5

абажурски, -а, -о – Абажурско светло се љуља (Гојко, 13). авангардност, ж – Резултати не могу послужити као поуздана легитимација авангардности (Н 1880, 18); Цењен /је/ у целој земљи због извесне своје авангардности (П 26324, 4). авнојевски, прил. – Наставићемо да живимо часно и достојанствено. (...) Авнојевски достојанствено и монолитно (Дедиње, 37). агоналан, -лна, -лно – Нећу да порекнем да име нечег агоналног у пливању на сувом (Давид, 73). адаџија, м – На питање где летујете ове године многи Београђани одговарају – на Ади Циганлији. (...) Беспарица је очигледно учинила своје, јер мало коме од присутних „адаџија” уопште пада на памет да се упути према мору (ВН 13.7.1987, 3). аикидока, м – Страшне аикидоке, од којих је највиши имао метар и жилет, демонстрирали су нам једне вечери своју вештину самоодбране (Зум 810, 36). ајатолизација, ж – Америка се опет вратила полемици о абортусу. (...) За мене, то је ајатолизација Америке (Д 439, 62). ајнштајновски, -а, -о – Некоћ су они били опсесивни хацкери (...) огрезли у ајнштајновски стил комуникације с околином (С 479, 13). академичка, ж – Руска академија наука честитала је своме члану, руској академички … угледној професорки (Дм 12.2.97, 13). акомунист, м – Довољна је била нека реч која се могла наметнути на калуп ИБ. Понекад ни то. Некомунисти, акомунисти, антикомунисти, антисовјети (...), све је то могло доспети (...) у логор, обележено као „присталица ИБ-а” (Банда, 55). акробаткиња, ж – Он ће да позове један новитет из циркуса Медрано. Акробаткиња, рекао је (Клиши, 118). актерица, ж – Њему је, такође, припала част да разголити (...) и актерицу, односно жртву велике „Плаyбоyеве” афере, Доротy Страттен (Е 27, 23). активистица, ж – Њене активистице годишње зараде око сто милијарди долара (Е 19, 16). акумулативност, ж – То се (...) односи на предложени концепт расподеле, да се обезбеди стопа акумулативности (Н 1880, 31). акупунктор, м – Срео сам (...) госпођу Бертхелот, која ми је надуго говорила о свом реуматизму и препоручила свог акупунктора (Опорука, 115). акционарка, ж – Број акционарки је ограничен, нема их више од тридесет (Певачица, 148).

6

алијенирати, свр. и несвр. – Тешко је и папи Цлементу. Ако развод не допусти алијенираће још једног европског краља, поред толико активних шизматика у Немачкој (Сент,140). алкапонеовски, -а, -о – „Италијанско село” је постало уважено место (...). Па ипак, место је задржало алкапонеовску атмосферу (Белоу, 150). алко-бизнис, м – Хапшење једног од водећих људи алкобизниса (...) морала /је/ да спроведе београдска полиција (Н 2366, 29); Рајић /је/ за свој алкобизнис имао легалне папире (Н 2366, 30). алко-бизнисмен, м – Ухапшени /су/ још неки суботички алкобизнисмени (Н 2366, 29). алко-мафија, ж – Фолклорну склоност Срба да скоро у свакој прилици користе алкохол (...) бескрупулозно користи домаћа алкомафија, чијем се деловању приписују и наведени трагични случајеви /тровања/ (Н 2366, 29); Биланс деловања алко-мафије у Србији је 15 смртних случајева само од фебруара до маја (Н 2370, 28). алко-предузетник, м – Оптужница терети суботичке алкопредузетнике да су (...) овом београдском предузећу за производњу пића испоручивали 96-процентни етил-алкохол уместо природне ракије (Н 2366, 29). алтернирајући, -а, -е – Писац ће се потрудити да роман „спаси” једнодимензионалности увођењем алтернирајућих зачетака (Н 2389, 33). амалгамирајући, -а, -е – Подела још нема амалгамирајућу снагу што ће доцније сабрати разнородне личне, породичне и племенске интересе у национални комплекс (Сент,22). аматеризовати се, свр. – Ако не могу да опстану без општинских каса, нека се аматеризују (Дуга 337, 55). аматерка, ж – Данашњица је вјечита борба и у том, најстаријем занату. Бордели и клубови, (...) улични секс, домаћице на продају, диско проституција, професионалке и аматерке (Е 25, 84). амбасадорица, ж – Љепотица није неки мали дипломата, него је ни мање ни више, амбасадорица САД-а у Аустрији (Свијет 15, 62).

амбасадорка, ж – Бил Клинтон именовао је јуче досадашњу амбасадорку у Уједињеним нацијама Медлин Олбрајт за државног секретара (Дм 6.12.96, 7). амбасадоровати, несвр. и свр. – У Кинеза је обичај да амбасадор мора знати језик земље у којој ће амбасадоровати (Н 2377, 63). амебоидан, -дна, -дно – Никако нисам могла да се отресем осећања да то са мном није човек, мушкарац, новинар, већ нешто из неког другог, амебоидног света, савитљиво, молбено, меко, спремно да прими ударац са захвалношћу (Излет, 31).

7

амебоноша, м – За амебијазу се зна још од 1875. године, када је Лош у Петровграду први открио амебу у болесниковом измету. (...) Број амебоноша у нашој земљи се цени на око 900.000 људи (Г 177, 47). американољубац, ж – Онда /смо/ то подметали свету и американољупцима (Н 2427, 44). анационализам, м – Црногорска политичка свакодневица (...) неминовно је резултирала повремено ирационалним набојима ни мало наклоњеном концепту „анационализма” (Круг 1, 17).

анационално, прил. – То /је/ марксистички студиј који воде анационално, па и антинационално оријентисани професори (Н 2447, 53). англофилија, ж – Дневна штампа је упућивала претње Јапанцима окривљеним за англофилију (Гилен, 89). англофобија, ж – У мом је случају, на жалост, овај лагодан и универзалан облик англофобије поремећен био балканском повесном клопком (Сент,12). андрићевски, -а, -о – Има у њој нечег андрићевског (по избору „репертоара”, а у „текстуалност стратегисању” по „овремењеном опажању”) (Н 2389, 39); Као што у „фаталној” јунакињи романа Софији, поред гетеовске или чак андрићевске Јелене, „вјечно женски” могу одјекивати Моли Блум, и Бети Блу (Н 2365, 33).

андроцентричан, -чна, -чно – Модерна медицина и даље је оптерећена митовима и предрасудама андроцентричне инспирације (БН 98-99, 40). анђеоско-демонски, -а, -о – Анђеоско-демонски осмех, волела је то код Микија Руркеа (Н 2384, 34). анестетичарка, ж – Анестетичарка стално прати пулс и болесников тлак, смјесу анестетичких плинова (С 438, 42). аниматорица, ж – Вера Влајић, београдска аниматорица, добитница је многих награда за своје „цртиће” (С 475, 17).

анимозност, ж – О некој анимозности и геноцидности Немаца према Србима не може бити ни говора (Н 24632, 29). анисовац, м – Наручи два анисовца (Опорука, 19). анкетарка, ж – Нашој анкетарки /је/ изгледао знатно старији (Дуга 337, 80); Док су новинарке са телефона из подземног пролаза на Теразијама обавештавале слушаоце београдског радио-програма о анкети, један младић (...) силовито је прекинуо везу са студијем. (...) Један сасвим обичан мушкарац, (...) закључују анкетарке (Н 1837, 4). ансамбловски, прил. – Народне масе у ансамбловски богатим и шареним ношњама смију се и плешу (Вуди, 127).

анти- – У случају блиских избора, они могу рачунати на реално антизападно расположење после агресије НАТО (БН 98-99, 34); Одлазак радикала био би разумљив као израз одговорности за наопаку,

8

антинационалну политику (БН 96, 8) ; Гађају ... антирадарским пројектилима „харм” и „срајк” (БН 87, 32) ; Немачка и недићевска пропаганда максимално су користиле ова брутална савезничка бомбардовања за подстицање антисавезничког расположења (БН 97, 31) ; Иницијатива је дошла од Ернеста Бевина ... који је по распаду антихитлеровске коалиције први уочио опасност од „црвеног ветра” (БН 93, 31). анти- Утврђивање алергије посредством крвних тестова ради се деци и особама под сталном антиалергијском терапијом (Н 2428, 31); Антиамериканизам /је/ индуковао радикални национализам (Н 2442, 50); Мелатонин /је/ стимулисао Т-лимфоците да произведу или ослободе више антивирусних супстанци као што су интерферон и интерлеукин-2 (Н 2393, 53); Можемо ли очекивати да Мирко Марјановић говори стихове Јакова Гробарова на панчевачком антиеколошком хепенингу? (Н 2470, 63); Овај експерт за питања савремене ликовне уметности у свом раду /је/ избегао замку помодног „критичког” антиестетизирања и одолео пасији минималистичке есхатологије (Н 2420, 41); Сатанизацију Запада и антизападни фанатизам електронски медији ометају (Н 2432, 52); Доста новца је потрошено и на антикампању, на бојкот (Н 2442, 19); И друге супстанце које лучи пинеална жлезда имају антиканцерогена својства (Н 2393, 53); Мелатонин побољшава функционисање имуносистема (...) појачавајући антиканцерозне факторе (Н 2393, 52); Своје опоненте (...) оптужује за антикинеску кампању (Н 2418, 41); Демонстрације нису биле националистичке, али ни антинационалистичке (Н 2419, 25); Српски покрет обнове је антипарламентарна организација (Н 2433, 17); Губитак куће је антипородичан чин (Н 2427, 27); Неутралисање евентуалних експлозија незадовољства маса и антипредседничких испада опозиције (Н 2393, 48); По веома антисељачкој рачуници, на трошкове производње пшенице одлазе две трећине дохотка (Н 2419, 64); Добар Србин мора бити антисрбин, само се то плаћа (Н 2419, 25); Интернационална клиника за срце (...) нуди антистрес програм (Н 2471, 34); Он је антихетеросексуалан тиме што не оставља никакав женски централни фетиш (Н 2418, 38). анти, -, – – Створивши ситуацију потпуно „анти” уобичајеном поступку (Арт, 179). антиабортусни, -а, -о – Антиабортусна кампања /се/ у правилу поклапа са сулудим настојањем да се људе увјери како је нужно да у једнособан стан од 31 квадрат изроде и треће дијете (Н 1819, 28). антиавангардист(а), м – /Димитрија Поповића/ су, због карактеристичног ренесансног рукописа уврштавали међу антиавангардисте (С 447, 69). антиавнојевски, -а, -о – Дословце сам пренео текст Резолуције из Бујана и друга историјска факта у вези са том конференцијом. Тим документима није потребан коментар ако се зна да су донети после Другог заседања АВНОЈ-а, да су, дакле, директно антиавнојевски, што ће рећи антијугословенски (И 116, 43);

9

Сваку реч (...) одмах проглашавају великосрпском, прочетничком, антиуставном или антиавнојевском завером (Вук, 90). антиагитпроп, м – Боро Кривокапић крстио је мој иступ на Скупштини УКЦТ као агитпропски, односно отишао је још даље и извео чудовишну орвеловску кованицу – антиагитпроп (Н 1809, 8). антиаљендеовски, -а, -о – У извјештајима агената ЦИА-е и службеника ИТТ-ја често је „Ел Мерцурио” спомињан као „посљедња свијећа која ће се угасити”, као значајан центар антиаљендеовске акције (С 430, 60). антиамериканизам, м – Та су упозорења схваћена као рецидив француског антиамериканизма из де Гауллеових времена (С 435, 29); То је све узбудило страсти, распламсало мучне расправе на деликатну тему: антиамериканизам у Немачкој (П 25823, 3). антиамерички, -а, -о – Јавно признавање све већег антиамеричког расположења у свету (Н 2381, 49); Тиме се стварало антиамеричко расположење у Белгији у доба кад је клима и иначе била напета због америчких планова да се изради неутронска бомба (С 431, 79). анти-антиматеријалан, -лна, -лно – Наша васиона је изразито анти-антиматеријална (Г 164, 19). антиапартхејдизам, м – О свом антиапартхејдизму (...) расправљали /су/ с радикалним противницима подвајања (Св 123, 29). антиарафатовски, -а, -о – /Вође/ антиарафатовских снага (С 443, 39). антиармијски, -а, -о – У једноме у Армији не гријеше: у Хрватској уистину расте „антиармијско расположење” (Д 440, 15). антиауторитаран, -рна, -рно – „Трансформација уметности” настаје из замисли (...) грађанске декаденције, тј. егзотичне, еротичне, младалачке и антиауторитарне побуне против моралних ограничења пуританског грађанског друштва (Посмодерна, 14). антиауторитаристички, -а, -о – Енгелс је с правом исмијавао антиауторитаристичку наивност, тврдећи да не може постојати организација без ауторитета (Ком 1574, 17). антибалетски, -а, -о – Мери Цекић се на концерту појавила у чувеној улози „рибетине”, као члан антибалетске групе. Јасно, нисам намеравао да прикажем женске груди и задњице, већ сам хтео да исмејем тадашњу масовну употребу разних девојчица које су на бини изигравале „лоптице-скочице” (Е 22, 105). антибалистички, -а, -о – Подморнице се данас /могу/ успјешно борити и с циљевима у зраку, и неће проћи много времена кад ће из нуклеарних подморница у морским дубинама стартати и прве антибалистичке ракете (С 431, 42); Што да ради Западна Европа ако САД поставе антибалистички систем свемирске обране (С 435, 32).

10

антибеоградски, -а, -о – Мислио сам на велике градове, европејске, светске, на велике јавне куће, на све што је велико и богато, на купање у светлости, на све антибеоградско (Зуб, 136). антибиотски, -а, -о – Од петнаест синтетичких антибиотских хормона (...) који се дају стоци, једанаест је карциногених, што је већ одавно стручно утврђено (С 274, 45). антибирократа, ж – Оно што дуго није полазило за руком милитантним антибирократама и новопеченом популисти Дураковићу урадио је Ивица Осим (НД 997, 16); Он је револуционар, човек са ставом и са принципима, антидогматичар, антибирократа (Преиспитивања, 79). антибирократизам, м – Иако је антибирократизам један од кључних идеолошких ставова СКЈ, у југословенској теорији се мало пажње поклања диференцирању државне од партијске бирократије (Н 1807, 15). антибирократски, -а, -о – Када су земљу раздирали глад и страдање Лењин се није бојао да напада нову совјетску бирократију и њену охолост и подржавао је Мајаковског управо због антибирократских стихова (П 25939, 3); Хисторијска је замка прескочена увођењем самоуправљања 1950. године, и то у задњи, али и прави, час. Била је то антибирократска концепција (С 435, 84). антибог, м – У приповести о бици богова и антибогова, казује се о 540 врата (Н 2368, 57). антибољшевизам, м – Мој дефектни бољшевизам се трансформисао у антибољшевизам (Троцки, 131). антибосанство, с – У Словенији /се/ потцењује или погрешно тумачи колико се Југославијом шири неспокојство због вашег „антибосанства” (Могуће, 182). антибритански, -а, -о – Бучна антибританска кампања, нарочито у Немачкој, све је отприлике што је свет за Буре учинио (Сент,286). антибуржоаски, -а, -о – Тај темељни анти-буржоаски набој пробија и кроз сва потоња дела Милоша Црњанског (Дуга 399, 78). антивијетнамски, -а, -о – „Радио станица Црвених Кмера” (...) емитира из јужне Кине, а преноси службене ставове антивијетнамске кампућијске скупине „Црвени Кмери” (С 435, 20). антивирусни, -а, -о – Интерферон има своје место због својих антивирусних и имуностимулативних својстава, али ако се користи као допунска терапија (ИП 1394, 31); Алфа интерферон (...) је антивирусна супстанца која се природно ствара у тијелу, као реакција на инфекцију (Н 1806, 56); Многи болесници од сиде (...) узимају на своју руку антивирусне лекове (Г 177, 46); За фамозни ХПА-23 сухо каже да је то „само антивирусни препарат у експерименталној фази” (С 436, 12). антивладин, -а, -о – Операција је предвидела да се (...) покрене широка анти-владина побуна, све до пада, бекства или смрти диктатора (Блиц 17, 12).

11

антивојак, м – Струјања долазе из колевке Словеније: мировњаци, еколози, духовњаци, антивојаци, феминисти (М 33, 9). антивуковство, н. – Али и антивуковство у дијела Хрвата такођер је идеологијско, партикуларистичко, протујугославенско (Југо, 121). антиголооточки, -а, -о – На тај начин верујем да бисмо се ослободили хипотеке тог отока као нечега што не дозвољава да о четрдесет осмој проговоримо и са других, веома значајних, аспеката у којима се она јавља управо као антиголооточка (С 440, 39). антидеголизам, м – „Снажни талас антидеголизма у лето 68” – пишу аутори „Рата међу друговима”, „и интервенција снага земаља Варшавског уговора у Чехословачкој, подстакли су дирекцију КПФ (...) да убрзају усвајање нове стратегије комуниста (Н 1812, 47). антидемократичност, ж – Нећемо сарађивати са странкама које у свом програму или дјеловању имају ма и најмање примјесе антисрпства (...) и антидемократичности (Н 2064, 26). антидемократски, -а, -о – Антидемократске снаге репресије (С 437, 57); Реакција је у гледалишту у првом реду антидемократска (Д 439, 34); Они и данас могу поновити читав механизам обрачуна са демократском опозицијом једном антидемократском систему (Либ 4, 14). антидемократски, прил. – Албанска страна наступа само силом, антидемократски и антицивилизацијски (Могуће, 45). антидепресант, м – Само психотерапија која се примењује на депресију има око 130 врста. Томе треба додати још преко 30 лекова „антидепресаната” и бројне калибре електрошокова (И 116, 31). антидепресиван, -вна, -вно – Одговарајућа антидепресивна терапија може донијети изненађујуће резултате (Из 280, 91). антидесни, -а, -о – Био је и онај на коме се будила антидесном рутином успавана машта наших иследника (Пекић, 151). антидесничарски, адв. – Колико год се декларисао антидесничарски догматизам је немоћан пред задатком разобличавања грађанског света (С 437, 82). антидечји, -а, -е – Плашење злим духовима и религиозне манипулације били су само дио антидечје кампање (С 365, 9). антидиверзијски, -а, -о – Будимир Милисављевић, стручњак за рад са антидиверзијским уређајима (С 440, 10). антидиктаторски, -а, -о – Због лепљења „антидиктаторских” постера, полиција је ухватила два студента (Супер 12/ИВ, 76). антидинамичан, -чна, -чно – Таква социјална структура спречава организирање јаких социјалних снага као носилаца друштвених промјена, тако да систем остаје конзервативан, стагнантан и антидинамичан (С 435, 84).

12

антидискриминаторан, -рна, -рно – Тражи се (...) да се у Устав СР Југославије уведе антидискриминаторни закон који ће штитити све грађане и грађанке који су оштећени било којом врстом друштвене дискриминације (Н 2375, 39). антидогматизам, м – Налет лажног антидогматизма (П 25904, 5); Она у себи увек садржи и догму антидогматизма (Могуће, 185). антидогматичар, м – Политичке одлуке усвајају се у непрекидном надметању (...) догматичара и антидогматичара (С 470, 89); Он је револуционар, човек са ставом и са принципима, антидогматичар, антибирократа (Преиспитивања, 79). антидогматски, -а, -о – Кризу савремене друштвене организације прати мешање два супротна тока: једног догматско-бирократског (...) и другог, изразито антидогматског (Н 1805, 19); Личност Ху Јаобанга симболизовала је антидогматски курс у Кини (Н 1882, 48); Кад су цветале тикве (...) је књига свога времена, отворена, жустра, (...) антидогматска (Преиспитивања, 67). антидогматски, прил. – Не верује да је крив зато што антидогматски мисли и што се бори за слободу и модернизацију стварања (Преиспитивања, 207); антидопинг, -ø, -ø – У Лос Анђелесу је 11 спортиста имало позитиван антидопинг тест (М 6, 44); Након завршетка натјецања још се једном обави антидопинг контрола на три првопласиране жабе (С 349, 78). антидрама, ж – Знали смо одбацивати стрип, знанствену фантастику, (...) антидраму и музичку авангарду (Н 1831, 27). антидржава, ж – Организовани криминал данас је својеврсна држава у држави или, тачније речено, права антидржава, јер својим активностима озбиљно угрожава све државне институције (Св 240, 44). антидржавни, -а, -о – Тако вам и треба кад пишете антидржавне романе (Угрешић, 85). антиевропски, -а, -о – У Александрији је избила антиевропска побуна (Дело 1988/8, 103). антиегипатски, -а, -о – Почели су да изводе диверзантске акције са циљем изазивања антиегипатског расположења (Шпијуни, 131). антиеколошки, -а, -о – Поверовали /смо/ (...) у перверзну антиеколошку причу о Исусовом безгрешном зачећу (Н 2365, 62); Само још југ Балкана чува комунистичку, антиеколошку илузију како ће нам једног дана свима бити добро (Либ 4, 20). антиелектрон, м – Физичари су за 53 године од првог успешног детектовања антиелектрона или позитрона (...) констатовали да свака позната елементарна честица има одговарајућу античестицу (Г 164, 19).

13

антиентропијски, -а, -о – Оне су неки ред, антиентропијски, слика нас, а живот, па вероватно и правда су ентропија (Изгон, 304) антиестаблишмент, м – Док је седамдесетих година „Тиме Оут” своју репутацију увелико заснивао на анти-естаблисхмент ставовима, у осамдесетим се пребацио на то да буде часопис који се бави разонодом (С 441, 74). антиестетика, ж – Остаје само антиестетика (Дуга 337, 6). антиестетичност, ж – Његова егзистенцијална антиестетичност постаје очигледна кад год се суочимо са она четири битна процеса која одређују свако живо биће (Самопослуга, 167). антиестетски, -а, -о – Због тога се за човека најпре мора рећи да је антиестетско биће (Самопослуга, 167). антиженски, -а, -о – У будућим историјама културе XX века ову годину ће карактерисати велика рехабилитација лепоте и чари женских груди. (...) Реч је и о великој еманципацији лепше половине човечанства од феминистичког и анти-женског идеолошког тероризма који је годинама наметао укус и тип полне неодређености, у знаку груди равних као даска (Дуга 375, 51); Америчка црнкиња Анђела Девис, оптуживала је Регана да води антиженску политику (Осмица 281, 25). антиживот, м – Живот Еразма Ротердамског је драма Наџивота и Антиживота, драма филозофског уздизања над паклом бивствовања над паклом обичности (Европа, 14); Његов систем не доприноси уједињавању друштву у складну целину нити премошћавања јаза између дечје психологије и друштвеног непризнавања те психологије, јаза између живота и не-живота (Самерхил, 39). антизагађивач, м – Звездани дендрити (...) најефикаснији /су/ антизагађивачи (Н 1881, 59). антизападни, -а, -о – Кад УН, или неки други међународни форум (посебно Хашки трибунал) узме на зуб србијанску политику, у Београду ћете (...) чути сличне антизападне придике (Н 2378, 22); Са агресивним српским национализмом, са једним антизападним ставом који је нарочито диктирала војска (Н 2356, 46). антизападно, адв. – Извесном броју чланова дипломатског кора засметала /је/ ширина контаката које је он одржавао, нарочито чињеница што су они укључивали антизападно и жестоко националистички оријентисане интелектуалце (Н 2355, 26). антизвезда, ж – Чак и антизвезда јапанског „кеч езкена” Ðајанто Баба (...) пита се наглас „шта је сад ово” (Н 1807, 46). антиздравица, ж – Тај говор био је нека врста „антиздравице” (С 443, 75). антиидеолошки, -а, -о – Наш дух је идеолошки, чак кад је и декларативно антиидеолошки (Могуће, 184).

14

антиизвештавање, с – То није антиизвештавање, то је поштено и интелигентно бележење друштвених обичаја (Н 2066, 45). антиизраелски, -а, -о – Заташкавање антиизраелских покрета и расположења на Западу (Шпијуни, 115). антиимперијалан, -на, -но – Значај енглеске културе нашег доба (...) у њеном је изразито антиимперијалном карактеру, у анализи отуђености и нспособности људи да међусобно разумно опште (Н 1803, 50). антииндијски, -а, -о – Било је то доба индијско-пакистанског рата, (...) а Бусх је морао објашњавати непопуларно, и послије поражено, антииндијско стајалиште (С 431, 30). антииндустријски, -а, -о – То много личи на еколошку идилу, али и на антииндустријску, конзервативну, зелену утопију (Слободан,15). антиинтелектуалан, -лна, -лно – То потиче од оног општег антиинтелектуалног настројења у земљи (Човек, 35); То антиинтелектуално расположење, потенцирано у време „културне револуције” – када су, после старих револуционара, највише страдали интелектуалци – има дубоке корене (Н 1812, 41). антиинтелектуализам, м – У том склопу је и антиинте-лектуализам заједнички део опортунизма (Н 1881, 14) антиинтелектуалистички, адв. – Те чињенице донекле оповргавају тезу да су нови културни сарајевски трендови добрим дијелом антиинтелектуалистички настројени (С 428, 77). антиинформатичарски, адв. – Онај који споро, антиинфор-матичарски реагира на стриктне „и”, „или” и „не” одлуке добија рачун на 7,5 умјесто два милијуна динара (С 481, 86). антиирачки, -а, -о – Анти-ирачка група Џалала Талабанија била /је/ богато спонзорисана од стране Америке (Блиц 17,, 12). антиисторија, ж – Лав Толстој замишља свој Рат и мир као антиисторију (Проучавање, 153). антиисторијски, -а, -о – Разумем о каквим се све антиисторијским и антисрпским радњама ради данас у свету (Н 2380, 4-5); Досадашњи однос према јединственом југословенском тржишту, планирању, великим системима и стручној памети гурнуо нас је у антиисторијске процесе (И 108, 12); На историјску (или, можда, антиисторијску!) сцену из мрака позадине ступају све нагомилане предрасуде и оптерећења (Хегемонизам). антијапански, -а, -о – /Признали су/ тим људима статус активног антијапанског ратника или помагача америчким снагама (С 445, 30). антијеврејски, -а, -о – Отуда се јавља и мноштво антијеврејских списа у којима се захтева коначан прекид свих односа између Јевреја и хришћана (Чавошки, 29).

15

антијевство, с – Једно афективно, празнословно, субјективистичко антијевство све је присутније у уметности (Могуће, 63). антијугословенски, -а, -о – Албанско руководство (...) није позитивно одговорило на југославенске иницијативе сурадње, него је канале веза искористило за антијугословенско дјеловање (С 428, 82); Исмаил Кадаре, просечан неосоцреалиста из Тиране, писац једне солидне књиге (...) и низ аантијугословенских памфлета (Н 1804, 38); То што они траже антијугословенски је интерес, антисвјетски, то је бушење медјународне /сиц!/ ситуације (Св 216, 13). антијугословенство, с – Ватикану /се/ наметнуо својим доследним антијугословенством (Тунел, 9). антијунак, м – Криминалци и остали антијунаци подземља нису представљали ликове из миљеа социјалистичке свакодневнице (Ст 22, 13); Херој или антијунак овог албума није попут Фауста продао душу Мефисту шејтану за вјечну младост (ИП 1396, 9); Долазак антијунака (С 182, 79). антиканцерозан, -зна, -зно – Организам нормално располаже са два веома јака антиканцерозна агенса, који су веома значајни јер нападају само канцерозне ћелије (Г 165, 29). антикапиталистички, -а, -о – Капитализам обиља донео /је/ нове облике беде и ропства, стварајући антикапиталистичко расположење новог типа (Н 1806, 37). антикастрис(а), м – Та организација окупља фанатичне кубанске емигранте антикастристе, а ФБИ је сматра најопаснијом терористичком организацијом у САД (С 306, 57). антикастритички, -а, -о – У Хавани /је/ одржано суђење једној групи младих Кубанаца антикастритичке оријентације (Нед 23, 25). антикастровски, -а, -о – Антикастровске кубанске политичке организације (С 428, 51). антикатолицизам, м – У Енглеској XВИИ века антикатолицизам није мање распрострањен ни мање хистеричан од антикомуинизма Мацартхyјеве Америке (Сент,173). антикемалистички, адв. – Од 450 посланика у Парламенту Странка правде освојила је 1965. апсолутну већину од 240 посланика. Наравно, она је конзервативна, изразито десног курса, религијски и антикемалистички интонирана (С 305, 27). антикласика, ж – 19. Битеф /је/ посвећен „Класици и антикласици” (Дуга 337, 30); Што мисли под овогодишњим поднасловом БИТЕФ-а „Класика и антикласика” (С 434, 86). антиклерикално, прил. – У Загребу је означаван као (...) антиклерикално оријентисан (в 37, 55).

16

антиклимактичан, -чна, -чно – Претпостављам да га лов и није истински занимао, сасвим антиклимактичан у односу на његове претходне спортове (Изгон, 68). антикњига, ж – /То је/ описао (...) његов пријатељ Роман Бродманн у првој антикњизи с насловом „Нешвицарац” (С 443, 37). антикоагулантан, -тна, -тно – При отпусту и даље перзистира оток леве ноге због чега је неопходно и даље спроводити антикоагулантну терапију у амбулантним условима (ИП 1395, 22). антиколонијалан, -лна, -лно – Још треба видјети како ће се развијати ова посљедња антиколонијална револуција модерног свијета (С 441, 29). антикомад, м – Он још увек чува горку иронију трагичне фарсе, али, за разлику од некадашњих антикомада, има врло јасну причу (Столице, 161). антикоминтерски, -а, -о – Потписао /је/ антикоминтерски пакт (Дуга 337, 69). антикомунизам, м – Милијардери Хант, покојни Хјуз и слични, због својих прилога остали су забележени златним словима у аналима светског антикомунизма (НОН 38 /531/, 29). антикомуниста, м – Само прича да је антикомуниста и да би га они тамо одрали кад би био враћен (С 435, 74). антикомунистички, -а, -о – Борци против идеолошког рака су „Антикомунистичку лигу” основали пре 18 година (НОН 38 /531/, 29). антикомуњаристички, -а, -о – Барске новине су оптужене и за антикомунизам. И што се догађа... „Антикомунистичке” новине објављују програмску декларацију Комунистичке партије Југославије. Барске новине су, у ствари, антикомуњаристички лист (БН 141, 3). антикомформистички, -а, -о – Школа ће имати највише друштвеног и цивилизацијског оправдања ако се успротиви конзервативној друштвеној стварности, ако се појави као антисредина у односу на све што је духовно и традиционалистички успавано. То би био пут и до антикомформистичке школе и до слободне и креативне личности (М 6, 17); Ваша антикомформистичка нарав није се нимало промијенила (Е 62, 4). антикорозиван, -вна, -вно – Сама технологија врло је немоћна, чак и најотпорнији антикорозивни материјали имају вијек трајања (С 440, 80). антикорупцијски, -а, -о – Антикорупцијска реторика често постаје антиреформаторска реторика (Н 2365, 36). антикубански, -а, -о – „Антикомунистичка лига” не воли претерани публицитет, али се ипак једном годишње окупљају делегати (...). Међу цењеним гостима се очекује присуство десничара (...) па и познате антикубанске банде (НОН /531/, 29); Антикубанске терористичке организације у САД (...) у новије доба знатно су појачале активност (С 306, 57).

17

антикубански, -а, -о – За разлику од антикубанских мера, ова најновија казнена авантура САД против страних фирми још није довољно јасна ЕУ (Н 2381, 48). антикултурни, -а, -о – Овај форум /се/ (...) оградио од антирадничких, антисиндикалних, антикултурних и антислободарских тонова на тој сједници (Вук, 54). антикултурни, -а, -о – Сама замисао је антикултурна (Н 2356, 29). антикуплерајски, -а, -о – Антикуплерајски покрет предводи Стивен Вајн, власник мамутског казино-хотела „Голден Нуггет” у Лас Вегасу (Дуга 375, 43). антилењинистички, -а, -о – Непријатељске снаге у партији (...) наступајући с антилењинистичких позиција одбацивали су могућност победе социјализма у једној земљи (Св 87, 54). антилибералан, -лна, -лно – Фашизам је (...) антипарламентаран, антилибералан (...) покрет (Чавошки, 129). антилибијски, -а, -о – То није помогло смиривању антилибијске атмосфере која се почела градити у западним средствима јавног информисања (С 443, 39). антиликовни, -а, -о – Простим рачуном помоћу више математике долазимо до једначине да је за ову антиликовну заврзламу највише заслужна једна комета (НОН 548, 37). антилопски, -а, -о – Запази како је Суки љупка (...) у светлоплавом џемперу и тамној антилопској сукњи (Иствик, 39); Она ужурбано уђе (...) у њену антилопску сукњу (Иствик, 146). антиљудски, -а, -о – Они су измислили најантиљудскије речи (Класа, 126). антимагнет, м – Њена привлачност је долазила од (...) продорног погледа њених (...) очију чијих је дужица тамносива боја била одбачена до рубова као да је свака зеница имала дејство антимагнета (Иствик, 25). антимађарски, -а, -о – Увјек сам се у Загребу осјећао као код куће, чак и кад је било антимађарских манифестација (С 428, 38). антимаоист, м – Мао Це Тунг ће на тај привремени пораз одговорити покретањем „Културне револуције”, у којој ће се обрачунати са антимаоистима (С 305, 32). антимарксизам, м – Каже да је фашизам: антимарксизам који тежи да уништи непријатеља стварањем радикално-супротне, па ипак блиске идеологије (Круг 2, 29). антимарксиста, м – Како је Мусолини , од марксисте постао фашиста, тјс. /сиц!/ антимарксиста (Круг 2, 29); Они мисле да штите марксизам ако плаше антимарксисте (Самопослуга, 77).

18

антиматеријски, -а, -о – Велики оптички телескоп са Земље могао /би/ открити јасно видљиву светлост из антиматеријских мотора њихове летелице (Н 2366, 60). антимафијашки, -а, -о – Он је дошао у Палермо (...) са задатком да води и координира антимафијашку борбу (С 446, 42). антимемоарист, м – Антимемоарист, антиславодобитник, песник би заједно са изгинулим саборцима хтео да изађе из корица читанки (ИП 1396, 12). антиметафизички, -а, -о – Јасно је да би та антиме-тафизичка већина Београђана изазвала у неком новом Момсену обнову питања (...) „Шта ви уопште тражите у овом граду, где није могуће живети без ниверзалних идеја” (С 476, 11). антимилитаристички, -а, -о – Откада је нашим поднебљем завладала нека антимилитаристичка клима, ја сам се сав окренуо опери (Аристид, 211); Конципиран у недвосмислено антимилитаристичком духу (в 37, 55). антимимезис, м – Однос мимезиса и антимимезиса, односно „природног” и „културног” (С 450, 80). антимиметички, -а, -о – Борба миметичких и антимиметичких слика (С 450, 80). антимировни, -а, -о – То што они траже антијугословенски је интерес, антисвјетски, то је бушење медјународне /сиц!/ ситуације (Св 216, 13). антимитологија, ж – Митологија мице заправо је анти-митологија (Е 11, 15). антимонархиста, м – У Београду је био пробољшевик, антимонархиста (в 37, 55). антимузеј, м – Бувља пијаца у Цлигнанцоурту је своје-врсни антимузеј – мека за разне колекционаре (...). Углови барака (...) дословно су затрпани гомилама потамнелих, прљавих слика (Књига, 219). антинаративан, -вна, -вно – Стратегија цитата је примењивана у формалној, деструктивној и антинаративној функцији разарања органске целовитости уметничког дела (Постмодерна, 24). антинаучан, -чна, -чно – Комунисти долазе до упрошћеног и антинаучног закључка (Класа, 10). антинацизам, м – Тај рат је био вођен са паролом ослобођења човјека, са паролом антинацизма (С 471, 44). антинационалан, -лна, -лно – ЛОСОС У ОПАНКУ. Овакав крајње антинационални вулгаризам дат је БУЦОВУ (РРе 2/96, 58). антинационализам, м – На политичку сцену излазимо с концептом три А. То је антинационализам, антитоталитаризам и аутономија (Д 442, 33). антинационалист(а), м – Ја сам антинационалист. Живимо на тако малом планету да су проблеми заједнички (Е 20, 51); Ја не могу бити и нисам антисрбин. То би било апсурдно. Ја сам антинационалиста (Н 2359, 40).

19

антинационалистички, -а, -о – У ово време /је/ потребна изразита и јасна антинационалистичка дистанца (Н 1819, 12); Антинационалистички хрватски режим послије 1971. одржао се додјељујући Србима непропорционалну доминацију (Д 440, 64). антинацист, м – Кад сам се вратио кући из концентрационог логора, уврстили су ме Американци у своју Специал Бранцх (...) јер сам био освједочени антинацист (Кавијар, ИИ 175). антинемачки, -а, -о – Он је у том интервјуу дао низ антињемачких изјава (Д 439, 58). антинуклеаран, -рна, -рно – Американци су свој обавјештајни извјештај употријебили (...) да би (...) стишали антинуклеарно расположење (Шпијуни, 24); За свега неколико минута дубоко под водом нашао се (...) брод Реинбоу вариор (...). Припадао је флоти међународне еколошке и антинуклеарне организације Гринпис (Св 96, 28); Антинуклеарним порукама био је на првоме мјесту (С 443, 58); Саллy Фиелд је не само добитница последњег Осцара за главну женску улогу већ и истакнута активисткиња у анти-нуклеарном покрету у САД (С 430, 8). антиобреновићевски, -а, -о – Нацрт предвиђа и Змајеву песму „Јутутунска јухахаха”. Зар и данас водимо антиобренови- ћевску кампању и полемику (Н 1830, 23). антиокупаторски, -а, -о – Тито је, по Ðуретићу, онемогућио Дражу и у посљедњем покушају да се искаже у антиокупаторској борби (С 436, 20); Дража налаже убијање британских официра, који су приспели падобранима са циљем организовања антиокупаторских диверзија (Св 215, 21). антипалестински, -а, -о – Преневши антипалестинска дејства на терен и на душу Арапа, Израел је умањио своје непосредне војне зебње (Н 1882, 56); Неки палестински представници послије су тврдили да Клингхоффер није убијен него да су га Американци сакрили како би оправдали своје антипалестинске акције (С 437, 31). антипамет, м – Почињем да мрзим вашу антипамет, вашу глупост (Европа, 8). антипапа, м – Марцел Лефебвре био /се/ прочуо оштрим нападима на све реформистичке покушаје у католичкој цркви након познатога Другог Ватиканског концила. Што више, многи га третирају као својеврсног антипапу (С 240, 79). антипапистички, -а, -о – Хенрyјеви антипапистички акти су поништени и враћени инквизиторски закони против херезе (Сент,153). антипарламентаран, -рна, -рно – Мораће да се одричу своје антипарламентарне суштине (Класа, 175); Фашизам је (...) антипарламентаран, антилибералан (...) покрет (Чавошки, 129).

20

антипартијски, -а, -о – Након пада тзв. „антипартијске групе Молотова, Маљенкова и Кагановича” (...) Хрушчов је на прољеће те године поставио Громика за министра вањских послова (С 430, 30). антипасуљски, -а, -о – Опет пасуљ, викну запањеност Господар Шарла након што му рука подиже сребрни поклопац чиније. (...) Тако непомични још више распаљују антипасуљско расположење Господар Шарла (Тотална, 103). антипатриотски, -а, -о – Често /је/ пискарао неке мизерне чланчиће антипатриотске и непријатељске садржине (Плакање, 126). антипедагошки, -а, -о – Сама замисао је антикултурна, али и у темељу антипедагошка (Н 2356, 29). антипентагонски, -а, -о – У свом претходном филму (...) већ /је/ варирао антипентагонски заплет у тродимензионалној видео-игри опстанка (Н 1793, 39). антиподморнички, -а, -о – „Старк” је један од најмодер-нијих бродова тог типа (...). Наоружан је антиподморничким ракетама и торпедима (Ф 1505, 12). антиполитика, ж – Таква антиполитика цена стварно би довела до смањења производње и квалитета (Н 1822, 9). антипољски, адв. – Критички, па и антипољски настројени духови, на ИСтоку и на Западу, приписивали су и приписују Пољацима нагон самоуништења као националну особину (Н 1814, 50). антипописни, -а, -о – Ево неких искустава из пописа становништва у СР Немачкој. Тамо је била права антипописна кампања (Бо 26.3.1991, 9). антипорнографски, -а, -о – Он је писац првог антипор-нографског романа Пољубац у образ (Буцх 81, 210). антипородица, ж – Очекивао је да ће му се супротставити неко исто тако чврст као што је и сам, неко из његове антипородице (Књига, 100). антипоседнички, -а, -о – Како мој отац после рата није осуђиван (...) очигледно је да му имовина није падала под удар многобројних разлога за конфискацију и експропријацију. Пала је, међутим, под удар рудиментарне жудње за поседовањем антипоседничке класе (Пекић, 49). антиприча, ж – Ноћас /сам/ све анти-приче спалио (Маршал, 19). антипројектилски, -а, -о – Критичари пројекта СДИ сматрају да су ти успјели покуси заправо израз настојања америчке администрације да, пошто-пото, демонстрира барем дјеломичну успјешност антипројектилског система у свемиру (С 430, 82). антипролетерски, -а, -о – Фашизам је (...) популистички и стога антипролетерски (...) покрет (Чавошки, 129). антипропаганда, ж – На посљедњим се изборима није више могао одупријети силовитој антипропаганди (С 443, 37); Таква антипропаганда ни најмање /јој/ не нашкоди (Сабор 81, 5).

21

антипропагатор, м – Употреба вина уједно /је/ култура живљења, уживање за зналце, док су „пијанице антипропагатори вина, људи који злоупотребљавају нешто лепо” (Н 1814, 20). антипростаклук, м – Јесте ли видели (...) тај неукус, тај тобожњи антипростаклук (Европа, 35). антипротон, м – Непосредно после експлозије, на сваких 10 милијарди антипротона долазио је тек 10 милијарди и један протон (Г 164, 19). антипрохибиционист(а), м – Појавили су се антипрохибиционисти (...). Позивали су на употребу лаких дрога (Дуга 428, 52). антипсихијатрија, ж – Био сам прилично импресиониран антипсихијатријом (С 470, 85). антипсихолошки, -а, -о – Шта још да се каже о Ефросовој представи? Да је (...) изразито антипсхилошка, да излаже лакој порузи оно што подразумевамо под словенском душом (Н 1814, 40). антипушачки, -а, -о – Густафсон (...) /је/ поклекнуо пред милитантном антипушачком пропагандом у својој земљи. Он заиста може бити безбрижан: не пуши, не пије (С 483, 10); И поред велике антипушачке кампање, и поред тога што су Американци масовно оставили дуван, драматично се повећава број Американаца који умиру од рака плућа (Н 1814, 27). антирадарски, -а, -о – Тактичке антирадарске ракете (П 25908, 2); Сада је у Француској направљен радар који је мањих димензија, али је ефикаснији и теже га откривају „антирадарски” уређаји (ИП 1591, 32). антираднички, -а, -о – Недостатна је и позната комин-терновска оптика (...) која је само друга страна једне исте националистичке, антирадничке, контрареволуционарне медаље (И 116, 43); За ту буну већ смо припремили терен: (...) економска криза и брутални антираднички закони њен су превасходни контекст (Сент,114); Овај форум /се/ (...) оградио од антирадничких, антисиндикалних, антикултурних и антислободарских тонова на тој сједници (Вук, 54). антираднички, адв. – Све неки гузичари у високим сферама и као такви антираднички настројени (Мркић, 120). антиразбијачки, -а, -о – Доласком на власт 1981. укинули /су/ (...) и „антиразбијачки” закон (С 469, 45). антиракетни, -а, -о – Према недавно завршеној концепцији пројекта „рат звијезда”, антиракетни штит био би сачињен од четири до седам слојева обране (С 439, 78); Споразум АБМ из 1972. (...) односио /се/ на забрану антиракетне технике (С 435, 33); Антиракетни пројектилски систем (Буцх 81, 99). антирасиста, м – Ја сам једна „мешавина” – мајка ми је Американка, а отац из Боливије, и тако сам антирасиста (Репортер 949, 27). антиратни, -а, -о – Антиратна залагања бискупа (Н 1805, 26).

22

антирационалан, -лна, -лно – Очито је да у вези с мистичким појавама има много чега ванменталног, алогичког, парадоксалног и непредвидљивог; па ипак та категорија појава није ни ирационална ни антирационална (Г 166, 11). антиревизионистички, -а, -о – Иредента /је/ прошле године покушала да се уједини и јединствен „антиревизионистички фронт” (Св 92, 9). антиреволуционаран, -рна, -рно – Неки тврде да је тај скуп био антисоцијалистички и антиреволуционаран јер нико нема права да народима Косова и Метохије оспори право на самоопредељење (Н 1802, 56); Сваком радикализму, унапред, приписују антититоизам и антиреволуционарне намере (Коекуде, 39). антирежимски, -а, -о – Премда је тај бунт имао и своју цијену у људским животима (...) процват антирежимске активности био је неспоран (С 428, 49); То је ветеран антирежимске политичке борбе (С 481, 42). антиреклама, ж – И антиреклама почива на сличном принципу – можда и збунити, али по сваку цену привући пажњу (Св 102, 45); О Зарубичиној тврдњи да сам јој украла титулу већ сам довољно рекла. То је антиреклама за бодибилдинг (Е 22, 103). антирелигиозан, -зна, -зно – Нису /се/ жељели помирити с антирелигиозном политиком албанског режима (Д 439, 51). антирелигиозност, ж – Замало су погинули због своје антирелигиозности. По цијену живота жељели су доказати да људи све могу, да нема божанстава (С 181, 3). антирефлексни, -а, -о – Овако обрађене леће се покривају са неколико антирефлексних слојева (ФК 1/1981, 9). антиреформаторски, -а, -о – Антикорупцијска реторика често постаје антиреформаторска реторика (Н 2365, 36). антиреформски, -а, -о – „Терен” на коме су све више освајале антиреформске игре (Дуга 337, 46). антиројалист(а), м – Ништа жалосније од мушког друштва које је изгубило краљицу, па чак и када је реч о заклетим антиројалистима (Прст, 11). анти-Рус, м – Постао /је/ најжешћи анти-Рус, шаљући нове и зелене, те стога жешће и непомирљивије на Голињак (Изгон, 67). антирусизам, м – Рекао сам мом пријатељу Бродском: Мораш разумети Чехе, они су неофити (новајлије, почетници) антирусизма (Н 1812, 33). антируски, -а, -о – Космичка авантура била /је/ последица брзоплетости и антируске хистерије у тадашњем хладноратовском надметању блокова (Н 1817, 38). антисавезнички, адв. – Нова „Служба за вањску документацију и контрашпијунажу” (...) у првим поратним годинама /била је/ крцата фракцијама

23

које су политички подијељене на „лијево” и „десно” крило односно на про- и антисавезнички оријентиране групице (С 430, 54). антисакралан, -лна, -лно – Вукова /је/ ујдурма, у својој бити, антитрадицијска и антисакрална; она је израз побуне против ауторитета, против принципа хијерархијског поретка (Н 2377, 43). антисамачки, -а, -о – Њене антисамачке теорије биле су ми предобро познате (...). Своједобно, кад их је мени самцу износила, држао сам их водом на свој млин (Мајд 80, 60). антисамоуправан, -вна, -вно – Препознаде једног писца, лидера антисамоуправних акција (Маршал, 67). антисамоуправљачки, -а, -о – Има функционера који сматрају да само они могу да помере корак слободе даље (...). И кад неко њих прозове, или се супротстави њиховим појединачним схватањима, врло често га третирају као антисамоуправљачку снагу, малтене као дисидента (Св 102, 17). антисамоуправни, -а, -о – Диференцијација је, изгледа, важила само за запослене и чланове СК у „Иднини”, али не и за носиоце антисамоуправних и девијантних појава у општини (Н 1802, 14); Главни пунктови и форме дјеловања националистичких и других антисамоуправних снага (С 443, 76). антисандинизам, м – Сваки тједан 34 милијуна Американаца слуша (...) његово одобравање политике апартхејда, ционистичког милитаризма, Реаганова антисандинизма и сл. (С 437, 18). антисандинистички, -а, -о – Ових дана су обе организације ушле у жижу интересовања јавности јер су постале главни носиоци хуманитарне помоћи антисандинистичким бандама у, и око Никарагве (НОН 531, 29); Још 1983. преузео је генерал Пол Гормен (...) команду над „јужном групом” стационираној у Панами са задатком да од Ел Салвадора и Хондураса изгради антисандинистичке бастионе (Дуга 299, 25). антисателитски, -а, -о – Појава све савршенијих сателитских система са војном применом убрзала је развој антисателитског оружја (НВ 1019, 14); Објективна провјера еветуалнога антисателитског споразума много је тежа него одговарајућа провјера споразума о стратешком наоружању (С 435, 32); Испаљивање антисателитске ракете извршено је, наиме, на један стари, ислужени сателит, а не на специјални симулатор који је у свему требало да игра улогу совјетског сателита (Н 1812, 39). антисветски, -а, -о – То што они траже антијугословенски је интерес, антисвјетски, то је бушење медјународне /сиц!/ ситуације (Св 216, 13). антисексуалан, -лна, -лно – Рецепт за лијечење оваквог антисексуалног синдрома је једноставан (Трен 19, 14). антисецесионистички, -а, -о – Међународна заједница (...) води строгу антисецесионистичку политику (в 37, 35).

24

антисида, -ø, -ø – Новине ових дана бележе да је основана у Сиднеју, прва у свету, банка „антисида” крви, чији је циљ да даваоце заштити од ове погубне болести (М 1, 49). антисизовски, адв. – Једна од основних сврха фондације је испитивање многобројних и махом непродуктивних посредника и послова. (...) Тако гледајући ми смо антисизовски оријентисани у потпуности (Н 1806, 27). антисиндикалан, -лна, -лно – Овај форум /се/ (...) оградио од антирадничких, антисиндикалних, антикултурних и антислободарских тонова на тој сједници (Вук, 54). антисистемски, -а, -о – Најлакше је нешто што је ново (...) прогласити непријатељским, неспојивим са системом, тј. антисистемским, опозиционим (М 33, 10). антиславодобитник, м – Антимемоарист, антиславодобитник, песник би заједно са изгинулим саборцима хтео да изађе из корица читанки (ИП 1396, 12). антислободарски, -а, -о – Овај форум /се/ (...) оградио од антирадничких, антисиндикалних, антикултурних и антислободарских тонова на тој сједници (Вук, 54). антисловеначки, -а, -о – У Београду /ћу/ говорити и о српској кривици и одговорности за антисловеначка расположења у Србији (Могуће, 175). антиснага, ж – Откуд јој снага да живи? (...) Неснага. Антиснага која је већа од снаге (Зуб, 60). антисовјетски, -а, -о – То /су/ буржоаски правци, (...) неприхватљиви и антисовјетски (Н 2368, 38); Видјели смо већ како је друга страна у својим антисовјетским акцијама употребљавала фалсификате, како су неки фалсификати нанијели значајну штету Совјетском Савезу (С 431, 63). антисоцијалист, м – Нисам смео да будем антисоцијалист у једној социјалистичкој земљи (Пекић, 248). антиспортски, -а, -о – У највишем југословенском пливачком форуму (...) седе старине које је мудрост одавно напустила. Зар то не доказује и њихова последња одлука донесена на седници (...) када је озакоњен неразуман и антиспортски предлог Стручног савета ПСЈ (НОН 531, 31). антисрбин, м – Ја не могу бити и нисам антисрбин. То би било апсурдно. Ја сам антинационалиста (Н 2359, 40); Барске новине купују и антисрби – да виде шта пише „противничка штампа” (БН 141, 3). антисрпски, -а, -о – Српски националисти (...) своју идеологију заснивају, прије свега на негирању црногорске нације па покушавају да лансирају тезу да се афирмација црногорске националне културе одвија на антисрпским основама (Н 1814, 29); Разумем о каквим се све антиисторијским и антисрпским радњама ради данас у свету (Н 2380, 4-5); Није ли Хашки суд од самог почетка антисрпски настројен (Н 2367, 9); На антисрпској десници сковани израз „великосрпство” (Хегемонизам,7); Косовска драма је (...) последица сада већ нескривене

25

антисрпске пропаганде (П 9.2.1990, 12); Америчка штампа је постала веома пристрасна и антисрпска (Истина, 16). антисрпство, с – Нећемо сарађивати са странкама које у свом програму или дјеловању имају ма и најмање примјесе антисрпства (...) и антидемократичности (Н 2064, 26). антистабилизациони, -а, -о – Већ пет година указујем на антистабилизациону конституцију обрачунског система укупног прихода и дохотка (Н 1805, 3). антистабилизационо, адв. – Забринут сам што делегат Јовић (...) не баца проклетство на антистабилизационо конституисан обрачунски систем (Н 1805, 3). антистаљинизам, м – Здењек Млинарж је у Москви провео пет година. Биће то време преиспитивања и преобликовања његове мисаоне, идејне и политичке позиције од стаљинизма у антистаљинизам (Дуга 351, 14); Под топли кров соцреализма и Савеза писаца сада се пропушта много тога што би се раније замрзнуло напољу, антистаљинизам Ајтматова („Дуже од века траје дан”) (Н 1830, 56); Почетком педесетих година, у оном жестоком валу антистаљинизма, покушали смо се снажније демократизирати (Д 203, 26). антистаљинист, м – Он је жесток антистаљинист (Преиспитивања, 105). антистаљинистички, -а, -о – Партија која не би била дубоко антистаљинистичка у свом бићу не би могла доћи у сукоб са стаљинизмом (С 440, 38); Суштина песникове поруке је дубоко антистаљинистичка и критичка према претходном периоду (П 25939, 3). антисудбина, ж – Уметност је антисудбина, супротстављање свему фатумско ограничавајућем (Дедиње, 83). антисупружнички, -а, -о – Ова анти-супружничка иронија додаде мало живости његовом лицу (Иствик, 96). антисхоластичан, -чна, -чно – Развисмо антисхоластични хесихасам до крајње мере (Аристид, 88). антисцијентизам, м – Два споменута догађаја одлично илуструју сукоб двају радикалних стајалишта о медицинској заштити: радикалног антисцијентизма и радикалног сцијентизма (С 444, 18). антитениски, -а, -о – Свој отпор лавиринту славе и имиџу велике звезде, покушао је да изрази антитениским изгледом на мечевима – дуга коса, минђуше, тексас-шортс (в 37, 37). антитенковски, -а, -о – „Хугхес Аирцрафт” производи позната америчка оружја, као што су ТОЊ антитенковске ракете (С 359, 49); Послао је такођер планове антитенковске ракете „ХОТ” (С 445, 63). антитероризам, м – У одјелу за антитероризам изузетно су тајанствени (С 470, 88).

26

антитерористички, -а, -о – Делови специјалне америчке антитерористичке јединице „Делта” већ су стигли у Босну (Н 2377, 13); То је порука коју је антитерористички самит (...) послао у све делове света (Н 2360, 47); Прави тест за све нас био је када смо снимали у хамбуршкој луци. Неких 400 епизодиста, каскадера, камиона чланова хамбуршке антитерористичке полицијске јединице (Св 87, 39). антититовски, -а, -о – Склонио сам код пријатеља те свеске које би се на суду могле искористити као пуноважни сведоци мог непријатељског, антититовског мишејења (Н 2365, 42); Антититовски процеси у доба Стаљиново у свим источноевропским земљама (Класа, 165). антититоизам, м – Сваком радикализму, унапред, приписују антититоизам и антиреволуционарне намере (Коекуде, 39). антитоталитаризам, м – На политичку сцену излазимо с концептом три А. То је антинационализам, антитоталитаризам и аутономија (Д 442, 33). антитрадицијски, -а, -о – Вукова /је/ ујдурма, у својој бити, антитрадицијска и антисакрална; она је израз побуне против ауторитета, против принципа хијерархијског поретка (Н 2377, 43). антитрауматизам, м – Они побољшавају момент антитрауматизма, па у појас упумпавају зрак (С 469, 45). антитржишни, -а, -о – Компромис између старих погледа антитржишног типа (...) и нових, који за основу имају савремену тржишно-планску привреду (Н 1880, 31). антитуристички, -а, -о – Ако већ монаси и монахиње интервенирају код Бога антитуристичким молитвама, фер је дати туристима исту могућност (Буцх 81, 144). антиуметнички, -а, -о – Преображај антиуметности у уметност не испушта из свог домена деловања ниједан пример „антиуметничког” геста, предмета или егзистенције (Постмодерна, 8); Кад Вас прође антиуметнички бес Вашега листа, молим, јавите се. Презентоваћу Вам тада своје скице (Аристид, 225). антиунитаризам, м – На основу таквог антиунитаризма могу да се окупљају различите класне снаге (Н 1880, 22); Они се прикривају антиунитаризмом и антицентрализмом, али унитаризам и централизам су њихов алиби (Могуће, 171). антиусташки, -а, -о – Антинацистичко расположење Немаца није било ништа слабије од антиусташког расположења Хрвата (Коекуде, 85); Лика, Кордун и Банија – та три срца јуначка антифашистичког и антиусташког отпора (Вук, 83). антиутопија, ж – Крајња амбиција антиутопије, да ће власт моћи коначно да манипулише и прошлошћу (...) изгледа да је неостварљива (С 471, 46); Пре би се могло рећи да се ради о рекламном трику. Имам у виду синтагму „безљудна

27

технологија” у производњи. Додуше слажем се са вама да има ту нечег од мрачних антиутопија (СХ 2/1986, 18). антиутопијски, -а, -о – У ситуацији неке замишљене антиутопијске посвемашње репресије, је ли уопће могуће да се човјек претвори у ту своју супротност (С 471, 46). антифазон, м – Мој антифазон био је дивно прихваћен код публике (Е 22, 105). антифестивал, м – Антифестивал сиромашних – За одржавање прошлогодишњег еуровизијског фестивала у Стоцхолму, одржан је у знак протеста овај улични „фестивал” (С 187, 14). антифилозофски, -а, -о – Ови системи су изразито антифилозофски (Класа, 128). антифракцијски, -а, -о – На Осмој конференцији загребачке партијске организације фебруара 1928. победила је антифракцијска струја (Н 1805, 55). антифранцуски, -а, -о – „Хуманите” (...) се изругао и неким тврдњама десничарских листова о томе да је „Раинбоњ Њарриор” потопила совјетска тајна служба КГБ да би у том дијелу свијета разбуктала антифранцуско расположење (С 433, 79). антифункционалан, -лна, -лно – Последице такве праксе су нарочито изразите, антифункционалне и непродуктивне у области ширења и јачања националних и националистичких идеологија (С 438, 80). антифутуристички, -а, -о – Замјатин презентира иронично, јетко, песимистично. Један антифутуристички трактат са оштрим постављањем питања „душе” (Ми, 6). антихеројски, -а, -о – „Црни филм” (...) уводи антихеројског јунака у популарну културу (Н 2365, 38); Арнолд Сцхњарзенеггер, највеће име бодy буилдинга, у великом интервјуу за „Пентхоус” ламентира како је прошло десетљеће било антихеројско доба (С 339, 4). антихистамински, -а, -о – На нападнуто мјесто треба ставити антихистаминске масти (С 305, 33). антихитлеровац, м – То је била једна британска бела књига, коју су антихитлеровци тајно растурали да би дискредитовали ствар немачког савеза (Гилен, 75). антихоливудски, адв. – Он изгледа холивудски, али говори посебно, антихоливудски (С 432, 58). антихрватски, -а, -о – Немци се из Загреба оптужују да у својим медијима спроводе антихрватску кампању и чак подстичу антихрватску хистерију (Н 2355, 22); Корени, како сугерише масовна медијска кампања, сежу још у време комунистичког мрака и антихрватске политике (Н 2362, 50); Славко

28

Шајбер се (...) „обавестио” о мојој „антихрватској” делатности (И 238, 53); У Загребу је означаван као (...) антихрватски (в 37, 55). антихришћанин, м – Ентропији су се (...) ваши преци, хришћани, клањали као Богу. А ми, антихришћани, ми ... (Ми, 140). антихришћански, -а, -о – Полиција и војска подстичу мржњу према странцима, и антирелигиозно и антихришћанско стање (Гилен, 89); Постоји ли нешто безосећајније и антихришћанскије од злоупотребе страха изазваног смртоносног болешћу (Н 1881, 61). антихуман, -а, -о – Сепаратистичка побуна је антихумана и дубоко антицивилизацијска (П 9.2.1990, 12). антихуманистички, -а, -о – Национализам нуди порицање устаљеног поретка, званичног односа, знања и вриједности, иако враћа на традиционалистичке и антихуманистичке узоре и назоре (Н 1818, 18). антицентрализам, м – Они се прикривају антиунитаризмом и антицентрализмом, али унитаризам и централизам су њихов алиби (Могуће, 171). антицентралистички, -а, -о – У Хрвата и Словенаца постојало је већ прије, у Аустро-угарској монархији одређено антицентралистичко расположење (Југо, 175). антицивилизација, ж – Бранимо (...) цивилизацију од антицивилизације (Коекуде, 122). антицивилизацијски, -а, -о – Сви ти антицивилизацијски принципи одевени су у један непостојећи језик (Коекуде, 72); Сепаратистичка побуна је антихумана и дубоко антицивилизацијска (П 9.2.1990, 12). антицивилизацијски, прил. – Албанска страна наступа само силом, антидемократски и антицивилизацијски (Могуће, 45). антицрква, ж – Оно је нека врста антицркве, којој је главно божанство Сотона, насупрот католичкој цркви, коју води Бог (С 262, 39); Оно је нека врста антицркве, којој је главно божанство Сотона, насупрот католичкој цркви, коју води Бог (С 262, 39). антицрноберзијански, -а, -о – 19. априла је (...) разбијањем магацина посластичарнице Ðорђа Стефановића (...) отворена прва антицрноберзијанска кампања (Дуга 399, 96). антицрногорски, -а, -о – Антицрногорска политичка врхушка (Либ 4, 3). античестица, ж – Познато је из лабораторијских експеримената да ће се честица обичне материје и њена одговарајућа античестица анихилирати при међусобном додиру, прелазећи при томе потпуно у енергију (Г 164, 19). античетништво, с – Код оба ова иначе супротстављена фактора, каже Ðуретић, античетништво је била наглашена „заједничка основа” (С 436, 20); Нови Звиздићи добиће прилику да одстреле своје прве „четнике” и да, под барјаком „античетништва”, исучу ханџаре на српску културу (Вук, 97).

29

античитатељ, м – За нечитаоце или за античитатеље све су сугестије исправне (Н 1805, 40). антишампион, м – Смена на мушком пиједесталу има и призвук изненађења, јер Лендл, за стручњаке, није био „дечко који обећава”. У тефтерима тениских „гуруа” и ловаца на будуће „сет-меч-милионере” он је био евидентиран као типичан антишампион (Св 99, 42). антишпекулантски, -а, -о – Министар трговине и снабдевања (...) смирује трговце унезверене претераностима антишпекулантских кампања (Дуга 399, 96). апатоген, -а, -о – Милиони микроорганизама, дотада апатогени, постају патогени (ПЖ 890, 52). аполитично, прил. – Мој ујак је иначе живео аполитично (Хегел, 9). апсолвенткиња, ж – Математика ученицима и студентима, апсолвенткиња математике (П 25908, 20). апсолутизација, ж – Апсолутизација и системска вето-за-штита посебнога интереса (Н 1880, 19).

апсорбујући, -а, -е – Испитивања ... су показала да се апсорбујући оклоп авиона оштети приликом кише (БН 93, 26). аристократоидан, -дна, -дно – Мени је страно свако аристократоидно вредновање (Могуће, 2). арманијевски, -а, -о – „Био сам одјевен у сивоплаво одијело с тамноплавом кошуљом, краватом и марамицом затакнутом у џеп...” каже главни детектив Пхилип Марлоње, по свему судећи оличење арманијевске елеганције (С 481, 7). армирачица, ж – Буде ли се заиста нашло 60 зидарки и армирачица, о њима ће се писати репортаже (НОН 548, 6). арт-биоскоп, м – СКЦ је био први арт-биоскоп у граду (С 471, 7). арт-клуб, м – Арт-клуб, чије су претензије на том подручју врло амбициозне (С 468, 92). арт-лудило, с – Почео /сам/ да производим лудило. Арт-лудило (С 470, 57). арт-мода, ж – Прошлог прољећа организиран је Фасхион Схоњ и представљена арт-мода југославенских умјетника-стилиста (С 471, 7). арт-стилизација, ж – Било би то довољно да Банушевац уђе у све анале југословенске арт-стилизације (С 470, 57). арт-сцена, ж – Биле су достатне двије истодобне изложбе (...) које су откриле да је на помолу нова арт-сцена (С 486, 92). архиварка, ж – О мртвима све најбоље – смешкале су се архиварке (Зуб, 228).

30

архизачетак, м – Неке куће од округлих постају четвртасте и тако добијају одаје, архизачетак свете енглеске изолације (Сент,32). архииздајник, м – Сикеирос је постао опседнут жељом да учини нешто у вези с такозваним архииздајником Троцким (Троцки, 35). архиманипулатор, м – Стаљин је био архиманипулатор власти (Троцки, 11). архинепријатељ, м – Архинепријатељ, који му се светио, још није (...) стишао свој бес (Лублин, 186). архисаботер, м – Троцки је, према Стаљиновом објашњењу, постао архисаботер; он и његови следбеници сматрани су одговорним не само за слом у индустрији, него и за ствари као што су кашњење возова на руским железницама и епидемије свињске куге (Троцки, 31). архискриватељ, м – Свима њима вођа је овај надопсенар, архискриватељ (Линије, 36). асексуално, прил. – Он на мене делује потпуно асексуално (Иствик, 68). асексуалност, м – Само /је/ још више распаљивао њену тиху, фанатичну пасивност, њену самоубилачку асексуалност (Самопослуга, 140). асинхронитет, м – Омаћи ће вам се (...) какво име, незграпан опис, асинхронитет (Јерусалим, 64). астални, -а, -о – Ту се све окреће око стола. Астални систем света важиће све дотле док се не појави Коперник (Озон, 22). астронауткиња, ж – Занимљиво је да о дискриминацији говори и астронауткиња др. Семи Рајд (Н 1834, 47). асфалтерка, ж – Дјеци ће кроз коју годину у књижице уписивати занимање мајке – армирачица. Ствар ће можда отићи и даље. Имаћемо и ми асфалтерки, заваривачица, багеристкиња (НОН 548, 6).

атлантистички, -а, -о – Руси су ... својим нечињењем још више охрабрили Америку и атлантистичку Европу (БН 94, 37). атласно, прил. – Унаоколо су само они са атласно блиставом вуном на сунцу (Ми, 132). атмосферичан, -чна, -чно – Режијска концепција није ми јасна. Колико ми се чини, помало лупа по родољубивој жици, а помало се нада да ће му Бог помоћи да то буде без разлога атмосферично као код Вајде (Гамбит, 43). аутоагресивност, ж – Пажљиво се прате и појаве аутоагресивности која води до суицида (И 147, 39). ауто-база, ж – Праве се нове ауто-базе, увозе шлепери и други камиони, а кључни објекти на железници чекају (ИП 1396, 8). ауто-бомба, ж – После прошлогодишњег атентата (опет ауто-бомба) у Оклахома Ситију, у коме је погинуло 168 људи (Н 2381, 49).

31

ауто-возач, м – Ову причу, као и претходну о разбојнику у ауту, одржава (...) тјескоба самотних ноћних ауто-возача на пустим цестама (С 265, 66). аутодеструктиван, -вна, -вно – Био /је то/ неки аутодеструктивни фазон (Дуга 337, 80); Пунк роцк је заинтересиран искључиво за садашњост и то добрим дијелом објашњава његову ауто-деструктивну компоненту (Пунк, 18). аутодеструктивност, ж – Умјесто циничности, нихиличности и аутодеструктивности сексуалних револвераша, доминантна црта стваралаштва „Цласх” је витализам (Пунк, 192). аутодијагноза, ж – Совјетска ауто-дијагноза очигледно садржи оцену о бирократском закречавању крвних судова, пре свега у привредним ткивима (Н 1831, 51). аутодисциплина, ж – Тада је потребна страховита аутодисциплина, потребно је извести насиље над самим собом (С 441, 16); Наша прелијепа њемачка новинарка, изнимне аутодисциплине (Мацно, 143). аутоемпиријски, -а, -о – Научница светског гласа, започела је већ опсежне припреме за свој полни акт, то јест, истраживачки подухват аутоемпиријског карактера (Дедиње, 85). аутозлонамерност, ж – Стојићевићева иронија, ауто-злонамерност, горчина (Европа, 79). ауто-индустрија, ж – Заиста су била присутна размишљања да је аутомобилска индустрија већ на издисају. Али крупне иновације у технологији довеле су до тога да је ауто-индустрија постала врло иновативна (С 433, 17).

ауто-индустрија, ж – Заштита домаће ауто-индустрије (Н 2437, 21). аутоинтервју, м – Ми сад форсирамо ауто-интервју. Је ли то нека новост у новинарству? (Европа, 109).

аутоинтервју, м – Са тим циљем сам изабрао аутоинтервју, мада немам шта да се питам, а још мање шта да одговорим (Пати, 85). аутоинтерпретација, ж – Ауторка (...) указује на тешкоће у аутоинтерпретацији снова (Супер 12/ИВ, 61). аутоироничан, -чна, -чно – Армани може допустити чак и то да каже да је врхунац елеганције ако жена скине све етикете са своје одјеће. Без обзира схвата ли се та изјава као аутоиронична или бахата, она одаје човјека свјесног своје моћи (С 439, 76); Плоча је најзанимљивија као својеврсни МцЛаренов аутоиронични исказ у којему он детаљно признаје појединости своје пријеваре (Пунк, 186). ауто-кадар, м – Изјаве из Ауто-мото савеза Србије могу распршити ову тезу. Наиме, српски ауто-кадрови нису били заинтересовани за функцију председника (Н 2378, 26). ауто-камп, м – Испред ауто-кампа „Рибарска колиба” зачут ће се исти глас (С 432, 74).

32

ауто-клуб, м – Власника фирме и ауто-клуба „Треф” (...) убио /је/ непознати нападач (Дм 21.2.97, 16). ауто-клуб, м – Возачима, који су чланови ауто-клубова који сарађују са АМС све интервенције обављамо бесплатно (Св 87, 45). аутокомпромитација, ж – Има много интервјуисаних који пристају на ауто-компромитацију као врло ефектан начин саморекламирања (Европа, 117); Саморекламери чак и по цену ауто-компромитације (Европа, 109). ауто-кутија, ж – Ауто-звучници 2џ30 (...) ауто-кутије 2 x 50 /вати/ (П 26072, 23). ауто-кућа, ж – Кроз циклус улажења возила у друштвене фирме отваран је простор да ауто-кућа „Зимоњић” овим предузећима продаје и другу робу (Н 2357, 28).

ауто-кућа, ж – Сведоци /смо/ велике медијске кампање крагујевачког гиганта и припадајућих му банака и ауто кућа (БН 80, 30). аутоманипулатор, м – Ко су они који тако радо дају интервјуе новинарима, дакле колаборационистима? И сами колаборационисти. Аутоманипулатори. Саморекламери чак и по цену ауто-компромитације (Европа, 109). аутомаркетинг, м – Чак су и патолошки лажови (...) били аутентичнији од мноштва медиокритета окупљених на ин местима, нафраканих, насмејаних, распричаних, опседнутих аутомаркетингом (мада та реч још није била ушла у моду) (Басара, 114). аутоменаџерство, с – Схватио сам да се без менаџера не може ништа (...). Постоји, наиме, нешто што се зове аутоменаџерство, са чиме се неко роди, или то евентуално, научи с искуством (С 438, 59). аутомобил-бомба, ж – Пре три године стигло је прво велико упозорење – аутомобил-бомба коју су муслимански екстремисти поставили пред Светским трговинским центром (Н 2381, 49). ауто-мотоциклизам, м – /Пјесма/ „Греy Цортина” (...) посвећена /је/ Робинсоновој страсти према ауто-мотоциклизму (Пунк, 167). ауто-мућкарош, м – Наш СУП је одлично припремљен и обучен за хватање ауто-мућкароша (лопов, 175).

ауто-новинар, м – Према мишљењу многих специјализованих ауто-новинара широм Европе, нова /Мерцедес Бенцова/ серија С добила је оригиналну дозу отмености (БН 84, 45).

ауто-отпад, м – Ауто-отпади ничу као печурке (БН 81, 19). ауто-писта, ж – Оригиналан мађарски систем градње трибина, што се могу склопити брзо и једноставно, заинтересирао /је/ власнике неких западноевропских ауто-писта (С 439, 10).

аутопоетички, -а, -о – Реч је, заправо, о тематски груписаним изабраним

33

песмама уобрученим неколиким есејистичким и полемичким, односно аутопоетичким текстовима (Н 2437, 44); Аутопоетичка размишљања „Преписивање света”, надовезују се на Албахаријеве фикције сличног садржаја (Дм 13.1.97, 8). аутопоетички, прил. – Ево како себе аутопоетички одређује „најзначајнији српски писац” (Н 2366, 42). ауто-превозник, м – Уто се појављује неки приватни ау-то-пријевозник (С 435, 38). ауто-превознички, -а, -о – Власници једне ауто-превозничке фирме (...) украли /су/ камион (Н 1803, 5). аутопрототип, м – Аутопрототип милијунашева сина (С 245, 79). ауто-радио, м – Њихови су производи прилично сувремено опремљени и дизајнирани попут ауто-радија с касетофоном, појачалом и микрофоном (С 446, 73). аутореверс, м – Мини сет /,/ еквилајзер /,/ аутореверс (П 26072, 23); АИWА АД-Р 450 касет-дек, аутореверс, долби Б+Ц (П 26072, 23). аутореверсни, -а, -о – РАдиокасетофон аутореверсни 2x25 вати (П 26072, 23). аутореклама, ж – Торн Раусеку (...) у својој ординацији употребљава хипнозу над пацијентима. (...) Сад га зубари-кон-куренти оптужују због „несолидне конкуренције ауторекламом” (С 240, 90). аутореферентан, -тна, -тно – У једном се кадру чак појављује дуплерица с чувеним разголићеним Дједом Мразом из Маyцугова „Yу еџпреса”, што је ауто-рефлексивни и ауто-референтни поступак (С 445, 61). аутореференцијалност, ж – Има у њој нечег (...) камијевског (по „егзистенцијалистичкој” нарационој „аутореференцијалности” и по „заробљености писца у разореном амбијенту”) (Н 2389, 39). ауторефлексиван, -вна, -вно – У једном се кадру чак појављује дуплерица с чувеним разголићеним Дједом Мразом из Маyцугова „Yу еџпреса”, што је ауто-рефлексивни и ауто-референтни поступак (С 445, 61). ауторефлексија, ж – По класичном обрасцу психоанализе, прешућивање, слијепило, мистификација, недостатак ауторефлексије и идеализација таквог дјетињства могу довести до најразличитијих неуроза у фази одраслости (С 365, 9). ауторица, ж – Шта је тамо радио, пише у својој књизи „Одисејева географија” мало позната и код нас још непревођена белгијска ауторица А. Русо (Н 1806, 22). ауто-салон, м – Ређали су се излози продавница намештаја, (...) ауто-салона, продавнице санитарија (Кров, 93); Нова „Лада 2108” већ је промовирана лани на ауто-салонима широм свијета (С 446, 29).

