2 reklame - pkb.rs · ovako lepom danu. nadam se da }ete i vi biti sre}ni. sre}a je ne{to za {ta se...

REKLAME2

3

Izdava~:PKB Korporacija

Glavni i odgovorni urednik: Vesna Gaji}

Redakcija: Qiqana Ri|o{i}, Vera Ponti i Dejana To{i}

Fotoreporter i tehni~ki urednik: Du{an Miladinovi}

Telefon redakcije: 8871-661, 8871-664Faks: 8871-664Centrala: 8871-002i 8871-121Lokali: 142 i 155

e-mail:[email protected]

Adresa: 11213 Padinska Skela - Industrijsko naseqe bb

List izlazi jednom mese~no.Tira` 10.000 primeraka.

Priprema i {tampa: "[tamparija Borba", Beograd, Kosovska 26

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

POQOINDUSTRIJA: list poslovnog sistema PKB,ISSN 2217 - 8465 - POQOINDUSTRIJA COBISS.SR-ID 19016706

SADR@AJ

4 DOGA\AJI

SVEÂNO OBELE@ENO OKONÂWE PRODAJE

Povodom okon~awa postupka prodaje PKB Korporacijea.d. Beograd, gospodin Kadim Al Darei, potpredsedniki suosniva~ Al Dahra Holdinga podigao je zastavu AlDahre 5. novembra ispred upravne zgrade PKB Korpo-racije a.d. Beograd. Ovom sve~anom ~inu prisustvovaoje veliki broj zaposlenih. Pre podizawa zastave gospodin Kadim Al Darei sesrda~no rukovao sa zaposlenima i tom prilikom jeodrào pozdravni govor: - Danas sam vrlo zadovoqan {to sam ovde sa vama poovako lepom danu. Nadam se da }ete i vi biti sre}ni.Sre}a je ne{to za {ta se treba boriti. Veoma je va`noda su qudi sre}ni, onda su motivisani za rad i sigurni.Mi smo u Ujediwenim Emiratima sre}na nacija, ponosnismo na to. Na{a zemqa je stara samo 48 godina ali smoje izgradili kao da je stara 500 godina. Vreme za nas jerad, novac, produktivnost i napredak. Mi spavamo {estdo osam sati ali nam je produktivnost veoma velika. Sveto iz razloga {to verujemo qudima koji rade sa nama.Vidimo da su qudi koji su zaposleni ovde posve}eni,vredni i ono {to treba da znate je da rade}i za svojedobro radite i za dobro kompanije i zemqe. Vide}ete uslede}ih godinu dana promenu koja je u nekim drugim

USPEH JE U POVEREWU

uslovima realna za ~etiri, pet godina. Mi }emo unaredne tri godine da napravimo napredak koji bi tre-balo da se uradi za deset godina. Ukoliko to uspemo, svi}emo biti sre}ni. Vidim da ste svi vi sposobni za takvone{to, da imate znawe i iskustvo. Naravno, moramovredno da radimo i da budemo produktivni. Raditevredno, a nagradu ostavite meni na du{u. Li~no }u sepotruditi da svi u firmi budu zadovoqni. Svi koji buduvredno radili bi}e nagra|eni. Nakon toga gospodin Kadim Al Darei je u prisustvu prvihsaradnika prisustvovao koktelu koji je organizovan zasve zaposlene u upravnoj zgradi PKB Korporacije a.d.Beograd. Pa`qivo razgledaju}i postavku “Poqoindus-trije” postavqenu pro{le godine za 50 godina odizlaska prvog broja. Za svaku godinu izabrana je prvastrana koja je beleìla najva`niji doga|aj te godine. Zaovu, 51. godinu, uramqen je broj 1772, na ~ijoj prvojstrani je slika gospodina Kadima Al Dareia saDraganom Stevanovi}em, dràvnim sekretarom Min-istarstva privrede RS, sa potpisivawa Ugovora o pro-daji imovine PKB-a, koji je zakqu~en izme|u VladeSrbije i Al Dahre. Od tog datuma po~iwe i nova erarazvoja kompanije Al Dahra Srbija. V. G.

DOGA\AJI 5

VELIKA ULAGAWA U OBEZBE\EWE HRANE

U nedequ, 18. novembar, u poseti kompaniji Al DahraSrbija d.o.o bila je dràvna delegacija UjediwenihArapskih Emirata (UAE), H.E. Mrs. Mariam Al Mehairi,ministarka za obezbe|ewe hrane UAE, H.E. Mr.Mubarak Saeed Burshaid Al Dhaheri, ambasador UAEu Srbiji, sa saradnicima, predstavnicima Al Dahrei Abu Dabi investicionog fonda. Doma}in skupa bioje Vojin Lazarevi}, generalni direktor kompanije, sasaradnicima. Prilikom posete gosti su obi{li up-ravnu zgradu, farme krava na imawu “Partizanskiprelaz” i “Kovilovo” i R.J. “Eksploatacija poqo-privrednih ma{ina” u industrijskoj zoni kompanije.Na sastanku koji je tim povodom organizovan, prisut-

nima se prvo obratila ministarka, gospo|a AlMehairi, koja je doma}ine pozdravila u svoje i u imeambasadora i cele delegacije, zahvaliv{i se {to suodvojili vreme da u nedequ, kada je neradni dan, do|ui do~ekaju ih. Tom prilikom je rekla da je ciq wihoveposete da se upoznaju sa PKB Korporacijom, sa inves-ticijom Al Dahre u Srbiji, naglasiv{i da dolazi kaopredstavnik ministarstva koje se bavi sigurno{}u ibezbedno{{}u hrane. U wihovoj zemqi se uvozi 90odsto potrebne hrane. Zato je i wihova nacionalnastrategija usmerena u pravcu velikog ulagawa ubezbednost i diverzifikaciju proizvodwe hrane.

- Iz tog razloga su nam va`ne investicije u po-qoprivrednu proizvodwu u mnogim zemqamasveta kao i u va{oj. U razvoj poqoprivrede sepuno ulaè. I nama je, kao i vama veoma va`noda ovaj projekat Al Dahre u Srbiji uspe nazadovoqstvo svih - rekla je ministarka.Goste iz UAE sa istorijatom PKB Korporacijea.d. od nastanka 1945 godine, sada{wimtrenutkom i planovima za razvoj kompanije u

okviru Al Dahre detaqno je upoznao VojinLazarevi}, generalni direktor Al Dahra Srbijad.o.o. naglasiv{i da postoji veliki potencijalza unapre|ewe postoje}e proizvodwe i za wendaqi razvoj.Nakon zvani~nog dela, delegacija je obi{lafarmu krava u slobodnom sistemu dràwa grlai automatske muè u rotolaktor sistemu na„Partizanskom prelazu”. Gosti su imali veliki

broj pitawa vezanih za na~in muè, vreme muè,sistem prawa opreme, hrawewa, genetike. Odstrane doma}ina predo~ena je mogu}nost iz-gradwe biogasnog postrojewa na farmi.U krugu R.J. Eksploatacija poqoprivrednihma{ina ministarka sa saradnicima se upoznalasa stawem ma{inskog parka, brojem i tipovimama{ina i na~inom wihovog odràvawa.Na farmi “Kovilovo” upoznati su sa vezanimsistemom gajewa krava. Posebnu pa`wuposvetili su teladima u individualnom sme{taju,wihovom zdravqu i zna~aju za obnovu stada.

V. G.

DR@AVNA DELEGACIJA UAE U POSETI KOMPANIJI AL DAHRA SRBIJA

SARADWA SRBIJE I UAENa Me|unarodnom poqoprivrednom sajmu u Novom Sadu u maju ove godine, Branislav Nedimovi}, min-istar poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede, potpisao je Memorandum o razumevawu sa UjediwenimArapskim Emiratima (UAE) koji se odnosi na prehrambeni sektor. Dokumentom je regulisana bezbednosthrane, halal sertifikati, kako bi se srpska hrana mogla izvoziti na trì{ta tih zemaqa. Osim toga,dokument se odnosi i na investicije u poqoprivredi. - Re~ je o trì{tu koje je plate`no jako sposobno i koje ima potra`wu za kvalitetnom robom - rekao jetom prilikom Nedimovi} i dodao da su spremni projekti vredni 40 miliona evra, i da }e investicijebiti usmerene u prera|iva~ke kapacitete i sisteme za navodwavawe. U korist odli~ne saradwe govore podaci koji pokazuju da je ukupna razmena poqoprivredno-prehram-benih proizvoda tokom 2017. godine bila vi{a za 68 odsto od ostvarene trgovine u 2016. godini.Vrednost pro{logodi{weg izvoza iznosila je oko 20,4 miliona dolara i predstavqa pove}awe od 76odsto u odnosu na 2016. godinu. Republika Srbija i u 2017. godini beleì suficit od 20,3 milionadolara u razmeni poqoprivredno-prehrambenih proizvoda sa UAE.

instant pla}awem na prodajnim mestima biti mogu}eplatiti kupqenu robu ili usluge nezavisno od toga ukojoj banci u Srbiji kupac ima ra~un i ~iju ap-likaciju za pla}awe koristi.

Naknade koje se napla}uju u~esnicima u sistemu bi}egotovo simboli~ne - za banku platioca iznosi}esamo ~etiri dinara. U slu~aju pla}awa na prodajnommestu trgovca, Narodna banka Srbije napla}ujenaknadu od banke trgovca i ta naknada iznosi jedandinar za pla}awe ra~una do 600 dinara, odnosnodva dinara za pla}awe ra~una preko 600 dinara.Uz navedenu naknadu, banka trgovca pla}a ime|ubankarsku naknadu, koja ne moè biti ve}a od0,2 odsto iznosa platne transakcije na prodajnommestu trgovca, {to je u ovom trenutku povoqnije odme|ubankarske naknade koju pla}aju kod karti~nihpla}awa.

6

INSTANT PLA]AWEproizvoda na e-shopu, ili pla}awu ra~una za komu-nalne i druge usluge, pla}awu na prodajnom mestu utrgovini (skenirawem QR koda) ili npr. uplati za-rade zaposlenima od strane wihovog poslodavca.Dakle, korisnik prilikom pla}awa ne}e vi{emorati da vodi ra~una da li je radni ili neradnidan, koje je doba dana i da li je otvorena ekspozi-tura u kojoj ima platni ra~un. Za po~etak, banke }e biti obavezne da ponude svojimklijentima najmawe jedan kanal za instant transferodobrewa (na primer, aplikacijom za mobilnoodnosno elektronsko bankarstvo), dok }e najkasnijeod 1. aprila 2019. godine biti du`ne da omogu}einstant pla}awa svim raspoloìvim kanalima zainicirawe platnih transkacija.NBS je predvidela da se instant pla}awe na pro-dajnom mestu obavqa upotrebom IPS QR koda, koji}e biti standardizovan za sve banke. To zna~i da }e

Od 22. oktobra u Srbiji je po~eo sa radom sistemza instant pla}awa Narodne banke Srbije. Instantpla}awe je trenutno najsavremenija vrsta pla}awau svetu, kojom korisnici platnih usluga mogu 24 sata365 dana u godini da izvr{avaju platne transakcije,pri ~emu su nov~ana sredstva odobrena na ra~unuprimaoca pla}awa u svega nekoliko sekundi od mo-menta kada je platilac izdao nalog za pla}awe (zarazliku od karti~nog pla}awa kada se ra~un pri-maoca odobrava nakon nekoliko dana). Sistem IPS NBS }e znatno olak{ati prenos novcai gra|anima i privredi. Zahvaquju}i wemu bi}emogu}e izvr{iti prenos novca u dinarima do iznosaod 300.000 dinara po transakciji bilo kojim in-strumentom pla}awa (paprinim nalogom,ra~unarom, mobilnim telefonom...), ali zbogprirode instant pla}awa najprirodniji na~ini suupotreba m-banking i e-banking aplikacija. U praksito zna~i da }e gra|ani biti u prilici dakori{}ewem, na primer, svog mobilnog telefona, ubilo koje doba dana, sa bilo kog mesta izvr{eprenos nov~anih sredstava na ra~un primaoca tihsredstava, bilo da je re~ o prenosu nov~anih sred-stava izme|u dva fizi~ka lica, ili kupovini nekog

OD OKTOBRA I U SRBIJI

EKONOMIJA

[TA JE QRKODQR kod je dvodimenzionalni kod u kojem mogubiti zapisane razli~ite informacije, izme|uostalog i informacije za prezentovawe eleme-nata naloga za prenos. Elementi naloga zaprenos kojim se izvr{ava nov~ana obavezasastavni su deo faktura, a QR kod se moè ko-ristiti za wihovo prezentovawe, bilo dasadrè referencu u obliku poziva na broj ilitekst koji obja{wava svrhu pla}awa. Na~elno,mogu}e su dve opcije: da transakciju inicirakupac skenirawem QR koda koji je generisan naPOS ure|aju prodavca ili prodavac tako {to}e o~itati generisani QR kod na m-banking ap-likaciji kupca.

Moè se o~ekivati da instant pla}awe dovede do toga da nam ne}e trebati vi{e kartica u nov~aniku, ve} samo jedanure|aj bez kojeg danas skoro da ne moèmo da funkcioni{emo, mobilni telefon

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD)pove}ala je prognozu rasta bruto doma}egproizvoda Srbije za 2018. godinu za 1,3 pro-centna poena, sa 2,9 na 4,2 odsto. Projekcijaprivrednog rasta za 2019. godinu zadràna jena ranijem nivou od 3,5 procenata.

*****Narodna banka Srbije donela je dve odluke ko-jima je ograni~en najniì kupovni kurs, odnosnonajvi{i prodajni kurs koji ovla{}eni mewa~i ijavni po{tanski operator mogu primewivatiprilikom otkupa, odnosno prodaje efektivnogstranog novca - evra. Kupovni kurs evra ne moèda bude niì od zvani~nog sredweg kursa dinaraprema evru koji vaì na taj dan za vi{e od 1,25odsto, odnosno prodajni kurs ne moè da budevi{i od zvani~nog sredweg kursa koji vaì nataj dan za vi{e od 1,25 procenata.Navedene odluke primewiva}e se od 1. januara2019. godine.

