Golubovi B, Kneevi A: Postiktalna akutna organska psihoza nakon jedinog epileptinog napada

AAKKTTUUEELLNNOOSSTTII IIZZ NNEEUURROOLLOOGGIIJJEE,, PPSSIIHHIIJJAATTRRIIJJEE II GGRRAANNIINNIIHH PPOODDRRUUJJAA,, GGoodd.. XXII,, BBrr.. 22,, 22000033 39

PRIKAZ SLUAJA CASE REPORT

UDK 616.892-036.1:616.853

POSTIKTALNA AKUTNA ORGANSKA PSIHOZA NAKON JEDINOG EPILEPTINOG NAPADA

POSTICTAL ACUTE ORGANIC PSYCHOSIS FOLLOWING THE ONLY EVER

EPILEPTIC SEIZURE

Golubovi B , Kneevi A

1

Saetak: Autori prikazuju pacijenta starog 15 godina kod koga je uoen veoma redak akutni organski psihotini poremeaj manifestovan halucinatornim sindromom nakon prvog i jedinog epileptinog napada u ivotu. Oteavajua okolnost u dijagnostikovanju prirode poremeaja je injenica da je sam epileptini napad bio nekarakteristian te se na osnovu klinike slike nije mogla adekvatno postaviti radna dijagnoza a odsustvo validnih heteropodataka i nedostatak

bilo kakve ranije medicinske dokumentacije je samo oteao dijagnostikovanje etiologije poremeaja. Iako redak ovaj poremeaj treba imati na umu nakon iskljuivanja eih etiolokih faktora.

Kljune rei: epilepsija, halucinatorni sindrom, postiktalni akutni organski sindrom

_______________________________________________

Abstract: The authors report a case of a 15-year-old patient with a rare acute organic psychotic

disorder. The disorder was manifested by hallucinatory syndrome that occurred after the first and only epileptic seizure the patient has had. The epileptic seizure was uncharacteristic, which

represented an additional difficulty in diagnosing the disorder. It was not possible to establish a

working diagnosis on the basis of clinical manifestations. Lack of a valid heteroanamnesis and medical history made it even harder to determinate the etiology of the disorder. Although rare,

this disorder should be considered after more frequent etiological factors have been eliminated.

Key words: epilepsy, hallucinatory syndrome, postictal acute organic syndrome

1 Kliniki centar Novi Sad, Institut za psihijatriju

Golubovi B, Kneevi A: Postiktalna akutna organska psihoza nakon jedinog epileptinog napada

AAKKTTUUEELLNNOOSSTTII IIZZ NNEEUURROOLLOOGGIIJJEE,, PPSSIIHHIIJJAATTRRIIJJEE II GGRRAANNIINNIIHH PPOODDRRUUJJAA,, GGoodd.. XXII,, BBrr.. 22,, 22000033 40

UVOD

Epilepsija je oboljenje poznato od davnina i

mnoge poznate istorijske linosti su bolovale od epilepsije. Samo oboljenje je "prolo" dugaak put dok nije shvaena prava priroda bolesti. Objanjenja su se kroz istoriju kretala od ideje o demonskoj

posednutosti preko "dodira Bogova" sve do medi-cinskog modela bolesti. Danas epilepsiju definiemo kao paroksizmalni i prolazni poremeaj cerebralne funkcije koji se razvija naglo, prestaje spontano i ima tendenciju ka ponavljanju (1). Napadi se obino karakteriu motornim, senzitivnim i/ili psihikim simptomima i esto su prisutni poremeajima svesti (2, 3)

Opteprihvaena je podela na idiopatsku i simptomatsku epilepsiju (sa razliitim moguim uz-rocima, poput traume, tumora, infekcija CNS-a, me-tabolikih poremeaja i intoksikacija - alkohol i druge psihoaktivne supstance) (1- 3).