34

ауто-стоперски, -а, -о – Нове вриједности (...) су се очитовале аутостоперским пустоловинама на границе Европе, разним новинским полемикама (С 305, 59). ауто-стопистица, ж – Приче о сабласној ауто-стопистици веома су проширене на америчком простору (С 265, 65-66). ауто-тапетарија, ж – Уз то сам још радио у аутотапетарији (На дну, 103). ауто-туристички, -а, -о – Најновија ауто-туристичка карта Југославије (П 26061, 23). аутоусисивач, м – Аутоусисивач /наслов/ Робо-вак, усисивач са сензорима, коме треба програмирати димензије собе и распоред ствари, да би остало обавио сам, без асистенције (Н 2364, 60). аутоцензура, ж – Други је проблем аутоцензура. Ревије нису (...) хтјеле преузети на себе право и могућност да критизирају владу (С 428, 52). аутсајдерица, ж – Велики је простор намијењен исландској премијерки Вигдис Финбогадоллир (...). Потјече из умјетничиог свијета а познато је, такође, да је растављена и да има усвојену кћерку. Потпуна аутсајдерица, могло би се рећи (С 357, 33).

афирмитет, м – Желим да се ангажујем у области афирмитета. Данас нико никог не афирмише (Н 2440, 32).

афористика, ж – Основна одлика афористике Александра Баљка јесте духовита мудрост (БН 77, 41). африканерски, -а, -о – Још 1938. године одбацио је милитантни африканерски национализам (Св 123, 29). африканизација, ж – Промашимо ли и ову посљедњу прилику приступања Церну, наша ће технолошка африканизација бит још дубља (Д 439, 69). Афро-американац, м – Ритам и блуз /је/ популаран међу Афро-Американцима (Н 2356, 60). афро-удараљке, ж мн. – Милес Давис праћен афро-удараљкама (Књига, 433). афроцентризам, м – За беле расисте афроцентризам је пуки „расни ревизионизам” (Н 2366, 63). афроцентричан, -чна, -чно – А шта су то толико афроцентричне „црње” згрешиле? (Н 2366, 63). бављеница, ж – Данас је најбоље плаћена бављеница овом професијом у САД (С 300, 3). багателизација, ж – Већ та невјеројатна багателизација посљедњих мјесеци у нашим рибарницама ствара разлоге за забринутост (С 481, 7).

35

багеристкиња, ж – Имаћемо и ми асфалтерки, заваривачица, багеристкиња (...), али то неће (...) бити некаква „еманципација” већ последица нужде и последица беде (НОН 548, 6). бајамаст, -а, -о – Из кухиње, у тај часак, журно изиђе жутичава цурица (...) бајамастих зелених очију (Папуче, 45). бајковито, прил. – Стварност која се огледа у бајци јесте стварност многих прошлих историјских епоха. Бајковито обрађено сећање сеже делом и до предисторије (Фечер, 138). бајто-пут, м – „Ако је тако, наши хакери би требало да се организују, па да онда и они харају хрватским делом сајберспејса (...)”. темпераментно је на ово реаговао један наш возач по бајтопутевима (Н 2364, 60). баканџаст, -а, -о – Набори од 9 милиона падали су на црну, баканџасту обућу умрљану блатом (М 33, 7). бакутанерски, -а, -о – А тек они њени бакутанерски наочари (Иствик, 36).

банкомат, м – Летос су на фасаде главних филијала /банака/ накачени аутомати за новац. ... Банкомат, наиме, не ради кад је празан (БН 82, 29). бањажа, ж – Суки /је/ предложила да сви заједно оду у купатило на бањажу (Иствик, 296). барменка, ж – Две барменке служиле су пиће (Холивуд, 168). бас-бубањ, м – На затегнутој кожи бас-бубњева склепаних оркестара биле су насликане палме (Лет, 162).

бас-гитариста, м – Влада Јанковић Џет, бас-гитариста (...) Црних бисера (БН 67, 42). басистица, ж – Ритмичка окосница непосредна је заслуга бубњара Цхриса Франтзеа и његове супруге басистице Тине Њеyмаулх (Пунк, 112); Басистица Сузи Рожић (С 434, 80). басни, -а, -о – Ветар бруји – као да је негде у близини затегнута – дебела басна жица. И кроз бас – позади читаво време (Ми, 160). бахаткиња, ж – Шарени јарац (...) водио је (...) малу баханатску поворку, носећи на својим леђима, праћен дечјом галамом, једину бахаткињу те гомиле (Тил, 100).

баховски, -а, -о – Гудио је неку неразумљиву баховску математику уз пратњу клавира који је свирао наочит младић (Модус, 127). бацачица, ж – На натјецањима управо је техника бацања копља оно што најприје упадне у очи Данице Живанов. Она, наиме, баца другачијим стилом од осталих бацачица (С 437, 7). бацачлија, м – У ватру су са десног крила убачене и ручне бацачлије (НВ 1008, 9).

36

бебиситерски, -а, -о – Брацy је имао своју романсу, с Галином Голотином, запосленом у кухињи, а и на „бебиситерским” пословима (С 476, 40). безбедњак, м – Питам безбједњака у Оперативној групи, и он зна (Н 2371, 29); Безбједњаци су увијек будни. Прикупљају наоко неважне податке (Нед 23, 20). безвезница, ж – Да си видио каква је то безвезница (Вуди, 43). безглавија, ж – Па му је долазило да некуд оде, било куд, у безглавију или бестрагију (Светиљка, 76). бездиман, -мна, -мно – Тако барути, иако су бездимни, још диме и на бојиштима и на полигонима за бојна гађања (НВ 1005, 14). бездимензионалан, -лна, -лно – У бездимензионалном простору свести-подсвести-сећања-успомена (Опис, 112). бездомовност, ж – Откако постоји, телевизија је, као оруђе, порадила на својој „бездомовности”, тако да је својом планетарном хомогенизацијом поништила било чије својатање на власништво (Н 2393, 42). безрачунски, -а, -о – Хенрy ВИИ своје време није проводио у локању (...) него у контроли рачунских књига (...). Ваљда први пут у безрачунској феудалној повести заводи он ригорозну буџетску штедњу (Сент,126). бејзболаш, м – Такви су били бракови Јоеа ди Маггиа (Е 19, 10). бејзболџија, м – Спикер /је/ причао о филму „Победнички тим” у којем је насликан један велики бејзболџија (НОН 566-567, 41). бекетовски, -а, -о – Има у њој нечег андрићевског (...), и бекетовског (по „приповедоскептицизму”) (Н 2389, 39); Стога се главни актер романа (...) може указати и као кентаурски спој ничеовских и достојевскијевских страдалника идеје и зашто да не бекетовских „метафизичких клошара” (Н 2365, 33).

бекетовски, -а, -о – Не могу а да се не сетим једне бекетовске представе, одигране у Народном позоришту, а коју су за своје родитеље извели ученици (...). Цела та церемонија одвија /се/ отприлике овако: Глас: – да ли више волиш секу или Тита? Хор: – (громогласно) Тита! (БН 98-99, 27). бекетовски, -а, -о – Сажимајући искуства бекетовског романа апсурда (Н 1880, 28). белопољац, м – Померања е-пешака до е4 или фијанкетирање белопољца (Н 2402, 65).

белопољац, м – Уобичајено је 8....Лг7. Рани испад белопољца (...) припремљен је у Топаловљевој „кухињи” (Н 2439, 65). бенелуксизација, ж – Да је Марковићева концепција добила подршку (...) нису се морале испољити тзв. историјске нужности. Пре свега, могло је доћи до неке врсте бенелуксизације (Н 2365, 31). берлинизација, ж – Кошник тврди да неће дозволити берлинизацију града на Неретви (Н 2355, 23).

37

бескућан, -ћна, -ћно – Прочитао сам репортажу (...) поводом свечаног усељења у нову кућу доскоро бескућне сеоске породице Танасковић (Европа, 78). беспилотан, -тна, -тно – Две шпијунске беспилотне летелице типа „предатор” (Н 2358, 26). беспилотан, -тна, -тно – Ова беспилотна извиђачка летелица конструисана је у САД (Ф 1505, 32). беспилотан, -тна, -тно – Развој беспилотних извиђачких летелица које треба у будућности да замене класичне авионе (Н 2429, 15). беспроблемски, -а, -о – Утиша свој омиљени Радио Луџембург, што га слуша од зоре до мрака улуљан у с беспроблемско расположење сретнога свијета (На дну, 156). бестежински, прил. – Футуристичке фигуре као да бестежински плешу простором (ИЗ 272, 52). бестелесно, прил. – У том треперењу се спајамо бестелесно (Игре, 100). бестселер-листа, ж – После месец дана проведених у књижари, поставих у излог црну школску таблу, на којој сам сваке недеље кредом исписивао наслове десет најтраженијих књига (...). У то време била је то једина бестселер-листа у читавој земљи (Књига, 47). бестселерски, -а, -о – То дело (...) није бестселерско (ИП 1472, 15). бетовенолог, м – А ово је једно изузетно важно писмо од Придома, најбољег бетовенолога Француске (Искушења, 118). бешчињеничан, -чна, -чно – Слободно је свакоме да у бешчињеничној ситуацији предузме тај ризични напор (Ерос, 25).

бизнисменски, -а, -о – Новоформирани (...) слој бизнисменске Србије уроњене у вртлог грађанског рата, прионуо је почетком деведесетих на ужурбану „изградњу” небројених угоститељско-трговачких објеката (БН 69, 34). бизнисчарење, с – Брзо сам изучио бизнис на пучини, (...) постао сам високи стручњак за бизнисчарење, дон Корлеоне Кинескога мора. Африканцима виски, Русима тексас-платно, Американцима травке (Европа, 19). бизничар, м – Брзо сам изучио бизнис на пучини, постао сам бизничар бр. 1 на Пацифику (Европа, 19). бијеналски, -а, -о – Барцелона /је/ (...) организирала први бијеналски сусрет (С 469, 88). билансирање, с – Горње „или”, у етапном билансирању постигнућа, показује се као „и” (Н 1880, 18). билдерица, ж – Женске су билдерице анатомски усавршене до неслућених размјера (С 481, 8); Мушкарци несумњиво уживају у погледу на лијепо грађене жене, па не могу остати равнодушни ни према билдерицама (Е 22, 100); На иницијативу тадашњих проматрачица мушке рекреативне бодy-билдинг

38

групе, а данас редовитих вјежбачица прије двије и пол године основао је и рекреативну групу за билдерице (С 443, 62). био- био-генетичар, м – То каже Џон Фаган, водећи амерички биогенетичар (Н 2386, 58). био-деградирати се, свр. /импф – Пауково влакно је, међутим, еколошки мање штетно, јер се биодеградира, што са „кевларом” није случај (Н 2357, 59). био-дијагностика, ж – Биодијагностиком сам установио да код ње постоје две аномалије (ЕП 8215, 13). био-електрични, -а, -о – Биоелектрично шаржирање и пражњење двају тела приликом љубавног споја доводи до оргастичког рефлекса (Е 20, 31). био-електрода, ж – Био-фотоћелија или био-електрода (...) добија се грађењем вишеслојне структуре (СК, 2/93, 16). био-енерготерапеут, м – Највише су пажње посветили присутним биоенерготерапеутима (Г 177, 36). био-инжињеринг, м – Многи биотехнолози верују да ће генетско манипулисање (...) произвести ново обиље пољопривредних култура и увести нову индустријску еру засновану (...) на новим неотровним супстанцама од биљака и микроба насталим кроз процес биоинжињеринга (Бо 10.8.1987, 6); Ово је вријеме у коме (...) компјутеризација, биоинжењеринг, информатика и роботизација омогућују контролу и тиранију над свијести (Дуга 350, 14);

биоматеријал, м – Носе одећу од биоматеријала (Н 2453, 63). био-метеорологија, ж – Проблемима метеоропата (...) баве се стручњаци биометеорологије, а у оквиру ње посебно биоклиматологије (Н 2387, 28). био-механизам, м – Хеглунд није могао тачно да утврди какав биомеханизам кенијске жене користе при ходању да би тако ефикасно користиле своју кинетичку енергију (Н 2382, 61). био-разградив, -а, -о – Основни проблем /је/ у тому што презервативи нису биоразградиви (Из 280, 46). био-рачунар, м – Теоретичари сматрају да бисмо могли бити сведоци биорачунара крајем овог века (СК, 2/93, 17). био-сензор, м – Његова је амбиција да створи хибридни чип: биосензор који би идентификовао структуру, рецимо, неког антитела и пренео информацију неком конвенционалном чипу (П 26330, 15). био-сигурност, ж – Заморци из Бетхесде представљају прави правцати расадник вируса и не може се ни замислити шта би се догодило када би неки од њих успео да побегне и да се намножи. Стога се у овој лабораторији примењује максимални ниво биосигурности, па она представља модел идеалног затвора за несрећне заморце (Дуга 375, 41).

39

био-систем, м – Главне истраживачке напоре Ерато усмерава ка биолошиим наукама, нарочито на спрези компјутера и биосистема (П 26330, 15). био-терапеутски, -а, -о – Ја сам јој биотерапеутском методом прво отклонио болове у глави (ЕП 8215, 13). био-терапија, ж – Упознајући међународни конгрес психотроничара (...) о резултатима своје биотерапије (ЕП 8215, 13). био-технолог, м – Многи биотехнолози верују да ће генетско манипулисање убрзати откривање лекова за најопасније болести (...), произвести ново обиље пољопривредних култура (Бо 10.8.1987, 6). био-третман, м – Рекли су да се болесним људима послије биотретмана погоршава стање (Арка 30, 18).

биофилност, ж – Наслов „Успон до смрти” не делује некрофилно, већ напротив, он је израз биофилности ауторке (БН 96, 38). био-фотоћелија, ж – Био-фотоћелија или био-електрода (...) добија се грађењем вишеслојне структуре (СК, 2/93, 16). био-чип, м – „Волели бисмо да створимо нешто као мозак”, рекао је др Наоја Огата, шеф пројекта биочипова мислећи при томе не само на спрегу микроорганизма и чипа већ на „органски компјутер” (П 26330, 15). биполарност, ж – Крај хладног рата и нестанак биполарности (Н 2366, 25). бирократизовање, с – Бирократизовање послератне социјал-демократије (Н 1881, 50). битијност, ж – Са тачке гледишта онтологије свет уметничке имагинације ближи је битијности него свет најегзактнијих чињеница јер уметнички рад увек подразумева известан уплив одозго и деловање Духа (Уклета, 180). бициклијада, ж – Овог пролећа наши читаоци биће поново гости бициклијаде коју у Загребу организује „Вечерњи лист” (ИП 1591, 5).

бич волеј, м – Од пре неколико лета, на овим просторима све више се упражњава и одбојка на песку. Такозвани бич волеј допао се купачима и рекреативцима, а овај најмлађи олимпијски спорт све више упражњавају и „класични” одбојкаши. (...) Стадион за бич волеј на највећем речном острву у земљи нићи ће наредног јуна (БН 97, 33). благоироничан, -чна, -чно – Могла /се/ повући у страну и заузети благоироничан став (Клоака, 46). бледомрк, -а, -о – Овде у Санибенку немамо ниједног пса са кратком, бледомрком длаком (ГМ 1, 43). бледорозе, -, – – Кева је затворила бледо-розе флашицу (Сив, 8); Кева је превлачила четкицом преко белих ноктију. Бледорозе преко белог (Сив, 7).

40

бледо-румен, -ена, -ено – Пета је расла, отицала, пулсирала, од бледорумене постајала пурпурна (Давид, 92). бледосив, -ива, -о – Ушао /сам/ (...) у једну смрдљиву подрумску просторију (...) издељену ниским, засвођеним зидовима од немалтерисане, бледосиве цигле (Зуб, 193).

блеђесив, -а, -о – Ако трепнете у погрешан час, пропустићете да видите како се ваздух око вас (...) муњевито разреди и одмах потом слије у прву блеђесиву нијансу (Риболов, 168).

блејковски, -а, -о – На питање зашто се тако понаша најверодостојнији одговор може пружити мисао Морисоновог омиљеног сликара Вилијама Блејка: „Пут изгреда води до палате мудрости”. Још један значајан блејковски мотив утицао је на стваралачки рукопис Џима Морисона (БН 65, 33). блесакање, с – Која су ти то идиотска блесакања? (Гамбит, 205). блок-тарифа, ж – Примена блок-тарифе осетно угрожава одржавање егзистенцијалног минимума и здравље породица радника, службеника и пензионера (Н 2389, 24). блуз-вече, с – Први пут је у оквиру фестивала блуз-вече уобличено као завршно (Н 2368, 40). блуз-певач, м – Наступао је и као блуз-певач (Лет, 55). боди, м – Откуд би он, мушкарац, умео да изабере баш ту и ту марку бодија или коктел-хаљину Клода Монтана (Лет, 83). боди-билдерица, ж – У том окрутном гложењу сполова, раса и социјалних слојева он налази своје надахнуће и своје моделе – боди-билдерице, хомосексуалце, маргиналце сваке врсте (С 444, 74).

бодлеровски, -а, -о – У овој данашњој поплави ружноће и просташтва (...) још увек живи онај драгоцени слој племства (племства, дабоме у оном бодлеровском значењу те речи) у коме на један леп начин гори свест о лепоти (БН 63, 35). бојкотер, м – Одједном су некада одвели целу бригаду троцкиста – бојкотера рада које, међутим, у то време нису називали бојкотерима, већ кудикамо блаже – „забушантима” (Колима, 46). боксачица, ж – Нестало је лијепе луткице, живјела боксачица (Е 23, 3). боксерице, ф.пл. – Боксерице су тек у осамдесетим почеле истискивати још присутне слип мушке гаћице (С 469, 14). борхесовски, -а, -о – Тако, раме у з раме, како-тако опстају борхесовски идеализам и вулгарни марксизам (Уклета, 10-11).

борхесовски, -а, -о – Целовит човек ... зна да истинско мишљење није ... вертикала ... већ – спирала и то она борхесовска (БН 80, 34); Дан победе над фашизмом ... обележила је, рецимо, парабола борхесовске упитаности,

41

дубине и снаге (БН 91, 9). борхесовско-павићевски, -а, -о – Петровићева поетика палимпсеста (...) почивала /је/ на креативном писању преко вавилонске матрице борхесовско-павићевске фантастике (Н 2375, 33).

ботичелијевски, прил. – Наге девојчице, ботичелијевски лаке у воденој трави (БН 83, 38). брботав, -а, -о – Нагињао се и завиривао у барице и баре с водом, с њиховим блиставим мозаицима и њиховим устумараним и брботавим животима (Слике, 94). брежњевац, м – Кунајев, који је и члан Политбироа ЦК КПСС (...) слови као један од ријетко тврдих „брежњеваца” у новом руководству (С 470, 34). брежњевљевски, -а, -о – Армија није могла остати имуна на негативне појаве у друштву које је као наслеђе оставио претходни стаљинистички, али и брежњевљевски период (Бо 18.8.1987, 4). брежуљкати се, несвр. – Фецски су се дојке час валовиле, час брежуљкале (Мадона, 13). бресколик, -а, -о – Да су ме само видели у том тренутку, са бресколиким Весниним дупенцетом испред њихових озбиљних лица (Књига, 175). брзовито, прил. – Лијева му /је/ рука титрала брзовито и еластично, гудало је развлачио меко (Папуче, 33).

брзорођен, -а, -о – После те сенке, као неки њен брзорођени син, наиђе први сутонски поветарац (Риболов, 168). бродомоделар, м – Потом је радио као бродомоделар (ракетни моделар) (Сабор 81, 28). брозист(а), м – Дошло је време под брозистима па је село било ружено на часовима устава, историје и предвојничке обуке (Н 2428, 31).

брозовски, -а, -о – Али кад није било понуђено да се бира осим између диктатуре и диктатуре (оне, да речемо совјетске и оне мање совјетске, брозовске) није исто која нас је стрефила (Н 2463, 64). брозоидан, -дна, -дно – Можда и преко тог, помало брозоидног, црвеног тепиха, треба прећи без превише гунђања (Н 2417, 37). брозоносталгичар, м – То је проблем на који заборављају и брозоносталгичари. Ни сам генијални Јосип Броз звани Тито није успевао да (...) произведе довољно новца (Н 2393, 11). бронзиран, -а, -о – Бронзирани кипови су се дизали иза прозора као лутке у стрељани (Хинг, 285); Личи на оне кипове код дон Амадеа, на оне бронзиране статуе у парку (Хинг, 336). брутализација, ж – Слика његове смрти, међутим, савршено одсликава брутализацију нашег свакодневног живота (Н 468, 22).

42

бруцошкиња, ж – Најславнија његова победа била је над једном бруцошкињом (Човек, 33). бубњарица, ж – Ријеч је о књизи „Литтле Друммер Гирл” (Мала бубњарица” чија се радња догађа на Блиском истоку (С 440, 63). бубњарка, ж – Одувјек сам хтјела свирати бубњеве, каже бубњарка Татјана Симић (С 438, 80); Татјана Симић, бубњарка групе (С 470, 68).

булатовићевски, -а, -о – Описи хладноће у кућама (...) достојни су (...) описима глади Кнута Хамсуна, уз обиље детаља дантеовске и садовске, или бар булатовићевске маште (БН 97, 11).

булдожерски, -а, -о – Булдожерска армада стигла /је/ до самог Калемегдана (БН 83, 32). булдожерче, с – Зона Марса, у које је спуштено америчко булдожерче, наводно је била захваћена препотопским поплавама (Н 2429, 63). бунгаловчић, м – Шине су се издизале изнад циглених кућица. (...) У тим бунгаловчићима Пољаци, Швеђани, Ирци, Италијани, Грци и црнци су преживљавали своје глупе драме пијанства (Белоу, 80). бундеваст, -а, -о – Извијала је свој огромни трбух, своје бундевасто лице (Мадона, 21). буркав, -а, -о – Јосип шкргутне зубима (...) стишавајући хотимице буркаво дисање (Папуче, 164). бурлескност, ж – Врлине по којима је Стеван Сремац светски писац: иронија, бурлескност, меланхолија, суптилност, алузивност (Н 2429, 44).

43

вагнеријански, прил. – Испио је са мном неколико гутљаја и попушћо двије или три цигарете, упијајући вагнеријански патетичну глазбу Горецког (С 450, 51); Пева, вагнеријански (Столице, 152).

вагнеровски, -а, -о – Јесте ли оно ви предложили да на моју еклогу компонујете неку вагнеровску фантазију? (Модус, 67). вадичепски, -а, -о – „Менилмонтан ... Менилмонтан ...” понављао сам опчињено, шкрабајући неке кључне речи као куглагери, тиквани, вадичепске ноге, и тако даље (Клиши, 73). ваздушно-јуришни, -а, -о – Командант елитне 101. ваздушнојуришне дивизије (Н 2366, 26). ваздушно-копнени, -а, -о – Рачунало се да ће доћи до деблокаде интервенцијом јединица ЈНА са стране, комбинованом акцијом ваздушно-копнених снага (Н 2357, 56). вајарка, ж – Причао /је/ са једном младом вајарком (Књига, 218); Стара Дорћолка, вајарка (Линије, 8). вајлдовски, -а, -о – Мали су изгледи да ће туђини успети да баце поглед на све ругобе вајлдовског портрета који скривамо у тајној просторији (Н 2417, 42). ваљевање, с – Неко /га/ подбада да пише о младости у Ваљеву, „ваљевству” и „ваљевању” (Епитаф, 11). ваљевство, с – Неко /га/ подбада да пише о младости у Ваљеву, „ваљевству” и „ваљевању” (Епитаф, 11). ванакцијашки, -а, -о – Они који долазе у акцијашко насеље управо то чине да би премостили разлике између акцијашких специфичности и „ванакцијашке” свакодневице (Бо 18.8.1987, 7). ванбиблијски, -а, -о – Ванбиблијска заграда: стид је известан однос према себи као предмету туђих погледа (Ерос, 22). ванболнички, -а, -о – Ванболничка статистика показује да се због психичких поремећаја, лекарима сваке године обраћа двадесетак хиљада пацијената више (ИП 1472, 11). ванболнички, -чка, -чко – Породе се у ванболничким условима (Н 2429, 22). ванвремено, прил. – Чуде се, у бескрај, ванвремено се чуде (Изгон, 158). ванкасарнски, -а, -о – Ванкасарнски сјај Центру даје многобројно зеленило и посебно однегован парк (НА 2488, 3). ванлитургијски, прил. – Реч Божја се у Цркви двоструко употребљава – литургијски и ван-литургијски (Православље, 33).

44

ванпарламентаран, -рна, -рно – Све је било још измешано, сабрано под шареним кишобраном „ванпарламентарне опозиције” (Н 1881, 50). ванпрограмски, -а, -о – Ближио се (...) час посете Мурара, (...) иначепо својим ванпрограмским интересовањима наклоњеног кабали (Игре, 70). ванпросторни, -а, -о – Била је то извесна нелојална и опсесивна веза са давнашњим стањима бића које је он већ одбацио сматрајући да су ванвременска и ванпросторна (Марсе, 147). ванпрофесионалан, -лна, -лно – Па и онај наш разговор о речи и слици, шта је могао значити? Можда једино одбрану професије од мојих, за редитељску фелу, увек „ванпрофесионалних притисака” (Игре, 121). вануставно, прил. – На било ком месту да се нађе, Милошевић ће владати као и до сада – вануставно (Н 2393, 10). ванчулно, прил. – Да ли је земљотрес сада, овде, или региструјем, ванчулно, неки далеки потрес и вулканску ерупцију (Игре, 149). ватиканско-коминтерновски, -а, -о – Падаћемо док то буде потребно и док се то од нас очекује. Све док се ватиканско-коминтерновска завера не разоткрије до краја (Уклета, 152); Ватиканско-коминтерновска завера се, дакле, наставља (Басара, 48) ватренокос, -а, -о – Прижељкује (...) и ватренокосу жену (Борхес 1, 22). ватротворац, м – Човек је направио један од пресудних скокова у развојучији следећи степен представља сасвим усправљени ватротворац (ПЗ 1828, 42). ваучеризација, ж – Нема, међутим, ни трага ни гласа од бесплатне поделе ваучера, па је већ сада извесно да ће овај законски предлог синдикат дочекати „на нож”, а ни гувернер НБЈ др Драгослав Аврамовић није против ваучеризације (Н 2362, 26). вашаризација, ж – Зар олака вашаризација свега, па и битних ствари није значајка која се попут беџа може ставити на ревер новосашивеног одела цивилизацијског свезналице (Бо 18.8.1987, 17). веган, м – А као веган (крајња верзија вегетаријанца) каже: „Можете ли погледати животињи у очи и рећи јој: „Мој апетит је важнији од твоје патње"? (Н 2375, 39). велемајсторица, ж – Велемајсторица Лазаревић организирала је лак тренинг-меч за Каспарова (Н 1804, 6). велемајсторка, ж – Мање је важно што је велемајсторка Милунка Лазаревић, користећи привлачне теме око борбе за шаховски престо, протурила у јавност неке своје неприхватљиве ставове (Н 1802, 4).

45

великобирократија, ж – Хегемонију великосрпске буржоазије заменила /је/ диктатура словеначко-хрватске великобирократије (Дуга 428, 23). великобошњаштво, с – Мислим да ово бошњачко освјешћивање не би смјело ићи тако далеко да постане нека врста великобошњаштва (НД 997, 13). великопотрошач, м – Имамо доста великопотрошача и индустрије која гута много енергије (С 489, 24). вербализовано, прил. – „Конгрес” ветерана из 1968. је, више начином свог одвијања него вербализовано, то изразио (Н 1881, 51). вероучитељица, ж – Пошто заврше школовање, полазнице добијају звање муаллима (вјероучитељице). ветокрација, ж – /СК/ у критици грађанске демокрације често је падао испод њезиних (...) достигнућа. Посебно системском инаугурацијом и заговором вето-крације и консензуса (Н 1880, 19). ветробрански, -а, -о – Следећи власник је скинуо део кабине и ветробранско стакло. Он је камион користио за извлачење мрежа (Слике, 56); Он се нагне напријед према вјетробранском стаклу да га лакше види (Мајд 80, 111).

ветробрански, -а, -о – Фронтални део новог спачека је крајње духовито решен са упечатљивим ветробранским стаклом велике ширине (БН 79, 47), У посуду за течност ветробранског стакла такође ваља сипати средство против замрзавања (БН 67, 47). вецерка, ж – Морам да вам опишем једну неодољиву сцену (...) у (...) ентеријеру једног градског „вецеа”. Жена коју смо извукли отуда, где је радила као „вецерка” у једном бару (Н 1880, 36). видео-

видео- – Промоција видео-записа позоришне представе (БН 92, 41) ; Видео-програм, изложени материјали и спотови изазвали су велико интересовање у Риму (БН 91, 20) ; У галерији Мишети у Риму приређена је видео-пројекција под називом „Дати место” (БН 91, 20) ; Приказани су и инсерти видео-радова и спотова (БН 91, 20) ; Београђани у КБЦ-у могу погледати и пројекције видео-џинглова (БН 91, 26). видео-направа, ж – Чим га виде, деца ће напустити своје видео-направе и видео-игре (Игре, 152).хепиендовски Шта, наиме, значи избегавање страдања и шта носи „хепиендовско” живљење (Игре, 154). видео-пројектор, м – Одмах, одмах – каже Оттавио покрај видео-пројектора (Мацно, 30).

46

видео-регистратор, м – Гледа у малој дворани типа дуге риђе косе како рукује управљачем видеорегистратора, пушта и враћа врпцу са снимком Бо Њиппетта (Мацно, 38). видео-роман, м – За јунаке видео-романа дезодоранси и сапун нису луксузна роба (в 37, 66). видео-сведок, м – Видео-сведок /наслов/ (Н 2361, 47). видео-сведочење, с – Клинтон је ову оптужбу одбацио као „гомилу бесмислица”, а како ће још на њу одговорити, знаће се увидом у његово видео-сведочење (Н 2361, 47). видео-секвенца, ж – Простор и вријеме се шире, увећавајући сваки дио покрета и израза и одједном се сажимају као у видео-секвенци из које је изрезано неколико центиметара (Мацно, 149). видео-сесија, ж – Судија Хауард, који ће председавати овом видео-сесијом, наложио је свим њеним учесницима да се договоре о датуму (Н 2361, 47). видео-снимак, м – Извештаји су били под пуном ратном спремом упадљивих наслова, крвавих фотографија на више страница и језивих видео-снимака (Истина, 14). видео-тржиште, с – Сваких неколико сати бришу филмску траку, како материјал са снимања не би пао у „погрешне руке” и отишао на видео-тржиште (ЗМ 6, 26). видео-трик, м – Све је зачињено најновијим компјутерским и видео-триковима (Н 2359, 49). византијско-јужнословенски, -а, -о – Оживело /је/ интересовање за византијско наслеђе и стварни садржај византијско-јужнословенске политичке и културне симбиозе (Н 2375, 32). визионарка, ж – С магнетофонске врпце могу чути најновију поруку коју је Госпа рекла 25. липња „видјелици” (визионарки) Марији Павловић (С 483, 61). визуализован, -а, -о – Вулгарно визуализовано (С 470, 84).

визуелизовати, св. и нсв. – Велике светске кинематографије ... посежу за романсијерским текстом, предлошком за сценарио који ће визуелизовати већ познату причу (БН 84, 31). визуелно-музички, -а, -о – Телевизија Београд баш нема среће са својим визуелно-музичким најавама информативних емисија (Н 2370, 43). вијоновски, -а, -о – Пустоловни Француз, вијоновска духа (Марго, 10). викендаш, м – Обавешење /сиц!/ би узбунило све (...) чиновнике и викендаше који су већи део године кола покривали цирадама (Рулет, 19).

47

викендашки, -а, -о – Армије пензионера и викендашких воћара и повртара (Дуга 337, 24). викенд-насеље, с – Ваљало је (...) уредити на појединим местима викенд-насеља (Н 2067, 47). виртуалност, ж – И човек и свет губе аутентичност и постају виртуални много пре него што ће Нови светски поредак виртуалност инаугурисати као друштвено уређење (Н 2387, 56).

виртуалност, ж – Нови светски поредак /ће/ виртуалност инаугурисати као друштвено уређење и секуларну религију (Кабала, 50) вирусоноша, м – Међу овим савременим номадима, сигурно има заражених (вирусоноша), али и оболелих (ПЖ 890, 53). висашица, ж – Обоје сматрају да ће сада за даљи напредак требати много више: видео камере, тартан бацалиште, (...) физиотерапеут (...). У Зрењанину нема изгледа да се то оствари. Но њих двоје не желе поновити погрешку новосадске висашице Тамаре Малешев (С 437, 7). вискијевски, -а, -о – Натопљени су чистим и прескупим вискијем. (...) То њихово вискијевско свингерство тромо одмиче у ветровиту јануарску зору (Самопослуга, 142). високобуџетиран, -а, -о – Један скупи, високобуџетирани филм бави /се/ лезбијством као (...) главном темом (С 448, 55). високоволтан, -тна, -тно – Као громовско, високоволтно пражњење муње: нешто ме је проболо (Ми, 121). високоестетизиран, -а, -о – Почела /је/ производња високоестетизираних расвјетних тијела (С 441, 5); Између бројних високоестетизираних фото-серијала (...) за овај смо број одабрали један урбани мотив (С 431, 88). високоинтелигентан, -тна, -тно – Код нас постоји снажна и дуготрајна високоинтелигентна традиција у казалишту. (...) Представе које само забављају публику нису нам својствене (С 436, 57). висококомерцијалан, -лна, -лно – Никада досад нису визуална обиљежја једне (...) подземне културе, тако отворено употријебљена у некој популарној, висококомерцијалној атракцији какав је филмски серијал Мад Маx (С 436, 76). висококотиран, -а, -о – Био /је/ оличење поштења и висококотирана личност (БН 141, 33).

високолитражни, -а, -о – Свака америчка породица има два породична високолитражна аутомобила (Н 2449, 63).

високонапонски, -а, -о – Графитна паучинаста језгра бачена на далеководе изазвала су кратке спојеве на високонапонској мрежи (БН 90, 4).

високонаталитетан, -тна, -тно – Главни демографски проблеми са

48

којима Југославија улази у 21. век, јесу депопулација и старење становништва на нисконаталитетним, и интензиван раст броја становника на високонаталитетним подручјима (БН 65, 26). високообучен, -а, -о – Овакво радикално привредно преструктурирање (...) дало је додатни потицај читавом процесу, примамљујући капитал и високообучене професионалце (Д 334, 70). високоодликован, -а, -о – Публику увесељава пет (...) адмирала и високоодликованих витеза (С 439, 8).

високоорганизован, -а, -о – Спроводе се обимна истраживања са циљем да се докаже непостојање Духа и душе као ентитета независних од високоорганизоване материје (Фама, 264). високоплаћен, -а, -о – Прилив високоплаћених професионалаца и њихов специфични животни стил донио је са собом посљедице сличне онима у силицијској долини (Д 334, 70). високопотентан, -тна, -тно – Филм (...) у којему високопотентни мушкарци срећу само распојасане жене (С 445, 60); Своју рационализацију и пројекцију нашле /су/ у стварању колективне представе о Југославији као домовини високопотентних мужјака (Е 62, 29). високопродуктиван, -вна, -вно – Ако се зајам троши на развијање модерне, високопродуктивне индустрије која ће давати јефтине и квалитетне производе, неће бити проблема да се зараде девизе за враћање дуга (С 431, 15). високопроточан, -чна, -чно – Он „ради” као високопроточни релеј (ПЖ 890, 13).

високоразредно, прил. – Такви критичари су у најмању руку збуњени пред налетом песника који високоразредно негују римован стих (По 201, 45). високорангиран, -а, -о – Некад високорангираном полицајцу (Н 2433, 26). високоризичан, -чна, -чно – Највеће потенцијалне жртве су девојчице од 10 до 16 година, међу којима је чак 10 до 15 оних које спадају у високоризичну групу (Н 2370, 61). високосензитиван, -вна, -вно – Откривања претњи преко софистицираног високосензитивног дигиталног синтетизованог рисивера (Н 2424, 27). високосеријски, прил. – Овакви ресурси /се/ високосеријски експлоатирају (Д 442, 77). високосимболички, -а, -о – Европско позориште произилази из мозга, док азијско, неилузионистичко, високо-симболичко, „куца” у ритму срца (Н 2393, 37).

49

високософистициран, -а, -о – Русија је добитак америчких скупоцених високософистицираних војних изума платила (...) испорукама најмодернијег наоружања (Н 2358, 26); Ријеч је о високософистици-раној видео-техници (Е 19, 28). високоспецијализован, -а, -о – Лечење /је/ успешно (...) уколико се спроведе на време и у високоспецијализованој установи (Н 2432, 4). високостепен, -а, -о – Више нисмо разликовали праву жељу од високостепене прилагодљивости (Клоака, 33). високостилизован, -а, -о – Ваш филм је (...) високостилизована реалистичка прича и о оданости двоје људи (Н 2372, 40). високостручан, -чна, -чно – Истакао је (...) значај интелектуалних, високостручних и научних потенцијала (С 436, 35). високотемпературно, прил. – Стање није много боље нити што се тиче могуће примјене таквих високотемпературно суправодљив оксидних керамика (Г 186, 23). високотехнолошки, -а, -о – Отпуштања чак и најкреативнијих инжењера и суоснивача легендарних високотехнолошиих твртки (Д 257, 62); Цивилизацијске посљедице најезде високотехнолошких сектора осим скупоће имају и далеко више добродошлих ефеката (Д 334, 70).

високофлуидан, -дна, -дно – Овде се налазимо на пољу високофлуидне стварности невидљиве физичком оку (Кабала, 47). високофлуидан, -дна, -дно – Овде се налазимо на пољу високофлуидне стварности невидљиве физичком оку (Н 2387, 55). вицепрвакиња, ж – Вицепрвакиња Европе има на располагању два натјецатељска копља, властиту тренерку и спринтерице (С 437, 7); Године 1985. Гиованна Амати возила је серију утрка у талијанској формули 3 (...) и њено се судјеловање ни у којем случају не може сматрати епизодним (...) с обзиром на то да је лани била вицепрвакиња Италије у „јуниорској” формули абартх (С 438, 9). вицешампионка, ж – То би за вицешампионку Европе из Москве био потпуни крах (П 26045, 18). вишебрзинац, м – Бицикл је пре свега скуп. Сваки иоле добар вишебрзинац у апсолутној је несразмери с ценом (Супер 12/ИВ, 18). вишејарболни, -а, -о – У почецима су у регатама тог натјецања судјеловали различити бродови, велики вишејарболни једрењаци (С 471, 33). вишемиленијумски, -а, -о – Само се ми згражавамо над употребом пса за (евентуалну) исхрану. (...) Ваљда, због исконског вишемиленијумског дружења са псом (Н 2389, 62). вишепартијност, ж – Како ускладити руководећу улогу комунистичке партије у једнопартијском систему са свестраном демократизацијом друштва и

50

друштвено-политичког живота. (...) Због тога су се појавила расположења (...) у прилог вишепартијности (Д 334, 57). вишерелигијски, -а, -о – У вишенационалним и вишерелигијским друштвима тешко је остварити равноправност (Могуће, 176). вишесистемски, -а, -о – Вишесистемски видео-рикордер /наслов/ (...) Још значајније је да је овај пар процесора прилагођен за сва три система: НТСЦ, ПАЛ и СЕЦАМ тако да се свака трака може репродуковати (П 26072, 18). вишесменски, -а, -о – У Лебанским колективима нико и не помишеја на вишесменски рад (ЕП 8215, 9). вишецевни, -а, -о – У конвеционалним условима ратовања вишецевни ракетни бацачи заузели су значајно место (Ф 1490, 33).

властострасник, м – /Он/ је очито велики властољубац и властострасник. Такви људи нису у стању да замисле свој живот без власти (Н 2460, 19). воајерство, с – Воајерство, ексхибиционизам или нешто слично оставља /се/ за тајна маштања (Е 19, 27).

водитељка, ж – Она је сликарка и водитељка (Дм 22.1.2.96, 11); Једна од најпопуларнијих водитељки на америчкој телевизији (Дм 3.2.97, 8). водитељка, ж – Прошее недеље је телевизија емитовала амбициозно замишљену емисију „Млади и национализам”. Водитељка је са микрофоном у руци путовала државом постављајући два питања (Н 1804, 20); Писала /је/ отровно писмо водитељкама телевизијских емисија (ИП 1472, 48). водоинсталатер, м – Не само да нема Бога, него дај нађи водоинсталатера викендом (Вуди, 24); Међу првим досељеницима у Америку било /је/ много авантуриста, криминалаца и ловаца злата, али нитко не спомиње ни једног водоинсталатера (Нафта, 147).

водоинсталатерка, ж – Жене с професијама, занатима, женски тимови ... предузетнице, инжењерке, водоинсталатерке, молерке, електричарке, пекарке, трговкиње, кројачице ... јавите се женском центру (Дм 15.1.97, 14). водоинсталатерски, -а, -о – Водоинсталатерски сервис: интервенције, вентили, купатила, судопере... Стручна одгушења одмах (Дм 13.1.1997, 14); Уз Старцове интервенције на инсталацијама тоалета, традиционални водоинсталатерски посао чини се сасвим пассе (С 450, 7); Тражим хитан разговор с водоинсталатерским стручњаком (Из 272, 12); Марино је ангажован за водоинсталатерске радове (Иствик, 45). водоинсталатерство, с – Цеви које су штрчале (...) представљале /су/ подвиг водоинсталатерства (Фуга, 27).

51

водомир, м – Корење бакарне врбе, густо и грбинасто, било је зелено попут маховине уз водени ток, који је, слично ветру, протицао лагано, обилујући мноштвом благих вртложја и привидних водомира (Шума, 21). водоснабдевач, м – На реци Волги, главном водоснабдевачу Каспијског мора, подизане су бране (Н 2420, 61). возачица, ж – Та Римљанка тренутно је свакако најбоља од десет возачица које се у свијету покушавају пробити у врхунском аутомобилизму (С 438, 9). војно-индустријски, -а, -о – Запа је одрастао у окружењу средње класе (и оне – војно-индустријске) (Н 2356, 60). војно-обавештајни, -а, -о – „Живи језик” из совјетског војнообавештајног врха одувек је био најтрофејнији улов оперативаца ЦИА (Н 2380, 52). војно-политички, -а, -о – Интелектуалци /су/ усвојили војно-политички језик (Истина, 141). војно-стручни, -а, -о – Обарање америчког ловца-бомбардера типа Ф-16 „фајтинг-фалкон” још /је/ предмет америчких војно-стручних расправа (Н 2358, 26). вокалистица, ж – Седамнаестогодишња вокалистица (С 469, 55). вребав, -а, -о – Ако је пак у ишчекивању њеног скончања било и извесне вребаве промишљености (...) – онда је то било због (...) присуства трећег бића (Искушења, 7).

вребајући, -а, -е – Уврћући чуперке на челу, готово пале преко тамнохладних вребајућих очију (Мекс, 95). времепловски, -а, -о – Приступ центру за АОП доживљај је попут времепловске шетње (С 481, 86). вриштав, -а, -о – Тамо треба да оде то вриштаво дериште (Из 272, 110). вриштећи, -а, -е – Налазила се ту једна гигантска пљескавица од полунадуваног винила вриштећих боја (Иствик, 112); Било је ту младих лепотица (...) у уско припијеним панталонама вриштећих боја (Лет, 151). гаивола, ж – Код изнајмљивача чамаца на плажи унајмио /је/ тзв. гаиволу, старински чамац с педалама, који се састојао из два дрвена салинца, неке врсте лежаљке с педалима међу њима, и котача с лопатицама (Кавијар, И 194). гала-улаз, м – Још двоја врата (...) налазе се с једне и друге стране гала-улаза (Столице, 7). гала-улазак, м – У удубљењу, у дну, велика двокрилна врата за гала-уласке (Столице, 7).

52

галеристкиња, ж – Домаћи свијет није знао да у авиону сједи дама из Нењ Yорка, галерискиња која управо припрема изложбу Рабузинових слика у галерији на Фифтх-авенији (С 265, 40).

гандијевски, -а, -о – Једино гандијевски отпор може да нас спасе (Н 2458, 63). гандијевски, -а, -о – Остатак је посао тактике: уместо побуном, гандијевским отпором или са оба (Н 2366, 23). гаргантуовски, -а, -о – Крајњи резултат је воблерчуга гаргантуовских габарита, смуђу или предебела или предугачка (РРе 2/96, 12). гардисткиња, ж – Гардисткиња /наслов/ „Луи” /је/ донео серију снимака атрактивне Бренде, која је наводно припадница Гарде британске краљице Елизабете ИИ (Дуга 337, 52). гарсоњерски, прил. – Било је то женски, што су жене желеле да исцељују – да стављају облоге од свог податљивог меса на рану мушкарчеве пожуде, да његовом гарсоњерски скровитом духу пружају усхићење када гледа како са вештице склизне хаљина (Иствик, 88). гастарбајтеркиња, ж – Турци, Иранци, Ирачани који живе и раде у европским земљама удварају се нашћм цурама у Југославији, али још чешће у СР Немачкој, нуде им брак (...), што нашћм исцрпљеним, разочараним гастарбајтеркињама изгледа као спас (ТВ-Новости 1205, 26). гастарбајтовати, несвр. – Гастарбајтовао /је/ у Немачкој, оженио се, у Пасау (Сан, 117). гастро-водич, м – Ресторан „Павел” у Пирану који се у гастро-водичу кроз Словенију дичи с пет звездица (Дуга 428, 60). гастро-енолошки, -а, -о – Приморан сам посегнути у онај свој репертоар гастро-енолошке имагинације (Н 2377, 41). гастро-задовољство, с – Сервирани сладокусцима постају извор највећих гастро-задовољстава (Дуга 428, 60). гастро-политика, ж – Крајње је време да променимо гастро-политику: ни по коју цену се не сме дозволити да нам све јастоге поједу наши пријатељи Италијани (Дуга 428, 60). геј-комуна, ж – Колико је геј-комуна моћна у Атланти, говори податак да је овдашња Коб регија изгубила организацију одбојкашког такмичења (...) због тога што су 1993, локалне власти изгласале декларацију којом се осуђују хомосексуалци (Н 2377, 27).

геј-популација, ж – Аидс /је/ послужио као реагенс за испитивање савременог друштва, пре свега међу геј-популацијом (Н 2450, 8). геј-посетилац, м – Отворен је центар за геј-посетиоце (Н 2377, 27). генералка, ж – Кад на генералки, фактори и родитељи у гледалишту, излијеће патуљак, режисер зауставља дах, а патуљак тресне (Гамбит, 130).

53

геноцидно, прил. – Такав став се највише оглашава са простора геноцидно осведочених нацизама (По 57, 18). генсековка, ж – Како нас је обрадовала генсековка СПС-а Горица Гајевић (Н 2442, 22). географско-историјски, -а, -о – Великић пише унакрст, писац рођен из сучељавања географско-историјског и у складу с тим расцепљеног „Ја” (Н 2356, додатак, 11). гео-магнетски, -а, -о – Симулирано /је/ неколико стотина хиљада година геомагнетске еволуције /Земље/Ш (Н 2366, 59). гео-политичар, м – Између два рата, Нијемци су ставили геополитику у службу експанзионистичке политике нацизма. Ту није било најбитније то што је водећи геополитичар Хаусхофер био изразити нацист (С 483, 22).

геостратешки, -а, -о – „Златна милијарда” није више никаква војна, геополитичка и геостратешка тајна (Н 2449, 63). гео-стратешки, -а, -о – Све /су/ заливске /земље/ у геостратешкој зони од интереса великих сила (Ком 1581, 13). гео-термални, -а, -о – Геотермална енергија може поставити неке проблеме зависно од начина њеног добијања и од састава воде којом се преноси на површћну до уређаја за коришћење (Г 177, 15). геродијетолог, м – Стручњаци – геродијетолози сматрају да у исхрани старијих лица важна улога припада храњивим материјама које задржавају старење (П 26045, 15). гетеовски, -а, -о – Као што у „фаталној” јунакињи романа Софији, поред гетеовске или чак андрићевске Јелене, „вјечно женски” могу одјекивати Моли Блум, и Бети Блу (Н 2365, 33). гибоновски, -а, -о – У америчком друштву нема места за стил (у смислу волтеровског или гибоновског стила, стила у маниру Сен-Симона или Хајнеа) (Белоу, 39). гигантизам, м /н.з./ – Ауторитет институција овде се постиже претећим гигантизмом (Н 2387, 55). гигант-комбинат, м – Није (...) подилазио онима који су још увијек заробљеници ранијих идеолошких заблуда и опредјељења, о њиховом гигант-комбинату који може пропасти само кад и Југославија (Д 334, 11). гигантоманија, ж – Са колективизмом је тесно повезана и гигантоманија: социјализам одликује само оно што је велико (Дуга 335, 21). гиставдореовски, -а, -о – Као у неком гиставдореовском призору из пакла (Скитам, 391). гитаристица, ж – У то доба гитаристица остаје у другом стању и одлучује да напусти састав (С 434, 80).

54

главоболно, прил. – Једина личност са којом су до миле воље смели да се шале и домаћи карикатуристи била је тада главоболно популарна Брижит Бардо (РТР 992, 40). гладијаторство, с – У професионалном боксу (...) заљубљени у гладијаторство (...) нису осећали задовољство ако није падала крв (Крчма, 31).

глобализовати, св. и нсв. – У глобализованом финансијском простору државе саме више нису довољно моћне (БН 95, 24). глодурица, ж – Немам среће да испрва добијем глодура (у овом случају глодурицу), него млатим празну сламу са дежурним уредником (Н 2384, 28). гневић, м – „Ти си проститутка?” Очекивао сам бар гневић, а добио сам разоружаност. „Да, морам. Не за дуго” (Блуд, 108). гњавежно, прил. – Свој набрани врат (...) украшавала /је/ једном ниском вештачких бисера, на којој је средишњи комад било једно старинско седефасто јаје са гњавежно утиснутим златним крстићем (Иствик, 65). говорача, ж – „Помолите се!” узвикну тупљим мушким гласом као она кукутодорска мушка говорача из трбуха (Иствик, 344). голицатељ, м – Но, но, од вас ме подилазе жмарци. Јесте ли и ви голицљиви? Голицљивац или голицатељ? (Столице, 31). голицљивац, м – Но, но, од вас ме подилазе жмарци. Јесте ли и ви голицљиви? Голицљивац или голицатељ? (Столице, 31). голооточки, -а, -о – Бави се (...) голооточком четрдесет осмом годином (Н 2393, 33). голооточки, -а, -о – Настојао сам да голооточку трагедију преведем у нека општија значења (Н 2365, 42). голфер, м – Често /се/ жалио на трагање голфера за хитнутом лоптицом (Иствик, 358). голферски, -а, -о – Монти је показивао (...) модрикасте ноге, много мање мишићаве него што су му биле голферске сунцем опаљене руке до лаката (Иствик, 13). голф-игралиште, с – Поново је дошла иницијатива за обнављање голф-игралишта и клуба (С 488, 52). голф-играч, м – Голф-играчи никада не питају за цијену (С 488, 55). голф-терен, м – Ако ћете (...) доћи на неки голф-терен, било би добро да не заборавите неке упуте (С 488, 55). горбачевизам, м – Преко совјетског филма покушава разумјети „горбачевизам у теорији и пракси” (С 483, 44). градитељица, ж – Архитектонски захват /је/ у стилу велике градитељице Гае Ауленти (С 469, 89).

55

градоградња, ж – Функционалистички урбанизам и обезличени техницитет сузили су или укинули вредност игре и света духа. То је и разлог што би се у алтернативним моделима градоградње прожимале цивилизација и култура (Н 2363, 37). градоначелница, ж – Формалну градоначелницу (...) председник Туђман именовао је декретом (Н 2365, 51); Витална градоначелница Роберта Кордова (ПЖ 767, 21). градотворност, ж – Да је то тако, аутор ће потврдити и преиспитивањем урбаног симболизма, а нарочито увидом у изградњу и трошење симболичко-метафоричких образаца градотворности (Н 2363, 37).

графит-истина, ж – Руку која је исписала графит ... водио је сатирични дух ... а графит-истину да од свега овога не смемо да полудимо ... исписују социјални и егзистенцијални разлози вишег реда (БН 91, 9). графитописац, м – „Женски покрет је права ствар особито када је ритмичан”, записао је један графитописац (Е 19, 34). грејдериста, м – На траси нема празних ходова. Све тече као на покретној траци, у чему се посебно истичу грејдериста Ðуро Вученовић (...) као и (...) Драго Пејчић (НВ 1015-16, 14). гримизно-црвен, -вена, -вено – Није био одевен у црни герок већ у гримизноцрвени капут (Лет, 54). грмљиште, с – Круна је одмах пристала (...) да се раскрчи око милион и по хектара афричког грмљишта (Ф 1496, 37). гротескно-драматски, -а, -о – Музика је подругљиво славодобитничка, вашарска, те истиче ироничну, гротескно-драматску игру двоје глумаца (Столице, 60). групњачки, -а, -о – Сњегуљица вапи за развратном маштовитошћу у домишљавању свих могућих „групњачких” комбинација (Е 28, 104). гручовски, -а, -о – Недостаје му једино мало гручовско марксистичког хумора и аутоироније (С 481, 9). грчко-кипарски, -а, -о – Шећер се испоручује грчко-кипарској фирми „Калсбер” (Н 2375, 8). гувернеровање, с – Учинке „гувернеровања” Душнка Влатковића (Н 2428, 24). гумерице, ж мн. – На њеним гумерицама /је/ било барем пола килограма иловаче (...). Из једне повеће вреће извукла је мању у којој су се пак налазиле салонке (Мајд 80, 74). гумијасто, прил. – Сва му кожа на лицу постаде преобилата, гумијасто се развлачила и натезала преко костију (Папуче, 124).

56

гусеничар, м – Клопарање машина (...) стиже с ветром. (...) Велики гусеничари тутње по равници. (...) Неће проћи много а белци ће прекопати целу равницу (Бралга, 72). гутембершки, -а, -о – Речи су смешна ствар – (...) не треба их увек узимати озбиљно, прошли смо еру гутембершке галаксије (Хегел, 156). гуткати, несвр. – Гуткали /су/ лимунаду (Хегел, 157). давежан, -жна, -жно – Да ли ћу и ја бити тако слатка, давежна и навална кад будем у њеним годинама (Иствик, 72). давидовски, прил. – /Белина/ је просто зрачила из твог нагог, давидовски складног и изазовног тела (Зуб, 241). далекоциљајући, -а, -е – Све што се на њему догађало, (...) ни према једној далекоциљајућој нужности свакако није морало да буде (Пекић, 91).

далијевски, -а, -о – Далијевски грб краљевства „чупа чупс” (Дм 8.2.97, 5). далијевски, -а, -о – Уредници су листом веровали да је старим, трулим, далијевским, империјалистичким сатовима одзвонило (Огледало, 72). даљинац, м – Понекад муж устане из постеље. То значи да му се покварио даљинац (Нисам, 28).

дантеовски, -а, -о – Описи хладноће у кућама ... достојни су ... описима глади Кнута Хамсуна, уз обиље детаља дантеовске и садовске, или бар булатовићевске маште (БН 97, 11). даркерка, ж – Даркерка је плакала (Лет, 208). дванаестожичани, -а, -о – Дванаестожичана гитара (С 488, 16). дванаестоокривљени, -а, -о – Дванаестоокривљени Јадранко Гарин, све до хапшења, био /је/ веома поштовани инспектор-криминалиста (...) Није заборављено ни да је десетоокривљени Младен Томић (...) такође донедавно радио у СУП-у (ИП 1598, 14). двоватни, -а, -о – Из малог двоватног звучника том приликом у наше домове улазе гласови спортских коментатора (НК 6, 14). дводецилитарски, -а, -о – Држао /је/ дводецилитарску чашу у руци (Лугарница, 64). двокоморни, -а, -о – Друга модификација М110А2 има двокоморну гасну кочницу и ново појачано барутно пуњење (Ф 1505, 32); Да бар могу да им кажем како ће Ремзија бити кремирана. Тамо у једној од две двокоморне крематоријумске пећи (...) сагореће неодређеног дана њен љупки осмех (Врата, 10) дволитарски, /н.з./ -а, -о – Менсел вози изнајмљени дволитарски шевролет (Св 216, 54).

57

двометрашица, ж – Где би се то куцнули чашама руски филозоф-дисидент и размажена двометрашћца, манекенка (Књига, 358). двонаменски, -а, -о – Прва фаза започела би градњом двонаменског моста преко Саве (БН 70, 13). двонедељник, м – Ко је овом двонедељнику био кум? (Бо 8-9.8.1987, 4). двоножност, ж – Управо одећа спада у човечанство бивствовање као и двоножност, способност за смех, артикулисани језик (Ерос, 28). двоправачан, чна, -чно – Ðачки корзо: двоправачна трака ужагрених погледа (Употреба, 106). двороторни, -а, -о – За разлику од Ми-12, који је двороторни, амерички би имао само један ротор пречника 28,04 м (Ф 1496, 34). двосеместралан, -лна, -лно – Већ 20 година одржавају се у Загребу постдипломски двосеместрални течајеви (С 489, 90). двостепен, -а, -о – „Дуги марш ИИИ” је двостепена ракета (ИП 1472, 13). двотонски, -а, -о – Ипак им се чинило да је лакше да поново утону у сан, успавани двотонским скалама, прво у дијатонским интервалима од три степена (Иствик, 30). деактивација, ж – На улицама видите (...) војнике који раде на деактивацији (С 481, 33).

деактивирање, с – Ни дању није било мира ... због веома јаких детонација проузрокованих деактивирањем заосталих пројектила (БН 92, 27). дебејац, м – Није лоше ни када класном непријатељу дебејци у фиоци пронађу „контрареволуционарни и антидржавни материјал” (Н 2429, 19).

деби-албум, м – Њихов деби-албум ... једно је од класичних остварења домаћег рокенрола (БН 75, 49). деби-концерт, м – Дуго година уназад није овде било више рекламираног деби-концерта (НОН 566-567, 35). дебилизација, ж – Роцк анд ролл („клати-се-и-ваљај”) сажима читав програм дебилизације мозгова и ломљења етичких кичми омладине (Дуга 356, 45). дебирократизација, ж – Определила /се/ за дебирократизацију привредног и политичког система (Хегемонизам, 34); Прокламована децентрализација није значила дебирократизацију привреде (Дуга 428, 23).

деби-сингл, м – Песме као што је „Сунчана страна улице” (објављена тек 1973. на деби-синглу групе) (БН 75, 49).

дебољшевизација, ж – Дебољшевизација друштва неће бити ни мало лак посао (По 201, 7); Ове две странке могу да формирају прву антикомунистичку владу од 1944. године, и могу да започну процес дебољшевизације Србије (По 208, 9).

58

дебуржуизација, ж – Млади /су/ тражили (...) мало више секса и дебуржуизације (Психо, 52). деветмилиметарски, -а, -о – Гледам (...) лобању, извајану за деветмилиметарско зрно (Гуло, 23). деветопински, -а, -о – Ради се о деветопинским штампачима са квалитетним отиском (Р 28, 4). деградирајући, -а, -е – Оживљавање некадашњих затвора – те њихово „привођење” љепшој и хуманијој сврси – као деградирајући некрофилни кич модернога укуса, наравно да служи и одашиљању суптилнијих порука (Н 2385, 44). дезилузионисање, с – Процес дезилузионисања. Као бумеранг следе разне врсте незадовољства (И 147, 39).

деидолизација, ж – У болници, која је врхунац демократизације и деидолизације, сваки грађанин ће у својој соби држати на зиду своју слику (Фама, 261). деинтимизација, ж – Деинтимизација, деперсонализација и, напокон, депривација која може бити шанса и за религију (Догма, 134). дејугославизација, ж – Помно се одмата шарени саг нове декроатизације Истре што стреми, у крајњем исходу, и њеној дејугославизацији (Д 440, 63). дек, м – Продајем нови дек „техникс” (П 26072, 23). декардељизација, ж – Укидање ООУР-а значи декардељизацију. Значи удара се на систем који је креирао Кардељ (ИП 1472, 3). деклерикализирати, свр. и несвр. – Хрватска љевица између два рата „деклерикализирала” је хрватски језик као што је и српска одбацила елементе православног традиционализма у српском (Југо, 119). деконцентрично, прил. – Из пренатрпаног излога деконцентрично су буљиле стакласте зелене очи раскречене лутке (Папуче, 65). декоратерка, ж – Богме, згодан ти је овај намјештај (...). Јеси ли то сам уредио? (...) Имали смо декоратерку, али смо жена и ја радили с њом (Вуди, 33). декроатизација, ж – Помно се одмата шарени саг нове декроатизације Истре што стреми, у крајњем исходу, и њеној дејугославизацији (Д 440, 63). декумулација, ж – Једногодишњим мандатом је требало постићи демонополитизацију и декумулацију политичких функција (Дуга 350, 23). деликвентица, ж – Лиса Лyон, појављује /се/ у читавој лепези најпротурјечнијих рола – бодибилдерице, заводнице, проститутке, љепотице и деликвентице (С 444, 74). демијургија, ж – Желимо стваралачко блаженство, желимо – једном речју – демијургију (Шулц, 32).

59

демијуршки, -а, -о – Лишена сопствене иницијативе (...) она представља терен ван закона, отвара (...) домен свакојаких злоупотреба и сумњивих демијуршких манипулација (Шулц, 31). деминерализован, -а, -о – На сваких 1000 м3 деминерализоване воде јонском изменом за термоелектране (котлове) настаје 15 до 26 м3 отпадних (Г 177, 14). демократско-реформски, -а, -о – Судећи према (...) изјавама политичара демократско-реформске оријентације, комунисти су зла коб Русије (Н 2366, 44). демонополитизација, ж – Једногодишњим мандатом је требало постићи демонополитизацију и декумулацију политичких функција (Дуга 350, 23). деперсонализиран, -а, -о – Стварамо односе који нам изгледају деперсонализирани, који нас још више удаљавају од оног могућег људског завичаја (Догма, 134). депилирати, свр. /импф – Пре употребе обавезно треба оптрати, стерилизирати, дезинфиковати, депилирати (Књига, 361).

депривилеговати, св. и нсв. – Србијански сељаци и војвођански паори ... су били депривилеговани, од диспаритета цена пољопривредних и индустријских производа до комуналног стандарда (БН 94, 34). депримирајући, -а, -е – Показујемо само делић те депримирајуће орвеловске тоталне контроле (Н 2424, 26). депсихологизација, ж – Депсихологизација смјера на народну (општу) вољу, умјесто произвољности коју нужно порађа индивидуална воља на одлучујућем политичком положају (Дуга 350, 26). депсихологизирати, свр. /импф – Правна држава творевина је европске политичке традиције. У њеној теорији зрцали се основна идеја о владавини устава и закона као „објективног, деперсонализираног и депсихологизираног повијесног ума” (Дуга 350, 26). дерегулација, ж – Оријентација у прилог дерегулације и повратка на приватни сектор (Дуга 337, 42).

десакрализација, ж – Материјална база десакрализације је, отприлике, на броју, датуми можда нису тачни, али каква корист од хронологије (Фама, 29). десант-пешадија, ж – Речни РТК (...) у стању је да за кратко време (...) превози тенкове, борбена и неборбена возила, ратни и други материјал и речну десантпешадију са целокупним наоружањем и опремом (НВ 1019, 9). десеткарски, -а, -о – Јулски двоброј „Књижевних новина” доноси десеткарске стихове, иначе талентованог и особеног поете Бранислава Петровића (Бо 8-9.8.1987, 2). десетминутни, -а, -о – Договор с ББЦ-јем о томе да у двадесет шест десетминутних емисија испричам повест енглеске (Сент,11).

60

десетоокривљени, -а, -о – Дванаестоокривљени Јадранко Гарин, све до хапшења, био /је/ веома поштовани инспектор-криминалиста (...) Није заборављено ни да је десетоокривљени Младен Томић (...) такође донедавно радио у СУП-у (ИП 1598, 14). десетпарачки, -а, -о – Десетпарачки разговори и петпарачка храна (Човек, 46). десничарење, с – Јадан је био наш скуп против деснице и десничарења с таквом подршком, а још је јаднија данас ова нова „платформа” с његовом критиком (Дуга 375, 62).

десничарка, ж – ЛУНА ЛУ и ИСИДОРА БЈЕЛИЦА, десничарка и војводкиња, објавиле су модерну књигу (Блиц 29-30.3.97.). десолидарисање, с – Мени је наложено да за јавност дам изјаву о десолидарисању са ставовима моје кћери Иване Грујић (...) због изјашњавања за Резолуцију ИБ (Преиспитивања, 86). дестаљинизација, ж – 1948. године отворен је процес дестаљинизације (Хегемонизам, 22); У оба случаја систем остаје чист. Може се рећи да без обзира на политички интерес који лежи иза дестаљинизације (...) систем у којем су могуће такве промјене попут стаљинизма, Американцима ће и даље остати загонетка (Д 334, 73). дестаљинизација, ж – Никита Хрушчов (...) је започео дестаљинизацију и отварање Совјетског Савеза (С 476, 43); На 20. конгресу партије 1956. године (...) је започео процес дестаљинизације друштва (Б0 45-46/1987, 12); Након XX конгреса КПСС залагали /су се/ за политичку дестаљинизацију (Н 1882, 68).

деструктурисање, с – Деструктурисање таквих творевина имало је за резултат настанак још наказнијих (Кабала, 21). десубјективизација, ж – Општа тенденција је субјективизација државе и десубјективизација друшева (Дуга 350, 25). десубјективизиран, -а, -о – Општа тенденција је субјективизација државе а десубјективизација друштва. Десубјективизирано друштво не може да ствара праве ауторитете (Дуга 350, 25). детабуизиран, -а, -о – Све у његовој интерпретацији бива приземљено, демистификовано и детабуизирано (Св 216, 22). детективка, ж – Детективка Јоан Елингтон већ је позната у Нењ Yорку по својој вјештини (Е 14, 113). детективско-криминалистички, -а, -о – Неколико загонетних убистава и потрага за починиоцима (...) уносе у роман сижејне матрице детективско-криминалистичког и пустоловног жанра (Н 2389, 33). детерџентски, -а, -о – Ремек дело детерџентске уметности (Арт, 101). детоксикација, ж – Покушаји детоксикације углавном су неуспјели (С 469, 21).

61

деурбанизација, ж – У ИИИ веку после Христа римски свет трпи наглу, грубу деурбанизацију. Разлози пропадања градова су у дезорганизацији Империји (Сент,49). дефашизација, ж – У другим шиолама су већ извели дефашизацију, глас о тој чистки се муњевито ширио (Дуга 337, 48). дефашизовати, свр. /импф – Професор историје којег смо дефашизовали можда уопште није био крив (Дуга 337, 40). дефектологиња, ж – Овај сумарни преглед (...) можемо завршити одговором тридесет четвртогодишње /сиц!/ дефектологиње (неудана) (Е 25, 89). дефектолошкиња, ж – Дефектолошкиња, 34, неудана (Е 23, 29). дефицитарност, ж – Дефицитарност енергетских извора (Г 177, 38). дефлоратор, м – Са дефлоратором нема подвале (Љаса, 172). дехеројизован, -а, -о – Окуџавина проза је изузетно разноврсна. У њеним почецима је ратна повест Жив био, ђаче (1961), чији је прилаз реалности као дехеројизованом медијуму опомињао на линију започету романом Виктора Њекрасова (Гутљај, 297). дзадурина, ж – Каква звездаста раскрсница на овом месту, дивљаци једни (...). Мало вам је било што сте му срце пробуразили овом дзадурином кроз најлепши део (Вида, 141). дидикати, несвр. – Лимузине су дидикале (Галерија, 31). дизајнерица, ж – Колекције које се раде за извоз и за домаће тржиште готово уопће /се/ не разликују, то истичу дизајнерице творнице „Бети” (С 430, 82); У Београду смо разговарали с дизајнерицом Рајком Миловић (С 470, 57). дијабологија, ж – Пета књига о Принцу таме, као радикалном злу у историји, употпуњује тако ово импозантно петокњижје из дијабологије (Н 2365, 32). дијагностиковање, с – Није постојала могућност дијагностиковања његове болести (Супер 12/ИВ, 50). дијаграмски, прил. – Сви смо, дијаграмски гледано, у депресивном џепу (Н 2384, 37).

дијалог-листа, ж – Филмове нам дају од данас до сутра, а уз њих готово никад не добијамо дијалог-листу (тј. текст филма) (Н 2456, 43). дијаложити, несвр. – Прихватити с њима дијалог, цивилизованији, наравно, од оних како су дијаложили са Вучинићем, Булатовићем (БН 141, 21). дикенсовски, -а, -о – Имао је умногоме дикенсовско срце (Белоу, 86). диксиленд-састав, м – Свирали су неколико сезона (...) у Немачкој као чист диксиленд-састав (Лет, 50). дипломатско-шпијунски, -а, -о – Било је то згодно место за многобројне комбинације дипломатско-шпијунског карактера (Тунел, 22).

62

дипсоманка, ж – Новикова је била тешка дипсоманка. (...) Почињала би блиставо, а затим недељама западала у пијанство (Колима, 179). диригентица, ж – На врху је листе Сарах Цалдњелл, диригентица Бостонске опере (С 305, 82). диско-гомила, ж – Поноћна диско-гомила почела је да улази (Холивуд, 172). диско-звук, м – У буци гласова и грмљавини диско-звука (Лет, 210). диско-манија, ж – Алудирајући на де Микелисову диско-манију (По 87, 39).

дискредитујући, -а, -е – Идеолошка основа и нацистички национални програм „крви и тла” ... превише су дискредитујући за тзв. ОВК (БН 82, 32).

диспечерка, ж – Соња, тако се звала чудна диспечерка такси-службе (Пати, 48). дистрибутерско-продуцентски, -а, -о – Нови, велики талас хитова у биоскопима доноси нам угледна дистрибутерско-продуцентска кућа „Ванс” (Н 2366, 42). дистрибутивност, ж – Спектрум заиста треба да уђе у школе – уз његову би помоћ ученици зачас разумели теорему о комутативности, асоцијативности и дистрибутивности сабирања (Р 28, 8). дневничарење, с /н.з./ – То је збирка записа, путописа и репортажа, објављиваних од 1971. до 1995. године (...). Сакупљени и „метнути у књигу”, претварају се у антипод новинарског дневничарења и подсјећају да новине ипак не живе само један дан (Н 2370, 33). дневно-политички, прил. – Није се (...) Академија бавила дневном политиком због жеље за некаквим политичким партнерством (...), како то дневно-политички говори стари академик (Могуће, 158). добошарка, ж – Одличне критике добила је и за „Добошарку” (РТР 958, 3). добросуседски, прил. – Живјети се мора добросусједски (Старац, 96).

догматско-доктринарни, -а, -о – Елен Вајт ... изградила је и уобличила адвентистичке догматско-доктринарне погледе на свет (БН 84, 14). дозерист, м – На траси нема празних ходова. Све тече као на покретној траци, у чему се посебно истичу грејдериста Ðуро Вученовић, дозеристи Рамиз Бечић и Душко Гостић (НВ 1015-1016, 14). дозиметријски, -а, -о – На улазу у „Зелени мис” чека дозиметријска контрола (С 481, 34).

докапитализација, ж – Козметичка индустрија из Земуна „Далија” ... – уз конкретну новчану докапитализацију – после поприличног мењања производног програма изаћи /ће/ на домаће тржиште (БН 84, 26).

63

доколичарски, прил. – „Да ли се њих двоје још туцају (...)?” упита Александра доколичарски (Иствик, 43). доколичарство, с – Градили су своје беле (...) грађевине, (...) испуњавали их доколичарством без губљења времена и хедонизмом без вулгарности (Сент,261). доктиринаштво, с – Историјске личности ме често заокупљају. Лутер и његово доктринаштво, нарочито (Зуб, 106). доктор-роман, м – У монтажи је видео-пројект (...) који представља поигравање причицом из љубавних „доктор-романа” (С 450, 9). Доле еко-империјалисти (Н 2469, 26); Божидар Мандић, оснивач екокомуне која траје 20 година ан Брезовици на Руднику (Н 2422, 30); Крајње је време да се све здраве снаге у овом граду удруже и супротставе деловању унутрашњег непријатеља у лику еко-манијака (Н 2469, 26); И Жак Кусто, попут других радикалних екофилозофа, упозорава да нам је (...) потребна једна нова, еколошка револуција (Н 2428, 63). домановићевски, прил. – Јадан, инертан, домановићевски затрављен – мртвоморски, побеђен свет (КК 1983/3, 121). доместикалан, -лна, -лно – На доместикалном плану добија се предах за извођење (...) друштвених реформи (Сент,258). доминирајући, -а, -е – Упркос доминирајућем мишљењу да раднички синдикати представљају заштиту радника (Н 2393, 32). домицилиран, -а, -о – Стварна новост /је/ у најављеној могућности да неки Југословени (домицилирани у иностранству) улажу свој новац и знање у послове на југословенском привредном простору (Н 1881, 10). донкихотовски, -а, -о – Он (...) је, напротив, непоправљиви донкихотовски занесењак (Н 2362, 41). донкихотовски, прил. – Помало донкихотовски изненађујуће делује појава Звонимира Мајцуга, човека који се чак „дрзнуо” да (...) сними порнић (М 47-48, 55). дообука, ж – Премда су сви будући „специјалци” доласком у јединицу већ имали за собом возачки испит за Б категорију, у јединици су прошли допунску обуку (тзв. дообуку) за вожњу специјалних возила (С 481, 58). доописмењавање, с – То што у рукомету, када га гледамо на ТВ, постоји резултат шеснес – петнес, или тринес – дванес, не значи да репортер треба да оде на доописмењавање у нижи једноцифрени разред основне школе (НК 6, 14). допинг-рекорд, м – Бен Јохнсон (...) због побједе на прошлогодишњој Олимпијади у Сеолу изборене фантастичним али и убрзо откривеним допинг-рекордом, идуће године неће трчати у Сплиту (Д 381, 74).