*****U novom rangirawu Svetske banke po lako}iposlovawa, Srbija se plasirala na 48. pozicijume|u 190 zemaqa.

Srbija je pala za pet mesta na Duing biznislisti Svetske banke, a nedovoqna brzina u do-bijawu prikqu~ka za struju i izdavawu lokaci-jskih dozvola su me|u glavnim su razlozima zato.

*****Izvr{ni odbor Narodne banke Srbije odlu~ioje da zadrì referentnu kamatnu stopu nanivou od tri procenta.

*****Ostalo je jo{ dva meseca da poslodavci pre-duze}a u restrukturirawu podnesu zahtevFondu PIO za povezivawe staà radnicima.Prema zakqu~ku Vlade Srbije iz februara ovegodine, rok za povezivawe staà isti~e 31. de-cembra, a zahtev ne mogu podneti radnici po-jedina~no ve} to mora da uradi preduze}e.

*****Subvencije za poqoprivredu u narednoj godinitrebalo bi da iznose 36,2 milijarde dinara,a za privredu oko 17,6 milijardi.

*****Buxetom za 2019. godinu obezbedi}e se blagoporesko rastere}ewe rada, stvarawe povoqnijegprivrednog ambijenta odre|enim promenama kodporeza na dobit i ukidawem pojedinih naknadakroz jedinstveno zakonsko ure|ewe ovih prihoda,navodi se u Uputstvu Ministarstva finansija Sr-bije za pripreme buxeta za 2019. godinu.Smawewe poreskog optere}ewa rada, kako jepredvi|eno, bi}e postignuto ukidawem doprinosaza osigurawe od nezaposlenosti na teret poslo-davca. Tom merom smawuje se poreskooptere}ewe prose~ne neto plate za jedan pro-centi poen, sa 63 na 62 odsto, a u{teda za ukupnuprivredu po tomosnovu iznosi 11,9 milijardi dinara, dok se netoefekat procewuje na devet milijardi dinara.Planirano je i smawewe parafiskalnih nametaukidawem pojedinih naknada, uz jedinstveno za-konsko ure|ewe te oblasti, a proceweni gubitakprihoda buxeta po tom osnovu je oko dve mili-jarde dinara.

SA TELEKSA...

Stranu pripremila: Dejana TO[I]

DOGA\AJI 7

PRIMER USPE[NE SARADWE

POQOPRIVREDNE ZADRUGEU SRBIJI I [PANIJI

Prvi poslovni forum izme|u [panije i Srbijeodràn je u Beogradu krajem oktobra. Skupu je pris-ustvovalo oko 150 predstavnika me|unarodnih fi-nansijskih institucija, doma}ih ministarstava idrugih javnih institucija, ukqu~uju}i predstavnikedvadeset {panskih kompanija, kao i veliki brojdoma}ih privrednika. U okviru foruma odràn jepanel “Poqoprivredne zadruge u Srbiji i[paniji”.Konferencijska sala hotela Hilton bila je mala daprimi sve u~esnike skupa. Moderator skupa bio jeGoran \akovi}, urednik Agrobiznis magazina. Prisutnima o poqoprivrednom i op{te podatke ozadru`nom sektoru u [paniji iznela je Ivana \ura-novi}, predstavnica Ekonomskog odeqewa Ambasade[panije u Beogradu.

IZVOZ CIQ [PANSKIH ZADRUGARA Ona je izme|u ostalog rekla da u [paniji jednoj odvode}ih poqoprivrednih proizvo|a~a u Evropi, po-qoprivreda ~ini oko 2,6 odsto a prehrambena in-dustrija 2,7 odsto ukupnog BDP. Sa 23 milionahektara ona je druga po povr{ini iskori{}enogobradivog poqoprivrednog zemqi{ta i ~etvrta sapreko 40 milijardi evra po prihodima ostvarenimod poqoprivrede. Ruralna podru~ja ~ine 30 odstoteritorije zemqe, na kojoj ìvi osam miliona qudiili 17 odsto stanovni{tva od koga se samo milionaktivno bavi poqoprivredom. Ukupno ima 945.000registrovanih gazdinstava, prose~na veli~inaposeda je 24 hektara uz velike varijacije od regionado regiona. Struktura poqoprivredne proizvodwe u [panijinaglasila je ona jeste takva da biqna proizvodwa~ini 60 odsto od ukupne a u EU ~ini 52 odsto,sto~arsvo je zastupqeno sa 39 odsto a u EU sa 43odsto. [panija je najve}i svetski proizvo|a~ i

izvoznik maslinovog uqa, sa prose~nom godi{womproizvodwom od 1,2 miliona tona ~ini 42 odstosvetske proizvodwe. Najve}i je proizvo|a~ iizvoznik vo}a i povr}a u EU, u svetskim razmeramaje na osmom mestu po proizvodwi a na prvom poizvozu. Nejve}e povr{ine pod vinogradima su u[paniji a po proizvodwi vina sa 32,1 milionahektolitara je na tre}em mestu, godi{we izveze 23miliona hektolitara u vrednosti od 2,9 milijardievra. Od izvoza sto~arskih proizvoda godi{we ost-vari dobit od 15,2 milijarde evra, drugi je uzgajiva~sviwa u EU odmah posle Nema~ke.Govore}i o Strukturi zadru`nog sektora u [panijirekla je da je broj zadruga u odnosu na pre deset go-dina smawen ali da je razlog tome ukrupqavawe.Kqu~nu ulogu u razvoju zadrugarstava imaju sloènezadruge, velike kojih je procentualno 4 odsto a ost-varuju 49 odsto prihoda, 70 odsto zadruga ostvarujeprihode mawe od pet miliona evra. Najve}i brojzadruga je u {est autonomnih pokrajina. Raste brojzadruga koje su izvozno orjentisane u odnosu na uku-pan broj 32 odsto zadruga je izvozno orjentisano.Najva`niji sektori po prihodima su, vo}e i povr}e,maslinovo uqe, dobavqa~i repro materijala ima{ina, hrana za ìvotiwe, vino, ratarskiproizvodi. [to se ti~e mera za podr{ku zadrugamanaglasila je ona postoje razli~ite vrste podsticaja,nacionalni plan udruìvawa i zakonska regulative:podsticaji za ukrupqavawe, poreske olak{ice,pomo} iz evropskih fondova, egionalni mehanizmipodr{ke.Skupu se obratio Feran Kabrera, direktor zaIsto~nu Evropu Anekopa koja se bavi proizvodwom,distribucijom i trgovinom vo}a, povr}a i vina sasedi{tem u Valensiji. On je rekao da je Anekop nas-tao kao porodi~na kompanija, 1975. godine kada se

31 zadruga udruìla i stvorila veliku zadrugu.Sada u svom sastavu ima 69 ~lanica, 27.000 ak-tivnih proizvo|a~a, 1000 kamiona sa robom svakenedeqe kre}e u 83 zemqe. U [paniji imaju devetfilijala dok u nekoliko evropskih zemaqa (Fran-cuskoj, Engleskoj, Poqskoj , ̂ e{koj, Holandiji, Rusiji)a od nedavno i Americi imaju prodajno odeqewe.Najve}i promet 72 odsto ostvaruju sa zemqama u EU.Istakao je da postoje na~ini saradwe sa na{improizvo|a~ima, ali da proces urduìvawa treba daide brè. Poru~io je da robu proizvo|a~i morajudirektno da prodaju velikim trgovinskim lancima ane preko posrednika, naglasiv{i da }e sve vi{e ve-likih trgovinskih lanaca do}i u Srbiju {to je {ansaza na{e proizvo|a~e da pove}aju proizvodwu iudruè se.

RASTE BROJ ZADRUGA U SRBIJIO stawu u zadrugarstvu u Srbiji skup je upoznaoNikola Mihailovi}, predsednik Zadru`nog savezaSrbije. Koji je izme|u ostalog rekao da u RepubliciSrbiji ima ukupno registrovanih privrednih sub-jekata 1.082.695, od ~ega je aktivnih 39 odsto aposlovne prihode iskazuje svega 10 odsto. Ukupno registrovanih zadruga u Srbiji ima 4.497,{to ~ini 0,41 odsto ukupno registrovanih privred-nih subjekata u zemqi. Od ukupnog broja reg-istrovanih zemqoradni~kih zadruga wih 54 odsto sevode kao aktivni privredni subjekti, a 24,4 odstood ukupnog broja registrovanih zadruga ima finan-sijske pokazateqe poslovawa merene poslovnimprihodima {to je duplo boqe u odnosu na ukupan brojregistrovanih privrednih subjekata. Od ukupnogbroja zadruga koje iskazuju poslovne prihode 68,2odsto su zemqoradni~ke zadruge.U posledwe tri godine izvr{en je iskorak u pozi-cionirawu zadrugarstva, tome je pored Zakona ozadrugama doprineo i Program unapre|ewa radazamqoradni~kih zadruga nazvan “500 zadruga u 500sela” koji se sprovodi preko Kabineta Ministrabez portfeqa zaduènog za regionalni razvoj i radjavnih preduze}a, a na osnovu Konkursa i jasnopropisanih kriterijuma. Program je pobudio in-teres za formirawe novih i oìvqavawepostoje}ih zadruga. Tako je posledwih godinu danana podru~ju Srbije formirano novih 314 i trisloène zadruge, iz buxeta ove godine za tu namenuje izdvojeno 825 miliona dinara. Efekti ulagawa urazvoj zadrugarstva }e se iskazati u narednom pe-riodu, zakqu~io je predsednik Mihailovi}. On se usvom obra}awu posebno zahvalio Trgovinskoekonomskom odeqewu Ambasade [panije sa kojimaimamo odli~nu saradwu preko kojih dobijamodragocene informacije o iskustvima [panskihzadrugara.

Vesna GAJI]

8 DOGA\AJI

PREDSTAVQENA MONOGRAFIJA „EFIKASNOST ORGANSKE PROIZVODWE – MALINA, VI[WA, PAPRIKA”

U Privrednoj komori Beograda 26.oktobra odràna je promocija mono-grafije pod nazivom “Efikasnost or-ganske proizvodwe - maline, vi{we,paprika”. Monografija je nastala kaorezultat projekta “Utvr|ivawe iznosaizgubqenog prihoda i dodatnihtro{kova u proizvodwi vo|a i povr}au periodu konverzije i u sertifiko-vanoj organskoj proizvodwi”. Nosilacprojekta je Poqoprivredni fakultet uZemunu u saradwi sa Nacionalnimudruèwem za razvoj organskeproizvodwe “Serbia organika”, fi-nansiran od strane Ministarstva po-qoprivrede, {umarstva ivodoprirede Republike Srbije.Promociji su prisustvovali pred-stavnici Ministarstava, nau~ni istru~ni saradnici, profesori Uni-verziteta, poqoprivredniproizvo|a~i. Skupu o zna~aju mono-

grafije govorili su autori dr ZoricaSredojevi} i dr Sneàna Oqa~a i drDu{an Kova~evi} recezent, redovniprofesori Poqoprivrednog Fakul-teta Univerziteta u Beogradu. U svom obra}awu profesor Sredo-jevi} je rekla da je glavni ciq

istraìvawa bio sagledavawe prob-lema u na{oj poqoprivrednoj praksiproizvodwe organskog vo}a i povr}a,analiza stawa i davawe preporukaradi unapre|ewa poslovawa u sek-toru organske proizvodwe. Projekatje naglasila je ona realizovan uzsaradwu i povratne informacije narelaciji; poqoprivredniproizvo|a~i – struka i nauka – zakon-odavne i druge nadle`ne institucije.Glavni zadaci bili su: utvr|ivawe ra-zlike ekonomskih koristi u sistemimakonvencionalna – konverzija –organ-ska proizvodwa, procena propu{tene

MOTIV U EKONOMSKOJ OPRAVDANOSTI

– izgubqene ekonomske koristi kojamoè da bude osnova za iznose istrukture investicionih ulagawa upodizawe vi{egodi{wih zasada u or-ganskom sistemu, rezultati koji mogudoprineti pravi~nijoj dodeli finan-sijskih podsticaja i drugih davawa u

proizvodwi organskog vo}a i povr}a,procena potencijalnih rizika koji seprimenom odgovaraju}ih mera moguizbe}i ili ublaìti, a samim tim iposti}i efikasnije poslovawe u or-ganskoj proizvodwi. Poseban zna~aj monografiji daje po-datak da se istraìvawe radilo na~itavoj teritoriji Srbije sa akcentomna podru~ja gde je razvijena organskaproizvodwa sa fokusom na triodabrane kulture, malinu, vi{wu ipapriku. U tom periodu popuwena je121 anketa i to pojedina~na sa 28proizvo|a~a organskog vo}a i povr}a

koji posluju u Ma~vanskom, Zlati-borskom, Zaje~arskom,Severnoba~kom, Sremskom, Sredwe-banatskom, Ju`noba~kom i Kol-ubarskom okrugu) i tokom odrànihokruglih stolova, od strane 93 koop-eranata, odnosno proizvo|a~a koji suu sistemu grupne serifikacije a kojiposluju u razli~itim okruzima –Topli~ki, Rasinski, Ra{ki, Ma~vanskii Zapadnoba~ki.Monografija je namewena {iremkrugu korisnika nau~ne i stru~nejavnosti. Za tri odabrane kulture,malinu, vi{wu i papriku, sastavqenesu kalkulacije i ura|ena analizaekonomske opravdanosti wihoveproizvodwe. Izra~unati su razli~itipokazateqi proizvodne, organiza-cione i ekonomske efikasnosti.Ura|eni su prihodi, tro{kovi, fi-nansijski rezultat, stopa dobiti,ekonomi~nost, poslovni rizik i drugipokazateqi od zna~aja pri dono{ewuodluke o preusmeravawu na ovakavsistem proizvodwe u poqoprivrednojpraksi. Poseban zna~aj u publikacijipredstavqa razra|ena metodologijaza utvr|ivawe iznosapropu{tene/izgubqene ekonomske ko-risti. Na primerima maline ivi{we, sa~iweni su modeliekonomske efikasnostivi{egodi{wih zasada - za konven-cionalnu organsku proizvodwu. Naprimeru gajewa paprika za jedanproizvodni ciklus data jemetodologija za kvantitativnoobra~unavawe diferencijeekonomske koristi na relaciji kon-vencionalna proizvodwa – konverz-ija-organska proizvodwa.Prezentovani rezultati mogu da buduod velike koristi za pripremu i re-alizaciju nau~nih i stru~nih projekatau ciqu unapre|ewa i odrìvograzvoja sektora organske proizvodwe.Kao izvor korisnih saveta za poqo-privredne proizvo|a~e, stru~ne save-todavne slu`be, stru~wake upreduze}ima, zadrugama, udruèwima,asocijacijama i svima zainteresovan-ima za ekonomi~no obavqawe or-ganske poqoprivredne proizvodwe.