Veina epileptinih napada ima veoma jasno definisane klinike karakteristike koje nedvo-smisleno upuuju na ovo oboljenje. Pojedini oblici epilepsije poput temporalne epilepsije mogu davati

klinike slike koje su na prvi pogled "mnogo blie" psihijatrijskim poremeajima nego neurolokim te je esto potrebna validna auto- i heteroanamneza i dopunska dijagnostika u razjanjavanju etiologije ovih oboljenja.

Medjutim, stanje nakon epileptinog pranje-nja relativno retko moe po svojim klinikim kara-kteristikama upuivati iskljuivo na psihiki pore-meaj. Ipak, u literaturi su opisane postiktalne akutne organske psihoze sa pomuenjem svesti, dez-orjentacijom, poremeajem percepcije i haluci-natornom aktivnou. Ovi oblici akutnih orgnaskih psihoza se najee javljaju nakon generalizovanih epileptinih napada ili parcijalnih napada sa seku-ndarnom generalizacijom. Javljaju se unutar 24 sata

nakon napada pa sve do sedam dana. Izuzetno retko

se mogu javiti nakon prvog epileptinog napada u ivotu (1, 4, 5).

PRIKAZ SLUAJA

Pacijent NN, mukog pola, star 15 godina, pitomac Srednje milicijske kole, uenik I razreda te kole. Kritinog dana je uredno obavio uobiajene prepodnevne kolske aktivnosti a tokom posle-podneva i veeri je po kazni bio rasporedjen na ienje sanitarnog vora. Bio je kanjen poto nije imao propisne oznake razreda na uniformi tokom

prepodneva. Po reima pratnje navedeni propust pitomca je esta pojava medju njegovim vrnjacima a i ovakav vid kazne je uobiajen medju pitomcima i navodno se pacijent nije znaajnije uzbudio zbog

nje. Tog dana je uredno pojeo sva tri obroka, nije

pio alkohol, niti je to ranije znao da ini. Koliko je poznato nije pio nikakve lekove. Isto vee oko 20h mu je pozlilo, tresao se " kao da ima groznicu " i prestao je da komunicira sa okolinom. Uglavnom je

leao i u par navrata pokuao da ustane. Po opisu drugova i stareine koji je sa njim doao u pratnji imao je otvorene oi ali se nije uspostavljao nikakav kontakt sa njim. Stekli su utisak da je "potpuno

odsutan". Nije imao penu na ustima, nije se umokrio a u dva maha je nakratko u trajanju od najvie nekoliko sekundi prestao da die ali nije pomodreo. Nije mogao da ide samostalno niti se sa njim ikakva

saradnja mogla uspostaviti. Sve vreme su imali utisak da mu se neto prividja jer je rukama pravio pokrete kao da neto gura, gledao je u jednu stranu i hvatao je neto u vazduhu.

U heteroanamnezi (u pratnji su bila tri druga i

deurni stareina ali niko ga nije znao bolje jer nije bilo nikoga iz njegove spavaone a stareina nije njegov neposredni pretpostavljeni nego je samo

deurni stareina i pri tome su to bili sve pitomci I godine i svega oko pola godine su se poznavali sa

pacijentom) su se dobili podaci da je neupadljiv, koliko se zna nije imao neku hroninu bolest, ne pije alkohol i ne uzima nikakve narkotike ili tablete za

"ivce". Medjutim, upravo ovi poslednji podaci su bili najmanje validni poto su svi iz pratnje potvrdili da se povremen abuzus psihoaktivnih supstanci

raznih vrsta deava ponekad u koli. Poto su u koli tegobe trajale oko 30 minuta,

nisu ga odvezli na pregled nadlenom lekaru opte prakse nego je odmah doveen (po nahodjenju pratnje) u Deurnu hirurku ambulantu KC Novi Sad. Tokom vonje je klinika slika bila slina, gledao je u "neto" i to je pokuavao i da dohvati. Deurni lekar na Hirurkom prijemnom odeljenju je smatrao da se radi o epileptinom statusu, ordinirao je intramuskularno amp. Bensedina No I i uputio