64

допинг-симпозијум, м – У контексту тога и сличних података треба гледати и на податак, изнесен на једном недавном „допинг-симпозију” да је на такмичењина без допинг-контроле – 80 посто спортиста под допингом (Д 381, 75). дописница, ж /н.з./ – Карактеристичан приказ програма Раисе Горбачов написала је Алине Мосбy, дописница „Неw Yорк Тимеса” (С 437, 75).

дорежија, ж – Осим „дорежије”, Кугуари су, дакле, измислили и илегалну глуму (БН 67, 37).

дорежирати, св. – Глумци су позвали редитеља Пејаковића да им „дорежира” ствар, тек неколико дана пред премијеру, кад су схватили да ту ипак нешто фали (БН 67, 37). досањати, свр. – Трицикл, о коме сам некад сањао да ћу га имати, нисам га досањао до дана данашњег (Блуд, 118). дослужење, с – Ко се није тако сликао тај као да није био у војсци (такве би требало вратити на дослужење) (Сабор 81, 11). доснимавање, с – Како да нађемо прилику? Можда сутра када пођем на краће доснимавање, преко Дунава, у Рит? (Игре, 120). доснимљен, -а, -о – Све емисије личе једна на другу. И доснимљени смех је увек исти; мислим да препознајем места одређених професионалних смејача (Психо, 119). достојевљански, -а, -о – Био ми је социолошка чињеница, више него достојевљанска (Изгон, 24). достојевскијевски, -а, -о – Озбиљни свијет достојевскијевских идеја „приземљен” је у Двојежу (Н 2365, 33); Стога се главни актер романа (...) може указати и као кентаурски спој ничеовских и достојевскијевских страдалника идеје (Н 2365, 33). доушница, ж – Тако жртвама прилазе доушнице старог типа (Зуб, 107); Сасуо сам му у лице да не признајем ни њега ни судију Митровића, ни доушнице Мару Босанку и њену кћерку Раду (Зуб, 120). дочаравалац, м – Овације публике упућене ... легендарном дочараваоцу Шекспировог света Дејану Мијачу (БН 80, 38). дочекница, ж – Шатор, дакле, веома велик и кабаст, типизиран за многобројне сељачке светковине, за свадбе, за заруке, за дочекнице и испратнице (у војску, у иностранство на рад, у град у фабрику и сл.) (Дедиње, 44). драмско-акциони, -а, -о – На крају „Верника” почео /сам/ да остварујем ту замисао уводећи себе, аутора у непосредан, драмско-акциони однос са својим имагинарним ликовима Иваном и Миленом Катић (Н 2365, 42). дрвеноног, -а, -о – Дрвеноноги Рудол (Лугарница, 53). дрвождерач, м – Предраг Стрмац покушава да сачува једну стару зграду, бондручару од напада сипаца и других дрвождерача (Епитаф, 15).

65

државно-правни, -а, -о – Такав државно-правни савез је немогућ (Н 2371, 7).

државнотелевизијски, -а, -о – /Он/ рачуна да се западне владе неће одлучно окренути против њега све док има шта да им уступа. Зато, примерице, још ништа пресудно не предузимају против његовог државно-телевизијског монопола (Н 2460, 19). државо-административни, -а, -о – Зашто „аутономаши” више инсистирају на „државно-административним” обележјима аутономије (Н 2357, 39). држачица, ж /н.з./ – Недавно је на прослављеном стадиону Њимблендон одржана прва свјетска утрка голих бициклисткиња, у којој је учествовало 55 држачица гувернала (С 273, 53). држвно-партијски, -а, -о – Најновија спорења гувернера Аврамовића са државним службама (...) у позадини имзгледа има трајну жељу (...) државно-партијских чиновника да се у међународне финансијске институције не вратимо (Н 2361, 9). дрога-бизнис, м – Све то спада у домен разгранатог мафијашког дрога-бизниса (Св 240, 44). другокомандујући, -а, -е – Другокомандујући официр 31. батаљона, мајор Хан Тинт (С 490, 61). друголигаш, м – Коло прије краја првенства (...) Пула /је/ постала друголигаш (В 14197, 7). друштвено-користан, -сна, -сно – Блате и обезвређују друштвено-корисно ограничење кретања (Тотална, 14). друштвено-политички, -а, -о – Партија (...) ми је (...) омогућавала на неки начин доживљај личног, а и сваког другог друштвено-политичког континуитета (Н 2369, 4); Критички приказ друштвено-политичке ситуације жене (Н 2360, 57); Месецима читава једна легија друштвенополитичких писаца у разним „размишљањима” (...) за сва зла овог подневља окривљују једну групу писаца (Н 2370, 40); Како ускладити руководећу улогу комунистичке партије у једнопартијском систему са свестраном демократизацијом друштва и друштвено-политичког живота (Д 334, 57). дрхтуцкати, несвр. – Ја сам лежала и дрхтуцкала у кревету (Хегел, 150). дубоковид, -а, -о – Неће проћи много времена, и из Словеније ће нам се огласити још један „бриљантни опсерватор” косовске збиље, „дубоковид” и „свевид” (Бо 5.8.1987, 7).

дубоконаклонац, м – Климоглавци, скутоноше, бескичмењаци, дубоконаклонци, ситношићарџије (Дм 2.2.97, 10). дугметара, ж – Хармоника је племенити инструмент. (...) Број „боксера” на дугметари рапидно расте (Сабор 81, 17).

66

дугметарац, м – Купујем синтисајзер шесторедни дугметарац (Сабор 81, 34). дугметарка, ж – Нека нам оставе (...) наша слова, наша гудала и дугметарке (Европа, 20). дуговекост, ж – Верују да су смрдљиве ноге доказ мушкости, а бели лук магични извор дуговекости (Писмо, 187). дугоноћан, -ћна, -ћно – Потпуно будан на свом лежају, очију уморних од дугоноћног, грозничавог гледања у мрак (Писмо, 146). духовно-психички, -а, -о – Сви ти слојеви обликовали би се у радном процесу слободно, асоцијативно, условљено тренутним духовно-психичким стањем пишчевим (Н 2365, 42). духовно-уметнички, -а, -о – Православним народима (...) дато је виђење умне лепоте духовног света – и то виђење, то духовно-уметничко „созерцаније”, изнутра одређује карактер и православне побожности (Православље, 151). духовно-цивилизацијски, -а, -о – Љубав Ивана Катића са Францускињом Катрин ме занимала као драма ероса узрокована биолошиим и духовно-цивилизацијским несагласјем (Н 2365, 43). ђонаст, -а, -о – Лица су им била ђонаста и спечена (Изгон, 433). евро- евро-блок, м – Привреда евро-блока /је/ посустала (БН 95, 25). евро-идеализам, м – Грета Скаки, оличење нове младости евро-идеализма: отац Италијан, мајка Енглескиња а она се осећа Европљанком (Дуга 375, 47). евро-левица, ж – ИКП на евролевици (П 26052, 2). евро-потрошач, м – Стасава нов тип европотрошача (...) који ипак више воли европску робу од јапанске или америчке (в 37, 52). европско-амерички, -а, -о – Родоначелник европско-америчког војног савеза био је управо Хари Труман (БН 93, 31). евро-скептик, м – Док се евроскептици и проевропски настројени торијевци гложе (...), у Бриселу се воде поверљиви разговори о могућностима међусобне кооперације других чланица ЕУ без учешћа Велике Британије (Н 2368, 45). едиповац, м – Везан је за мајку. Едиповац (Књига, 125). едиповштина, ж – Само Срби умишљају да су они једини и да је КИна само њихова мајка. Сва та едиповштина се зачела, помишљам, преко Уједињених нација (Н 2377, 63). еквилајзер, м – Ауто-радио-касетофон са еквилајзером (П 26072, 23); Регулација боје тона (тоне цонтроле) (...) исправља недостатке у звучном спектру, акустици собе за слушање или некој другој хи-фи компоненти. Из ове функције

67

појачала, развојем електронике, настала је посебна врста уређаја: ељуализер, који у потпуности ради посао свих тонских команди (НОН 563, 49). еко- еко-анархиста, м – Као екоанархиста не признајем суд у Палати правде (Н 2363, 58). еко-година, ж – Еко-година на Палилули (БН 76, 14).

еко-диктатура, ж – Ули Бауер неприметно је завео екодиктатуру по којој људско претеривање и ароганција, тзв. хомоцентризам, не може да наноси штету природи (Н 2453, 63).

еко-динар, м – ТЕНТ дугује Општини 2.150.000 динара за еко-динар (Дм 9. мај 1997, 10).

еко-катастрофа, ж – Не можемо све и свашта проглашавати еко-катастрофом (Дм, 9. мај 1997, 10). екологичарка, ж – Била је ту једна млада жена која се представљала као љевичарка и екологичарка (С 436, 38). економистица, ж – Дипломирана економистица (С 274, 91). економско-политички, -а, -о – Књига (...) нуди (...) издиференцирану конфигурацију институционалних решења и економско-политичких оријентација (Н 2375, 38). економско-социјални, -а, -о – Да би били успешни, ти пројекти се морају засновати на искуству европских друштава, чији је политички и економско-социјални поредак просперитетан и узоран (Н 2389, 21).

еко-прекршај, м – Сви острвљани мотре будно да неко од туриста не направи екопрекршај (Н 2453, 63).

еко-самит, м – Ал Гор (...) на екосамиту у Кјоту отворено је рекао да Белој кући не пада на памет да смањује стопу аерозагађења (Н 2450, 63). еко-систем, м – Биолуминисценција /је/ релативно редак феномен у екосистемима на копненим површинама (Н 2385, 60); Метеоролози с посебном пажњом прате и годишње промене у количини падавина с обзиром на њихов утицај на производњу хране, (...) екосистеме и здравље људи (Н 2387, 28).

еко-фашизам, м – И шта ако је екофашизам (...) најозбиљнија опција за преживљавање у 21. веку? (Н 2453, 63).

еко-фашист(а), м – Неки од њих грађане Спикерога називају екофашистима (Н 2453, 63).

еко-филозофија, ж – Било би корисно да се канцелар Крушка сусретне са господарем Спикерога. Са Улијем Бауером, гуруом екофилозофије (Н 2453, 63).

еко-фонд, м – Душан је истакао проблеме рада Еко-фонда (Дм 9, мај, 1997, 10).

68

еко-фундаменталист, м – Требало би (...) да посети и екофундаменталисте на немачком острвцету Спикерог јер тамо, кажу, већ увелико влада зелени фашизам (Н 2453, 63). екоцид, м – Опустошена поља и градови. И Голан. Оголео од екоцида (Н 2432, 63).

екоцид, м – А то што ради Америка са планетом Земљом то је екоцид без преседана (Н 2449, 63). екоцидни, -а, -о – Екоцид над босанским шумама је очигледан. Ту се екоцидни Карадзићев рукопис не може сакрити (Н 2432, 63). екранчић, м – На табли са инструментима је још један екранчић (Св 215, 54). екс-војник, м – Излагање Даре Јанековић (...) је из редова те организације потјерало ексвојника Мартина Шпегеља (Д 440, 20). експатриота, ж – Аустралија. Дом за све експатриоте (Волк, 18).

експлоатативност , ж – Закључана у тамници (...) Есмералда седе на под и заплака. Никад јој се раније пред очима јасније не указа експлоатативност патријархата (Гарнер, 19). експрес-пошиљка, ж – На послужавнику с доручком нашла се експрес-пошиљка од госпођице Родинсон (Белоу, 220). екстралегалан, -лна, -лно – Власти одмах прибегавају разним процедуралним смицалицама, па и екстралегалним средствима, као што су наговарање радника да одбију штампање, застрашивање приватних штампара, растурање слога и заплена целокупног тиража без формалне забране (Коста, 252). екстрасудски, -а, -о – Постоји велика вероватноћа да ће могућност екстрасудског ограничавања и укидања личне слободе остати и у годинама које су пред нама (Коста, 199). екстрауставан, -вна, -вно – Централно руководство може екстрауставним путем – преко страначке дисциплине – да обезбеди покорност регионалних страначких руководстава (Коста, 234).

електричарка, ж – Жене с професијама, занатима, женски тимови ... предузетнице, инжењерке, водоинсталатерке, молерке, електричарке, пекарке, трговкиње, кројачице ... јавите се женском центру (Дм 15.1.97, 14). електро-апарат, м – Потрошња до 500 кЊх месечно одговара потребама сеоских домаћинстава и домаћинствима који поседују мали број кућних електроапарата (Н 2389, 24). електро-графитни, -а, -о – Фирма „Елетроник” је фактурисала електрографитне четкице по цени од 6 400 динара (Н 2419, 29). електро-дистрибутивни, -а, -о – Руководилац електродистрибутивних услуга у ЕДБ-у (Н 2393, 26); Проблем постоји код капацитета електродистрибутивне мреже (Н 2399, 29).

69

електро-енергетски, -а, -о – Потрошња струје у домаћинствима угрожава стабилност рада електроенергетског система (Н 2399, 29). електро-инжињерство, с – Послали су ме да студирам електроинжињерство (Белоу, 65). електро-механички, -а, -о – Радници /су/ морали да носе пластичне капе да им перут не би упадала у сићушне електромеханичке уређаје (Иствик, 15). електро-систем, м – Повећана је влажност што прети оштећењу експоната и електросистема (Св 215, 18). електро-систем, м – Разарање електросистема (БН 93, 10). елизабетански, -а, -о – Упоређујући народну поезију елизабетанског доба са „имбецилним” текстовима модерних шлагера (Н 2370, 41). енерго-блок, м – До несреће је дошло у четвртом енергоблоку (П 26072, 1). ентропијски, прил. – Александра (...) /је/ у суштини прилично лења и ентропијски хладна (Иствик, 10). ЕПП-спот, м – Пише текстове за ЕПП-спотове (Вуди, 40). еро-енергија, ж – Највећи се број филмова (...) заснива на снажном еротском набоју између својих главних јунака. Та ероенергија у неким је случајевима позитивна (Трен 19, 16). еротоманијак, м – Сексуалне бруталности током седмице, са спуштеним сидром; недељом, исти суманути еротоманијаци мирољубиво једре са женом и децом (Белоу, 175). ерото-фотограф, м – Ангело Фронтони, познати италијански ерото-фотограф недавно је снимио најљепше сестрице италијанског филма (С 190, 71). еротоцентристички, прил. – Жене напросто не размишљају еротоцентристички (Е 62, 28). еротоцентричност, ж – Југославени су нај-мушкарци (...). Таква еротоцентричност чудно је јединствена код толико нејединствених Југославена (Е 62, 28). ескалирајући, -а, -е – Покајничко враћање природи у уметности карактеристичан је феномен за време ескалирајуће техничке револуције (Н 2370, 43). еспеоовац, м – Еспеоовац који не воли Ðинђића (Н 2393, 12); Рекли су ми еспеоовци: ни ми нећемо на изборе (Н 2433, 16). естетизација, ж – Естетизација апокалипсе (НОН 563, 36). етнолошкиња, ж – Куриозум тога мултимедијског пројекта био је што су га реализирале етнолошииња, повјесничарка умјетности и социолог (С 446, 6). етно-наслеђе, с – Протуприродан блуд између нове наци-политике и етно-наслеђа (Д 442, 38).

70

етнонационализам, м – Код нас се већ годинама увећава етничка дистанца, расте етнонационализам обележен етничким и расним предрасудама (Н 2443, 12). етно-национализам, м – Централна тачка пројекта (...) јесте наступ и владавина етнонационализма (Н 2357, 39). етно-поп, м – Ако је икада постојало нешто што би се могло назвати домаћим етно-попом ... онда је то ... музика групе С времена на време (БН 75, 49). етно-традиција, ж – Кад се мало помније завири под сукњу домаће етнотрадиције (...) питања новога ћудоређа изгледају нешто другачије (Д 442, 37). етно-утицај, м – Кад је реч о етно-утицајима и њиховом преламању кроз савремене форме (БН 7549). етно-фактографски, -а, -о – Градски човек (...) нема, у ствари, изражен свој завичај, као ја читаву провинцију Мачву у етно-фактографском препознатљивом смислу (Н 2377, 18). етно-филм, м – Заплет настаје када (...) долазе да секу шуму. Етнофилм, само за специјални укус (Н 2368, 36). ефектотека, ж – Сишао сам одмах у ефектотеку да се раздужим и вратим позајмљене траке и плоче. Маја Скотовска ме је (...) посматрала испод ока, поредећи (...) враћене ефекте са списком мојих дугова (...). _ Капљање воде ... мрмљала је ... шкрипа неподмазаних шарки, завијање напуштеног пса ... зидни часовник откуцава поноћ ... фијук ветра у екстеријеру (Прст, 173). жанарповски, -а, -о – По холовима џиновске таписерије (...) – златни мозаици и жанарповске скулптуре (Скитам, 85). жанровски, -а, -о – Не треба унапред осуђивати публику што воли неки филм изразито жанровске провинијенције (кунг фу, гангстерски...) (Н 2365, 38); Авангарду карактерише релативизација жанровских и медијских граница (Посмодерна, 15); Оно је сасвим примјерено жанровском лику романа (Н 2365, 33). жанровски, прил. – Именујући у насловном есеју „однос књижевног дела према епистемолошким, филозофскоантрополошким и аксиолошким темама” као обједињујућу димензију жанровски разноликих прилога, Милошевић упућеног читаоца опомиње на своју специфичну методолошку позицију (Н 2370, 42); Роман Зуб шестица (...) јесте круна његовог разноврсног и жанровски вишестраног опуса (Зуб, 253). жанровско-конструкцијски, -а, -о – У овде обједињеним текстовима о српским приповједачима и пјесницима, осим претежно филозофских (...), нашли су мјесто и социјално-психолошки (Андрић, Тишма), танатолошки (Андрић), идеолошко-естетски (Булатовић) и жанровско-конструкцијски (...) аспекти књижевних дјела (Н 2370, 42).

71

желудачно-цревни, -а, -о – Деловање тога на слузокожу у устима и у желудачно-цревном тракту још није познато (Н 2386, 58). женскополни, -а, -о – Свакако /би/ требало изоставити женскополна бића која не би досегла двоцифрене бројке расплођених јединица (Аристид, 80). жито-млински, -а, -о – Рачунице житомлинских организација у Војводини показују да овогодишња жетва неће бити довољна да подмири њихове потребе (Н 2368, 25). жичетина, ж – Герасим је лежао у старом каучу пуном разлабављених опруга (...). Кад би мрднуо чула би се писка и цвилеж зарђалих жичетина (Срам, 109). жонглерка, ж – „Живот и пустоловине трубадурке Беатриз према сведочанствима њезине жонглерке Лауре” (ПЖ 764, 54). жутоплав, -а, -о – Показала је још две канте меса, жутоплавог и одртавелог (Зуб, 165). жутоћа, ж – Масни Стењ је сматрао да је Шашавко био изазван мојом жутоћом (Гарп, 73). жућење, с – Испричаћу ти како сам дошао до боја (...). – До којих боја? – Испрва до црноће: Нигреда, па до жућења: Цитринитас (Блуд, 75). жућкасто-таман, -мна, -мно – Слике и цртежи сликара из тог времена приказују небо у жућкастотамним тоновима (Н 2356, 59). забавњача, ж – /Да ли/ су прерушене фестивалске забавњаче и опеглане народњакуше једини могући одговор приликама у глазбеном схоњ-бусинессу (С 479, 14). заваривачица, ж – Имаћемо и ми асфалтерки, заваривачица, багеристкиња (...), али то неће (...) бити некаква „еманципација” већ последица нужде и последица беде (НОН 548, 6). завијајући, -а, -е – Кошмарни дани испресецани завијајућим звуком зебње и равним звуком привременог олакшања (БН 90, 23). заводљивица, ж – Џоан Колинс, која је целог живота желела да се ишчупа из калупа старлетице и заводљивице без много глумачиог дара, најзад суверено влада својом каријером (Св 86, 45). завртложити се, свр. – Облаци су се надули и завртложили (Хинг, 286). загађујући, -а, -е – Садржај фреона и халона, загађујућих материја ... , овим /се/ дејствима увећава (БН 93, 5). загуравање, с – Снажни момци задужени за загуравање поринули су прве возаче на стазу (Легија, 161). задахтано, прил. – У болницу! – изусти задахтано такси-шоферу (Папуче, 97).

72

задњератни, -а, -о – Писање о патријахалном устројству обитељи, било у које вријеме, грчком, солунском и задњератном и поратном, није разлог да се напише патријахална књига као што је ова (С 471, 14). законодавно-правни, -а, -о – На основу раније донетог Устава Србије као суверене државе (1990), у овој републици /је/ успостављен целовит и аутономан законодавно-правни поредак (Н 2389, 21).

залазећи, -а, -о – Јурим ка њеној другој обали, равно у залазећу светлост, сетићу се да је данас равнодневица (Пантић, 88). заокретни, -а, -о – Тај се партијски скуп од тада назива заокретним (С 470, 89). запањеност, ж – Сатрапу се, међутим, журило да зада главни ударац, није чекао да се ја еманципујем од кардиналне запањености (Н 2363, 34). засенчење, с – Они су нарочито брижљиво били сликарски обрађени, са свим могућим засенчењима и дотераном позадином иза њих (Хегел, 115). заскочни, -а, -о – Свјетло жмирне, а она смјеста трепне у неком смијешном заскочном изненађењу (Папуче, 127). засурфати, свр. – Подигла /је/ пластично једро и засурфала према пучини (Приче, 34). затајивање, с – Није ђаво већ сопствена нехатност човека узрок свим нашим затајивањима и невољама на које се жалите (Н 2365, 33). зачикујући, -а, -е – Иако смо о свему на Клупи причали, било је то увек необавезно и зачикујуће (Изгон, 59). збиљност, ж – Идејност /је/ гледање и виђење флуидне и дијалектичке нарави повијесне збиљности (Догма, 26). зверољупство, с – Било је случајева педерастије па чак и зверољупства (...). Неки каплар из Орконеса затечен је како води брачни живот с мајмуницом (Љаса, 14). звонкост, ж – Последње речи добиле су неку звонкост (Линије, 12). звонолик, -а, -о – Из звонолика врча наточио му је вина (Мадона, 10). звукић, м – Џејн спусти једну ружичасту цепку у чашу; а свети мук, чаролија сваког рецепта, увећа звукић плип (Иствик, 41). зглобасто, прил. – Шака (...) као да је поцинкована и зглобасто упешћена (Гојко, 103). зградурак, м – Подсећа (...) на нахерене зградурке које је (...) цртао славни Машеро (Дорћол, 90). здравственообразовни, -а, -о – У пет београдских основних школа примењени су здравственообразовни програми за ученике (БН 83, 17). зелено-таман, -а, -о – Све је било зелено, зелено-тамно (Галерија, 36).

73

земљорадничко-номадски, -а, -о – Били смо диван, земљорадничко-номадски народ (Н 2365, 62). зидарка, ж – Буде ли се заиста нашло 60 зидарки и армирачица о њима ће се писати репортаже (НОН 548, 6). зјапећи, -а, -е – Може нам се десити да се угушимо у сопственом менталном загађењу пре него нас Сунце спржи кроз зјапеће озонске рупе (Н 2428, 63). зјугановац, м – Ни зјугановци, ни много радикалнији анпиловци раније нису имали успеха (Н 2417, 48). златастоплав, -а, -о – Висока и витка, дискретно нашминкана, златасоплаве дуге косе (Игре, 48).

зрачећи, -а, -е – Сви ти лавови, орлови, усхићивали су ме до суза својом зрачећом отменошћу (Фама, 126). зрелодобни, -а, -о Мој се премијерни зрелодобни ритуал састоји из следећег (Клоака, 11). ибеаш, м – Фебруара педесет прве убили /су му/ кума, ибеаша (Троугао, 76).

ивер-плоча, ж – И даље тврдим да је та гомила дрвета (ивер-плоча) и платна (јефтиног мебл-штофа) живи створ (Пантић, 89). игличасто, прил. – Све би то одавало изглед преосјетљивости (...) да није њених чврсто вајаних ногу: од гипко сливених стопала, игличасто танких глежњева (...) па до финог прегиба кољена (Папуче, 7). игломан, м – Онда је Бој Џорџ испао игломан (М 50, 45). игнорантизам, м – Број оних који су дали одговор „не знам” (...) Флере коментарише као игнорантизам и опскурантизам (Н 1881, 18). играчкар, м – Компјутерски „играчкари” чекају да се тржиште мало стабилизује (СК 10/1987, 32).

играчки, прил. – Кажу да је играч играчки мртав када му постане свеједно да ли добија или губи утакмицу (Пантић, 41). игривост, ж – Његова детињастост, игривост и веселост, може користити друкчијим начинима нашега вођства (Аристид, 277); Његово приповедање карактерише (...) експериментално дозирана игривост форме и поетичност (Н 2358, 34). идеалтипски, -а, -о – Идеалтипска одређења конфедерације и федерације (Хегемонизам, 29). идејно-политички, -а, -о – Трудила се да повеже женска друштва без обзира на њихова идејно-политичка опредељења (Н 2359, 57). идејно-филозофски, -а, -о – Та српска сага (...) има своју идејно-филозофску основу и своју поетику (Н 2365, 41).

74

идентификативан, -вна, -вно – У потрази за идентифика-тивним ликом (...) ултрафеминисткиње наилазе на прастари мит (Е 20, 16). идеологизација, ж – Предложени /је/ програм (...) пародија марксизма, идеологизација најгоре врсте (Н 1882, 28). идеологизираност, ж – Идеологизираност и револуционарност /су/ две ствари које Американци у политици апсолутно не подносе (Н 2393, 45). идеологичност, ж – Идеологичност – за разлику од идејности – у правилу је одвајање од истине (Догма, 25). идеолошко-естетски, -а, -о – У овде обједињеним текстовима о српским приповједачима и пјесницима, осим претежно филозофских (...), нашли су мјесто и социјално-психолошки (Андрић, Тишма), танатолошки (Андрић), идеолошко-естетски (Булатовић) и жанровско-конструкцијски (...) аспекти књижевних дјела (Н 2370, 42). изборно-програмски, -а, -о – Изборно-програмска конференција социјалиста Сремске Митровице одржана је 9. фебруара (Н 2356, 8). избрундати, свр. – Хегел избрунда још један од малопређашњих стихова (Хегел, 38). изванбосански, -а, -о – „Босна и њен језик у изванбосанским дјелима и књижевнохисторијским изворима” (НД 997, 8). изванзаконски, -а, -о – Рабини су сјели и расправљали пуних шест мјесеци, разматрајући све аспекте закона, законске и изванзаконске преседане (Нафта, 19). изванматични, -а, -о – „Морали” би говорити тако да не отежавају живот (...) својим „изванматичним” сународницима (Н 1881, 7). изванопажајни, -а, -о – Истраживање човекових изванопажајних моћи испитује /се/ најчешће тајно (Г 177, 36). изванпартијац, м – Странка изванпартијаца (...) окупља све грађане који нису чланови ниједне политичке партије (НД 997, 39). изванрезонски, -а, -о – То (...) оставља могућност клубовима да изванрезонским новчаним захтевима спрече одлазак својим играчима у иностранство (Дуга 337, 54). изванспортски, -а, -о – Неке чињенице изискују опрез и начињу кардиналне изванспортске теме (Дуга 337, 54). изворноисторијски, -а, -о – Ријеч је о јединственом изворноисторијском, публицистичком и белетристичком штиву (ОП 196, 29). изгледајући, -а, -е – У хотелу „Москва” – елегантном, са годинама управо племенито изгледајућем здању (Н 2356, додатак, 8). Издркао сам, полуизваљен на софи (Клоака, 95); Његово срце /је/ полуразорено, а кардиоваскуларни систем толико оштећен да је „пумпа” радила са једва трећином снаге (Н 2393, 47); Прилазио је полураширених

75

руку (Срам, 159); Духовна ситост мора да допуњава физичку полу-ситост (Опис, 81); Нису знали да не спавам, да сам будан и да, полусклопљених капака, ослушкујем њихов разговор (Јаков, 17); У полусушном пределу, са понеком палмом (Н 2427, 54); Полууплашено /је/ рекла (Лажи, 117); То сада чини полуцинично (Фуга, 76); Онда се нагло сниже надоле, у неки получучањ (Вида, 31).

излагачки, -а, -о – Она /се/ веома ретко појављивала пред очима домаће и стране јавности на начин уобичајен у светској излагачкој пракси (Н 2438, 43). излобирати, св. – Да би излобирали и одобровољили остале у Америчком конгресу, ваздухопловци и илуминати тврде да ово није – смртоносно (Н 2471, 61). измаштан, -а, -о – Као и сваки Нарцис дотеривали смо представу о себи и дивили се измаштаном лицу у огледалу (Дуга 350, 38). измаштарити, свр. – Ја сам тебе у једном тренутку, када више нисам знала ни куда никако, најкраће речено: измислила! Да! Направила сам кип. Сазидала сам тврђаву. Измаштарила сам нешто стварно велико (Хинг, 314). измистифицирати, свр. – Мандић /му је/ савјетовао да дотјеран посјећује београдске клубове и да своју појаву измистифицира до крајњих граница (С 468, 91). измокравање, с – Када се отклони запушеност мокраћовода (уретера), бол нагло престаје и после тога настаје обилно измокравање (Г 186, 54). изокренутост, ж – Из приче /се/ видела нека изокренутост (Предео, 11). изрекламирати се, свр. – Након што су се узајамно изрекламирали почћњу да говоре лоше о себи (Свиње, 51). изумирући, -а, -е – Истински, аутентични Европљанин постао је данас, нема сумње, изумирућа врста (БН 65, 37); Веродостојни Европљанин је данас ... изумирућа врста (БН 90, 24). изупишавано, прил. – Станица делује: обијено, измазано, (...) изупишавано (Хегел, 213). иконолик, -а, -о – Златни иконолики зраци јављали су се на замрзнутим прозорима (Белоу, 97). иксовски, прил. – На растанку се Y – исто онако иксовски – осмехнула (Ми, 17). илегалка, ж – Иако нас је због илегалке, коју је неко пријавио, прогонила читава управа, сви портири и чистачице (Излет, 112). имбецилизован, -а, -о – Кретен имбецилизовани: откуд знам да је Ненад на самрти ако ми није познато где живи (Сан, 98). имовинско-правни, -а, -о – Ауторско право садржи и имовинско-правна, односно материјално-правна овлашћења (Н 2384, 28). импотенко, с – Шта се залепила за тог импотенка (Самопослуга, 68).

76

инактивност, ж – Ова депресија многе доводи до потпуне инактивности, нестанка воље и способности за рад, стварање, учење, одбрану, живот (БН 94, 32). инаџијство, с – Тробојно инаџиство (Ком 1581, 3). инволвираност, ж – СПС ... /је/ одређивао инволвираност у извештавању са лица места (БН 82, 15). индексно, прил. – Сваки текст је тако генерисан (...) да може да се индексно повезује са другим текстовима градећи поље, мрежу или мапу појмова (Појмовник, 5-6). индијско-пакистански, -а, -о – ЦИА је могла да предвиди 1967. арапско-израелски и индијско-пакистански рат (Н 2381, 59). иницијацијски, -а, -о – У већини традиција, било аскетских било иницијацијских, наилазимо на пропис о чистоти и одрицању од општења са женом (Ерос, 66). ино-капитал, м – Нових улагања нема, држава све теже попуњава фондове за пензије и јавни сектор, а од ино-капитала ни говора (БН 63, 27). инокоресподенткиња, ж – Радна места која добијају ове девојке (...) су – секретарице, инокоресподенткиње ако говоре стране језике (ТВ-Новости 1205, 27). инонационалан, -лна, -лно – „Морали” би говорити тако да не отежавају живот (...) својим инонационалним судржављанима (Н 1881, 7). иносрбијанац, м – То напрасно спознаније права довело је до бијеса чак и највећег Србина међу иносрбијанцима, Вука Драшковића (Либ 4, 7). инструменталистица, ж – Низ великих успјеха пјевачица и инструменталистица (С 469, 46). инструмент-табла, ж – Инструмент-табла /аутомобила/ технички је веома једноставно решена и садржи само један округао брзиномер и мултимедијални компјутерски дисплеј (БН 79, 47); Унутрашњи простор /аутомобила/ доживео је видљиву промену, која се највише примећује у елегантном новом облику инструмент-табле и комплетног кокпита (БН 84, 45).

интеракционистички, -а, -о – То /је/ данас општеприхваћено интеракционистичко становиште у развоју детета (Н 2465, 29). интервјуерка, ж – Рубироса је ипак нашао вријеме (...) да одрађује аконтацију од пола милијуна долара, коју је добио од Дорис Дуке, татине мазе претворене у интервјуерку (С 244, 84). интернемачки, -а, -о – У дугогодишњем необјављеном рату на њему су се збиле многе животне драме интерњемачког, интернационалног и међублоковског значења (Шпијуни, 173). интернет-издање, с – Рецепт за Србију предочен у интернет-издању

77

Њујорк тајмса има неколико тачака (БН 93, 3). интерпретацијски, -а, -о – Текстови сабрани у књизи Књижевност и метафизика (...) представљају критичко-теоријски, интерпретацијски и полемичии труд Николе Милошевића (Н 2370, 42). интертекстуални, -а, -о – Шимборска не посеже за не/видљивим интертекстуалним играма (Н 2389, 37). интроспективац, м – Његов брат Луис, иначе рођени интроспективац, сматрао је да је само питање времена када ћемо поцркати од глади (Вуди, 88). информативно-културни, -а, -о – Посета и реакције публике на сва три наступа превазишли су очекивања гостију и организатора – Српског информативно-културног центра „Пупин” (Н 2368, 41). информатизација, ж – На излазу према телевизији и новинским агенцијама такођер се ишло на потпуну интеграцију и информатизацију (С 483, 48); Информатизација стиже невољко (Д 257, 61). информбироичан, -чна, -чно – Чекају прилику да искале свој патријахални, сељачки, примитивни, информбироични бес на оно што не могу да досегну (Писмо, 219). инхибирајући, -а, -е – Мелатонин има снажно инхибирајуће дејство на неке ћелије карцинома (Н 2393, 52).

инцестуалан, -лна, -лно – Сада на издржавању трогодишње затворске казне због инцестуалног насиља (Н 2462, 26). ипоманија, ж – Свако ко је нешто значио имао је коња (...). Ипоманија је достигла такве размере да је, по свему судећи, тада у Енглеској бити коњ значило бити обезбеђен (Сент, 259). ирационализирати, свр. /импф – Ако је човјек не само рационално биће, него и биће које рационализира, онда се може рећи да је човјек не само ирационално биће, него и биће које ирационализира (Догма, 129). иритираност, ж – Примјетна иритираност јавља се тек ако суговорник непажљиво открије да нема баш све чињенице модерног алпинизма у малом прсту (С 469, 67). исељивач, м – Теорија о развоју најнеразвијенијег Косова као предуслову да се изгнани Срби врате у завичај јака је у многим а слаба посебно у једној тачки, синовац. Је ли заиста потребно подићи стандард исељивачима да би присилно исељени били примљени у повратнике (Дуга 375, 10).

исијавајући, -а, -е – Антић се бави исијавајућом лепотом предела (Н 2438, 43). искаштиговано, прил. – Станица делује обијено, (...) изглодано, изкаштиговано, изгребано (Хегел, 213). искеженост, ж – Искеженост је откривала зубе који су се беласали у сивкастој светлости (Хинг, 115).

78

искњижен, -а, -о – Две летилице (...) имају књиговодствену вредност нула и искњижене су (Н 1882, 40). искоординирати, свр. – Зато су пре Конгреса припремили, међусобно искоординирали и плански усагласили све што ће рећи (П 9.2.1990, 10). ископавач, м – Ипак, ископавач А. Х. Бауер (...) тврди да је то највећи археолошии налаз у повијести (Вуди, 135). искредитирати, св. – Народ је тај који треба да искредитира нову туру српског технолошког ... поноса (БН 80, 30). искурирати, свр. – Остани који дан у кући, искурирај своје ране (Мркић, 122). исламологија, ж – Муслиманска штампа (...) посвећује се пре свега исламологији или „оријенталистици” (Н 2067, 21). исламско-хришћански, -а, -о – Мишел Лелон, један од оснивача Асоцијације исламско-хришћанског дијалога (Н 2366, 48). испрано, прил. – Видео сам само море суре, испрано окерасте тканине (Клини, 40). истеоретисан, -а, -о – Употребљавао /је/ појединости да би доказао опште ствари (које су, приде, унапред изтеоретисане) (Свиње, 108).

истигрити се, свр. – Он би јој појео тигриће чим би се истигрили. (...) И тако истигри се тигрица у тибетанској пећини. Истигри се у невреме (Н 2455, 63). историјско-легендарни, -а, -о – Шта ми, у ствари, очекујемо од историјско-легендарних личности? (Н 2366, 18). историјско-политички, -а, -о – Историјско-политичко искуство прве Југославије (Хегемонизам, 27). историјско-хипотетични, -а, -о – Трећи /аспект/ би се могао назвати историјско-хипотетичним: замислите да су се Краљевина Србија и Кнежевина Црна Гора ујединиле у прошлом, или почетком овог века (Н 2361, 43). истоукусан, -сна, -сно – Сада знам за само на први поглед једнообличне и истоукусне југословенске хлебове (Н 2356, додатак, 10).

истрчљив, -а, -о – Све може да буде разлог. И једно Лилићево закашњење и чињеница да се на некаквом скупу појавио са великом свитом и нека његова истрчљива мисао (Н 2441, 9). исхалуцинирати, св. – Ту необичну тикву (...) Вања би тек повремено одвајао од кесе, да се зацерека нечему што је, ваљда, исхалуцинирао у даљини (Клоака, 91). италијанско-амерички, -а, -о – Римска Арена послужила је као позорница једног историјског спектакла италијанско-америчке копродукције (Н 2378, 59).

79

Итало-американац, м – Мада у потпуности Итало-Американац, Запа никада у својој земљи није био популаран (Н 2356, 60). ишепати, свр. – Из шпиље је ишепао Креб и погледао уснуле жене прострте по тлу (Племе, 97).

ишчекујући, -а, -е – Запрепашћујуће /је/ и неодрживо Ваше ноншалантно, ишчекујуће понашање и „мудро” ћутање (Дм 2.2.97, 10). јајетни, -а, -о – Кроз изанђали кров од салонита боца пролете као кроз јајетну љуску (Срам, 114). јаркобео, -ла, -ло – Жбуње испред јаркобелих Насхових грађевина као да расте по команди неког фанатика геометрије (Сент,230). јахтинг-марина, ж – Истерује из мог изгледа комбинацију чувара јахтинг-марине у зимском периоду и холивудског статисте (Књига, 298). једнакост, ж – Разрешили /су/ наше дилеме око једнакости услова и давања предности најбољима (П 26324, 4). једнодимензионалност, ж – Писац ће се потрудити да роман „спаси” једнодимензионалности увођењем алтернирајућих зачетака (Н 2389, 33). једноиподневни, -а, -о – Од тог можда једноиподневног боравка остала ми је само (...) озлојеђеност (Н 2356, додатак, 2). једнонотни, -а, -о – Одговарала /је/ његовој једнонотној гласници (Аристид, 68). једнополаран, -рна, -рно – Кина неће на својој територији допустити „репризу” совјетског распада. Можда је то и подсећање да свет ипак није једнополаран (Н 2360, 46). јежевац, м – Нови „јежевци” се уздају у себе и оне многобројне поштоваоце овог популарног листа, уверени да ће очувати добри дух „Ошишаног јежа” (И 263, 63). јерменизација, ж – Може се очекивати и процес јерменизације, што значи губљење фактичког остатка државности (Н 2417, 41). јеховист(а), м – Од 1931. године зову се Јеховини сведоци ... То су верници који друге људе гледају као демоне или потенцијалне јеховисте (БН 84, 14). Јовановић пише модерну, постбекетовску симболистичку прозу (Н 2402, 34); Концентришимо се, за трен, само на постбиблијско време (Н 2430, 63); Изетбеговић (...) /је/ постао председник постдејтонске Босне (Н 2393, 13); Спремност за живот у једном потпуно измењеном свету: у постхладноратовском, постиндустријском, постидеолошком... свету (Н 2419, 46); Стварање нових партнерских односа са новом постимперијалном Русијом (Н 2429, 50).

80

јогуртни, -а, -о – Стипендија ми једва стиже за јогурт за доручак и јогурт за вечеру, ако се једног дана претворим у неку јогуртну муву, нека се не чуде (Излет, 65). јосићевски, -а, -о – Праћена је, додуше, препознатљивом јосићевском лирском стилизацијом (Н 2393, 33). ју-аутсајдер, м – Са отварања изложбе yу-аутсајдера у Њујорку – галерија „Атријум” (Дуга 375, 55). ју-ганг, м – Чудни су конци који повезују бивше криминалце из YУ-ганга (лопов, 5). југо- југо-бомба, ж – У неким рудницима на подручју Србије може /се/ наћи толико урана да је готово шала направити „југобомбу” (Д 439, 69). југо-бос, м – На југо-босу је да обезбеди транспорт из земље (лопов, 18). југо-динар, м – Југо-динар последња барикада (Н 2114, 44). југо-еротоцентризам, м – Овакав југоеротоцентризам (...) присутан је и на свјетској, односно европској сцени (Е 62, 29). југо-издавач, м – „Нолит”, стари и некада водећи југоиздавач (Н 2389, 38).

југо-криза, ж – Грчки поглед на југо-кризу (Дм 21.1.97, 6). југо-криза, ж – Пројект за мирно разрешење југокризе (Н 2378, 21). југо-криза, ж – Сличност између југо-кризе и оне у Совјетском Савезу (Бо 21.3.1991, 15); Ни тројка, ни дванаесторица (...) немају чаробни штапић да реше југо-кризу (в 37, 49). југо-мегаломански, -а, -о – Фабрика (...) је до тада у главама обичних смртника фигурирала као један од бројних (...) изданака послијератне Југо-мегаломанске индустријализације (Круг 1, 22). југо-момак, м – Најједноставнији рецепт било је управо стварање пастувског обиљежја југо-момака у креветима свијета (Е 62, 29). југо-мушкарчина, ж – У последњих годину дана у више места наше земље отворене су биоскопске дворане у којима се приказују меки и тврди порнићи. (...) Уместо навале гледалаца (...) кино-дворане нису ништа пуније од оних које приказују класичне филмове. Сада у предузећима за дистрибуцију филмова настоје да одговоре на питање: шта се догађа са југо-мушкарчинама? (Дуга 375, 5). југо-немачки, -а, -о – У југо-немачком филму „Српкиња” (Н 2367, 42). југо-освешћивање, с – Ми смо се (...) коначно манули класног презрења према „снобовској игри” доконих западњака. Први велики корак у том југо-освешћивању начћњен је управо у Вимблдону 1986. године (Св 240, 48).

81

југо-политика, ж – Парламентарци (...) Косово не виде истоветно официјелној југо-политици (Д 381, 12). југо-политократија, ж – Више је него крајње време да ЈУГО-ПОЛИТОКРАТИЈА (...) и њихове покорне слуге схвате да су потпуно прочитани (в 37, 64).

југо-романтика, ж – Дуго ми је требало да се отмем југоромантици (Н 2446, 37). југославизација, ж – Поводом југославизације великог промашаја званог „Фени”, један делегат (...) рече да је нормално што имамо толике губитке (и ... што их социјализујемо и на савезном нивоу) (Дуга 335, 22). југословенистички, -а, -о – Све то долази (...) од наопаког устројства ТРЕÆЕ Југославије. Од југословенистичког концепта ЗАЈЕДНИЧКЕ државе (Н 2427, 64). југословенско-мађарски, -а, -о – Недалеко од југословенско-мађарске границе (...) изградио /је/ читав комплекс стамбених и пословних објеката (Н 2366, 30). југо-специјалитет, м – Да је Израел, односно исфорсирано питање поновног успостављања дипломатских односа Југославије с том земљом, у последње време својеврсна политичка дуплерица и медијски хит показују (...) и нека реаговања на покушај овог аутора да укаже на комплексност југо-специјалитета – „односа без односа” (Д 334, 29). југофил, м – И ако сада неко помисли: „Аха, просрпски!” или „Аха, југофил!”, тај уопште не треба озбиљно даље да чћта (Н 2356, додатак, 2). југофилан, -лна, -лно – Са Емиром Кустурицом и његовом просрпском или југофилном задртошћу ствари /се/ морају рашчистити (Н 2356, додатак, 4). југо-хокеј, м – Златно доба југо-хокеја било је седамдесетих (БН 82, 47). ју-држава, ж – Од свих YУ-држава једино /су/ Словенија и Хрватска учиниле прве кораке ка политичком плурализму (Д 440, 10). ју-извоз, м – То је (...) 30 0дсто yу-извоза на конвертибилно тржиште (Дуга 399, 21). ју-криза, ж – Сваки покушај насилног „рјешавања” YУ-кризе претворио би Балкан кроз пар тједана у нешто што је „већ виђено” (Д 440, 10). јуловац, м – Млађи јуловци (...) за ову странку нису се определили ни због идеологије (Н 2355, 12). јуловац, м. – У понашању социјалиста и јуловаца од краја бомбардовања до данас председник СПО није запазио било какав позитиван сигнал (БН 97, 9).

ЈУЛ-ски, -а, -о – У веку пред нама социјализам југословенских ЈУЛ-ских боја биће модеран, хуман и цивилизован (Н 2448, 17).

82

јунговац, м – Желим да ти докажем да нисам ни волшебник ни јунговац. Сви ти Фројдови и Адлери послужиће ми само као примери људског истражћвања (Сан, 21). ју-политика, ж – Државни уговор Словеније и Хрватске (...) могао би бити први корак од страсти према разуму у посттитоистичкој YУ-политици (Д 440, 10). ју-рок, м – Какве су, по теби, шансе YУ-роцка вани? (НД 997, 47). ју-СОУР – Борово је, кажу, био типичан YУ-СОУР из посљедњих петнаестак година (Д 334, 10). ју-сцена, ж – Због свих представа које се, са мање или више успјеха играју на yу-сцени (...) онда не може ни Црна Гора више ћутати (Круг 1, 20). јутеловац, м – Горан Милић, новинар, некадашњи јутеловац (Н 2389, 18). ју-штампа, ж – Тада је yу-штампа (...) блаже писала о догађајима у Непалу него дворски билтен у Катмандуу (Д 442, 56). кабински, -а, -о – То је микроаутомобил из фолксвагена са максималном ергономијом у кабинском простору (БН 63, 47). кавгоностан, -сна, -сно – Момчад из Суспира благује за ту прилику заклано јање и пије кавгоносну ракију (Борхес 1, 23). кадетка, ж – Што се тиче успјеха у настави по ранг-листи оцјењивања, најбоља кадетка била је на 44. мјесту у цијелој класи (С 305, 51); Америчка Зракопловна академија прилично је либерална: она је прва укинула одредбу да кадетке-труднице не могу наставити шиоловање (С 305, 51). казино-хотел, м – Антикуплерајски покрет предводи Стивен Вајн, власник мамутског казино-хотела „Голден Нуггет” у Лас Вегасу (Дуга 375, 43). казнено-поправни, -а, -о – Свуда је (...) била изложена неочекивано јаким искушењима – од пораза на бојиштима до исцрпљујућих, казнено-поправних притисака међународних чинилаца (Н 2378, 21). калкулаторство, с – Ту има и калкулаторства, при чему се мушки алтруизам увјетује женским (Е 23, 29). камијевски, -а, -о – Егзистенцијалистички камијевски поглед (Постмодерна, 19); Има у њој нечег андрићевског (...), и бекетовског (по „приповедоскептицизму"), и старохандкеовског (по „контракафкијанским” захватима), и превасходно камијевског (по „егзистенцијалистичкој” нарационој „аутореференцијал-ности” и по „заробљености писца у разореном амбијенту”) (Н 2389, 39). камперица, ж – На наговор препланулих голих тијела околних кампера и камперица збацио сам са себе прње (Е 22, 52). кампиралиште, с – Било јој је то прво путовање у иноземство. У кампиралишту је упознала неког младог Американца (Из 273, 43).

83

кантонизација, ж – Евентуална кантонизација РС довела би не само до нестанка РС већ и до новог егзодуса Срба (Н 2437, 34). канцерогеност, ж – Не постоје показатељи о канцерогености силикона (Е 20, 99). канцерозно, прил. – Порука овом нашем стварном и канцерозно променљивом свету (Н 1882, 7). канцеролошки, -а, -о – Формирали смо Комисију за превентивну канцеролошку активност (БН 84, 20). канџовит, -а, -о – Видим њен кажипрст, дугачак и бео, мршав и канџовит (Зуб, 8). капиталка, /н.з./ ж. – Уловио је исто три /рибе/, али капиталке (Песак, 93). капиталски, прил. – ИЦЕЦ није капиталски ни приближно тако значајан холдинг како се говори (Н 2361, 50).

капљаст, -а, -о – Ах, те дивне капљасте груди (Приче, 34). каравађовски, -а, -о – Светлост која обасјава портрет је каравађовска (Н 2442, 41). карадзићевски, -а, -о – Није спорно историјско, етничко, културно, његошевско и карадзићевско јединство Србије и Црне Горе (Н 2427, 64). карате-спорт, с – Услов да се стање у карате-спорту (...) среди, Божовић види „у одласку људи као што су Ницовић и Кочовић” (Н 2358, 32). карате-филм, м – А јеси ли се доиста тукао? – Ма, какви (...). То су штосови као из оних карате-филмова (Кров, 38). каратисткиња, ж – Црна каратискиња (П 26339, 16). карго-лет, м – Прихватао /је/ и оне рискантне двоструко плаћане карго-летове са непознатим товаром у ратне зоне (Лет, 79). кардиналскоцрвен, -а, -о – Кардиналскоцрвени /таписон/ у излогу АИР ФРАНЦЕ-а (Скитам, 159). кардиналско-црвен, -вена, -вено – Кардиналскоцрвени плиш истицао /је/ њено бледо, раскошно тело (Лет, 36). кардио-хируршки, -а, -о – Наставак рада кардиохируршког одељења био је најављен за почетак септембра (Н 2389, 23). кардучијански, -а, -о – Зашто је била тако превазиђеног, кардучијанског укуса (Врт, 119).

касандризам, м – Има разних теорија које објашњавају феномен касандризма (Н 2439, 26). касетар, м – Убацио са два прста касету Томе Здравковића у касетар (Волк, 34).

84

касеташ, м – Продајем (...) дупли касеташ (П 26072, 23). касет-дек, м – Касетдек техникс РСД (П 26072, 23). каскаво, прил. – Сам се тетураво дигне и упркос врућим боловима стаде посртати каскаво према селу (Папуче, 170). каснорођен, -а, -о – Долазила нам је у кућу да чува моје каснорођене сестрице од три и пет година (Е 25, 50). катастрофизам*, м – Распрострањени катастрофизам ауторка сматра оправданим, поготово ако размишљамо о кризи нашег друштва (БН 65, 39). катастрофичан, -чна, -чно – Вјеројатно су нереалне и катастрофичне прогнозе о ширењу вируса ХИВ у нашој земљи (С 481, 40). католичко-православни, -а, -о – Био /је/ задужен за средњовековну проблематику католичке цркве и католичко-право- славних односа (Тунел, 8). каубојка, ж – Смејале су се редовима дивних белих зуба, широко и здраво попут каубојки (Скитам, 217). кафкијански, -а, -о – Постиже низ вишеслојних значења и сугестија, често досежући орвеловске и кавкијанске импулсе (Ком, 21). кафкијански, прил. – Касапин Слободан К. одговорио је кафкијански хладно: „Ма, није то ништа. Ја њих сваки дан кољем на послу!” (Н 2389, 62). кафкински, -а, -о – Поетике (...) романа кафкинске провенијенције (Н 2365, 42). кафопија, ж – Ако се кафопија упореди са особом која не пије (Орбис 198, 12). качићмиошићевски, -а, -о – Она би тада прекинула природан континуитет са ранијом штокавском књижевном традицијом (и оном старом, дубровачиом, и оном новом, фолклорном и качићмиошићевском и рељковићевском) (Језик, 132). квази-емисија, ж – Слично овој квазиемисији било би емитовање некакве хрватске обрачунске валуте (в 37, 29). квазиемотиван, -вна, -вно – Дан жена је ... квазиемотивна, шећерлемаста ... лимунада (БН 81, 5). квази-музички, -а, -о – Да ли су програмери РТВ Београд корумпирани или пак свесно настоје да српски народ поново претворе у османлијску рају посредством псеудо-оријенталних и квази-музичких кретенизација, по формули: Гајим шљиву иза плота – волим мајко идиота” (Дуга 375, 50). квази-плурализам, м – Све ово је могућно ако се опозиционе странке не супротставе оваквом претварању система страначког плурализма у страначки квазиплурализам (Н 2377, 17). квази-решење, с – Професори различито реагују на понуђена квази-решења (Н 2356, 29).

85

квази-сериозан, -зна, -зно – Квазисериозно препричавање стварности (Н 2356, додатак, 6). квантитативац, м – У писању – квантитативац. Успео је да објави двадесетину књига (Самопослуга, 22). квариигра, ж – Зашто је шеф ћутао као да сам му ја из потаје послала квариигру, погрешан кључ, или тако нешто, тек шеф је био збуњен (Пси, 99). квасаст, -а, -о – Право је чудо (...) да та игра буде тек данас примећена од ове квасасте анемичне жене (Књига, 55). кевлар, м – Тај изузетно користан дио „гардеробе” (...) израђен је од револуционарне материје „кевлар”. (...) Кевлар је материја од арамидних влакана изузетних својстава. Открио га је још 1965. (...) Књолек. (...) Једно влакно кевлара /је/ чак пет пута отпорније од челичног влакна истог промјера. Кевлар је отпоран и на топлину (С 469, 45). кедер-канта, ж – Враћајући се кући с кедер-кантом у којој је било двадесетак рибица и клен (Легија, 47). кероубиство, с – Још Буњуел, са „Андалузијским псом”, начео је табу-тему кероубиства и кучеждерства (Н 2389, 62). кесурда, ж – Морала сам страшно да журим, машући око себе пренатрпаним кесурдама (Н 2358, 34). кечерка, ж – Тело јој је као у кечерке (Свиње, 120); Схеила се попут кечерке обухвата бутинама (Књига, 374). кеческеновски, -а, -о – Довести је у положај помамног роба, да постане слуђена сладострасница која се бацака у болно сласним грчевима под мужјаком и у његовом кеческеновском захвату (Дедиње, 86). кибларити, несвр. – Кибларити значи дежурати крај кибле. То ради банда (Банда, 86). кинеско-амерички, -а, -о – Тајван је у кинеско-америчким односима (...) обавезна асоцијација на историју (Н 2360, 45). кинеско-српски, -а, -о – Гувернер је запретио да ће у разрешењу те српско-кинеске мистерије ићи до краја. Упркос вековном кинеско-српском пријатељству (Н 2389, 63). кисинџеровски, -а, -о – Коначно је то резултат једног, како бих рекао, кисинџеровског стратешког размишљања (Н 2356, 47). кич-друштво, с – Под Острогом /се/ арче огромна средства како би се скромном лику светог Василије /сиц!/ обезбиједило грандиозно кич-друштво српских свечева (Либ 4, 4). кичерајски, -а, -о – Раскомадана и спаљена тела са једне и кичерајска прича младог убице са друге стране. Ужас и кичерајско објашњење, руку под руку (БН 89, 14). кичерица, ж – „Евровизија” није вредна тих пара. На крају, реч је о

86

једној кичерици која се никако не може сматрати културолошким феноменом старе Европе (Н 2419, 41). кичерозан, -зна, -зно – Раскошна и кичерозна парада (Н 2417, 37). кичерозан, -зна, -зно – Толеранција према трећеразредним, кичерозним, примитивним штивима и тзв. жутој штампи и даље постоји (БН 64, 34).

кичерски, прил. – У даљини су биле планине, са неприродно великим водопадом, као да се океан са неба стропоштавао у малу, кичерски идиличну долину (Пантић, 30).

кич-мјузикл, м – Приближавам се мелодрами (...) и кич-мјузиклу (Пати, 105). кишомет, м – Само нек девојке заиграју коло, то облаке привлачи. Покажите се на брду што се види из даљине, на кишомет хода (Битни, 19). клавијатуристица, ж – Маргита Степановић, клавијату-ристица познате групе „Екатерина Велика” (С 469, 56); Стрпљење којим су до сада градили своју каријеру нагони дјевојке да се много не узбуђују и да без нервозе почну увјежбавати цијели материјал од почетка, с новом клавијату-ристицом (С 469, 56); Ја сам ...) увјек до грла закопчана, као и моја колегиница из групе, клавијатуристица Нина Север (Свијет 15, 30); Постоји ли свијест у наших пјевачица (и једне клавијатуристице, кеyбоардист) о томе да их медији (...) третирају друкчије (С 469, 46). клавијатуристкиња, ж – Клавијатуристкиња групе, једина дјевојка у њој, Маргита Стефановић, дипломирана је архитектица (С 471, 17). клемпоух, -а, -о – А то је, значи, клемпоухи пас Савенко (Гутљај, 91). клероусташа, м – Ова је конференција (...) дала платформу будућег деловања клероусташа (Тунел, 16). клијентелство, с – Године 1955. основали су је неки незадовољни чланови Талијанске либералне странке (...) са сврхом да окупља оне грађанске елементе којима смета доминација демокршћана, њихово клијентелство, корумпираност влашћу (С 481, 89). кликерашица, ж – Магистрирала је компаративну (...). Значи тип спада у оне фрајере којима су слабост кликерашице (Вуди, 143). климактеријски, -а, -о – У описаном случају жене-дијабетичара, као и у менструацији и климактеријским депресијама и психозама код жена ради се (...) о метаболијским пертурбацијама (Бо 45-46/1987, 15). клима-уређај, м – Атланта 1996. биће прве игре у олимпијским аналима које ће бити опремљене клима-уређајима не само у Олимпијском селу, него и у свим олимпијским борилиштима (Н 2378, 52). климоглавство, с – Сурова дјеца нашега лажног оптимизма, идолатријског климоглавства (Д 439, 41).

87

климуцкање, с – Доброхотно ме помилова осмејком и трептањем, уз одмерено климуцкање свог тананог, интровертног лица (Блуд, 114). клиторисни, -а, -о – Хоће ли знати да сам клиторисни тип (Свиње, 95). клише-говор, м – Када говориш само откриваш своје слабости. И зато је, изузимајући неколико клише-говора које знам напамет, мој вокабулар ограничен на: дођи, иди, пази, здраво, довиђења (Уклета, 123-124). клозет-папир, м – Кренуо сам у град да видим хоћу ли гдје наћи клозет-папир (Вуди, 168). кључодржац, м – Национални састав осуђеника био је више рефлекс историје но идеологије. Срби и Црногорци су апсолутно бројно надмашили остале националности. (...) Они су тако убедљиво водили и на другој страни – међу кључодршцима (Банда, 35). кмечало, с – Морао је без икакве награде да ставља своје слабе снаге у службу малог кмечала (Тил, 8).

књига-исповест, ж – У неколико наставака „Блиц” ће пренети део ове књиге-исповести, део једне невероватне људске драме (Блиц 12.11.96, 16). књигољубље, с – Књигољубље је грех почињен против живота (БН 58, 38). књигомафија, ж – Улична продаја удзбеника Књиго-мафија у Косовској (Глас, 1.9.1998, 1).

књижара-галерија, ж – У пријатном амбијенту књижаре-галерије „Ми” (Н 2449, 35). књижевно-политички, -а, -о – Исход тог путовања је Хандкеов књижевно-политички есеј (Н 2356, додатак, 2). коауторка, ж – Лако је на пример извесној Лаури Силбер, америчкој новинарки и коауторки књиге „Смрт Југославије” изрећи (...) овако разложну процену (БН 97, 17). коврџавко, м – Ову непријатну неизвесност прекинуо је Роко (један коврџавко) (Свиње, 27). кодовник, м – Годинама сам писао о историјској свести и њеним кодовима, то јест правио сам својеврсни историјски кодовник (БН 75, 45).

коитирање, с – Био бих задовољан (...) када би постојао начин да се продужи врста без тих вулгарних покрета који се зову коитирање (Н 2458, 8). коктел-мајстор, м – Захваљујући коктелима које је научио да спрема пловећи морима, доцније је радио као бармен и коктел-мајстор у хотелима (БН 84, 37). коктел-хаљина, ж – Откуд би он, мушкарац, умео да изабере баш ту и ту марку бодија или коктел-хаљину Клода Монтана (Лет, 83).

88

колективизатор, м – Сељаци Русије били су сатерани у бараке да би или колективно орали земљу или поумирали у Сибиру. (...) Колективизатори су употребили своје машинке (Троцки, 115). колекционарка, ж – Баснословно богата Пеги Гугенхајм, позната колекционарка и оснивач галерије у Лондону (П 22.11. 1985, 7). колитичан, -чна, -чно – Све би било боље од оне позеленеле колитичне фазе, од оног одлажења погнуте главе (Свиње, 103). колорац, м – То ти је као разлика између великог колорца и малог, црно-бијелог телевизора (Угрешић, 95). колор-камера, ж – Реч је о мини-чип камерама, видео-камерама величине врха чиоде, (...) камакорд звучним колор-камерама (Н 2424, 28). колпортерство, с – Мисионарство ... је од почетка организовано кроз мисионарска предавања, трибине ... колпортерство (БН 84, 14).

колумнисткиња, ж – Сузана Луна Лу, колумнисткиња ОНОГ листа (Дм 17.12.96, 9). колхозизација, ж – Закон о забрани држања коза, одузимање земље и стоке, ради формирања земљорадничких задруга – колхоза доводи становништво до тоталног сиромаштва. Учинак „колхозизације” црногорског села био је поразан (Либ 4, 12). комбинатски, -а, -о – Све оно што заокружује цјелину комбинатског типа (М 33, 20). коментаторица, ж – Мирјана Ракић, вањско-политичка коментаторица ТВ Загреб (С 469, 8); Вањскополитичка коментаторица 15-годишњим стажом на Загребачкој телевизији (С 470, 13). коминтерновац, м – Ту је црнобради Вебер, школски комуниста, коминтерновац, кога су довели са Колиме на „дослеђивање” (Колима, 27). компактизација, ж – Манија умањивања, компактизације и утрпавања што више електронике на што мање мјеста поново је ухватила јапанске произвођаче (Нед 23, 51). компартијка, ж – Све су одузели, али нису поделили народу. Поделили су својим женама, кћеркама, мајкама, сестрама, али, богме и курвама компартијкама (Компартијо, мирисаво цвеће). компјутерашки, -а, -о – Обоје су (...) промотори компјутерашког погледа на свијет (С 481, 11). комсомолско-омладински, -а, -о – Не треба од обнове храма Христа Спаситеља правити комсомолско-омладинску радну акцију (Н 2388, 54). комуидно-комитетски, -а, -о – Указао сам на духовну трулеж, на укорењени комуноидно-комитетски менталитет, на тиранију психологије масе и малограђанштине (Н 2370, 40). комунално-стамбени, -а, -о – Све административне послове за

89

потребе комисије обавља Градски секретаријат за комунално-стамбене послове (БН 93, 5). комунизовање, с – Њихова судбина поучила је остале. То је још један позитиван допринос Резолуције ИБ даљем комунизовању Комунистичке партије Југославије. Уз мислеће су ишчишћене и аскете (Банда, 51). комуниколог, м – Како телефонирате? Имате ли већ изграђен властити стил телефонске комуникације? (...) Ако су одговори потврдни, онда сте (...) успјешни „комуниколог” и захтијевате одговарајући сувремени апарат (С 471, 9). комуно-пропаганда, ж – Преда мном сте нашли да трућате те глупости из комуно-пропаганде (Вида, 93). комуњаризам, м – Барске новине би /сиц!/ за раскринкавање завјереништва, корупције, лоповлука, непотизма, једноумља, правде у функцији власти... Управо то је „комуњаризам”, а наша варијанта комуњаризма је „титоизам” (БН 141, 3). комуњаристички, -а, -о – У складу са комуњаристичком операцијом сакаћења српства административним формирањем три нације у њему (БН 141, 3).

кондомат, м – Они су организовали и допремање више кондомата (Н 2449, 7).

контакт-телефон, м – Подаци о свим светским издањима његових књига са контакт-телефонима издавача (Н 2444, 53). контовица, ж – Поклон за ту „контовицу” Јурсенар (Осмех, 126). конторзионисткиња, ж – Славна курва конторзионисткиња дудла пендрек свог клијента (Свиње, 80). контраалтан, -тна, -тно – Испуштала је контраалтне звукове из грла (Белоу, 95). контра-бајка, ж – Лако можемо да замислимо једну „позитивну бајку” која представља пандан „срећном Хансу”. (...) „Контрабајка” морала би се у том случају звати не „Пословни Паул”, већ „Несрећни Паул” (Фечер, 29). контра-дочек, м – Њихов задатак био је дефанзиван: (...) да спрече контрадочек (или контрамитинг) опозиционих навијача испред Скупштине града (Н 2428, 22). контра-инспирација, ж – Очито је на мени био ред да избљујем своју аутобиохграфију како би Глиста добио инспирацију, или контраинспирацију (Мајд 80, 14). контра-кафкијански, -а, -о – Има у њој нечег андрићевског (...), и бекетовског (по „приповедоскептицизму"), и старохандкеовског (по „контракафкијанским” захватима) (Н 2389, 39). контра-лихт, м – Угледао /сам/ њену тамну силуету у контралихту осветљеног фона уличног акваријума (Књига, 105).

контрамитингашки, -а, -о – Контрамитингашко стајање на месту (Дм

90

26.1.297, 13). контра-наркотички, -а, -о – Уче како да откривају експлозив, како да организују праћење и контрапраћење (...), како да спроводе контратерористичке и контранаркотичке акције (Н 2379, 52). контра-праћење, с – Уче како да откривају експлозив, како да организују праћење и контрапраћење (праћење оних који прате) (Н 2379, 52). контра-светло, с – Стојећи у контрасветлу, испушта дим цигарете (Свиње, 131).

контрасугестија, ж – Излечио сам га контра-сугестијом (Модус, 145). контра-тероризам, м – Круг тероризма и контратероризма тако се затворио (в 37, 24). контра-терористички, -а, -о – Уче како да откривају експлозив, како да организују праћење и контрапраћење (...), како да спроводе контратерористичке и контранаркотичке акције (Н 2379, 52). контра-услуга, ж – Као контрауслугу Рајко ће чувати леђа влајку на свакој наредној скупштини Привредне коморе (Н 2363, 58). контра-уступак, м – Спреман /је/ да за уступке одговара контрауступцима (Н 2402, 48). контрацептив, м – Јесу ли дјелотворни контрацептиви (Из 280, 41). конфедералистички, -а, -о – У њој /се/ очитава федералистичка или конфедералистичка идеја (Југо, 191). координаторка, ж – Тада сам први пут имао унилатерални сателитски пренос (...). Затим се у мојим слушалицама чуо глас једне искусне координаторке програма Лили Типсаревић, која је мислила да је не чујем (С 437, 14).

координаторка, ж – Упозорава координаторка Инцест траума центра (Н 2462, 26).

кооснивач, м – Гордон Мур, један од највећих хемичара овог века и кооснивач Интела (Н 2455, 55). копљашица, ж – Та млада копљашица, кад не наступа интензивно (...) проводи и до 70 посто дневних тренинга дизања утега (С 437, 7). копрчење, с – Њен је повратак могућ једино у курвињском паклу и еротским продуцирањима, и у вицастим копрчењима (Мадона, 12). кореографисање, с – За мене је кореографисање балета као писање поезије (Н 2430, 53). корео-доживљај, м – Под истим околностима би (...) и аеробик деловао као изузетан корео-доживљај (НОН 566-567, 37). корумпирајући, -а, -е – Било је и других државника и политичара који нису били подложни корумпирајућем утицају власти (Коста, 263).

91

косматорук, -а, -о – То је само још више давало некакве луде, веселе снаге оном дивљем, косматоруком што се истргао из мене (Ми, 109). костобољно, прил. – У ходу је костобољно хрпао (Фауст, 109). котиџ, м – Сагради једно здање од печене цигле као мања али у околини упадљива имитација оних великих летњих „котиџа” (Иствик, 17). кошараш, м – Губи се, кошарашу! (Папуче, 164). кошерски, -а, -о – За неколицину преосталих староседелаца то је представљало континуитет, знак да кухиња мора бити, у најмању руку јеврејска, ако не кошерска (Лее, 36). кратконого, прил. – Кратконого је дотрупкао из свог кабинета (Ми, 81). кратконос, -а, -о – Нисам требао пазити на свјетло јер је њено лице било допадљиво – обло, кратконосо и здраво (Гамбит, 116). краткопериодичан, -чна, -чно – Поједини сусрети са планетама нису довољни да трансформишу значајан број почетних орбита са дугим периодима и сличним нагибом у краткопериодичне путање са малим нагибом (П 26053, 19). краткопотезно, прил. – Хербиев непоучљиви ученик, није прошао много боље: био је краткопотезно послан на један ранч у Тексасу (Из 273, 64). краткоцевка, ж – Уз колибу је стајала краткоцевка. Чувар ју је узео и опалио у ваздух (Дува, 166). крвносроднички, -а, -о – Таква странка у готово сваком подухвату има свестрану подршку своје крвносродничке групе (И 147, 40). креаторица, ж – Разговарали смо с модном креаторицом (С 470, 57); Матија Вујица /,/ рокерица и авангардна модна креаторица (Свијет 15, 31); Отворен је „модни дућан” у којем је судјеловала и загребачка поп-пјевачица и модна креаторица Матија Вујица (С 431, 7); Како ни једна домаћа творница није била кадра да штампа те мотиве (...) посао је обављен у Чехословачкој. На њима је и нови монограм креаторице (С 446, 86); Врхунске /су/ модне креаторице које израђују скупоцјена крзна (С 439, 56). креаторка, ж – Креаторка плаве колекције Ингрид Хуљев (Н 2364, 27); Дјевојке су у то доба излазиле у најновијим моделима трикотаже „Арена” које је креирала модна креаторка (...) Марија Варешко (С 432, 75); Сибила (...) по мишљењу стручњака, може постати највећа шпанска креаторка свих времена (Н 1809, 57); Глорис Сњансон постала је (...) модна креаторка са 52 године (С 291, 88); Креаторка се често игра материјалима разних боја (ИП 1472, 37). крекетаљка, /н.з./Шж – Около су регатале жабе, па уз ту крекетаљку ниси знао јеси ли још на земљи (Сљез, 34). кремљолог, м – Збигњев Брезински, један од најпознатијих америчких „кремљолога” (С 201, 67). кремљолошки, -а, -о – Он се, ипак, настоји одрећи своје „кремљолошке” прошлости јер се та политичка „дисциплина” темељи на хипотезама (С 201, 67).

92

кретенизација, ж – И упркос бројности ТВ-кабала, гледају свуда исти или сличан програм затупљивања и кретенизације, допуну „усмереног образовања” која уместо слободних личности (...) ствара идиоте и безобличне масе послушиика (Дуга 351, 45); Да ли су програмери РТВ Београд корумпирани или пак свесно настоје да српски народ поново претворе у османлијску рају посредством псеудо-оријенталних и квази-музичких кретенизација, по формули: Гајим шљиву иза плота – волим мајко идиота” (Дуга 375, 50). кретенизован, -а, -о – Десничари су лепо васпитани, нешто образованији и скрупулознији, али су подједнако кретенизовани (Уклета, 184); Девојке су се одушевљавале. Биле су кретенизоване много више него ја и и Боба (Огледало, 63). кретенка, ж – Снежана нас је упознала са својом другарицом, која је била Луксембуржанка и кретенка какве нема (Клиши, 63). кретеноидан, -дна, -дно – Све /је/ испрограмирано у њиховим кретеноидним компјутерима на којима су непријатељи означени као мете (БН 90, 24). кречење*, с – Смештене, тако, једна другој, у седишта раскречених ногу. (...) Без тог безумног кречења, нису умеле да седе како ваља (Клоака, 86). крешендиран, -а, -о – Какофонични смијех контрабасиста као нека крешендирана зука улијеће му у уши (Папуче, 112). кривично-правни, -а, -о – Нисам поднео пријаву ни против кога, чак ни против оних који су у кривично-правном смислу учинили преступ (Н 2387, 37). крижаљкотворка, ж – У спомен најславнијој америчкој крижаљкотворки (З 306, 10). криминализован, -а, -о – Друштво и власт који се рађају и заснивају на изразито криминализованој и противправној основи, враћају нас у претполитичко стање (Н 2389, 21). крими-роман, м – Већина их је читала углавном крими-романе (Уклета, 93).

крими-стрип, м – Његов дуги крими-стрип „Бгд хорор 2000” (БН 34, 31). криптичан, -чна, -чно – Проникнути у тајне дела које је загонетно и криптично (Н 1882, 7). крипто-марксист, м – Марксисти и криптомарксисти реагују са већ отрцаном псеудохуманистичком реториком (Н 2387, 56). крипто-марксистички, -а, -о – У оптицају се налази синтагма Нови светски поредак. У почетку омиљена флоскула криптомарксистичких теоретичара (...) она је стекла легитимитет и изборила се за место у политичком дискурсу (Н 2386, 55).

93

крипто-роман, м – Острво и околне приче могу се читати и као крипто-роман у девет сновиђења (Н 2375, 33). критичко-есејистички, -а, -о – Реч је, укратко, о аутору чији је опус међу непорецивим вредностима критичко-есејистичког сектора наше данашње књижевности (Н 2367, 33); Слабе тачке овог критичко-есејистичког компендијума (Н 2370, 42). критичко-теоријски, -а, -о – Текстови сабрани у књизи Књижевност и метафизика (...) представљају критичко-теоријски, интерпретацијски и полемичии труд Николе Милошевића (Н 2370, 42).

кришнаист(а), м – Међународна полиција Немачке, САД и Канаде ухапсила је многе кришнаисте под оптужбом за различите преступе (По 200, 39).