ORGANSKA PROIZVODWAÛVAR @IVOTNE SREDINE- Proizvodwa visokovredne, or-ganske hrane prdstavqa jedinipravac u poqoprivrednojproizvodwi koji istovremeno dajemogu}nost integrisawa o~uvawaprirodne sredine i poboq{awakvaliteta ̀ ivota sa ekonomskog isocijalnog aspekta. Specifi~naaroma autohtonih, posebnomle~nih proizvoda, na podru~jimasa o~uvanom tradicijom wihoveproizvodwe, o~uvala bi se irazvila ekolo{ki odrìvom ek-sploatacijom i obnavqawemkori{}ewa napu{tenih povr{inatravwaka. Organska proizvodwabi bila jako pogodna kao na~ingazdovawa prirodnim resursimau za{ti}enim podru~jima; na-cionalnim parkovima, rezerva-tima prirode, zonamavodosnabdevawa i ostalimugroènim delovima na{e zemqe.Bez obzira {to na{a zemqa za-uzima samo dva odsto podru~jaEvrope i svega 0,08 odsto ukupnesvetske teritorije, premaIFOAM i FAO organizacijibogastvo prirodnih resursa,povoqni agroekolo{ki uslovi ikvalitetan kadar, predstavqajuzna~ajan potencijal zaproizvodwu organske hrane –rekla je profesor SneànaOqa~a, jedan od autora mono-grafije i predstavnik organi-zacije partnera na projektu“Serbija organik”. Vesna GAJI]

preskakawe muè, uskra}ivawe kvalitativnogobroka, uskra}ivawe vode. Najboqe je, ako postojeuslovi, odvojiti krave u laktaciji od krava koje sezasu{uju zbog oksitocinskog refleksa. Za kravekoje imaju do 20 litara mleka dnevno dovoqno jepomusti krave 60 dana do o~ekivanog teqewa. Pritom ispo{tovati pravilnu proceduru muè, dezin-fekcija pre i posle muè, ubaciti injektore zazasu{ewe i pratiti ̀ ivotiwu narednih dva do tridana, ustanoviti da li }e do}i do reakcije vimena.Za krave koje u trenutku zasu{ewa imaju vi{e od20 litara mleka, {to je zanemarqiv broj ako jeishrana uskla|ena sa fazom laktacije, potrebnoje par dana pre 60 dana od o~ekivanog teqewa timìvotiwama umawiti energetski i proteinski deodnevnog obroka za 30 odsto, bez uskra}ivawa vodei preskakawa muà.Ciq nam je da zasu{ewe traje 60 dana.

MUZNA OPREMANeispravna muzna oprema je jedan od najbitnijihuzro~nika nastanka zapaqewa mle~ne `lezde kodkrava u laktaciji.Na stawe papila vimena uti~u:- previsok vakuum ( vakuum 4,2 - 4,8 kilopaskala)- prenizak vakuum (vakuum 4,2 - 4,8 kilopaskala)- broj pulzacija (40 – 60 u minutu)- dotrajale, uvrnute, ispucale gume na ~a{amamuznih jedinica (remont minimum na {est meseci)- odràvawe muzne opreme (ispirawe toplomvodom, dezinficijensima posle svake muè).Vrlo ~esto prilikom muè krava doteù se muzil-

ice ru~no kako bi {to mawe mleka ostalo u vimenukrava. To nije dobro jer dodatnim pritiskom samopravimo dodatne lezije na papilama iomogu}avamo naseqavawe bakterija iz okruèwaìvotiwa. Automatske muzne jedinice se au-tomatski otpu{taju sa papila ~im pritisak mlekapadne ispod 250 mililitara u minutu.Odrìva sto~arska proizvodwa je zajedni~ko de-lovawe razli~itih ~inilaca koji su ukqu~eni u samproces proizvodwe, a to su:- minimum muzni prosek 22 litra ({talski prosek19,5 litara),- maksimum 12 odsto zasu{enih krava na stawu usvakom momentu obezbe|uje optimalnu laktacionukrivu,- procent u~e{}a obroka u ceni proizvedenoglitra mleka do 50 odsto,- farma slobodna od specifi~nih uzro~nika mas-titisa,- napajawe teladi najkasnije dva sata posle teqewa(banke kolostruma),- ispravna muzna oprema,- pravilna procedura muè krava,- metaboli~ki stabilne ìvotiwe,- izbalansiran obrok.

Bojan BLOND, dr vet. med. spec. veterinarske dijetetike,

Laboratorija PKB KorporacijePredsednik Udruèwa veterinara

velike prakse Srbije (UVVPS)

Zdrav pomladak je preduslov uspe{ne govedarskeproizvodwe i dobrog remonta stada. Vrlo je bitnoobratiti pa`wu na napajawe novoro|ene teladikolostrumom. Resorpcija imunoglobulina vr{i seiskqu~ivo preko sluzokoè creva teleta. Sobzirom na to da procent resorpcije imunoglobu-lina opada u jedinici vremena, vrlo je vaàn vre-menski period koji protekne od dolaska teleta nasvet do prvog napajawa. Novoro|ena telad morajubiti napojena kolostrumom najkasnije dva satanakon teqewa. U slu~aju da tele odbija da pijeputem cucle ili prsta, mora se koristiti intra-gasti~na sonda, kojom se dva do tri litrakolostruma naliva direktno u èludac. Ovo jebitno zbog procenta resorpcije imunoglobulinapreko creva teleta jer ona tada iznosi 96 proce-nata, dok posle {est sati stepen resorpcije je sve-den na 64 odsto i kako vreme odmi~e resorptivnostsve vi{e opada. Za svaku farmu je bitno postojawebanke kolostruma, odnosno zamrznuti kolostrum uplasti~nim fla{ama. Za banku najboqe je koris-titi kolostrum krava iz ve}eg broja laktacijaznaju}i da prvotelke imaju 25 grama po litruimunoglobulina G, drugotelke 37 grama po litruimunoglobulina G… Nakon odmrzavawakolostruma, bitno je da se ne izlaè visokim tem-peraturama zbog denaturacije proteina, ve}lagano zagrevawe pre aplikacije teladima.Imunolo{ki status teladi i prognozu prilikomle~ewa teladi u prvim danima ̀ ivota moèmo do-biti biohemijskom analizom krvi i odre|ivawemukupnih proteina i albumina. Dobijena razlikapredstavqa globulinsku frakciju u organizmu i na-jboqe je raditi kod teladi do 48 sati nakonro|ewa. Istraìvawa su pokazala da telad savrednostima globulina ispod 20 grama po litrunakon 48 sati imaju prognosti~ki vrlo lo{ statusi takvim teladima najboqe je aplikovati komerci-jalne imunoglobulinske komplekse.Ciq nam je da imamo maksimalno ~etiri odstoizlu~ewa teladi u prvih mesec dana od teqewa,isto toliko procenata izlu~ewa teladi starostiod jednog do ~etiri meseca u odnosu na ulaz i mak-simalno 0,5 odsto izlu~ewa junadi preko ~etirimeseca starosti u odnosu na ulaz.

ZASU[EWE KRAVAPo~etak nove laktacije svake krave po~iwe prvimdanom zasu{ewa, a ne prvim danom kada kravapo~ne da se muze nakon partusa. Iz tog razlogavrlo je bitno insistirati da period zasu{ewatraje 60 dana.Period zasu{ewa ima tri faze:- faza aktivne involucije traje 15 dana,- faza pasivne involucije, pravi odmor za mle~nu`lezdu i priprema za novu laktaciju, bez ~ega nemani dostizawa maksimalne proizvodwe u narednojlaktaciji, traje 30 dana,- faza kolostrogeneze traje 15 dana.Prilikom zasu{ivawa ìvotiwa izbegavati

9STOÂRSTVO

ZDRAV PODMLADAK, USPE[NA GOVEDARSKA

PROIZVODWA

ULOGA VETERINARA U ODR@IVOJ STOÂRSKOJ PROIZVODWI U MLE^NOM GOVEDARSTVU DANAS IV

STOÂRSTVO10

FARMA „PADINSKA SKELA“

UZIMQAVAWE MEHANIZACIJE I [TALA

Setva na gazdinstvu „Padinska skela“, u drugoj sed-mici novembra, privodi se kraju. Prema re~imain`. Dejana Vujaklije, mehanizatora gazdinstva,tokom predstoje}eg perioda, pred ~etvoricom majs-tora angaòvanim na biqnoj proizvodwi, je zimskiremont, poslovi na konzervaciji mehanizacije, azatim i weno parkirawe. Posla je mnogo, u pomo}priska~u kolege sa sto~arstva, a dobrodo{le biruke jo{ jednog mehani~ara. - Da bi se remont prikolica uradio na vreme,pomaù majstori sa sto~arstva. Uskoro treba dapo~nemo remont i pripremu sejalice za semenskikukuruz, zatim nas ~eka remont „beqe“ cisterne zapesticide, kao i lakih drqa~a i „majevica“ sejaliceza repu. Sva ova mehanizacija moè da se remontujeu zatvorenom prostoru, u radionici, kako majstorine bi bili izloèni niskim spoqnim temperatu-rama. Setvosprema~i, te{ke drqa~e i tawira~emora}emo da radimo napoqu, ali nastoja}emo da touradimo po relativno lepom vremenu. Ve}a meha-nizacija, sejalice i prskalice, linija za seno, re-montova}e se u RJ Eksploatacija poqoprivrednihma{ina - kaè Vujaklija.Uprkos potrebi za ve}im brojem vrednih majstorskihruku, svi poslovi se zavr{e na vreme, a meha-nizacija sa ovog gazdinstva ~esto zavr{ava posao ina drugim gazdinstvima.Za {estoricu majstora, koji rade na sto~arstvu,posao ne staje ni u jednom danu u godini.- Pre dolaska hladnih dana, moramo pripremiti{tale za zimski period, uzimiti ih, podmazati svavrata, lance i lan~anike iz|ubriva~a. Svakoga danau {talama se „dogodi ìvot“, iskrsne neki kvar namuznoj opremi, iz|ubriva~u, a majstori ga otklone utoku dana. Nedavno su zamewene sisne gume naaparatima za muù. Iako smo zadovoqni dinamikomnabavke rezervnih delova, ve} izvesno vreme namnedostaju kablovi za muzne aparate. Da bi se muàzavr{ila na vreme, aparat se nosi iz jedne {tale udrugu. Odràvawe pojilica predstavqa nam velikiproblem, uprkos tome {to nam kolege iz RJOdràvawe industrijskih pogona, koji odràvajulinije za muù i vodovodne instalacije, blagovre-meno priska~u u pomo}. U slu~aju problema savodovodnim instalacijama, pucawa cevi, wihovi ma-

jstori su ubrzo na terenu, ako odmah ne mogu da otk-lone kvar, zatvore vodu i na taj na~in spre~e izli-vawe vode u objektu - kaè Vujaklija.

Na{ sagovornik isti~e dobru saradwu sa svimkolegama koji pomaù u odràvawu sto~arske i drugemehanizacije na gazdinstvu, a za majstore izsto~arske i biqne radionice iz „Padinske skele“ima samo re~i hvale. Dok u ovom periodu godine svimajstori rade pre podne, i u biqnoj proizvodwi, nasto~arstvu elektri~ar radi i posle podne. Ni jedannikada nije odbio poziv da do|e i po podne i otkloninovonastali kvar, kao ni majstori sa biqne.- Na sto~arstvu nismo imali elektri~ara, sadaimamo dvojicu, angaòvanu ugovorom o radu naodre|eno vreme. Na gazdinstvu je zamewena kom-

pletna elektroinstalacija, a po~etkom mesecapostavqena je gromobranska instalacija - kaè Vu-jaklija.

Pored zna~ajnih radova izvedenih na infrastruk-turi, koje laik mo`da i ne}e uo~iti na prvi pogled,lepo ure|eno i ~isto radno okruèwe nikome ne}eproma}i. Iz okoline objekata u nasequ Padinskaskela, kao i sa lokacije „Aerodrom“, ukloweno jesme}e, orezano rastiwe, poko{ena trava. Uneposrednoj blizini silo jame postavqeni su ormanisa HTZ opremom, a na za to propisanim mestimanalaze se novi, atestirani protivpoàrni aparati.

LEPOTA U BROJKAMAZa zaposlene u PKB-u, muzna grla imaju veliku vrednost, a {ta ih sve takvima ~ini?Zahvaquju}i Maji Mili}evi}, tehnologu na sto~arstvu i pomo}niku rukovodioca sto~arske proizvodwena gazdinstvu „Padinska skela“, „upoznali“ smo dva vredna grla, a wihova vrednost se meri razli~itimar{inima.Vrednost grla broj 312427 je u wenim godinama ̀ ivota, najstarija je krava na farmi. Ro|ena je 15. decembra 2006 godine. Posledwi put se otelila 28. februara ove godine. U devetoj jelaktaciji. Posledwi put je osemewena 18. maja ove godine. Poti~e od oca Luneta, bika iz Centra zasto~arstvo PKB-a i majke broj 289215.Iz wenog vimena, „mleko ne te~e u potocima“, ali nam je zato podarila veliki broj potomaka.Krava broj 527901 je zavr{ila prvu i do sada jedinu laktaciju, koja je trajala 482 dana, a tokom kojeje dala 15.034 litra mleka. Svedeno na period od 305 dana, {to je standard, dala je 10.628 litaramleka. Ro|ena je 2. aprila 2015. godine, od oca RWK Builde i majke broj 315781. Na svet je 29. marta pro{le godine donela mu{ko tele, broj 42156. Na farmi se nadaju da }e odràti ovako visoku mle~nost.