pacijenta na Institut za neurologiju. Pri prijemu na

Institut za neurologiju KC Novi Sad je leao na kolicima, nije bio umokren, nije bilo tragova pene,

krvi ni povraenih masa na ustima. Nije bilo halitusa na alkohol. Nisu registrovani nikakvi trzaji i grenja. Povremeno je pokuavao da se pridigne ali nije ustajao niti pokuavao da sidje sa kolica. Kontakt se nije mogao uspostaviti i nikakve naloge nije izvravao. Pregledan je od strane deurnog neurologa koji nije utvrdio odstupanje u neuro-

lokom nalazu u smislu postojanja lateralizacije i fokalnog ispada. Zenice su bile simetrine, srednje dilatirane i tromije simetrino su reagovale na svetlost, a pogled je uglavnom bio upravljen na gore

i levo i u tom delu vidnog polja je neto pokuavao da skloni i dohvati. Branio se ciljano na bolne drai.

Golubovi B, Kneevi A: Postiktalna akutna organska psihoza nakon jedinog epileptinog napada

AAKKTTUUEELLNNOOSSTTII IIZZ NNEEUURROOLLOOGGIIJJEE,, PPSSIIHHIIJJAATTRRIIJJEE II GGRRAANNIINNIIHH PPOODDRRUUJJAA,, GGoodd.. XXII,, BBrr.. 22,, 22000033 41

Zbog relativnog nemira nije mogao biti uradjen CT

mozga.

U obzir je uzeta i vrsta kole u koju je pa-cijent upisan tokom tekue kolske godine, u smislu da se smatralo s obzirom na vrstu kole (praktino vojna kola) da je uradjen obimniji zdravstveni pre-gled pre upisa u kolu i da bi eventalna epilepsija bila notirana i pacijent sa takvim oboljenjem ne bi

uopte bio primljen u kolu. Nakon toga je primljen na Institut za psi-

hijatriju KC Novi Sad radi opservacije sa klinikom slikom akutnog organskog sindroma i bogatom

optikom halucinatornom aktivnou. Inicijalno je fiksiran mehaniki ali nije primenjena nikakva medikamentozna terapija. U cilju diferencijalne di-

jagnostike uradjen je glukohemotest: 3,4 mmol/l,

potom je pacijent kateteriziran radi dobijanja urina da bi se uradio test na pet psihoaktivnih supstanci

(ekstazi, kokain, heroin, amfetamini, kanabioidi):

nalaz negativan na svih pet supstanci. Pacijent ubrzo postaje smireniji, ali i dalje je odavao utisak da

halucinira mada tresenje ili trzaji nisu vidjeni sve

vreme tokom pregleda i opservacije. Ordinirana je

roborantana infuziona terapija i nakon 20-tak minuta pacijent dolazi punoj svesti i daje podatak da se ne

sea niega to se dogadjalo. Ne osea se ni umorno ni iscrpljeno. Navodi da nikad ranije nije izgubio svest, da nema epilepsiju, da nije nikad povredjivao

glavu, nije imao upale mozga i moanih opni, ne uzima redovno nikakve lekove, ne koristi nikakve

psihoaktivne supstance, nije pua, skoro uopte ne konzumira alkohol, uredno je jeo kritinog dana i nije imao nikakve predznake da e mu pozliti. Takodje nema doivljaj da on lino ima problema ili da ih ima u njegovoj porodici. Niko u porodici nije

epileptiar. U vreme kada je pacijent primljen na hospitalni tretman vladala je epidemija gripa te je bilo relativno logino da je bio febrilan.

Potom je uradjen CT mozga (nativno) koji je

ukazao na postojanje mrljaste kalcifikacije lako

nepravilnog oblika, najveeg dijametra oko 1 cm de-sno frontoparijetalno,i lumbalna punkcija gde se

dobio bistar i bezbojan likvor urednog citolokog i biohemijskog nalaza.