кришнаистички, -а, -о – Огромне количине оружја откривене су на кришнаистичким фармама у Калифорнији (По 200, 39). крлежијанац, м – У овој књизи разабиремо три тематска слоја. Најувјерљивији је онај у којем се Мандић обрачунава с крлежијанством. Одабире неколико репрезентативних крлежијанаца и проводи оштроумну иронијску егзегезу њихових текстова о Крлежи (Д 334, 45). крлежијански, -а, -о – У њему је универзалније и пуније почело да одјекује Ногово побуњено детињство из поратних домова за сирочад, његово крлежијанско изругивање лажној социјалној идили (Дуга 351, 8). крлежијанство, с – У овој књизи разабиремо три тематска слоја. Најувјерљивији је онај у којем се Мандић обрачунава с крлежијанством. Одабире неколико репрезентативних крлежијанаца и проводи оштроумну иронијску егзегезу њихових текстова о Крлежи те анализира саму бит феномена крлежијанства. (...) Врло често крлежијанство /је/ синоним за епигонски менталитет, недостатак креативности, удворништво (Д 334, 45). кровопокривачки, -а, -о – Нитко није сумњао да је јадника убио кровопокривачки чекић (Кров, 126). кромањонка, ж – „Долина коња” прати живот и доживљаје кромањонке Ејле која прогнана из племена неандерталаца лута степом у потрази за припадницима своје расе (ПЖ 764, 54).

кроулијевски, -а, -о – Песма „Степенице за небо” је пуна кроулијевске симболике (По 200, 43). крстарећи, -а, -е – Босански Срби /су/ дали Русији три неексплодиране крстареће ракете (Н 2358, 26). крупнокоцкаст, -а, -о – Био сам у смеђем, крупнокоцкастом оделу (Пекић, 154).

94

ксероксирање, с – Тито ми је тај документ давао 1951. године и ја сам га делимично преписао, пошто онда није било могућности за ксероксирање (Дуга 350, 33). кул, -, – – Зна шта хоће и мирно ради на томе и Америма се свиђа што је он тако „кул” (М 33, 18). куловство, с – Лица која одсликавају апсолутно незнање и шумски мрак, (...) куловство невиђено (Зуб, 171). култ-идеолог, м – Емиграција се опет распала на мноштво групица и група које се међусобно натјечу (...) у покушају да свако од њих постане аутентични насљедник мисли и дјела највећег култ-идеолога (Д 440, 18). култ-мелодија, ж – На култ-мелодију хрватске пјесме „Вечерас је наша фешта”, човјек (...) пјевуши поред мене (ОП 196, 19). културализација, ж – Потпуна културализација природе /је/ исто тако покушај ослобађања људске природе од двозначности као (...) редукција културе на готово биолошке услове (Ерос, 29). културалност, ж – Између хрватског и српског књижевног језика постоје одређене разлике управо у литерарности (могло би се у још ширем смислу говорити о културалности) (Југо, 113). културно-забавни, -а, -о – У културно-забавном делу програма (...) одржана је пригодна трка (НК 6, 3). културно-историјски, -а, -о – Патриоте теже изградњи друштва посебног словенског културно-историјског типа (Н 2365, 36). културно-патриотски, -а, -о – Та његова културно-патриотска мисија биће веома компликована (Н 2358, 42). културно-уметнички, -а, -о – њихов однос према политичкој организацији суштински није различит од, рецимо, односа према културно-уметничком друштву (Н 2355, 12); Културно-уметничко друштво „Елан” извело је сплет народних игара (Н 2375, 35). кундеровски, -а, -о – За свој политички стубац нисам поново подсвесно изабрао кундеровски наслов Неподношљива лакоћа популизма (Н 2442, 57). куплер-мајсторка, ж – Највећа куплер-мајсторка на свету (Певачица, 102). купонски, -а, -о – Има аверзију посебно према моделу купонске (ваучерске) приватизације (Н 2424, 49). курдизација, ж – Курдизација се наставља. Када се после Српске Крајине преда Косово, Метохија и Рашка на реду је Војводина (Н 2417, 41). кучеждерство, с – Још Буњуел, са „Андалузијским псом”, начео је табу-тему кероубиства и кучеждерства (Н 2389, 62).

95

кучкарство, с – Није ли и урбано постмодерно кучкарство резултат опште постдејтоновске психопатологије градског живота? (Н 2389, 62). лабрадорац, м – Повела /је/ и свог црног лабрадорца (Иствик, 16). лавиринтан, -тна, -тно – Мој амбивалентни однос према улози речи замрсио се у лавиринтно и безизлазно клупко (БН 89, 26). лагер-листа, ж – Стварали /су/ густу мрежу продавница својих и туђих издања (до којих су лако долазили простом разменом наслова уписаних у лагер-листе) (Н 2421, 42). лакица, ж – Такав је ред завео, иначе би остао без лакица (Љоса, 159). лакогласан, -сна, -сно – Џоплинка оним варљиво лакогласним отварањем склизну у вртлог песме (Иствик, 152). лакозаљубљив, -а, -о – Био је ... лакозаљубљив (Слабости, 14). латифундистички, -а, -о – Он се упетљава у сентименталну компликацију у декадентним латифундистичким круговима (Н 1882, 39). левичарка, ж – Доминирају људи попут (...) неуништиве љевичарке (...) необузданог карактера каква је била Емма Голдман (С 340, 51); Била је ту једна млада жена која се представљала као љевичарка и екологичарка (С 436, 38). легитимизирање, с – У којим облицима и у којим тенденцијама се у југословенском друштву, са становишта легитимизирања политичке власти изразио процес рутинизације харизматског ауторитета (Дуга 350, 24). ледензуб, -а, -о – Ближи се ледензуба, промукла зима (Вида, 22). лекарка, ж – Лекарке одлазе у боксове (Н 1882, 46). лекторка, ж – Његова прва читатељка, прва лекторка (И 147, 28).

леноновке, ж мн. – Очи су му биле скривене иза црних леноновки (Васа, 144). леопардаст, -а, -о – Угледао је обасјану кућицу у млазу светлости и затим међу леопардастим сенкама (Хинг, 166). летукање, с – Летукање с цвета на цвет (Вида, 41). либерално-демократски, -а, -о – Као радикални економски реформатор и либерално-демократски политичар, стекао је знатну друштвену популарност (Н 2379, 47). либертенство, с – Либертенство и прекомерна фриволност заклањали /су се/ иза високог стила (Марго, 7). лидерка, ж – Лакше се обрачунати са њима него се јуначити према, рецимо, лидерки ЈУЛ-а (Н 2393, 21). ликотворан, -рна, -рно – Опази да је камен обрастао руменкастим лишајима: и ту читав један чаробни свет који је говорио, сликао, писао, стварајући облик – доказ ликотворне снаге живота изражене свуда у слици (Тил, 84).

96

лимунскост, ж – Ох, помислио сам на племенити облик њених груди, избезумљујућу лимунскост тих сисица (Васа, 10). линберговски, -а, -о – Обојица у кожним линдберговским капама (Белоу, 118). лингвистичко-историјски, -а, -о – По тој Германској лингвистичко-историјској школи (...) погрешно учимо у школама да су се Словени појавили на европској позорници тек у ВИ веку (Н 2380, 4). линч-потера, ж – Настала /је/ права линч-потера за Србима у Трогиру (И 238, 21). лировски, -а, -о – Има нечег лировског у његовој појави и побуни (Вида, 142). личњак, /н.з./ м. – Само се сећам даха нечег званичног што се увијало око њега, иако би се смешио, враћајући мајци личњак (Изгон, 74). лобањица, ж – Очи животињице, постављене са стране у овалној лобањици (...) изгледале /су/ као два мутна торњића (Иствик, 279).

лобисткиња, ж – „Женама је мушкарац наметнуо свој ИQ, као модел интелигенције”, тврди лобисткиња женског хомосексуализма (Н 2459, 54). ловачко-бомбардерски, -а, -о – Систем термовизије обезбеђивао је преко специјалних камера могућност праћења и обарања свих најмодернијих ловачко-бомбардерских авиона западне производње (Н 2358, 26). логицирати, свр. /импф – Охрабрује ме чињеница што вешто закључујете. Знате (...) – мало је људи који самостално логицирају (Врата, 54). лукрецијско-борџијски, -а, -о – Др Параскева Стојановић (...) упозорава на основни квалитет ове робе, на оно лукрецијско-борџијско у њима. Чисти отрови (Н 2371, 19).

лумпенинтелектуалац, м – Радници, нерадници, лумпенпролетери и лумпенинтелектуалци, оберучке су прихватили Марксову доктрину (Кабала, 31). лустерски, -а, -о – Кућа са својим (...) високим таваницама и лустерским розетама (...) деловала је (...) прилично хладно (Иствик, 82). лутајући, -а, -е – У сусрету са лутајућим космичким телом огромне масе (кометом) (Н 2427, 63). лутка-позориште, с – Два типа се, кроз споредни улаз, увуку у лутка-позориште (Лее, 23). лутка-представа, ж – У читавом свету се не би нашло довољно интересената за лутка-представу сенки којима би се исплатило све особље код Чан Лаоа (Лее, 14). луткарка, ж – Марија Велагић, луткарка из Београда (Н 2430, 31). луткотворка, ж – „Луткотворка” – трочасовна мини серија (ПЖ 767, 16).

97

луциферијанство, с – Све ово, гордо до луциферијанства, премазано је шећерним преливом „срећније будућности” (По 200, 38). магленке, ф.пл. – Евентуална магла по котлинама. У сваком случају користит ће вам магленке (Мајд 80, 167). мадонета, ж – За тренутак застаде да би, мало поклекнувши, поздравио мадонету изнад саркофага (Тил, 55). мађионичарка, ж – Све што је чаробњака, магова, харемских лепотица, подводачица и мађионичарки уложило је сва своја знања да заголица и оживи Додове утрнуле мошње (Срам, 107). мајмунара, ж – У београдском Зоолошком врту у плану су претумбације. (...) Део штале у којој се налазе коњи треба да буде преуређен за обичне мајмуне. Део старе мајмунаре треба да буде намењен човеколиким мајмунима (М 44, 6). мајмунофан, м – Цијеле реченице (...) измамио је један други мајмунофан, психолог Давид Премацк (...), својој женки чимпанзе (Из 273, 63). маказање, с – У два интервјуа говорио сам о свом стрицу и узгред о његовом убици, али то никад није објављено или је објављено унакажено. Ни тада, а ни данас, не мислим да је маказање мог текста извршено намерно, цензорски (Н 2357, 35). макијавелистички, прил. – Кажеш све што треба у том тренутку, и онда касније макијавелистички покушаш да се извучеш из тога (Н 2362, 58). малогранични, -а, -о – Реч је (...) о око једанаест милиона прелазака границе (...), укључујући малограничне прелазе (Н 1809, 16). малодушник, м – А ја, малодушник, ја, безверник – ја сам већ мислио на добровољну смрт (Ми, 150). малолитарски, -а, -о – „Југо”, малолитарски аутомобил са четири цилиндра (Св 86, 4). малопривредаш, м – Заинтересовани смо за дугорочну сарадњу са малом привредом код нашег производног асортимана (...). Дакле, „малопривредаши” – јавите се (Ком 1557, 3). малоформатни, -а, -о – Марцус је бивши фото-репортер и зарана је навикао снимати искључиво малоформатним камерама (Е 27, 23). манекенисати се, нсв. – Били само парадира, манекенише се и потписује све што му понуде (Н 2433, 63). манекенологија, ж – Од занатства до уметности, или од манекераја до манекенологије (Св 123, 22). манекерај, м – Од занатства до уметности, или од манекераја до манекенологије (Св 123, 22). манијатичан, -чна, -чно – Ти знаш како је Панта ревносан и манијатичан кад је у питању његов посао (Љоса, 51).

98

маникирер, м – Шчепа /јој/ шаку, не ради руковања већ као маникирер који је разгледа (Иствик, 52). манипулабилан, -лна, -лно – Сложене политичке феномене хипостазира и узастопним апстракцијама их брзо своди на неку манипулабилну категорију (Н 2418, 64). манипулаторка, ж – Историја није учитељица живота већ (...) је велика манипулаторка (Н 2424, 29). мановски, -а, -о – Повест још више хуманизује и облагорођује, поставља у модерну перспективу, објективна, мановска иронија (Н 2370, 42). мантрати*, нсв. – Када новајлија дође у просторије секте, примају га са пажњом и љубављу. Заједно се моле богу, медитирају, мантрају, певају, плешу (БН 80, 16). маоисткиња, ж – На крају њеног пута (...) /је/ револуционарна герила (...). Лепа маоисткиња успева да побегне (Зум 795, 92). маоцетунговац, м – Малапарте /се/ преобразио од крајњег десничара у крајњег љевичара и чак „маоцетунговца” (Н 2067, 35). марионетист, м – Одлазила сам у један задимљени брлог близу сенжерменског вашаришта, где су се окупљали играчи на ужету, марионетисти, неки глумци (Марго, 87). марксистичност, ж – Мислим да је свој положај водника дуговао највише свом мизерном образовном завежљајчићу и марксистичности (Банда, 108). марксовски, -а, -о – То је била основа старог, класичног, марксовског комунизма (Класа, 8). марксолошки, -а, -о – Након што смо саслушали један, увјетно, марксолошки приступ, наставили /смо/ са марксистичким разлагањем у смислу критичке рефлексије (Догма, 34). марониткиња, ж – ПСНС охрабрује међувјерске и међунационалне бракове, па има парова Друза и марониткиња, Палестинаца и Сиријки, шијита и кршћанки (С 440, 83). мартинка, ж – Носе мартинке (тешке радничке чизме) (Н 2393, 28). масифицирајући, -а, -е – Култура Европе данас трпи нападе масифицирајуће псеудокултуре Сједињених Америчких Држава (Дуга 350, 45). маскерица, ж – Маскерица Станислава Ларић нема превише посла осим ситног дотјеривања (С 435, 76). маскирајући, -а, -е – Губитак слуха јавља /се/ као последица такозваног маскирајућег ефекта (Н 2385, 61). маскирка, ж – Ко је још видео полицију (...) у маскирним униформама. „Маскирка” се не уклапа у мировни процес (Н 2364, 27).

99

мастиљаво, прил. – Остарели месец се осмехне мастиљаво (Ми, 51). математизиран, -а, -о – Најзад је и ова такође била побеђена, тј. организована, математизирана (Ми, 27). материјално-морфолошки, -а, -о – Замке вулгаризације контекста и његовог свођења искључиво на материјално-морфолошке димензије (Н 2363, 37). материјално-правни, -а, -о – Ауторско право садржи и имовинско-правна, односно материјално-правна овлашћења (Н 2384, 28). мафиократија, ж – У једном тренутку /је/ изгледало да ћемо бити балканска Куба, расадник националкомунизма и мафиократије (Н 2402, 44).

мафиократски, -а, -о – Умјесто обећане демократије и Европе, добили смо мафиократску диктатуру (Н 2439, 35). махачица, ж – Једна од „махачица” (...) искористила је Конференцију за своју промоцију у биоенерготерапеута (Г 177, 37). махерајка, ж – Знао /је/ да ће он начинити један трзај, један окрет, са том „махерајком”, па ће се /брава/ отворити као зачарана (Лублин, 59). махерица, ж – Власта, стара махерица, добро је знала како треба поступати (Е 26, 44).

мачколог, м – Чувени мачколог Дезмонд Морис чак претпоставља да је мачја богиња-девица Бастет претходница хришћанске Богородице (Н 2438, 63). маштарка, ж – Била сам маштарка (Певачица, 114). мега- мега- – Планетом управљају мундијалисти кроз мултинационалне компаније, банке, мега-концерне (БН 93, 27) ; Уложили /су/ у монструозну, мегапланетарну ратну машинерију НАТО огроман ... новац (БН 92, 40) ; Дует Влада и Бајка ... београдски /је/ одговор на мегауспешне Сајмона и Гарфанкла (БН 75, 49). мега-бенд, м – Никада нам није био циљ да бенд у коме свирамо постане мегабенд (Н 2385, 27).

мега-звезда, ж – Продуценти очекују да ће имена мега-звезда окупљених у пројекту „Евита” (...) привући гледаоце (Дм 16.12.97, 8). мега-инфлација, ж – Једно је славити чудо, а друго је славити свет/ Чуда обезвређених у мегаинфлацији смисла (Н 2375, 33).

мега-смрт, ж – Смрт од запаљивог слепог миша. Наравно, и мишеви би умрли. Прихватљива мегасмрт (Кости, 56). мега-телескоп, м – Европљани граде мегателескоп у Латинској Америци (...). Његов систем имаће четири огледала пречника од 8,2 метара (Н 2370, 62). мега-филм, м – Тако гледамо ових дана у америчкоме мегафилму „Хрид” (...) како празни и пусти затвори могу (...) постати страшном пријетњом своме окружју (Н 2385, 44).

100

медијалац, м – Медијала постоји и тако ће трајати до посљедњег медиалца (ОП 196, 11). медикализација, ж – Тако се проблем пребацује здравству гдје ће се медикализацијом, психијатризацијом итд. ти људи ако не излијечити а оно барем склонити с очију (С 469, 20). међуакадемијски, -а, -о – Српска академија има око 70 таквих одбора. Академици су укључени и у рад 17 међуакадемијских одбора (С 447, 39). међуамерички, -а, -о – Тај утисак овде окупљених посматрача ојачала је и нова сенка међуамеричког размимоилажења (П 25908, 1). међуарапски, -а, -о – Још пре састанка на врху (...) поуздано се знало да Сирија, Либан, Алжир и Јужни Јемен неће на њему учествовати, уз образложење да би скуп могао да продуби постојеће међуарапске раздоре и поделе (Н 1807, 42). међубанкарски, -а, -о – Тржиште је, такође, обезбедило да се прве продаје благајничких записа Народне банке Југославије (...) обаве преко међубанкарског састанка путем аукције (П 27.1.1990, 1). међубанковни, -а, -о – Због тога буја сиво, нелегално међубанковно тржиште, на којем се продају права, а не паре (С 428, 14). међубиблиотечни, -а, -о – Одсјек за међубиблиотечну сурадњу Бритисх Либрарy редовито шаље наручене фотокопије и примјерке књига (С 481, 86). међубиће, с – Мајмуни који говоре могли /би/ бити нека врста међубића, нешто између домаће животиње и човјека (Из 273, 64). међуброј, м – Мало је ту различитих бројева и материјала, а о међубројевима да се и не говори (С 430, 41). међуверски, -а, -о – ПСНС охрабрује међуверске међунационалне бракове (С 440, 83). међувладин, -а, -о – Међувладин споразум између СР Немачке и Француске, потписан 1980. године, предвиђа два слична сателита који ће покрити територију Француске и Немачке (Г 166, 13). међугалактички, -а, -о – Међугалактички простор (Г 164, 55). међугенерација, ж – Он то чини као представник једне, тако да је назовем, међу-генерације, која је упознала и доживела искуства Стаљина, Хрушчова и Брежњева (Дуга 351, 17). међугимназијски, -а, -о – Ја се још сећам завршног куплета његове поеме коју је написао кад је наша школа победила супарнике у међугимназијском фудбалском турниру (Човек, 88). међудржавнички, -а, -о – У свету је у том периоду потписано неколико стотина различитих споразума и уговора о различитим градњама, инвестицијама и пројектима. И све то је гарнирано хрпом саопштења о међудржавничким сусретима (Г 160, 25).

101

међуевропски, -а, -о – Дом совјетке културе заслужује ванредне похвале због организовања приредби попут литванског фолклора које доприносе међуевропском упознавању и ширењу европске самосвести (Дуга 375, 50). међукастински, -а, -о – Број међукастинских бракова је у успону (Св 102, 32). међуклановски, -а, -о – Тако је завладало групашење и међуклановско трвење (Нед 23, 20). међукомшијски, -а, -о – Данашња ситуација утиче на слабљење међукомшијских односа и традиционалног пријатељства и повјерења (НД 997, 29). међумафијашки, -а, -о – Почетком шездесетих година избија на Сицилији тзв. први међумафијашки рат (С 446, 41). међумесни, -а, -о – Тренутно ДСТ (...) води велику операцију прислушкивања свих телефонских линија, и мијесних и међумјесних и међународних (С 430, 55). међуминистарски, -а, -о – Основан је међуминистарски одбор који проучава низ заштитних мјера (Из 273, 40). међумуслимански, -а, -о – Сиријцима остаје пуно брига у Либанону, јер се сад уочавају и међукршћанске и међумуслиманске чарке (С 437, 62). међународнополитички, прил. – Ни наше сложено, економски лењиво а међународнополитички недовољно консолидовано полуострво нису могле мимоићи блоковске деобе (Ком 1575, 1). међуновинарски, -а, -о – „Полет” је већ дуже време (...) био честа тема „међуновинарских” разговора (И 116, 18). међуобогаћивање, с – И код већине уметничких стваралаца его и ид мање-више стално опште, било осмотским међуобогаћивањем кроз ону теоријску брану међу њима, или изравно (Г 166, 11). међуопштински, -а, -о – Одобрење за подизање јавног споменика даје општинска, међуопштинска, односно Покрајинска комисија за подизање јавних споменика (М 13, 36); Средства је обезбедила Удружена текстилна индустрија „Емин Дураку” из Ðаковице, у оквиру међуопштинске сарадње (НОН 548, 22); Све ће се испитати. Обавештени су међуопштински и покрајински СУП (ИП 1369, 43); Касније, по завршетку студија, играо сам за ФК „Копаоник” из Бруса. За две године из међуопштинске лиге успели смо да се пробијемо у исти ранг такмичења као и „14 Октобар” (Св 92, 4); Међуопштинска фудбалска лига Београда (П 25838, 14). међупалестински, -а, -о – Ријеч /је/ о међупалестинском обрачуну (Д 441, 51).

102

међуповезано, прил. – Изостало остварење Дугорочног програма (...) створило је друго, типично анахроно стање, где један чћнилац делује изван своје замишејене складно и међуповезано постављене целине (Н 1809, 18). међуполни, /н.з./ -а, -о – Позив за жене-армираче и жене-зидаре, на који су многи поносни (...) само /је/ још један прилог међуполном угњетавању (НОН 548, 6). међуслетање, с – Путници ЈАТ-овог „боинг-707” који су (...) кренули за Канаду (...) и даље су у Београду. Приликом међуслетања у Загребу (...) у један од ниско постављених мотора улетео је комад леда (Н 1882, 40). међусрпски, -а, -о – Јединица САС (...) стигла је у Републику српску (...) у тренутку када је председница Биљана Плавшић ушла у сукоб са остатком руководства, као резервна снага у случају да се међусрпске размирице претворе у оружани сукоб (Н 2429, 15). међустраначки, -а, -о – Не могу се избећи ни међустраначке /полемике/ у Бону о томе (П 25825, 2). међуступањ, м – Чак и између тих одредница постоје међуступњеви (С 443, 78). међусуседски, -а, -о – Приказано је ту једно подравско село у превирању између традицијских навика и продирања урбанизације, праћено потрошачким духом и вјештим пословним, а и међусусједским „преваранцијама” (С 265, 67).

међуфракцијски, -а, -о – Тренутно стање међуфракцијских и лидерских размирица (Н 2450, 49). међуцентар, м – Уколико централни компјутер откаже, његове послове преузимају међуцентри (ИП 1368, 39). међучеченски, -а, -о – Могао би планути међучеченски рат (Н 2356, 50). мекано-чулан, -лна, -лно – Сиве панталоне од меканочулног фланела (Лет, 95). мембрански, -а, -о – Спектрум Плус 3 је опремљен тастатуром која једва заслужује прелазну оцену: изгледа лео али, попут свих јефтиних мембранских тастатура, није за озбиљну употребу (Р 28, 8). мемоарски, -а, -о – ШШта мислите о тзв. „поплави мемоарске грађе” (М 33, 15).

менгелеовски, -а, -о – Менгелеовске фарме људских клонова већ /су/ спремне (Н 2455, 63). менгеловски, прил. – Менгеловски гледајући ме, повукао је зип (Зуб, 144). ментол-цигарета, ж – Хаване и марихуане, луле и дамске ментол-цигарете (Књига, 329). метаеколошки, -а, -о – Његово изворно, аутентично метаеколошко знање изгубљено /је/ заједно с њим (Н 2365, 62).

103

металик-торба, ж – У левој руци је пртио своју металик-торбу (Н 2358, 34). методичарка, ж – Врати га опет код строге методичарке, па је наставио да чћта са слика и да говори са кестеном у устима (Вида, 38). метро-мост, м – Пројекат за изградњу метро-моста (БН 70, 13). Дугогодишња визија о изградњи метроа у Београду ... се конкретизује. ... Градски оци ... потписали су уговор ... о изради пројекта за будући метро-мост (БН 70, 13). мешанка, ж – Двадесетогодишња мјешанка Марион Еллиот (Пунк, 131). мигренски, -а, -о – Џиновска мигренска глава, сва у боловима (Приче, 49). микроаутомобил, м – Велико интересовање привукла је и разноврсна гама малих урбаних аутомобила, међу којима је најинтересантнији „фолксваген лупо”. То је микроаутомобил из фолксвагена са максималном ергономијом у кабинском простору (БН 63, 47). микро-рерна, ж – Много производа који спадају у категорију „апарата за домаћинство” у ствари су компјутери (...). То је (...) и микрорерна (Н 2372, 61). микро-фосил, м – Микрофосили пронађени у стенама у Аустралији (...) показују да су прва жива створења били прокариоти, слични данашњим бактеријама (Н 2388, 60) милеровски, -а, -о – Нипошто милеровска еротика, мада тог писца врло радо читам (Е 19, 15). милитантност, ж – Говорио је о дроги, сексу, о односу између живота и политичке милитантности (Свиње, 143). милиционерка, ж – Кроз пет минута у Каву су дошеи милиционер и милиционерка (Дуга 337, 36).

милошевићевац, м – Подржан /је/ од левих и десних, од милошевићеваца и антимилошевићеваца (Н 2460, 9). мимикријски, прил. – У чему је, онда, тајна романа? (...) Можда (...) у моћи романескне форме да мимикријски мења облик (Н 1880, 27). мимикрирати, несвр. . – Чим ја почнем да се трзам и помамно урлам он би ускочио у огледало мимикрирајући мој бол (Н 2363, 34). мимоилазећи, -а, -е – Дрхте и уплићу се, удевају у мимоилазеће светове – ни овде, ни онде (Линије, 7). мини-варијанта, ж – На Куби се у почетној мини-варијанти репризирао албански случај с бекствима грађана у окриље страних амбасада (Н 2064, 61).

мини-гаћице, ж мн. – Да ли остајеш у прслучету и минигаћицама? (...) Рубови минигаћица се дубоко, скоро болно урезују у твоје младо месо (Васа, 73).

104

мини-драма, ж – Ако је тужилац у праву (...) ово су елементи мини-драме (Н 2067, 25). мини-камера, ж – Мини-камеру треба усмерити ка сцени која се посматра (Н 2424, 28). минимализатор, м – Герхард Wеисер (...) познат као минимализатор еколошких опасности и заташкавач тровачких скандала (Из 272, 4). минимализирање, с – Концепција њене изградње темељена /је/ на начелу штедње, на минимализирању свих потреба летјелице и посаде (С 468, 90). минимализовање, с – Не могу /се/ наћи наговештаји минимализовања или потискивања Пленума у заборав (Н 1881, 22). мини-митинг, м – Његов данашњи политички ангажман своди се на (...) редовне мини-митинге и провокације широм уже Србије (Д 442, 24).

мини-младожења, м – Обично на свадбеној торти, ови формално одевени мини-младожење захтевају пажњу до у детаљ (Кости, 40). мини-реприза, ж – Мини-репризу Кастро је прокоментарисао у свом стилу (Н 2064, 61). мини-техника, ж – Нису могли открити ништа од шпијунске мини-технике (Шпијуни, 135). мини-чип, -Ø, – Ø – – Реч је о мини-чип камерама, видео-камерама величине врха чиоде, ултраминијатурним звучним телевизијским камерама (Н 2424, 28). мировњачки, -а, -о – На том „мировњачком фестивалу” млади су позвани да устану против нуклеарки, вербалног деликта, смртне казне (Св 123, 7). миротворачки, -а, -о – Ова повест заслужује пажњу, јер је из ње могуће извести целу теорију нагости притајену у дивном митотворачком стваралаштву древних Јевреја (Ерос, 22). мислив, -а, -о – Кад гледа Срђа Злопоглеђа ту ничег мисливог нема (Аристид, 175). мистичарка, ж – Шпањолска мистичарка Терезија од Авиле (Е 19, 18). мителевропски, -а, -о – Додао је свему томе штих мителевропског нонкомформизма (С 470, 22).

митинг-шоу, м – Митинг-шоу са исмевањем и пљувањем политичких противника (Н 2450, 51). митоисторија, ж – Историја порекла Маја Киће поистовећује /се/ са митовима, тачније они имају сопствени појам историје – митоисторије (БН 82, 34).

105

митологизација, ж – Јунак благосиља давнину у којој је нешто тако било могуће, што значи да се јавља – у књижевности још од Ф. Прешерна – митологизација дана младости (Хинг, 368). митофилијски, -а, -о – Најновије „научно” откриће да Пенелопа није била верна Одисеју (...) изванредан /је/ пример за митоманске и митофилијске заједнице, спремне да за митске, легендарне и историјске „истине' гину, убијају друге (БН 98-99, 35). младохегелијански, -а, -о – Контић и грађански либерал Маркс имају ововековне аргументе за свој младохегелијански прилаз теорији о атомима (Н 2370, 58). многојединство, с – Црквена саборност се тиче пре свега духовног жћвота. Онаје растварање личног духа у много-јединству, ја у ми (Православље, 81). многокуполаст, -а, -о – Испред многокуполастог Василија Блаженог, осврнуо /сам се/ на другу обалу ријеке Москве (С 470, 30). многообећавајући, -а, -е – Многообећавајући смешак игра на њеним уснама (Гутљај, 277). многопрозиван, -а, -о – „Многопрозивани председник” комисије Драган Драгојловић (Н 2064, 40). моделски, -а, -о – Интелектуалац (...) се не измиче из друштва да би на њега као објект применио неке готове моделске поступке (Н 2418, 64). моделски, -а, -о – У оном не хипотетичном, него моделском полазном стању рудиментарна одећа представљала /је/ најухватљивију разлику између човека и осталог живог света (Ерос, 26); Постоје и грешке чији је коријен у хисторијски створеном (...) тзв. моделском начину мишејења (Дуга 337, 12). модернитет, м – Модернитет градитељског плурализма, зато, није могућ без повезаности духа и материје (Н 2363, 37). модрозелен, -а, -о – Од модрозелене постајала /је/ светлозелена (Зуб, 207). молекуларизација, ж – Када се комета приближћ Сунцу, због повећане температуре, ослобађа се електростатичка енергија јонизације и молекуларизације у облику топлотне енергије (П 26052, 16). молекулски, -а, -о – /То/ омогућује егзактно изучавање динамике тог процеса на молекулском нивоу (Г 177, 10). мондализација, ж – „Момндализација” привреде и окретање ка свом (јефтином) истоку кроје нова правила (Н 2366, 46). монденост, ж – Атмосфери мондености доприносила су редовна појављивања познатих личности (Басара, 211).

моноетнички, -а, -о – Пољска је, наравно, моноетничка држава (По 205, 38).

106

монолитизација, ж – Монолитизација светске буржоазије постепено развија унутрашњу силу административне кохезије (Н 2418, 64). моно-партија, ж – Уједињавање грађанских комитета значило /би/ стварање монопартије (Н 2066, 60).

монстр-тип, м – У „врховним штабовима” секти удобно су смештени све сами врхунски експерти: психијатри, психолози, педагози. (...) Ови монстр-типови имају легално стечене дипломе (БН 33, 29). монтажерка, ж – Други филм ми је уништила (...) монтажерка (М 1, 50); Мени је била намијењена монтажерка Ðурђа (Е 26, 44); Спава с нашом монтажерком (Холивуд, 117); Пролазили смо поред две монтажерке (Игре, 121). морализаторка, ж – Јавила се извесна морализаторка у једном дневном листу оптужујући ме (...) да мој дневник није „поучан”, будући да је у њему, између осталог, реч о крађама дванаестогодишњег дечака (Н 2418, 41). морално-интелектуални, -а, -о – Расправе у којима долази до „изражаја” морално-интелектуални идентитет последњег Хусерловог ученика (Н 2367, 38). морално-књижевни, -а, -о – Пљакићев (...) диспут са великим православним теологом (...) врхунски /је/ моралнокњижевни дијалог у нашој савременој прози (Зуб, 255). морално-политички, прил. – Одговори ми сместа, гласно и послушно, или, како би комунисти рекли, морално-политички подобно, као војник (Зуб, 70). морнарка, ж – Адмирал је био помало огорчен на писање америчке штампе која је врвјела ласцивним причицама и згодама и незгодама бродова на којима су биле запослене и жене (официрке и морнарке) (С 305, 48). мостазафин, м – Техеран има 305.000 војника, 250.000 пасдарана и 2.500.000 хезболаха, басија и мостазафина (ИП 1425, 10). мотиватор, м – Можемо ли (...) рећи да се економска знаност западних земаља у суштини темељи на концепту задужћвања као основног мотиватора производне активности (Дуга 350, 17). мотивско-тематски, -а, -о – Певачеву драму (...) покреће сумња у смисленост певања. Видљива је она у (...) композицији и мотивско-тематским чћниоцима збирке (Н 2381, 32). мото-клуб, м – Мото-клубу „Вихор” могла /је/ починити силну штету (Легија, 38). мото-култиватор, м – Са одржавањем парцеле је друкчије (...). Обично се употребљавају мотокултиватори (Врата, 50). мото-механизован, -а, -о – Истог дана је уследио напад на мотомеханизовану колону федералних трупа (Н 2365, 48). мото-наутичар, м – Тркачки чамац „жиле 3” ... био /је/ понос београдских мото-наутичара (БН 84, 46).

107

мото-спорт, м – Радица је изгледао прије као просјак но као сувремени витез мото-спорта (Легија, 51). мото-стрељачки, -а, -о – 8500 припадника мотострељачке дивизије надгледа прекид ватре у Таџикистану (Н 2357, 51); Таманска је дивизија механизирана, што значи да се састоји од три мотострељачка пука и једног тенковског пука (С 469, 31). мото-час, м – Моторна возила остварила су 4360 мото-часова (НВ 1005, 5). моцартовски, -а, -о – Пјевуцкала, тихо, неку веселу моцартовску мелодију (Соба, 166). мравињасто, прил. – Како пренебрегнути нимало занемарљиву улогу његова тела запосленог на некакав мравињасто досадан начћн (Гојко, 8). мрзитељство, с – Кулминација мрзитељства према „бизанту” је Русова идеја о искључењу из Југославије (Дуга 399, 11). мрзокоментатор, м – Како сам могао да се не дистанцирам од оне изјаве мрзокоментатора листа „Франкфуртер алгемајне цајтунг” (Н 2356, додатак, 5). мрмљајући, -а, -е – Зурио је преко мрмљајућег, уздишућег, згрченог клупка ознојених затвореника (Фуга, 188). мртвоморски, -а, -о – Јадан, инертан, домановићевски затрављен – мртвоморски, побеђен свет (КК 1983/3, 121). мртвоскрнављење, с – Давао /је/ по двадесет наполеондора (...) за сваки девојачки леш који би херцог његовим посредством добио за мртвоскрнављење (Певачица, 195). мувкати, несвр. – Толико зубаца и квачица (...) Машина цела! (...) – Мувкао је, буљкао комадићем жице (Лублин, 62). музикоцентрички, прил. – Року /се/ код нас углавном приступало музикоцентрички: расправљало се о рок-музици али не и о рок-култури (Ком 1574, 20). муктаклук, м – Да сам водила право домаћинство, оне би готово захтевале да их гостим. (...) Глумци и певачи, глумице и певачице, били су навикнути на муктаклук (Певачица, 132). муловодац, м – У то да би њега могла мучити несаница није веровао ни најблентавији муловодац (Хинг, 125). мултиверски, -а, -о – Нове државе настоје да увере свет како желе да створе „мултиетничко, мултиверско и мултикултурно друштво” (Н 2365, 50). мултиинструменталиста, м – Готово пресахлу џез-сцену Новог Сада пристојно су заступали Ол старс (Алл Старс) тенор-саксофонисте и мултиинструменталисте Јосипа Кикија Ковача (Н 2368, 40). мултилатералност, ж – Роман омогућује мултилатералност погледа (Пекић, 194).

108

мултимедијалност, ж – Потпуно је у складу са захтевима и тенденцијама модерне постмодерне уметности, као што су, рецимо, мултимедијалност и минимализам (Н 2356, 32). мултимотивисан, -а, -о – Мултимотивисана расправа (Самопослуга, 71). мултирасни, -а, -о – Најзадртији заговорници „мултирасног друштва” су белци (Дуга 428, 49). мултистандардан, -дна, -дно – Занимљивост везана за овај апарат је могућност мултистандардне репродукције: „гута” све касете, без обзира на то да ли су снимљене у НТСЦ, ПАЛ или СЕЦАМ систему (Нед 23, 51). мундијалист, м – Планетом управљају мундијалисти кроз мултинационалне компаније (БН 93, 27). мунд-реклама, ж – Најбоља препорука за једну књигу још увек је савет некога ко је већ прочитао, па препоручио другима да је купе. И највеће пропагандне машинерије остају немоћне и неме пред мунд-рекламом, која је неуништива, жилава и свеобухватна (Књига, 48). мускетарка, ж – Живјеле четири мускетарке (Љоса, 45). мутноплав, -а, -о – Ламент над том игром траје вечно, и тоне до у бескрај дубине безданог мора мутноплавог ултрамарина (Н 2362, 40). мутносмеђ, -а, -е – Излагање сунчевој светлости је изазивало мутносмеђе поткожне флеке (Белоу, 77). муцнути, свр. – Ш-Шта је сад па то? – муцну мало повративши се ипак из збуњености слини бизнисмен (Дедиње, 53). мушкић, м – Тко је још у ергели? – Једна лезбача и један девојачки мушкић (Мадона, 18). мушкољуб, м – Само су га занимали мушии разговори, идиот и мушкољуб (Е 22, 50). мушкоубојит, -а, -о – Очараност што је произашла од мушкоубојитих жена наџивјела је антику и средњи вијек (Е 20, 16). мушкошовинистички, -а, -о – Јесте ли се према главној глумици понашали с више осјећајности и женске солидарности или сте је једноставно искористили, како би то учинио сваки мушкошовинистички режисер (Е 26, 106). набоковљевски, -а, -о – То је чисто набоковљевска фасцинација. Не уме свако да воли лептире на тај начин (Вида, 44). набрајачки, прил. – „Књиге и душе”. (...) Некако ми /наслов/ звучи набрајачки (Вида, 20). навијаштво, с – Овако крупно питање не трпи навијаштво и тражи смирен (...) одговор (НОН 568, 23). нагизданост, ж – Присутни још нису ни дошли к себи од те силне нагизданости када су се светла у сали одједном погасила (Елтон, 69).

109

надауторски, -а, -о – Почетак надауторског рада започетог романом Пројекат (БН 75, 45). надауторство, с – Није реч у укидању ауторства ... већ о умножавању аутора и стварању надауторства уз присуство текстотеке (БН 75, 45). надетички, -а, -о – Битна је биолошка егзистенција и она налаже људско надетичко праштање злочинитељима (Н 2365, 43). надилазећи, -а, -е – Да уз само њему својствен, широк, добродушан, надилазећи осмех, загрми (Бах, 152). надинституционалан, -лна, -лно – Претварање референдума у политички спектакл није споредни ефект, него управо суштина оне политике која народну вољу заиста и разумева као подинституционалну (или надинституционалну) величину (НД 997, 20). надирући, -а, -е – Застала је неодлучна, са жељом да види и остало, но та је мисао била само дим раздуван надирућим страхом (Линије, 110). надисторичност, ж – Блиско присуство вечности и надисторичности (...) уноси у свакодневни живот Београђана коначна питања о смислу људске судбине (С 476, 11). надјунак, м – Где је ту корен тог мита о нама као надјунацима, о нама као надљубавницима (Е 37, 54). надљубавник, м – Где је ту корен тог мита о нама као надјунацима, о нама као надљубавницима (Е 37, 54). наднационалност, ж – Ваља разликовати наднационалност у политичком смислу (...) од оне моралне и интелектуалне снаге која омогућује ријетким појединцима да се издигну изнад властите нације (Југо, 182); Још један странац на престолу, кога ће од тада странци углавном и држати, потврђујући наднационалност монархистичког принципа (Сент,207).

надобудњак, м – Владам уз помоћ верног Гросмана, не из властољубља него из осећања позваности да те надобудњаке научим принципу субординације (Фама, 21). надопсенар, м – Свима њима вођа је овај надопсенар, архискриватељ (Линије, 36). надрасан, -сна, -сно – Надрасни, натполитични, наднационални су (НД 997, 49). надригуру, м – Псеудохиндуизам се представља плагијаторским и фалсификаторским учењима разних надригуруа (БН 82, 14). надрилекарка, ж – Требало је да игра и позната надрилекарка Џуна (ПЖ 764, 14). надуван, /н.з./ -а, -о – Били смо толико надувани да су нам главе тонуле према површини стола (Једноставност, 47).

110

надуставан, -вна, -вно – Ово вријеме је управо тако: изузетно тешко, па самим тим, у неку руку, и надуставно (Св 216, 46). наиспаштати се, свр. – Да одседи овде и сто година, не би могао да се наиспашта за све оне преступе које је починио (Лублин, 203). највљивачица, ж – Поред фудбалера, телевизијске најављивачице су највеће жртве нашег друштвеног волунтаризма: терају их да раде оно што не знају (Н 1825, 5). наклавирити се, свр. – Клавир је згодан да се човек на њега наклавири и да негде стави своје пиво (Скитам, 241). наклончић, м – Стеже беле усне истовремено кад трзну, више поглед него главу, наниже у наклончић (Блуд, 81). Намерно сам послушао самоиндикацију писца Синистере да ове улоге могу одиграти само глумци који су проживели много и позоришта и живота (Н 2393, 40); Није био генијално усамљени самомрзитељ (Бах, 187); Или је др Гирдхем самообмањивач највећег стила, или је идеја о „групној реинкарнацији” у суштини исправна (Н 2429, 61); Биосферу посматрамо као самоподешавајући фактор, као живи систем (Н 2468, 63); Вољан /је/ за самопреиспитивање и кориговање својих идеја (Н 2424, 49); Чечени су пуне две године били јединствени у одбрани самопроглашене независности (Н 2402, 48); Опет /је/ тонуо у саморефлексију (Басара, 143); Од наметнутог рата, АРП мора путем апстрактне универзалности да створи слику самоскривљеног рата (Н 2418, 64). напетролејисан, -а, -о – На њега се сручила врелина, пара, смрад ракије, пива и нешто напетролејисано и устајало (Лублин, 186). наподригивати се, свр. – Кад би се милорд напио оног његовог мутљака, напушио до миле воље и наподригивао као крме, заспао би с ногама на столу (Марго, 80). нарастајући, -а, -е – Опасност од нарастајућег експорта културног шљама из Америке (Н 2427, 44). нарациони, -а, -о – Има у њој нечег (...) камијевског (по „егзистенцијали-стичкој” нарационој „аутореференцијалности” и по „заробљености писца у разореном амбијенту”) (Н 2389, 39). наркић, м – У праву /је/ био друг председник када нас је упозоравао на ту пошаст и подстицао нас да спречимо навалу вампира, авети, утвара, тих (...) ископнелих наркића (Дедиње, 36); Али у маштовитости просјечног наркића (Вуди, 26). нарко- – Европа је већ сад тежак, скоро неизлечив нарко-болесник (БН 89, 27) ; Албанија је данас нарко-Мека (БН 89, 27) ; Кроз Косово је дуго водио стари хероински пут, права нарко-трансферзала, према земљама Западне Европе (БН 89, 27).

111

нарко-бос, м – Трговина наркотицима доноси годишње око сто милијарди долара, па нарко-босови лако могу опремити приватне армије (Н 2357, 50). нарко-генерал, м – Амерички медији описивали су Норијегу као (...) нарко-генерала Иди Амина из Америке (Истина, 88). нарко-дилер, м – Милановић шурује са наркодилерима (Н 2433, 27). нарко-дилер, м – Неон на све стране. Коцкарнице. Ноћни клубови. Проститутке и нарко-дилери (Уклета, 26).

нарко-дилер, м – Сматрало се да је био повезан са ланцем нарко-дилера (По 200, 39). нарко-зона, ж – Стручњаци за борбу против дроге одлазили су у нарко-зоне (...). Били су на услузи локалној полицији у спречавању трговине дрогом (С 470, 88). нарко-канал, м – Овде је ипак у питању била много крупнија ствар од играрије око пресецања наркоканала панамског генерала (Н 2067, 13). нарко-криминал, м – Да би појачала борбу против такозваног нарко-криминала француска влада је одлучила да скине тајне с банкарског пословања (Н 2065, 8). нарколептичар, м – Проучавани су нарколептичари. Нарколепсија је болест у којој изненада заспите у току дана. Срушите се (...) и сањате (Сан, 114). наркоманка, ж – Ускоро је поново уронила у хероинско подземље, одржавајући своју овисност уобичајеним ноћним послом наркоманки (Пунк, 102). нарко-мафија, ж – Нарко-мафија оснива наоко легалне твртке (С 470, 88). нарко-мафијаш, м – Мора да се моја појава (...) поклапала с његовом представом о наркомафијашима (Басара, 218). нарко-рат, м – На америчко-мексичкој граници и шире у региону, воде се прави нарко-ратови (Н 2357, 50). нарко-трговац, м – Наркотрговци ондашњег Београда, морам то рећи, нису били еснафски коректни (Басара, 206); После вишегодишње јурњаве за наркотрговцима (Н 2433, 26). наркотски, -а, -о – Наркомани су (...) само овисници о наркотским дрогама (С 460, 20). наркофил, м – Наркофил узима дрогу зато што воли себе, а не зато што себе мрзи, као што је то случај са правим наркоманима (Дуга 337, 81). нарциста, м – Меркадер је био нарциста и самодеструктиван (Троцки, 160).

112

наснимавати, несвр. – Зана је остала у ШШведској да наснимава вокале (Дуга 252, 51). настраховати се, свр. – Хтела је да га остави што дуже у страху. Нека се настрахује, пијандура и занесењак (Крчма, 43). наткомпензација, ж – У тој шали (...) налазимо и наткомпензацију комплекса мање вредности (ГМ 1, 10). натовац, м – Ништа нам ови натовци не могу (БН 95, 23). натовски, -а, -о – Обе изложбе својеврстан су протест против вандалског натовског пустошења наших градова (БН 91, 30); Натовско бомбардовање је само још више погоршало односе између Срба и Албанаца (БН 92, 7); Седамдесетак дана натовске агресије (БН 96, 7); У Скупштини Србије гласао /је/ против мира и натовског бомбардовања (БН 97, 10). натоиста(а), м – Србија ... издржава варварску агресију модерних крсташа – натоиста (БН 92, 40). натуткалисан, -а, -о – Је л' ти мислиш да је Микеланђело икад губио време са натуткалисаним старим новинама? (Иствик, 272). наћушкати, свр. – Једном ју је мало наћушкао, али у бијесу (Мркић, 21). Научници, специјалисти за неуронауке, микробиологију, биоакустику, електрицитет и магнетизам, показали су да су чула неких животиња (...) изванредно осетљива и оштра (Н 2417, 60); У савременој медицини напуштен је концепт биомедицине, која је водила рачуна само о прежћвљавању пацијента, и све чешће се говори о квалитету живота (Н 2424, 30); Међу стотинак учесника међународне Био-олимпијаде посвећене еколошким проблемима планете (БН 60, 28); У Америци се феноменом старења бави биотехнолошка фирма „Герон” (Н 2442, 49). научно-просветитељски, -а, -о – Живот /се/ може утемељити изван простора страха и предрасуда које потичу из научно-просветитељских основа (Постмодерна, 22). нација-чланица, ж – Британија (...) се бори за очување суверенитета нација-чланица и противи се свакој реформи европских институција (Н 2360, 48). нациократија, ж /„Европска трулеж” је/ настављена у таласу „Бијеле књиге” и сталном пресингу нациократије (Н 1882, 17). нациократски, -а, -о – Упркос жучној нациократској пропаганди (Хегемонизам, 39). нациолог, м – Ово стање бране нациолози у другим републикама (Хегемонизам, 26). национал-еротизам, м – Једно од примарних особитости националеротизма је потпуно одсуство реалности кад су у питању вриједносни судови (Е 62, 28). националкомунизам, м – У једном тренутку /је/ изгледало да ћемо

113

бити балканска Куба, расадник националкомунизма и мафиократије (Н 2402, 44).

националкомунистички, -а, -о – Да ли се сликама које асоцирају на Хитлера и Тита изругује национал-комунистичким режимима (Н 2454, 34). наци-подвиг, м – О њеном журу и наци-подвигу заиста се прича (М 33, 13). неалфабетски, -а, -о – Јапан (...) комбинује најсложеније неалфабетско писмо са једном од најразвијенијих светских технологија (Н 2372, 32).

небезопасан, -сна, -сно – Сматра се да је Нострадамус тако поступио (...) да не би саблазнио незреле умове сувишним и небезопасним знањима (По 210, 46). небивање, с – Онда би се небивање причињавало готово подједнако разумљиво колико и бивање (Дорћол, 203). небогослужбен, -а, -о – При том, небогослужбеном читању, ми би требало пре свега да разликујемо научни и религијски став према Речи Божјој (Православље, 33). небољшевички, -а, -о – Небољшевичка и бољшевичка антисрпска пропаганда (Хегемонизам,10). неватромет, м – Утонуо у свакодневне рестрикције струје (...), у неватромет, у нелампион (Европа, 43).

невезивање, с – Битно је, како мислим, невезивање, одсуство афеката изазваних мишљењем (Фама, 222).

неверовање, с – Апсурдно је неверовање у загробни живот (Фама, 227). невласт, ж – „Говори”, удостојио се да гласом мало одмени поглед. „Шта?” – упитао сам мизерно. „Пишем све што знам.” И данас се са злурадом подсмешљивошћу сећам тог сусрета власти и невласти (Банда, 126). невраћање, с – Није /се/ вратио нико од оних који су кроз та врата прошли. Тим симболом „невраћања” древни мудраци су и означавали опасност од приступа неким знањима (Н 2368, 57). негласање, с – И ти изборни апстиненти заправо својим негласањем индиректно гласају (Д 439, 30); На седницу Народне скупштине Србије изненада /је/ бануо Борисав Јовић са жељом да добије подршку свом мишљењу (...) о нужности негласања за Месића (По 87, 25). негласно, прил. – Нешто /су/ разговарали, негласно (Изгон, 426). негледање, с – Каква је разлика између гледања и негледања? (Једноставност, 75). -М неграђански, -а, -о – Када је до овог дошло, терет покушаја од којих се састојао цео тај чудно неграђански брак, почео је да оставља видљиве трагове и на течи (Искушења, 36).

114

негрешење, с – Хтео сам једну грешку негрешњем на другом пољу да искупим (Пекић, 229). -М недемократа, м – Очигледно је да на Конгресу није дошло до поларизације између демократа и недемократа, него између присталица и противника јединственог СКЈ (П 26.1.1990, 5).

недешавање, с – Промишља неизрециву досаду монденског недешавања (Кости, 86). недешен, -а, -о – Лице му је олупано, не од туча (...) већ од нечег, недешеног (Изгон, 20). недискутован, -а, -о – Сада је свака жена имала свој део, своју трећину ван Хорна коју је морала да држи у тајности, своје усамљене недискутоване посете острву (Иствик, 209). недовршеност, ж – Тај је свет са свим својим недовршеностима, са свим својим драмама, (...) жив и сугестиван (Преиспитивања, 191). недогматизам, м – Недогматизам колективног вођства односи се само на њега (Класа, 55). недоклесан, -а, -о – Била је бледа, укочена, налик на недоклесану модерну скулптуру (Зуб, 216).

недопијен, -а, -о – Оставили су недопијено пиво (Пантић, 97). недословно, прил. – Алегоријско значење је недословно придодато значење књижевном тексту, слици, филму (Постмодерна, 7).

недоцењеност, ж – Просечност је недоцењеност вредног и преоцењеност ништавног (По 200, 44). недружење, с – Тек ме (...) разговор с Вуком, којег сам потражио након вишегодишњег недружења донекле смирио (Песак, 27). неевропски, -а, -о – А што 1848. није, као на Континенту, у Француској или Аустрији, заједно са индустријском револуцијом дошло и до праве, заслуга је неевропске структуре британског друштва (Сент,266). нееквивалентан, -тна, -тно – То је нееквивалентна размена (Н 2393, 11). неекспроприсан, -а, -о – На првом спрату (...) становао је Амар, бивши власник у неекспроприсаном стану (Изгон, 18).

неемитовање, с – Разлог неемитовања програма финансијског /је/ карактера (НТПлус 8.2.97, 4). неенолог, м – Када опет будем писао о „грашевини”, направићу упоредни тест, једног нестручњака и неенолога, о винима која волим (Н 2096, 45). неетимолошки, -а, -о – Ја ћу наћи другог начина, неетимолошкога, да се разјасним с Вама (Аристид, 98).

115

неетичан, -чна, -чно – Ви сматрате да је закон неморалан, неетичан (Аристид, 149). неживотињски, прил. – Крикнем нељудски, неживотињски (Зуб, 177). нежнобеличаст, -а, -о – Врели град доле у дубини одвлачи мале нежнобеличасте облачиће дима (Скитам, 29). нежнорумен, -а, -о – Гладиоле (њих бејаше понајвише), нежнобеле и нежнорумене (Јаков, 11). незабадање, с – Те привилегије, међутим, укључују дипломатск имунитет за инвеститоре „тешке” 10 и више милиона долара, (...) али и незабадање носа у порекло средстава која ће се уложити у Сејшеле (Н 2360, 49). независник, м – Зависници (од Интернета) (...) проводили /су/ „на Интернету” по 38,5 сати седмично, (...) док су људи из групе не-зависника на те активности недељно трошили само по 4,9 сати (Н 2384, 60). незагадљив, -а, -о – Овде, као и у њиховим оргијама, та девојка (...) кретала се незагадљива и, у неком смислу, недодирнута а ипак међу њима (Иствик, 258). незаједничкост, ж – У другом дијелу чланка „Кост у језику” (хипо)тезу о незаједничкости износи радикалније (Бо 8-9.8.1987, 2). незанимање, с – Посетиоци Мале Пуле и према придошлим ауторима показали су упадљиво незанимање (Н 2066, 38). незапажљивост, ж – Невидљивост, незапажљивост, неупадљивост је фамилијаран облик његовог постојања (Пекић, 170). незапитан, -а, -о – То су прагматични људи (...), прилагодљиви свим променама, незапитани за циљ (Басара, 62) незастрашујући, -а, -е – Први прави партизани које видим. Незастрашујући, обични (Зуб, 40). незачаурен, -а, -о – Авангарда је активност трансформације „природе уметности” у оквиру специфичних аутономних, али незачаурених, уметничких дисциплина (Постмодерна, 15). незваничност, ж – Ја сам увијек био присталица незваничних извјештаја. Незваничност је стање наше душе.Аристид, 113 незнаница, ж – Случајне знанице и незнанице (С 329, 86). неидеолошки, -а, -о – Морамо имати неидеолошко судство (БН 67, 9). неидеолошки, прил. – Ако је могуће несоциолошки, неидеолошки и нетемпорално дефинисати постмодернизам, чини ми се да је најближе позитивној суштини те еклектичке теорије – отворена поетика и коегзистенција облика и стилова (Н 2365, 44). неизбор, м – „Престају разлози” за неизбор Месића (в 37, 5).

116

неизговарање, с – Уверен да ће речи повратити своја изгубљена значења ако буду мировале у дубокој тишини дугог неизговарања, повукао се у мук своје собе (Нисам, 87). неизлагање, с – Договорили смо се да излажемо једанпут у 10 година. Такода можда то наше неизлагање веома ствара оправдан утисак и питање да ли она постоји (ОП 196, 11). неизлазећи, -а, -е – Излазеће новине не вреди читати, а за неизлазећим не вреди кукати на професионалним трибинама и у јаловим петицијама (БН 64, 34). неизнакажен, -а, -о – Призивао је друго, демократско лице Србије, неизнакажено гримасом рата и разарања (Н 2357, 44). неилузионистички, -а, -о – Европско позориште произилази из мозга, док азијско, неилузионистичко, високо-симболичко, „куца” у ритму срца (Н 2393, 37). неинтегрисаност, ж – Неинтегрисаност у европску и светску науку и културу (Н 2427, 37). неинтервенција, ж – Он води пипаву политику неинтервенције и нада се петнаестогодишњем миру (Сент,254). неиритирајући, -а, -е – Пенелопина верност нам је била нормална, подразумевајућа као патријархалној заједници која аминује неиритирајуће клишее (БН 98-99, 35). неисељив, -а, -о – Чувар је већ постављен. Постаје неисељив и њихов га (...) протест снажи и гоји (Тотална, 13).

неиспоручивање, с – Спречавање неиспоручивања плаћене робе/услуга (Н 2454, 54). неиспуњено, прил. – Нека мржња остаје у теби, неки бес, осећаш се неиспуњено, некако лоше (Н 2393, 29). неисторизам, м – Наша разматрања (...) пате од неисторизма (Могуће, 175). неисторичност, ж – Британија је потонула у маглу сиве неисторичности која је избрисала многе доказе да се нека (...) повест и овде збивала (Сент,54). нејављање, с – Глупо је писати неком после толико недеља, месеци или година глувоће и нејављања (Зуб, 235). нејеврејин, м – Осуђивао је с бесним јеврејским снобовлуком распуштеност и безумност нејеврејина (Белоу, 81). нејеврејка, ж – Као да би ... хтела да искупи грехе свог сина и унучади, обешћашћених (...) крвљу снахе нејеврејке (Употреба, 34).

нејеврејски, -а, -о – Како нама, а камоли свету, објаснити судбину нас словенских Јевреја расутих у дијаспору готово само због нејеврејске особине, неслоге (Фама, 224).

117

нејеврејски, -а, -о – У ваздуху се осећала нејеврејска затвореност (Белоу, 123). нејењавајући, -а, -е – Ту се само супротне појаве свијета огледају у једном истом, непопустљивом и нејењавајућем отпору (Аристид, 188).

некажњавање, с – Полицијске снаге нису ништа боље од насилничких снага које држава одобрава, а које злоупотребљавају своју моћ подижући степен некажњавања на још виши ниво (Н 2443, 24). Некаин, м – И зашто да га не убијем као што је он убио Авеља? И зашто, ако га убијем, да будем седмоструко кажњен? и шта ако погрешим и убијем Некаина? (Зуб, 23). некалкулирајући, -а, -е – Знајући његову искрену и некалкулирајућу природу (Аристид, 205). неканонизован, -а, -о – На радију слушам о догађајима из прошлости, у овом дану, наравно неканонизованим ни од кога (Игре, 148). некатолик, м – Фердинанду И је саветовао да ратом поспеши покрштавање некатолика (Чавошки, 35); Посве сам случајно дознао да се у другим случајевима сакрамент крштења може дати врло дарежљиво и небирократски, кад који „безбожни” некатолик кандидира на мјесто водитеља гимназије којом управља црква (На дну, 62). некиван, -вна, -вно – Видео /сам/ прве четнике, (...) достојанствене, равних трбуха, успешне у том свету приобалне магле, мирне, некивне, мање подозриве од оних из амбасаде (Изгон, 436). некњижевнокритички, -а, -о – И овога пута су то углавном оштри, најчешће политички и некњижевнокритички коментари (Н 2389, 40). некомпромитантан, -тна, -тно – Полугом, као некомпромитантним среством, често рукују провалници који су некада били бравари (лопов, 42). некомуниста, м – Према важећим политичким обичајима некомунисти нису достојни да буду судије и тужиоци (Коста, 252); Подсмешљива изјава хроничног некомунисте да се југословенски комунисти сада свађају са својим руским учитељима (Банда, 149); Било нас је комуниста и некомуниста (Банда, 45); Напред нека буду имена истакнутих прогресивних народнофронтоваца и некомуниста (И 238, 58). некомунистичност, ж – Остао ми је у сећању по надимку Гриша (...) и по својој потпуној некомунистичности (Банда, 34).

неконтактни, -а, -о – Сексуална злоупотреба је свака сексуална активност (контактна или неконтактна) без пристанка детета (Н 2447, 26). некретање, с – Посматра (...) те следове кретања и некретања (Дорћол, 71).

118

некретенизован, -а, -о – У суштини, све је то сукоб двеју помахниталих самовоља и разобручених фантазија. Преостатак некретенизованог живља стоји на средини чекајући да им милост одозго пробије лобање (Уклета, 185). некрофилка, ж – Па Милка РВИ и ја нисмо перверзне ни у ком погледу, а камоли некрофилке (Зуб, 30). некрофилски, -а, -о – Какво ти је то некрофилско задовољсто (Свиње, 81). некултивисаност, ж – Бора поче да јој (...) указује на непоправљиву некултивисаност Машанове личности (Самопослуга, 111). нелампион, м – Утонуо у свакодневне рестрикције струје (...), у неватромет, у нелампион (Европа, 43). нелидерски, -а, -о – И поред промене председника, о њој се стекао утисак као о нелидерској странци (Н 2357, 16). нелингвистички, прил. – Поступио је сасвим нелингвистички, заборављајући да предлог на, поред основног има и многа друга значења (Н 2375, 45). нељубопитљивост, ж – Испољавам апсолутну нељубопитљивост кад је у питању човек који ме се својим делом не дотиче (Европа, 112). немајстор, м – Шта ли то горе мајсторише његов синовац Ниџо, највећи немајстор на свијету, који ни коца не зна да зашиљи (Сљез, 86). -М немасон, м – Специфичност Великог Оријента Француске јесте да у њеном раду могу (...) учествовати и немасони (Св 216, 81). нематеријалист(а), м – Себе дефиниш¥ као нематеријалисте (Н 2393, 28). немафијашки, -а, -о – Жели да у свет пошаље поруку о постојању новог, другачијег, не-мафијашког градића Корлеоне (Блиц 17, 13). немачко-аустријски, -а, -о – Немачко-аустријска политика није, наравно, била разлог и узрок за распад Југославије (Истина, 9). немачко-француски, -а, -о – У немачко-француском рату из 1870. године (Истина, 57). немачко-хрватски, -а, -о – Јасно је да су немачко-хрватски односи, нападом на Кошника озбиљно уздрмани (Н 2355, 23). немачко-чехословачки, -а, -о – Стижемо на немачко-чехословачку границу (Н 2362, 29). немењање, с – У тој особености, у тој нерастворљивости и немењању, (...) лежи и одговор на питање шта је село данас (Европа, 34). немировање, с – Знам и да сам траћо време у немировању (Зуб, 203). немисаони, -а, -о – Ту, на жалост, није пресудна никаква заснованост мишљења већ немисаона сила власти (Коста, 191).

119

немишљен, -а, -о – Како можемо бити сигурни у границу између измишљеног и немишљеног, маште и реалности, није и јесте? (Аристид, 221).

немормон, м – Улаз у те просторије строго је забрањен пострањарима (не-мормонима) (По 200, 46). немрачан, -чна, -чно – Како су то могли да ти учине, кад си ти сад у том месту једина не-мрачна особа (Иствик, 248). немржња, ж – Исус Христос /је/ освојио свет скромношћу, хуманошћу, немржњом (Европа, 14). ненастао, -ла, -ло – Када је прича започета, више нема повратка. Заједно ћемо кренути кроз њене (још неиспитане, још ненастале) просторе (Опис, 132). не-Невена, ж – Али га је ипак идеја чисте љубави, остварљива само кроз потпуну верност својој Невени, учинила импотентним према свим другим женама. Свим Не-Невенама (Самопослуга, 64).

неновински, -а, -о – Онда остаје новинарима да се жале на књижевнике који им узимају место пишући неновинске текстове као и на пензионере који пишу за новине (Н 2466, 36).

необољшевички, -а, -о – Нико од овдашњих политичара, како оних у необољшевичком, тако и у опозиционом блоку (Н 2453, 32). неодговарајуће, прил. – Нисам упознао оно што се тако банално и неодговарајуће назива мајчинском љубављу (Зуб, 247). неодраз, м – Вјечност што би синула у хрпици пепела, у лимфном, у празном простору тијела и костију, њиховом одразу, њиховом не-одразу, задржала би се у себи да је има (Аристид, 163). неодупирање, с – Безбожник је тек пролећни ветрић према оркану који је разарао ношен мојом слабошћу (...), мојим прихватањем мука и неодупирања (Зуб, 134). неодушевљеност, ж – Требао је неко да плати све наше муке, све наше заблуде и грешке, сву, некадашњу неодушевљеност нама и нашом вредношћу, величином (Изгон, 483). неоибеизам, м – Такозвани неоибеизам који су они лансирали требало је да умањи значај иницијативне групе слободно мислећих интелектуалаца (Дуга 428, 44). неоинквизиторски, -а, -о – Причврстили су је уз хромирани неоинквизиторски апарат за мучење (Клоака, 76). неокончање, с – Нема ли овај фактор неокончања нечег што је мисао окончала – и што би песник назвао коб – аналогију с оним феноменом меморије при коме заборављена реч дејствује и као сметња (Димић, 35). -М неомеђина, ж – Доминирајућа реч „неомеђина” концентрише многа и сложена виђења живота. Хајдуковић полази од искуства чињенице да је све што

120

испуњава човеков живот у знаку ограничења: временског, просторног. Свуда су постављене међе (КК 1983/3, 137). неопагански, -а, -о – Уместо култа демократских институција све више /се/ укорењује култ паганских императора у облику неопаганских вођа, комунистичког, нацистичког или фундаменталистичког смера (Н 2389, 33). неослобођен, -а, -о – Ти си на неки начин и даље страшно неослобођена (Иствик, 74). неостаљинизам, м – Конзервативне снаге успјеле су замрзнути и зауставити процес демократизације. Никита Сергејевич Хрушчов (...) није ни сам успио одољети искушењима власти. И морао је отићи. Прокламирана политика стабилизације након његова смјењивања брзо је доформирана нарастањем неостаљинизма у највишим врховима и средњим ешалонбима државне власти и партије (Д 334, 57). неотет, -а, -о – Тако ми се, ненадано, остварила жеља да будем с њом, (...) у непомућеном и неотетом времену, да не бежимо и не стрепимо од других (Игре, 50). неоткинут, -а, -о – Неко слуша/климајући неоткинутом главом (Н 2389, 31). неоусташа, м – Схватили /су/ да су Срби тек кад су их неоусташе подсетиле да су Срби (БН 94, 33). неоусташтво, с – Дирљива су била упозорења Даре Јанековић појавама неоусташтва у Хрватској (Дуга 428, 6). неофеудални, -а, -о – Постоји чврста решеност да се заврши са овом фазом Туђманове неофеудалне диктатуре (Н 2378, 33). неофранковачки, -а, -о – Офанзивна оштрица Туђмановог неофранковачког и проусташког покрета и темељи се и на немачкој и аустроугарској тежњи (Св 215, 50). непарламентарно, прил. – У Парламенту, откако је у њега ушао 1976., понаша се непарламентарно (С 481, 90). непасионирано, прил. – Непасионирано /је/ размишљала о томе како јој је срце (...) исклизнуло из свог сидришта (Иствик, 302). непацификован, -а, -о – Испред себе је имао још непокорене и непацификоване Англосасе (Сент,74). непацифист(а), м – Ако буде довољно јак да (...) натера „пацифисте у рат против непацифиста” (Чавошки, 119). непеснички, -а, -о – Ово је збирка песама чији је концептпотпуно непеснички (Н 2366, 33).

непецарош, м – Он је зановетао као сви непецароши, и гунђао како смо багателом угрозили важан задатак: Нема ту рибе до ђавоље (Риболов, 43).

121

неписменко, с – Нађе су ту понешто и за неписмена човјека (...), нацртано невјештом руком неког његовог буразера, истог таквог неписменка (Сљез, 42). непитање, с – Пљуште нека питања и непитања, ређају се тврдње и сумње (Зуб, 178). неповезивање, с – То је било у противречности с нашом политиком неповезивања, нарочито с представницима бивших грађанских странака (Пекић, 206) непоздрављање, с – Реч је, наиме, о кривици непоздрављања окупаторске заставе (Пекић, 259). непојављивање, с – Објављивање прилога са семинара (...) извесни Милутиновић је условио мојим непојављивањем (Н 2358, 32). непоклапање, с – То непоклапање је опет разлог томе да се успостављење еквивалентности може вршити на посебан начин (НССУВД 16/1, 47). непокоравање, с – Најупорнији /сам/ у својој мржњи и непокоравању (Писмо, 294). непокупљен, -а, -о – Отпале /су/ на земљу и непокупљене остале да труле (Иствик, 66). неполитичар, м – Од самог почетка било је неприродно да један политички покрет (...) воде неполитичари и људи без жеље да дођу на власт (Н 2357, 45). непољаштво, с – Али смрт, (...) победила је Гомбровича, његово непољаштво, победила је њега, окорелог грађанина света. (...) Гомбрович је умро у Ници, (...) али са мирисом пољске земље у души, (...) са Пољском у срцу (Европа, 46). непомер, м – Врапци пролећу а ја ходам муком и непомером (Изгон, 18). непопулистички, -а, -о – Непопулистички политичари пре свега не би смели да допусте да неко у друштву има осећај да је занемарен (Н 2442, 58). неправоверност, ж – Јерес је представљала тежак злочин (...) чија је битна одредба била неправоверност односно противност ортодоксији (Чавошки, 23).

непреживљивост, м – Прибегавши кварном лукавству, поче да плете план којим би обезбедила непреживљивост своје пасторке (Гарнер, 46). непреносивост, ж – Основна одлика ових права је у њиховој неотуђивости, непреносивости (Комуњаре, 73). непрепознавање, с – Насмијешила му се блаженим осмијехом непрепознавања (Угрешћћ, 35). непрепричљив, -а, -о – Скечеви у „Надреалистима” били су чиста алхемија, и то је непрепричљиво (Н 2385, 27).

122

непресељен, -а, -о – У зградама (...) још неопљачканим и непресељеним у сеоске штале, (...) видим бивше царство (Зуб, 170). непретенциозност, ж – Ш?упић ублажава његову стравичност тек непретенциозношћу приповедања (Троугао, 100). непрецизност, ж – Постоје многе непрецизности (Н 1880, 31). неприлагодљивост, ж – Ова намера је супротна мојој тези о међусобној неприлагодљивости Садашњости и Прошлости приликом писања историјских романа (Пекић, 23). непримећивати се, несвр. – Мора да нас је посматрао и мислио ко зна шта док смо се ћутке непримећивали, седећи у том аутобусу (Изгон, 181). неприморан, -а, -о – Појам човека као бића које је у стању, сопственом снагом, неприморано нужно спољашњим околностима, да бира између добра и зла (Н 2389, 50). непроверавање, с – Има (...) нечега од наше старе навике да се вежемо за одређену идеју и непровјеравања (Круг 2, 20). непроветреност, ж – Улази у нашу собу са туце кревета, у нашу болест и непроветреност (Европа, 85). непротеински, -а, -о – Грађа молекула бактериородопсина поседује протеински и непротеински део (СК, 2/93, 16). неравнотежни, -а, -о – Ограничавање каматне стопе на непримерено ниском, неравнотежном нивоу (Н 2364, 15). не-радник /н.з./ , м – Колико ли је тих радника наспрам осталих, не-радника, неће они да виде (Изгон, 392). неразгонетнут, -а, -о – Реч убијање (...) има нека своја страшила, нека своја звона и узбуне, неразгонетнута и побуђавела (Зуб, 215). нераздреман, -а, -о – Ритуалним покретима, још нераздремани сасвим после сијесте, продавци су усправљали тезге (Венера, 13). неразочаран, -а, -о – Од њега даље пружа се поље одласка једног ни разочараног, ни неразочараног човека (Аристид, 283). неразумевање, с – У јарчевим очима, мртвим а живим, само неразумевање (Европа, 101). нерасклапајући, -а, -е – Оглашавам продају нерасклапајућег кревета (Аристид, 40). нераскриљен, -а, -о – У питању је можда једна од оних великих, још нераскриљених човекових тајни (Венера, 83). нерастављање, с – Говорили су да су тела састављена од нераздељивих телашаца и да се растављају у та нераздељива телашца. Само што Леукип и Демокрит мисле да је првим телима узрок нерастављању не само НЕПОВРЕДЉИВОСТ него и њихова недељивост, али Епикур, доцније, не мисли

123

да су она НЕДЕЉИВА и каже да су нерасцепљива само због НЕПОВРЕДЉИВОСТИ (Н 2370, 58). нерасцепљив, -а, -о – Говорили су да су тела састављена од нераздељивих телашаца и да се растављају у та нераздељива телашца. Само што Леукип и Демокрит мисле да је првим телима узрок нерастављању не само НЕПОВРЕДЉИВОСТ него и њихова недељивост, али Епикур, доцније, не мисли да су она НЕДЕЉИВА и каже да су нерасцепљива само због НЕПОВРЕДЉИВОСТИ (Н 2370, 58). нератни, -а, -о – Мрзели смо сваки њихов људски, нератни, весели тренутак за те „окупиране” четири године (Изгон, 482). нервчик, м – Те сам године отишао (...) на разговор с једним европским нервчиком (Вуди, 61). нереаговање, с – Артифицијелност једног комунисте (...) открива се његовим нереаговањем приликом ваших напада на основне истине доктрине (Пекић, 275). -М нереакција, ж – Зашашољи му тестисе, па их, охрабрена нереакцијама, захвати одмеравајући им тежину (Блуд, 9). нережимски, -а, -о – Он није био ни мање ни више под присмотром него било који нережимски интелектуалац у то доба (Н 2366, 42). нерекултивисан, -а, -о – Неки рудници азбеста остали су нерекултивисани, незаштићени и непокривени (БН 84, 20).

нероновски, -а, -о – Притецимо у помоћ, не уз нероновску жељу да уживамо у туђој несрећи (Мекс, 71). нерус, м – Са тела света резано је све што су чувашке очи тог не-Руса виделе као труло, зло, или назадно (Изгон, 289). неруски, -а, -о – Већина руских и неруских интелектуалаца има очекивана, модерна мишљења (Варвари, 30). несамоуправност, ж – Предсједништво Вијећа ССЈ потрудило се да (...) личним примјером посоколи и подржи те и сличне акте неуставности, несамоуправности и најгрубље самовоље (Вук, 54). несаосећајно, прил. – „Иди код дока Пата (...)”, рече Џејн, не сасвим несаосећајно (Иствик, 71). несаучествовање, с – Страхота (...) је била у мом несаучествовању, у мојој равнодушности према њеним страхотама (Јерусалим, 206). несвет, м – Веза између света и несвета (Монолит, 295). несјајан, -јна, -јно – Длака му неравномерна, несјајна (Изгон, 13). нескученост, ж – Они су били свет: облачаст, ружичаст, пун обећања и нескучености (Блуд, 15). несладак, -тка, -тко – Мислим да немам неслатки вермут (Иствик, 41).