Qiqana RI\O[I]

Na farmu koka nosiqa PKB Inshra, nedavnoje uneto novo jato od 6.000 koko{aka. U objek-tima je trenutno ukupno 14.725 grla. Starojato se iseqava, a novo tek po~iwe da nosi,tako da je dnevna proizvodwa jaja svih klasaoko 12.000.- Prakti~no se svake godine stvaraju savre-meni hibridi koka nosiqa, koji imaju velikuproduktivnost. Smatram da bismo sa malimulagawem u postoje}u opremu i objekte i reor-ganizacijom zaposlenih, kao i kupovinomklasir-ma{ine kapaciteta 10.000 jaja na sat,uspeli da budemo konkurentniji na trì{tu isa ovim obimom proizvodwe jer se nalazimona teritoriji velikog beogradskog trì{ta -kaè na{ sagovornik.Na farmi „7. Juli“, odnosno u Dowem poqu uJakovu, uzgaja seukupno 1.273 grla ovaca. Proces umati~ewagrla po~eo je pre dve do tri godine, privodi sekraju, a potom se od dràve o~ekuje isplatanov~anih sredstava predvi|enih za podr{kuovom vidu proizvodwe. Prema re~ima na{egsagovornika, radi daqeg osemewavawa i ek-sploatacije, odnosno unapre|ewa proizvodwe,neophodno je nabaviti nove ovnove.Kako nagla{ava dr Stojkovi}, ubudu}e trebaposvetiti i vi{e pa`we proizvodwi koncen-trovane sto~ne hrane, odnosno gotovih krmnihsme{a. Uz mawa ulagawa i uz respektovaweanaliza kvaliteta, koje sprovodi labora-torija Eko-Lab, prema wegovom mi{qewu,mogu}e je zna~ajnije unaprediti proizvodwu.

sto~arsku proizvodwu. U dogovoru sa direktoromproizvodwe, koji je imao razumevawa za to, us-peli smo da izdejstvujemo promenu dobavqa~a zanekoliko artikala koji se koriste u proizvodnomprocesu na sto~arstvu. Na taj na~in je ostvarenau{teda od blizu 10 miliona dinara na godi{wemnivou, bez smawewa utro{ka artikala na terenu.Dobrom organizacijom i reorganizacijom idoma}inskim odnosom svih zaposlenih, uspeh PKB-a je neminovan - smatra Stojkovi}.

PROIZVODWA SVIWANa gazdinstvu „Pionir“ je 728 sviwa u reproduk-ciji, dok je na gazdinstvu „Kovilovo“ 436 grla utovu. - Polovinom oktobra rukovodstvo je donelo od-luku da se, zbog nerentabilnosti, linijaproizvodwe sviwa ugasi. Problem predstavqajuobjekti za uzgoj sviwa i genetski materijal, u {tanije ulagano godinama, pa i decenijama. Savre-meno sviwarstvo ne poznaje ovakav vidproizvodwe, tako da nismo ni konkurentni natrì{tu. Prestali smo da osemewavamo ìv-otiwe, a one koje su do tada osemewene, nakonpra{ewa i zasu{ewa, bi}e isporu~ene klanici.Za to }e biti potrebno do {est meseci - kaèStojkovi}.

Na PKB-ovoj farmi Pionir trenutno je u tovu1.266 grla junadi, na gazdinstvu „Padinska skela“195, na „Kovilovu“ 194, i na „novoj ~etvorci“,delu farme „Partizanski prelaz“, 668 grla. Prema re~ima dr Aleksandra Stojkovi}a, glavnoginèwera za tehnologiju u sto~arstvu, ove godineje, u odnosu na prethodne dve godine, evidentnosmawewe priliva mu{ke teladi za tov. Proteklegodine je u tovu konstantno bilo 3.000 junadi, doksu ove godine u tovu 2.323 grla.

TOV JUNADI- Sredinom pro{le godine na gazdinstvu „Pio-nir“, nakon velikog broja uginu}a junadi i nebrigeo higijeni objekata, do{lo je do kadrovskih prom-ena. Nakon toga, remontovani su neaktivni ob-jekti, useqeni novoprido{lim grlima, akvalitetnom trijaòm, odnosno izborom grla zadaqi tov i po{tovawem tablice ishrane za tovjunadi, uspeli smo da za vrlo kratko vreme smaw-imo broj uginu}a i izlu~enih grla. Veliki dopri-nos ovome je, adekvatnom terapijom, dala iordiniraju}a veterinarka na farmi. Od po~etkaove godine uginu}a su ispod plana. Krajem pro{le godine pristupili smo i re{avawuodre|enih anomalija, koje smo uo~avili godinamaunazad, a po pitawu nabavke sredstava za

11STOÂRSTVO

PREDUSLOVI RENTABILNEPROIZVODWE

DR ALEKSANDAR STOJKOVI], GLAVNI IN@EWER ZA TEHNOLOGIJU U STOÂRSTVU PKB KORPORACIJE

Qiqana RI\O[I]

DESETOMESE^NA PROIZVODWA MLEKANa farmama PKB Korporacije, od po~etka ove godine do kraja oktobra, prose~nose uzgajala 7.401 krava, a proizvedeno je 43.882.047 litara korigovanog mleka.Prose~na dnevna proizvodwa iznosi 144.349 litara. Mleko u proseku sadrì3,69 odsto mle~ne masti i 3,3 odsto proteina.Mlekarama je isporu~eno 40.156.588 litara mleka.Prose~na proizvodwa po kravi na godi{wem nivou iznosi 6.950 litara mleka.

u stawu je mirovawa. Su{a se ponavqa, pamtimovakve jeseni. Mislim da je pre 30 godina bilaovakva jesen. Neke 86-87. bila je ovako su{na jesena ìtarice su donele rekordan rod. Od ostalihposlova imamo orawe, tawirawe, remont ma{inaza slede}u sezonu - kaè Nikoli}.

Na parceli 35-36 na imawu Padinska Skela,renxer sistem radi punom parom, navodwava uqanurepicu koja je lepo nikla. Iz daqine se vidi raz-lika u odnosu na poqa koja se ne navodwavaju.Na imawu Dunavac, na parceli 28, na kojoj je zase-jana na 34 hektara uqana repica, tifoni punimmlazom kvase èdnu zemqu. Razlike golim okomvidqive, gde je zemqa vla`na repica nikla iolistala a na nekim mestima skidaju}i sloj zemqe

vidimo klicu repice koja poku{ava da iza|e nasvetlo dana.Boù Markovi}a, glavnog inèwera za navod-wavawe pitamo da li pamti da se sredinom novem-bra sistemi za navodwavawe radili punom paromna poqima u Pan~eva~kom ritu?- Navodwavawe u novembru, ovako visoke temper-ature, zemqu suvu kao u Sahari, ne pamtim. Alistarije kolega pamte. Ove godine nismo imaliprole}no navodwavawe, zato sada imamo jesewenavodwavawe. Proletos, taman kada smo monti-rali sisteme za navodwavawe, po~ele su ki{e,letos smo malo navodwavali. Ova godina je ~udna, {to se ti~e padavina. Imalismo prole}e koje je bilo jako su{no, zatim veomaki{ovito vreme u letwim mesecima, jun, jul, a sadasu{nu jesen. Zadwa ki{a pala je 25. avgusta, kadaje na “Dunavcu” zabeleèno 35 litara ki{e pometru kvadratnom i na ”Pioniru” oko 30 litara.Ostala imawa dobila su mawe padavina. Posletoga ve} dva meseca nijedna obilnija ki{a nijepala, tako da moèmo re}i da je vrlo nepovoqnoza jesewu setvu. Godina je bila dobra za soju i kuku-ruz zbog ki{a u vreme kada je wima trebala. Ovoje po koli~ini padavina ve} tre}a su{na jesen-zima 2016, 2017. i sad 2018-2019. Trpe jesenasposejane kulture, p{enica, ra`, je~am, lucerka,uqana repica, sve {to je posejano. To su eksten-zivne kulture koje su retko u sistemu navod-wavawa. Deo uqane repice na “Padinskoj skeli”je u sistemu navodwavawa, oko 50 hektara, to jezaliveno i niklo je. I jedan deo od 40 hektara naVrbovskom je u sistemu navodwavawa, navodwavase tifonima i uqana repica na “Dunavcu” - kaèMarkovi}. V. G.

hektara, ozimi je~am na 2.007 hektara i ozimup{enicu na 3.092 hektara – kaè Miloje Kur}ubi},glavni tehnolog biqne proizvodwe. Klijawe zrna je oteàno, pa je na terenu {arenolikprizor. Neki usevi su nikli, neki nisu, negde tek kli-jaju. Zbog su{nih uslova i slabog nicawa lucerke iuqane repice, koji su posejani u septembru, deopovr{ina je navodwavan, tamo gde su postojaliuslovi za to. - U toku zime izvr{i}emo procenu koje povr{ine }ebiti presejane, a koje }e ostati za ̀ etvu. U najteèmstawu je uqana repica. Po~ela je da ni~e na navod-wavanim povr{inama. U malom je porastu, a odgo-varaju joj prole}ne temperature u novembru – kaèKur}ubi}. @etva kukuruza je zavr{ena. Po`weven je 3.991 hek-tar i dobijeno je 30.971 tona naturalnog semena.Od toga je 5.880 tona sme{teno u silos u “Padinskojskeli”, a preostala koli~ina u silose “Inshre”.Ratari su zadovoqni prose~nim prinosom od 7,76tona po hektaru. Da je u drugom delu vegetacije bilovi{e padavina, kaù da bi prinos bio ve}i. Najvi{ekukuruza, 10,8 tona po hektaru, po`weveno je nagazdinstvu “Dunavac”, ne{to mawe od toga, oko 9,6tona na “Pioniru”, dok je najmawi prinos od 5,2tone zabeleèn na “7. julu”. Lepo vreme bez padavina pogodovalo je balirawuslame, sa dve “Brazdine” prese, dva “big balera” iizvla~ewu sa parcela. Sojina slama, sve {to je bilou otkosima, izbalirano je na povr{ini od 2.300 hek-tara, U toku je osnovna obrada zemqi{ta, orawe itawirawe. Do sada je poorano 8.500 hektara, a pre-ostalo je 5.700, od toga je 2.400 na gazdinstvu “7.juli”, a preostalih 3.300 u ritu. Orawe je izuzetnote{ko, veliki su otpori mehanizacije, naro~ito na

PROIZVODWA12 PROIZVODWA 13

Neoubi~ajena slika na wivama u Pan~eva~kom ritu,leto se ne predaje. Kad terenskim vozilom kreneteatarskim putevima, podiè se pra{ina, kao da jeavgust, a ne sredina novembra. Obodni kanali zanavodwavawe su suvi, nema vode, pa moète da ho-date po dnu u novembru, a to se nije desilo u posled-wih tridesetak godina, toliki je deficit vlage,saznali smo od Boìdara Markovi}a, glavnoginèwera za melioraciju. Ekstremni klimatski i vremenski uslovi oteàli suobradu zemqi{ta i pripremu terena za setvu. Ipored nepovoqnih prilika zavr{ena je setva strnihìta i sve operacije posle we, kao {to je dopunskaobrada zemqi{ta - tawirawe, drqawe i vaqawe. - Nije bilo obilnijih padavina skoro tri meseca.Zemqa je jo{ suvqa nego {to je bila u oktobru. Su{anas nije spre~ila da posejemo sve planiranepovr{ine, sa nekim mawim korekcijama. Ra ̀na 368

Novembar mesec polako odmi~e, temperatureletwe. Na oranice u Pan~eva~kom ritu posledwaki{a pala je pre skoro tri meseca. Vredne ratareobi{li smo 8. novembra.Na imawu “Padinska skela” na parceli 32/2,povr{ine 20 hektara, u daqini u oblaku pra{inenazirao se traktor koji za sobom vu~e sejalicu.Setva p{enice na ovom imawu po~ela je 10. ok-tobra. Dragan Popovi}, traktorista na imawu “Padinskaskela” upravqa traktorom “same”, koji vu~e se-jalicu “roxer”, radnog zahvata {est metara, ili33 reda. Wemu je ovo 37. godina u PKB-u. - Danas nam je posledwi dan setve. Nadam se da}emo do kraja dana zavr{iti. Oduìla se zbogsu{e. Suva je zemqa, ma{ina ide polako, kao pobetonu, trese, lomi. Otpadaju radni delovi sa se-jalice. Od jutros je otpalo nekoliko delova, nevredi ih namestiti, samo ih pokupim i ponesem uradionicu. Najve}i udar trpe tawiri, pucajuudaraju}i u busene. Bilo je i ranije ovakvih jeseni.Dubina na kojoj se obi~no seje je tri do ~etiri san-timetara, ali smo podigli radna tela zbog lomova.Seme bacamo gotovo po povr{ini, druga~ije nemoè. P{enica koja je sejana u oktobru stoji kaou xaku, nije nikla. Ali ovo je rit, dovoqno }e bitida padne jedna dobra ki{a pa da p{enica nikne,ona je kao korov otporna – kaè Popovi}.Setva se odvija pod budnim okom DraganaNikoli}a, glavnog tehnologa na imawu. Saznajemoda je ove jeseni na imawu zasejano 320 hektarap{enice, 189 je~ma, 118 uqana repice hektara,40 hektara nove lucerke. - Su{a je velika, oteàna je obrada zemqi{ta,nicawe zasejanih kultura. Stawe posejanog semena

Posle tri meseca su{e orawe je izuzetno te{ko, pa su ~esti kvarovi na poqoprivrednoj mehanizaciji, a pove}ana je i potro{wa goriva

NA POQIMA PANÊVA^KOG RIT NAVODWAVAWE U NOVEMBRUNA IMAWIMA „PADINSKA SKELA” I „DUNAVAC”

VI[E OD DESET TONA KUKURUZA NA “DUNAVCU”

imawima na jugu, pa su ~esti kvarovi na poqo-privrednoj mehanizaciji. Zabeleèna je i ve}apotro{wa goriva. Na imawima koja se nalaze sev-ernije, orawe je lak{e. - Podriveno je 2.500 hektara, a podrivawe je bilonameweno pripremi za setvu. Ostalo je da sepotawira 10.400 hektara, {to je mnogo u su{nimuslovima. Bilo bi potrebno da padne oko 20 do 30litara ki{e po kvadratnom metru kako bi se ta op-eracija obavila u optimalnim uslovima. Suvi su idubqi slojevi zemqi{ta. Uz velike naporepripremqeno je za setvu i posejano, a nicawe zav-isi od ki{e - kaè Kur}ubi}. Meliorativci ne pamte da je neko u novembru zbogsu{e navodwavao tek zasejane wive. - Ne verujem ni da su kolege pre mene to radile.“Sibnica” je po~ela remont “tre}e” pumpe, ali suga prekinuli zbog nas. êkaju da zavr{imo kom-pletno navodwavawe, kako bi nastavili radove –kaè Markovi}. V. P.SUZBIJAWE VA[I

Blaga jesen pogoduje razmnoàvawu{teto~ina. Za{titari biqa obilaze jesewekulture – uqanu repicu, lucerku, p{enicu,je~am i ra`. Pa`qivo }e pratiti kakva }esituacija biti tokom zime. Zbog nedostatkavlage p{enica i je~am slabo ni~u, pa jo{nema simptoma bolesti ni o{te}ewa od in-sekata. Za{titari }e posebno pratiti staweje~ma. Kod uqane repice uo~eno je prisustvobuva~a i repi~ine ose. - U slu~aju potrebe obavi}emo tretmane, uko-liko nam dozvole vremenski uslovi. Nanekim imawima smo to ve} u~inili. Zbogsuvog vremena uo~ili smo pove}avno pris-ustvo biqnih va{i, a najverovatnije je da}emo ih intenzivno suzbijati u narednom pe-riodu – kaè Jelena Mati}, glavni tehnologza za{titu biqa u PKB-u.

