da su i drugi ljudi (i sva iva bia)samostalni subjekti htenja, delovanja i neprekidne tenje

Naporedo sa svetom predstave postoji, dakle, i svet volje Samo je telo oveku dato istovremeno:

i kao predstava (objekt saznanja)

i kao volja (htenje) Neposredni uvid u tu dvostrukost dovoljan je da u saznanju

napustimo naelo razloga i stanovite predstave, oslobodimo sevarljivog sveta fenomena i stupimo u carstvo metafizike


18/2618

volja kao volja

Nema razvoja, sve ostaje po starom, svako bivstvujue hoe isto:

samoodranje, jedino su sredstva za to razliita Ideje su uzroci bivstvujueg Volja ne bi mogla da bude razdeljena u beskrajnom prostoru, ne bi

mogla samu sebe da pokae u medijumu individuacije Svoje adekvatno reprezentovanje ona doivljava samo u venim

formama Ideje lebde u sredini izmeu stvari po sebi i sveta predstave Uvoenjem ideja oveku se dodeljuje posebno mesto onog koji je

sposoban da sazna ideje

Volja kao volja nikada ne dospeva do jedinstva sa samom sobom Volja je nezasita, jer dosezanjem neega njena tenja ka

posedovanju ne okonava, nego odmah tei kao novome Sama volja (ista volja) nema cilja, jer ciljevi su privremene i

promenljive pojedinanosti Sama volja je apsolutna, tj. bezrazlona: Ja mogu sebi da razjasnim

zato hou ovo a ne ono, ali ne mogu da se pitam zato uopte hou


19/2619

Sutinsko odreenje volje je egoizam (nagon za postojanjem i

dobrobiti) Kod oveka se nijedna potreba ne ostvaruje u datoj prirodnoj formi,

ve ovde nastupa svesno promiljanje ivotinjsko saznanje sutinski je posmatrako, kod oveka pridolazi

refleksija kao sposobnost apstraktno poimanja

ovek je u stanju da sebi smilja uvek nove mogunosti kako bimogao da se ostvari, a ta volja za ostvarenjem sutinski se upravljaprotiv blinjeg

Na kraju borba je ipak uzaludna, smrt je neumitna: i egoizam koji hoe vlastito dobro i zloba koja hoe tui bol

potiu iz u sebi razdvojene volje Vremena tzv. sree su samo kratki predasi u neprekidnom bivanju

teranom napred: ivot svih bia je toak u kojem se kreemo, a dane napredujemo


20/2620

U idealnom razvitku ovek stoji iznad svih ostalih bia i zato on zna

za patnju A iz znanja u toj patnji on filozofira Filozofija nije neophodna samo da bi sve bio teorijski razmatran,

nego i da bi se smislila mogua pomo za patnju: treba iznaimogunosti izmicanja toku volje: jedna mogunost je umetnost a druga saaljenje i rezignacija

Umetnost je privremeno iskljuenje iz patnje Askeza omoguuje unutranju promenu oveka koji se sam sebe

odrie Ali najprizemnije reenje je identifikacija sa drugim, drugi mora da

bude ishodina taka moga delanja Ja ne mogu da uem u tuu kou, identifikacija mora da dogaa

samo u glavi, to znai da je ona saznanje, odnosno sapatnitvo


21/2621

Paradoksalnost saaljenja je u tome to:

se ono upravlja prema konkretnom oveku sa njim saosea ne radi njegove linosti, ve samo zato to on pati, ime

se etiko delanje ne omalovaava nego se prekorauje

Ona moe u celini da promeni realnost sveta jednako malo kao iaskeza

Zato moram u samome sebi i samo za sebe da traim krajnjiodgovor na zagonetku volje: odgonetka je rezignacija

Rezignacija: kao jedinstvo saznanja i unutranjeg delovanja rezignacija iz osnove

preokree oveka je posmatranje kao kontemplacija (nije predmetno posmatranje, da se

vie ne upravlja prema ovoj ili onoj pojavi, i da vie ne zuri opinjeno ustvar po sebi kao osnov patnje)Nieova filozofija je prekretanje osnovnih openhauerovih stavova


22/26


23/2623

Metafiziki koraci koji nisu nainjeni

SVET

STVAR PO SEBI PREDSTAVA

SUBJEKAT OBJEKAT

SUBJEKAT

VOLJA

IDEJE FENOMENI

IDEJETELO DRUGI OBJEKTI

stvar-po-sebikao volja

odbacivanje upaniadskogsubjekta (atmana) kao

stvari-po-sebi

odbacivanje Platonove teorije ideja kao stvari po sebi


24/26

Pa, gospodine openhaueru, ta ima novo?

NITA


25/26

25

Ono to protivrei srcu ne ulazi u glavu.

Volja ono preko ega se ispoljava intuicija kao sutinska odlika oveka sve pokree i nad svime gospodari, pa i nad intelektom slepi nagon, koji ne podlee zakonu (za razliku od pojavnih stvari) nastaje iz nedostatka i ona nikada ne moe biti potpuno zadovoljena

(neminovnost bola)

ostvarenje tenju prati dosada: ivot kao smena oseanja bola i dosade


26/26

26

Naa saznavalaka svest raspada se na subjekat i objekat, a

osim toga ne sadrava nita. Biti objekat za subjekat i bitinaa predstava je jedno te isto.

2009-03-05_12_karl_marks_i_artur_sopenhauer

Documents