124

несметање, с – Моја се помоћ првенствено заснива на покушајима несметања, кад се нацугам, одем спавати к мојима (Песак, 30). несолидарност, ж – То је драматичан акт несолидарности са сузатвореницима који су овде гладовали (Пекић, 161). несоцијалистички, -а, -о – Преоптерећеност жене у домаћинству (...) подгрева застарела реакционарна и несоцијалистичка схватања о жени (Н 2360, 57). несоциолошки, прил. – Ако је могуће несоциолошки, неидеолошки и нетемпорално дефинисати постмодернизам, чини ми се да је најближе позитивној суштини те еклектичке теорије – отворена поетика и коегзистенција облика и стилова (Н 2365, 44). неспакован, -а, -о – Кутију са мајчином крштеницом, умрлицом (...) оставила /је/ неспаковану на кревету (Линије, 61). неспортиста, м – Причали /су/ (...) о надметањима спортиста, и закулисним радњама, неспортиста (Светиљка, 111). несрбин, м – Док се оно неговало братство и јединство, бити несрбин у Београду није значило ништа посебно (Бојичић, 51); Лукави и прорачунати Корошец био је чак једини не-Србин предсједник владе у Краљевини Југославији (Д 440, 8); Тако су становници ове старе српске државе, административном наредбом, доведени пред свршен чин да се, први пут у својој историји, декларишу – несрбима (Коекуде, 33). нестајући, -а, -е – Шејка је (...) сликао складишта и ђубришта приказујући трагове и остатке нестајућег света модерне потрошачке културе (Посмодерна, 18). несуделовање, с – Право на несудјеловање (Угрешић, 102). неталентованост, ж – Та прича коју си написао само је бедан покушај да прикријеш своју неталентованост (Једноставност, 38). нетемпорално, – Ако је могуће несоциолошки, неидеолошки и нетемпорално дефинисати постмодернизам, чини ми се да је најближе позитивној суштини те еклектичке теорије – отворена поетика и коегзистенција облика и стилова (Н 2365, 44). нетехнолошки, -а, -о – Ова идеја је, мање-више, заједничка свим нетехнолошÌим друштвима света (Н 2468, 63). нетолеранција, ж – Секли су нам ногавице панталона ако су и најмање биле уже од прогресивне нетолеранције обичаја (Пекић, 82). нетржишни, -а, -о – Совјетску привреду је створио плански систем, па су нам корени у нетржишном привређивању врло дубоки (Н 2379, 48). неудворички, -а, -о – Самосвојна, некомформистична и неудворичка личност (Зуб, 257).

125

неудебљан, -а, -о – Њено лице, иако неудебљано, притискало /је/ те лампице њене душе (Иствик, 165). неудовољив, -а, -о – Питање је изгледало сентиментално, неудовољиво (Иствик, 309). неузмицање, с – Обрадована његовим неузмицањем усуђује се да стисне бутине и промешкољи куковима (Нисам, 11).

неуклопљив, -а, -о – Сама његова несавршеност чини га јединственим те, стога, и неуклопљивим (Н 2436, 43). неуловљивост, ж – У тој њиховој неуловљивости сматрали смо их готово духовима (Игре, 60). неумење, с – Омладина неће да се мири с неспособношћу да се живи, и с неумењем да се бори (Н 1802, 11). неумерењак, м – Умерењаци су били дантонисти, а неумерењаци еберисти (Чавошки, 69); Ево шта је тај неумерењак написао о новинарима (Европа, 114). неуметност, ж – Мене интересује равнотежа између уметности и неуметности (Н 2067, 37). неумље, с – Дугогодишња шутња (...) уз, наравно, све гријехе пријашњег раздобља једноумља и неумља, плаћена је великом цијеном (Д 441, 23). неумност, ж – Иде ли овај свет Врагу у сусрет кад одбацује стид, глорификујући телесност, сексуалност, неумност (Зуб, 147). неуоштреност, ж – Непрецизност, неуоштреност слика по ободима није дозвољавала да се препозна врста платна (Клини, 29). неуплаћивање, с – Неуплаћивањем пореза ја нисам државу оштетио (Н 2378, 27). неуплетеност, ж – Уплетеност и неуплетеност у послове старих режима (Д 439, 72). неупозорен, -а, -о – И како то да је, немајући појма, неупозорен што се догађа, преко пута затекао баш оног мушкарца (Старац, 85). неуро-биолог, м – Неуробиолози из цијелог свијета закључили су на једном конгресу у Берлину да гени имају значајну улогу у дуготрајном складиштењу у дуго памћење (Из 280, 25). неуро-наука, ж – Научници, специјалисти за неуронауке, микробиологију, биоакустику (Н 2417, 60).

неуронаучник, м – Доктор Јово Тошевски, сексолог и неуронаучник (Н 2459, 54). неуро-ортопед, м – Стекао /је/ репутацију врхунског неуроортопеда (П 26324, 10).

126

неуро-рачунар, м – Амерички уређај у основи /је/ биолошки еквивалентан једном неурорачунару (СК, 2/93, 17) неуро-рачунарство, с – Симулација рада људског мозга доста је развијена у производима неурорачунарства (СК, 2/93, 17). неуротичарка, ж – Знала сам да ће ми та неуротичарка (...) задати само бриге (Из 272, 50). неучлањен, -а, -о – Уколико какав појединац остане неучлањен, преузеће га сестрински ЈУЛ (Н 2356, 26). нефеудализиран, -а, -о – До сада је ово земља слободних сељака (yоумена), једина нефеудализирана у Европи (Сент,62).

нефигуративан, -вна, -вно – Фило није учио од француских ташиста и америчких „сликара акције”. Он је интуитивно открио формулу нефигуративног израза лирског осећања (Н 2447, 43). нефилозофски, -а, -о – Приступа праву на (...) апологетски и нефилозофски начин (Коста, 159) нефилолог, м – Основна подела структуре нашег чланства је (...) по специјалностима, ако се ради о зналцу језика нефилологу (Преводилац 89/3, 95). нефункционалност, ж – Тим више чуди да пошта у овој земљи нефункционалности сасвим задовољавајуће ради (Уклета, 11). нефункционисање, с – Ово хибридно решење, (...) упркос своме нефункционисању, упорно називамо „скупштинским системом” (Н 2065, 26).

нефункционисање, с – /То/ (...) је резултат нефункционисања правне државе код нас (По 209, 24). нехармонично, прил. – Њихова је повијест протекла тако узбудљиво нехармонично (Е 20, 15). нехраброст, ж – Кукавица у нас буди асоцијацију на не-храброст и синоним је за плашљивца (Живи језик, 259). нецеловитост, ж – Та нецеловитост наше свести указује на сумњиву вредност наших мисли (Аристид, 54). нецеремонијално, прил. – Чаша /ми/ би нецеромијално зграбљена са усана (Фуга, 49). нецрногорац, м – То своје црногорство није наметљиво истицао међу нецрногорцима (Самопослуга, 25).

нечеченски, -а, -о – Тамо су отпочела масовна пљачкања и малтретирања нечеченског становништва (По 201, 37). нечитање, с – Све оно што сам написао о нашем нечитању, о културном нивоу, не важи (Европа, 36). нечлан, м – СПС није толико моћан да сваком члану обезбеди и делић онога што би му требало, па чак и кад би то било на рачун нечланова СПС-а (Н

127

2355, 11); Показало се да су у том суду све судије чланови СКЈ, те да се уопште не може наћи судија који би, као нечлан Партије, био непристрасан делилац правде у овом спору (Коста, 247).

нечовеколик, -а, -о – Није схватао да нечовеколике животиње имају подједнака права са човеколиким животињама (Гарнер, 59). нешкола, ж – Је ли он крив што је рођен у заоставштини? Ето, шта је нешкола. Да је само био писмен, могао је остати писар код војне поште у Београду (Светиљка, 133). нешуман, -мна, -мно – Почиње нешумно лебдење, рајско тоњење у дубину (Зуб, 217). нивелишући, -а, -е – Живећемо у тој напетости, између Европе отаџбина и отворених граница и Европе народа који се боје нивелишућег, униформишућег елемента америчке културе, масовне културе, Дизниленда, кока-коле (Н 2365, 36). нискобуџетни, -а, -о – Ја више волим нискобуџетне филмове, јер је онда ризик мањи – више је шанси да вратите новац (Н 1806, 34). нисколетећи, -а, -е – До Пи-сија повезаних бежичним путем преко нисколетећих сателита (Н 2424, 27). нисколетећи, -а, -е – Иза се посебно обрадовала када је видјела да се Занг враћа из степе са уловљеном камењарком. Нисколетећа тешка птица била је лак плијен ловчеве праћке (Племе, 86). нисконаталитетан, -тна, -тно – Главни демографски проблеми са којима Југославија улази у 21. век, јесу депопулација и старење становништва на нисконаталитетним, и интензиван раст броја становника на високонаталитетним подручјима (БН 65, 26). нискотиражан, -жна, -жно – Коалиција која може да се распадне због једног текста једне новинарке из једног нискотиражног листа и не треба да постоји (Н 2379, 14). нискотонски, -а, -о – Поче он гласом свесно сатераним у његов најпродорнији, нискотонски регистар (Иствик, 66). ничеовски, -а, -о – Од мене, трабуњају надаље, у почетку није било ни трага. Можда само квант оне ничеовске Њилле зур Мацхт (Уклета, 67); Стога се главни актер романа (...) може указати и као кентаурски спој ничеовских и достојевскијевских страдалника идеје (Н 2365, 33). новинарка, ж – Ако је ријеч о привлачним женама, новинаркама и политичаркама (С 470, 81). ново-

нововарварство, с – Нема решења за санацију ужаса, отуђености и бујања нововарварства који су последица урбанистичког хибриса (Кабала, 19).

128

новодосељен, -а, -о – У Бронксу – претежно насељеном „хиспанским” живљем – цео један кварт чине новодосељени Албанци (Н 1806, 46). новоемитован, -а, -о – Ране дане посвећује републиканском иконоклазму (...): изгледу државног грба, (...) дизајну новоемитованог новца (Сент,185).

новоизмењен, -а, -о – По новоизмењеном члану закона сада се и мушкарцима (...) за неверство може одредити казна затвора (Н 2453, 49). новоизнајмљен, -а, -о – Агенти ЦИА преселили су из Нењ Yорка у Сан Франциско, гдје су у новоизнајмљеном „спремишту” наставили операције (С 264, 84). новоиспливавши, -а, -е – Сирови полет новоиспливавших кафеџија (БН 75, 32). новокомпонашки, -а, -о – То је ето, Бешлић са његове нове плоче. Али ништа му не смета, јер га публика хоће таквог какав је. То је њему најважније, то му одређује новокомпонашии ранг (РТР 958, 19). новокупљен. -а, -о – Шест његових колегиница из исте канцеларије (...) пред њим без устручавања пробају новокупљени доњи веш и купаће костиме (Н 1806, 22). новообрађен, -а, -о – Изузетно је похвално (било) и то, ако се почетник са свога новообрађеног бријега оглашава у књижевности неким специфичним наречјем, дијалектом или говором (Н 1802, 43). новообразован, -а, -о – Још је др. Зоран Пјанић оценио да у нашем друштву делују конзервативне снаге састављене од носилаца новообразованог етатизма (М 1, 10). новообучен, -а, -о – У Дрниш /је/ доведен нови састав припадника МУП-а и то новообучених редарственика (Н 2114, 26). новоокречен, -а, -о – Надежда Петровић излаже у Минхену, у новој галерији, као да је то нека тазе, новоокречена просторија без имена и порекла (Н 1802, 40). новоосвојен, -а, -о – Године 1435. варош покоравају Турци. Налог за подизање града на обалама МИљацке, у којем би било средиште новоосвојене провинције, дао је 1462. године Исабег Искоковић (Св 90, 15); Одакле су моји првобитно и дошли у новоосвојени Колашин (Изгон, 45); Римска држава је новоосвојене земље третирала као државне (Класа, 57). новооформљен, -а, -о – Блацк је финансирао почетак каријере „Странглерса” новцем зарађеним продајом свог предузећа од којег му је преостао једино комби за пријевозно средство новооформљене групе (Пунк, 66). новоподигнут, -а, -о – Новоподигнута писта добро ће послужити и за високо школовање аутомобилиста (С 439, 10). новопостигнут, -а, -о – Достигнути нивои поремећаја одржавају /се/ на новопостигнутом нивоу (Н 2380, 11).

129

новопредложен, -а, -о – Процењивање новопредложеног система (Н 1812, 14).

новопрерађен, -а, -о – ПРОДАЈЕМО новопрерађени „Бидермајер” тросед (Дм 2.2.97, 14). новопридошао, -шла, -шло – Надмоћност новопридошеих технократа увећавала је коефицијент способности такве управе (Репортер 949, 13); Посао ми је био да пишем брошуре за новопридошле пилоте (С 430, 59). новопридошлица, ж – У малој неугледној чекаоници у приземљу зграде нагурале су се труднице, неке резигнирано гледају испред себе, а неке знатижељно проматрају сваку трбушасту новопридошеицу, као да страхују да ће покушати да прескочи дуг ред (С 340, 27). новопристигао, -гла, -гло – Аутентична британска династија с новопристиглом суперзвијездом Дианом у главној улози (С 438, 75). новопробијен, -јена, -јено – На мојој карти, наравно, није било новопробијених путева (Клини, 8).

новопрокламован, -а, -о – Укидање новопрокламованог закона о радним односима (Дм 20.1.97, 4). новопромовисан, -а, -о – Док у једној радионици мале привреде у Београду разговарамо о тим невољама, улази млад, новопромовисани занатлија (Н 1818, 24). новосмишљен, -а, -о – Своју новосмишљену новинарску формулу Схах ће понудити управо њима (С 446, 9). новоуведен, -а, -о – Они, спречени новоуведеним ограничењем суме коју клуб може да потроши на куповину играча, нису могли то да ми обезбеде (Н 2379, 29). новоувезен, -а, -о – Они су у студеноме 1949. били подређени стотинама новоувезених (...) совјетских високих официра (С 357, 53). новоусвојен, -а, -о – Разлог је новоусвојен Закон о економском развоју Сејшелске Републике (Н 2360, 49). новоуспостављен, -а, -о – Мора убити Брутове синове ако не жели да новоуспостављена власт не буде краткотрајна (Чавошки, 53). новоустоличен, -а, -о – Сурови обичај (...) налагао /је/ новоустоличеном султану да убије сву своју браћу и полубраћу (Коста, 37). новофеминистички, -а, -о – Тај /се/ на неки начин „новофеминистички” филм (...) највише свидио критици (С 357, 51). ноктуралан, -лна, -лно – Између ове две јавне и блиставе слике (...) има и једна невидљива, ноктурална, на којој Шкотланђани за кесу сребрњака предају свог краља крвницима Парламента (Сент,183). ноктуралан, -лна, -лно – Ово сликарство ноктуралне, углавном зелено-плаве гаме наводи /нас/ својим чарима на пријатна путовања по

130

језерским дубинама (БН 83, 38). носитељица, ж – Носитељица судских позива заклела се пред судом да је позив предала (С 368, 38); Иако је у Минотауромахији жена најчешћа жртва, понегдје је она носитељица свјетлости која слијепог и немоћног Минотаура спроводи у неки бољи свијет (С 439, 77). нудо-модел, м – У канцеларију /је/ ушла дугокоса плавуша (...) која рече да је нудо-модел (Вуди, 100). нуклеарац, м – Нуклеарна енергија у свету /наслов/ (...) Данашња наука и технологија не допуштају свестраност а већина људи није ни склона томе, тако да свугде у свету (...) постоје кланови „ћумураша”, „водењака”, „нуклеараца” и „алтернативаца” (П 26061, 21). нунчаку м – Нунчаку фулконтакт је традиционална јапанска борилачка вештина у којој се користе чаке, дрвене палице повезане ланцем. ... Нунчаку још није уврштен у званични програм Олимпијских игара (БН 75, 55).

нушићевски, -а, -о – Време и тренутак дозвољавају да вам се прво питање постави у нушићевском маниру: Па како, како, а? (Н 2439, 42). њушкалица, ж – Специјалност те 27-годишње њушкалице је прикупљање доказа за раставе бракова, привођење сводника и проналажење трагова сексуалних злочина (Е 14, 114). њушкачки, -а, -о – /"Монд” је/ постао (...) притајено демагошко њушкачко гласило (Н 2356, додатак, 4). обавештајка, ж – Зовете се Маделеине Ноел и обавјештајка сте Абњехра (Кавијар, ИИ 46); Ти си, дакле, америчка обавјештајка (Кавијар, И 27); Ту нису сједили (...) застрашени људи без наде, него гомиле обавјештајаца и обавјештајки (Кавијар, И 118). обалежен, -а, -о – Из гроца некада беле манжетне вири шака обалежена (а не обележена) голубијесивим изметом (Гојко, 103).

обезазлењивање, с – Као и у сну, тако су и у бајци искази често шифровани, а поврх тога, већ поменут Гримов принцип обезазлењивања (Верхармлосунгспринзип) учинио је и више но што је потребно да би избрисао трагове (Фечер, 119). обездуховљеност, ж – Обездуховљеност и нада (БН 98-99, 39). Обележено је 20 година постојања радио-секције „Козара”, која делује у оквиру радио-клуба „Нови Београд” (БН 62, 7); Седам различитих типова авиона намењених за електронско извиђање непрекидно надзире радио-комуникације и релејне телефонске везе (Н 2429, 15); Обележено је 20 година постојања радио-секције „Козара”, која делује у оквиру радио-клуба „Нови Београд” (БН 62, 7); Чему, уосталом, и служе велики радари него за хватање радио-сигнала (Н 2423, 26).

131

обесмишљеност, ж – Почетком деведесетих негдашњи књижевни језик офуцао се до неколико бесловесних формула (...) оличавајући (...) посвемашњу обесмишљеност нашег живљења (БН 68, 35). обичајност, ж – Разлике између пуританских и либералних кодекса сексуалне обичајности незнатне /су/ у поређењу са раздаљинама која их дели од замисливог стања тоталне слободе (Ерос, 35). обичњак, м – Био је неполитички, обичњак, није имао везе са чланом педесет осам (Колима, 20). обједињујући, -а, -е – Именујући у насловном есеју „однос књижевног дела према епистемолошким, филозофскоантрополошким и аксиолошким темама” као обједињујућу димензију жанровски разноликих прилога, Милошевић упућеног читаоца опомиње на своју специфичну методолошку позицију (Н 2370, 42); Наслов /књиге/ највероватније има обједињујућу сврху (Н 2367, 32). облизивачица, ж – Златоуста! Најбоља ријечка фафлачица и облизивачица (Мадона, 167). обогаћујући, -а, -е – Мишљење је значајно као орган позитивне, одређен и обогаћујуће бриге о души (Н 2380, 60). обожаватељица, ж – Алаиева ватрена обожаватељица и вјерна муштерија, Тина Турнер (С 439, 75); Занимљиво је да је на турнеју дошао са својих 27 жена, које води на свако од тих путовања да би га „браниле од обожаватељица” (С 305, 4). обуздавач, м – Обуздавачи младости се понашају исто (БН 80, 38). овисништво, с – Ту су (...) чланци који откривају колико је овисништво друштвени а не медицински проблем (С 469, 20). оговаруша, ж – Немој одмах да отрчиш да се избрбљаш код оних оговаруша (Љоса, 51). оговарџијски, прил. – „Почеле су да се служе прљавим триковима”, рече Суки оговарџијски (Иствик, 231); Прва оговарџијска нервоза /је/ попустила (Иствик, 298). ограничавајући, -а, -е – УМЕТНОСТ ЈЕ АНТИСУДБИНА, супростављање свему фатумско ограничавајућем (Дедиње, 83). одбојкашица, ж – Одбојкашице /наслов/Ш (П 25908, 14). одгестикулирати, свр. – Франко ти маше, (...) кимни му, „ево ме овде”, одгестикулирај му: „изађи часком у ходник, у реду?” (Папуче, 109); Можда мисли да је Паганини? – и одмах одгестикулира „ђавољи захват на виолини” (Папуче, 61). одгонетачица, ж – Био је то до сада најмасовнији женски турнир, јер је учествовало чак 18 одгонетачица (З 308, 12).

132

одлепрхнути, свр. – А онда јој се преплаши смијешак на размакнутим блиједим уснама, одлепрхне, она само збуњено трепне па рашири очи (Папуче, 152). одљубити се, свр. – Први пут сам се заљубио. (...) Схватио сам да она није за мене и одљубио се за 45 минута (Нисам, 101). одљуђеник, м – Мењао сам послове, бележио шта ми се догађа и даље запажао да пишем о себи као о одљуђенику који би да савлада лавиринт око себе, а и себе, бежањем у веру, наду (Блуд, 113). одљуђење, с – Прозори се гасе, обилазим их опет, у њима су огњишта, људи побегли од масе, стегли се, држе један другог за полне органе, прибежиште, одљуђење (Блуд, 83). одмаралиштарац, м – Има ли на тјешњанској обали комадић „слободног” мора за одмаралиштарце „Младост-туриста” (Дуга 351, 36). одногетати, свр. – Само виолиниста још шкрипи неко време, онда га један од скутоноша одногета с призоришта (Хинг, 241). одпрдуцкати, свр. – Његов таленат да стражњом усном опонаша музикалне шумове се тако усавршио да је пред крај живота, после какве обилне гозбе, био у стању да одпрдуцка и читаве симфоније (Фауст, 91). одреагирати, свр. – И ето пустили су ме, а ја сам онако одреагирао (Е 22, 93). одринтати, свр. – И коњ ждере кукуруз и сено, пије само воду, па одринта коњски век (Крчма, 119). одсисавати, несвр. – Вода, као и сан, одсисава нашу природну тежину (Иствик, 235). одстеповати, свр. – Еди је (...) одстеповао неку игру (Слике, 157). одтерећивати, несвр. – Додатни партнери су у сваком случају једно обогаћење које одтерећује главног партнера (Е 27, 110). одшуморити, свр. – Ињес одшумори као анђео Иберије (Хинг, 261). одшуштати, свр. – Крв јој удари у лице. Брзо се окрену и одшушта у кућу (Хинг, 321). ожалошћеник, м – Једнога српањског дана 1952. појавио се ожалошћеник у оном сеоцету (Борхес 2, 19). оживотињен, -а, -о – Дисциплиновано улазе и излазе, потмули, отупели, оживотињени (Волк, 11). океанолог, м – Снимање без ризика за кинотехнику и живот оператера изум је познатог француског океанолога Жак-Ива Кустоа (П 26059, 15). окер-рђаст, -а, -о – Гледам окер-рђастог Рођу право у његове жуте зенице (Писмо, 154).

133

оклопно-тенковски, -а, -о – /Генерал-пуковник/ немачких оклопно-тенковских снага (Н 2362, 42). окрвављеник, м – Десет или дванаест смртних рана браздаше му тијело (...). – Ако говорите о Сантосу Перезу и о онима Реинафеовима, знајте да сам им већ захвалио – рече с одмјереном спорошћу окрвављеник (Борхес 2, 21). олакашнути, свр. – Озон – рече – ваздух је олакашнуо, најзад ће и та природа искусити своје пречишћење (Хегел, 210). омаловаженост, ж – Тако се тај извештај преображава у причу о два срца упала у клопку апсолутне усамљености, о апсурдности живота, о омаловажености човека који више не може с поузданошћу да утврди ни ко је ни шта заправо жели (Н 2370, 42). омамљујући, -а, -е – Популистичко-демагошким, омамљујућим седативима обликовали /су/ политичку свест народа (Н 2378, 21). ометач, м – Израелски авиони опремљени електронским ометачима паралисали су сиријске осматрачке радаре (Ф 1490, 32). омлитављење, с – Пред њим је оно непознато које респектира (...) то омлитављење и то треперење (Папуче, 107). омужевити, свр. – Да га улепшим и очовечим моћју, омужевим богатством (Рулет, 94). онебешен, -а, -о – Косово нас је везало у тај венац онебешене Србије и осрбљених небеса (По 57, 22). оневињавати, несвр. – Шта ако растојање (и време!) оневињује људе. (...) Крстарећи Европом сретао /сам/ емиграцију која је, упркос близини отаџбине, тврђа од далеке америчке емиграције (Дуга 337, 35). онеспокојавајући, -а, -е – Сличност је фрапантна, онеспокојавајућа (Н 2424, 44). оностраност, ж – Како сам новајлија у оностраности, нисам имао довољно времена да проучим тај спис (Басара, 55) опадајући, -а, -е – У окружењу опадајућих цена и све тањих профитних маргина (...) произвођачи компјутера своју будућност у све већој мери виде у „укрштању” (Н 2372, 60). опакошћавати се, несвр. – Затвор је место згуснутих невоља. У њему оне бујају и опакошћавају се (Банда 133). оператерка, ж- „Претежно су себични”, додаје оператерка са средњом спремом у банци (28, разведена) (Е 22, 24). опозиционост, ж – У старом систему новинари су бранили своје листове извесном опозиционошћу и алузијама на потезе власти (Н 2066, 59).

134

опомињући, -а, -е – Било би, међутим, погрешно сврстати Лалића међу те сликаре повратнике који као да се одазивају на далеки, опомињући позив Русоа што наликује на вапај нашег песника (Н 2370, 43). опомињући, -а, -е – Насилна смрт је увек опомињућа (БН 97, 26). оправоснажење, с – То оправоснажење је корисно (Ерос, 25). опредмећивање, с – Одмах до ње назрео је нешто што је тек требало да постане трен заробљен у журби опредмећивања, талас нејасних облика који је још чекао душевне мирисе (Линије, 27). опростивост, с – Устезала се да ме кажњава и кад сам заслуживао. Браћа и сестре тумачили су ову опростивост наклоношћу према мени (Јерусалим, 89). опседавање, с – Мирно опседавање у стилу „чекати и видети” (Н 1882, 56). опсењивач, м – Већи је циник и опсењивач (...) него у својим најбољим годинама (Марсе, 14). оптимализација, ж – Осавремењавање обуке /је/ заиста широк појам. Он обухвата низ битних фактора рационализације, оптимализације (...) васпитно-образовног процеса (Ком 1557, 15). опуштајући, -а, -е – Сусрет с Робертом Алтманом (...) представља по правилу и веома угодан, опуштајући доживљај (Н 2370, 36). опуштајући, -а, -е – Тонуо /сам/ у опуштајући сан (Клоака, 60). општеактиван, -вна, -вно – Смешно /је/ објашњавати ствар тако као да је овај вулгарни, али општеактивни и општепознати мотив уопште присутан (Ерос, 36). општеантрополошки, -а, -о – Слободно нам је да истражујемо општеантрополошко залеђе појаве као што је масовно коришћење омамљујућих средстава (Ерос, 37). општеважећи, -а, -е – Посебне вредности (...) ће (...) бити прихваћене једино ако су саобразне општеважећим правилима (Н 1806, 47). општевојни, -а, -о – Прва три семестра (...) посвећена су општој, општевојној и ваздухопловно-стручној теорији (ИТД 151, 7). општеграђански, -а, -о – Тако се некадашњи културни провокатори и некомформисти претварају у оне чија је основна улога угодно голицање дифузне омладине и општеграђанске публике (Ком 1574, 20). општедемократски, -а, -о – Патриотски и општедемократски интерес /је/ борити се не за позиције чланства него за реформе (Н 2433, 16). општедруштвени, -а, -о – Могућа су осетнија издвајања за општедруштвене потребе (Н 1809, 19).

135

општеевропски, -а, -о – Сва мудрост влада (...) је усмјерена на тражење тог општеевропског споразума (Круг 2, 27). општемушки, -а, -о – Можда је (...) била реч о обичном гесту општемушиог презира (Дедиње, 81); Увијек глуме неку жену из властитих или опће-мушких еротских снова (Е 37, 103). општеобавезујући, -а, -е – Православна Црква има само ограничен број догматских дефиниција – оних које су општеобавезујуће за исповедање сваког њеног члана (Православље, 119); Доносили /су/ општеобавезујуће одлуке (РРе 2/96, 57). општепартијски, -а, -о – У највећој општепартијској расправи (...) милионско чланство Савеза комуниста захтевало је веће јединство (ИП 1396, 3); У општепартијској расправи чланство СКЈ тражило /је/ од свог руководства јединство (Н 1806, 9); Вођена /је/ широка, критичка општепартијска и друштвена расправа (Н 1822, 10). општеприсутан, -тна, -тно – Да ли је реч о својеврсном протеривању научника које изводе општеприсутни медиокритети (Г 160, 15). општеусвојен, -а, -о – То је знак да униформа пословне жене још није општеусвојена (Н 2067, 31). општинарски, -а, -о – За разлику од београдске општинарске бирократије, ево како ту економску логику виде Словенци (Дуга 375, 23). орангутанка, ж – Орангутанка из хобија слика (...) Једна женка орангутана из зоолошког врта у Санкт Петерсбургу има хоби да слика (Глас, 29-30.8.1998, 7). орахоломац, м – За орахе (...) прибегавају камењу различите величине (...). Била је то прва прилика кад се почело са проучавањем ових шимпанзи шумских орахоломаца (Г 177, 40). орвелијански, -а, -о – Конституционална криза (...) није могла бити решена без примене орвелијанске двомисли, честе уосталом у политици (Сент,211). орвеловски, прил. – Зато, ваљда, и грађанка Мирјана М. мало орвеловски размишља (Н 2389, 62). оргазмички, -а, -о – Покрећем се једино од оргазмичких мишићних контракција (Свиње, 97). органе, ж мн. – Ја доста добро свирам електрични клавир, али желим да неко са органама још мало употпуни звук групе (Елтон, 66). осамостаљив, -а, -о – Вечера код Свете Аполоније је биографски роман који, с обзиром да је написан у облику осамостаљивих прича, могли назвати и „одломцима из животописа” сликара (Нови Клини, 134). осамстокубични, -а, -о – Нема много свемирских кацига ни осамстокубичних беемвеа по селима јужне Италије (С 476, 48).

136

освајачица, ж – Некада су се освајачице витешких срца, младе и лепе маркизе, н аразне начине довијале да би придобиле обожаваоце за себе (ИТД 107, 58). осветљивач, м – „Плаyбоy” располаже цијелом машинеријом од близу стотинак људи: освјетљивача, фризера, шминкера, сценских радника, стилиста (Е 27, 17). осветљиво, прил. – Рекао је (...) и осветљиво, и сузно – бит ћу код куће (Соба, 174). освешћујући, -а, -е – Слушање песме написане 1965 (...) данас је освешћујуће искуство (Н 2356, 60). осемењивач, м – Амазонке одлазе сваког прољећа да би се париле с мушкарцима сусједних племена. Оне се служе својим осјемењивачима попут пчелињих матица (Е 20, 16). оскаровац, м – Душан Вукотић, наш оскаровац (Ком, 21); Двоструки оскаровац /Де Ниро/ (Из 272, 46). ослепљујуће, прил. – Сунце. Крештаво бело, распаљено бело, ослепљујуће бело (Зуб, 83). осмоканални, -а, -о – Скупља по четири комплета синглова, а по два комплета касета и снимака на осмоканалним тракама (Елтон, 47). осмоосовински, -а, -о – Улица докова је тог лета била оптерећена (...) тешким осмоосовинским камионима (Иствик, 171). осмопартијски, -а, -о – Као један од два основна узрока немоћи Југославије да стане на „зелене гране” наводи „наслеђену политичку структуру” која се испољава у функционисању „осмопартијског система” (Дуга 337, 16). оспокојавајући, -а, -е – Светле и оспокојавајуће, оне су биле по један скок у небо непомућеног узбуђења (Линије, 78). осрбљен, -а, -о – Косово нас је везало у тај венац онебешене Србије и осрбљених небеса (По 57, 22). остригар, м – На углу Булевара Сен Мишел, остригар ми отвара туце каменица као предјело. (Скитам, 163). осунчаност, ж – Укупна осунчаност Мртвог мора износи око 200 кWх/м2/год (Г 177, 61). отклатарати се, свр. – Подбо је коња и отклатарао се к мазгарима (Хинг, 114). отковитлати се, свр. – Фери ме обухвати око паса и ми се отковитласмо, праћени многим другим играчима и играчицама (Певачица, 160). откуцавати, /н.з./Шнесвр. – Куца ми неко у зид, одкуцавам (Блуд, 80).

137

отпрашивач, м – За спречавање испуштања честица у околину употребљава се зауставна и заштитна опрема: филтери, (...) отпрашивачи и слично (Г 177, 15). отрежњујући, -а, -е – Ово је прва књига темељног тумачења афористичке уметности, ... њених отрежњујућих потенцијала (БН 77, 41). отрупкати, свр. – А – промрмљао је овај и отрупкао назад у свој кабинет (Ми, 81). отуђујући, -а, -е – /Србија/ ми је од свих република Југославије била најмање позната, а при том баш због вести и мишљења о њој најпривлачнија, са свим отуђујућим гласинама о њој, такорећи најинтересантнија (Н 2356, додатак, 2). отцепљивачки, -а, -о – Марковићева влада тражила је (...) тромесечни мораторијум на све отцепљивачке одлуке (в 37, 4). охлађујући, -а, -е – Охлађујући фактор било је сазнање да је отац, од првог дана, очито био ту ради Анђеле (Клоака, 69). паздаранка, ж – По улицама круже „паздаранке”, чуварице револуције, које провјеравају јесу ли жене чедно одјевене (С 490, 49). пајканица, ж – Умирите се, ја нисам пајканица (Кавијар, И 205). пакирка, ж – Овдје сахрањују пакирку из нашег цвјећарства (Изложба ружа, 93). палимпсестичан, -чна, -чно – Арапин /сиц! – треба Апарин/ нам приповеда своје зачудне приче из несводиве палимпсестичне јединствености своје подсвести (БН 83, 38); И добар књижевни критичар требало би да се одликује таквим способностима како би могао имати освештено виђење поезије. Један палимпсестичан, сложен текст намеће озбиљном критичару обавезу готово шамполионског читања, при чему ће се послужити вештинама рестаурације и ре-евокације текста (БН 71-72, 50). палимпсестни, -а, -о – Комплексна слика високог емотивног набоја утемељена је многозначним палимпсестним наносима (БН 83, 38). палост, ж – Дуга размишљања о палости човечије природе довела су ме до чврстог уверења да човек не вреди ништа (Уклета, 142). паметњаковићка, ж – Тата, Макс је умро? – дочекала ме Љиљана на вратима. – Није, паметњаковићко – одговорих. – Тко ти је рекао ту глупост? (Гамбит, 213). пангерманство, с – Наднационалне синтезе какве су пратиле национални романтизам – пангерманство, латински или романски дух (...) – показале су се неоствариве (Југо, 183). панкелтски, -а, -о – Панкелтски покрет /је/ веома жив. Келтски народ Шкотске, Бретање и делова Ниберијског полуострва залажу се за идеју стварања панкелтске државе (БН 68, 38).

138

панкерица, ж – Замислите, молим вас, што све не раде и како се све не унаказују ти пункери, па чак и пункерице (Пунк, 88); Виђали смо је (...) као опасну панкерицу (С 428, 84). пансрпски, -а, -о – Побједа пан-српског идеала значила /би/, каже се, крај Католицизма на Балкану (Тунел, 40). пантеистица, ж – „А како Бог изгледа?” (...) „Не знам, (...) али слутим да би могао бити посвуда. У зраку, у сваком цвијету (...)”. Тако, дакле, маца је пантеистица (Вуди, 103). панџаст, -а, -о – Пружи Тхомасу панџасту руку покривену црним длакама (Кавијар, И 177). папираш, м – Омер Мустанкапетановић, папирач Боксачког клуба Делта, измасакрирао /је/ двије камењарке (Мадона, 191). папкаст, -а, -о – Ðаво папкасти, у његовом је осмеху нешто дијаболично (Изгон, 200). паразитовати, несвр. – Нисте осмотрили чак ни ову државу у којој паразитујете (Хинг, 271). паралишући, -а, -е – Еуфорија с временом, када се народ суочи са страшном стварношћу, прелази у паралишућу депресију (БН 94, 32). паралишући, -а, -е – Штрајка, оног заиста паралишућег, генералног, нажалост, у просвети још нема (Н 2386, 5). парафилозофски, -а, -о – Боље да се оканим парафилозофских наклапања тако карактеристичних за дебеле књиге (Басара, 105) паркаџија, ж – Клацкалица цвили. Требало би да је паркаџија подмаже (Књига, 107). паркетиран, -а, -о – Кућа са својим великим површинама паркетираних подова од јаворовог дрвета (...) деловала је (...) прилично хладно (Иствик, 82). парк-сафари, м – На Великом Бриону 1978. смештен је парк-сафари с великим бројем животињских и биљних врста, које су однеговане на слободном простору (Предео, 107). парламентисање, с – Ко би се упустио у парламентисање, извлачио је дебљи крај (Хинг, 109). пародијско-гротескни, -а, -о – Као што у „фаталној” јунакињи романа Софији, поред гетеовске или чак андрићевске Јелене, „вјечно женски” могу одјекивати Моли Блум, и Бети Блу, и пародијско-гротескна визија Соловјовљеве (...) ДИвне Даме (Н (Н 2365, 33). паролашење, с – То (...) иде на штету добронамјерних активиста, јер сваки њихов конструктиван приједлог буде затомљен екстремистичким паролашењем (С 490, 36).

139

паролџија, м – На фасади хотела „Балкан” (...) откривам да још није све изгубљено за паролџије (Дуга 335, 55). партнерисање, с – Содомија (партнерисање са фауном или чак флором, јер стара добра банана или краставац, на примјер, могу послужити „разним сврхама”) (Е 28, 102). партократски, -а, -о – Она се остварује само референдумом, а не Уставом који пишу партократске и националне олигархије (Н 2066, 13). пасарела, ж – Постављена је пасарела која повезује „малу „ школу са ђачком кухињом. ... „Мала” школа (од првог до четвртог разреда) и продужени боравак налазе се на једној, а фискултурна сала, библиотека и ђачка кухиња на другој страни улице. ... Изградња пасареле која би повезивала одвојене школске објекте (БН 75, 21). пасивизирајући, -а, -е – Порнографија има ... пасивизирајуће дејство. ... Она се гледа и чита. Испоставља се да ми треба пасивно да уживамо (БН 83, 30). пасионантан, -тна, -тно – Токио је за мене увек био пасионантан град (Гилен, 77). пасионарство, с – Очито је реч о посебној врсти пасионарства које доноси велики новац (Н 2377, 62). пасошник, м – Људина повика: „Пасоше на преглед, молим”. Неки дадоше, ја рекох да не идем даље од Јесеница. Добро, рече пасошник и изађе (Во, 136). патобиографија, ж – Однос болести и уметничког стварања, као централна тема Бркићеве књиге, намеће превасходно бављење овом књигом као својеврсном патобиографијом, биографијом у којој су најбитнији патолошки моменти (БН 69, 36). пауковит, -а, -о – Напољу, пауковито дрвеће тилда увијало се на вечерњем ветру (Нова, 46). пацерај, м – Уопштавање његових размишљања путем телевизије и неких новина, у основи представља жељу пацера да призивањем других пацера сакрије свој очит пацерај (М 53, 50). пацомрзац, м – Мој град ће постати пацовиште у које је улетео разјарени тигар, пацомрзац (Писмо, 306). педагогиња, ж – Ето зашто, каже бесно доследна педагогиња, то ми је хвала што сам га и оволико научила (Вида, 37). педагошко-књижевни, -а, -о – Објављена је почетком века у педагошко-књижевном листу „Учитељ” (Н 2383, 26). педерица, ж – Видио сам да у руци има ону малу торбицу, знате, за документа, педерицу (Кров, 137).

140

педеркаст, -а, -о – Онда су неки малолетници прво мало флертовали са неким педеркастим чикицама у тврђави, под окриљем мрака (НОН 566-567, 22). педесеткалибарски, -а, -о – У металној полукугли куполе, на мјесту гдје су се налазили педесеткалибарски митраљези, сада је била широка рупа (Гарп, 28). пејсажисткиња, ж – Иригард Пикенпак, изузетна пејсажискиња добитница прве награде на БЕФВ 83 (Ст 22, 14). пелин-уста, с мн. – Њена пелин-уста не дају пољупце (Осмех, 98). пентилионер, м – Хоћемо ли, кад сви будемо пентилионери увести у економску науку и појам „негативне нуле” (Б 24.12.1993). перверзуша, ж – Æути, перверзушо једна (Марсе, 156). пергаментно, прил. – Још дубље /је/ угнуо пергаментно беле образе и слепоочнице (Искушења, 116). перестројски, -а, -о – Почетком седамдесетих био је члан драмског студија (...) из којег је уз њега још двоје драматичара који у многоме обиљежавају овај перестројски тренутак совјетског казалишта (Д 295, 33). перископски, -а, -о – А баба жива као ћук, жута, перископских очију и све јавља (Изгон, 15). перонистички, прил. – Једног дана ми је речено да сам претерано перонистички настројена (Н 2402, 51). персоналац, м – Опремљен /је/ „пентијум” процесором, и има хард-диск и меморију попут стандардних персоналаца (Н 2372, 60). персонализација, ж – /Политичка култура/ носи и врло наглашену идеју о ономе што бих ја назвао персонализацијом а не институционализацијом политичке власти (Дуга 350, 24). перформанка, ж – Отишао је послије представе „иза кулиса” да упозна перформере и перформанке (С 254, 69). перформерка, ж – Тај наступ (...) потврдио је Ању Рупел као истакнуту глазбену перформерку (С 469, 89). петинговати, несвр. – Олгила је поново усковитлала прашину када је затечена у последњем реду биоскопа Бологнеси, на ноћној представи, како петингује и ради још неке недоличне радње са поручником цивилне гарде (Љоса, 213). петицијашење, с – Петиција не сме да се назове квази-појмовно „петицијашење” (НОН 563, 43). петиционашки, -а, -о – Власти (...) су (...) прогледале кроз прсте инж Булатовићу, који, кажу, предњачи и у неким петиционашким, и у неким релејним активностима (С 450, 18).

141

петнаесторица, ж /н.з./ – Вишемесечна несагласја међу европском „петнаесторицом” (Н 2360, 48). петопартијски, -а, -о – Свађа унутар петопартијске коалиције (С 468, 13). петотонац, м – Петотонац се тресе, једва да се и зауставио због мене. Место у кабини је слободно (Колима, 289). пецачица, ж – Пецачица. По сликама се да закључити да је пецање хоби ове лепе жене (Зум 812, 90). печењара*, ж – Прекопута приватне печењаре (са излога се цере насликане прасеће и јагњеће главе) приметна је неугледна табла (Н 2417, 30). пијано-бар, м – Певао је тужно Гилес Јаy у пијано-бару (Књига, 365). пилоткиња, ж – Авионима компаније Аир Индиа управљају и пилоткиње (С 490, 51); Зракопловна компанија ПИА школује двије дјевојке за прве пакистанске пилоткиње (С 490, 50); Јеана Yеагер /је/ изванредно извјежбана пилоткиња, која је чак била укључена у све расправе док се летјелица конструирала и градила (С 468, 90). пилот-програм, Пилот-програм „Београдског водовода” потврдио очекивања (БН 81, 18). пилот-списак, м – Већ прва зграда са овог пилот-списка ... потврдила је очекивања (БН 81, 18). пингвински, -а, -о – Човек из пингвинске кинематографије (Дуга 252, 40). пипкаст, -а, -о – Време /је/ постало пипкастије (Гојко, 63). пирамидаст, -а, -о – Тако је настало то здање пирамидастог крова од црепа (Клоака, 65). пицајзлински, прил. – Уређено /је/ просто пицајзлински минуциозно (Иствик, 110); Почела /си/ да говориш као неки пицајзлински фини банкар (Иствик, 374). плавкастоцрн, рна, -рно – Бијаше застрашљиво крупних очију, плавкастоцрне и равне косе (Борхес 2, 16). плавосивкаст, -а, -о – Голуб гриваш, тај крупни, плавосивкасти лепотан са белом крагном (Н 2377, 62). плакатер, м – Цаки црта плакате. (...) У вријеме сјајних плакатера (Бућана, Пепеоника, Борчића) једино Цаки црта плакате (Е 19, 100). плакатски, -а, -о – Од свега настају слике плакатског формата (Е 20, 8). плакуцкати, несвр. – Како је неустрашив Серјожењка. (...) Мало плакуцкао, цвилео и бах-бах (Гутљај, 144).

142

пламенориђ, -иђа, -иђе – Међу дебелим ногама парњаче открио сам дивну (...) шуму, пламенориђе боје, као коса Рите Хејворт (Зуб, 222). пластелински, -а, -о – Она их обликује као пластелинску масу (Круг 2, 3). плаћеница, ж /н.з./ – Жене се смеју кад цитирају нападаче: „јесу ли стране плаћенице или домаће издајнице” (Н 2380, 61). плаузабилност, ж – У савременој науци још увек стоји чврста брана скептицизма против плаузабилности мноштва психотроничких појава (Г 177, 37). пљачкаоница, ж – Сада се „Висоцки бар” претворио у пљачкаоницу странаца који желе доћи на чувено мјесто. Рачуни се дају одока, и ако гост жели да израчуна, видјет ће да су га опљачкали за најмање половицу (С 489, 59). поалбанизовати се, свр. – Хоћу да заувек изгубим идентитет, да се покинезим, поалбанизујем (Зуб, 98). побанаћен, -а, -о – Као да хљеба није јео, што би рекао мој побанаћени стрикан (Сљез, 98). побожанствљен, -а, -о – Стајао сам мирно, побожанствљен. Као да слушам богослужје у овај рани божићни дан (Е 26, 55). побуњеница, ж – Он може радити са мном што хоће – до неке границе. Ако претјера, постајем побуњеница (Е 19, 103). поварварен, -а, -о – Хоћу да верујем да је Европљанин бољи од поварварене Европе у којој живи (БН 65, 37). поварошивати се, несвр. – Остала деца са села су се бар одећом поварошивала (Сан, 57). Повратак у Барселону остао је, ипак, у сенци Бразилца Роналда. Он је већ сада мегазвезда (Н 2393, 30); Има смисла говорити о неинаугурисаној Светској влади (СВ) која усмерава кретање објективног духа светског мегакапитала (Н 2418, 64); Декан Маројевић сада /је/ у прилици да (...) направи мега-катедру за славистику (Глас јавности 13.8.98, 4); Градња мегаобјеката попут Асуанске бране (Н 2428, 63). повредивост, ж – Устав СР Југославије и Србије гарантује грађанима неповредивост писма и других средстава општења. Изузетно, уколико је у питању одбрана земље или вођење кривичног поступка, допуштена је повредивост општења (Н 2423, 28). подвесни, -а, -о – Тиме је уштеђен простор који ће бити искоришћен (...) за ношење више подвесног наоружања – бомби и ракета (НВ 1005, 14). подетињење, с – Кардучијеве републиканске песме, оне које су претходиле његовом политичком преображају, или тачније речено, његовом

143

неокласичном и монархистичком подетињењу заслужују да буду поново откривене (Врт, 192). подинституционалан, -лна, -лно – Претварање референдума у политички спектакл није споредни ефект, него управо суштина оне политике која народну вољу заиста и разумева као подинституционалну (или надинституционалну) величину (НД 997, 20). подљудски, -а, -о – Народе света /су/ срозали на планетарну масу послушника и потрошача њихове „интернационалне”, под-људске под-културе (Дуга 402, 71). подмисаони, -а, -о – Свијет мисаоности давно је напустио ту подмисаону област (Аристид, 174). поднасловити, свр. – Ова „уозбиљена комедија” како ју је поднасловио аутор (Дуга 337, 7). подоклопан, -пна, -пно – Његова нежност је подоклопна (Изгон, 219). подразумевајући, -а, -е – Ваши ангажмани нису тако интензивни и подразумевајући (Н 2393, 40); Пребројавање мртвих који то још нису морали бити, постао је подразумевајући ритуал (Н 2468, 22). подразумевајући, -а, -е – Пенелопина верност нам је била нормална, подразумевајућа (БН 98-99, 35). подразумљив, -а, -о – /То/ је између два рата била подразумљива ствар (М 52, 37). подрхтавајући, -а, -е – Говорећи влажним подрхтавајућим усницама (Фуга, 115). подсећајан, -јна, -јно – Мириси могу да буду веома подсећајни, дочаравајући догађаје и места везана за њих, чак из далеког детињства (Г 177, 49). подсећајући, -а, -е – Танко сечен дуван (...), ваздушаст и на траву подсећајући (Н 2356, додатак, 10). подсредњи, -а, -е – Партији и новој вечности коју она гради нису потребни колоритни. Само средњи и подсредњи. Духовно јалови (Банда, 49). поетолошки, -а, -о – Из поменутих поетолошиих премиса разумљив је и објашњив Хингов формални синкретизам, који обједињује епске, драмске и лирске изражајне елементе (Хинг, 370). поживинчавање, с – Беда и поживинчавање маса (...) утицали /су/ на Маркса (Класа, 13). позиватељ, м – Жене с правом пријављују такве позиве полицији, но од таквог лова мала је вајда, јер слични позиватељи имају широк репертоар, па се селе с броја на број (Е 20, 21). позивашица, ж – Стари бизнис с позивашицама, илити популарно званим кол-герлама (Вуди, 143).

144

позно-римски, -а, -о – Још ближе поређење наћи ћемо у епизоди Феллинијевог филма „Рома”, посвећеној открићу позноримских фресака у катакомбама будућег метроа (Пекић, 8). позоришно, прил. – Не може се десити да представа која је позоришно тачна, провокативна и која је дотакла уметност, не буде и комерцијално исплатива (Н 2393, 41). поидиоћеност, ж – С друге стране плота (...) зараслог у глупост поидиоћеног корова, налазило се сметлиште (Шулц, 8). појадиковати, свр. – Појадиковавши у почетку због тешке ситуације народа, дошао је на страшну помисао – о неопходности да се уништи царска породица (Гутљај, 113). појединка, ж – Јавну пажњу усредсређивали су на појединке и трапаво шпекулисали (М 50, 44). појединство, с – Људско појединство данас постаје утопљено у живо блато принуде (БН 96, 39). појугословенчен, -а, -о – Појугословенчени Срби вазда Југославију имају „на срцу” (По 87, 47). појугословенчивање, с – Уз процес кроатизације Срба, текао је процес појугословенчивања, опет углавном Срба (По 87, 49). покваренуша, ж – С балкона сам викала, молила да се врати, а Милена се једном осврнула и осмехнула. (...) Покваренуша (Пси, 72). покерски, -а, -о – Са успехом савлађује тест покерских жетона (Г 177, 41). покинезити се, свр. – Хоћу да заувек изгубим идентитет, да се покинезим, поалбанизујем (Зуб, 98). поклоница, ж /н.з./ – Тај спој би могао да убрза твој крај и крај твоје поклонице (Марсе, 51). поклон-пакет, м – Девојчицама и дечацима ... подељено је више од стотину поклон-пакета са играчкама, слаткишима (БН 92, 27). покрабљен, -а, -о – Овде, на овом покрабљеном, мочварном Истоку, све је било тако близу (Иствик, 46). полароид-апарат, м – То су оне исте куће што их, сликане полароид-апаратима, шаљу родбини у стари крај (Скитам, 259). полароидски, -а, -о – Добила /је/ нервни напад кад је угледала неки фотографски алманах са неколико (...) модела са карипске плаже, знаш, са блиставим зрацима сунца на голим телима, кроз полароидски филтер (Иствик, 172). полижанровски, -а, -о – Замисао „задовољства у тексту” увео је Ролан Барт да би указао на „свет од језика” чије брујање ослушкује, подражава и приказује кроз полижанровске текстуалне форме (Постмодерна, 157); Своју

145

заједничку књигу (...) су написали као лудистичку вежбанку у којој су се у полижанровској пародијској игри поиграли неким традиционалним наративним моделима (Нови Клини, 132). полинационалан, -лна, -лно – Што имаш више националности, то си у овој средини у већој мери добродошао. Она воли полинационалне особе (Самопослуга, 25). политичарка, ж – Супруга предсједника Франклина Деланоа Роосевелта била је значајна политичарка, и то не зато што је била предсједникова жена него зато што је била врло активна у разним политичким акцијама (С 437, 76); Позната политичарка Марие-Франце Гаррауд,која и сама има предсједничких амбиција (С 445, 38); Ако је ријеч о привлачним женама, новинаркама и политичаркама (С 470, 81). политичко-економски, -а, -о – У главном граду матице ће у одговарајућем политичко-економском саставу (...) званично „гостовати” делегација РС (Н 2379, 51); Политичко-економска девиза министра Ивка Ðоновића гласи: Банке морају да дају кредите (Н 2364, 24). политичко-полицијски, -а, -о – Одлучено је беспризивно, а објављено по опробаним политичко-полицијским методама, безобзирно и брутално (Н 2064, 33). политичко-судски, -а, -о – Увоз гаса и извоз пшенице у међувремену из сфера интереса и профита добија политичко-судски заплет (Н 2357, 25). политичко-трговачки, -а, -о – Уместо трансформације друштвене својине, на сцени је приватизација у виду њеног претакања у приватне фирме припадника владајућег „политичко-трговачког лобија” (Н 2389, 20). политичко-финансијски, -а, -о – Да ли би било исправно описати Фондацију Дол као огранак Долове политичко-финансијске империје? (Н 2366, 55). политичност, ж – Социолошка испитивања упућују на то да је његова политичност више но код ранијих генерација рационално утемељена (Догма, 27). политократија, ж – Гдје видите излаз из постојеће ситуације? (...) У развлашћивању политократије која манипулише националним интересима (С 490, 39). полицијско-доушнички, -а, -о – Лист је – поред „подривачке дјелатности” и „ребољшевизације” – оптужен и за „лажне и тенденциозне написе инструментализиране од стране полицијско-доушничког блока” (в 37, 24). полу- полуакт, м – С прекрасних мушких полуактова (...) избија мало феминизирана еротика (С 470, 68).

146

полуакустичан, -чна, -чно – Стао бих пред екран с полуакустичном „Егмонд” гитаром (Пунк, 148). полуалкохолизован, -а, -о – Хоће ли знати да сам клиторисни тип? еманципована ? дрогирана, полуалкохолизована (Свиње, 95). полуалкохолисан, -а, -о – Онако полуалкохолисане, нежно /их/ обузе (Самопослуга, 137). полуалтернативан, -вна, -вно – Колико је такав културни живот јак и развијен показује бројка од педесетак полуалтернативних казалишта (С 469, 93). полуаматерски, -а, -о – Наша продуцентска стварност је изузетно шарена (...). Тако и у овогодишњој производњи царује полуаматерски, непрофесионални начин продукције (Св 87, 23). полуанониман, -мна, -мно – Каква је вредност оваквог полуанонимног контакта (Репортер 949, 54); Мукотрпни стаж по уским бинама полуанонимних клубова дефинитивно је очврснуо инструменталистичке способности чланова (Пунк, 74); У тумачењу до тада полуанонимног америчког глумца Роја Тиниса, Бен Квик се нашао у срцима свих жена (И 147, 33). полуанонимност, ж – Такво инзистирање на полуанонимности не може увијек донијети очекиване резултате (Пунк, 117). полуапстрактан, -тна, -тно – То су, полуапстрактне, још фигуралне скулптуре али ослобођене неких реалистичких атрибута (Дуга 351, 61). полуаутоматски, -а, -о – Французи већ двије године уводе у оперативну употребу нову аутоматску јуришну пушку ФАМОС Ф-3 (...), а модел с полуаутоматском паљбом набавиле су у САД (С 435, 85). полубајт, м – Аритметичко-логичка јединица (...) обрађује поједине битове, полубајтове, бајтове, полуријечи, ријечи и цијела поља података (СК 10/1987, 95). полубесплатан, -тна, -тно – Све полазнице те школе добивају стипендију, а обавезан смјештај у прилично удобан интернат за њих је полубесплатан (С 425, 77). полубиографски, -а, -о – Неки подаци о Мишимином детињству и младости били су познати и раније, а и он их је сам износио у полубиографским причама и романима (РТР 990, 21). полубиће, с – Пијанцима се тако увек гледало кроз прсте (...). За оне који владају представљају неку врсту полубића, на које се гледа са благонаклоним сажаљењем (Књига, 36). полублазиран, -а, -о – Исто као што је од Дивалена начинила полублазираног човека, тако сам и ја осетила мучнину пред тим гадостима (Певачица, 115).

147

полубочно, прил. – Реимонд је преврне трбушице, полубочно (Е 22, 44). полубудан, -дна, -дно – Једне ноћи, полубудан, уснио је тежак и на свој начин страшан сан (Тил, 94). полубуржуј, м – Био је (...) незамијењив у крађи воћа по воћњацима загребачких полубуржуја на периферији града (Е 37, 43). полувереник, м – Били су полувереници, а пошто се тетка удала за тебе, остали су и даље блиски (Марсе, 64). полувештица, ж – Нећу компликације са Бразилком, она је полувештица па може да ме зачара (Љоса, 158). полувидљив, -а, -о – Сељацима су се и даље милиле те полувидљиве виле, и опраштали су им њихова недела (Осмех, 75). полувладавина, ж – Изборни најамници, у другим крајевима земље, чувши за ове успехе Нангиних људи, одмах формирају своје сопствене пљачкашке банде. Тако отпоче као нека полувладавина терора (Човек, 167). полувлажан, -жна, -жно – Ношени ветром летели су згужвани новински листови (...) и све је то полувлажно на овој киши изгледало неважно (Линије, 66). полуглув, -а, -о – Сваку сам измишљену причу носила (...) као полуглуве и полуслепе Јаглике (Пси, 8). полуголишав, -а, -о – Графички радници /су/ кренули да краду полуголишаве дводимензионалне лепојке за личну употребу (РТР 992, 40). полугорак, -рка, -рко – Затим нестаје чоколаде. Прво оне са лешњацима (...) на крају чак и тврде, полугорке, за кување (Књига, 302). полугусеничар, м – Немачки полугусеничар „Кетенкрад” (Ф 1496, 38). полугусенични, -а, -о – /Јееп/ производи се и као оклопно возило за протутерористичку борбу (...), те као полугусјенично возило (С 438, 8). полудебил, м – Клинци постају полудебили (С 468, 12). полудебилан, -лна, -лно – Цела невоља је међутим у томе, што онда када сањам имам некакву полудебилну контролу која ме непрестано опомиње да ја то сањам (Пси, 19). полудекада, ж – Таквих скупова било је и раније: на почетку Декаде 1975 у Мексику, на конференцији Полудекаде у Копенхагену 1980 и сада, као завршница у Најробију (Осмица 281, 25). полуделост, ж – Нико /ме/ тако не задовољава као ја саму себе, да се гледам у огледалу и милујем до зноја и полуделости (Изгон, 222).

148

полудесни, -а, -о – Да „Ел Мерцурио” не би био сам ЦИА је дала неколико милијуна долара чћлеанским демохришћанима и полудесној Националној странци (С 430, 60). полудигнут, -а, -о – Гизела је уснама дохватила полудигнути уд (Е 29, 58). полудисидентски, -а, -о – Определио сам се за такозвану полудисидентску литературу; за она дела која су изазвала или изазивају највише оспоровања и полемика (Књига, 28). полудиск, м – Једна нова увала представљала је и ново изненађење: из песка су штрчали камени полудискови попут масивних точкова заглибљених у снегу (Г 160, 10). полудистанца, ж – Дражен и на европским утакмицама доказује свој комплекс промашеног тореадора. Још раније се знало да има најбољи шут са полудистанце (Н 1830, 27). полудогорео, -ла, -ло – Осећао /сам/ мирис тамњана и полудогорелих свећа (Врата, 62). полудокументаран, -рна, -рно – Касније сам чуо и неке друге полудокументарне приказе сукоба Мека и Жона (Холивуд, 82) полудокументарац, м – /Филм „Гето"/ структуриран је као колажни полудокументарац у коме се напоредо са коментарима водича Чавкета појављују уметници који чћне офф културну сцену Београда (Н 2370, 39). полудокументарни, -а, -о – Полудокментарни есеј о словеначком менталитету (Н 1804, 31). полудрагуљ, м – У трену се пред вама раствори шарена палета драгуља и полудрагуља које засигурно нећете наћи по тако ниским цијенама (С 340, 67). полуедукативан, -вна, -вно – Канадски филм „Без тужних пјесама” је (...) полуедукативни документарац (С 448, 56). полуелипсоидан, -дна, -дно – Полуелипсоидна зграда трпезарије била је нижи, сажетији пандан велике грађевине амфитеатра (Клини, 50). полуеректиран, -а, -о – Главна и једина глумица непрестано је петљала око његова полуеректираног споловила (С 445, 60). полуеротичан, -чна, -чно – Силвиа Кристел (...) недавно је за часопис „Плаyбоy” позирала за ову серију еротичних и полуеротичних фотографија (С 261, 5). полуеуфоричан, -чна, -чно – Сви учесници, од команданта параде до последњег у дефилеу, (...) уз очекиван понос и радост запали су у специфично афективно стање (...). Они су испољили посебан полуеуфорични патриотизам који је специфична појава у оваквим тренутцима (Ст 15, 5).

149

полужедан, -дна, -дно – Овако сам био полугладан, полужедан и становао сам у рушевини (Атина, 101). полузаборављеност, ж – Прижељкивао сам (...) да ћу тако у полузаборављености, ван будног ока хидре и спречавања, припремити за медиј превратничке пројекте (Игре, 47). полузаваљен, -а, -о – Седела /је/ полузаваљена на отоман (Певачица, 165). полузависност, ж – Империја ће, додуше, на оскудним јаслама сумњивих кондоминијума и колонијалних полузависности (...) таворити још неколико деценија (Сент,16). полузавршен, -а, -о – Предводница одложи полузавршен рад (Шума, 30); Мислио је на ону полузавршену реченицу која га је мучила (Марсе, 65). полузагњурен, -а, -о – На левој нози јој се видео један модрикаст набор од квргаве вене – мали низ полузагњурених отока (Иствик, 329). полузаједнички, -а, -о – То пожуривање није у ствари ништа друго до тактичка варка њене мајке (...) да је одвуче с Ибисе и једног пријатног полузаједничког начина живота (Марсе, 12). полузакопан, -а, -о – Седела је на једном смоквином пању полузакопаном у песку на гребену (Марсе, 45). полузаљубљен, -а, -о – Већ сам полузаљубљена (Свиње, 97). полузанимљив, -а, -о – Прегледао сам пажљиво затечене књиге (...). Преостале почех да мењам са другим издавачима за неке треће, полузанимљиве (Књига, 28). полузапослен, -а, -о – Србија је полугладна, полузапослена (Н 2114, 12). полузапуштен, -а, -о – Старе полузапуштене цеви већ /су/ почеле да одзвањају бљујући воду (Марсе, 172); Напокон /сам/ открио једнокатну, полузапуштену кућу (С 447, 29). полузаспао, -ла, -ло – Стигли смо око подне, полузаспали и ошамућени (Клиши, 61). полузаточење, с – Отворих врата те мале просторије у којој је остао Хегел у некој врсти полузаточења (Хегел, 115). полузатрпан, -а, -о – Испред замандаљених врата фабрике медијапан-плоча стоји полузатрпана снегом табла која опомиње незапослене (ИП 1369, 21). полузбуњен, -а, -о – Гледао ме, полузбуњеног његовог осмеха (Изгон, 193). полузваничан, -чна, -чно – Ако је тај полузванични слој мађарских политичара био (...) и „маштовит”, за онај званични, тачније за владин тим, могло би се рећи да је (...) деловао прилично уиграно (в 37, 48).

150

полузвезда, ж – Група љепотица, уз неку пјевачку полузвијезду за совјетске размјере, плеше и показује своје лијепо тијело (С 489, 58). полузвиждук, м – Погасивши звуке рок-групе ... и један осамљени полузвиждук пун дивљења (Књига, 190). полузелен, -лена, -лено – Показивао ми је и жбунасте руже, (...) па чајну, грмолику, са полузеленим лишћем (Светиљка, 31). полуземљакиња, ж – Пошто је Ребека била рођена у Швајцарској, гледао је на њу као неку полуземљакињу (Мотоцикл, 35). полузлобно, прил. – Он је напросто тако слатка особа да му човјек мора све опростити, чак и слабе филмове, полузлобно је коментирао Петер Поцкер (С 448, 54). полуизбрисан, -а, -о – Кривудање полуизбрисаних стаза које пресецају травњак (Марсе, 120). полуизгорео, -ла, -ло – Комади полуизгореле одеће налазили су се на ломачи (Троцки, 50). полуизгубљен, -а, -о – По ходницима зграде мотају се полуизгубљени мрзовољни људи (Д 441, 23). полуизгубљено, прил. – Он стоји (...) и као увек изгледа полуизгубљено (Нисам, 11). полуиздуван, -а, -о – Гуме су биле полуиздуване (Пакао, 189). полуизолиран, -а, -о – Данашњи полуизолирани живот малих обитељи у малим кућама по предграђима (Е 19, 21). полуизуједан, -а, -о – Кола са искрзаним анђелима и њиховим полуизуједаним устима (Врата, 51). полуилегала, ж – У полуилегали сачекао је устанак против усташа (Разлаз, 16). полуилегалан, -лна, -лно – У Румунију се враћа 1945. да би наставио са организовањем полуилегалне емиграције Јевреја (Н 1881, 53). полуилегално, прил. – Све се то догађа полуилегално, у парку (НОН 531, 19). полуимбецил, м – Близанац није ни пола човјек, он је полуимбецил (Сајам у убожници, 17). полуинвалид, м – Стланик је предано скупљан. Скупљали су га „живи лешеви”, рударски шкарт – полуинвалиди, хронично изгладнели (Колима, 362); Јулие им је рекла да ће се отац сада кад је полуинвалид морати натјецати с Томом за мајчину пажњу (Бетонски врт, 14). полуиндијанка, ж – „Индијанка, зар не?” „Полуиндијанка, полуиркиња.” (Холивуд, 156).

151

полуиндијански, -а, -о – Досад се за 42-годишњу Шер знало као за гласовиту америчку филмску звијезду и пјевачицу (полуиндијанског поријекла) (Арка 30, 30). полуиндустријски, -а, -о – Истражћвања института „Руђер Бошковић” (...) на полуиндустријском постројењу за производњу урана (Н 1834, 8). полуинтелектуалистички, -а, -о – Сав тај провинцијски, полуинтелектуалистички шљам (Угрешић, 181). полуинтелектуалка, ж – Испод мишке (...) држала је други том „Александријског квартета”. Лоренс Дарел је тих година био најдражи сапутник југословенских полуинтелектуалки (Прст, 10). полуинтелигентан, -тна, -тно – Да ли уопште друштву требају паметни људи, јер (...) партија воли полуинтелигентне (Ст 18, 7); По њој бесправно чепркају, мрцваре је, молим вас! – полуинтелигентни без трунчице дара и надахнућа (Мајд 80, 99). полуиреалан, -лна, -лно – Мене /су/ послали у ову полуиреалну државу на крају света (Уклета, 58). полуиркиња, ж – „Индијанка, зар не?” „Полуиндијанка, полуиркиња.” (Холивуд, 156). полуискоришћен, -а, -о – Да не говоримо о даљим могућностима (...) полуискоришћене Аде на Бојани (Круг 2, 33). полуискрено, прил. – О јојојој – закука плесач полуискрено (Папуче, 56). полуисповедање, с – Зимска бдења поред топлог огњишта уз полуисповедање (Марсе, 120). полуиспружен, -а, -о – Зашто нам је подсвјесно нелагодно када проматрамо (...) позу Цонана Барбарина са раширеним ногама и полуиспруженим рукама (Е 28, 104). полуистргнут, -а, -о – Ма јел могуће да сам за Рока постала исто што и полуистргнут лист из календара (Свиње, 93). полуисхрањен, -а, -о – Полуисхрањено створење у покислим мокасинкама изронило /је/ из неког собичка (Мајд 80, 104). полујак, -а, -о – Зар више нисам дорастао ни полујакој деришчади (Кавијар, ИИ 172). полујапански, -а, -о – Излази Мацно: млад, тамнопут, витак у црном одијелу полујапанског кроја (Мацно, 7). полујеврејин, м – И ту сам се (...) упитао како се мире у себи ти полујевреји (Линије, 8); Овде у Европи то мрачно друштво узима по правилу полујевреје и обучава их у вештини расцепљивања њихове ионако трагично подвојене личности (Линије, 37); Од раног детињства је гледао у Литванце

152

као да су само полујевреји (...). Једва је и разумевао њихов јидиш (Лублин, 176); Као да су били не полујевреји већ мали Немци аријевци (Употреба, 75). полујеврејка, ж – Синоћ сам био на слави старе полујеврејке госпође Клајн (Линије, 7). полујунфер, м – Затим ми је казала да сутра навратим јер је штета да један полујунфер годинама чека на потпуно раздјевичење (Е 22, 55). полукалибар, м – Један „полукалибар” његове врсте, са грудима сушичавог човека и костима чешљугара (...) користи сваку прилику (...) да се улизује секретару (Врт, 66). полукамењарка, ж – Фецске се свјежином истицала међу полукамењаркама (Мадона, 26). полуклаустрофобичан, -чна, -чно – Понека дама добила би полухистерични, полуклаустрофобични нападај (Парфем, 45). полуклекнути, свр. – Официр му (...) приђе, па се полуклекнувши загледа у његову голотињу (Књига, 249). полуклошарски, прил. – Модерно обучена, али са нешто прихватљивијим стилом, као и досад – полуклошарски (БН 77, 49). полуколиба, ж – У то доба становао сам у некој полуколиби с неким љубителејм бицикла (С 247, 65). полуколонијализам, м – Одступање од тог веровања „неизбежно води у полуфеудализам и полуколонијализам” (Н 1881, 47). полукомичан, -чна, -чно – Тек што су смирили Алексејева у том полукомичном случају са Жаворонковим, планула је нова свађа (Колима, 31). полукомунистички, -а, -о – Унутрашња монолитност, која се стварала борбом с противницима и с полукомунистичким групама (Класа, 146). полукосмички, -а, -о – /Идеја/ полукосмичких електронских мозгова (Г 160, 61). полукраба, ж – У њој се продају љупке морске животињице, сунђери, плашташи, (...) јежеви, крабе и полукрабе (Слике, 25). полукризни, -а, -о – Иствик је деценијама био и полукризно и полумодно место (Иствик, 8). полукупола, ж – Из камиона који преноси монтажне елементе за нове бункере испадну две полукуполе (Н 1812, 50). полулеви, -а, -о – У кривој је сукњи с две полулеве ноге (Блуд, 168). полулегалан, -лна, -лно – Полулегалним путем долази технологија 21. века (Н 1882, 12); Полулегално позориште (Св 99, 5). полулик, м – Путеност и женственост слабо се траже у југославенској кинематографији, увек је место тога неко силовање неких полуликова (С 425, 17).

153

полулирски, -а, -о – Туристички водичи (...) никад нису пропустили да о томе говоре на један полулирски, полумонденски начин (Врт, 21). полулитарски, -а, -о – Полулитарска тегла – то је посуда за посластице у логорској трпезарији (Колима, 169). полулитерат, м – У питању су групе незадовољних (...) полулитерата, филозофа и политиканата који морају силом прилика на негде нађу ослонац (Бо 45-46/1987, 6). полулоповчић, м – Сваки пут /се/ зачудио кад би чуо да ти полутрговчићи и полулоповчићи – говоре грчки (Стијег, 140). полулукаво, прил. – Бивши власник трља руке. Глиста се полулукаво смјешка јер зна више од тумпластог лајбека који мисли да му је подвалио (Мајд 80, 22). полуљут, -а, -о – Лице му беше полуљуто и полуочајно (Сатана, 51). полумат, -, – – Најчешће површине фото-папира које произвођачи износе на тржиште су: сјајна, полумат, мат (ФК 1/1989, 27). полумесечаст, -а, -о – Из шкољке се изваде вретенаст и полумјесечаст дио (С 481, 7). полумеханички, -а, -о – Чак је и „Никон” престао производити свој знаменити модел Ф-2 и замијенио га моделом Ф-3, који је прављен као одговор полумеханичком новом „Цанону Ф-1” (С 430, 10). полумикронски, -а, -о – Научници из ИБМ произвели су такозвано најгушће интегрисано коло. Њихови чипови (...) израђени су полумикронским процесом којим се означава дебљина проводника (Св 86, 59). полумиленијумски, -а, -о – Да не помињем ту нашу чувену хајдучију и полумиленијумски отпор окупатору (Изгон, 264). полумит, м – Крајем рата Тито је, прича Ðуретић, већ израстао у свјетску величину, попримивши снагу „полумита” (С 436, 20). полумитски, -а, -о – Донесен је чак закон који омогућује отварање приватних бодy-буилдинг студија, што ће јадранским хотелима омогућити да „у пакету” прибаве справе и тренера (оног већ полумитског „спасиоца” сад у измијењеној функцији) (С 481, 9). полумлад, -а, -о – Србин, полумлад и без породице (Н 2356, додатак, 5). полумодни, -а, -о – Иствик је деценијама био и полукризно и полумодно место (Иствик, 8). полумонденски, -а, -о – Туристички водичи (...) никад нису пропустили да о томе говоре на један полулирски, полумонденски начин (Врт, 21). полумртворођенче, с – Сви бијаху мртворођенчад и полумртворођенчад (Из 272, 103).

154

полумутав, -а, -о – Видели смо се само Госпођа, полумутави аташе за јавност Б и ја (Атина, 96) полумутан, -тна, -тно – Због чега се на јасно постављено питање обично добије полумутан одговор (Ком 1557, 7). полумушкарац, м – Био сам другима на терет, ругали су ми се, звали су ме женом (...). Ја нисам полумушкарац, ја уопће нисам мушкарац (Племе, 353). полумушки, -а, -о – Полумушке ципеле са ниском потпетицом, добро намазане и изгланцане, сивкасте сукње и блузе (Зуб, 245). полунаднесен, -а, -о – На првој фотографији Ерих Шломовић је полунаднесен над Хенријем Маттисеом (Књига, 214). полунадуван, -а, -о – Налазила се ту једна гигантска пљескавица од полунадуваног винила вриштећих боја (Иствик, 112); Деформисала /се/ као балон полунадуван бајатим ваздухом (Психо, 162). полунајамник, м – Рат се водио између Црвене армије (...) и белих армија контрареволуције (...) које су сачињавали полунајамници помагани од Британије и Француске (Троцки, 69). полунаписан, -а, -о – Баци летимице поглед на неки полунаписани извештај (Монолит, 52). полунапуштен, -а, -о – Радња се догађа ... у полунапуштеном и полуразрушеном хотелу (БН 91, 29). полунапуштен, -а, -о – У задимљеној и већ полунапуштеној просторији „Атељеа 212” (...) разговарало /се/ о „Лукрецији Борџији” (Св 90, 19); Врло драматичне биле су његове снимке сад полунапуштеног села (С 440, 35). полунасмејан, -а, -о – Увијек је био полунасмијан, присан (Дуга 353, 66). полунасмешен, -а, -о – Наједном се сећа оца, његовог (...) полунасмешеног слегања раменима (Употреба, 184). полунационалистички, прил. – На покрајинској естради зато доминирају полунационалистички оријентиране новофолклорне групе (С 490, 39). полунебо, с – Тај је краљ живео у краљевству на дрвећу, сличном огромном замку, само на небу, али не баш на небу, већ на полунебу, тачно на висини где се завршавају крошње дрвећа (Свиње, 60). полуневин, -а, -о – Потруди се да запамтиш да си ми тачно осми мушкарац на списку, да сам те ја затекла полуневиног (Свиње, 90). полунемац, м – Иако полунемац, по мајци, за време рата није ступио ни на чију страну (Св 216, 43).