SNEG DA UTOLI PRVU @E\Kad nema ki{e onda je dobar i sneg, kaùagronomi. Prve pahuqice zabelele su poqa18. novembra. Posle su do{le ki{e, u prosekuod 7 do 10 litara po kvadratnom metru, {to jesamo kap u moru za “okamewene gromade”, sakojima su se borili ora~i.- Moglo bi se re}i da je to poput infuzije zasuvu zemqu kojoj je potrebno jo{ vlage. Za pa-davine mawe od 20 litara kaèmo da nisuobilne. Vlaga je dospela samo do povr{inskogsloja, do petog, {estog santimetra. Ono {tonije niklo izra{}e, seme }e po~eti da klija.Navodwavawe je prekinuto 16. novembra.O~ekujemo prvi vla`niji talas poslevi{emese~ne su{e - kaè Markovi}.

Wego{evi}u, koji je sada u penziji. Kaè da jeizuzetan ~ovek i wegov kom{ija sa Grede. U pe-riodu od 2001. do 2008. godine imao je priv-ilegiju da radi s wim. Wego{evi} ga je nau~iokako biti precizan i onda kada “ni iz ~ega”nastaje novi rezervni deo. Da je u wegovomposlu improvizacija veoma bitna pokazao namje na licu mesta. Objasnio nam je da oprugemoraju da pro|u termi~ku obradu, da postanuelasti~ne i ~vrste. U tu svrhu koristi se pe}za pe~ewe pica, koja je silom prilika dobilanovu namenu. Umesto u kuhiwi, me|u testom ioriganom, na{la se u radionici sa ma{inomza istezawe lima i delovima za “pikap prste”. Kad ispuni svoj radni dan preciznimradovima i razmi{qawima da li kopija odgo-vara originalnom rezervnom delu, jednadilema ~eka ga kod ku}e. Kako prona}i adek-vatan prostor od 30 kvadrata i smestiti15.000 ordewa, medaqa, {lemova i bodeàiskovanih u periodu Kraqevine Srbije,Kraqevine SHS i kraqevine Jugoslavije? Ek-sponate, me|u kojima je najstariji iz periodaMilana Obrenovi}a, za sada, ~uva u fioci.Prikupqawem starih predmeta bavi se oko 25godina, a starine su ga privla~ile jo{ dok jebio dete. Posle vi{e od dve decenije rada Igor jo{ imaelana da iznalazi nova re{ewa i smi{qanove u{tede. Nauk mastera ekonomiste, dasabira tamo gde preti da se ospe, mo`da }ejednog dana biti adekvatno vrednovan.

REPORTA@E14

Vera PONTI

Da je doajen ekonomske misli, profesorkaEkonomskog fakulteta dr Radmila Stojanovi}bila u pravu kada je rekla da }e visokostru~ni,kreativni kadrovi na radnim mestima saniòm stru~nom spremom napraviti kvalita-tivna poboq{awa, pokazao je na delu IgorStani} (41), ma{inbravar u radionici novihrezervnih delova, u radnoj jedinici“Odràvawe poqoprivredne mehanizacije” uPKB-u. U vreme jesewih radova, kada su rez-ervni delovi najpotrebniji, a ma{ine se zbogstarosti brzo kvare, ume{nost na{eg sagov-ornika preko je potrebna kako bi se nastaviosedamdeset trogodi{iwi kontinuitet ratarskei sto~arske proizvodwe u PKB-u. Proteklo je ve} 21 leto otkako Igor radi u Ko-rporaciji, a od 2001. izra|uje nove rezervnedelove i alate. Pre {est godina stekao jezvawe master ekonomista na Visokoj {koli zaposlovnu ekonomiju i preduzetni{tvo uBeogradu. [kolovan je da se bavipoboq{awem kvaliteta poslovawa, kako bi seposao obavqao lak{e, ekonomi~nije...

SPIRALE ZA MIKS PRIKOLICEDanas sa istom energijom, koja ga je nateralada pored osnovnih studija poloì sedam dodat-nih predmeta i stekne pomenuto zvawe,izra|uje skupe rezervne delove za poqo-privredne ma{ine. Priznaje da je bilo te{kostudirati i raditi u isto vreme. Trud se is-plati ukoliko ste uporni, vredni, ma{toviti iprecizni. Te vrline krase ga i danas na rad-nom mestu koje je odavno preraslo wegove kval-ifikacije.

- Se}am se predavawa veoma strogog profe-sora dr Milana Besla}a, koji nam je rekao da}e nas budu}i poslodavac angaòvati, presvega, zbog upornosti. Na Visokoj {koli prov-eli smo pet godina i polagali veoma te{keispite, a niko nas nije terao da idemo teìmputem – kaè Igor. Do sada je, uz pomo} jo{ jednog majstora li-mara, izradio 150 novih “spirala” za miks-prikolice koje se koriste za me{awe sto~nehrane. Na ma{ini za savijawe opruga izra|ujerazne vrste opruga za sejalice i te{ke drqa~e,noève za prese za balirawe, delove za“pikap prste”, limove za bagerke raznihproizvo|a~a, ~ak i neke delove “zmaja” kojivi{e nisu u upotrebi. Opruge za te{ke drqa~ei opruge za sejalice su veoma traène uprole}noj setvi i na jesen. Napravi seriju rez-ervnih delova, vi{e komada, a nekad ih bude ipo stotinu. De{avalo se da u radionicu donesudeo koji je uni{ten, pa ne zna wegove dimenz-ije. - Posao je teàk, ali morate da budetekreativni, strpqivi i temeqni, da olak{atesamom sebi. Ni{ta dobro ne moè na silu dase postigne. Takva je situacija da ste prinu|enida improvizujete. Trudim se da izrada budekvalitetna. Imam dobre uslove za rad, a na-jboqe funkcioni{em kada sam sam u radionici– otkriva Igor skrivenu snagu svog karaktera.

MUZEJ U DOMU NA GREDIKad su sve opcije istraène, a pomaka nema,onda traì pomo} drugog majstora. Veliku za-hvalnost duguje majstoru Milenku Mi}i

MAGISTAR ZA REZERVNEDELOVE

IGOR STANI], MA[INBRAVAR SA DIPLOMOM VISOKE [KOLE

Veliku zahvalnost duguje majstoru Milenku Mi}i Wego{evi}u, koji ga je nau~io kako da bude precizan, ali i da improvizuje

aturno-vla`nog reìma, hladno}a i visokavla`nost uz slabu ventilaciju, gomilawe {tetnihgasova pri zemqi zatim, prenaseqenost pros-torije, transport, dijetetske gre{ke u ranom dobu.Bolest se {iri aerogenim putem, adijagnoza seupotpuwuje pregledom briseva nosa.U diferencijalno dijagnosti~kom smislu trebaiskqu~iti traheobronhitis, kod kojeg disawe nijeubrzano, niti je temperatura povi{ena, a nema ninalaza muklina ni frikcija. Verminozna pneu-monija se javqa kod starijih ̀ ivotiwa koje su vi{eboravile na pa{i. Akutne respiratorne bolestiimaju tendenciju brzog razvoja i {irewa, pa ter-apiju treba preduzeti {to je pre mogu}e.

GNOJNA PNEUMONIJAGnojna pneumonija je komplikovana pojava u vidudiseminiranih gnojnih àri{ta ili pojedina~nihapscesa ve}eg obima. Naj~e{}e se razvija iz bron-hopneumonije i bronhitisa ali moè nastati idono{ewem infekta iz drugih organa. Klini~kemanifestacije se ogledaju u hroni~nom dugotrajnomtoku i sukcesivnom mr{avqewu. Ako je poreklo odbronhopneumonija ili bronhitisa, ka{aq je trajansimptom.Le~ewe se moè poku{ati velikim dozama an-timikrobnih lekova, uz ostale op{te mere i pot-pornu terapiju, uglavnom sa ciqem da se osigura{to boqe iskori{}avawe nakon prinudnog klawa.

GANGRENOZNA PNEUMONIJAOva bolest nastaje, kako kaù autori, nakonnepa`qivog peroralnog davawa leka i/ili nakonsondirawa. Gangrenozna pneumonija moè da nas-tane prodirawem o{trog stranog tela izmreàvca koje perforira dijafragmu i dospe uplu}a, ili nakon rupture faringealnog apscesa zavreme nepa`qive palpacije farinksa ili sondi-rawa. Ako se aspiriraju velike koli~ine te~nosti,uginu}e moè da nastupi momentalno, dok u mawimkoli~inama ishod zavisi od sastava aspiriranogsadràja, ali {to redovno dovodi do ispoqavawagangrenozne pneumonije.Le~ewe se moè poku{ati primenom antimikrob-nih lekova kod lak{ih slu~ajeva i to veoma brzonakon aspiracije. Uglavnom je preduzeta terapijabez izgleda na uspeh.

MIKOTI^NA PNEUMONIJAOva bolest predstavqa hroni~no oboqewe plu}ai uglavnom nastaje nakon duge terapije an-timikrobnim lekovima. Moè biti primarna isekundarna. Oboqewe mogu izazvati razli~itevrste gqivica. Klini~ke manifestacije se karak-teri{u iznenadnim vla`nim kratkim ka{qem, sapojavom gustog mukoidnog iscetka iz nosa. Sanapredovawem bolesti dolazi do oteànog dis-awa, op{te slabost i mr{avqewa. Svakahroni~na pneumonija koja ne reaguje na antibiot-sku terapiju sumwiva je na pneumomikozu. Ipak se,prema re~ima autora, sigurna dijagnoza postavqakulturelnim ispitivawem sputuma u kome mogu dase determini{u gqivice. Specifi~na terapija nijeprimewiva.

15NAUKA

DOBRA ZDRAVSTVENA ZA[TITASMAWUJE GUBITKE

PNEUMONIJA TELADI I JUNADI

Qiqana RI\O[I]

Pneumonija predstavqa kompleksan i vrlo zna~ajanzdravstveni problem u intenzivnom uzgoju goveda, jerekonomski gubici koji nastanu, mogu biti veliki.Ovom obla{}u su se, izme|u ostalih, u svom radu „Upala plu}a - pneumonija teladi i junadi“ bavili drJovan Bojkovski, redovni profesor i dr NemawaZdravkovi} sa Fakulteta veterinarske medicine, drIvan Pavlovi} i mr Oliver Radanovi} iz Nau~noginstituta za veterinarstvo Srbije, dr Du{ica Os-toji} Andri} iz Instituta za Sto~arstvo i drBranislav Stankovi}, profesor Poqoprivrednogfakulteta.Autori isti~u da, uprkos pronalaèwu i primeninovih terapijskih sredstava, kao i metoda profi-lakse, prevalenca zapaqewa plu}a se ne smawuje, aneki pokazateqi govore da je u ve}im anglomeracijamaìvotiwa ~ak u blagom porastu. Pregled i ispitivaweuzro~nika oboqewa je neophodan korak u sprovo|ewuadekvatne terapije, zaustavqawu {irewa bolesti iorganizovawu profilakse. Od posebnog zna~aja u pa-tologiji razvojnog perioda teladi su bronhopneu-monije, pogotovo enzootske virusne pneumonije,takozvane „pneumonije mladih ̀ ivotiwa“.

AKUTNA BRONHOPNEUMONIJAAkutnu upalu plu}a, prema re~ima autora, karak-teri{e eksudacija u alveole, a eksudat nema tenden-ciju zgru{avawa. Oboqewe obi~no po~iwe kaotraheobronhitis, s tim da se sa terminalnih bronhi-ola i mikrobronhija prenosi na okolno plu}no tkivou vidu diseminiranih ̀ ari{ta, koja zahvataju pojedinelobule, grupe lobula, pa i ~itave lobuse. Predisponi-raju}i ~inioci bronhopneumonija su: nepovoqniuslovi sme{taja, hladne, vla`ne, neprovetrene i pre-naseqene prostorije, promaja i vlaga. Svi pomenuti~inioci slabe otpornost organizma ili direktnoo{te}uju respiratorni epitel i stvaraju pogodan sup-strat za razvoj bakterija koje se tada u respira-tornom sistemu aktiviraju i znatno intenzivnijerazmnoàvaju.