U statusu nije bilo nikakvih znakova prisustva

bilo kakve psihopatologije te je pacijent u dogovoru

sa neurologom sporazumno preveden na Deiju neu-rologiju KC Novi Sad radi dalje obrade.

Tokom dvonedeljne hospitalizacije na Dei-jem neurolokom odeljenju uradjeno je sledee: Us-postavljen je kontakt sa roditeljima i iskljueno je ranije postojanje epilepsije kod pacijenta, povre-

djivanje glave i infekcije CNS-a; laboratorijska

obrada (KKS, SE, GUK, urea, elektroliti, trans-aminaze, bilirubin, seroloke rakcije na viruse) - svi

nalazi u referentnim granicama; MRI i MRA mozga

i dobijen je nalaz u fiziolokim granicama; psiho-loka eksploracija je ukazala na psihiku neu-padljivost, prosenih intelektualnih sposobnosti, nema indikatora oteenja organskog mentalnog funkcionisanja a kao linost infantilan; EEG (pa-sivni): umereno iregularan EEG Alfa tipa u gra-nicama normalnog bez znakova elektrokortikalne

disfunkcije; EEG (nakon deprivacije spavanja):

umereno iregularan EEG Alfa tipa u granicama normalnog bez znakova elektrokortikalne disfun-

kcije.

Na osnovu klinike slike zakljueno je da se kod pacijenta radi o generalizovanim toniko-kloni-nim konvulzijama (1 atak), ifra bolesti po ICD -10: Z 03.3 (6). Otputen je uz preporuku o pote-dnom reimu ivota preporuljivom za osobe obo-lele od epilepsije.

Vidjeni halucinatorni sindrom je shvaen kao postiktalna akutna organska psihoza.

ZAKLJUAK

Autori su eleli da ukau na retku ali ipak moguu pojavu halucinatornog sindroma odnosno akutnog organskog psihotinog poremeaja nakon prvog i jedinog epileptinog napada. U situacijama kada ne raspolaemo podacima o ranijim epile-ptinim napadima a klinika slika poremeaja nije karakteristina za epilepsiju a iskljuimo druge znatno ee etioloke faktore u nastanku komi-cijalnih kriza (poput abuzusa psihoaktivnih sup-stanci), ipak treba uzeti u razmatranje mogunost da je klinika slika akutne organske psihoze nastala postiktalno u sklopu epileptinog pranjenja, pogo-tovo ukoliko se radi o osobi bez ikakvih problema i

bez ranijih psihopatolokih ispoljavanja.

LITERATURA

1. Radoji M. B. Bolesti nervnog sistema. Beo-grad - Zagreb: Medicinska knjiga;1989.

2. Levi Z. Osnovi savremene neurologije. Beo-grad: Deije novine; 1990.

3. deGroot J, Chusid GJ. Korelativna neuro-anatomija i funkcionalna neurologija; Beograd: Savremena administracija; 1990.

4. Kecmanovic D. i sar. Psihijatrija; Beograd Za-greb: Medicinska knjiga, Sarajevo: Svjetlost; 1989

5. Adachi N, Matsuura M. et all. Predictive variables of interictal psychosis in epilepsy.

Neurology 2000; vol. 55: 1310 - 1314 6. Svetska zdravstvena organizacija: ICD 10 -

Klasifikacija mentalnih poremeaja i pore-

Golubovi B, Kneevi A: Postiktalna akutna organska psihoza nakon jedinog epileptinog napada

AAKKTTUUEELLNNOOSSTTII IIZZ NNEEUURROOLLOOGGIIJJEE,, PPSSIIHHIIJJAATTRRIIJJEE II GGRRAANNIINNIIHH PPOODDRRUUJJAA,, GGoodd.. XXII,, BBrr.. 22,, 22000033 42

meaja ponaanja. Beograd: Zavod za udbe-nike i nastavna sredstva; 1992