155

полунемачки, -а, -о – Почиње на исквареном српском језику, полунемачком швапско-банатском, да прича о томе како се они селе привремено (Крчма, 32). полуномад, м – На читавој тој траси угледали смо само два мала насеља. (...) То су насеља полуномада (С 431, 81). полуномадски, -а, -о – Уз полуномадско насеље Арак, између Ин Салаха и Таманрассета, налази се једно такво брдо (С 431, 82). полуобавештен, -а, -о – Тим поводом већ се дигла фрка по жућкастој штампи и полуобавештеним форумима (М 1, 39). полуобављен, -а, -о – Одлази кући полуобављеног посла (С 425, 36). полуобличаст, -а, -о – Чули би се његови кораци, шкрипање пера, нежни шум полуобличастог упијача (Клини, 39). полуобнажен, -а, -о – На еротским фотографијама биле су углавном обнажене или полуобнажене филмске звијезде (Е 20, 50). полуобријан, -а, -о – Полуобријан сам, очи су ми подливене крвљу, руке ми дрхте (Уклета, 160-161). полуодваљен, -а, -о – Углови ојачани лимом зарђали су, браве полуодваљене (Књига, 359). полуодговор, м – У ХНК су се играле све представе „ФАУСТА” направљене негде у Југославији, и то је некакав полуодговор на тај текст у тој средини (И 109, 23). полуодевен, -а, -о – Између остатака доручка падали смо полуодевени у сан (Шулц, 27). полуодевеност, ж – Данас је постало модом да се људи јавно свлаче. Не мисли се при томе само на модну полуодјевеност или на опћу пошаст нудизма (Е 28, 39). полуодмрзнут, -а, -о – Èекамо струју да испечемо полуодмрзнуто месо (БН 94, 14). полуодомаћен, -а, -о – То је померање акцента неких полуодомаћених и мање познатих речи са последњег на први слог (Клајн 1971, 191). полуодшкринут, -а, -о – Фасада (...) не дозвољава улици да наслути шта љубоморно скрива иза старе колске капије, у којој су полуодшкринута мала врата (Књига, 181). полуокренути се, свр. – Полуокренувши се, видех делић степеништа (Излет, 57). полуонесвешћен, -а, -о – „Како се догодило?”, пита мој отац, полуонесвешћеним гласом (Свиње, 6); Издржаћу још мало. Испод мараме, полуугушен, полуонесвешћен (Дуга 353, 59); Још прије неколико сати лежао /је/ овдје блијед и полуонесвијештен (Парфем, 139); Пао је у столицу, полуонесвешћен (Лудница, 75).

156

полуопрез, м – Само је Рандолф био на полуопрезу (Иствик, 350). полуопустети, свр. – Кестеник је селендра која никад неће постати ни предграђе а камоли град. Вјероватно ће кроз једно десетљеће полуопустјети или у најбољем случају претворити се у насеље викендаша (Мајд 80, 185). полуоргазам, м – Крепки четрдесет деветогодишњак имао је 25 полуоргазама прије ејакулације (...). Поставља се питање да ли се грчења без ејакулације могу сматрати оргазмом. Знанственици мисле да могу (Е 27, 88). полуоријенталан, -лна, -лно – Стручњаци дуванске индустрије (...) произвели су нову цигарету изванредних својстава. Духан /је/ најбоља мјешавина – бленд од вирџћнијских, оријенталних и полуоријенталних духана (С 446, 92). полуосмехивати се, несвр. – Још су се полуосмехивали, поласкани што им привремени укућанин и сусед тако добро говори швапски (Књига, 249). полуострвски, -а, -о – Данас ћемо испитати један од темељних манира острвског живота и упоредити га с нашим полуострвским обичајима (Н 1812, 34). полуотворити се, свр. – Очни капци су се лагано покренули, полуотворили (Зуб, 202). полуоткривен, -а, -о – Тела протагонистица су потпуно приљубљена или снимљена с леђа. Лица су полуоткривена (Св 86, 42). полуотопљен, -а, -о – Дуж оба тротоара Улице Мацини, покривена прљавим и полуотопљеним снегом, маса света је журила у оба правца (Врт, 154). полуочајан, -јна, -јно – Лице му беше полуљуто и полуочајно (Сатана, 51). полупаланачки, -а, -о – Задивљен сам Шломовићевом колекцијом француских мајстора (...) због тога што се усред Београда и наших полупаланачких околности налази део светског сликарства (Књига, 74). полупарализа, ж – Савезни органи, који функционишу по принципу консензуса, доведени су у стање полупарализе или парализе (М 6, 10). полупарализован, -а, -о – Гледала сам адвоката и његове унезверене очи док је посматрао како Мартен, слово по слово, једва исписује своје име. Његова рука је била полупарализована (Св 102, 56). полупаралисан, -а, -о – Дечака је још као младог спопала нека тешка болест од које је у дванаеестој години остао полупаралисан од појаса надоле и везан за столицу (Паралелни, 149); И мада полупаралисани од страха од онога што се око нас буде дешавало, мирно ћемо им се препустити да нас покупе (Паралелни, 124).

157

полупаралитички, -а, -о – Људи који превише и пречесто попуштају својимосјећајима и похоти „обично /су/ у полупаралитичиом стању” (Е 19, 47). полупасиван, -вна, -вно – И сам политички врх постао је заробљеник тог система прешавши са активне прометејске на бирократску полупасивну позицију (С 435, 84). полупедер, м – Не могу ваљда да јој кажем да једноставно очекујем телефонски позив једног полупедера, десет година старијег од мене (Свиње, 111); Он је за њега полупедер, све и да за руке води свјетске мачке (Е 62, 28). полупионирски, -а, -о – /То/ и пристоји „некаквом полупионирском узрасту” (С 432, 7). полупиратски, -а, -о – Онај ко уме да разбије заштиту може (...) да направи једну полупиратску копију игре (Г 165, 60). полупитијски, -а, -о – Из њених полупитијских одговора да се наслутити тек да јој је око двадесет пет година (С 439, 73). полуплачљив, -а, -о – Јозо је ово изговорио полуплачљивим гласом као да му се срце пара (Мајд 80, 197). полуповерљив, -а, -о – Тако /је/ 1961, охрабрен од совјетских пријатеља, почео тискати полуповјерљиви лист под називом „Центар за знанствене, економске и политичке информације” (С 431, 62). полуповијен, -а, -о – Он је, дакле, полуповијен, скоро надвијен над бетоном (Нед 23, 41). полупогнут, -а, -о – Кренуше крај баште (...), брзим кораком, полупогнути (Употреба, 207). полуподземни, -а, -о – Жандарм који је доводио на саслушавање и враћао, увек би то чинио у присуству пешадијског подофицира. Да подземна и полуподземна опозиција у земљи и ван њених граница не изврне ствари (Дуга 351, 73). полуподигнут, -а, -о – Једна гаража беше пуна њих, видело се кроз полуподигнута врата (Изгон, 220). полупознат, -а, -о – Тај је мали филм, јефтине продукције, полупознатих глумаца и непознате режисерке (...) срушио боџ-оффице (С 471, 64); Као да сам их већ негде чуо, полупознате, трудио сам се да их одгонетнем (Клини, 56). полупоплављен, -а, -о – Пред Шломовићем се простире полупоплављен трг, на кога се излила Сава (Књига, 224). полупопушен, -а, -о – Он пригњечи шутке полупопушену цигарету (Папуче, 10).

158

полупорно, -, – – Прилог еротици на омотницама плоча дала је (...) и група „Булдожер” објављујући полупорно стрип на унутрашњости њиховог првенца (Е 22, 6). полупотентан, -тна, -тно – Особе мушког пола, импотентне, полупотентне, сасвим задовољавајуће потентне (Пси, 112); Остали Европљани су полупотентни (Е 62, 29). полупотопљен, -а, -о – Чамцем се провлачим између полупотопљених стабала и пањева у води (Крчма, 72). полуправилан, -лна, -лно – Има основа да се верује да је још Теетет (...) увео појам полиедара. (...) Архимед је познавао 13 полуправилних полиедара (Г 160, 19). полуправоугаон, -а, -о – Морао /је/ да посвети све време и напоре чишћењу зграде полуправоугаоног облика (Љоса, 28). полупрашумски, -а, -о – Овај виц су нам испричали (...) у полупрашумском пределу званом Самањац (М 49, 32). полупрезир, м – Био је пун полупрезира за нашу паланачку уметност (Лет, 98). полупрезрив, -а, -о – У финијим кућама за вечером морам да тражим мало хлеба и да трпим полупрезриве, зачуђене погледе (Скитам, 345). полупрекривен, -а, -о – Била је полупрекривена дивљим зеленилом (Врт, 20). полуприватан, -тна, -тно – Од тада филм (...) лута по приватним и полуприватним пројекцијама (С 470, 21); Ухапшени Јохантхан Јаy Поллард био је агент (...) полуприватне нове израелске обавјештајне организације (С 441, 35); Чини се да значајна средства која удружени рад издваја за различите филмске производње теку, великим делом кроз полуприватне аранжмане (Св 87, 23); На крају сам их убедио да ме преместе у полуприватну собу (Пакао, 183). полуприватно, прил. – Полуприватно мисли да ју је заправо створио (С 438, 56). полупригушено, прил. – Нисам могао а да Ернеста не запитам, полупригушено и узневерено, од чега зависи какву ћемо сахрану изабрати (Врата, 62). полуприколица, ж – Мотоцикли са полуприколицом (Ф 1496, 38). полуприколичар, м – Полуприколичари су били наоружани познатим митраљезом „шарац” (Ф 1496, 38). полуприкривено, прил. – Многи људи /су се/ осећали позванима да о томе проговоре, увек полуприкривено, заобилазно (Клини, 100).

159

полуприпитомљен, -а, -о – Ноћу је на свом лицу осећао њихов топли дах као дах какве полуприпитомљене животиње која плашљиво лута по одаји (Осмех, 75). полуприправан, -вна, -вно – Младићево клатно још није висјело, већ је полуприправно стајало (Е 29, 58). полупробијен, -а, -о – Седео је повијен у једној од четири полупробијене фотеље (Књига, 77). полупролећни, -а, -о – Постоје полупролећне, летње, зимске и тако редом разумете књиге, као и свеостало (Пси, 100). полупрофесионалан, -лна, -лно – Већина ових материја намењена је „широкој публици”, а један део и за полупрофесионалну употребу (Г 166, 13); Наступала је у полупрофесионалним казалиштима (С 305, 31); Ради се о полупрофесионалном уређају (Нед 23, 51). полупрофесионалац, м – Негде у то доба појављује се и друга значајна новост у производњи фото опреме за аматере и полупрофесионалце (С 430, 9). полупрофесионалност, ж – Прописао /је/ опће увјете за избор (...) – оригиналност, полупрофесионалност (С 469, 88). полупустиња, ж – Битка за пољопривреду значи у Алжиру битку за воду. Четвртинаје сахарске пустиње (...) и полупустиње плодно тло (С 430, 62). полуравноправан, -вна, -вно – Увек сам са мушким полом имала неки полуравноправан однос (С 430, 17). полуразваљен, -а, -о – Тихо сам се приближио полуразваљеним вратима и кроз прорез између дасака погледао унутра (Легија, 96). полуразумљив, -а, -о – Бујице полуразумљивих речи (Волк, 156). полурасветљен, -а, -о – Сноп свјетла пада одозго, а то значи да је горњи дио у мраку, доњи јарко освијетљен. Између тога има и занимљиво полурасвијетљених дијелова (Гамбит, 43). полураспакован, -а, -о – Полураспаковани кофери на кревету (Волк, 110. полурастаљен, -а, -о – Рука јој пође надоље као да тоне у полурастаљен маслац (Е 23, 49). полурастурати се, несвр. – Облаци се полурастурају или се губе (Гилен, 39). полурежиран, -а, -о – Утолико референдуму припада посебно место у већ виђеној серији полурежираних манифестација плебисцитарне подршке Милошевићевом личном режиму (НД 997, 20).

160

полуреч, ж – Аритметичко-логичка јединица (...) обрађује поједине битове, полубајтове, бајтове, полуријечи, ријечи и цијела поља података (СК 10/1987, 95). полуреченица, ж – Како ... ? – упитала је (...) – Је ли га ... ? – упитала је и препустила се пензионеру, као да је одједном била увјерена како он све зна и како је довољно да му говори у таквим некаквим полуреченицама, а он ће је већ разумјети (Кров, 94). полуроботски, -а, -о – Уложћо /је/ захтев у Одсеку за шумарство да им се додели нови, полуроботски гуљач коре (Шума, 15). полуручни, -а, -о – Дневно са извора капацитета 11000 литара на дан, примитивном, полуручном методом флаширају 3000 литара (Осмица 281, 16). полусагнут, -а, -о – Уздрхталом руком, полусагнут, (...) Валент је гранчицом чистио хумак (Старац, 74). полусакривен, -а, -о – У његовој средини, полусакривени у зеленилу, видели су се торњеви (Врт, 40); Очи, полусакривене испод чупавих веђа (Марсе, 58). полусамлевен, -а, -о – Молим, нисам Вас разумео? – рече полусамлевеним гласом директор Института, који је и сам већ почео да се осипа у јарму и кукурузно брашно (Јеж 2430, 28). полусатни, -а, -о – На полусатном путовању до центра прочита новине (С 432, 86). полусвестан, -сна, -сно – У полусвесној измаглици исцрпености морао (...) сам да пловим на безбројним рукама (...) да бих се домогао излаза (Троцки, 63). полусветски, прил. – Зна се да је Раде Шербеџћја плаћен светски (око милијарду), Миодраг Кривокапић мало мање светски, Алмира Османовић полусветски и тако редом (М 51, 4). полусиндикалан, -лна, -лно – Полусиндикална смотра домаће лаке глазбе коју је помагала организирати Културно-просвјетна заједница главног града (С 305, 61). полусинтетски, -а, -о – Медицина располаже (...) хуманим инзулином, који може бити синтетски или полусинтетски (Г 489, 92). полусиромашан, -шна, -шно – Одрастао /сам/ поред деде и бабе у једном полусиромашном селу (Н 1882, 10). полусклупчан, -а, -о – Лежећи полусклупчан човечуљак узврати (Озон, 12). полускуван, -а, -о – Вирите полускувани из беле технике (Европа, 7). полуслобода, ж – Излазе /из затвора/ појединачно (...) ко на полуслободу, ко у кућне притворе, ко (већином) условно (И 147, 44);

161

Непотпуна слобода није никаква слобода. Делимична слобода, полуслобода, гора је од неслободе (Слободан,17). полусоцијалистички, -а, -о – КП Финске (...) оснива нову ревизионистичку, националистичку и полусоцијалистичку и антисовјетску партију (Н 1827, 49). полуспокојан, -јна, -јно – Полуспокојан наставим ка дну улице (Дуга 402, 57). полуспуштен, -а, -о – Седела /је/ на зачељу стола (...) забачене главе с полуспуштеним капцима (Врт, 146); Полуспуштене наочаре (Лудница, 63). полусрушен, -а, -о – Флорин прескочи бусен поред полусрушеног зида (Крчма, 51); У крају где сам ја живела (...) било је пуно ниских кућа са двориштима, са шупама и старим одбаченим стварима и полусрушеним зидовима (С 430, 14). полустакло, с – Носио је наочаре с полустаклима и пошто је све гледао кроз њих, морао је да забацује главу унатраг да би нешто удаљено могао видети (Слике, 10). полусталан, -лна, -лно – За то време био је два пута ожењен и одржавао је неколико полусталних веза (Слике, 116). полустандардан, -дна, -дно – И некакав дијалекат, и некакав полустандардни дијалекат, може /се/ исказати као књижевни језик (Језик, 213). полустегнут, -а, -о – Показа ми големо, удубљено мјесто у облику поустегнуте шаке (Аристид, 106). полустепениште, с – Џејн је била отишла уз мало полустепениште до другог нивоа са спаваћим собама (Иствик, 303). полустидљив, -а, -о – Мислила сам (...) да су се нека лица зборана, румена (...) развлачила у полустидљиве или полупокварене осмејке (Пси, 21); Како публика која је навикла на полустидљиву девојчицу „у позадини” реагује сада (ИТД 151, 27). полустиснут, -а, -о – Лед је испљунуо кроз полустиснуте зубе (Дедиње, 51). полустранац, м – У хотелима странци и „полустранци”, хоћемо рећи боље стојећи (...) гастарбајтери (Круг 2, 32). полустуб, м – /Соба/ са таваницом украшеном четвртастим удубљењима и полустубовима по којима се пењао ловор (Марсе, 59). полутабак, м – Незаборавне 1947. године (...) штампала се књига „Птице Југославије”. Већ су били одштампани сви табаци, сем првог полутабака са насловном страницом и уводом (Н 1809, 5). полутајан, -а, -о – Култ (...) се гаји у малим групама, у полутајним обредима (Врт, 32).

162

полутајно, прил. – Тиме полутајно ставља под сумњу рад претходне владе (Атина, 157). полуталенат, м – На добитку су полуталенти и дела сумљиве морално-естетске вредности (Св 88, 22). полуталентован, -а, -о – Кодификација језика је без сумње била неопходна, али не и канонизација личног језичког осећања једног полуталентованог, а славољубивог човека (Н 2377, 43). полутворевина, ж – Полеђина седишта и све четири ноге још су биле заробљене у безобличном дрвету. (...) Гост је обишао полутворевину укруг (Јерусалим, 25). полутврдња, ж – Ова жена (...) је пре неколико месеци доспела у жижу јавности несмотреном провокативном полутврдњом да су Његош и Мажуранић националисти (Н 1806, 11). полутескобан, -бна, -бно – Полутескобне, звонке собе (Ми, 85). полутешкаш, м – Живиш с највећим полутешкашем на свету (Пакао, 21). полутихо, прил. – Говорила је полутихо (Књига, 34); Каже други полутихо (Књига, 131). полутрговчић, м – Сваки пут /се/ зачудио кад би чуо да ти полутрговчићи и полулоповчићи – говоре грчки (Стијег, 140). полутровач, м – Извесни полутровач, Антон Мартинек из Суботице пре петнаест година општини даје 20 хиљада динара пореза за своје „траварске” работе (Н 1830, 25). полутропски, -а, -о – Хотел није довршен и у знак поштовања одлучено је да његов полутропски врт нема палми (Из 280, 103); Нови власник ту предвиђа један полутропски рај, препун егзотичне вегетације (Иствик, 82). полуугашен, -а, -о – Није осећала бол опекотина док је полуугашену хартију ударала о под (Линије, 92). полуугушен, -а, -о – Издржаћу још мало. Испод мараме, полуугушен, полуонесвешћен (Дуга 353, 59). полуурбанизација, ж – Морамо имати у виду да је наш родитељ данас често ишчашен из свог фолклорног, обичајног корена, стигао је у градске средине или је полуурбанизација стигла на село (Н 1812, 23). полууспео, -ла, -ло – Деборах Харрy није обична плава гуска (...) нити је „Блондие” на брзину скрпана хрпа глазбеника која треба одглумити и одсвирати нечију полууспјелу продуцентску досјетку (Пунк, 101); Све што се љубави тиче било /је/ полууспело (Слабости, 11).

163

полууспешан, -шна, -шно – Тек су се вратили с полууспјешног наступа у Аустрији (Спринт 535, 7); После тих полууспешних преговора Марковић је изгледао потпуно сломљен (в 37, 4). полуусправљен, -а, -о – Мало сам бауљао, а мало полуусправљен тетураво одмицао (Хегел, 139). полуферментиран, -а, -о – Појам зелени упућује на начин обраде /чаја/ након бербе: зелени је неферментирани, црни је ферментиран. Треће врсте, полуферментираних, тзв. оолонг, нема на нашим трговачким полицама (С 488, 8). полуфеудалан, -лна, -лно – Унутрашња политика Јапана (...) са још полуфеудалним структурама, није ме ништа мање занимала од његове иностране политике (Гилен, 21); Чињеница је да у полуфеудалним условима какви рецимо владају у неким крајевима Косова (...) свако указивање на лопове ове врсте, било би за тог „самоуправљача” губитак много чега (Ст 23, 5); Слиједи га феудално друштво, од 476 године прије наше ере до 1840. године наше ере, и на крају полуфеудално и полуколонијално друштво (С 407, 26). полуфеудализам, м – Одступање од тог веровања „неизбежно води у полуфеудализам и полуколонијализам” (Н 1881, 47). полуфотеља, ж – Блондинац ми је без ријечи узео торбицу и ставио је на полуфотељу (Е 29, 43). полухипнотисан, -а, -о – Ваљда је то била потреба да се бар привидом, кратким сусретом са полухипнотисаном гомилом, разбије усамљеност (Клини, 110). полухистеричан, -чна, -чно – Понека дама добила би полухистерични, полуклаустрофобични нападај (Парфем, 45); Два полухистерична детета шибала су га трском (Марсе, 129). полухладан, -дна, -дно – Снаге над-националног капитализма воде полухладни рат против перестројке (Дуга 356, 45). полуцивилни, -а, -о – Далеко /је/ одмакао од затвора који је био нека чудна мешавина полувојне, односно полуцивилне установе (Плакање, 63). получизма, ж – Пар мрких Баллyјевих получизама (Књига, 61). получиновнички, -а, -о – Није ли ипак чудно што сте један динамичан посао (...) замијенили за получиновнички рад на телевизији (С 437, 12). получуварски, прил. – Иако су само получуварски униформисани, и то деловима униформе чија величина не одговара ни једном ни другом, они имају сва права у односу на њега (Тотална, 23). полушарлатан, м – Типичан јеврејски полушарлатан који је ставио руку на одличну идеју а потом је упропастио (Дуга 402, 54). полушок, м – Била је то сеоба са полушоковима (Св 215, 10).

164

помадерија, ж – Приликом обиласка града Греноуилле је открио (...) безброј малих дестилерија, помадерија и миродијарница (Парфем, 147). помајмунити се, свр. – Старој, хроничној банди руке су се током времена издужиле, помајмуниле се (Банда, 89). помаљајући, -а, -е – Игра је већ продата у 200 000 примерака, што је на тек помаљајућем јапанског тржишта кућног софтвера, импресиван тираж (Н 2366, 62). Помном анализом читавог југо-војишта 1995. долази се до закључка да Сребреница никако не може да се одвоји од неколико претходних (...) војних догађаја (Н 2427, 17); Аргументи науке устукнули су, дакле, пред логиком силе (...) бивших југорепублика (Н 2419, 43). помодарац, м – Интелектуалнија варијанта (...) напросто је Буттерброт и бијела кава, а луксузна, за помодарце, укључује телеће медаљоне (С 450, 84). поморско-ваздушни, -а, -о – Текућа криза проузрокована /је/ предстојећим председничким изборима на Тајвану и реаговањем Кине на њих – ракетним вежбама и поморско-ваздушним маневрима у непосредној близини острва (Н 2360, 45). понизивач, м – Ако мушкарац одбије жену, онда је он свиња и понизивач (Песак, 119). понирући, -а, -е – Уследио је понирући поглед и неизговорена реченица (Н 2362, 32). поновљивост, ж – Каква неисказана чаролија у тој свакодневности, поновљивости, глаткости (Ми, 38); Данас се поновљивост више цени од непоновљивости (С 470, 84). поособљен*, -а, -о – Готово да нема цивилизацијског таласа који на благородним медитеранским обалама није оставио свој поособљени белег (БН 65, 37). поп-музички, -а, -о – Читави сегменти нове поп-музичке публике одрасли су не верујући у могућност да током читавог концерта читав оркестар свира уживо (Н 2370, 59). поп-сцена, ж – Продор „акустичара” ... на поп-сцену (БН 75, 48). популистичко-демагошки, -а, -о – Популистичко-демагошким, омамљујућим седативима обликовали /су/ политичку свест народа (Н 2378, 21). поривно, прил. – Можда га никад није ни вољела, у сваком случају не дубоко, поривно, животно (Папуче, 42). порно-биоскоп, м – Једини градски порно-биоскоп (Н 2368, 8). порно-клуб, м – Порно-клубови амстердамског трга Дам, прави су дечији вртићи у поређењу са овим задимљеним подрумом (Скитам, 200).

165

порно-новинар, м – Једину корист извукли су један порноновинар и млађахни музички менаџер (Дуга 402, 80). порно-прича, ж – Ријеч је тешка и замара, зато се порно-прича ње најчешће и лишава (Е 62, 36). порно-прљав, -а, -о – Заостао и смешан а прљав, порно-прљав (Европа, 26). порно-проза, ж – Донатиен Алпхонсе-Францоис марqуис де Саде (...) аутор /је/ најгрозоморније порно-прозе која уопће постоји (Е 37, 36). порно-радница, ж – Цицциолина (...) се од обичне порнораднице успела до посланице у талијанском парламенту (Е 37, 38). порно-филм, м – Гледаш порно-филмове (Басара, 21) поручница, ж – Била је ту једна млада жена која се представљала као љевичарка и екологичарка (...), а ријеч је заправо о поручници ДГСЕ-а Цхристини Цабон (С 436, 38). посланица, ж /н.з./ – Илона Сталлер (35), порно звијезда и посланица у талијанском парламенту (Е 29, 2). последичност, ж – У томе је садржан само спољни факт њихова пресвлачења, и утапања у извесну општу, новонасталу последичност (Дуга 335, 77). послепоноћни, -а, -о – Овде је два пута недељно (...) одржавао ексклузивне, послепоноћне научне секси-сеансе (Дедиње, 9). послодавка, ж – Она је наиме моја послодавка (Мркић, 52); Читаве сате проводила је њена (...) послодавка само у томе (Певачица, 37). поспремачица, ж – Бит ћу љубазна (...). Узорна домаћица, поспремачица, кухарица (Е 29, 40). пост- постармијски, -а, -о – Млинарић је убрзо одиграо једну од својих првих постармијских утакмица (С 435, 52). постбастиљски, -а, -о – Нисам био у стању током готово целог првог дела филма да са сигурношћу проценим да ли се оно што гледам одвија у предбастиљско или постбастиљско време. Кажем бастиљско, а не револуционарно јер је тврђава Бастиља у истој мери прекретница за односе у роману, самом филму (ваљда!) као и за дешавања оног судбоносног јутра у Паризу (Дуга 402, 62). постбициклистички, -а, -о – За оне мање упућене, рођене у постбициклистичкој ери, морам да кажем да се штипаљка употребљавала да зупчаник и ланац бицикла не би сажвакали ногавицу панталона (Скитам, 441). постброзовски, -а, -о – Властодршци у Брозовој епохи, па и у постброзовском добу (...) обраћали /су/ пажњу на уметност (Н 2375, 40).

166

поствијетнамски, -а, -о – Суперсиле се само међусобно оптужују и настоје да искористе супарникове слабости: Совјети америчку збуњеност у поствијетнамској и поствотергетској ери (Н 1802, 49); Вијетнам ту није искуство које је било само туробна несрећа, већ је позитивно приказан као мјесто гдје се стјецала снага, слава, ратна вјештина корисна у поствијетнамско доба (С 433, 74); Филмови о Рамбоу, инкарнацији поствијетнамског америчког марцијалног духа (Пекић, 71). поствисконтијевски, -а, -о – Помало натегнута и претјерано идеологизирана прича, снимљена у поствисконтијевском стилу, гдје сваки поглед, свака фотеља, сваки музички такт, свака сјенка, морају свједочити о декаденцији њемачког пријератног друштва (С 448, 55). поствотергејтски, -а, -о – Суперсиле се само међусобно оптужују и настоје да искористе супарникове слабости: Совјети америчку збуњеност у поствијетнамској и поствотергетској ери (Н 1802, 49); Ови су момци дио поствотергејтске радничке генерације која своје узоре налази само у предјелима ТВ и шоу-бизниса (С 251, 41). постдејтоновски, -а, -о – Није ли и урбано постмодерно кучкарство резултат опште постдејтоновске психопатологије градског живота? (Н 2389, 62). постдејтонски, -а, -о – Српска милиција се пресвукла. У нове униформа. (...) То што сада изгледају мирољубивије, само је део постдејтонских трансформација (Н 2364, 27). постдудајевски, -а, -о – Управо њих двојица могу бити нека врста одраза развоја догађаја у постдудајевској Чеченији (Н 2365, 47). постевропски, -а, -о – Европа и постевропско доба (Н 2367, 38); Паточка, у важном есеју „Европа и постевропско време”, сматра да се (...) филозофија бави (...) „бригом за душу” (Н 2380, 60). постеколошки, прил. – Наши академици, изгледа, тек када оду у пензију, откаче се, тј. почну глобално, постеколошки да мисле (Н 2369, 59). постеколошки, -а, -о – И тај велики постеколошки посао мораће, опет, да одрађују неки нови писци лепе књижевности (Н 2368, 62). постељарка, ж – Прву је годину радила по мрачним собама постељарки (Мадона, 27). постидеолошки, -а, -о – Теоријска и практична разрада постидеолошког модела интеграције у Југославији могла /би/ имати продуктиван учинак (Д 440, 10). постиђујући, -а, -е – Колико се данас књига српских песника, романсијера и есејиста преводи у средњој Европи? Одговор је постиђујући (БН 65, 37) /попридевљени партицип као део предиката!/ постимпресиониста, м – Јуче сам свратио у књижару да узмем једну књигу о постимпресионистима (Књига, 162).

167

постинфарктни, -а, -о – Брковићево ослабљено срце не даје ми за право да га још више исцрпљујем: неколико мени познатих појединости из његове недемократске биографије приложићу нашем демократском јавном мњењу када ми Јевремови љекари и травари дају релативан доказ да његово постинфарктно стање иде набоље (Н 1809, 8). постинформбировски, -а, -о – Угринов у широким епским замасима улази у једно друго време, у свет мира, слободе и спокојства – и колико дубље улази у та стања, ова друга, постинформбировска, постају интензивнија и драматичнија (Преиспитивања, 176). постисторијски, -а, -о – Нова књига Светислава Басаре „Виртуална Кабала” (...) бави се феноменологијом постмодерне и постисторијске епохе (Н 2386, 55). посткњижевни, -а, -о – То је ваш први покушај у посткњижевној књижевности, књижевности исцрпљења (Психо, 68). посткоиталан, -лна, -лно – На срећу, Весни нису биле неопходно потребне посткоиталне нежности. (...) После оргазма чезнем да будем километрима далеко од љубавног попришта (Књига, 172); Каква је сврха тих љубавних ритуала (...)? Некада сам мислио да је то средство за ублажавање посткоиталне горчине (Уклета, 14). постколумбовски, -а, -о – Супруга (...) Филипа од Шпаније, суверена пребогате постколумбовске земље (Сент,153). посткомунизам, м – Већ одавно (...) сам упозоравао на потенцијалне штетности де Микелисових наметљивих настојања да преузме улогу администратора посткомунизма овог дела Европе (По 87, 38). посткомунист(а), м – Посткомунисти побеђују на изборима (Н 2365, 36). посткомунистички, -а, -о – Због чега мислите да у посткомунистичким земљама у којима се рестаурира комунизам нема опасности од повратка комунистичке диктатуре? (Н 2365, 37); Петре Роман се нада да ће Запад имати стрпљења за посткомунистичку Румунију (Н 2064, 7). посткраљевски, -а, -о – Захтев краљевског и посткраљевског пуковника информбировца да му се брише ИБ из биографије одбијен је (Банда, 59). посткритичар, м – По Улмеру посткритичари, тј. критичари постмодерне, пишу алегоријски (Постмодерна, 8). постмарксиста, м – Ако је већ постмарксиста, требало би да је читао Марксову докторску дисертацију (Н 2370, 58). постмодернист, м – Мигуел Барсело и Мигуел Анхел Кампоно јесу ликовни постмодернисти (Н 1809, 57); Чарлс Џенкс (...) ће, на примерима Френка Лојда (...), анализирати односе између постмодерниста, и онога што је

168

модернизму претходило (Н 1807, 39); Адорно има амбивалентан однос спрам модерне, истовремено је прихвата и одбацује; у овом смислу Адорно је постмодернист (...), где се постмодерна узима као последњи корак у побуни модерне против саме себе (Н 1804, 41). постмортално, прил. – У средњем веку таквим лицима постмортално одузимала се част, имање, титула (БН 97, 26). постнуклеарни, -а, -о – Најзанимљивије галерије налазе се у умјетничкој четврти Цовент Гардена. Ту је „Оне офф” с постпанковским намјештајем и апокалиптичним сциенцефицтионом у стилу Мад Маxа и постнуклеарног доба (С 440, 7); Свијет је постао тако мрачан и комплициран да се у причама појавила потреба за јасним и једноставним ликовима. Кад би вријеме радње уистину било постнуклеарно не би требало бити ничега осим црног платна и тишине (С 436, 76); Брадати пијанац у свом одрпаном постнуклеарном издању с боцом вискија у папирнатој врећици (С 446, 52). постолимпијски, -а, -о – Постолимпијско Сарајево (С 428, 11). постоперативни, -а, -о – Анализа инфузионих раствора и лекова коришћених у постоперативном току (...) није показала постојање састојака који би могли изазвати смрт (Н 2372, 14). постоперациони, -а, -о – До сада нисте осетили никакву постоперациону сметњу (Љаса, 65). посторвеловски, -а, -о – И док покушавамо да колико-толико језгровито приведемо крају овај горкасти запис о нашим милитантним, посторвеловским малограђанима, сам нам живот нуди најречитију завршницу (М 1, 32). посторгазмички, -а, -о – Иако је сплашњавање претходно увећаних прстенова око брадавица један од знакова да је жена у посторгазмичком стању, не реагују све жене на овај начин (Супер XИИ, 83). постпанковски, -а, -о – Најзанимљивије галерије налазе се у умјетничкој четврти Цовент Гардена. Ту је „Оне офф” с постпанковским намјештајем и апокалиптичним сциенцефицтионом у стилу Мад Маxа и постнуклеарног доба (С 440, 7); Алкари (...) спадају прије у хеавy метал него ли рецимо у постпунковски хумпа-цумпа (то је оно што се иначе назива „југославенским новим валом” (С 329, 60). постпродукција, ж – У прављењу филма треба рачунати и на остале двије фазе класичне филмске производње – предпродукцију и постпродукцију (С 438, 73). постпројектилски, -а, -о – Иако сви које срећем категорично тврде да су им са престанком гранатирања у психи нестале све дотле нагомилане тегобе (...) многи проблеми тек започињу. (...) О овоме, то јест о постпројектилским сновима причао сам недавно (БН 97, 25).

169

постпулски, -а, -о – Док су у Пули и постпулском периоду највећу пажњу на себе скретале наше развикане канско-венецијанске величћне (...) – ово остварење је у најмању руку наишло на благо игнорисање (Ст 19, 13). постреволуционаран, -рна, -рно – Реад (...) долази и до своје оформљеније идеологије коју на крају поистовјећују с раним постреволуционарним бољшевизмом (С 340, 51). постреформски, -а, -о – Испада да је онда ипак боља садашња „јединствена” постреформска средња школа у којој се ученици за струку опредељују две године касније (Н 1834, 20). постримски, -а, -о – Од њега очекују Енглези решење тајне свог порекла, одговор на питање како су се отпаци постримске домородачке комуне преобликовали у оно што је (...) образовало модерну енглеску нацију (Пекић, 7). постсезановски, -а, -о – Ово уље на платну (...) приказује неког шпанског гитаристу насликаног у постсезановском маниру (Књига, 273). постсецесионистички, -а, -о – На почетку /трилогије/ стоје „Врата раја” (постсецесионистичко рађање Нове Америке) (С 441, 8). постсоцијализам, м – То је случај и дан-данас, и то код нас, у постсоцијализму (Н 2386, 5). постстудентски, -а, -о – Срићини ставови, без обзира на то што су они, за разлику од његових млађих, студентских и постстудентских дана, зрели, промишљени, теоретски утемељени, више су но занимљиви (С 447, 37). посттитовски, -а, -о – Што се гледања на југословенску будућност тиче, поменимо да апокалиптичне визије о „распаду посттитовске Југославије” изгледа дефинитивно припадају прошлости (Н 1827, 9). посттитоистички, -а, -о – Државни уговор Словеније и Хрватске (...) могао би бити први корак од страсти према разуму у посттитоистичкој YУ-политици (Д 440, 10). посттрауматски, -а, -о – Краткотрајни стресови високог интензитета (...) често доводе до специфичног посттрауматског стресног поремећаја (БН 97, 25). постфеминистички, -а, -о – Је ли та утегнута жена наглашених облина с ревија у свим модним средиштима визуални знак једне постфеминистичке жене, која је изборила своје битке, па сада скида ратничку мушиу одјећу и опет постаје класично женствена (С 439, 75). постхитлеровски, -а, -о – Бацају под ноге све међународне конвенције и повеље, као и демократске тековине постхитлеровског XX века (БН 87, 37). постхладноратовски, -а, -о – То је само један од најновијих обрта у постхладноратовском времену (Н 2359, 49).

170

постхришћански, -а, -о – Нови Клини је ситуиран у будуће постхришћанско доба (Нови Клини, 136). постчернобиљски, -а, -о – Душан Каназир /је/ у време Чернобиља ћуртао а знао да треба да се уништи све постчернобиљско воће, поврће, млеко, сир (Н 2363, 58). потенцијалност, ж – То је вероватно неки осећај божанског у себи, осећај наше потенцијалности (Изгон, 57). потпазушни, -а, -о – Мирис секрета из потпазушног предела (Г 177, 49). похиљадустручен, -а, -о – Било му је као да град камења бије о кућу: не онако као јуче, при покушају каменовања, него постострученом, похиљадуструченом снагом (Тил, 122). почетност, ж – Нестала је апсолутна почетност истраживачког процеса (Ерос, 26). починовничен, -а, -о – Затекао је самог референта – младог, дебељушкастог починовниченог занатлију (Употреба, 331). православизам, м – Ујевић и Крлежа писали су Христов и крст (чешће него криж); многобројне „православизме” налазимо једнако у језику глагољаша, најодлучнијих бранилаца језичког и народног идентитета Хрвата (Југо, 115). православно-брадати, -а, -о – Православно-брадати (наравно) игуман понудио нас је (...) водом (Н 2356, додатак, 11). правоцртан, -тна, -тно – Он не зна за сумње и унутарњи пријепор – његов је пут правоцртан и вертикално устремљен (Догма, 7); Види град као скуп кипова, (...) капитела, правоцртних и отворених простора (Борхес 1, 31). прагенерацијски, -а, -о – Ако се вернику сруши богомоља, тиме се руши темељ његове духовности, основа његове прагенерацијске и трансгенерацијске егзистенције (Н 2427, 27). праговедо, с – Долазило је из непроходних прашума у којима су пребивали вепар и праговедо (Борхес 1, 30). празноречивост, ж – Да вам кажем каква је слика онда ускрсла преда мном? Ево: тече река, сунце пада до гранитног дна и растапа га (...) – Престаните, молим вас! (...) Не волим празноречивост! (Хинг, 60). праповерење, с – Србе поново зближава једно топло људско праповерење, словенско заједништво, солидарност и доброта људска (БН 89, 27). прарођак, м – Дете старих кијевских кнежева, самога непојамнога Рјурика, легендарног Пруса с Висле и његових рођака Цезара, Антонија и Клеопатре, и још даљихг прарођака Ноја и Сима (Аристид, 22).

171

прасеоба, ж – Црњанског узбуђују те наше прасеобе. Херодот, на пример, налази Бодуне на Дону (Н 2368, 62). прасопственост, ж – У линији је закопана прасопственост једног цртача (БН 96, 39). прасуштина, ж – Та прасуштина налази се у брду које садржи неизмерну гомилу створених ствари (Блуд, 49). пратећи, -а, -е – Заборављање /је/ понекад пратећи процес старења (Н 2424, 26). праутицај, м – Деспот није могао да избегне праутицаје Господиновог (...) неисцрпног ормара (Лет, 95). Прво сам помишљао да направим неки фото-албум (Н 2393, 36); Фото-документација са места несреће и саслушања преживелих (Н 2421, 30); Овај се тобоже загледа у један сунцем и фототехником опаљен модел (Гојко, 19). првовласник, м – Потребно /је/ утврдити да ли је тренутни поседник у директној породично непорецивој вези с првовласником (Хинг, 100). првојануарски, -а, -о – Стекли су се сви услови да раскрстимо са првојануарском Новом годином (Н 2402, 57). првопотчињени, -а, -о – Ðукић и његов, по субординацији, првопотчињени позадинац у Сарајевско-романијском корпусу пуковник Алекса Крсмановић (Н 2355, 20). преаранжирати, св. – Указујем само на праксу музичара „јужне пруге” да, када нешто преаранжирају, истичу себе као ауторе (Н 2432, 33). пребеглица, ж – Пророк је платио високу откупнину, пребјеглица још сједи у затвору (С 439, 29). преварност, ж – Примитивизам, бешчашће, преварност, лажљивост ..., само су неки атрибути које смо испробали на овим злосрећним просторима (БН 77, 41). преводилица, ж – Окренуо /се/ преводилици: „Мала, и ти остајеш на вечери” (Дуга 350, 56). предбастиљски, -а, -о – Нисам био у стању током готово целог првог дела филма да са сигурношћу проценим да ли се оно што гледам одвија у предбастиљско или постбастиљско време. Кажем бастиљско, а не револуционарно јер је тврђава Бастиља у истој мери прекретница за односе у роману, самом филму (ваљда!) као и за дешавања оног судбоносног јутра у Паризу (Дуга 402, 62). предвозачица, ж – Тко још не зна за ону утрку на којој је предвозачица, непозната југославенска клинка постигла вријеме боље од цијеле свјетске елите (Спринт 101 /535/, 23). предделиричан, -чна, -чно – То није историјска чињеница. То је предделирична делузија (Басара, 80).

172

предизајнирати, свр. – У жељи да створе што снажнији визуални идентитет конгреса, организатори су визуалне комуникације једноставно предизајнирали (С 488, 88). предимензиониран, -а, -о – На зидовима (...) сада су висиле (...) предимензиониране доларске новчанице насликане верно али бледо (Иствик, 113). предмет-жена, ж – Појам еротског, у смислу сексуалне еманципације или с окусом „забрањеног воћа”, везан је за „предмет-жену” (Е 37, 26). предмодеран, -рна, -рно – У Југославији се данас промене дешавају, углавном, на један предмодеран начин (Либ 4, 14). предолимпијски, -а, -о – Једна од најатрактивнијих прича ових предолимпијских дана односила се баш на смештај (Н 2377, 26). предримски, -а, -о – Један од тих компромиса, онај географски, нађен је у Салисбурyју, чворишту свих предримских цивилизација (Сент,29). представљеност, ж – СПС ... /је/ одређивао инволвираност у извештавању са лица места, тако да је изостала детаљна представљеност догађаја (БН 82, 15). предтелевизијски, -а, -о – Читаоци одрасли у пред-телевизијској епохи можда ће се сетити једне од магичних речи своје младости? Корзо! (Скитам, 451). преелегантно, прил. – Био је (...) мало преелегантно одјевен (Кавијар, И 235). преживљивост, ж – У тоталном непријатељском окружењу (...) треба да, са високим фактором „преживљивости",опстане уз минимум подршке (Г 181, 51). президенцијализам, м – Одустало се од нацрта амандмана по коме је Скупштина требало да именује Предсједништво. (...) Тиме се на мала врата у политички систем уводе елементи президенцијализма (Круг 1, 19). преинвестирати се, свр. – Гоњена амбицијама (...) „Звезда” се једноставно преинвестирала (Дуга 353, 38). преинсталирати се, свр. – ЈУЛ би, шта год он био, требало да се преинсталира у Социјалистичку партију и да настави да управља државом у обличју СПС-а (Н 2355, 12). прејадан, -дна, -дно – У неку бих руку ласкао себи кад бих се издвојио из те прејадне гомиле (Клоака, 83). прејарки, -а, -о – Ухваћен у том прејаком и прејарком укрштају сила, батргао сам се панично (Игре, 150). преклапајући, -а, -е – Преклапајући кишобрани (Фуга, 28).

173

прекликтавати, несвр. – Човек их није видео, осим ако би која мала птица немо и журно променила своје место: најсићушнија грла била су извор тог говора који је прекликтавао све и на далеко се чуо (Тил, 84). прекодрински, -а, -о – Заклети прекодрински непријатељ хтио је заувијек затрети дух хрватског народа (ОП 196, 7). прекомпозиција, ж – Прекомпозиција балканског простора још не изгледа окончана (Н 2357, 49). преконоћни, -а, -о – Због чега је разоноду (или заборав) стављао у први план. (...) Због одбране од публицитета и преконоћног успеха (Елтон, 42). преконципирање, с – Београд је преконципирањем Кнез-Михаилове кренуо у стварање правих пјешачких зона (С 490, 83). прекорно-сажаљиво, прил. – „Комм, комм”, промрмљала је, па зацоктала језиком прекорно-сажаљиво (Искушења, 111). прекосветни, -а, -о – Још двадесет година провешће овај богаљ у Латинској Америци (...). Можда се тамо на другом крају прекосветне нигдине у живот вратио онај стари Коља (Линије, 56). прекршајац, м – Немојте тако друг милицајац/ нисам убица већ прекршајац (Нећу, 96). прелакомислено, прил. – Дешава се, међутим, да писац прехитро, прелакомислено оцени један доживљај као могућну подлогу за књижевно преобликовање (Искушења, 122). прелењ, -а, -о – Дивовска животиња (...) била је мирна и питома и лијено се протезала (...), била је прелијена чак и да стане на ноге (Племе, 367). прелибералан, -лна, -лно – Замјера Вам се да сте прелиберални (Д 441, 16). премеканост, ж – Премеканост доњег уха Милтијад Аветовић прикриће фалангама свога гласа (Аристид, 193). пренашминкан, -а, -о – Увуците се под испуцалу кожу пренашминканих старица (Волк, 88). пренежно, прил. – Па чак и они који су је вољели (...) нису је дотицали, само су је прењежно љубили (Папуче, 52). пренормираност, ж – У економији, која иначе живи под опсадним стањем пренормираности и изванредних мјера, ове мјере дођу му као тотална окупација (Д 295, 18). пренормирање, с – Данас /се/ изнова и на брзину (...) приступа пренормирању језика и стварању нових кодова (Дуга 337, 23). преопасан, -сна, -сно – Врло је дјелотворна и ако се правилно користи није преопасна (Племе, 307).

174

преотворен, -а, -о – Дајем Ферди за право иако ми нешто не паше у његовом прегласном и преотвореном заузимању за радничку класу (Мајд 80, 102). преоцењивање, с – Тада није било погодно време да започнем преоцењивање (Човек, 159). препадачки, -а, -о – Изгледао је свестан своје потребе да му буде опроштено, та га је потреба целог обујмљивала и избијала му из сваког трапавог, претерано препадачког геста (Иствик, 50). препарцелизација, ж – Међа /је/ одређена пре више деценија, али препарцелизација никад није на терену урађена (Бо 10.8.1987, 4). препипавати, несвр. – Трљао је задовољно руке. Пипао и препипавао моје тамноплаво одијело (Кларић, 23). препонашица, ж – Представнице Њемачке ДР (...) препонашице Керстин Кнабе и Цорнелла Осцхкенат (Спринт ИИ 1987, 28). препохлепан, -пна, -пно – Александрине мисли су све време летеле Дервилу ван Хорну: његовом препохлепном лицу (Иствик, 249). препричавалачки, -а, -о – Зато су наше критике испод разине дјела које се критикује. Оне имају претежно препричавалачки проседе (Догма, 43). преравнодушан, -шна, -шно – То /ме/ обавезује на неке припремне радње за које сам престар, прелењ, преравнодушан, преразуман (Пекић, 257). преразуман, -мна, -мно – То /ме/ обавезује на неке припремне радње за које сам престар, прелењ, преравнодушан, преразуман (Пекић, 257). прерастегнут, -а, -о – Ниједна од прерастегнутих, вишенационалних империја (...) нису се повукле у своју етничку базу све док нису поражене у великом рату (Н 2066, 57). прерафаелитски, -а, -о – Кичица прерафаелитског сликара Россеттиа (Сент,57). пресабрати се, свр. – Да се пресаберемо и покушамо почупати свукуда искићено лажно перје (М 33, 7). преседач, м – Београђани ће овог месеца моћи да купе и посебну „маркицу за преседаче”, намењену искључиво онима који купе фебруарску маркицу „Ласте”. Овакав потез (Градског саобраћајног предузећа) образложен је потребом „заштите интереса путника који живе ван зоне линија ГСП-а” (БН 77, 16). пресециште, с – Александра се осећала као неко пресециште (Иствик, 7). пресијавајући, -а, -е – Неколико лепљивих капљица се откотрљало преко пресијавајућег крзна (Фуга, 82); Сањала сам да стојим над младићем обученим у пресијавајуће боје (Фуга, 98).

175

пресликовит, -а, -о – Напуци новог учења (...) били су за цитирање преусиљени и пресликовити (Борхес 1, 28). прес-материјал, м – Окружени брдом каталога и уопште прес-материјала (Н 2473, 38). преснозелен, -лена, -лено – Угледао /је/ свој родни град из ваздуха; преснозелену боју брда што су га окруживала (Лет, 168). престижност, ж – Доказ те изузетне престижности су покуушаји да се улога Копинича минимализира (Дуга 335, 7). преструктурирање, с – Свако дело је поправљиво, подложно прерадама, преиначењима и мање-више сложеним преструктурирањима (БН 71-72, 50). преструктурисање, с – Друштва у транзицији (...) су се нашла пред озбиљним препрекама у реализацији тржишног преструктурисања (Н 2428, 21). пресудитељица, ж – Хисторију не треба схватати као неку врсту пресудитељице која је одговорна за све (Југо, 195). претабанати, свр. – И тако су (...) ови црвени јагањци претабанали цео тај непрегледни пут до брда (Хинг, 200). претенденткиња, ж – Завере против њеног живота, куване у круговима Анне Болеyн, мајке претенденткиње Елизабетхе, доказане су (Сент,155). преткоиталан, -лна, -лно – Кад је заваљена, очито је достојанственија и податнија од Матиссеова „Сједећег акта” у преткоиталном стању (Е 29, 51). претколумбовски, -а, -о – Упознао је старог индијанског врача који га је увео у тајне претколумбовске магије (Басара, 42) преткужни, -а, -о – Несрећан акт владе после епидемије црне смрти невољу увећава. Раднички статут фиксира наднице на преткужни период (Сент, 113). претполитички, -а, -о – Друштво и власт који се рађају и заснивају на изразито криминализованој и противправној основи, враћају нас у претполитичко стање (Н 2389, 21). претпрање, с – Аутоматик-машина за прање рубља. (...) Четири програма, укључујући и претпрање (Зуб, 210). претраживач, м – Како понајчешће знанственици или специјализанти и докторанти сами наплаћују свој рад (...) присиљени су све више времена посветити конзултацијама с претраживачем за своје подручје (С 481, 86). прећуткивачки, -а, -о – Чим читаоци осете да је уређћвачка политика прећуткивачка и капитулантска, они веома брзо дигну руке од њега (С 470, 17).

176

преуљудан, -дна, -дно – Браудов преуљудни одговор је био саркастичан и то је вођу раздраживало много више него отворено неслагање (Племе, 348). преусиљен, -а, -о – Напуци новог учења (...) били су за цитирање преусиљени и пресликовити (Борхес 1, 28). префарбавати, несвр. – Небо личи на платно којим уметник није задовољан, те га стално преправља, прекраја и префарбава (Сент,20). прехиспанички, -чка, -чко – Данас су градови Маја напуштени, али потомци и сада ... донекле следе прехиспаничке обичаје (БН 82, 34). приватно-државни, -а, -о – Читава привреда је у рукама одабране приватно-државне олигархије (Н 2386, 9). привредно-административни, -а, -о – На челним позицијама остају и они којима је насиљем изведена подела некада узорно мултиетничког урбаног центра прихватљивија од „ризика” макар и минималног, привредно-административног заједништва (Н 2378, 22). привредносистемски, -а, -о – Аврамовић /је/ једна од врло ретких светлих тачака у панорами наше економске политике и привредносистемске трансформације (Н 2364, 15). приговарајући, -а, -е – Зашто нико не примећује непогрешиви приговарајући поглед на мом лицу (Фуга, 99). придобијач, м – „Одређени кругови” /се/ спремају за почетак колонизације територије СССР-а и да специјални придобијачи већ траже (...) биолошки „чисте” Русе емигранте (Варвари, 22). прикраћеност, ж – Они служе само као надомјестак оному што немамо и умањују бол изазвану сексуалном прикраћеношћу (Е 19, 35). прилагодљивац, м – Изругао се у чланку (...) Хубертовој превртљивости, називајући га прилагодљивцем који пише неоригиналне новинске ступце (Из 280, 12). приматологија, ж – По завршеним студијама биологије, силно се загрејао за приматологију, и сада ради за Етолошки институт у Цириху (Г 177, 40). приносивост, ж – Није посветио довољну пажњу награђивању оних чија би приносивост и репродуктивна способност превазишла наша заједничка очекивања (Аристид, 80). припадајући, -а, -е – Све су то само дескрипције најдубљих слојева моје личности до којих сам доспео у археолошиим истражћвањима припадајуће јој душе (Басара, 49) припадајући, -а, -е – Сведоци /смо/ велике медијске кампање крагујевачког гиганта и припадајућих му банака и ауто кућа (БН 80, 30). припазарити, св. – Просечан грађанин морао /би/ да буде у

177

могућности да припазари технолошки понос своје државе (БН 80, 30). припитомљавајући, -а, -е – За /климу/ (...) Цезар великодушно каже да је „сурова али здрава”, па из тога изводи закључке о неизбежним припитомљавајућим последицама по природу расе (Сент,52). притајење, с – До кога степена сексуално понашање бива партикуларизација, манифестација или притајење елементарнијих енергија (Ерос, 36). причаоница, ж – Наше форумске причаонице нису више учаурене монолошке исповједаонице (М 44, 9). причаоница, ж – Основци су се најпре окупљали у играоницама, причаоницам и радионицама (БН 83, 17). прљавориђ, -а, -е – Неки млад човек, прљавориђе косе и браде (Холивуд, 42). прљавосив, -а, -о – Огромни закивци неправилно распоређени по (...) комадима прљавосивог алуминијума (Басара, 88) проаустријски, -а, -о – Проаустријског сентимента још пре месец дана овде није било (Н 2114, 18). пробољшевик, м – У Београду је био пробољшевик, антимонархиста (в 37, 55). пробосански, -а, -о – Дипломата који је некада био познат по својим непоколебљивим пробосанским становиштима (Н 2355, 19). провокативност, ж – Без обзира на провокативност моји модели нису само игра (С 471, 6). провокаторка, ж – Народна вамп провокаторка, како љубоморни називају Биљану Јефтић, не верује да ће икад у јавности наступити закопчана до грла (С 443, 85). провоцирајући, -а, -е – Довлачити нове стокове супермодерне западне војне технологије и опреме директно је провоцирајући фактор за оне којима Дејтон није по мери и укусу (Н 2377, 13). продиринчити, свр. – Ја сам читав свој вијек продиринчио да бисте ви имали што обући и стрпати у гузицу (Легија, 77). продуцентица, ж – Сад у Орегону влада Ма Прем Хасyа вишеструка милијунашица и филмска продуцентица (С 439, 30). продуценткиња, ж – Продуценткиња је сутрадан назвала Кундеру (С 470, 84). проевропски, -а, -о – Док се евроскептици и проевропски настројени торијевци гложе (...), у Бриселу се воде поверљиви разговори о могућностима међусобне кооперације других чланица ЕУ без учешћа Велике Британије (Н 2368, 45).

178

проенглез, м – Дошло је до истог сукоба (...) између пронациста и проенглеза (Гилен, 42). прозно-поетски, -а, -о – Оне су, пре свега, биране с намером да прикажу што више могућности ове кратке прозно-поетске форме (Давид, 6). прокинески, -а, -о – „Идеал кинеског система је чистоћа и дисциплина”, објашњава Тхомас своје прокинеске наклоности (Пунк, 121). проливаст, -а, -о – Други оболели (...) смештен је у Инфективну клинику ВМА (...) због повишене температуре (...) и проливастих столица (Сида, 30). проматрачица, ж – На иницијативу тадашњих проматрачица мушке рекреативне бодy-буилдинг групе (...) основао је и рекреативну групу за билдерице (С 443, 62). промашитељ, м – Прогласили су је промашеном инвестицијом. И послије се кренуло у потрегу да се утврде њени промашћтељи (Ас 318, 4). промилошевићевски, прил. – Десило се то да ми један независни лист одбије (...) да штампа тај текст. Учионио му се промилошевићевски (Н 2356, 47). промотерка, ж – Много воајера и тек понеки потенцијални купац обилазе око скупих аутомобила и прелепих промотерки (Блиц 17, 20). промоционални, -а, -о – Боwие (...) заједно с Иггyем креће на промоционалну турнеју „Идиота” током 1977. свирајући инструменте са клавијатурама (Пунк, 27). промоциони, -а, -о – Хтео је да му овај буде при руци, за интервјуе, промоционе наступе као и за неколико важнијих концерата (Елтон, 25). пронаталистички, -а, -о – „Пронаталистички синдром” нападнут је само са положаја жене, док је онај други, контрола рађања, остао готово нетакнут (Св 86, 13). пронаталитетан, -тна, -тно – Породица са најмање троје деце идеал је државне пронаталитетне политике (Н 2362, 50). проницљивац, м – Његови најмилији аутори били су они велики проницљивци – Ниче, Хјум, Гибон (Иствик, 184). проњакати, свр. – Зар су веровали да трпељиви српски дух могу претоварити као магарца (и магарац би под толиким теретом проњакао) (Дуга 399, 12). проопозициони, -а, -о – Односило се то на неку проопозициону приредбу с рок музиком (Н 2378, 45). проосовински, -а, -о – Времена спољнополитичке проосовинске оријентације (Н 1804, 35).

179

пропагандистица, ж – Разговарали смо с модном креаторицом и пропагандистицом из „Муре” (С 470, 57). пропагаторица, ж – Славне пропагаторице бодy-буилдинга (С 443, 63). просвиравање, с – У питању је прилично неинвентивно просвиравање Хендриксових и неких блуес-фора (М 1, 39). просјаклук, м – Та је већ многе отерала у просјаклук, јер је пљачкала на најбестиднији начин (Певачица, 132). проскијати, свр. – У овом крају дјеца проходају и проскијају готово истодобно (С 469, 82). прослављивати, несвр. – /Стрип/ излази у Француској и Норвешкој, а прослављује свог аутора од 1977. (С 469, 70). просторно-временски, -а, -о – Како је могуће да се реални објекти, настали много пре него што је екстеријер чији су део измишљен, уклопе у њега, а да то противречи само логици усамљеника, не и просторновременском континуитету (Уклета, 10). протабанати, свр. – Већ ћемо данас протабанати оним тужним километрима које сам излизао у десетак дана сам (Мадона, 73). протагонистица, ж – Протагонистица Бетрице Романд добила је награду за главну женску улогу (С 357, 51); Загребачка опера /је/ успјела обновити своју „Норму” с новом протагонистицом (С 439, 86); Макавејев је 1967. први изложћо наго тијело своје протагонистице свевидећем оку камере (Е 20, 28); Анита Екберг, секс-бомба и протагонистица „Слатког живота” (Е 20, 5); Снимљен је (...) с Невеном Симић, главном протагонистицом рекламе за „Јупи” (С 470, 51); На већој је слици Луциана Рицца, а на мањој свих шест протагонистица емисије (С 446, 3). противавионац, м – Међу противавионцима црвену књижицу примио је (...) нишанџија Милан Вујић (Ф 1496, 17). противбиљни, -а, -о – Атанасови противбиљни отрови били су тако успешни да није смео да открије њихов прави домет и трајност (Предео, 124). противбродски, -а, -о – Раматра се и његова употреба за дејства против површинских бродова противбродским вођеним ракетама (Ф 1490, 34); Иран /је/ због тога основао и базе за противбродске ракете „силкворм” (Ф 1505, 12); У варијанти противподморничког /хеликоптера/ носи 4 торпеда или противбродске вођене ракете (Ф 1496, 35). противверски, -а, -о – Из тог времена потиче писмени извештај командира једне полицијске десетине (...) о човеку кога би требало ишибати, да не говори јавно такве противверске дрскости (ИТД 151, 6).

180

противгрипозан, -зна, -зно – У циљу производње стандардних противгрипозних вакцина користи се суперчиста беланчевина, добијена на станици „Саљут” (Совјетски хоризонти 2/1986, 46). противелектронски, -а, -о – Авион Ф-15 (...) у борбеним дејствима имаће две улоге – вршиће противелектронско дејство и обављаће ловачко-бомбардерске задатке (Ф 1490, 32); Још расту могућности наших јединица у противваздушној, противоклопној, противдесантној, противелектронској борби (И 109, 37). противзападни, -а, -о – Предбацивало му се да води противзападну политику (Д 295, 54). противјеврејски, -а, -о – Подржавала /је/ и геноцидну противјеврејску политику (По 57, 51). противмински, -а, -о – Под тим називом се подразумевају све врсте хеликоптера намењених за подршку поморских снага (противподморнички, торпедни, мински и противмински) (Ф 1490, 34). противналет, м – У том отимању настајала /је/ кретња, противналет, отварање, затварање, обртање (Певачица, 48). противпешадијски, -а, -о – Има објашњења према којима је „јарк” повучен зато што му је домет остао испод радијуса противпешадијске ватре са нових совјетских хеликоптерских крстарица (П 25824, 4). противсавезништво, с – Мало је оних који су могли да прате збуњујућа и изненадна савезништва и противсавезништва, док су снаге босанских Срба и Хрвата нападале босанску владу и муслиманске трупе, а муслимани затим ратовали против Хрвата из Босне (Истина, 20). противслика, ж – Оно што бих имао да испричам о нашем путовању кроз Србију сигурно нису намерно изабране противслике вишеструко штанцованим погледима (Н 2356, додатак, 7). противсрпски, прил. – Израз „великосрпски хегемонизам” са негативним предзнаком одавно је у употреби противсрспки настројене идеологије (Хегемонија,7). противтрзање, с – Модернизована варијанта /хаубице/ (...) има већи број олука, већу запремину лежишта метка, побољшање механизма за пуњење и противтрзање (Ф 1505, 32). противхеликоптерски, -а, -о – У НАТО влада нарочито интересовање (...) за једно ново оруђе које експерти називају „противтенковско и противхеликоптерско борбено возило” (НА 2504, 12). противцивилизацијски, -а, -о – Да није било кобне и против-цивилизацијске установе „морално политичке подобностои” (...) никада Квази-арапи не би доспели до (...) изражаја (Дуга 353, 45).

181

противчлан, м – Рестрикције културе (...) једнако су људски производ, као и сама природа, препознавана само као противчлан претпостављеног прогонитеља (Ерос, 35). протившпијунски, -а, -о – С обзиром на страшне протившпијунске законе Јапана, било је довољно и нешто сасвим безначајно па да човек буде оптужен за шпијуна (Гилен, 88). протобелешке, ж пл. – Коначна верзија рукописа потпуно је другачија од протобелешки (Клини, 65). протопрошлост, ж – Археологија ће нам (...) помоћи да се у непознатој протопрошлости (Сент,22). протурадарни, -а, -о – Протурадарно зрачење (Арка 30, 31). протуторпедни, -а, -о – Ти цилиндри, око 60 центиметара испод површине мора, подржавају метално уже на које је причвршћена протуторпедна мрежа (Стијег, 75). прочитавање, с – Он је књигу учинио и изузетно занимљивом за читање али и за прочитавање, откривање и утврђивање психоаналитичких знања (Н 2427, 41); Прича коју ћете прочитати: само је ваша. Између вашег прочитавања и моје намере леже бескрајни понори неразумевања (Опис, 131). псеудо-астма, ж – Кожа трне и показује симптоме лажног запаљења. (...) Јавља се и псеудоастма. Гушите се као да су вас стрпали у чучавац (Пекић, 290). псеудо-блок, м -Те нове политичке поделе су псеудоблокови, а не прави блокови, јер над свим тим виси сенка државног тужиоца (Н 2365, 36). псеудо-конкретност, ж – /Истина/ није једном заувијек ни недостижна ни достижна. На томе почива Косиков појам деструкције псеудоконкретности (Догма, 21). псеудо-мит, м – Златно доба насеља, (легенда га смешта у време пред Први светски рат) (...) само је псеудомит (Уклета, 9). псеудо-митолошки, -а, -о – Српско мишљење (...) не настаје у реалном свету (...) већ у псеудомитолошком миљеу, у симулацији повести у којој су ликови и ситуације из усмене народне фикције историјски факти првог реда (Н 2377, 43); Из повесног, поступно ће се прећи у митско доба, а главну реч у збивањима водиће псеудомитолошке личности (Басара, 56) псеудонимизовање, с – Писао сам за новине, а да бих себи дао више слободе – довијао сам се и заклањао своје име. – То је разумљиви мотив псеудонимизовања у извесним срединама (Дуга 402, 74). псеудонимован, -а, -о – Извесна псеудонимована Мис Лонел (...) кроз низ бројева „Роцка” настојала је да из описане тарапане извуче симболе декаденције нашег доба (М 50, 45).

182

псеудо-оријенталан, -лна, -лно - Да ли су програмери РТВ Београд корумпирани или пак свесно настоје да српски народ поново претворе у османлијску рају посредством псеудо-оријенталних и квази-музичких кретенизација, по формули: Гајим шљиву иза плота – волим мајко идиота” (Дуга 375, 50). псеудохиндуизам, м – Псеудохиндуизам се представља плагијаторским и фалсификаторским учењима разних надригуруа (БН 82, 14). псеудо-хуманистички, -а, -о – Марксисти и криптомарксисти реагују са већ отрцаном псеудохуманистичком реториком (Н 2387, 56). психијатреса, ж – Психијатреса са малим дететом (37, бави се психотерапијом) (Дуга 337, 81); „Са наркоманима нема тог весеља”, каже наша саговорница психијатреса. „Доста ми је криза и проблема на послу” (Дуга 337, 81). психијатризација, ж – Тако се проблем пребацује здравству, гдје ће се медикализацијом, психијатризацијом итд. ти људи ако не излијечити а оно барем склонити с очију (С 469, 20). психичарка, ж – Невјеројатно је како је та психичарка из Флориде (...) у све то упетљала мој ауто. Никад нисам чуо за Диану Фунцхесс ни њезино дијете, све док полиција није дошла овамо. Не знам ништа о њезину нестанку (С 248, 63). психоанализирање, с – Нема подсвести и сличног подземља, нема тумачења (...), нема психоанализирања (Пси, 9). психо-биографија, ж – Влада Адамовић, неуропсихијатар, написао је психобиографију Ј. Б. Тита (И 263, 48). психобиографија, ж – Прва књига ... о Сави Шумановићу ... само начиње проблем односа болести и уметности, док друга, „Епистоларни портрет”, до те мере задире у њега да представља ... и својеврсну психобиографију (БН 69, 36). психолингвисткиња, ж – Америчка психолингвисткиња Ева В. Цларк (...) истражује како деца творе нове речи (СЛ 25-26, 53). психологистица, ж – Једна психологистица (25, слободна) као да имплицира женску покорност мушкарцу (Е 23, 29). психолошкиња, ж – Млада психолошииња (26) сећа се мајке своје најбоље другарице (Дуга 356, 79). психолошко-педагошки, -а, -о – Важан програм је психолошко-педагошка радионица за побољшавање комуникације између деце и родитеља (БН 83, 17). психомоторни, -а, -о – „Змајева играоница” замишљена је као један од стимуланса интелектуалног и психомоторног развоја детета (БН 97, 27).

183

психо-политички, -а, -о – Оставио нам је једну изузетну психополитичку изреку (Д 439, 30). психо-релаксанс, м – То је много боље од смешних таблетица било ког психорелаксанса (Пси, 27). психостимулативан, -вна, -вно – Модерна медицина учинила је да свако доба живота траје дуже. И да буде лепше. За жену је то нарочито важно и психостимулативно (БН 98-99, 40). психотерапеуткиња, ж – Климактеријум мушкарца радо се, по мишљењу психотерапеуткиње Фервере Шоре, назива „мидлифе црисис” (Н 1833, 61). психотерапеутски, -а, -о – Хормонска терапија фамозним естрогеном, „супстанцом женствености”, помаже да жена успори свој биолошки сат и ова биохемијска ревитализација је, истовремено, и психотерапеутска јер јој даје осећај пуновредности као сексуалне партнерке (БН 98-99, 40). психо-траума, ж – Психотрауме жртава рата у миру доказују да су они двоструко погођени (Н 2427, 26). психотроника, ж – Међународна конференција о психотроници (Г 177, 35). психотроничар, м – Чиме се баве психотроничари (Г 177, 37). птицолик, -а, -о – Тај звук (...) као да није извирао из њеног грла већ из неког птицоликог духа насађеног на њено раме (Иствик, 8). пузалачки, -а, -о – Сувопарна емпирија (бесрамно и пузалачко обожавање чињеница ...) постала ми је одвратна (Троцки, 19). пулсарски, -а, -о – Он поново подиже поглед са цикцак-графикона пулсарских блесака (Иствик, 165). пустошитељ, м – Ахилеј, службено назван „пустошитељ градова” (Е 20, 16). пушећи, -а, -е – Тај призор, тишина, пушећа врелина (Фуга, 28). раблеовски, -а, -о – Роман /је/ пун раблеовске дрскости (Н 2379, 37); Што би на ово рекли сви „раблеовски” обожаватељи „трипица” (Н 2377, 41); „Време чуда” је роман пун раблеовске дрскости (Н 2385, 43); Фешта је била раблеовска (С 470, 94). раблеовски, прил. – Храбар да раблеовски опева измет (Зуб, 257). радарац, м – Радарци (...) нису имали нерешен проблем. На радарским екранима ситуација је била увек као у ваздуху – реална (Ф 1518, 4). радарски, прил. – У свету се интензивно ради на развоју и употреби такозваних радарско апсорбентних материјала (Г 181, 50). радиестезијски, -а, -о – Излагали /су/ и продавали своје књиге, (...) радиестезијски материјал (Г 177, 37).

184

радио- радио-аниматор, м – Програм „Даме певају џез” колегијално је преузет од емисије Београда 202 „сав тај џез” – највећег и најутицајнијег радиоаниматора џеза (Н 2368, 40). радио-дневник, м – На повратку слушам на радио-дневнику говор предсједника (Д 441, 30). радио-драма, ж – Изузетно је значајан и као писац радио-драма (Давид, 211). радио-репортер, м – Радио-репортер Радивоје Марковић (...) и даље виче: „Какав је то ударац био, драги слушаоци!” (Зуб, 191). радио-систем, м – Новац који су дали Американци троши се на (...) 4 100 телефона и 2 598 тактичких радио-система (Н 2361, 16). радио-спикерка, ж – Познати глас радио-спикерке (...) као да у свакој емисији малтене понавља један те исти текст (Плакање, 8). радио-талас, м – Јављају /се/ и радиоталаси ниске фреквенције (Н 2366, 60). радио-уређај, м – У међувремену нам се покварио радио-уређај тако да једно време нисмо имали контакт са Вараждином (Н 2356, 54). радистица, ж – /У вили је/ становао Владес са својом женом радистицом (Дуга 337, 71). радноактиван, -вна, -вно – Даваоци крви мобилишу /се/ углавном из редова младих, радноактивних и здравих људи (Сида, 19). радокохолизам, м – Није све тако једноставно и засновано само на „радокохолизму” (опијеност радом) јапанског радника (ИП 1472, 18). радохоличарство, с – Марљивост нема много везе с дужћном времена проведеног на раду, баш као ни с продуктивношћу рада и „радохоличарством” (С 450, 82). рађатељка, ж – Опасан тренд да и најсвјетлији обитељски чин, рођење дјетета, постане предмет грубе комерцијализације, да се претвори (...) у индустрију изнајмљивања утеруса, гдје би /се/ сиромашније жене (...) могле појављивати као професионалне рађатељке које би богатим људима у току живота могле родити десетак дјеце, свако „за другу адресу” (С 470, 62). разбатрганост, ж – Све веће надражење (...) пуче у разбатрганост покрета, Небојша дохвати Емине тихе, сочне груди и затрља их, рашири јој бутине (Блуд, 48). разбокореност, ж – Братић је написао (...) књигу остварену „у богатој језичкој разбокорености” (Дуга 337, 20). развесељавајући, -а, -е – Тамо /је/ било да се купи и много лепог, развесељавајућег (Н 2356, додатак, 10).