Vi{e vrsta bakterija i virusa mogu biti izaziva~ibolesti. Ulazak primarnih izaziva~a ili saprof-ita vr{i se uglavnom aerogeno, a kod specifi~nihbolesti, hematogenim i limfogenim putem.Klini~ki pregled treba upotpuniti laboratori-jskom potvrdom, a blagovremenom i doslednom ter-apijom postiè se stepen ozdravqewa u preko 80odsto slu~ajeva. Bolesne ̀ ivotiwe treba odvojitiod zdravih, smestiti u suve, tople i provetreneprostorije. Seno i steqa ne treba da sadrìpra{inu i bu|.U etiolo{koj terapiji koriste se antimikrobnilekovi, koje je najboqe primewivati parenter-alno. Le~ewe traje tri do pet dana. Ekspektoransise aplikuju parenteralno, Vi{e dana. Primewujuse antiinflamatorni lekovi, sredstva za re-hidrataciju i vitaminsko-mineralna terapija.

ENZOOTSKA PNEUMONIJAKod enzootske pneumonije se radi o grupi obo-qewa, ali uglavnom su tokataralnokrupozna, asamo izuzetno retko, ~isto krupozne pneumonije.Karakteri{e ih masovnost upala plu}a ili pleu-ropneumonija mladih ̀ ivotiwa, koje nastaju delo-vawem specifi~nih uzro~nika, uz sadejstvo brojnih~inilaca koji oslabquju otpornost organizma.Bolest je obavezan pratilac intenzivnog farmskoguzgoja goveda i uop{te velikih anglomeracija,pogotovo ako su ̀ ivotiwe koncentrisane na malomprostoru.Bolest, prema re~ima autora, kulminira tokomzimskih meseci i u prole}e. U ki{nim godinama ikod neadekvatnog sma{taja prisutna je ~itavo leto.Tokom suvog perioda bolest jewava. Infektivniagensi igraju va`nu ulogu u nastajawu, razvoju i{irewu enzootske pneumonije, kao primarniizaziva~i, ali i kao saprofiti ili sekundarnonaseqeni mikroorganizmi. Od infektivnih age-nasa na prvo mesto dolaze virusi. Od spoqnihfaktora na prvo mesto dolazi problem temper-

jer transport u saobra}aju odnosi jednu tre}inusada{wih energetskih tro{kova. Osim toga,kori{}ewem biodizel goriva smawuje se emisijaugqen-dioksida u atmosferu i pove}ava se sigurnostu snabdevawu te~nim gorivom za transportni sao-bra}aj. Ova goriva imaju jo{ jednu prednost, zahte-vaju mawu potro{wu energije nego proizvodwagoriva iz nafte. Me|utim, biogoriva imaju odre|ene nedostatke. Neg-ativna karakteristika je da ova goriva imaju mawuenergetsku vrednost od fosilnih goriva pa jepotro{wa ve}a. Postoji bojazan da se velikepovr{ine obradivog zemqi{ta ne zauzmu gajewembiqaka za biomasu, ~ime bi se smawile povr{ineza proizvodwu hrane. Zato je u Evropskoj uniji stim-ulisana proizvodwa biqaka koje se koriste zaproizvodwu biogoriva, dok se u SAD stimuli{eproizvodwa genetski modifikovane soje, ~ije se uqekoristi za proizvodwu biogoriva. Zemqe EU imajuvelike potencijale u proizvodwi poqoprivrednebiomase. Kori{}ewem biomase za proizvodwu bio-goriva u tehnologiji proizvodwe dobijaju se i drugiproizvodi koji imaju svoju {iroku primenu. Kada sebiomasa zagreva uz malu koli~inu prisutnogkiseonika, ugqen-monoksid i vodonik grade biosin-teti~ki gas, a ukoliko se masa zagreva u odsustvukiseonika, dobija se jediwewe uqa, iz kojeg moè dase izdvoji fenol koji se koristi za lepqewe drveta,plastike, ili kao pena za izolaciju.Kod nas je ve} duì niz godina prisutan problemnièg prose~nog prinosa ve}ine ratarskih kulturau odnosu na zemqe EU. Za ostvarivawe preuzetihobaveza koje se odnose na energetsku efikasnost isamodovoqnost, a posebno na promovisanuupotrebu biolo{kih goriva, neophodno je pove}aweprinosa p{enice na pet do {est tona po hektaru,kukuruza na osam tona, dok se prema evropskim stan-dardima uqana repica mora gajiti na najmawe80.000 hektara. Osim mawih prinosa, imamo iproblem usitwenosti poseda, {to dodatnooptere}uje proizvodwu alternativnih goriva jerpove}ava tro{kove transporta biomase. Kao glavnaprepreka u ostvarivawu intenzivnijeg kori{}ewabiomase, kao obnovqivog izvora energije u Srbiji,navodi se nepostojawe odgovaraju}e infrastruk-ture, nedovoqna raspoloìvost i iskustvo ukori{}ewu postoje}e opreme, neorganizovanosakupqawe biomase i nedostatak investicija.Pored navedenih problema u proizvodwi biomase,veliki broj stru~waka smatra da }e proizvodwa al-ternativnih goriva od gajenih useva drasti~nopove}ati cene hrane i na taj na~in je u~initi nedos-tupnom za veliki broj siroma{nih qudi u svetu.Ovakav scenario je o~igledan u razvijenimzemqama, kao {to su SAD. Zbog toga se u strategijiEU za proizvodwu „~iste energije“ iz obnovqivihizvora i kori{}ewa biogoriva navodi da }e sviproizvo|a~i biogoriva morati da imaju sertifikatEU da bi mogli da izvoze biogorivo na teritorijuEU.

Biomasa predstavqa obnovqivi izvor energije,kome se u svetu poklawa sve ve}a pa`wa. Veliki brojistraìvawa usmeren je na kori{}ewe biomase kaoenergenta. Pod biomasom se podrazumeva materijalbiolo{kog porekla, a moè se podeliti na drvnu,nedrvnu i ̀ ivotiwski ostaci i otpad.Biomasa je dugo predstavqala alternativni izvorenergije, a danas je prihva}en stav da je biomasaobnovqiv izvor energije.Biomasa nije samo materijal koji se koristi kao al-ternativna energija, ve} predstavqa osnovni ma-terijal od koga se konzervacijom u hemikalijiproizvode antifriz, plastika, lepak, ve{ta~kizasla|iva~i, zatim biodizel, biogas, etanol.

ALTERNATIVNA ENERGIJAAnalize koje su ra|ene u Evropi pokazuju da nematrì{nog limita u kori{}ewu biogoriva, ve} jejedino ograni~ewe dostupnost sirovina. S toga sedanas razmi{qa o planta`nom gajewu energetskihìtarica, biqaka bogatih {e}erom, uqarica, br-zorastu}ih drvnih biqaka, brzorastu}ih biqaka ve-like lisne povr{ine.Kada se govori o ukupnim poqoprivrednim resur-sima dostupnim za proizvodwu alternativne en-ergije, ne treba zanemariti ni dobru sirovinskubazu koja poti~e iz vo}arstva i sto~arstva. Ostaciorezivawa vo}waka i vinograda, kao i zamenastarih stabala novim, ~ini jo{ jedan izvor biomaseu poqoprivredi. Rezidbom vo}aka, svake sezone do-bija se zna~ajna koli~ina biqnih ostataka, jedna dodve tone po hektaru, koja se naj~e{}e spali, re|e za-orava, a veoma retko briketira. Sli~na situacijaje i u vinogradarstvu, gde se svake godine spaquje okojedne tone ostataka rezidbe.Prema nekim istraìvawima, po hektaru poqo-privrednog zemqi{ta moè da se dobije tri toneslame od p{enice, soje i ostataka uqane repice, pettona ostataka od kukuruza, ~etiri tone od sun-cokreta.Ostaci iz sto~arstva su izuzetan energetski izvor

EKOLOGIJA16

OBNOVQIVI IZVORI ENERGIJE

Qiqana RI\O[I]

POTENCIJALI KORI[]EWA BIOMASEjer se u otpadnim materijama nalazi 70 do 90 odstoenergije koja je akumulirana u hrani za ̀ ivotiwe, akoju one ne mogu da iskoriste.MOGU]NOSTI SRPSKE POQOPRIVREDE

Republika Srbija raspolaè sa 5,7 miliona hek-tara poqoprivrednog zemqi{ta, {to ~ini oko 70odsto ukupne povr{ine zemqe. Studije pokazuju da jenajve}a koli~ina biomase proizvedena u Srbiji uratarskoj, zatim vo}arskoj, vinogradarskoj i sto~ar-skoj proizvodwi. Glavne ratarske kulture iz kojih seproizvode alternativna goriva su: kukuruz,p{enica, {e}erna repa, suncokret, soja i uqanarepica. Ovi ratarski usevi, vo}waci, vinogradi istajwak daju oko 94 odsto ukupno proizvedene bio-mase u poqoprivredi, dok se ostalih ~etiri odstodobija od nusproizvoda soje, uqane repice, hmeqa,duvana i quspica suncokreta. Najve}i procent bio-mase u na{oj zemqi daju ìtarice, koje imaju inajve}i udeo u setvenoj strukturi. Kako ìtarice,prema re~ima stru~waka, zadovoqavaju i prevazi-laze doma}e potrebe za hranom, od vi{estruke ko-risti bi bilo da se proizvodni vi{kovi usmere naproizvodwu bioetanola. Osim toga, za ozbiqnijuproizvodwu alternativnih goriva, potrebno jepromeniti setvenu strukturu, {to podrazumevasmawewe povr{ina pod ̀ itaricama uz ve}e u~e{}euqarica.U Srbiji se, prema procenama, godi{we proizvedepreko 12 miliona tona biomase, od koje se samomali deo koristi za proizvodwu biogoriva.Me|utim, prema re~ima stru~waka, u narednim god-inama moè se o~ekivati ve}e kori{}ewe biomaseza proizvodwu biogoriva, jer }e to biti obavezaSrbije kako bi se smawila koli~ina ugqen-dioksidakoji se emituje u atmosferu sagorevawem fosilnihgoriva.

BIOGORIVO, PREDNOSTI I MANEZa razliku od ostalih obnovqivih izvora energije,biomasa se moè konvertovati direktno u te~nogorivo za potrebe automobila. To je veoma va`no,

mogu da predstavqaju mikroorga-nizmi, odnosno bakterije. Naime uko-liko se obavqa muà u otvorenesudove, u mleko mogu da dospeju iz vaz-duha spore bakterija Clostridiae, kojepoti~u iz silaè, pri ~emu izazivajunepoèqan proces zrewa tvrdihsireva, {to je naj~e{}e pra}enonadimawem, promenom strukture,arome i ukusa. Zanimqivo je dapomenute promene nisu zapaène uproizvodwi mekih siireva. U prirodiove bakterije ìve u zemqi{tu.Zemqi{te moè da sadrì u uzorkujednog grama od 300-400 ovakvih bak-terija. Me|utim, tokom pripremesilaè nrepravilnim postupcimamoè do}i do zaga|ewa sporamaClostridiae, prevashodno zboguno{ewa zemqe i blata u masu zasilirawe, uglavnom zbog nepa`we alii zbog nestru~nosti prilikom pos-

RE^ STRU^WAKA 17

Silaè pripremqene od razli~itihbiqnih kultura mogu da direktno uti~una kvalitet mleka i proizvoda dobi-jenih od mleka. Silaà kao konz-ervisano hranivo, izme|u ostalogodlikuje se specifi~nim, o{trimmirisom na koji uti~e vrsta siliranogmaterijala kao i uslovi i duìnavrewa. Miris silaè moè da se pre-nese preko organa za varewe namleko koje se formira u mle~nim`lezdama. Za sada je ipak prihva}enoda se kiseli i aromati~ni sastojcisilaè, ina~e rastvorqivi u mleku,prenose na mleko nakon konzumirawasilaè. Pomenuti sastojci se mogueliminisati iz pomuzenog ili iz za-grejanog mleka postupkom aeracije(provetravawa) u vakuumu. Mirissilaè moè da se prenese pri muìu otvorene sudove, pri ~emu se uz vo-denu frakciju vezuje i za mle~nu mast,

odakle se te{ko moè odstraniti,ta~nije samo delimi~no putemaeracije. U nepoèqnu grupu ulazesilaè od leguminoza sa izraènom-pove}anom vla`no{}u. Preporuka jeda se ìvotiwama daje silaàiskqu~ivo posle zavr{ene muè, jerse na taj na~in obezbe|uje dovoqnovremena za razgradwu nepoèqnihmaterija u organizmu, odnosno da serazloè nosioci neprijatnih mirisaiz konzumirane silaè. Neke vrstekori{}enih silaà mogu da deluju nakvalitet, boju i koli~inu mle~nemasti, odnosno maslaca. Ako se rec-imo, koristi kukuruzna silaà, tadase intenzivno pove}ava koli~inabuterne kiseline, a zatim i kapronskei kaprilne kiseline u mle~noj masti.Ovo za posledicu kasnije imapove}awe tvrdo}e maslaca.Veliki problem za pomuzeno mleko

UTICAJ SILA@E NA KVALITETMLEKA I MLE^NIH PROIZVODA

SIDERACIJA U VO]WACIMA

tupka gaèwa mase zaprqanom meha-nizacijom. Utvr|eno je da ovih bakter-ija ima naro~ito mnogo u silaàma odbiqne mase koja se posebno te{kosilira.To su naj~e{}e leguminoznevrste, poput lucerke, crvene deteline,grahorice i sl. Poznato je da ove kul-ture imaju nedovoqnu koli~inu{e}era, pa je na taj na~in stopiran iproces brzog razvoja bakterijamle~no-kiselinskog vrewa. Da bi sepospe{io proces mle~no-kiselinskogvrewa, ove kulture treba siliratidodatkom ugqenohidratnih hranivaili upotrebom inokulanata. Ovajefekat se postiè trostrikim de-jstvom i to: ubacivawem kulturamle~nih bakterija, zatim, pove}awemkuhiwske soli do odre|ene mere iliupotrebom niè temperature u pro-cesu zrewa sireva.