185

развођачица, ж – Дежурни ватрогасац у кино-дворани посјео је на кољено развођачицу и рукама помно истражује њезине груди (Из 280, 93). разгаженост, ж – Те су ципеле биле у разним фазама разгажености (Гарп, 260). разгибни, -а, -о – Вољела је вјежбати пируету, али је, сјећа се, морала најприје проћи свакидашње „разгибне” вјежбе уз мотку (Папуче, 37). раздвојитељка, ж – Само их /је/ тежња за истином, том највећом раздвојитељком међу људима, сучељавала (Светиљка, 11). разисторија, ж – Српски народ (...) за пристајање на брионску Југославију, кажњен је разисторијом, дезинтеграцијом (Н 2066, 13). разлатичан, -а, -о – Кажипрстом сам трљао њен пупак разлатичан као ружа (Е 22, 50). разминиравати, несвр.. – Сада разминиравамо пругу (Н 2367, 11). разминирање, с – Противподморнички хеликоптер је намењен (...) и за постављање минских поља (...) и за разминирање – када се опрема разним уређајима за активирање и уништење подводних мина (Ф 1490, 34). разноваријантан, -тна, -тно – Разноваријантни стаљинизам /је/ само магловита историјска аналогија (М 52, 20). разнопроцентни, -а, -о – Ваши џепови /су/ пуни бочица шпиритуса, петролеја, керозина, разнопроцентног алкохола (Тотална, 60). разобличивач, м – Њему је испод части да одговара на фантомске нападе којима је, као жесток разобличавач наше стварности, изложен (Н 2366, 41). разочараник, м – Добио је ново име, униформу и утопио се у легионарским региментама, састављеним од разочараника и бјегунаца из шездесетак земаља (Легија, 184). ракетирање, с – „Старк” је ракетирање боље издржао него енглески брод „Шефилд”, погођен истом врстом ракете (Ф 1505, 12). ракетно-космички, -а, -о – Успео је (...) да постане главни конструктор ракетно-космичких система (Н 2357, 53). рамбоовац, м – Поруке акционих филмова гласе да су „рамбоовци” увек победници (Н 2362, 61). рамбујеовски, -а, -о – Тамо делују одбори Српског покрета обнове, који не прихвата рамбујеовску одредбу о референдуму кроз три године (БН 96, 7). ранковићевштина, ж – О каквом је то сламању централистичког политичког и полицијског апарата била ријеч показали су каснији догађају, (...) као горко свједочанство сталног присуства ранковићевштине (Д 441, 23).

186

ранојутарњи, -а, -е – Осим нас тројице никог више није било на Рудичином ранојутарњем тренингу (Легија, 113). ранопочетни, -а, -о – Зато бунтовници, вешто заварани релативном ефикасношћу свог протествовања из ранопочетне фазе насељавања чувара, касно примећују да постављач само формално уважава њихове протесте (Тотална, 13). ранохришћански, -а, -о – Повео их је да погледају ранохришћанску базилику (Дува, 88). расветљивач, м – Режисер је сједио на склопивој столици (...). Расвјетљивач се мотао око кабела трију рефлектора (Мадона, 56); Од расвјетљивања опере нисам одустао потпуно шутке. Покушао сам разговарати с оперним расвјетљивачима (Гамбит, 40). раскреченост, ж – Обнаживање жена, снимање њихове раскречености (...) значи понижење женског рода (Е 19, 29). раскритиковати се, свр. – На челу собе налазио се собни старјешина. То је био поуздан, провјерен човјек који се раскритиковао, признао грешке, своје и туђе, нарочито туђе (Троугао, 9). раскрснички, -а, -о – Интерпретације српске историје и неких кључних и раскрсничких збивања у њој (Зуб, 258). раскужитељ, м – Нино ми је дао и упуте како да пронађем раскужитеља (Стијег, 65). раслабљење, с – Сагледао /је/ (...) корене и узроке националног раслабљења и моралне ерозије (Зуб, 256). распадајући, -а, -е – Мирис влажне земље, опалог распадајућег лишћа (Зуб, 158). распојасје, с – Живети на сунцу, и кад луна сја, бити туна пуна сред распојасја (Иствик, 250). распомамљеност, ж – Луде распомамљености (РТР 992, 40). распродавач, м – Гдје су сада Золе и Гоyе да портретирају ове аветињске карактере и распродаваче земље, који су сада на власти у Француској (Д 295, 60). распршујући, -а, -е – Више није било муклог говора са распршујућом љубичастом прашином (Линије, 68). расрбљавање, с – То разједињење пратило је и расрбљавање Црне Горе (ОП 196, 30). растакач, м – Растакачи човека у истој мери колико је и човек њихов растакач, црв (Зуб, 154). растемељити, св. – Готово да нема „величине”, „ауторитета” и „истине” коју Љиљана Шоп није преиспитала, ставила на решето и страствено критичарски – растемељила (БН 96, 38).

187

расточеност, ж – Расточеност радничке класе (...) сматрамо једним од кључних проблема (Дуга 335, 23). растужујуће, прил. – Растужујуће делује да уобичајени концентрични кругови изостају (БН 77, 41). расцентрирано, прил. – „Човек?” упита Александра, осећајући се расцентрирано (Иствик, 7). рачунарско, прил. – Бавимо се пројектирањем, изградњом и допуњавањем рачунарско подржаних информацијских центара (С 488, 45). рашљарски, -а, -о – Рудолф Зибер (...) спадао је у европске, и светске, врхове рашљарске теорије и праксе (Тајне 2, 68). рашљарство, с – Постојао је један огранак паранормалног који је привлачио његову пажњу: рашљарство (Н 2430, 59). рашљепљен, -а, -о – Опет она његова рашљепљена уста (Дедиње, 33). реактуелизација, ж – Мит није прошлост и не води ка прошлости. Реактуелизација једне успомене, једног сећања јесте чињеница садашњости (БН 98-99, 35). реактуелизовање, с – Југословенски роман – све израженија оријентација литерарног реактуелизовања националне историје (Н 1880, 27). реал-економиста, м – Неразумевање овога чини у главама реал-економиста праву конфузију (Комуњаре, 23). реализаторка, ж – Око 21 сат уредник и реализаторка договорили су се за „кошуљицу” (С 442, 86). реал-комунизам, м – Недодирљив, безгрешан, канонизован – то је Лењин из бревијара за дневна богослужења јавних и тајних догматичара „реал-комунизма” широм света (Дуга 375, 45). реал-политички, -а, -о – Практична револуционарна делатност, која смера освајању и учвршћењу државне власти, разматра /се/ са реалполитичког становишта (Коста, 11). ребољшевизација, ж – Лист је – поред „подривачке дјелатности” и „ребољшевизације” – оптужен и за „лажне и тенденциозне написе инструментализиране од стране полицијско-доушничког блока” (в 37, 24). ревербератор, м – Еqуализер (...) понекад је комбинован са додатним „штосовима”: анализатором спектра, ревербератором и сл. (НОН 563, 49). ревитализација, ж – Хормонска терапија фамозним естрогеном, „супстанцом женствености”, помаже да жена успори свој биолошки сат и ова биохемијска ревитализација је, истовремено, и психотерапеутска јер јој даје осећај пуновредности као сексуалне партнерке (БН 98-99, 40). реганизам, м – Под реганизмом су се, на економском плану, подразумевале како неке специфичне мере као што је смањење пореза, тако и општа, доктринарна оријентација у прилог дерегулације и повратка на

188

приватни сектор, оријентација заснована на уверењу да механизам тржишног система, препуштен сам себи, ствара максимално могућу експанзију (Дуга 337, 42). регановац, м – Данас су сви најављени републикански претенденти за председничку номинацију у основи регановци (Дуга 351, 46). регруткиња, ж – То су прве регруткиње службе посетитељки (Љоса, 64). редефинирање, с – Упорно обнављање разговора о (књижевној) критици може значити само једно: њен положај, смисао и функција су проблематични, па непрестано траже редефинирање (Дуга 351, 38). редитељица, ж – Филмашка редитељица Вера Цхyтилова била је печат школи филма већ средином шездесетих година (С 431, 38). редитељка, ж – Перспективна тенисачица постала је перспективна казалишна редитељка (С 479, 16); Редитељка Каћа Шелан поставља на сцену приповјетке Иве Андрића (Ас 318, 1); /Драма/ ће бити изведена чим се редитељка опорави од нервног слома (Н 1818, 34). редитељка, ж – Присећали су се познате редитељке, њене ... посвећености позоришту (БН 82, 35). редитељка, ж – Три споредне улоге редитељка (дебитанткиња) доделила је својој кћери (Н 2424, 34). реевокација, ж – Критичар /би се/ морао послужити и вештинама рестаурације, и реевокације, јер свака је Апаринова слика на неки начин иницијација у елеузинску мистерију (БН 83, 38); Један палимпсестичан, сложен текст намеће озбиљном критичару обавезу готово шамполионског читања, при чему ће се послужити вештинама рестаурације и ре-евокације текста (БН 71-72, 50). реемитовати, св. и нсв. – Радио Индекс емитује ... програм од сат времена на фреквенцији Радија Б92 ..., а реемитују га многе радио станице (БН 82, 15); ТВ Младеновац ... функционише као дописништво Студија Б, реемитујући његове најгледаније емисије (БН 96, 18). режећи, -а, -е – То лице (...) исказивало је неко дивље, режеће весеље (Клоака, 57). режи-карта, ж – Захваљујући бесплатној режи-карти знао је путовати до даљних рођака, ма где они живели (Лет, 112). резидентствовање, с – Најзначајнији тренутак у мом резиденствовању је био такозвани Ин Сервице Еxам који полажу сви специјализанти интерне медицине у Америци (Н 2429, 25). реиздати, свр. – Планирам да реиздам (...) албум „Мамас анд тхе Папас Греатест Хитс” (Супер 12/ИВ, 33).

189

рекапитулативност, ж – Битна својственост његовог литерарног проседеа указује се тек из перспективе „неаутентичности”, чије је друго име рекапитулативност (Н 2365, 33). рекеташ, м – То /је/ урнебесни кримић о ситном рекеташу (Н 2356, 37). рекламирач, м – На једном од овдашњих неуморних тв-канала, рекламирача жвакаћих гума (БН 80, 30). рекламно-маркетиншки, -а, -о – Непал је (...) унајмио услуге чувене свјетске рекламно-маркетиншке агенције (Д 442, 56). ректорка, ж – Ректор или ректорка, питање је сада (Н 2475, 23). религијско-филозофски, -а, -о – Заступљени су готово сви значајни списи Соловјова, у широком спектру од његових религијско-филозофских расправа, па све до полемичких написа наглашено политичког карактера (Н 2389, 32). религиозно-филозофски, -а, -о – Хермесове књиге (...) оставиле су дубок траг у разним религиозно-филозофским учењима (Н 2367, 57). релијаш, м – Покушао сам осигурати аутомобил и дјелове за рели. У душћ сам релијаш, али већ неколико сезона нередовито возим (Спринт 535, 34). рељковићевски, -а, -о – Она би тада прекинула природан континуитет са ранијом штокавском књижевном традицијом (и оном старом, дубровачиом, и оном новом, фолклорном и качићмиошићевском и рељковићевском) (Језик, 132). реми-исход, м – Онда је његов противник неосновано рекламирао да је позиција три пута поновљена, што аутоматски подразумева реми-исход (Н 2064, 27). ремиксовање, с – Није било бесконачних проба по студијима, бирања и одбацивања гомила материјала, миксовања и ремиксовања (Елтон, 34). реми-позиција, ж – Када се на табли најзад појавила реми-позиција, реми је и склопљен (Н 2064, 27). ремоделирање, с – Ремоделирање шведског модела (С 470, 38). реоријентација, ж – Потреба за реоријентацијом је нужна (в 37, 22). реостатирати, свр. и несвр. – Светиљке у округластим ребрастим лежиштима биле су реостатиране на низак интензитет светла (Иствик, 235). репетитивност, ж – Из тога произилази репетитивност и стагнација, па и опонашање самих себе (С 468, 93). репрезентативка, ж – Разговарали смо са Ан Јонгфенг, кинеском олимпијском репрезентативком, која је у пријатељском мечу победила нашу шампионку Зорицу Николин (П 25813, 14).

190

репрограмирање, с – У овакво стање дошли смо и поред репрограмирања и рефинансирања иностраних кредита (Дуга 353, 30); Биће јасније куда идемо приликом следеће рунде репрограмирања дугова иностранству (Н 1880, 10). рестаурирајући, -а, -е – Са каквом лудачком надом он корача путем слободе и демократије. А врло брзо се нашао усред рестаурирајућих тенденција (Лажи, 113). рестриктивност, ж – Ако је инфлација висока, онда и степен рестриктивности мора бити знатан (Н 1880, 8). реструктуирање, с – Реструктуирање политичког система (Дуга 337, 44). реунитаризација, ж – Словенија и Хрватска већ су дуго уморне од овакве Југославије, од непрестаних покушаја њезине реунитаризације (Д 440, 8). рефеудализација, ж – Борба за афирмацију републичке државности (...) представља својеврсну рефеудализацију југословенског друштва (Хегемонизам, 36); Продубљује врло опасан процес (...) мрвљења комуналног система, стварања аутархије и својеврсне рефеудализације Хрватске (Д 439, 15). рефинансирање, с – У овакво стање дошли смо и поред репрограмирања и рефинансирања иностраних кредита (Дуга 353, 30). рефлектујући, -а, -е – Ампутирани су орнаменти класицистичке фасаде галерије „Себастијан”, а уведена /је/ рефлектујућа фасада (БН 83, 32). рецептовање, с – „Од данас тај лек не можете добити јер њега не смем да издам на рецепт”. „Зашто?” питао сам. Зато што је Влада Србије забранила рецептовање лекова Милана Панића” (Глас 13.8.1998, 4). реципроцитетни, -а, -о – Неутрални филмски гледалац вероватно би се осећао исто гледајући руску верзију „Америчке трилогије” (да је којим реципроцитетним случајем ... било) (БН 84, 31). Реч је о (...) двоканалским системима затворених кола – за присмотру и контролу, кућним видео-телефонима, видео-детекторима покрета, видео-бежичним преносницима (Н 2424, 28); За разлику од видео-арта и експеримената са видео-електроником којима се ова тројка одраније бавила (Н 2393, 43); Систем омогућава увид у „стање” у кући, хотелу или канцеларији, пре уласка у простор. Видео-идентификација терориста, крадљиваца или других непозваних лица која вршљају „по задатку”, осигурана је пре уласка (...) захваљујући пре свега малом видео-преноснику и минијатурној ТВ камери (Н 2424, 28); Видео-картица Пи-Сија је, нажалост, снимала ове видео „ин флагранти” записе (Н 2424, 28); Супруга је, наиме, по цео дан проводила на видео-телеконференцији – пријатељском интерактивном видео-контакту са колегом, што јој је омогућавала мала дигитална видео-

191

камера спојена за монитор Пи-Сија (Н 2424, 27); Сателити ниских орбита преносили би информације, почев од обичних телефонских разговора (...) до видео-конференција (Н 2424, 27); Аудио и видео-помагала. Помагала за контролу, праћење, осматрање и прислушкивање (Н 2424, 26); Успешно се приказује по Србији као биоскопски филм, иако је, заправо, то ваш видео-рад који траје 45 минута (Н 2442, 26); Видео-слика се преноси у видео-рисивер (Н 2424, 28); Видео-слика се преноси у видео-рисивер (Н 2424, 28); Видео-снимање је у већини случајева одобрено на јавним местима (Н 2424, 27); За безбедно осматрање и праћење, нова технологија нуди безброј помагала. (...) Реч је о (...) двоканалским системима затворених кола – за присмотру и контролу, кућним видео-телефонима, видео-детекторима покрета (Н 2424, 28); Видео-траке могу бити коришћене као доказни материјал у судским процесима (Н 2424, 27). Реч је о класичном економском утилитаризму који је изродио слој новобизнисмена (Н 2430, 40); Лепршамо као новоизлегли пилићи (Белоу, 39); Новонаступајући режим Јосипа Броза на територији ондашње Југославије стрељао /је/ (...) 150 хиљада људи (Н 2426, 17); Издавачи касно достављају новообјављене романе (Н 2399, 43); Број новооболелих од рака повећао се са 8 на 15 (Н 2468, 22). ризлиншки, -а, -о – Вратимо се мојој (...) случајној ризлиншкој игри прављења робне листе артикала свакодневне потрошње (Књига, 301). рино-спреј, м – У глави ми се нагло разбистри као синуситичару кад се нашмрче риноспреја (Вуди, 71). рисивер, м – Техникс грамофон (...), рисивер СА-150 (П 26072, 23). ритам-гитариста, м – Био /сам/ само ритам-гитариста у провинцијском рок-бенду (Басара, 129) робинхудовски, -а, -о – Заливски рат није никаква робинхудовска акција „слободног света” који устаје у одбрану слабијих (Н 2386, 55). роботизирање, с – Роботизирање производње није укидало него отварало нова радна мјеста (Ком 1574, 16). робот-подморница, ж – Посматрања /је/ обављао из робот-подморнице или батискафа „Вентана” којом се даљински управљало. Ова робот-подморница била је опремљена мноштвом камера (Н 2385, 60). рогљати се, несвр. – Наћулио је уши. Мајка и кћи су се око нечег рогљали (Лублин, 47). розуцкаст, -а, -о – Ноге су ми сасвим розуцкасте. Скоро прозирне (Кларић, 36). рок-бенд, м – Био /сам/ само ритам-гитариста у провинцијском рок-бенду (Басара, 129) рок-гитара, ж – Завршила /је/ курс за рок-гитару (Н 2359, 39).

192

рокерица, ж – Матија Вујица, пјевачица загребачког „Тротакт пројекта” каже: (...) Права рокерица, по мојем мишљењу, мора то бити и психички и физички (Свијет 15, 30); Многи су остали згранути и шокирани – зар да озбиљан политичар и рокерица заједно циркусирају у видеу (С 441, 41); Зашто су наше рокерице тако стидљиве (Е 22, 105). рок-коментаторица, ж – То је написала Патрициа Романоwски, роцк-коментаторица у уводнику „Тхе Роллинг Стонес енциклопедији роцк анд ролла” (С 441, 58). рок-концерт, м – Јулски празници су (...) обележавани серијом привлачних рок-концерата (Н 2378, 45); У олимпијском парку у току је био рокконцерт (Н 2379, 26). рок-музичар, м – Како ли се рок-музичари у кревету сналазе без појачала (Лет, 133). рок-састав, м – Тања Јовићевић (прослављена у некадашњем рок-саставу Октобар 1864) (Н 2368, 40). рок-сцена, ж – Из тог периода потиче и (...) албум „Лажи” у продукцији Фила Кофмана, још једне бизарне личности на калифорнијској рок-сцени (Н 2377, 60). романтичарка, ж – Лене Ловицх најчешће се спомиње као прва рокерска романтичарка (С 329, 60). рото-библиотека, ж – Два романа објавио је у загребачкој криминалистичкој рото-библиотеци „Траг” (Кров, 141). роштиљаш, м – Био је активан у свим могућим организацијама и друштвима, роштиљаш, само су га занимали мушки разговори (Е 22, 50). роштиљџијски, -а, -о – Зачета /је/ акција којом су ... нападнуте летње баште подигнуте дивљом тротоарском градњом. ... По први пут се пред бахатом роштиљџијском силом појавио неки представник закона (БН 69, 34). рукоцмакање, с – Тог дана иначе ретке рукољубе затрпа невиђена количина театралних ... рукоцмакања (БН 81, 5). румунизација, ж – Иза тога нема уређеног друштва, а држава се претвара у логор. Они од којих се очекује још, више немају. Овај пут се зове румунизација (Н 2369, 9). русификатор, м – С друге стране су Јевреји, који носе кратка одела и брију браде, или русификатори или револуционари, или врло често обоје заједно. (...) Они су клика радикала, масона, атеиста (Лублин, 177). руско-амерички, -а, -о – Сада /је/ бизнисмен специјализован за руско-америчке послове (Н 2359, 49); Руско-амерички самит у Кремљу више /је/ био потребан Јељцину него Клинтону (Н 2365, 48). руско-британски, -а, -о – Руско-британска шпијунска афера (Н 2367, 7).

193

рутинизација, ж – У којим облицима и којим тенденцијама се у југословенском друштву (...) изразио процес рутинизације харизматског ауторитета (Дуга 350, 24); Ти симптоми су следећи: рутинизација, вербализам и фразерство (Н 1881, 49). рутинизирати, свр. и несвр. – Облици харизматске власти и харизматског ауторитета (...) законито се рутинизирају у правцу заснивања и окоштавања политичке традиције (Дуга 350, 24). саблазнитељ, м – Тада у салон уђе гренадирски поручник, леп и трезан. – Ево њега, мог саблазнитеља – насмеја се Мерсинда чежњиво. – А како је јак, јак! (Гутљај, 41). саветодавно-аналитички, -а, -о – Најјача светска саветодавно-аналитичка фирма (Н 2366, 26). сагледљивост, ж – Задатак тих стубова (...) није био само у одвајању појединих сегмената амфитеатра, спречавању сагледљивости целине (Клини, 38). сагоревач, м – Онда је Дејвисон угледао дим над логором, велики црни облак, као да је неко сипао нафту у сагоревач отпадака (Шума, 16). садовски, -а, -о – Описи хладноће у кућама (...) достојни су (...) описима глади Кнута Хамсуна, уз обиље детаља дантеовске и садовске, или бар булатовићевске маште (БН 97, 11). сажижач, м – Недостајало је сунца, управо сунца, тог простог, вечног природног грејача и сажижача (Искушења, 14). сајбер-спејс, м – Број новина у „сајберспејсу” утростручен /је/ у односу на претходну годину. (...) Нико се још не хвали великим профитима у сајберспејсу (Н 2379, 62). сакрализација, ж – Када се разматра пракса социјалистичких револуција, уочљиво је да се у неким тренуцима посезало и за „сакрализацијом” револуционарних симбола (Догма, 139). сакс, м – Поново принесе писак устима. Чудно је изгледао док је пухао у сакс. (...) – Јебем ти тај саксофон! Престани на трен (...) – викао је отац одозго (Легија, 27). саксофонистица, ж – Иако првотно није рачунала са саксофоном у инструментацији „X-Раy Спеx”, Полy мијења мишљење када се на оглас одазивље саксофонистица Лаура Логиц (Пунк, 132). саксофонисткиња, ж – Наступила је и 28-годишња саксофонисткиња Кенди Далфер (Н 2427, 6). салон-кабинет, м – Осим спаваће собе (...) има и салон-кабинет гдје се може ставити кревет (Опорука, 30). само-

194

самоакција, ж – Зашто тако масовну подршку добија свака самоакција и зашто расту резерве према било каквој етаблираној организацији (Н 1836, 20). самоважност, ж – Ко жели дете оптерећено са тако тешко узбудљивим осећањем самоважности (ПЗ 1751, 9). самовентилирајући, -а, -е – Ова лимузина тешка скоро две тоне успева да закочи за 37 метара ... захваљујући компјутерским самовентилирајућим дисковима на сва четири точка (БН 84, 45). самовоајеризам, м – Филм (...) се приказује студентима сексологије. Била је то нека врста самовоајеризма (С 247, 66). самовредновање, с – Овом провинцијализму су допринели како масовно отварање високих и виших шиола, тако и административно организовање научног рада на регионалном принципу. Ови елементи су разорили квалитет научног рада и свели га на процес самовредновања (Г 160, 15); Харвијева скала сачћњена је од 14 изјава којима се утврђује самовредновање (Н 1817, 60). самогађење, с – Не може да одоли храни, мада добро зна да ће после сваког оброка (...) запасти у дубок депресивни бунар и самогађење (Књига, 202). самоголицајући, -а, -е – Најлепше је то што су сви употребљени детаљи, од Гидре до чувеног самоголицајућег ћебета „Вутекс” савршено истинити (Н 1803, 5). самоградња, ж – Припремио /сам/ малу анкету о самоградњи „галаксије” (Г 177, 66); Несторовић је основе свог дизајна уступио твртки „Спеакерлаб”, највећем америчком произвођачу звучника у комплетима за самоградњу (С 432, 9). самодеструктиван, -вна, -вно – Меркадер је био и нарциста и самодеструктиван (Троцки, 160). самодоживљај, м – Женственост /је/ осећање, стил, понашање, самодоживљај и догађај у мушким очима (БН 98-99, 40). самодокинуће, с – Програм сестринског театра прецизно је дефиниран: за четири године постојања оно ће проћи кроз три фазе. (...) Трећа /је/ „Ретрокласика”, од 1986 до листопада 1987, кад треба да наступи самодокинуће, које ће бити документирано „писмом самоуништења” (С 431, 60). самодопадан, -дна, -дно – Албумом доминира Иггyев витализам и самодопадно истицање поновне изнађене снаге и експлозивности (Пунк, 27). самодопадљивац, м – Бог није створио свет по укусу својеглавих самодопадљиваца (Хинг, 323).

195

самодопадљиво, прил. – Женски самодопадљиво шета у бљештавој брокатној хаљини (С 431, 7). самоеротски, -а, -о – Престаје и чар овог недељног поподнева са свим његовим самоеротским могућностима (Свиње, 104). самозаборавно, прил. – Још увек је видео орлове како самозаборавно круже (Тил, 70). самозаваравање, с – Неки људи купују књиге и спремају их на полице својих библиотека, обично са изговором да ће све оне доћи на ред једном кад се ослободе претјераних обавеза, а сигурно онда кад оду у пензију. То је пуко самозаваравање, али као племенита илузија користи барем продаји књига (Н 1805, 40). самозадат, -а, -о – Генијалност „Рамонеса” /се/ најјасније исказује у вјештини и маштовитости којом се крећу унутар самозадатих оквира (Пунк, 63). самозаљубљеност, ж – Стакла књижара су, иначе, мало затамњена, тако да сви који прођу испред њих не одолевају самозаљубљености; обично загледају лице или одећу, пажљиво поправљају несташни прамен косе (Књига, 15); Милена је долазила само да би имала неког у чијем ће присуству моћи сама са собом да разговара. Касно сам схватила да то није била самозаљубљеност (Пси, 71); После је Зоран Радмиловић прочитао то што је написано и показао несумњиво задовољство, али без парадних гестова, без самозаљубљености (Н 1804, 37). самозапаљење, с – Пожар /је/ настао послије самозапаљења „аудија” талијанске регистрације (С 433, 81). самозатварање, с – Ја не сугерирам властитост у смислу самозатварања (Дуга 350, 17). самозлоупотреба, ж – Подсећам вас на наша неочекивања, на наша невладања, на наше злоупотребе (Хегел, 156). самоидентификација, ж – Осећање „отуђености” културе лежи на дну ексхибиционизма, те је, дакле, такође и пројекција у стриптизним приредбама. Нека врста замењујућег „повратка себе” или само-идентификација (Ерос, 33). самоизабран, -а, -о – Реч је о самоизабраном положају с којим се нико не мора поносити (Н 2114, 7). самоизградња, ж – Породични узори и идоли /младих/ више не постоје као тачке њихове самоизградње и самопотврђивања (Дуга 350, 39); Од 15 сати поново „медитирање” (...) све до вечери, анкон које још треба издржати два сата „идеолошие самоизградње” (С 439, 30). самоизлечење, с – Чест је случај (...) да лекари пацијентима објашњавају да им он није помогао, већ да је по среди или коинциденција или самоизлечење (Св 95, 48).

196

самоизражавање, с – За мене је поезија – самоизражавање (Совјетски хоризонти 2/1986, 37). самоиспуњење, с – У стара времена /се/ веровало да очинска клетва има натприродну моћ да прогони свој циљ с неуништивом тежњом за самоиспуњењем (Опијум, 33). самоистицање, с – Константно шепурење и само-истицање довели су до закључка да је он нека врста фрустрираног суперстара (Елтон, 69). самоколонизација, ж – Споменути модел темељио се на (...) економској и духовној самоколонизацији (Д 442, 5). самоконституција, ж – Одећа је у том акту човекове са- мо-конституције постала симбол друге истине (Ерос, 34). самокритизерство, с – Никад /се/ не говори о разликовању самокритике и самокритизерства (Догма, 318). самолажов, м – Ви самолажови, самотровачи, ви карнекс-паштете (Европа, 8). самомасакр, м – Посљедњи мјесец свијет сазнаје све стравичније детаље о масовном самомасакру (С 259, 79). самонавођен, -а, -о – Самонавођене ракете могу данас пронаћи циљ и без корекције оператора за вријеме лета (С 434, 41). самонавођење, с – Дужина ракете је 4.69 метара (...). Опремљена је радаром за самонавођење (Ф 1505, 13). самонапувавати се, несвр. – Зашто се упињем, напињем, самонапувавам, и читам Сартра (Европа, 12). самоносећи, -а, -е – Кад је „Хамлет” у питању, ради се о томе да је то један од оних „самоносећих” текстова (Дуга 335, 62); Специјално за њих конструирао /је/ самоносећи грудњак што се носи испод хаљине с деколтеом (С 471, 74). самообјашњавање, с – Меша /се/ чак и у Ауторово самообјашњавање (Самопослуга, 7). самообмањивачки, -а, -о – То самообмањивачко очекивање такоме је залудело да ми никако не да да одем (Игре, 132). самообнављање, с – Зато је статус љуо између државе и цркве у функцији самообнављања политичког грађанског поретка (Догма, 137). самообуздавање, с – Цели мој живот био је једно велико самообуздавање, уздржавање. (...) У школи сам се трудио да се одрекнем игре како бих постигао више у учењу. Док сам студирао нисам дозвољавао да се из мог погледа, из мог гласа наслути мржња коју сам осећао према професорима и асистентима док су ме понижавали на испитима (Рулет, 20).

197

самоодабран, -а, -о – Постојање друштвених могућности да сваки појединац у оквиру укупног друштвеног рада развија своје самоодабране способности (Комуњаре, 34). самоодбрамбени, -а, -о – Када човек уђе у неке године и по природним законима у њему се створе одређени одбранбени и самоодбранбени механизми (Репортер 949, 41); Задовољан /је/ што је жртвени ритуал у Јонестоњну ипак изазвао самоодбранбене нагоне америчког друшева (С 262, 81). самоодређење, с – Филм (...) „Љубав” (...) допуњује разноврсну словеначку лепезу филмова који на различћте начине трагају за националним самоодређењем (Н 1805, 35). самоодређујући, -а, -е – Марксизам (...) доводи наше мишљење до самоосвјешћења, а то значи до разумијевања властите самоодређујуће бити (Догма, 8). самоозбиљност, ж – Умногоме се прецјењује осјећај самоозбиљности радикалних фракција међу студентима (Гарп, 189). самоопаљивање, с – Сви проблеми око те пушке још нису рјешени, јављају се случајеви самоопаљивања метака или заптивања цијеви (С 435, 85). самооправдање, с – Историја о првом покушају атентата (...) постала је толико замагљена самооправдањима (...) да је лако заборавити да главни догађаји нису под сумњом (Троцки, 34); Сврха онога што се говорило није више имала ни везе са истином нити икаквог односа према чињеницама, него једино са способношћу самооправдања (Троцки, 85). самоопседнутост, ж – Кад руши илузије, мономаније, мегаломанску самоопседнутост и митоманије попут оне нико-као-ми, Шопова то чини са много људске љубави (БН 96, 38). самооптуживање, с – Гинтер Андерс (...) доводи у питање моралност самооптужћвања, односно коришћења магнетофонских трака као веродостојних судских доказа (Н 1882, 53). самооптужујући, -а, -е – Да ли (...) судска целисходност самооптужујућих трака може да надокнади штету насталу из моралне и друшевене загађености (Н 1882, 53). самоорганизација, ж – Акцент /је/ ставиона самоорганизацију људи и њихово слободно удружћвање (М 33, 11). самоорганизовање, с – Последњих година има покушаја да се, углавном на принципу самоорганизовања и самофинансирања, на овом пољу нешто поправи. Најбољи пример за то представља „Школигрица”, вртић израстао у оквиру Центра за културу (Н 1826, 27). самоосвешћење, с – Марксизам је на дјелу (...) кад и уколико доводи наше мишејење до самоосвјешћења (Догма, 8).

198

самоослобађање, с – /Говорио је/ о мучном самоослобађању из вишегодишњег ропства (Н 1772, 60). самоослобођење, с – Пошло се у самоослобођење (БН 141, 36). самоотварање, с – И врата храмова била су опремљена уређајима за самоотварање (Из 272, 98). самооткриће, с – Дрзнули су се да униште оно што их је застрашивало, оно што их је терало у самосагледавање и самооткриће (Зуб, 35). самопародирање, с – Цитирање сопствених дела – цитирање које води клишеу и цитирање као самопародирање (Постмодерна, 24). самоповређивање, с – Овакво ломљење боце у овом пределу обзиром на мекоћу околног ткива (...) није могло настати нити самоповређћвањем нити задесним повређивањем (Н 1883, 26); Јавности је познато само оно што је саопштено у Приштини, када су лекари били наклоњени оцени о самоповређивању Мартиновића (Н 1802, 15). самоподругивање, с – Реч је, претпостављам, о једном стидљивом облику кајања, (...) самоподругивања (Марсе, 31). самоподсмех, м – Временом смо развили споразумевање у обавезном самоподсмеху и бројним иронијама (Игре, 61). самоподсмехујући, -а, -е – Имао је уз то углађене манире, и јединствени, самоподсмехујући шарм због којег су га потенцијалне таште широм Америке сматрале идеалним зетом (Св 86, 39). самопокајање, с – Партија цијени самоиницијативу, самопокајање, самокажњавање (Догма, 215). самопорицање, с – Било би то самопорицање његовог слободарског и демократског бића (Н 2066, 13); Негдје самопорицање ипак престаје (На дну, 161). самопостављен, -а, -о – Разливање концепције неће одвести испод самопостављене границе квалитета (Репортер 949, 47). самопотврђујући, -а, -е – Образовање је себе почело сматрати независним од друшева, неком врстом самопотврђујуће дјелатности (С 251, 16). самопоуздано, прил. – Он је самопоуздано изјавио да је немогуће да би га деда оставио препуштеног самог себи (Троцки, 43). самопрезир, м – Осећао је страх, одвратност, самопрезир (Лублин, 85); Сада разумијем да је презир који сам ћутио према њему обухваћао и самопрезир (Соба, 35). самоприсилно, прил. – „Тамале...”, рече Џејн самоприсилно (Иствик, 132).

199

самопрогон, м – Истина он није затваран и није био на Голом отоку, већ је препуштен самопрогону, самоћи, страху и неизвесности (Преиспитивања, 114). самопроизведен, -а, -о – Не ради се (...) о неком самопроизведеном теоријском интересу (Н 1880, 18). самопроизвођење, с – Самопроизвођење политичке и идеолошке изолације (Н 1880, 19). самопромоција, ж – Има и највећи дар за самопублицитет и самопромоцију (С 438, 59). самопроцена, ж – Самопроцена имовног стања и куповне моћи нема битног утицаја на одлуку о одласку на море (Н 2375, 16). самопрочишћавање, с – Сапасиле /су/ ријеку од опасности да изгуби способност самопрочишћавања (што би било равно њезиној биолошиој смрти) (Из 272, 11). самопублицитет, м – Има и највећи дар за самопублицитет и самопромоцију (С 438, 59). саморабаћење, с – Да данас не бисте морали газити по себи и својој одлуци од прије двадесетак дана, ријешио сам да вам помогнем да умакнете том моралном саморабаћењу и сачувате достојанство (Вук, 54). саморазумевање, с – Свака самосвијест, саморазумијевање човјеково бременито /је/ ограничењима (Догма, 8). саморањавајуће, прил. – Савковић јој се посвећује (...) саморањавајуће усрдно, опсесивно (Зуб, 254). саморекламерски, прил. – Концерт је био добар. Знам да вам је ова констатација већ постала досадна и да можда делује саморекламерски (НОН 548, 33). саморекламирати се, несвр. – Бар је у овој земљи (...) лако доспети у новине и на радио саморекламирајући се (Репортер 949, 47). саморелативизација, ж – Што је више стагнацијска цивилизација у коју спадамо, тим строже нас (...) парализује у свом фолклору, (...) тим више онеспособљава за саморелативизацију (Ерос, 30). саморепродуковање, с – На Косову је била евидентна појава саморепродуковања нациобирократије (И 116, 40). саморепродукција, ж – Ове резултате (...) ставља у контекст онога што је назвала саморепродукција наше породице (Н 1812, 25). саморехабилитација, ж – Мислим да би саморехабилитација требало да буде шанса у оном смислу – да методом којим си погријешио можеш и да покушаш да грешке исправиш (Догма, 222). саморугалачки, -а, -о – Подсећа га кроз саморугалачки смех да јој је мати у Немачкој бирташица (Употреба, 342).

200

саморукоположен, -а, -о – Њихови самозвани и саморукоположени „свештеници” немају апостолску везу са оснивачем цркве Исусом Христом (БН 82, 14). самосаботирање, с – Овде је дошло до опште инверзије и до апсурдног самосаботирања живота (БН 77, 41). самосагледавање, с – Дрзнули су се да униште оно што их је застрашивало, оно што их је терало у самосагледавање и самооткриће (Зуб, 35); Страх од самосагледавања (Зуб, 202). самосадржајан, -јна, -јно – Нисам екстатичан тип, више сам самосадржајан (Дуга 337, 81). самосажаљив, -а, -о – Одвратно си самосажаљив (Гамбит, 189). самосакаћење, с – Надзорник је повео Савељева прво у амбуланту на превијање, а затим у иследничко одељење ради покретања поступка због дела самосакаћења (Колима, 109); Самоодлучивање се стјече само самосакаћењем (Е 20, 15). самосатирање, с – Покуша потрчати, осјећа у себи опет квасање оне злокобне моћи самосатирања, властитог уништења (Папуче, 187); Али у туђини, на пучини, у хаосу капиталистичког самосатирања, е ту нема шале (Европа, 17). самосврховитост, ж – Прве сумње у самосврховитост образовања јавиле су се након 1960. (С 251, 16). самоспознање, с – Нема потребе да нам сад рекламираш радости самоспознања (Свиње, 119). самостваралачки, -а, -о – Човјеку је, чћни се, преостала само једна самостваралачка дјелатност, а то је умјетност (С 437, 10). самосумња, ж – Да му уместо самосумње и самопрезира пружим снагу (Рулет, 94). самотровач, м – Ви самолажови, самотровачи, ви карнекс-паштете (Европа, 8). самоубијање, с – Кад покренемо стару братску мржњу и кад исучемо ножеве, биће лелека до неба. (...) Од двадесет два милиона неће остати ни половина, јер је самоубијање наш специјалитет (Троугао, 54). самоубилачко-терористички, -а, -о – Самоубилачко-терористички напади и атентат на Рабина утицали су да лабуристи изгубе (Н 2371, 47). самоубити се, свр. – Дође /ми/ да се самоубијем (Свиње, 45). самоузбудљив, -а, -о – Спонтано ли је реагирао потом исти тај суздржљиви и самоузбудљиви бог (Е 20, 78). самоузрокован, -а, -о – Још није јасно (...) шта доводи до овог недостатка. Неки сматрају да је реч о самоузрокованој болести, други верују да је изазвана спора интоксикација алуминијем и цинком (Н 1836, 61).

201

самоунижавање, с – Примере таквог неразложиог самоунижавања (...) морамо тражити у француској књижевности (Опијум, 3). самоуништавајући, -а, -е – Уколико бритким језиком и израженим самоуништавајућим нагоном не поквари садашње позиције, можда ће доћи до Авеније Пенсилванија број 1600 (Н 2367, 54); То ме растужи до смрти и самоуништавајућег беснила (Зуб, 177). самоуправљачица, ж – Женска радна снага (или по нашки – самоуправљачице) (НОН 563, 20). самоуправно, прил. – Доби задатак да ствар самоуправно испита (Светиљка, 66). самоусмереност, ж – Истински предствник спорта што гради тијело и карактер, устрајност, критичку самоусмјереност (С 481, 9). самоусхићење, с – Неће зар бити више усрећена оним чудним самоусхићењем умјетнице којим би затомила часовито сваки други осјећај (Папуче, 151). самоученост, ж – Прошао је трновит пут самоучености и самоформирања (БН 81, 26). самоушивање, с – Потом је требало уследити самоушивање Човека од Поверења у јастучницу, након чега би залегао на узглавље као прави јастук (Тотална, 110). самофинансирање, с – За југословенску привреду /то ће/ значити потпуни губитак сопствених извора пословних средстава за самофинансирање (Н 1805, 4). самоформирање, с – Прошао је трновит пут самоучености и самоформирања (БН 81, 26). самохвалоспев, м – Снага мрви потребу за самохвалоспевима (Дуга 335, 74). самство, с – Доспео је до рђавог стања ограниченог самства, незадовољства, невољности да постоји (Белоу, 98). сандинисткиња, ж – Сандинисткиња шармира УН (Из 272, 32). сандучаст, -а, -о – Какви су то били аутобуси! Пуњених гума, точкови са паоцима, сандучасти и увезени конопом и цирадама (Изгон, 44). сановник*, м – Жена се, иначе, лоше осећа кад буде избачена из мушког сановника и кад огледало почне да нагриза њен телесни селф и нарцистичке презентације (БН 98-99, 40). сањарство, с – Доле беше чврсто дно, непопустљивост испод сањарства (Хинг, 42). сапунарница, ж – Приликом обиласка града Греноуилле је открио чак седам сапунарница (Парфем, 147).

202

сардинаш, м – Кад би ујутро флота сардинаша обавила добар улов, претоварени бродови гегали би се на таласима у правцу залива (Слике, 7). сартровски, -а, -о – Постојала је сартровска ортодоксија (С 490, 88). састајалишни, -а, -о – Смјестили су се у састајалишном бункеру испод Браммстрассе (На дну, 97). сатанизовање, с – Засигурно нисмо заслужили монструозно сатанизовање (БН 93, 27). сатворац, м – Уметник није административни чиновник и „секретар” историје, он је њен сатворац (Могуће, 3). сателитски*, -а, -о – Формирањем једног трајног, репрезентативног сателитског насеља, покушали бисмо да ... оснажимо наду већине правих Београђања (БН 81, 23). сатрапкиња, ж – Да ли заиста чује тај чаробни глас, тај охоли, неумољиви суд, као у какве сатрапкиње (Папуче, 141). свашточињка, ж – Јаглика се жалила Данилу због прљаве куће, затворених прозора (...) и како је она јака па може све да издржи, и отров (...) и свашта још – „што год оној свашточињки падне на ум” (Пси, 24). свеазијски, -а, -о – Пакистанским атлетичаркама није било допуштено наступање на свеазијским играма у Неw Делхију (С 490, 51). свеизвињавајући, -а, -е – Понављајући ову свеобјашњавајући и свеизвињавајућу мисао (...) пала ми је на памет друга (Пекић, 91). свемајчински, -а, -о – Наравно да волим децу, али то што је мој уважени пријатељ тада протумачио као женски инстикт или свемајчинску емоцију било је уистину нешто сасвим друго (БН 63, 31). свеобјашњавајући, -а,-е – Понављајући ову свеобјашњавајући и свеизвињавајућу мисао (...) пала ми је на памет друга (Пекић, 91). свеобновитељски, -а, -о – Уместо радикалних заокрета са нужним свеобновитељским исходима, следиле су, по правилу, само непродуктивне персоналне промене (БН 98-99, 11). свеопозициони, -а, -о – Тврди се да до свеопозиционог савеза није дошло захваљујући спољним факторима (Н 2393, 17). свепрожимајући, -а, -е – Одлучујућу, уравнотежујућу улогу при томе има свепрожимајућа инвенција књиге (Н 2375, 33). свепрожимајући, -а, -е – У бљеску изненадне и свепрожимајуће визије (Клоака, 54). сверазједајући, -а, -е – Свирепо, упорно, сверазједајуће време које ломи, круни и троши ове споменике (Скитам, 86).

203

светворачки, -а, -о – Најопојнији од свих опијата јесте онај религијски, онај који је чежња за апсолутом, онај који је призивање светворачког генија (Н 2384, 63). светлокестењаст, -а, -о – Боја очију светлокестењаста а поглед празан (Зуб, 39). светскост, ж – Истина, „Марлборо” цигарете донекле изгледају као стварни „Марлборо”, а и „Левис” траперице нешто више изгледају као стварне „левисице”. Али, све то ипак само ствара лажне илузије о свјетскости и код радника и код инжењера (Дуга 350, 16). свечовечански, -а, -о – У њен дворишни стан продро је дух страног света, свечовечанске ширине (Употреба, 59). свешведски, -а, -о – Не величају се „важни” краљеви, важни датуми (...) него само застава као универзални, све-шведски и изванвременски симбол (Д 440, 69). свингерство, с – Натопљени су чистим и прескупим вискијем. (...) То њихово вискијевско свингерство тромо одмиче у ветровиту јануарску зору (Самопослуга, 142). свифтовски, -а, -о – Бароузову прозу доживљавамо као мучну радикалну сатиру свифтовског типа (Н 2432, 37). својевилично, прил. – Прави /шах/, са дрвеним фигурама, слободан, не наш, из судског затвора, од својевилично сажваканог хлеба (Банда, 64). сврабљив, -а, -о – Нисам желео њихову сврабљиву ћебад ни њихове сврабљиве униформе (Пакао, 93). свргалац, м – Ништа добро не може очекивати од овог друштва које види у вама свог рушиоца и свргаоца (Гутљај, 57). сврховитост, ж – Мијешање (...) статистичких података у односу на сврховитост (Вуди, 45). северноатлантски, -а, -о – Усвојен је стратешки концепт овог /НАТО/ савеза, спреманог да чува безбедност и стабилност северноатлантског региона (БН 89, 4). седативно, прил. – Својим мудрим, тактичним и повјерљивим односом према суговорнику дјелује неописиво седативно (Е 23, 50). седмобојка, ж – Совјетске седмобојке Наталија Шубенкова и Ваида Руските (Спринт ИИ 1987, 28). седмокомадни, -а, -о – Седмокомадни сет ковчега (С 469, 10). секс-бизнис, м – Док је зрак изнад Стуттгарта (...) прилично топао у секс-бизнису је напросто врео (Трен 19, 11). сексић, м – Млади више знају о (...) кримићима и сексићима него о Књигама пророка (Европа, 30).

204

секс-клуб, м – „Најтврђи” тулуми у граду одржавају /се/ у једном тајном сексклубу (Трен 19, 11). секс-магазин, м – Неки купују рото-романе, секс-магазине (Басара, 40) сексуално, прил. – Презентовале /су/ најновија научна достигнућа како да жена остане сексуално витална и после менопаузе, која се, по правилу, доживљава стресогено и трауматично (БН 98-99, 40). сексуалнотерапеутски, прил. – Порнографија има и својих добрих страна, чак је сексуалнотерапеутски препоручљива (БН 83, 30). секунданткиња, ж – Трампер, и његова секунданткиња Флоренса Васи (П 26339, 15). селф, м – Жена се, иначе, лоше осећа кад буде избачена из мушког сановника и кад огледало почне да нагриза њен телесни селф и нарцистичке презентације (БН 98-99, 40). сенаторка, ж – Сенаторка Елена Маринући, председница Комисије за равноправност жена и мушкараца (И 147, 46); Кад су се чланови СЊП убацили на национални митинг НДП, сенаторка Јо Валентине напустила /је/ скуп, говорећи како све то нема никакве везе с партијом којој је помогла да се створи (С 443, 60). сендвичарница, ж – У поноћ се тек отварају сендвичарнице у великим приколицама (Дуга 335, 54). сензибилац, м – Нове умјетнике фрустрира – и оодаје их као старе умјетнике и сензибилце (...) ритам засићења (С 468, 93). сензорно-моторни, -а, -о – Апарат ПЕТ је показивао јак проток крви, односно велику активност нервних ћелија у сензорно-моторном центру у којем се обрађују само тактилни надражаји (Н 2388, 61). сентентичан, -чна, -чно – Јутро је паметније од вечери. Лепо! И, пошто смо тако сентентични, да додам: веран послужитељ је као пола мајке (Хинг, 203). сенф-уље, с – Купање у води са сенф-уљем идеално је за спречавање грипа (ЕП 8215, 10). серијализација, ж – „Даилy Стар” реагирао је најбрже и уговорио серијализацију нове биографије Цхарлеса (С 479, 82). серонегативан, -вна, -вно – „Боље је и да не претпостављамо каква нам је будућност”, резигнирано су реаговали родитељи наркомана (...) на вест да се, и поред све предострожности, у поменутом Заводу, ноћу у креветима мешају серопозитивни и серонегативни пацијенти (Дуга 375, 78). серонегативац, м – Постоје и „лажни серонегативци” – особе које у крви носе вирус сиде, али код којих се, понекад и пуне три године, тестовима ништа не може открити (ИП 1598, 30).

205

серопозитиван, -вна, -вно – Кад су оба партнера серопозитивна повећава се и могућност да се болест развије (С 471, 11); Боље је и да не претпостављамо каква нам је будућност”, резигнирано су реаговали родитељи наркомана (...) на вест да се, и поред све предострожности, у поменутом Заводу, ноћу у креветима мешају серопозитивни и серонегативни пацијенти (Дуга 375, 78). серопозитивац, м – Проф. Шепаровић огласио се против било какве присиле (...) у односу према болесницима и потенцијалним серопозитивцима (С 489, 11). серопозитивност, ж – Главна расправа вођена је о лијечничком чувању тајне о серопозитивности (С 489, 11); Још је остало отворено питање уписивања серопозитивности (ваљда и обољелости) у здравствене књижице (С 488, 9); Људи код којих се серопозитивност веома касно јавља нису много заразни (ИП 1598, 30). сертификациони, -а, -о – Може /се/ ослонити на сертификат који је издало акредитовано (...) сертификационо тело (Н 2402, 67). сецесијски, прил. – Споменик је нулте категорије и сваком посјетиоцу пружит ће врхунски архитектонски ужитак сецесијски разрађеним детаљима (С 481, 86). сешн-музичар, м – Тројица еминентних сешн-музичара (читај: рент-а-кар-сви-рача) (Н 2378, 45). сивкастозеленкаст, -а, -о – Насупрот (...) сивкастозеленкастом поликолору на зидовима, сјајила је у префињеној чистоти свог ланеног плавичастог комплета (Игре, 48). сиво-крем – Крила су светло сиво-плавичасте или сиво-крем боје (РРе 2/96, 41). сигнално-сигурносни, -а, -о – Увођење савремених сигнално-сигурносних и телекомуникационих уређаја (Пруга 626, 9). сида-параноја, ж – Хоће ли колективна сидапараноја бити довољан разлог за експанзију и благодети порнографије у ужитку гледања (М 47-48, 55). сидаторијум, м – Први сидаторијум на свету отворен је у Хјустону (ИП 1598, 31). сидаџија, м – И у овој земљи се отварају хосписи, прихватилишта за заражене које су одбацили и породица и пријатељи. Ту сидажије имају сву потребну негу (Бо 2.10.1987, 11). сијатељство, с – Ја, ваше сијатељство, желим да служћм цару (Гутљај, 22). силазност, ж – Увек /је/ морао он да седи на врху, без мудрости да види сопствену силазност (Изгон, 204).

206

симболичко-метафорички, -а, -о – Да је то тако, аутор ће потврдити и преиспитивањем урбаног симболизма, а нарочито увидом у изградњу и трошење симболичко-метафоричких образаца градотворности (Н 2363, 37). симболски, -а, -о – Зато можда и клизим ка симболској прошлости (Игре, 13). синагогалан, -лна, -лно – Ако уме лепо да пева те исте молитве, онда је то већ (...) кантор или синагогални, храмски појац (Лублин, 221). синти, м – Свирачица синтија има садомазохистички грудњак (НОН 563, 36). синуситичар, м – У глави ми се нагло разбистри као синуситичару кад се нашмрче риноспреја (Вуди, 71). системаш, м – С овим би се још некако и изишло на крај да није још једне „ситнице” која (...) целу ову игру чини повољном и уносном за Казино, а безизгледном и безнадежном за теоретичаре рулета, системаше и борце за апсолутну истину у овој коцки (Рулет, 8). ситерка, ж – Алице ми је рекла за оне твоје цуре, ситерке (Гарп, 229). сифилистичарка, ж – Срећни сте ви (...), а код нас само сифилистичарке (Колима, 64). сифиличан, -чна, -чно – Та чињеница ипак не оспорава него само релативизира теорију о сифиличном „утемељењу” капитализма (С 481, 40). скандинавизација, ж – „Балканизација” може бити „скандинавизација” (Н 2066, 13). скинета, ж – Уна, 16 година, већ две године скинета (Н 2393, 28) /= девојка-скинхедс/ скицозно, прил. – Као што аутор скицозно пише, тако глумци улоге прелијећу у задњој минути (Из 272, 57). скорбуташ, м – То му дају непокретни болесници (натечени скорбуташи, они са тешким преломима) из соба за трауматолошке болести (Колима, 271). скорело-браон, -, – – Клозетска шоља била је скорело-браон, заувек (Холивуд, 47). скриптерица, ж – Дориан је био на снимању у кањону Неретве. Тада је већ туцао Марту, скриптерицу која је ловила младе фрајере (Е 26, 44); Тад се Олафу прикрпила скриптерица Мира (Е 19, 88). славољупко, м – И ти си мали славољупко, зар не? Волео би, без сумње, да узмем Магбету титулу и богатство па да дам теби бар један део (Столице, 118). сладоледни, -а, -о – На располагању је осам сладоледних креација (С 490, 16).

207

сладострасница, ж – Од мирне, врло прибране жене постала /је/ тако успаљена сладострасница (Певачица, 18). сламатељ, м – Одлучио сам се одрећи Гоце. (...) Тако поступају само прави сламатељи женских срца (Легија, 48). слаткарење, с – Посластичарство и слаткарење (...) није једини начин убирања средстава за живот (М 44, 24). слеповерујући, -а, -е – Успешно су стварали армије слеповерујућих следбеника који су имали потребу да мрзе друге (Н 2378, 21). слободоносац, м – Из сунчане колоне слободоносаца отишао је још један њен светли лик – легендарни командант Главног штаба НОВ и ПОЈ (Ком 1583, 15). слугаторски, прил. – Брисач /је/ ропски, слугаторски прикован за масиван храстов праг (Зуб, 9). смеђеплав, -а, -о – Кинески археолог Му Шун Јинг пронашла је у пустињском песку изузетно добро очувану мумију жене чије је лице, уоквирено смеђеплавом косом, и после 3 800 година било привлачно (Н 2366, 58). смисаоност, ж – /Историографија/ ствара исконструисане генезе које дају смисаоност чињеницама, иако саме немају претензија да буду фактичке (Ерос, 26). смрдуцкав, -а, -о – Бере дивље цвеће (...) са смрдуцкавим лишћем (Иствик, 92). смртоносје, с – Смртоносје у испруженој Нептуновој руци (Фауст, 13). смуђарка, ж – Удице су смуђарке високог врата (БН 65, 44). снајперски, -а, -о – Он онда треба да је са снајперском тачношћу погоди (Књига, 154). снахоубица, м – Снахоубица Стила Кристофи (БН 65, 42). сненолик, -а, -о – Осећања су сненолика, а сања се обично у кревету (Белоу, 58). сникерица, ж – Њене (...) ноге излагале су (...) нежна стопала без тениских сникерица, већ у вуненим патикама (Иствик, 133); Журили /су/ да покупе своје транзисторе (...), сникерице, фармерице и шарене јакне (Иствик, 24). снобовлук, м.р. – Осуђивао је с бесним јеврејским снобовлуком распуштеност и безумност нејеврејина (Белоу, 81). сноморица, ж – Кад сам коначно заспао, мучила ме опет иста сноморица – Перо Дјетлић хоће да ми преотме награду на томболи (Вуди, 112).

208

собомолер, м – Стеван Рус, звани Ипсилон, собомолер (Крчма, 24). совјетофилски, -а, -о – Објавио је до сада осамнаест књига совјетофилске оријентације (Дуга 428, 39). содомско-гоморски, -а, -о – Киша је пала на Београд, она давно обећана, сумпорна и ватрена, содомско-гоморска (Зуб, 52). соја-сос, м – Измешана са жућкастим мајонезом и кинеским соја-сосом (Књига, 191). сокара, ж – Кажу да је Јумко отворио и – сокару (Н 2371, 19). сократовски, прил. – Преда мном је седео ћелави, сократовски ћелав човек (Ми, 180). соло-пијанистички, -а, -о – Соло-пијанистички наступ добро познатог Мише Крстића (Н 2368, 40). сомотаст, -а, -о – Газио /је/ по сомотастом покрову од маховине и иструлеле папрати (Јаков, 10). софтвераш, Према ријечима једног од петорице софтвераша који су запослени у електроничком центру, „софтвер за то оригинални је производ нашег подземља” (С 481, 86); Само у флексибилнијим организацијама успијевају људима објаснити какав је модус вивенди сувременог софтвераша (С 481, 12); Што карактеризира правог софтвераша (С 479, 13). софтверашки, -а, -о – Најважнији им је хуманистички интерфејс који покушавају протурити у срединама без много разумијевања за још недефинирану софтверашку струку (С 481, 12). софтверски, прил. – Видео је и даље софтверски подржан, што значи да је рачунар спор (Г 177, 66); Општа карактеристика микропрекидача је, дакле, да се стање које је њима постављено може поништити или променити софтверски (Р 28, 10). социјализованост, ж – Нужно је бити социјализован. Ближње морамо уважавати ма колики ниткови били. Пресудно је не веровати у социјализованост (Уклета, 178). социјално-политички, -а, -о – Ово је прва књига темељног тумачења афористичке уметности, ... њених отрежњујућих потенцијала и социјалнополитичких домета (БН 77, 41). социјално-психолошки, -а, -о – У овде обједињеним текстовима о српским приповједачима и пјесницима, осим претежно филозофских (...), нашли су мјесто и социјално-психолошки (Андрић, Тишма), танатолошки (Андрић), идеолошко-естетски (Булатовић) и жанровско-конструкцијски (...) аспекти књижевних дјела (Н 2370, 42); Категорије индивидуалне психологије не могу /се/ преносити у социјалнопсихолошиу раван (Н 2389, 44). социо-еколошки, -а, -о – Правило старогрчке медицине (...) преведено на савремени језик социо-еколошке медицине гласи: „Циљ лекара није само да

209

спасе живот болесника већ и да га оспособи за квалитетан живот” (Н 2424, 30). социокултурни, -а, -о – „Породични клуб” прерастао је у јединствени социокултурни пројекат (БН 83, 17). социо-културни, -а, -о – Није крив филм, кривица је родитеља и друштва. Пресудно је (...) „социо-културно окружење” (ЗМ 6, 31). социологиња, ж – Индијска социологиња Маитраyее (С 490, 48). социолошко-биолошки, -а, -о – Њиховом приступу тешко се нешто може додати, осим можда социолошио-биолошиог става, који је некако обухватнији у анализи (ГМ 1, 11). социопатолог, м – Ратко Божовић, ... социопатолог наше стварности, упорно се бави раздањивањем (БН 77, 41). социо-политички, прил. – Социополитички гледано (...) сплитска фрка (...) јесте апсолутно логична епизода (М 49, 30); Епоху треба обухватити целовито, и географски и социополитички целовито (Хегел, 88). социо-психолошки, -а, -о – Дубинска социопсихолошка анализа у овоме налази и другу страну медаље западне демократије (Н 2442, 24). спавкати, несвр. – Ошамућени оморином немирно су, као и она, спавкали на тврдим узглављима (Папуче, 8). спаљујући, -а, -е – Могао би се подићи случај против председника Бориса Јељцина и његових руских генерала због њихове спаљујуће тактике у Чеченији (Н 2364, 18). спектаклски, -а, -о – Они, наиме, треба да постану чланови програмског одбора за спектаклски део наступања штафете (М 33, 19). спенсеровски, -а, -о – Било да је шекспировски, спенсеровски или италијански, сонет пружа огромне могућности (БН 63, 35). спермалан, -лна, -лно – Ово је организирана спермална банка. (...) Замрзавамо сперму с циљем да у сваком тренутку имамо одговарајуће квалитетно сјеме за наше потребе (Е 22, 91). спермирати, свр. и несвр. – Спарени тако (...) сви дијелови наших тијела били су под јаким притиском. (...) Свуда су избијале ерупције вулкана, сваки нерв је био спреман да експлодира, да спермира (Е 26, 52). спермицид, м – /Раширеност/ женских контрацептивних средстава (пилула, спирала, разних „спермицида” и сл.) (Дуга 337, 43). специјалистица, ж – У слалому, дисциплини у којој су праве специјалистице Ања Завадлов и Нуша Томе, Матеја Свет надокнадила је пропуст из велеслалома и освојила четврто мјесто (С 441, 51). спец-служба, ж – И раније се сумњало да су спец-службе добиле задатак да „онемогуће” Дудајева (Н 2365, 48).

210

спидвејаш, м – Дан великог обрачуна наших и аустријских спидвејаша био је све ближи (Легија, 123); Изазовно се нацерио на младог спидвејаша (Легија, 40). спидвеј-машина, ж – Звук мотора је био заглушан. (...) Било је нечег сабласног у том призору, у том разјареном, прегласном строју и у тој погрбљеној људској прилици прикованој за ниско сједало спидвеј-машине (Легија, 33). спиритоцидан, -дна, -дно – То доцртавају и стављају у центар слике директни организатори спиритоцидних југословенских затвора за информбировце (Банда, 28). сплав-ресторан, м – Троспратни сплав-ресторан довукао /је/ педесетак км узводно Дунавом у Београд (БН 75, 32). спљоштавање, с – То резултира у спљоштавању или изгарању предњег дела пројектила (Г 177, 58). спољнотрговинац, м – Из групе бивших спољнотрговинаца Брукан помиње још два имена (Н 2381, 54). спомен-соба, ж – Обишао /је/ полигоне, (...) кабинете и спомен-собе (Ф 1490, 3). спонзоруша, ж – Клинка је постала спонзоруша прва лига. Èујем да је јако тражена у граду, али је онај матори никоме не да (БН 77, 49). спортско-медијски, -а, -о – Уз маратон у Њујорку и београдски је тако постао незаобилазан спортско-медијски спектакл (Н 2366, 7). спот-прича, ж – Ако се сложимо да је у 20. веку дошло до великог убрзања ..., долазимо до одговора зашто је спот-прича доживела популарност у целом свету (БН 70, 37). спрдач, м – Спрдање у малом граду, као да сам градска будала број један. Наш је град тако рећи имао нову атракцију, а моји суграђани одувијек су изврсни спрдачи (Мркић, 63). спрејати, несвр. – Група из Дубраве, која је радила изванредно естетски чист графит „Луцифер”, упадљиво се освртала док је спрејала нацртану скицу (С 488, 9). спреј-фарба, ж – На цементном зиду видела су се спреј-фарбом исписана (...) имена (Иствик, 21). спринтерка, ж – Спринтерка Катрин Крабе (Глас, 13.8.1998, 10). спринтерка, ж – Она је једна од ријетких спринтерки која се након порода тако успјешно вратила на атлетску стазу (С 254, 4). србомрзачки, -а, -о – Српска је прича уверљивија од србомрзачке (Дуга 399, 12). србоубиство, с – Празнујемо Седми јул, црни и срамни дан србоубиства (Н 2377, 17).

211

србофилија, ж – Посебну горчину изазивају они појединци којима је подршка нашој земљи и србофилија постала професија (БН 96, 34). србофопски, -а, -о – Намеравали су да испричају само део србофобске приче (Дуга 399, 13). србо-црногорски, -а, -о – Јуна 1941. године она је покренула своју огромну снагу против Немаца и самлела их, додуше, само у машти србо-црногорског народа (Банда, 37). средњежалостан, -сна, -сно – У мраку спаваћих соба југославенских службеника средњежалосних примања у средње-жалосним двособним становима једино је узбуђење изгледа размишљање како спојити „први с првим” (Е 37, 5). средњесталешки, -а, -о – Рођен је (...) у Пинеру, средњесталешком предграђу Лондона (Елтон, 4). средњозападњачки, -а, -о – У Чикагу је била попримила призвук средњозападњачке назалности у изговору (Иствик, 214). средњокласни, -а, -о – Представља /се/ као средњокласни Американац (Белоу, 208). средовечник, м – Група средовечника била је окупљена за банкетским столом (Лее, 175). сркутав, -а, -о – Некакав одвратан, сркутави звук пратио је његово напредовање кроз муљевити плићак (Гарп, 113). сролати се, свр. – Чарапе су се сролале као да су десетак бројева превелике (Е 29, 43). српскобосански, -а, -о – У извештавању и илустровању из српскобосанских заробљеничких логора (Н 2356, додатак, 5). српско-јеврејски, -а, -о – „Немилосрдност” српско-јеврејског аутора Александра Тишме (Н 2356, додатак, 5). српско-кинески, -а, -о – Гувернер је запретио да ће у разрешењу те српско-кинеске мистерије ићи до краја (Н 2389, 63). српско-муслимански, -а, -о – Инострани спонзори нису више ни очекивали од првих поратних београдских српско-муслиманских разговора (Н 2379, 51). стагнацијски, -а, -о – Што је мање развијена, што је више стагнацијска цивилизација у коју спадамо, тим строже нас (...) парализује у свом фолклору (Ерос, 30). стакластоок, -а,-о – Имао је нешто од те исте дечје похлепе на свом збуњеном, стакластооком лицу (Иствик, 127). стаљинизација, ж – И Словенија (...) /је/ платила свој данак (...) елементима стаљинизације.

212

стаљинизиран, -а, -о – У неким тренуцима посезало /се/ и за „сакрализацијом” револуционарних симбола, поготово у стаљинистичким и стаљинизираним раздобљима (Догма, 139); То је нешто што је у традицији комунистичких партија донео стаљинизирани бољшевизам (Д 295, 29). стаљинизован, -а, -о – Стаљинизовани комунисти тврде да осећање које појединца спречава да попусти пред својом партијом није извор моралне снаге (Догма, 216). стаљинист, м – Стаљинисти добро знају да је морално понижење довољно једном прихватити и – ви сте готови (Догма, 218). стаљинистички, -а, -о – Наша се земља претвара у рушевину, све зарад ... експанзије новог тоталитаризма, свирепијег од хитлеровског и стаљинистичког претходника (БН 93, 4). стаљинистички, -а, -о – У неким тренуцима посезало /се/ и за „сакрализацијом” револуционарних симбола, поготово у стаљинистичким и стаљинизираним раздобљима (Догма, 139). стаљиновски, -а, -о – Голи оток, уз хитлеровски холокауст и стаљиновски гулаг, спада међу три најужаснија злочина двадесетог века (Н 2426, 17). стаљински, -а, -о – Стога су националистички нереди у Казахстану (...) само један од врхова све више осветљеног леденог брега прикриваног, деценијама, у тами леденог мора стаљинске мистике и ћутања (Ком 1581, 13). стамбено-комунални, -а, -о – Министар за урбанизам, стамбено-комуналне делатности и грађевинарство (Н 2375, 24). староевропски, -а, -о – Кад су велике демократске идеје (...) увелико биле део староевропске традиције, ми смо били на политичкој периферији (Дуга 350, 24). старохандкеовски, -а, -о – Има у њој нечег андрићевског (...), и бекетовског (по „приповедоскептицизму"), и старохандкеовског (по „контракафкијанским” захватима) (Н 2389, 39). старчевићевски, -а, -о – Млади атентатор и не слути да ће његови куршуми (...) покидати узде и поломити кочнице каптолског, старчевићевског и франковачког србождерства (Вук, 78). статутчић, м – Вероватно постоји неки статутчић, нека беда од статутчића, по коме осиони градски апаратчици имају право да нам раде то што нам раде (Н 2442, 64). степ-игра, ж – Еди је (...) одиграо краћу степ-игру (Слике, 159). стерео-стандард, м – Прелазак на „музичке шоље” омогућио би увођење хај-фај стерео-стандарда (НОН 563, 35). стиропорски, -а, -о – Птица нађе безбедност посадивши се на висећи стиропорски облак од Марџори Страјдер (Иствик, 294); Ту се плажа сужавала

213

постајући интимнија, што се могло видети по леглима празних конзерви, (...) комадића разбијених стиропорских кутија за хлађење пића (Иствик, 21) стискачица, ж – Тко је и што је она (...)? Ноћна стискачица ногу? Дјевица! (Е 29, 48). стихобиограф, м – Међутим, као Титов стихо-биограф, није доспео у логор (Банда, 63). Сто постпротестних дана (Н 2422, 12); Супротно логици здравог разума или болном колективном искуству из успешне зимске револуције са неуспешном постреалношћу (Н 2427, 38); Постреферендумско стање (Н 2470, 14); Спремност за живот у једном потпуно измењеном свету: у постхладноратовском, постиндустријском, постидеолошком... свету (Н 2419, 46); Како бисмо редефинисали основне задатке светске организације у измењеном, постхладноратовском свету (Н 2399, 47). стокиласт, -а, -о – Жене учинише ми се све стокиласте (Сан, 35). стокили, -а, -о – Стокили да знак црномисним свећеницима (Мадона, 133). стометарски, -а, -о – Исписаних стометарским словима по зградама, шумама, брдима, долинама и облацима наше земље (Тотална, 41). стотонски, прил. – Из шале су под чекић од сто тона ставили сат – замах, ветар у лице – и стотонски нежан, лагани додир о крхки сат (Ми, 119). стохиљадострук, -а, -о – Ниједан непријатељ није незаборављен. Стохиљадострука прилика за освету (Н 2385, 38). страност, ж – И плочник којим је трчао, гладак, био му је стран. Али та је страност била благотворна (Дорћол, 118). страшносудски, прил. – Мучно исцрпно, уједно и страшносудски, (...) набројала је она ту (...) све могуће резолуције Уједињених нација које се могу применити против филма „Подземље” (Н 2356, додатак, 4). стреличарка, ж – Рукометна репрезентација и стреличарке Југославије су својим резултатом у 1986. готово присилили спортске новинаре да их прогласе најбољим спорташима (Спринт 101 /535/, 22). стресогено, прил. – Презентовале /су/ најновија научна достигнућа како да жена остане сексуално витална и после менопаузе, која се, по правилу, доживљава стресогено и трауматично (БН 98-99). стрипаџија, м – Шулц је успео у стварима које стрипаџије пре њега нису могле ни да сањају (НОН 568, 33). стрип-издавач, м – „Дечје новине” (...) су (...) преузеле примат најинтензивнијег домаћег стрип-издавача (НД 997, 48). стрип-издаваштво, с – Не можемо а да се не сјетимо „Фаланги црног реда” Енки Билала, који ће остати запамћен као једна од најболнијих бразготина домаћег стрип-издаваштва (НД 997, 48).

214

стрип-историја, ж – Мислим да је један од најзначајнијих стваралаца у цјелокупној стрип-историји (звали су га Орсоном Велсом стрипа) ипак заслужио више (НД 997, 48). стрип-јунак, м – За разлику од тадашњих стрип-јунака (...) Канифови ликови први добијају људскију димензију (НД 97, 48). стриповни, -а, -о – Прелаз са илустрације на стриповно приповедање код Дарка Перовића није се догодио у пуној мери током стварања кратких стрипова на једној табли (Н 2064, 42). стриповски, прил. – Присјетио се како су се ствари и слике, стриповски плошне, претапале (Угрешић, 223). стрип-сцена, ж – Кордеј (...) је једна од култних фигура стрип-сцене бивше Југославије (Н 2355, 40). стрип-табла, ж – Свежина Перовићевих илустрација као да је ишчезавала у монтажи стрип-табли (Н 2064, 43). стриптизни, -а, -о – Дијалектичка структура перцепције у стриптизној представи (Ерос, 31). стробо-светла, ср – Окружени компјутерима и стробо-светлима (Клоака, 31). стробоскопски, -а, -о – Долазила сам међу њих некако стробоскопски, само се, како време пролази, ти стробоскопски увиди, те слике гледане кроз процеп полако слажу у један низ, покретан и сасвим целовит (Изгон, 216). стробоскопски, прил. – Долазила сам међу њих некако стробоскопски (Изгон, 216). структурализација, ж – Значајну улогу у том процесу нове структурализације словеначке књижевности одиграо је управо А. Хинг (Хинг, 353). стручно-педагошки, -а, -о – Он се чак врло дрско уплиће у тако велика стручно-педагошка питања, да би требало да буде бар – педагог (Н 2386, 6). стручњакиња, ж – Говоре да је Холлy Голигхтлy (...) стручњакиња за филмске умјетнине прожете хумором (Е 19, 2). студом, м – Студенти /су/ постали сиромашнији за 311 мјеста у студому на Врацама (М 51, 22). студошица, ж – Размажена студошица (Вуди, 102). субјективно-ауторски, -а, -о – Интегралан роман би имао вишеслојну структуру: фикцијску, субјективно-ауторску, објективно стварносну (Н 2365, 42). судобитник, м – Радила је са младим америчким истраживачем, Стенлијем Коеном, сада судобитником награде (Г 177, 11).

215

судско-истражни, -а, -о – Банке сарађују са полицијским и судско-истражним властима (Н 2378, 47). суицидалност, ж – Испољава знаке депресије са елементима суицидалности (Н 1804, 26). суицидност, с – Дати поверење Шешељу, значи убити себе и такве суицидности сигурно више неће бити (БН 98-99, 34). суновраћање, с – Бука суновраћања његовог света у ништавило могла је пробудити суседе (Огледало, 93). супер, ? – Јеси ли био на трафици? Тамо је право супер! (НД 997, 17). супер-агент, м – Садржина белешке промењена је под утицајем пољског суперагента Маријана Захарског (Н 2387, 48); Суперагент из 1940. године, 1939. године није још имао појма о томе да постоје прислушни уређаји (Кавијар, И 32). суперанализа, ж – Тиме процедура није завршена, јер ће се у другој лабораторији урадити и суперанализа (БН 96, 22). супер-аутострада, ж – Модерни аутомобили крећу се готово посве аутоматски, навикли су на супераутостраде (Сајам у убожници, 58). супер-богат, -а, -о – Док Црногорци грцају у сиромаштву, Будвани поново праве супер-богати театарско-музичко-песнички двомесечни фестивал (Дуга 375, 58). супер-брод, м – Златни суперброд Аустралаца који је серијом увјерљивих побједа (...) изборио право да обрани куп од напада Американаца (С 471, 32). супер-велики, -а, -о – Готово је сигурно да би обе велике супер силе тешко разочарале своје савезнике (...). Људи би тамо схватили да се не смеју више ослањати на заштиту двојице супер-великих (Паралелни, 116). супер-генерални, -а, -о – Французи предлажу да Европски министарски савет убудуће предводи супергенерални секретар, који би дао „глас и лик” заједничиој европској спољној и одбрамбеној политици (Н 2360, 48). супер-граница, ж – Граница између Пољске и ДР Њемачке је тако затворена да је Пољаку лакше отпутовати било гдје на Запад (...). То је суперграница (Д 295, 60). супергрупа, ж – Тражећи музичаре за прву домаћу супер-групу (термин који је на светској сцени коришћен за бендове у којима су свирали појединачно веома цењени и популарни музичари: типичан пример је трио Цреам – прим. аут.) (БН 70, 43). супер-дух, м – Постоји заиста могућност да ће се Исусов лик појавити на небу. Јер ако имамо на уму да се духови обичних људи могу онако јасно формирати и приказати у авионима, заустављати аутомобиле на мостовима,

216

или се утиснути на филмским тракама, онда не видим зашто се лик једног супердуха какав је Исусов не би могао појавити на небу (Паралелни, 121). супер-ексклузиван, -вна, -вно – „Борба” и „Политика” објавиле су неколико суперексклузивних фељтона (Д 295, 20). суперета, ж – Носиле /су/ кући (...) хлеб и филтер-цигарете из Суперете (Иствик, 14). супер-ефикасан, -сна, -сно – Користећи један од суперефикасних третмана за мршављење (Кокосаи), анонимни Београђанин каже да се угојио пет килограма (Н 2388, 27). супер-жена, ж – Од таквих супержена као да се очекују и суперсексуални апетити (Е 11, 3). супер-журка, ж – У великој конкуренцији „журки”, широм града, највише се истакла супер-журка коју је организовао млади правник Игор Поповић (Дуга 399, 60). супер-звезда, ж – Супезвезда: Ален Џонсон (Н 2379, 27); Спортске суперзвезде (в 37, 37). супер-јунак, м – Мариел Хамингwаy је с уживањем гутала стрипове о праведном суперјунаку (Е 25, 5). супер-касарна, ж – Написати уметничку пародију и приказати комунизам као суперкасарну под огромним стакленим звоном није ново (Ми, 8). супер-кола, с мн. – Суперкола су враћена у Њу Орлеанс, где им је уклоњена скупа апаратура и дат првотни изглед (Ф 1496, 37). супер-комерцијалан, -лна, -лно – Енглези /су/ већ примењивали систем власти што га Похл предвиђа тек за далеку будућност једног суперматеријалистичког и суперкомерцијалног света (Сент, 281). суперкомпјутер, м – Суперкомјутер Дип блу /је/ у последњој партији, белим фигурама, победио светског првака (Н 2420, 65). супер-либерал, м – Мене су моји бивши студенти критизирали за либерализам, а они су постали супер-либерали (Д 442, 58). супермаркетски, -а, -о – Изручује читав ред крекера на плитку чинију (...) и нешто супермаркетске паштете (Иствик, 34). супер-материјалистички, -а, -о – Енглези /су/ већ примењивали систем власти што га Похл предвиђа тек за далеку будућност једног суперматеријалистичког и суперкомерцијалног света (Сент, 281). супер-махер, м – Супермахер инспектор Форд (Вуди, 162). супер-медиј, м – Да се нисам појавио под „заштитом” супермедија, као што је магазин „Спиегел”, вјеројатно би било узбуне (На дну, 234).

217

супер-мемоари, м мн. – Претпостављам да ћеш у својим супермемоарима тој теми посветити једно дугачко поглавље (Марсе, 132). супер-модел, м – Ко се то крије од билцева фотоапарата? Супермодел Кристи Тарлингтон (ЕС 6, 2); Нисам очекивала да ћу бити супермодел и да ћу зарадити оволико пара (Дуга 428, 65). супер-модеран, -рна, -рно – Довлачити нове стокове супермодерне западне војне технологије и опреме директно је провоцирајући фактор за оне којима Дејтон није по мери и укусу (Н 2377, 13); Нисмо видели никакво велико и супермодерно наоружање (в 37, 26). супер-моћ, ж – Приписивати виску или рашљама супермоћ (...) равно је религиозној или идеолошиој затуцаности (Тајне 2, 67). супер-надзвучни, -а, -о – Француски путнички супернадзвучни авион „конкорд” у стању је да Атлантски океан прелети за три сата (Н 2387, 59). супер-наоружан, -а, -о – Гомила разјарених сељака (...) супротставила се супернаоружаним војницима ИФОР-а (Н 2377, 13). супер-начелник, м – Учинио је то на захтев бившег начелника над начелницима, јуче ухапшеног. „Дај то, болан, мајору Перу, он је ту у некој ћелији”, рекао му је суперначелник (Банда, 54). супер-начин, м – Нека шпанска фирма (...) смислила је суперначин за подсећање дужника да нису измирили обавезе (И 263, 65). супер-новост, ж – Неколико дана владе Запада и Истока криле су од штампе супер-новост (Варвари, 9). супер-обавештајка, ж – Мајер Бреннер у плавокосој Цхарлотти ипак није придобио никакву суперобавештајку (Кавијар, ИИ 88). супер-оргазам, ж – Читала /си/ све просвјетитељске написе што су обећавали супероргазам (Е 19, 18). супер-оруђе, с – Супероруђа наших дана незамислива су без суперпрофита (П 26061, 21). супер-пајкан, м – Раст популарности суперпајкана (С 469, 45). супер-примљив, -а, -о – Вулва јој /је/ постала супер-примљива. Могла је и са слоном да се пари (Иствик, 263). супер-проводан, -дна, -дно – И средњошколци могу направити неки из нове фамилије „високотемпературних” суперпровдних материјала (Г 186, 5). супер-проводљив, -а, -о – Магнетно једро треба да се састоји од жичаног суперпроводљивог прстена (Н 2366, 60). супер-проводљивост, ж – Захваљујући суперпроводљивости плочица кроз коју тече струја лебди изнад перманентног магнета (Г 186, 4). суперпроводљивост, с – Откриће суперпроводљивости при

218

релативно умереним температурама (Н 2468, 54). супер-професионалац, м – Суперпрофесионалци британске војске (С 470, 71). супер-профит, м – Супероруђа наших дана незамислива су без суперпрофита (П 26061, 21). супер-сексуалан, -лна, -лно – Од таквих супержена као да се очекују и суперсексуални апетити (Е 11, 3). суперселективан, -вна, -вно – После јаких земљотреса суперселективна бочна линија тера рибу на дно (БН 90, 34). супер-скуп, -а, -о – Натјецање најбољих једриличара свијета у њиховим супермодерним (и суперскупим) бродовима (С 471, 33). супер-стабилан, -лна, -лно – Ова група супертешиих, суперстабилних елемената потпада под опште заглавље илирион (Нова, 35). супер-стаљиниста, м – Све ове њихове изјаве неодољиво подсећају на речи суперстаљинисте Л. Кагановича: „Бољшевик мора да буде спреман да партији жртвује не само свој живот него и самопоштовање и осетљивост” (Догма, 215). супер-стимулативан, -вна, -вно – Да смо чепркали иглама по мозгу Достојевског и његовом суперстимулативном комплексу, (...) данас не бисмо имали „Браћу Карамазове” (Зуб, 201). супер-судац, м – Одлази и супесудац из Палерма Ðовани Фалконе (Бо 21.3.1991, 20). супертајни, -а, -о – Пише у супертајном документу (БН 76, 45). супер-тежак, -шка, -шко – Ова група супертешиих, суперстабилних елемената потпада под опште заглавље илирион (Нова, 35). супер-топ, м – Није тешко претпоставити коме су били намењени пројектили „супертопа” (Н 2067, 9). супертурнир, м – Супертурнир у Лас Палмасу, по Анандовој изјави, занимљив је не само зато што свако може бити први већ и последњи (Н 2399, 65). супер-уметнички, -а, -о – Сама је изложба врхунског квалитета, тако да се у потпуности уклапа у венецијански суперуметнички амбијент (Н 2067, 37). супер-филм, м – „Мистерија оргазма” је суперфилм, таквих више нема (Е 20, 29). супер-херој, м – Постао је нека врста интелектуалистичког суперхероја (Арт, 35). супер-хипер-ултра, -, – – Узео је две /пилуле/, као и један суперхиперултра аналгетик (Шума, 35).

219

супер-чип, м – Амдахл је доиста успио направити први прототип супер-чипа (Д 257, 63). супер-чист, -а, -о – Орбитална постројења за производњу суперчистих материјала (Д 295, 77). супружанство, с – Бундеву је изнутра очистила, издубила и у њу насула Осикиног праха, али не много, јер је желела да његов дупликат има само онај суштински квалитет његовог супружанства (Иствик, 380). супституисано, прил. – Сексуалност је веома пластичан нагон и може се реализовати супституисано, може се преносити изван сексуалне жеље, а да се постигне интензитет уживања „као” и у сексу (БН 83, 31). суптвртка, ж – 1971. основао је са својим ортаком твртку „Кеител и Фрицк ГмбХ” и као суптвртка изнајмљивао људе грађевним подузећима (На дну, 44); И при јавним пословима умијешане су супвртке у послове (На дну, 37). сутонски, прил. – Ðуровићево опојно, сутонски равно сликарство натопљено је и дахом паганског мистицизма Словена (БН 83, 38). суфициташ, м – Међу највећим девизним суфициташима у Словенији налазе /се/ и произвођачи алуминијума (Дуга 399, 21). суштост, ж – Ти мостови су, заправо, мостови наше суштости (БН 92, 40). сценаристкиња, ж – „Чудесна шума” (...) сценаристкиње Сунчане Шкрињарић (Н 1881, 36); Редитељ Мирослав Микуљан, уз сарадњу своје супруге, сценарискиње Марине Пеакић-Микуљан, упутио се у сложени подухват филмског реконструисања штрајка и борбе лабинских рудара (Н 1804, 30). таблоидски, -а, -о – Млади Хеарст имао је у новинарству много успјеха јер је увео у новинарску методологију новости које ће остати на снази сво до данас, особито у сфери популарних, таблоидских скандалозних дневника (С 450, 63). табуизирање, с – Овакав приступ доприноси табуизирању свестраног објективног приказивања уметникове личности (БН 69, 36). табуиран, -а, -о – За Глобове је екране свака критика економског пакета (...) била табуирана (Из 272, 55). табуирање, с – Ако их прекрши /забране/ разбољет ће се он, будућа мајка или дијете. Осим тог функционалног табуирања рађања новог живота којему је циљ добробит мајке и дјетета, у племену Кимберли (...) постоје тајне женске церемоније (Е 28, 8). табуисати, св. и нсв. – Змија је, иначе, у Срба култна и табуисана животиња (БН 78, 41). табуисати, св/нсв. – Ово је и ретка прилика да се позабавимо

220

етимологијом ових табу-речи, које су још табуисане једино у публицистици (Н 2433, 8). табу-реч, м – Ово је и ретка прилика да се позабавимо етимологијом ових табу-речи, које су још табуисане једино у публицистици (Н 2433, 8). тајсоновски, -а, -о – Уочавала /је/ Микијев тајсоновски врат (Н 2358, 34). такси-компанија, ж – Управља такси-компанијом (Белоу, 166). такси-станица, ж – Испричао /је/ (...) што је доживио на такси-станици (Ас 318, 11). таксисткиња, ж – Хумани дародавац, да новинари не прегладне, била је таксисткиња која је из Шапца довезла неке пацијенте (С 483, 70). таксица, ж – Плаћам таксе и таксице на сваком новом шалтеру (БН 79, 36). такси-шофер, м – У болницу! – изусти задахтано такси-шоферу (Папуче, 97); Ево их: мали келнери, чистачи ципела, дормени, (...) електричари и такси-шофери (Скитам, 282). тактизерство, с – Политичко лицемјерје и тактизерство (Н 1880, 18). талачки, -а, -о – Настојте се уживити у ову тзв. талачку ситуацију (...): напољу ноћ, тишина, на рубу смо асфалтне писте (С 481, 57). таложиште, с – Собичак је овај као неко таложиште свих грубих и влажних мириса из дворишта (Папуче, 128). тамнозелен, -а, -о – Већ је видела како се испод Павловог кревета помаљају тамнозелене змије (Крстајић:54) тамнољубичаст, -а, -о – Галерије (...) /су/ преправљене у лежајеве пресвучене перверзно, тамнољубичастим плишем (Лет, 138). тамномаслинаст, -а, -о – Подигао /сам/ његову тешку главу педаљ изнад ниског јастука тамномаслинасте боје (Зуб, 195). тамномодар, -дра, -дро – Лаже себе и друге бојећи своју некад црну а данас седу косу у тамно, тамномодру, налик свракином крилу (Лет, 32). тамносветлуцав, -а, -о – Ту и тамо понеки тамносветлуцави чокот (Н 2356, додатак, 10). тамносив, -а, -о – Њена привлачност је долазила од (...) продорног погледа њених (...) очију чијих је дужица тамносива боја била одбачена до рубова као да је свака зеница имала дејство антимагнета (Иствик, 25). тамноцрвен, -а, -о – Поред кревета, на изрезбареној дрвеној столици пресвученој тамноцрвеним плишом седео је лекар (Крстајић, 48). танграм, м – У зубима је носио један троугао из танграма (Марсе, 19); Досадни су ови тешки ребуси, већ имам кинески танграм (Марсе, 17).

221

тањираст, -а, -о – Антенски стуб (...) начичкан мноштвом тањирастих антена (Игре, 13). тапетиран, -а, -о – Свега је човјек већ морао бити сит до грла у овој старудијској, тапетираној одаји (Папуче, 38). ТВ-документариста, м – Божидар Калезић, ТВ-документариста (Н 2388, 30). ТВ-екран, м – Гледамо лица са ТВ-екрана (Басара, 105) ТВ-коментаторка, ж – Решава да се врати у Њујорк где га чека његова вереница, ТВ-коментаторка (ПЖ 764, 33). ТВ-критичарка, ж – Моду мушких ТВ-лица запажају углавном женске ТВ-критичарке разноразних тједних листова (С 435, 9). ТВ-мрежа, ж – И он је био држављанин алкохолизма, најбољег средства за бекство од отаџбина, политичких система, ТВ-мрежа (Басара, 41) ТВ-најављивачица, ж – Алберто Сорди (...) заручио се са 36-годишњом ТВ-најављивачицом Робертом Гиусти (С 307, 82). ТВ-права, с мн. – У приходе из маркетинга (осим ТВ-права, лиценци, ЕПП, спонзора) урачунати /су/ још и лутрија, ковани новац (Н 2381, 20). ТВ-пријемник, м – У левом, доњем краку видели су се следећи симболи: (...) играчица из „Лудог коња” и ТВ-пријемник (Огледало, 126). ТВ-скровиште, с – Врећицу чипса (...) уносила /је/ у своје ТВ-скровиште (Иствик, 32). ТВ-сто, м – Кад се распламсала економска криза услиједио је нови успон Крекића: за округлим тв-столовима, пред судом најшире јавности, Крекићева опсервирања и мудровања (...) добивају значајну подршку (Д 334, 10). ТВ-трилер, м – То не би употребили ни у јефтином ТВ-трилеру (Холивуд, 58). театарско-музичко-песнички, -а, -о – Док Црногорци грцају у сиромаштву, Будвани поново праве супер-богати театарско-музичко-песнички двомесечни фестивал (Дуга 375, 58). теве-пријемник, м – Зар Драган Тодоровић (...) није „цео дан и ноћ” грмео на малом екрану теве-пријемника како је њихов кандидат победио (Н 2442, 11). теве-станица, ж – Цијела Истра и види и гледа програме РАИ и безброја приватних теве-станица (Д 440, 65). теле-веза, ж – Упркос допунској опреми (4 нове ТВ-камере, 6 рефлектора, теле-веза...) покушај није успео (Ф 1490, 2). телевизијац, м – Телевизијац Стане се сетио да бисмо могли да је употребимо као књигу за чланове (Дуга 337, 36).

222

телекс-порука, ж – Стигле су телекс-поруке (С 470, 42). телепатиста, м – Крајње је време да се престане са популаризацијом разних окултиста, телепатиста, телекинезиста, спиритуалиста и рашљара (П 26324, 10). теле-сателитски, -а, -о – Најсавршенија теле-сателитска антена, с меморијом за више сателита (С 470, 4). телескопирање, с – Телескопирање економске кризе и војно јачање СССР-а доводи до питања о интересима Сједињених Држава, почевши од односа снага, дакле стратегије (С 483, 22). телефонат, м – Негдје сам био прочитао да сваки телефонат одузима одузима десет минута позваном (Мркић, 8). тематско-мотивски, -а, -о – Селенић је у тематско-мотивском смислу био оштар критичар своје епохе (Н 2357, 46). тенис-плац, м – Штропот виљушкаре која уклања каменчуге, за тенис-плац (Иствик, 68). тенор-саксофониста, м – Јован Маљоковић – тенор-саксофониста, (...) најуспешнији ваљевски џезер (Н 2368, 40); Готово пресахлу џез-сцену Новог Сада пристојно су заступали Ол старс (Алл Старс) тенор-саксофонисте и мултиинструменталисте Јосипа Кикија Ковача (Н 2368, 40). теологизација, ж – Могући вид таквог „сналажења” је и методолошка теологизација Маркса. При томе мислим да је изворно теолошки приступ интерпретацији Маркса свагда на дјелу кад се покушава формално-логички (недијалектички) расуђивати (Догма, 22). теологизиран, -а, -о – Религија је индивидуална, теологизирана свијест (Догма, 155). теолошко-административни, -а, -о – Не зато што нисам довољно покварен да бих убио човека, него зато што сам лењ да се бакћем са свим тим теолошко-административним заврзламама које су неизбежне (Басара, 39) теоретичарка, ж – По мишејењу Мери Калдар, запажене британске теоретичарке мировног покрета, Вашингтон је овим пројектом учинио услугу мировњацима (Н 1802, 53); Који од два антиподна лика у „Њ.Р-у” доживљавате као ближћ себи – Јагоду, представницу еманципиране сексуалне праксе, или „теоретичарку” и активисткињу Милену (С 470, 23). теоријско-сазнајни, -а, -о – „Расправа са Клио” је теоријско-сазнајна расправа намењена професионалним историчарима (Н 2379, 37). тепајући, -а, -е – Дубоки тепајући глас (БН 82, 39). терапеуткиња, ж – Америчка терапеуткиња Цхерyл Папс (Е 19, 19). територијалац, м – У част тим храбрим борцима и херојима дадоше недавно припадници територијалне обране Марибора свечану обвезу. (...) Шапућу међу собом територијалци (С 181, 18); Ко је словеначке

223

територијалце (...) обавестио да је војницима наређено да не смеју пуцати у њих? (И 263, 10). територијалка, ж – Кажу нам у Опћинском штабу територијалне обране у Марибору. Позвали су нас у Марибор, на вјежбу младих територијалки (С 181, 19). термовизија, ж – Систем термовизије обезбеђивао је преко специјалних камера могућност праћења и обарања свих најмодернијих ловачко-бомбардерских авиона западне производње (Н 2358, 26). термо-изолација, ж – Холдинг компанија „Кондор” је постала доминантна фирма на нашем тржишту у сфери хидроизолације, термоизолације, грађевинске хемије, подова и облога (Н 2365, 58). тест-мајстор, м – Окупила се повећа екипа „тест-мајстора”. Испитивања су вршена на „Корморанима”, „даињама” и „ДАМ"-овима (РРе 2/96, 18). технизиран, -а, -о – Тоталитаризам може себе да нађе у роману „Ми” као и тенденција савременог света ка стандардизованом, технизираном, униформисаном (Ми, 9). техницитет, м – Функционалистички урбанизам и обезличени техницитет сузили су или укинули вредност игре и света духа. То је и разлог што би се у алтернативним моделима градоградње прожимале цивилизација и култура (Н 2363, 37). техничко-графички, -а, -о – 470 страница, 120-грамски папир, обиље пробраних илустрација, изванредна техничко-графичка опрема амбициозно засноване библиотеке СЕДМИ ВЕК (Н 2365, 63) техничко-технолошки, -а, -о – За сада непознате експлозивне материје (...) изазвале /су/ трагедију приликом техничко-технолошке обраде на тзв. двоваљцима (Н 2363, 58). технолатријски, -а, -о – Висока америчка технолатријска цивилизација преобратила се у технолатријско варварство (БН 89, 27). техно-рејв, м – Концерт техно-рејв атракције „Продиџи” (Н 2378, 45). техно-систем, м – Теоруја се мисли, пише, али и медијски продукује, умножава, мимикријски прикрива и егзибиционистичии разоткрива у техно-системима који реализују поредак означитеља (Постмодерна, 5). техно-хепенинг, м – Културни центар (...) кроз перформансе, позоришне представе, техно-хепенинге пружа могућности за реализовање (...) уметничких пројеката (Н 2357, 39). тешкометални, -а, -о – Ми ћемо све више звучати као тешкометална група (С 450, 81). тиктакав, -а, -о – У њеној тик-такавој мајсенској гостинској соби са неудобним столицама осећам се као код куће (Белоу, 74).

224

Тиме смањује изгледе земље за укључење у евроатлантски војни блок (Н 2427, 48); Британци су пре конструктивни еврореалисти (Н 2442, 57); У Енглеској преовлађује деструктивни евроскептицизам (Н 2442, 57); Један од познатих и типичних британских – евроскептика (Н 2419, 46). тинејџерица, ж – Пет дјевојака, од којих је најмлађа тек престала бити тинејџерица (С 434, 81). титаниколог, м – Милан Осмак, уредник у „Младости” и титаниколог, написао је „Земаљски СФ” о најчувенијој поморској хаварији у повјести (С 481, 18). титовски, -а, -о – Призор је био убедљиво титовски (Н 2066, 13). титоизиран, -а, -о – Фадиљ Хоџа, титоизиран од главе до пете (...) појављује /се/ пред погинулима и пред албанским демонстрантима 1981. (Н 1882, 34). тмастост, ж – У соби је владала пријатна тмастост капеле, сумрак светилишта (Белоу, 94). токсичност, ж – Критеријуми токсичности одвише /су/ произвољни (Дуга 337, 25). тонац, м – Напио се тонац (НОН 566-567, 29). тон-мајстор, м – Тиме су све посетиоце осудили на (...) грозан звук без обзира на ниво изнајмљене технике или стране тон-мајсторе (Н 2370, 59). топлински, прил. – Осетићемо како она /платна/ делују сугестивно, моћно, топлински (БН 83, 38). топловодни, -а, -о – На обезбеђивању хлађења реактора (...) раде смене које предводе (...) Бекешко и Дик. У најтежћм условима ради екипа за одржавање топловодних и подземних комуникација (П 26072, 1). топ-модел, м – О доласку Клаудијином вашег репортера су обавестили неколико дана пошто је топ-модел отишао (Н 2389, 28). тотемско-здравствени, -а, -о – Бели лук као тотемско-здравствени симбол националног бића (Писмо, 219). точећи, -а, -е – Мајстори нису утврдили ниједан квар на „точећим местима”, али су га зато открили на одводном вентилу поред водомера (БН 81, 18). трагедијски, прил. – Жртве су свете; о њима се говори етично и с поштовањем. Дакле, трагедијски (Н 2365, 41). трансгенерацијски, -а, -о – Ако се вернику сруши богомоља, тиме се руши темељ његове духовности, основа његове прагенерацијске и трансгенерацијске егзистенције (Н 2427, 27). трансидеологијски, -а, -о – Дјело сваког великог писца своју вриједност црпи прије свега из трансидеологијских естетских елемената (Д 439, 44).

225

транскрипциони, -а, -о – Географски приручник постаје застарео пре него што се укоричи у штампарији (...) делом и због брзоплетости и транскрипционог волунтаризма (Лексикографија, 213). трансромантизам, ж – Песник Ненад Грујичић (...) отеловљује онај тип песника кога би немачки романтичари назвали „лепа душа”. На овакву тврдњу нас пре свега упућује један фини трансромантизам (Новалис је, присетимо се, говорио да свет треба изнова романтизовати) који код овог песника све преосвештава (БН 63, 35). трансромантичан, -чна, -чно – Трансромантичну поезију Ненада Грујичића која се наслања на искуство пастирског песништва (...) видим и као реакцију на естетику брут-арта, ружног у уметности (БН 63, 35). транссексуалан, -лна, -лно – У Београду ће се ускоро отворити школа транссексуалне хирургије (Н 2360, 32); Пошто смо у транссексуалној хирургији трећи на свету (Н 2360, 32). транссексуалац, м – Лијепа транссексуалка Флавиа (...) зна да транссексуалци обољевају од рака (Е 20, 99); А како је био транссексуалац, урађена је промена у женски пол (Н 2360, 32). транссексуалка, ж – Лијепа транссексуалка Флавиа, звијезда забавног програма римских ноћних клубова (Е 20, 99); Јеннyна најновија дружбеница била је једна транссексуалка (...) по имену Роберта Мулдоон. Бивши Роберт Мулдоон, бивши сјајни навални играч у тиму Орлова (Гарп, 240). трансфузиолог, м – Одржан је састанак са трансфузиолозима на којем су демонстрирани тестови за откривање антитела на вирус сиде (Сида, 34). трауматично, прил. – Презентовале /су/ најновија научна достигнућа како да жена остане сексуално витална и после менопаузе, која се, по правилу, доживљава стресогено и трауматично (БН 98-99). траума-центар, м – Најчешћи пацијенти траума-центра которске психијатријске болнице су млади који су углавном фрустрирани неслогом у породици и тешкоћама у комуникацији са околином (Н 2421, 8). трачарење, с – Деми Мур се, одлуком да прихвати главну улогу у филму Стриптиз (...) изложила невиђеној помами трачарења (ЗМ 6, 26). трачарка, ж – Новинарка Елза Максвел – највећа трачарка у то вријеме (Уна 77, 19). трач-штампа, ж – Изгледа да Иво Погорелић (...) ипак није пред разводом од своје супруге Алисе, како је то једно време упорно наговештавала европска трач-штампа (Дуга 252, 50). трбоња, м – Ја сам дебео – прави сам правцати трбоња (Вуди, 51). трговачко-индустријски, -а, -о – И код нас се пре 52 године на гребен историје насукала тадашња трговачко-индустријска елита (Н 2385, 31).

226

трезност, ж – Није спорно да је дужност вјерника као грађанина да у овој ситуацији „буду максимално ангажирани у својој доброј вољи и хладној тријезности” (Д 295, 22). трендаш, м – Пролећна симфонија (...) доста је амбициозно замишљена, о чему сведочи и продукција, избор глумаца (...) и музичке интерпретације за звучну кулису (међу којима је и наш трендаш Погорелић) (Дуга 399, 62). тренерица, ж – Олга је сада тренерица бјелоруске гимнастичке женске момчади (С 267, 87). трећекотиран, -а, -о – Трећекотирани полутешкаш на свету (Пакао, 25). тржишно-плански, -а, -о – Ми нећемо ићи стопама бивших тржишно-планских привреда (Н 2389, 26). трзајни, -а, -о – С неколико кратких, готово трзајних удисаја увукао је мирис у нос, као да шмрче прах (Парфем, 56). трианглист, м – Био је то свестран дух, (...) радио-аматер и незамењив трианглист у ватрогасном оркестру (Фауст, 70). трибинаш, м – Глумци (...) тешко могу да глуматају као професионални трибинаши, округлостолаши и остали учесници сталних поставки у делатности која се у народу лепо зове: пресипање из шупљег у празно (М 49, 5). тридесетдвојка, ж – Мелодија (...) се враћа и враћа, а „предмет дискусије” долази до врхунца (...) преко нота у тридесет-двојкама (Иствик, 346). трикотажерка, ж – Колико једној таквој опери треба мајстора, кројача, трикотажерки, хекларки, чипкара, штрикера (Гојко, 73). трнући, -а, -е – Лежим у кревету, посматрам трнући одблесак (Опис, 171). тродимензионализован, -а, -о – 90% политичара, банкара и чиновника ОУН само /су/ компјутерске личности, холограмске креатуре, тродимензионализовани квантуми ништавила (Басара, 14) трозракаст, -а, -о – Трозракасти ласерски читач (НОН 568, 48). троканални, -а, -о – Шарп, мини-сет, двокасеташ, троканални (П 26072, 23). троноћни, -а, -о – Троноћни излет у летњиковац Господар Шарла (Тотална, 109). тросистемски, -а, -о – Звучници ЦП-Xа тросистемски /,/ металне мембране (П 26072, 23).

227

троточкаш, м – „Хонда” (...) улаже огромна средства у рекламу. (..) Нуде најновије моделе својих троточкаша уз које иде и посебна опрема прилагођена условима вожње (Еурека 284, 43). трубадурка, ж – „Живот и пустоловине трубадурке Беатриз према свједочанствима њезине жонглерке Лауре” (Е 20, 16). трулежност, ж – Катастрофа данашње Европе јесте у њеној трулежности и униформисаности лишеној сваке племените драматичности (БН 65, 37); Та спољашња трулежност Европе само је пројекција труљења које се одиграва изнутра (БН 90, 24). трулолибералистички, -а, -о – Својим парламентарним зимским сном пружио /је/ храну мојим грађанским, трулолибералистичким предрасудама (Пекић, 177). тубивствовање, с – Човек, познато је, није само биће које је заборавило бивствовање, већ је он и Дазајн, тубивствовање (Аристид, 78). туђмановштина, ж – Пошто је туђмановштина покрет а не странка, она се као и сваки покрет увлачи у све поре живота (И 238, 21). тумачарски, -а, -о – То би значило да би му извештаји били записничарски а коментари тумачарски (Св 215, 11). туморски, -а, -о – Велика је вјеројатност да је већ прије уклањања тумора дио туморских станица одлутао у мождану масу (С 483, 42). тупотврд, -а, -о – Стакло избијају ударцем (...) разних тупотврдих предмета (лопов, 43). турбо-пуњач, м – Саставни дијелови /су/ налијегали једни на друге прецизношћу каквом се обрађују и састављају турбо-пуњачи у БМW-овим погонима (Д 442, 76). турско-ирански, -а, -о – Турско-ирански 23-годишњи уговор (...) о испоруци иранског природног гаса Турској (Н 2381, 50). ћаскав, -а, -о – Суки /је/ живахна и ћаскава (Иствик, 44). ћопуцкати, несвр. – Док сам се опорављао од операције колена, ћопуцкао сам по дворишту (Бадем, 84). ублажење, с – Али ја нисам дирнут ни његовом славом ни његовом срећом, већ оним дивним ублажењем, оним осмехом на уснама мученика за кога је жеља најслађе мучење (Осмех, 31). убубрежити се, свр. – Давно се та бирократија (...) убубрежћла у раднички слој (Дуга 335, 23). угибалиште, с – Већ је и махао, јер се аутобус почео полако мицати с угибалишта (Кров, 5). угљенохидратски, -а, -о – Комадешку хлеба, угљенохидратску бомбу коју је стражар унео, не смем да поједем ни у току три дана. Чак и кад бих имао инсулина и шприц да га убризгам (Писмо, 146).

228

угњежденост, ж – Његовој жустрини супротстављали су своју квргаву, деценијама дугу угњежденост у томе стану (Искушења, 12). удбовски, -а, -о – Срео сам Владу Вишњића, тадашњег генералног директора Генекса, моћног предузећа удбовске провенијенције (Н 2473, 47). удебљивач, м – Прије се сматрало да су комплексни житнодушични угљикохидрати јаки удебљивачи (Из 273, 88). удружењски, -а, -о – Ви сте писац који не учествује непосредно у (...) удружењским полемикама (Н 1882, 19). уживљајни, -а, -о – Ум лишен субјективности (...) постаје ум оспосебљен за „физиогномичну” интерпретацију живота и уживљајно обогаћивање искуства (Постмодерна, 23). уздишући, -а, -е – Зурио је преко мрмљајућег, уздишућег, згрченог клупка ознојених затвореника (Фуга, 188). узмуваност, ж – Примијетила /је/ његову услужну узмуваност (Папуче, 31). узнемирујући, -а, -е – Сликар Лалић свог посматрача доводи у парадоксалну ситуацију – да ужива у нелагодности изненадног сусрета са светињом заборављене лепоте, да се препушта задовољству узнемирујућег опажања њене пренебрегнуте узвишености (Н 2370, 43). узнојавати, несвр. – Добила је неке таблете што узнојавају и још је пила врући чај с румом, па је цијели кревет био мокар од зноја (Мркић, 102). узроковање, с – Не следи да између менталних и физичких догађаја не постоји реално узроковање (Н 2367, 32). ујастучити, св. – Нагло отвори ујастучена врата (Бах, 152). ујдијевски, -а, -о – Сва досадашња југословенства – унијатско, (...) самоуправно, ујдијевско – доживела су убедљив историјски слом (Н 2066, 13). уличарење, с – Прича ми о брачним недаћама и својим првим корацима у уличарењу (Марсе, 140). ултразвук-апарат, м – Ултразвук-апарат за утврђивање срчаних мана не ради (Н 2389, 23). ултра-јубиларан, -рна, -рно – Слоган овог Педесетог, дакле ултрајубиларног Кана (Н 2419). ултракатолик, м – Будућа супруга ултракатолика и бигота Филипа од Шпаније (...) занавек удаљује Енглеску од Шпаније и католичанства (Сент,153). ултракатолички, -а, -о – Произвео је само принцезу Марy, будућу ултракатоличку краљицу коју ће протестантска традиција (...) назвати „крвавом” (Сент,142).

229

ултраконзервативац, м – Тако су најпре републиканци зачепили уста својој некадашњој главној звезди, ултраконзервативцу у својим редовима (...) Њуту Гингричу (Н 2384, 48). ултралибералан, -лна, -лно – „Ултралиберални” економски експерименти у Сједињеним Државама и Британији /су/ мртви (Н 2064, 64). ултралиберализам, м – Стање економије Сједињених Држава и Велике Британије показује да је „ултралиберализам” доживео крах (Н 2064, 64). ултрамини, -, – – Девојка дугих плавих коврџа, дугих ногу, у ултрамини сукњи (Н 2383, 60). ултра-минијатуран, -рна, -рно – Реч је о мини-чип камерама, видео-камерама величине врха чиоде, ултраминијатурним звучним телевизијским камерама (Н 2424, 28). ултрафеминисткиња, ж – У потрази за идентификативним ликом (...) ултрафеминисткиње наилазе на прастари мит (Е 20, 16). улцерозан, -зна, -зно – Сместа ревалоризујем улцерозног двадесетседмогодишњака (Свиње, 96). умирујући, -а, -е – Одустајање од гоњења Ðукића (...) могло би такође да има умирујући ефекат на неповерљиво јавно мнење (Н 2365, 16). умислица, ж – Не дозвољавам да Рамоново име користиш за своје бедасте умислице (Хинг, 130). умногостручивање, с – Као дијете, искусих тај страх од сабласнога удвостручивања или умногостручивања стварности, стојећи пред великим огледалима (Борхес 2, 16). умножавач, м – Један умножавач рукописа на ксерокс-машини изложћо је у излогу своје мале радње (...) фото-копију читаве странице (Књига, 145). универзализујући, -а, -е – Један од принципа универзализујућег деловања СВ /је/ и пацификација – путем рата – сваког подручја које изгледа као да се опире његовом саморазумљивом кретању (Н 2418, 64). универзитетић, м – Чим заврши високе школе, група високошколаца оснује факултет у свом месту (...). Тако су се ти универзитетићи и факултетићи одржали (И 238, 33). унитаризација, ж – Бројчана већина или утјецај ситуације, не мора бити ни зла воља нити жеља за унитаризацијом (Југо, 135); Већи ступањ интеграције ниоје (...) исто што и централизација и унитаризација (Југо, 172). унифицираност, ж – Једнообразност, унифицираност, превисоке цијене апарата и слаб избор (С 471, 9). униформишући, -а, -е – Живећемо у тој напетости, између Европе отаџбина и отворених граница и Европе народа који се боје нивелишућег,

230

униформишућег елемента америчке културе, масовне културе, Дизниленда, кока-коле (Н 2365, 36). уносивач, м – „Историја Срба” Јована И. Деретића, све доскора, није смела да се уноси у ову земљу. Ако би неком то и пошло за руком, а Служба то дознала, долазила би, у глуво доба, на врата уносивача књиге у Југославију и пленила би „Историју Срба” (Н 2369, 59). унутарармијски, -а, -о – Рез је учињен и на оном делу ткива армијске организације који је (...) веома осетљив, а дефинише се појмом унутарармијских односа (Бо 18.8.1987, 4). унутарпородични, -а, -о – Значајни проблеми ван породице преносе се и на унутарпородичне односе (БН 97, 20). унутарсловеначки, -а, -о – Идеја о цивилној служби (...) остала је и на унутарсловеначкој сцени као демократско достигнуће (Н 2114, 21). унутарсрпски, -а, -о – Унутарсрпски фронт који је у овдашњим анализама добио много већи публицитет тиче се старих политичких неслагања између др Милорада Пуповца и председника Српске народне странке Милана Ðукића (Н 2430, 49). уозбиљеност, ж – Из те уозбиљености после је прешла у раздраганост на коју није био навикао (Хинг, 216). упаравање, с – У току тог периода језеро би порасло до предвиђеног нивоа без сувише великог ризика од плављења производних површина за упаравање воде и постројења за поташу (Г 177, 61). упоједињеност, ж – Једноврсност човекова рада у процесу производње (...) одговара човековој делатној раздробљености и његовој друштвеној упоједињености и неслободи (Комуњаре, 33). употребно, прил. – Велики број изражајних средстава у лексичком облику којима није ни циљ да уђу у национални језик (...) него да послуже, да изврше свој временски или употребно сасвим ограничен задатак (Лексикографија, 209). упризоравање, с – Оснивачи религија, моралисти и политичари, како писац рече – не снашавши се понајбоље у свом послу – дали су се у дилетантско упризоравање и имитирање трагичне фарсе (Столице, 160). упросечење, с – Такав човјек напросто није грађен тако да би пристао на ураниловку свијести и упросјечење особних, али и опћих захтјева (Е 29, 28). уравнотежавање, с – Главне одлике ових ласерских грамофона (...) јесу: нови систем уравнотежавања подешености тонских записа на ЦД плочи (НОН 568, 48). уравнотежујући, -а, -е – Одлучујућу, уравнотежујућу улогу при томе има свепрожимајућа инвенција књиге (Н 2375, 33).

231

урбаносоциолошки, -а, -о – Уз помоћ урбаносоциолошког метода (...) аутор ће разматрати међузависност духа и материје у развоју и опстанку градске цивилизације (Н 2363, 37). урлајући, -а, -е Преживљавали /су/ своје глупе драме пијанства, коцкања, силовања, рађања копилади, сифилиса и урлајуће смрти (Белоу, 80). урлаторски, -а, -о – Једногласје је укидање права на говор без којег друштвена заједница израста у урлаторску комуну (БН 89, 26). усапунати, свр. – Ти ћеш је усапунати, заједно ћемо у каду (Е 26, 52). ускодоктринаран, -рна, -рно – Сукоб се јавља не само у теолошиим, него и у практично-моралним питањима (Догма, 149). ускодушје, с – Затекли смо се у непријатељству, у ускогрудости и ускодушју, склони грабежи и каријеризму (Дуга 350, 38). ускосебичан, -чна, -чно – Партија ова на власти тежи за тим да, обезбеђујући своје ускосебичне позиције, осигура стабилним све ово што постоји (Дедиње, 90). усмерењачки, -а, -о – И овде би се могла употребити она усмерењачка да је све (...) ишло по плану и програму (НОН 568, 16). уснивање, с – Из ноћне море се спасавамо простим буђењем, из дневне сложеним уснивањем (Вида, 15). устат, -а, -о – Зауставио /се/ под фењером са некаквом устатом црномањастом девојком (Употреба, 265). устопирати, свр. – Прошла су многа кола, али се нико није заустављао. И тако сам ја стопирао и устопирао полицијска патролна кола (Во, 137). устројитељ, м – Писац /је/ устројитељ и законодавац у свом делу (Дуга 337, 22). устуцати, несвр. – Улазила је у бездан, устуцала пред сјајем кристала на хоризонту (Мадона, 139). утопијскокомунистички, -а, -о – Утопијскокомунистички филм, политички програм у облику забаве (Е 20, 29). ућуталост, ж – У зградама (...) још неопљачканим и непресељеним у сеоске штале, (...) видим бивше царство, остатке моћи, стамености, каменитости, ућуталости (Зуб, 170). уфукљавати се, несвр. – Зар да нам се овакав олош смуца и уфукљава у ове херојске просторе где живе наши револуционари (Дедиње, 35). учествујући, -а, -е – Простачко канонско певање (...) било је обогаћено слабашном, дирљивом фразом – резултантом учествујућих гласова (Клоака, 53). ушицепајуће, прил. – Док музика срцепарајуће и ушицепајуће завија

232

до даске, у кафани седе искључиво мушкарци (Н 2473, фајтерски, -а, -о – Изборе /је/ добио у фајтерском стилу (Н 1881, 51). факирка, ж – Бацила се попут факирке у траву пуну драча (Е 20, 76). факултетић, м – Чим заврши високе школе, група високошколаца оснује факултет у свом месту (...). Тако су се ти универзитетићи и факултетићи одржали (И 238, 33). факцијски, -а, -о – Границе између литературе и стварности, фикцијског и факцијског (С 468, 84). фалички, прил. – То мушкарце снажно узбуђује јер дјелују (...) но, курвински, премда ми је један психоаналитичар рекао да дјелују фалички. Додуше, њима све дјелује фалички (Е 25, 108). фалсификаторка, ж – Пред вама је фалсификаторка (Зуб, 20). фалусоидан, -дна, -дно – Спалио је свој фалусоидни објекат пред Павиљоном у знак протеста што га нису примили на Октобарски салон (Књига, 71); Главно је да фалусоидна митологија пуни наш околиш (Е 27, 39). фантастичар, м – Београдски /сликари/ фантастичари (БН 83, 38). фантастичар, м – Павао Павличић је заједно са овим писцима проглашен од критике за хрватског „борхесовца” или „фантастичара”, јер је у својим првим причама, углавном са фантастичним мотивима, користио неке наративне иновације које се везују за прозно дело аргентинског писца Хорхе Луиса Борхеса (Кров, 139). фарсичност, ж – Да ли је донедавно присуство сада већ бившег делегата Фикрета Абдића у Скупштини СФРЈ врхунац фарсичности нашег делегатског система (М 51, 14). фасцинираност, ж – Запрепашћење посетилаца, које се ускоро претвара у фасцинираност (Св 123, 40). фафлачица, ж – Златоуста! Најбоља ријечка фафлачица и облизивачица (Мадона, 167). фацимице, прил. – Отворена ладица комоде Луј XВ с којом сам се сударио фацимице, пољубивши при том једну позлаћену апликацију (Вуди, 73). фашизирати, св. и нсв. – У тим околностима фашизирати масу није проблем (Н 2428, 23). фељтонизирање, свр. и несвр. – Вук се заситио, овце остале на броју, а ти – без Октобарске награде. Осим ако фељтонизирање својих заслуга не наставиш (М 34, 6). феминизирајући, -а, -е – И управо су те феминизирајуће операције (у правцу мушко-женско) најуспешније (Н 2360, 32).

233

феминистица, ж – Марго Ст. Јамес, америчка одвјетница и феминистица која је прије двије-три године водила велику јавну кампању да се у Сједињеним Државама легализира проституција (С 305, 82). фениксовски, прил. – Проналазим нешто што се упиње да пробије опну, (...) оно што се фениксовски ожћвљава, надима, бубри (Зуб, 218). фетишистички, -а, -о – /Мода/ се понекад служила комплетним фетишистичким апаратом садомазохизма (Е 20, 50). фештица, Под том тајном не подразумевам ни фештицу око постављања првог темеља за градњу и обнову (БН 96, 3). фигуративац, м – Овај декларисани сликарски фигуративац остаје при ставу из својих младих дана (Н 2370, 44). фиксање, с – Осећао сам се јадно јер је још постојала јака жеља за фиксањем, редовним следовањем наркотика (ИП 1425, 25). филмично, прил. – И гласовити Мауровић филмочно /је/ предочавао садржај својих стрипова (С 469, 70). филмољубац, м – Не догађа се често да филмски магнати плаћају жалопојке за филмољупцима, но разлог за изнимку је то што је Бонд филмољубац посебне врсте (С 470, 10). филмотворац, м – Ниједна од њих није достигла популарност ТВ-документарног филма који је Брајан Фробз (...) познати фотограф и филмотворац припремио током 6 месеци проведених у Елтоновој свити (Елтон, 70); Свемогући филмотворци налазили су се свуда (Елтон, 30). филозофичност, ж – То је вријеме импресивног успона природних знаности, које је Енгелса и самог склоног, уз сву филозофичност, позитивној знаности напросто засјенило (Догма, 127). филозофско-антрополошки, -а, -о – Именујући у насловном есеју „однос књижевног дела према епистемолошким, филозофскоантрополошким и аксиолошким темама” као обједињујућу димензију жанровски разноликих прилога, Милошевић упућеног читаоца опомиње на своју специфичну методолошку позицију (Н 2370, 42). филозофско-митолошки, -а,-о – Врхунац, пак, представља парафраза библијског описа постања која има функцију филозофско-митолошког „оквира' књиге (Н 2389, 33). филозофско-политички, -а, -о – Проницљивост /је/ заснована на непрестаном праћењу водећих филозофско-политичких доктрина у Европи и свету (Н 2377, 42). филозофско-психолошки, -а, -о – У прилици сам, најзад, да препишем ексклузивну филозофско-психолошку поставку професора Кораћа (Н 2361, 23). филокатолик, м – Њилиам долази да (...) преузме круну од омрзнутог филокатолика и папиног папучика Јамеса ИИ (Сент, 208).

234

филство, с – Скупо смо платили за то да се заувек излечимо од свих могућих „филстава” и да се држћмо само русофилства (Н 2388, 55). флајт-директор, м – Није могао да избегне сусрет (...) са флајт-директором с којим је облетео планету (Лет, 81). флајт-инжењер, м – Издавао /је/ наређења копилоту и флајт-инжењеру (Лет, 169). флаутисткиња, ж – Био /је/ мало познати аутор збирки песама и два не баш популарна романа „Флаутискиња” и „Радни камен” (НОН 531, 26). флиперана, ж – У флиперани Спортског центра „Чаир” (...) Саша Наумов издахнуо је под налетом батинања (НОН 566-567, 22). флоберовски, -а, -о – Ниже Бесон у љутитом заносу све те зарибане медијске стандарде за савремена југословенска збивања, и то у некој врсти наставка флоберовског „речника општих места” (Н 2356, додатак, 6). флоретистица, ж – Управа мачевалачког клуба у Ници донијела је одлуку да се избаци из клуба 23-годишња Цхристине Фекете, која је као флоретистица била члан француске репрезентације (С 340, 58). флуидалан, -лна, -лно – Одржавали /су/ флуидалне, шутљиве сеансе у својим салонима да би заједничким одашиљањем мисли телепатски истјерали дух убојице (Парфем, 195). флуктуирајући, -а, -е – Избор између фиксног и флуктуирајућег курса (Н 402, 28); Свежањ поезије, флуктуирајућег квалитета (Н 2419, 5). фокнеровски, -а, -о – Своју прозу /је/ градио сажетом фокнеровском техником (Преиспитивања, 91). фокусираност, ж – Његова фокусираност на Фадиља Хоџу (...) начинила је од њега најоштријег представника таласа „косовске публицистике” (Н 1882, 34). фолиранткиња, ж – Лажљива фолиранткиња (Свиње, 115). фолклорац, м – Бројни проблеми на релацији аматери – општина почели су у августу, када су „фолклорци” /КУД-а „Бранко Радичевић"/ избачени из свог дома (БН 65, 29). фолклоризација, ж – Вријеме снажне и трајне фолклоризације и естрадизације домаће поп-сцене (С 470, 16). фолклоризован, -а, -о – Роман И. Аралице (...) комбинујући аутентичне документе и фолклоризовану легенду једне породице – реконструише слику Далмације (Н 1880, 28). фолклорно, прил. – Младић није осећао Малесију фолклорно и са печалбарском тугом (Дува, 47). фолкотека, ж – Атмосфера разуларене фолкотеке (БН 80, 38).

235

фолксдојчерка, ж – Кућа /је/ припадала баби Терези, одсељеној фолксдојчерки (Крчма, 125). фолксдојчерски, прил. – Видим Карлику, (...) ћосавог, подбулог, фоксдојчерски жутог (Зуб, 161). фолк-спот, м – Гола дупета на фолк-спотовима (Н 2428, 31). фолк-стар, м – СПС је додуше био довољно неопрезан да кандидује фолк-старове и глумце руралног типа (Н 2378, 45). формално-правно, адв. – Формално-правно овај лист није ни у каквој опасности (Н 2356, 9). формално-структурни, -а, -о – Овај роман је и покушај да се у формално-структурном смислу оствари нешто од моје замисли – интегралног романа (Н 2365, 42). фосилизован, -а, -о – Клече на траву и, као да жели да се ослободи фосилизоване боје, журно потражи флашу пива коју је ту раније оставио (Марсе, 163). фото- фото-журнализам, м – Нова технолошка куга (...) озбиљно пријети фотожурнализму (Д 442, 47). фото-камера, ж – Дигиталне фото-камере су, међутим, досад биле веома скупе (Н 2372, 60). фото-материјал, м – Издвајају /се/ два тематска блока о овој теми (уз много фото-материјала) (Н 2064, 6). фото-пројекат, м – Марија Вауда и Никола Пилиповић представљају фото-пројекте у којима користе текст и фотографску слику (БН 98-99, 25). фото-роман, м – Како су деликатна одећања у љубавним фото-романима (Давид, 160). фото-студио, м – Када сам поменуо провинцијске фото-студије, имао сам на уму најпримитивнији принцип (Басара, 103) фрајерица, ж – Тада сам била фрајерица која је натакла наочали за сунце (Е 29, 41). фрајлински, прил. – Дјеловао /је/ зачудно фриволно и фрајлински (Соба, 196). француско-италијанско-амерички, -а, -о – Француско-италијанско-америчка научна експедиција (Н 2366, 57). француско-немачки, -а, -о – Противе се и француско-немачкој идеји о Западноевропској унији као одбрамбеном „оружју” ЕУ (Н 2360, 48). француско-шпански, -а, -о – Стижемо у Фигуерас, први град после француско-шпанске границе (Н 2362, 29).

236

фрезерка, ж – Петог дана радио сам на машини фрезерки, као стругар (Во, 47). френдица, ж – Ми смо две нај-нај френдице и желимо познанство хеви-металаца из целе Југе (ИТД 107, 62). фритеза, ж – Мали апарати – универзални миксери, експресо за кафу, фритезе, пегле на пару (П 26061, 23). фројдистички, прил. – Мртви ће срушити овај свет који их је презрео и прогнао у тамну област, фројдистички названу несвесно или подсвесно (Басара, 75) фротирски, -а, -о – Под (...) је прекривен тамнозеленим таписоном фротирског састава (Иствик, 65). фугни, -а, -о – Боје су отицале у ваздух у фугним шарама (Нова, 23). фудбалерка, ж – Пријатељски сусрет најбољих фудбалерки Италије и Југославије (П 26059, 18); Резултат који су наше најбоље фудбалерке „зарадиле” у понедељак (П 26061, 19). фузијски, -а, -о – Концерт фузијског бенда „Саншајн” (БН 80, 38). функционерија, ж – Спорост градске функционерије у прихватању добрих намера (Н 2370, 33). футурологијски, -а, -о – Сваки есеј о АИДС-у, по неписаном правилу, мора имати и футурологијску димензију (С 481, 40). хакер*, м – Оно што су ... постигли српски хакери ... биће ... једна од најузбудљивијих прича о ратним подвизима у електронској епохи (БН 92, 11). хакерски, -а, -о – Оно што су ... постигли српски хакери, али и небројени власници персоналних рачунара без великог хакерског умећа , биће ... једна од најузбудљивијих прича о ратним подвизима у електронској епохи (БН 92, 11). хаклер, м – Добили смо знамените београдске „хаклере” (Спринт 535, 3). хаковати, несвр. . – Повод је интервју једног хрватског хакера (...) у којем се он хвали како би, због безбедности Хрватске, хаковао и по Југославији (Н 2364, 60). халабукаст, -а, -о – Једног дана дође нам у посету рој мускетара, исто толико халабукастих колико и слабо платежних (Марго, 36). хамбургерски, -а, -о – Немир се увукао у више од 7000 (...) хамбургерских ресторана у којима се хране милиони и милиони Американаца (НОН 566-567, 41). харачко-десетерачки, -а, -о – Један од бројних харачко-десетерачких предлога све агилнијег потпредседника српске владе (БН 70, 28). харун-ал-рашидовски, -а, -о – Њих гони нека мутна нада да ће једна харун-ал-рашидовска ноћ све изменити (Скитам, 391).

237

хашишар, м – Има ваљда у овом тешком и сложеном времену (...) и важнијих ствари од бриге за тим изгубљеним дувачима лепка, хашишарима и траварима (ИП 1424, 46). хвалитељ, м – Ти њени хвалитељи кажу да је врло радина (С 570, 81). хеви-металка, ж – Кејт Буш (...) као и да није из овог времена (...). Али зато: Хеви-металке, Грејс Џонс (М 50, 45). хегемонолитизовати, свр. /импф – Носилац унитаризма, односно централизма је партија (...). Партија хегемонолитизује друштво, јер је према дефиницији хегемон друштва (Ком 1583, 4). хезболах, м – Техеран има 305.000 војника, 250.000 пасдарана и 2.500.000 хезболаха, басија и мостазафина (ИП 1425, 10). хејвеј, м – Враћали смо се пустим хејвејима јер је такво доба од године кад се мало путује (НОН 566-567, 29). хекларка, ж – Колико једној таквој опери треба мајстора, кројача, трикотажерки, хекларки, чипкара, штрикера (Гојко, 73). хексаметарски, -а, -о – Равномерно љуљање хексаметарског сата (Ми, 121). хенримуровски, -а, -о – Стари плавичасти сифон (...) окружен плитким тањирима и хенримуровским кашћкама којима се све може осим да се срче чорба (Скитам, 253). хептанонац, м – Има, ваљда (...) и важнијих ствари од бриге за тим изгубљеним дувачима лепка, хашишарима и траварима, хероинцима и хептанонцима (ИП 1424, 46). херезиолог, м – Нема херезиолога који није са згранутошћу наводио њихове невјеројатне обичаје (Борхес 1, 26). хероинац, м – Има, ваљда (...) и важнијих ствари од бриге за тим изгубљеним дувачима лепка, хашишарима и траварима, хероинцима и хептанонцима (ИП 1424, 46). хероиноманка, ж – Ишчепркала /је/ из медицинских досијеа да је премијерова кћи бивша наркоманка-хероиноманка (С 443, 59). херпесни, -а, -о – Ризик се повећава уколико постоје отворене повреде (...) или при постојању херпесних раница (Сида, 24). хефт-машина, ж – Цоса ностра потрошила /је/ (...) шест тисућа долара за меморандуме, а за хефтмашине чак и мање (Вуди, 5). хидро-изолација, ж – Холдинг компанија „Кондор” је постала доминантна фирма на нашем тржишту у сфери хидроизолације, термоизолације, грађевинске хемије, подова и облога (Н 2365, 58). хијератичност, ж – Злато са Апаринових слика призива ... хијератичност душевне белине, чистоте и снаге (БН 83, 38).

238

хиљадупостотни, -а, -о – А под хиљадупостотном будношћу житеља целог града (Пси, 102). хипер-актуелан, -лна, -лно – Тема о масовним пријемима у чланство претворила се у хиперактуелну тему односа ЈУЛ-а и СПС-а (Н 2355, 11). хипер-генерализација, ж – Исту ови хипергенерализацију, карактеристичну за механизам предрасуда, представља и теза да је српски народ народ ресантимана (Н 2389, 44). хипердинамичан, -чна, -чно – Одбио сам добре положаје које су ми водеће фирме понудиле, јер сам се осећао и сувише активан или динамичан (хипердинамичан) (Белоу, 143). хипер-институционализам, м – Државна регулација морала би се свести на неопходни минимум, морали бисмо се коначно ослободити хиперинституционализма и хепернормативизма /сиц!/, који веома скупо стају нашу привреду и друштво (Д 334, 17). хипер-инфлацијски, -а, -о – Оштро „поткресивање” /програма/ током ратних и хиперинфлацијских година (Н 2368, 40). хипермангански, -а, -о – Остављале су хиперманганске љубичасте трагове по влажном папиру (Мадона, 123). хипер-нормативизам, м – Државна регулација морала би се свести на неопходни минимум, морали бисмо се коначно ослободити хиперинституционализма и хепернормативизма /сиц!/, који веома скупо стају нашу привреду и друштво (Д 334, 17). хиперосетљив, -а, -о – Хиперосетљиви Целан примио је све те нападе болно (БН 69, 37). хиперрационализам, м – Европски човек, огрезао у хиперрационализам (Н 2393, 37). хипи-комуна, ж – Током 1967. боравио је у хипи-комуни „Хај егсбури” (Н 2377, 60); Пиљи (...) у хипи-комуну на другој страни улице (Давид, 193). хипи-покрет, м – Расправе о хипи-покрету (Књига, 29); Задоцнелу припадницу хипи-покрета (Књига, 378). хипно-терапија, ж – Пошто мало психотерапеута из тога доба извјештава о таквим случајевима нитко не зна колико су они били учестали током хипнотерапија (Арка 30, 25). хитић, м – Изненада од хитића дана прешао /би/ на симфоније (Н 2356, 61). хитмахер, м – Да иностране писце, како класике, тако и хит-махере, и не помињем (Н 2421, 42). хитмејкерка, ж – Ето, то је „Женски родослов” хитмејкерке из ЈУЛ-а. Чорба од суза (Н 2377, 23).

239

хичкоковски, -а, -о – По основној Золиној причи направио /сам/ своју, са хичкоковском конструкцијом (С 470, 84). хладновлажан, -жна, -жно – Руке су ми хладновлажне (Соба, 221). хокејашица, ж – То су учинили сви, када је један ирски тим хокејашица на трави позирао (П 26274, 20). хокеј-лига, м – Београдски клубови уз војвођанске данас чине јединствену југословенску хокеј-лигу (БН 82, 47). холбруковање, с – Оба пута Холбрук се користио принудним методом (...). На провери је, на неки начин, и сам његов метод завртања руку, познат као холбруковање (Н 2432, 52). холбруковски, -а, -о – Народ србијански воли оне који (...) излазе накрај са холбруковским упорностима и србофобијом којој нема краја (Н 2377, 9). холдинг, м – Већ је неколико великих фирми најавило оснивање холдинга (С 470, 47). холдинг-фирма, ж – Давање (...) могућности оснивања холдинг-фирми (С 470, 47). холестеролски, -а, -о – Док ме осјећај кривње гризе таквом холестеролском халуцинацијом (Вуди, 70). хомофобија, ж – Тражи се првенствено да се хомофобија третира као облик нарушавања основних људских права, затим право да се о хомосексуалности говори без предрасуда и омаловажавања (Н 2375, 39). хорорист, м – Он је и аутор првог модерног хорор романа у нас „Накот” ... . Драгоцена је његова подршка нашим савременим хорористима (БН 79, 39). хорор-рок, м – Проглашаван оцем хорор-рока (Н 2065, 7). хортикултурни, -а, -о – Шест низоземских хортикултурних произвођача изјавило је да су усавршили црни тулипан (Из 280, 12). храмски, -а, -о – Проституција вуче коријене од хиндуистичких храмских плесачица (С 490, 56). хрватофоб, м – Александар Ранковић никада није био хрватофоб, нити било какав мрзитељ неког другог народа (Разлаз, 51). христијанизован, -а, -о – Откривена је велика некропола са 500 христијанизованих покојника из десетог и дванаестог века (Дуга 1350, 60). христовски, -а, -о – Пристајање уз ону христовску правду (Н 2365, 43). хришћанско-исламски, -а, -о – Желео /је/ да охрабри те умерене, разумне тенденције у муслиманском свету и хришћанско-исламском дијалогу (Н 2366, 47). хроничарка, ж – Политика „Политике” заиста је победила, засад само у глави њене хроничарке (БН 84, 31).

240

хронометарски, прил. – Досад је мозак био хронометарски проверен, блистав механизам (Ми, 35). цементан, -тна, -тно – Два стуба од цигала са цементним чинијама пуним цементног воћа (Иствик, 104). цивилизираност, ж – Они нису случајно настали у Прагу. И то је био дио њихове цивилизираности (Е 19, 26). цивилност, ж – Мрзели /су/ грађане, цивиле, творце цивилизације, цивилности, цивитас-а (Изгон, 36). цивилство, с – Одавали /су/ утисак да и не виде цивилство крај кога пролазе (Употреба, 260). цигарет-ред. м – Ред је потом почео да се смањује, али је истовремено у трафици понестајало и цигарета ... Упутили /су се/ према кеју, тражећи нови цигарет-ред (БН 91, 25). цигарет-шлепер, м – Зато би и данас неки хеклером наоружани власник нафтне цистерне или цигарет-шлепера могао с правом да вам каже: „Ја сам за све вас, дунђерски, бре!” (Н 2385, 31). цинцулисати, несвр. – Не терај ме, Мехл. Ти си са овим колачем цинцулисао пола године. Уградио си у њега и татицу и мамицу (Лублин, 63). ционистица, ж – На свим турнирима игра са шесторокраком звијездом око врата. Није ционистица, али много је пропатила због свог жидовштва (С 438, 53). цмиздраво, прил. – Дигне /се/ на прсте и цмиздраво истури уста (Бетонски врт, 119). цмиздруша, ж – Буљоока цмиздруша великог и ниског дупета (Пси, 59). цмокав, -а, -о – Већ је с прага Фецски, Коли и Пику послао цмокаве зрачне пољупце (Мадоона, 54). црвенкастосмеђ, -а, -е – Њена црвенкастосмеђа коса изгубила је сјај (Истина, 35). црвенобригадиста, м – Њоме из свог кућног притвора руководи бивши „црвенобригадиста” Арналдо (И 147, 46). црвенобригадисткиња, ж – Паула Паренте, бивша „црвенобригадисткиња” (И 147, 46). црногорство, с – Тешко (...) је развијати /културне посебности/ ако се (...) затвара у традиционално словенство, као и ми остали у хрватство, црногорство, српство итд. (Југо, 144). црноталасни, -а, -о – Такав поступак градње нарације у многоме је утицао на европски послијератни стрип који је „открио” Канифа баш као што се то десило француским црно-таласним синеастима са Хичкоком (НД 997, 48).

241

црнохуморно, прил. – Неко је из сале црнохуморно добацио (Н 1881, 26). чаке, ж мн. – Нунчаку фулконтакт је традиционална јапанска борилачка вештина у којој се користе чаке, дрвене палице повезане ланцем (БН 75, 55). чангризавица, ж – И Нарциссиа, та саможива чангризавица (...) помогла јој је да се придигне (Е 22, 39). чаплискање, с – Иако се у пансионату Магда навикла да говори градским пољским језиком, сада је шапутала неким сељачким чаплискањем. Мешала је речи, дивље, неотесане, из вековног сељачког предања (Лублин, 48). чартер-лет, м – Тај смех топи строго испарцелисане пансионе, чартер-летове и пакет аранжмане (Скитам, 34). чврсторукашки, -а, -о – Ситуација на Косову најчешће ће ићи наруку чврсторукашким тезама и захтјевима (Д 295, 28). чекирање, с – Путујете из Југославије у САД? Само вам Пан Ам омогућује да у месту поласка купите једну карту, обавите једно чекирање и резервацију места (П 26072, 20). чекирати, свр. и несвр. – Путујући Пан Ам-ом избегавате да на њујоршком аеродрому пре наставка лета у друге градове, подижете пртљаг, изнова чекирате или мењате компанију или зграду (П 26072, 20). чекићар, м – Зашто то радиш питају чекићара, док кује. Ето тако, у пећини се чује. Чекић све ради из ината (Битни, 11). чембалистица, ж – Награду (...) за најбољу солистичку интерпретацију добила је чембалистица Вишња Мажуран (С 489, 19); Вишња Мажуран, дугогодишња чембалистица и солистица загребачких солиста (С 490, 10). чембалистички, -а, -о – Иако ријетки, чембалистички су рецитали (...) ипак стекли вјерну публику (С 490, 10). четворотомник, м – Испрва се мислило да се израђује речник знатно мањег облика, не више од десет томова, а било је и идеја да се задовољимо речником обима руских четворотомника (Пешикан 1970, 123). четвороточни, -а, -о – Дојури са својим четвороточним колима (Хегел, 82). четворошап, -а, -о – Унутра је некако облачно, паучинасто, и укрштен је некакав четворошапи икс. Или су то моје шапе (Ми, 27). четрнаестерострук, -а, -о – Све је многоструко, четрнаестероструко (Борхес 1, 41). чеховљевски, -а, -о – Èеховљевска идеја о раду као смислу живота (БН 90, 23). чираст, -а, -о – Косили /су/ митраљезима и малокалибарским топовима из својих малих, чирастих купола (Изгон, 287).

242

човекомрзје, с – Додавао је својој потиштеној грађевини још једну опеку незадовољства, сумора, човекомрзја (Рулет, 58). чудотворје, с – Тај злодух би је, зачудо, обасипао и осећањима на боље дане, када је спокојно живела у чудотворју као што живе птице у зраку, или рибе у води (Фауст, 44). џаминизирање, с – Процес „џаминизирања” српских споменика културе на Косову и Метохији неки напросто доживљавају као „техничку грешку компјутера” (Дуга 1350, 60); Овде је већ дуже време присутан процес, који бих означио као „џаминизирање” српских споменика културе. Многи споменици културе, наиме, воде се као муслимански (Дуга 1350, 61). џанкоза, ж – Има, ваљда (...) и важнијих ствари од бриге за тим изгубљеним дувачима лепка, хашишарима и траварима, хероинцима и хептанонцима или како се већ све те „џанкозе” не зову (ИП 1424, 46). џезер, м – Јован Маљоковић – тенор-саксофониста, (...) најуспешнији ваљевски џезер (Н 2368, 40). џез-интернационалац, м – Гост биг бенда овог пута био је пијаниста и аранжер Бора Роковић, (...) један од првих наших џез-интернационалаца, који се ево у пензионерске дане све чешће враћа, и то са стандардима Елингтона и Бејсија који су га својевремено и „одвели” у Немачку (Н 2368, 40). џезирање, с – Наџивели /су/ многе моде и стилове – од раних свирања по периферијским игранкама, преко завереничког џезирања у време строго забрањеног џеза (Лет, 50). џез-клуб, м – Слушао /је/ овог бубњара у Сан Франциску, у џез-клубу Кирсхон Цорнер (Лет, 132). џез-композиција, ж – Мала љупка фраза, увод или одломак какве чувене џез-композиције (Лет, 51). џез-музичар, м – Џез /је/ био обећана света земља а џез-музичари њени апостоли (Лет, 51). џез-састав, м – Ко би, на пример, очекивао од неког (...) џез-састава да изводи полку (Лет, 53). џез-сцена, ж – Готово пресахлу џез-сцену Новог Сада пристојно су заступали Ол старс (Алл Старс) тенор-саксофонисте и мултиинструменталисте Јосипа Кикија Ковача (Н 2368, 40). џез-фестивал, м – Иако добрано закаснивши за почецима осталих џез-фестивала дуж Југославије (Н 2368, 40). џез-хит, м – Свирао /је/ на клавиру, знаш, онај стари џез-хит (Иствик, 85). џепирати, свр. и несвр. – То је био начин да добије у времену, да пијани постану пијанији и тиме привлачнији избор, јер он тада џепира долар за себе (Лее, 50).

243

џинс-генерација, ж – Одушевио /је/ све џинс-генерације у Европи (П 9.2.1990, 12). џинс-одећа, ж – „Македонка” нуди (...) богат асортиман џинс-одеће (П 9.2.1990, 12). џоговати, несвр. – Пије са Орсоном Велсом (...) и џогује са Блејком Едвардсом (НОН 563, 39). шалабајзерисање, с – Кажем да је био сјајан професор, да смо га ценили али ... младост и шалабајзерисање ... и тако то (Дуга 402, 57). шалтер-сала, ж – У ентеријеру банке јасно се разликују два улазна вестибила ... и две шалтер-сале (БН 84, 29). шамарајући, -а, -е – Дубровник, актуелан и бомбардован у октобру, замениле су шамарајуће вуковарске вињете (Клоака, 50). шампањачки, -а, -о – Издалека јој је нешто набацивао о својој ергели, о новцу, о шампањачких десет посто (Мадона, 26). шамполионски, -а, -о – Ексцентрична и комплексна слика ... намеће обавезу готово шамполионског читања (БН 83, 38); Један палимпсестичан, сложен текст намеће озбиљном критичару обавезу готово шамполионског читања, при чему ће се послужити вештинама рестаурације и ре-евокације текста (БН 71-72, 50). шампонирати, несвр. – Вратио се кући како би Хитлера упозорио да косу не смије шампонирати више од трипут тједно (Вуди, 16). шанкиран, -а, -о – Дође ми да (...) купим топ и тек онда кренем у живот који ми додуше махом нуди неке глупе забаве, неке шанкиране или фрустрирајуће облике траћења времена (НОН 566-567, 22). шанкиста, м – У задимљеној сали поред шанкисте Пере и странца поред врата није било никог (Свилар, 73). шанк-линија, ж – Замјене удобности уредске столице напорном стајанком за шанк-линијом (Вуди, 46). шанковати, несвр. – Он прекида туче, избацује пијанце (...) и шанкује за баром (Слике, 19). шантићевски, прил. – Овим, дабоме, не желим да шантићевски завапим: остајте овде! (БН 93, 25). шарлатанизам, м – Неука (...) у шарлатанизму отмених жена, ослањала се на своје лепо лицашце (Марго, 39). шармерство, с – Осим дара за шармерство (...) треба му признати да је имао редак укус и њух (Књига, 217). шахисткиња, ж – Очевидно је да шахискиње играју све боље, па би мушкарци, који су на женски шах до скора гледали са Олимпа, заиста требало да припазе (П 25813, 14).

244

шахматни, -а, -о – Ларве једне врсте тулара састављају чак, у шах-матном поретку, малтене правоугаоне честице лишћа (Г 177, 39). шашавац, м – Отишла си урадити неку лудост с оним киллером што ти је јучер поподне предао поруку? – Било је у вези с послом, шашавче (Мацно, 81). швејковски, -а, -о – Генерал необичног, рекло би се швејковског презимена, Здењак Зезула (Н 2427, 49). шејкерски, -а, -о – Лаки овални сточић и шејкерски троножац (Иствик, 335). шекспировски, -а, -о – Да трагедија или комедија, шекспировска, буде већа, били су ми (...) у сватовима (Зуб, 148); Проба се Магбет Ежена Јонеска. Да ли је инспирација шекспировска, пошто су имена промењена? (Столице, 157). шенгенски, прил. – Пут у Румунију не представља потешкоћу. Граница је скоро „шенгенски” пролазна (БН 63, 29). шепурав, -а, -о – Понекад га чујем после шепураве музичке шпице (Белоу, 212). шератонизација, ж – „Шератон” у Кнез-Михаиловој је као наковањ на порцуланској тацни. ... Шератонизација Кнез-Михаилове улице логичан је крај архитектонског терора (БН 83, 32). шерлоковски, -а, -о – После ове његове шерлоковске „електричне вести”, нисам смео ни да је такнем руком (БН 82, 49). шестоврат, -а, -о – Појави се претходница, па шестоврати мерцедес са мотоциклистичком пратњом (Маршал, 11). шестоног, -а, -о – Шестоного канабе (Предео, 37). шећераш, м – Слабије им раде бубрези а често су и шећераши (ИП 1472, 46). шећерлемаст, -а, -о – Дан жена је ... квазиемотивна, шећерлемаста ... лимунада (БН 81, 5). шешељевац, м – Шешељевци /су/ више добијали на ободу Београда, него у ратом захваћеном Шапцу (Н 2393, 12). шешељизам, м – Да ли је онда наступајући шешељизам тек локална елементарна непогода (Н 2442, 63). шизофреничарка, ж – Казну (...) је зарадио због интимних односа (...) са једном болесницом, шизофреничарком (Зуб, 90). шизофреничарски, -а, -о – Била је то нека нова и шизофреничарска верзија неке сладуњаве класике (Марсе, 108); Мислим да им је претило класично шизофреничарско цепање личности (Књига, 35).

245

шијиткиња, ж – Те су акције приказиване само уз штуре коментаре: дјевојка је Шијиткиња (С 440, 51). шиљатоух, -а, -о – Забија дршку штапа у врат једног шиљатоухог неверника (Психо, 60). широкоасортимански, -а, -о – Све те поруке у стилу „без нас би нам живот био сувишан”, намењене су широасортиманским произвођачима (М 49, 34). широкоободан, -дна, -дно – Испод широкоободног шешира гледа у мене (Мркић, 169). шифранткиња, ж – Ако деца шофера и шифранткиња могу да иду у такве школе, може и син другог секретара (Бојичић, 36). шишалица, ж – Некоћ је вријеме за шишање било кад би коса нарасла тако дугашка да би сама полегла. То је био знак возачу да ме дохвати шкарама и шишалицом (Из 280, 107). шкљоцкање, с – Вратар који стоји иза вратног шкљоцкања и лупања понаша се као да не живи у људској кожи (Мадона, 7). шлагераш, м – Мислим да је у Југославији помијешан комплетан критериј роцка, фолка, народњака и шлагераша (С 489, 67). шлагер-тема, ж – Актуелни повод је борба против криминала што је, и иначе, шлагер-тема у Хрватској (Н 2356, 48). шлепаџија, м – Фризери и обућари, адвокати и лекари у приватним ординацијама, камионџије и шлепаџије, радили /су/ пуном паром без обзира на бомбардовање (БН 98-99, 18). шљокичав, -а, -о – Затекли смо се као путници из неког другог воза, са перона посматрајући рутинску јурњаву шљокичаве ритам-и-блуз ревије (Н 2370, 59). шминкерка, ж – Кад ми је на снимању режисер Галић видео стопала (...) одмах је позвао шминкерку да ми напудерише ноге (Ас 318, 12). шминкерски, -а, -о – Кино-клуб је више интелектуални, а мање шминкерски од других места (С 476, 8). шмугљив, -а, -о – Тај утисак о вештачком елементу негде у његовом говорном апарату само је био појачаван чудно шмугљивим, скрпљеним утиском који су стварале црте његовог лица (Иствик, 48). шок-прелаз, м – Прописују шок-прелаз на неспутавани капитализам упркос друштвеним потресима (Н 2064, 64). шопинг-путовање, с – Шопинг-путовања за сваки 8. март (БН 63, 27). шпијунист(а), м – Нипонска контра-шпијунажа није била снабдевена покретном опремом за детекцију. (...) Неочекивани недостатак у тој земљи толико оболелој од шпијуниста (Гилен, 133).

246

шпијуноманија, ж – Шпијуноманија избија у први план и служи као средство за политички притисак (Шпијуни, 27). штрајкбрехерство, с – /Синдикат/ зна да се супротстави и самој партији ако покуша да организује штрајкбрехерство (М 52, 26). штрц, м – Нема на свету тако доброг вина коме један штрц соде не би поклонио извесну племениту рескост (Скитам, 252). штукарошки, -а, -о – Пловци су позамашни, клизећи али ипак доста мањи од робусних штукарошких (БН 65, 44); Петнаестак тешких штукарошких пловака разбацано је по води (БН 84, 48). штукетина, ж – Једном /је/ штукетина однела читав штап у воду (БН 89, 34). шуваризам, м – Хрватска /је/ годинама била бастион догматизма и бољшевизма (шуваризма) (Д 441, 23). шумећи, -а, -е – Повратио /сам им/ шумећу радост изгубљених сифона (Скитам, 256).