Dragoqub KRAJNOVI]

razlaè. Spada u biqke-azotofik-satore i otporna je na mrazeve.Uno{ewe u zemqi{te zaoravawemvr{i se kada je 50 odsto biqaka ucvetu;- Za suvqa i zemqi{ta iscrpqenaslabim |ubrewem najpogodnija jelupina, tako|e otporna na mrazeve.Seje se u septembru, a zaorava uaprilu ili maju mesecu;- Za brdske krajeve upotrebqava seheqda (Fagopyrum esculentum). Us-peva na svim tipovima zemqi{ta, ana jako kiselim moè dati ~ak dvaotkosa godi{we. Dobra je medonosnabiqka. Ima sposobnost izvla~ewakalijuma i fosfora iz dubqih slojevazemqi{ta. Zbog velike osetqivostina mrazeve seje se u prole}e ilisredinom leta, u koli~ini 150-200kg/ha. Zaorava se u jesen i wena ze-lena masa se brzo raspada uzemqi{tu.Za zeleni{no |ubrewe moè se gajitii facelija (Phacelia tanacetifolia), kojaje i odli~na medonosna biqka.Potrebna koli~ina semena je 14-15kg/ha, a koli~ina dobijene organskemase koja se dobija wenim zao-

Biqke za zeleni{no |ubrewe se gajes ciqem stvarawa velike biqne masekoja prilikom razgradwe oboga}ujezemqi{te hranivima, kao ipoboq{avawa strukture zemqi{ta,wegovog toplotnog reìma i mikro-faune. Na strmim terenima ovebiqke ublaàvaju eroziju, dok se napeskovitim zemqi{tima spre~ava wi-hova propustqivost i ispirawe.Va`na je i wihova uloga u odràvawuzemqi{ta u nezakorovqenom stawu. Biqke za zeleni{no |ubrewe tro{emnogo vode i hrane iz zemqi{ta zasvoj razvoj, pa se preporu~uje da seprimewuju ili u sklopu agromeliora-tivnog |ubrewa pre podizawavo}waka ili da se gaje u mladimvo}wacima. Za mlade vo}wake trebaodabrati one kulture koje se gaje uzimskom periodu (setva semena u jesen- zaoravawe u prole}e), jer onda nekonkuri{u vo}kama kao npr. tokomvegetacije, kada ina~e u na{em pod-nebqu ~esto vlada su{a. Pri gajewupokrovnih kultura u mladom vo}wakutako|e treba pove}ati koli~inuhraniva, da vo}ke ne bi gladovale. Izbor kulutura za zeleni{no

|ubrewe zavisi od tipa zemqi{ta inamene:- Za peskovita i beskre~na zemqi{taneutralne-kisele reakcije najboqa jelupina (Lupina sp.). Ona se u toplijimkrajevima seje u jesen, u koli~ini odoko 180 kg/ha. Vegetira u rasponu 3-4,5 meseca. Daje 50-60 t/hazeleni{ne mase;- Za laka zemqi{ta sa dovoqno kre~akoriste se grahorice (maqava ipanonska) u semenskoj koli~ini 140kg/ha. Po{to znaju da polegnu, obi~nose seju u sme{i sa raòm i ovsem.Obi~na grahorica (Vicia sativa) je os-etqiva na hladno}u (izmrzava na 8stepeni) pa se seje u avgustu, a zao-rava kasno u jesen. Maqava grahor-ica (Vicia vilosa) dobro podnosi zimskehladno}e, pa je setva mogu}a u perioduseptembar-novembar, a zaoravawe uprole}e (mart-april). Spadaju ubiqke-azotofiksatore.- Za kisela zemqi{ta centralne i za-padne Srbije (pH je 4,7), kao i za je-sewu/prole}nu setvu pogodan je sto~ni(krmni) gra{ak (Pisum arvense). Biqkase brzo razvija i daje velike koli~inebiqne mase (oko 40 t/ha) koja se brzo

ravawem u vreme precvetavawa je 40tona po hektaru. Sla~ica (Sinapis alba) se seje u~istoj kulturi u periodu avgust-sep-tembar (12-15 kg/ha), a zaorava uprole}e slede}e godine, daju}i oko 30t/ha zelene mase. Snaàn korenovsistem sla~ice izvla~i dosta fos-fora i kalijuma iz mrtvice, kojitako|e stoje na raspolagawu gajenimkulturama. Postoji i ~itav niz drugih biqnihvrsta: soja, uqana repica, detelina,sudanska trava i dr. koje daju velikukoli~inu zelene mase koja se brzorazlaè u zemqi{tu i ostavqa velikekoli~ine azota za sobom.Radi pravilnijeg |ubrewa zemqi{tau vo}waku (tj. wegovog maweg iscrpqi-vawa), obi~no se zasejava svaki drugime|ured. Tehnologija uno{ewabiqaka za sideraciju u zemqi{te jejednostavna: neposredno pred ilipo~etkom cvetawa/plodono{ewa onese povaqaju ili isitne tawira~ama,a potom zaoru plugom, ili se usitne paplitko unesu rotofrezom, shodno du-bini korena.

Mr Dejan MARINKOVI]

pisac. Ja sam samo pisac. A, on nije hteo ni toda mi ostavi, nego mi je, eto, udario na ka{iku.Direktno mi je ugrozio egzistenciju jer ja nitiumem da sviram, niti umem da pevam, niti gradimku}e, niti reìram filmove. Ali, wemu je sve tomalo. Ako se ne{to novo pojavi, on mora da budeprvi. Sigurno je dnevnik pisao u helikopteru, nasvim meridijanima... îtaju}i dnevni~ke zapiseukazivalo mi se da je to nagove{taj ne~egastra{nog {to se pribliàva, {to se najavquje,nadolaze}e strahote, koja nije imenovana, a kojumi svaki dan ose}amo. Novi svet negacije jero|en, a predose}a ga Kusturica – kazao jeBe}kovi}, koji je poznatog reìsera sa mno{tvomtalenata, predstavio kao renesansknog umet-nika. V. P.

“U Sarajevu su spaqivali Andri}eve kwige i onikojima vatra u hladnim zimskim danima nije tre-bala da se ogriju”, objavqivao je Emir Kusturicau dnevni~kim zapisima. Staro {tivopotkrepqeno novim zapisima od pre dva meseca,nazvano {aqivo “[ta mi ovo treba”, pred-stavqeno je 24. oktobra na 63. Me|unarodnomsajmu kwiga. Pred prepunim platoom “BrankoMiqkovi}” u ime izdava~ke ku}e “Vukoti} medija”prisutnima se obratio Emirov dugogodi{wi pri-jateq Mawo Vukoti}. Tre}a po redu Kusturi~inakwiga nije biografija, ni autobiografija, ve}zapisi koji obuhvataju period od 25 godina.- Kusturica je mogao da bira bilo kojeg izdava~au Evropi. Po{to se pokazalo da je wegovo pri-jateqstvo trajno, dugo i ozbiqno, rukopis je

KULTURA18

PREDSTAVQEN NOVI ROMAN EMIRA KUSTURICE

ODR@AN PETI PESNI^KI SABOR U SLAVU SVETE PETKE

NAJAVA NADOLAZE]E STIHIJE

POEZIJA ZA OZEBLE

doneo meni. Sad mogu sa par~etom wegove zlatnepalmine gran~ice da se malo hladim, da ~istimpra{inu sa beogradskih izloga – istakao jeVukoti}, koji je govorio o prvom susretu sa Kus-turicom 1990. godine u Mostaru. Vukoti} je najavio da }e objaviti taj Emirovgovor, koji je sa~uvao do dana{wih dana. Ovreme{nosti zapisa govori i podatak da su gaokvasile mostarske ki{e. Na promociji je govorio kwièvnik i akademikMatija Be}kovi}, koji je na Sajmu promovisao“Sve svoje portrete”. Aludiraju}i na prisutne upublici, me|u kojima je bilo vi{e penzionera,nego predstavnika medija, Be}kovi} je rekao:“Ako niste znali, ovo je Emir Kusturica”. - On je filmski rediteq, muzi~ar, graditeq, a i

U slavu Svete Petke, svetice Epivatske, nedequdana pre slave, 20. oktobra, odràn je petiPesni~ki sabor u Domu kulture u Ov~i. Organizatori skupa su Udruèwe pisaca“Poeta” Dunavski venac i sve{tenstvo HramaSvete Petke na Ov~anskom putu. Duhovna poezijabila je okosnica oko koje su se okupili pesnici,a ~uli su se qubavni, refleksivni i rodoqubivistihovi.Nakon ve~eri poezije, posle vi{esatnog pro-grama, u kojem je nastupio i KUD PKB, pesnici izzemqe i regiona posetili su ve~erwu slu`bu uHramu Svete Petke. Nagrade i pohvalniceuru~io je Boro @ivaqevi}, predsednik

Udruèwa pisaca “Poeta” . U nadmetawu za najboqu pesmu Sabora u~estvo-valo je 78 pesnika. Dodeqene su tri prve na-grade, dok su ~etiri pesme pohvaqene. Prvonagra|eni je beogradski pesnik Milan\eri}, drugu nagradu dobio je Golub Ja{ovi} izKragujevca, a tre}u nagradu NevenaMilosavqevi} iz Zve~ana. [tampan je iZbornik radova “Pesni~ki sabor u slavu SvetePetke”. Udruèwe “Poeta” postalo je bogatije za ~etirinova ~lana. Peti pesni~ki Sabor pokazao je dapoezija moè da promeni raspoloèwe ~itaocai ugreje ozeble u hladnim zimskim danima. V. P.

Sad mogu sa par~etom wegove zlatne palmine gran~ice da se malo hladim, da ~istim pra{inu sa beogradskih izloga –istakao Manojlo Vukoti}

OCU RADOMIRUKad su se igrali klikeri, ja sam

nakovaw tuko.Najlep{i vetar {to pamtim bio

je kova~ki meh. Iskrice bejahu zvezde pravqene

mojom rukom. Ozaren sazve`|em prvim, u

meni je wihov let. Drveno korito pamtim, u wemu

sam kalio ~elik. Mnogo je oblaka bilo {to je

pro{lo kroz o~i. Pro{lost {to nosim, nemam s

kim da delim. Svitawa koja mi stiù, nose mi

duge no}i. Muzika koja me prati, ka{aq je

tvoj o~e. Suza se u uho sliva i gu{i

tonove wene. Nad tvojom humkom, dugo se ~a{e

to~e.Ruka satkana od bora greje us-

pomene. Kad mi mengeli srce stegnu i

zadwa iskra sko~iPone}u }umura za srca, od na{e

{qive rankePa da se grejemo! Duge su bile

hladne no}i. Pone}u na{e pri~e i mojepesme, nama na uranke.

Milan \ERI]Prva nagrada petogPesni~kog sabora NAGRA\ENI PESNICI U HRAMU SV. PETKE

19ZDRAVQE

Priredila: Vera PONTI

Prvi put u medicinskoj praksi fizi~ka aktivnostmoè se primewivati kao lek za 21. vek, re~eno jena tribini 63. Me|unarodnog sajma kwiga, 24. ok-tobra, na predstavqawu kwige “Vodi~ za zdrav

ìvot”, u izdawu “Komodor trejda”. Autor je pro-fesor dr Radosav Dragojevi} (82), endokrinolog,poznat kao li~ni lekar Josipa Broza Tita i Slo-bodana Milo{evi}a, na~elnik Klinike za en-dokrinologiju Vojnomedicinske akademije (VMA),gde je i penzionisan. Nakon toga nastavio je radna mestu {efa Katedre za internu medicinuMedicnskog fakulteta u Fo~i. Wegovom elanu ivitalnosti pozne godine nisu mogle da naude, pa jeznawe preto~io u kwigu. U ciqu promovisawa zdravqa, ideje vodiqe kojaga ne napu{ta ni u devetoj deciniji ìvota, prof.Dragojevi} je pristao da ~itaocima “Poqoindus-trije” predstavi glavne teze pomenute studije.Vitkim stasom samo je potvrdio blagotvornostnau~nih znawa do kojih je do{ao u “Vodi~u”. Studija je plod dvadesetogodi{weg rada dvanaeststru~waka sa VMA, me|u kojima su sportski lekari,fiziolozi, patofiziolozi, biohemi~ari i en-dokrinolozi. Re~ je o metaboli~kom istraìvawu,odnosno prou~avawu biohemijskog procesa, otkri-vawu misterije za{to dolazi do modifikacijehemijskih jediwewa u ìvim organizmima i }eli-jama.- Istraìvawima smo dokazali da kondicijasmawuje faktor rizika za dobijawe ate-

rioskleroze i unapre|uje zdravqe kod onih kojiimaju dispozicije za nastanak bolesti. Proceduraje nazvana “Hleb za 21. vek”. Od lekara op{teprakse bi se zahtevalo da meri kondiciju. Do we

se dolazi ve`bawem tri puta nedeqno u pravilnimrazmacima, a potrebno je angaòvati velikemi{i}e nogu i ruku. Postiè se i {etwom, ho-dawem do blagog zamora, kada dolazi do promenemetabolizama. Iznenadilo nas je da se najve}epromene de{avaju u mozgu. Fizi~ka aktivnost gapodmla|uje, ~ini ga mnogo efikasnijim, boqim,funkcionalnijim, intenzivno ga snabdevakiseonikom, vid se popravqa – istraìvao jeprof. dr Dragojevi}.

Nedovoqna fizi~ka aktivnost je globalni fak-tor rizika po zdravqe, najodgovorniji zarazboqevawe, umirawe i lo{ kvalitet ìvota.Zbog zanemarivawa prevencije mnogih bolestizvoni alarm za uzbunu. Svetska zdravstvena

KONDICIJA KAOHLEB NASU[NA

PROF. DR RADOSAV DRAGOJEVI] O “VODIÛ ZA ZDRAV @IVOT”

Zbog zanemarivawa prevencije mnogih bolesti zvoni alarm za uzbunu. Nalazimo se na tre}em mestu u Evropipo broju obolelih i umrlih osoba

organizacija (SZO) proglasila je epidemijufizi~ke neaktivnosti. Poga|a sve, decu,odrasle i starije. Qudi koji rade, a fizi~kisu aktivni, mawe se razboqevaju, ne idu nabolovawe i lak{e odràvaju telesnu teìnu na

èqenom nivou. Na tre}em mestu u Evropi smopo razboqevawu i smrtnosti. Raste broj umr-lih od {loga. Svakog dana 47 osoba u Srbijidobije infarkt, a 15 ga ne preìvi. Svakogsata {est qudi umre od kardiovasularnihbolesti. To nikoga ne zabriwava posebno. Prof. Dragojevi} je pre nekoliko godina for-mulisao nacionalni program za prevenciju io~uvawe zdravqa stanovni{tva Srbije, alibez efekta. Nacija je u te{koj zdravstvenojsituaciji jer se nedovoqno primewuju preven-tivni programi. Umesto preokupacije bole{}upotrebno je da se bavimo preventivom,za{titom i unapre|awem zdravqa. Trenutno seniko time organizovano ne bavi, zakqu~io jeprof. Dragojevi}. Najlak{e je potraìtipomo} lekara ili popiti lek.

POVRATAK MEKIWAMAStoka jede mekiwe i dobija sve hranqive materije, spokojnija je od nas jerima dovoqno vitamina Be kompleksa. Qudi jedu ~ist skrob u belom bra{nui ve~ito su nezadovoqni, upravo zbog nedostatka vitamina. Prave}i belihleb elimini{emo iz zrna sve {to je najkvalitetnije, a to su vitamini, min-erali i vlakna iz opne zrna. Prof. Dragojevi} savetuje da izbegavamo belihleb i peciva.

ZDRAVIJE JE DOMA]E- Sve je vi{e gojaznih u Srbiji, a ima sve vi{e preparata za mr{avqewekojima se “kupuje” zdravqe. Treba iskoristi prednosti podnebqa. Na{eìtarice imaju visoku vrednost jer rastu sa dosta sunca. Ne treba podle}i~arima reklame koja hvali tajanstvene supstance iz Sibira ili sa nekihdrugih podnebqa, da ne govorimo o hrskavicama ajkula... Da li se ispravnohranimo govori nam vaga, a ne popularni na~ini ishrane, kao {to je ishranapo krvnim grupama... Ishranom postièmo da se ose}amo dobro, da iz-gledamo dobro, da su nam rezultati analiza dobri. To je sva mudrost ishrane- kaè prof. dr Dragojevi}.

BORBA ZA [TO MAWE INSULINA- Pravilna ishrana to je to borba za {to mawe insulina u organizmu.[e}er, fruktoza i glukoza direktno stimuli{u wegovo lu~ewe. Izvor supraznih kalorija, pa ih treba izbegavati. Potrebno je da obroci budu uravnoteèni i u odre|enom periodu, jer se or-ganizam privikava na satnicu. @eludac je kao pas, moète da ga trenirate,a to sam video i u praksi. Doru~ak se ne sme preskakti jer se dovodi u di-rektnu vezu sa zdravqem. Ve~erwi obrok treba izbegavati jer organizam uto vreme smawuje metaboli~ku aktivnost. Ako kasno uve~e jedete moè da sedesi da nemate dobar san i da se probudite se sa 200 do 300 grama teìnevi{e nego {to ste imali ju~e – upozorava prof. Dragojevi}.

4. FIL: 250 ml mleka, 250 g kremsira, 100 ml {laga, 100 g putera,100 g {e}era, 1 puding od vanile,200 g malina ili vi{awa.Priprema: U {erpicu nasutimleko i {e}er i ostaviti daprokuva. Dodati puding i me{ati.Ostaviti da se malo ohladi pa usmesu umutiti puter. Umutiti {lag,pome{ati sa krem sirom, pa svezajedno pome{ati sa kremom odpudinga. Puniti korpice i odozgopore|ati maline/vi{we.5. FIL: 300 g krompira, 100 g{argarepe, 100 g kiselih kras-tavaca, 200 g pe~enice, 200 g ma-joneza. [argarepu i krompir skuvati,ohladiti i narendati na krupnorende. Pe~enicu ise}i na kockicei sve zajedno spojiti sa majonezom.Puniti korpice i dekorisati poèqi.6. FIL: 200 g pavlake, 200 gfeta sira, 50 g pe~enog susama, 4pe~ene paprike, 50 g kulena, 2ka{ike ajvara, so, biber,mrvqena quta paprika.

TRPEZA20

I SLANO I SLATKO

Priredila: Dejana TO[I]

KORPICENeutralno testo za korpicemoète napraviti sami.U posudu za me{ewe staviti 200 gbra{na, pola kesice pra{ka zapecivo, 40 g putera ili margarinana sobnoj temperaturi, 3 ̀ umanca,2 ka{ike kisele pavlake, malosoli. Od ovih sastojaka zamesitiglatko testo, zamotati u stre~foliju i ostaviti da odstoji ufriìderu oko dva sata. Ovo jekoli~ina za dvadesetak korpica.Modlice za korpice ili pleh zamafine podmazati. Otkinutikomad testa dovoqan za 5-6 kor-pica, a ostatak ostaviti da stojina hladnom. Oklagijom rastawititesto na oko 2-3 milimetra, mod-lom ise}i i prstima, lagano pri-tiskaju}i, obloìti kalup. Dnobocnuti viqu{kom. Dok praviteostale korpice, formiraneodloìti u friìder da se ne bigrejale.Kada su korpice gotove, na dnosvake staviti komad papira zape~ewe i nekoliko zrna pasuqaili pirina~, {to }e spre~iti da sedeformi{u prilikom pe~ewa.Pe}i na oko 170 stepeni tako dakrajevi blago porumene, obi~no jeto 15-20 minuta. Paziti da se neprepeku. Ove korpice se mogu puniti i deko-risati na bezbroj na~ina, slanimi slatkim puwewem, a mi vampredlaèmo nekoliko.

1. FIL: 250 g pile}ih prsa ilikuvanog belog mesa, 100 g tarane,300 g kiselih krastavaca, 100 gpe~enog kikirikija, 1 ravnaka{i~ica karija, 350 g majoneza(plus 50 g za dekoraciju), so ibiber po ukusu.Taranu skuvati po uputstvu sa pako-vawa. Pile}a prsa/belo meso ikrastavce iseckati na kockice.Kikiriki krupno samleti. Sje-diniti sve sastojke, pome{ati samajonezom i puniti korpice. Deko-risati po èqi.

2. FIL: 4 ùmanceta, 4 ka{ike{e}era, 50 g maslaca, ka{ikamleka, 50 ml slatke pavlake, 150 gbele ~okolade, kesica vanilin{e}era. Za dekoraciju: 150 gborovnica, 50 g {e}era.Priprema: umutiti na pariùmanca, {e}er, vanilin {e}er,maslac i mleko. Ujedna~enoj smesidodati izlomqenu belu ~okoladu ime{ati dok se na rastopi. Skinutije s vatre i sastaviti s umu}enomslatkom pavlakom. Kremom punitikorpice. Ukuvati vodu sa {e}erom,spustiti borovnice i nastaviti ku-vawe jo{ desetak minuta. Kad sesirup prohladi, preliti puwenekorpice.

3. FIL: 250 g maskarpone sira,200 g {laga, 100 g prah {e}era,malo vanilin {e}era, vo}e poizboru, toping od ~okolade.

Pome{ati sir, vanilin {e}er iprah {e}er. Umutiti odvojeno{lag pa u wega sipati ovu smesu,izme{ati i filovati korpice.Odozgo pore|ati vo}e koje volitei preliti topingom od ~okolade.

balski sudija. Generacija ritskihfudbalera pamti}e ga po dobrotijer je znao da petli}e, gole i bose,povede u Beograd i o svom tro{kuobu~e od glave do pete. Bilo je tovreme kada se radilo iz entuzi-jazma i qubavi prema sportu. Bioje poznat po tome {to je mnogimbiv{im fudbalerima “Poqo-privrednika” posle fudbalskekarijere u klubu pronalazioradno mesto u PKB-u. Uvek je imaoponeku dobru re~ da kaè o svojimigra~ima koji su proslavili “Po-qoprivrednik”, kasnije FK PKB.Tako su zahvaquju}i ~ika Stevinojagitaciji kod direktora, mnogibiv{i fudbaleri stekli penziju uKombinatu. Putovao je sa klubom po celoj Ju-goslaviji i ponosio se svojim ju-goslovenstvom. Bio je jedan odinicijatora bratimqewa dva kom-binata PKB-a i PIK Beqa izHrvatske. Prijateqstvo je trajalobez prekida od 1955. do 1990, a

HRONIKA 21

Neki od wih su svojim radomdo~arali bajku o vremenu iqudima koji su bez nagrade i plateradili za zajednicu. U wihovovreme izgra|eno je vi{e od 3.000stanova za radnike PKB-a, a samona lokaciji Bor~a-Greda vi{e od700.

MR MILOJKO VEQOVI]VEQA[ (1928 -2016)

Na ~elu PKB-a, poqoprivredno-industrijskog giganta, jedne odnajve}ih firmi u velikoj Jugoslav-iji, od 1981. do 1988. godinenalazio se magistar ekonomskihnauka Milojko Veqovi} Veqa{.Pre toga bio je na ~elu Privrednekomore Srbije, sekretar zaprivredu i ~lan Izvr{nog ve}aSrbije u dva mandata. Pre nego{to je postao generalni direktorKombinata upoznao je planove imogu}nosti razvoja agrara Srbije.Jedan mandat proveo je nadu`nosti direktora Saveznih rob-nih rezervi za prehrambeneproizvode SFRJ. To mu jeomogu}ilo da upozna sve poqo-privredne kombinate i prehram-benu industriju Jugoslavije. UPKB-u Veqovi} je nastavio 19zapo~etih investicionih pro-jekata, me|u kojima su bili“Frikom” i “[e}erana”, koji suizgra|eni u wegovo vreme, kao inove farme sviwa u Sur~inu,Obrenovcu i “Vizeq” uFarka`dinu, nove farme krava uDobanovcima, Zemunu i âjetini,kao i vi{e farmi ovaca naVlasini, u Boqevcu i kodUro{evca. U vreme wegovog man-data podignuto je vi{e tovili{tajunadi, zatim i ribwak od 1.100hektara u Opovu. Izgra|eni su ihoteli od 1.500 leàja u Obren-ovcu, Mladenovcu, Bijeloj, velikibroj supremarketa i drugih ob-jekata koji su bili nameweniskladi{tewu prehrambenihproizvoda. Izgra|eno je vi{e od3.000 stanova za radnike PKB-a,a samo na lokaciji Bor~a-Gredavi{e od 700.

RADENKO STANI](1938- 2006)

Ro|en 28. septembra 1938. godineu mestu [qivovica kod âjetine uZlatiborskom okrugu. Zavr{io jePoqoprivredni fakultet u Ze-munu. Bio je glavni i odgovorni

urednik “Poqoindustrije”, direk-tor Centra za informisawe i iz-dava~ku delatnost, potpredsednikPKB-a, predsednik Sekcije za po-qoprivredu i selo Republi~kekonferencije SSRN Srbije,pomo}nih izvr{nog direktora zapravne, kadrovske i op{teposlove PKB-a, predsednikZadru`nog saveza Srbije. O sebije govorio da je u~enik erske ipkbeovske {kole ìvota, izdanakrasko{nog i duhom bogatog Zlati-bora. Objavio kwigu “Re~ ~ovekakazuje” (1996) koja je ocewena kaokwiga mudrosti i igre, napisana uvukovskoj tradiciji. Autor jepesni~ke zbirke “@ivo blago”(1997), koja je prava poetska en-ciklopedija sela. To je povest oopstajawu, postanku, nadama istrepwama srpskih doma}ina owihovom “blagu”. Napisao je “Uradionici prirode” (1999) i“Zemqa bo`ja, vera teà~ka”(2001), dug i dar neimarima kojisu stvorili PKB.

STEVAN JOVANOV STEVA(1932-2016)

Jedan je od osniva~a fudbalskogkluba “Poqoprivrednik”, poznatkao Steva Problem. Nadimak jedobio dok je igrao na pozicijibeka. Kad god je trebalo da seizvede slobodan udarac on je pri-lazio treneru re~ima: “Pustitemene da re{im taj problem”. Sveje podredio fudbalu, a ceo wegovìvot stao je u dve re~i sa trislova – rit i PKB. Kad je generalni direktor hteo daga zbog wegovih organizatorskihsposobnosti i marqivosti samesta voza~a u “PKB Transportu”premesti na mesto sekretaragazdinstva na Kovilovu, on jeodbio tada visoko mesto nadru{tvenoj lestvici. Sve zaradnajsporednije stvari na svetu.Ostao je za volanom jer je smatraoda }e tako vi{e koristiti svomfudbalskom klubu kome je posvetio{est decenija ̀ ivota. Koliko je taqubav bila sna`na svedo~i i po-datak da je sekretar gazdinstva uto vreme bio drugi ~ovek pova`nosti na imawu, posle direk-tora. Vremenom je poziciju bekazamenio mestom trenera sa licen-com. Kad se znawe sa terena iklupe nagomilalo po~eo je da delipravdu na terenu. Postao je fud- Vera PONTI

ONI SU PROSLAVILI PKB

VREME BRATIMQEWA “PIK BEQA” I KOMBINATA

nastavqeno je posle rata uHrvatskoj. Posedovao je obimnu doku-mentaciju, vi{e od hiqadu slikakoje su obeleìle vreme nasta-jawa sportskih klubova u kriluPKB-a. Govorili su da se takav~ovek vi{e ne}e roditi uPan~eva~kom ritu i da }e prote}imnogo vode Dunavom dok se takaventuzijazam ponovo ne zacari ujednom ~oveku. Oni koji su ga poz-navali posvedo~ili su nam da je samnogo qubavi pisao Kwigu utisaka- izve{taje sa utakmica. Svojimradom do~arao je bajku o vremenui qudima koji su bez nagrade iplate radili za zajednicu. îkaSteva je zbog svog velikog sport-skog srca, koje je kucalo za PKB,zasluìo da jedna ulica u ritu, ilifudbalski stadion, ponese wegovoime.

Stevan Jovanov

REKLAME22

DANILO PIQEVI] (1941-2018)

Pro{log meseca 14. oktobra naput bez povratka oti{ao je DaniloPiqevi}, diplomirani ekono-mista, dugogodi{wi radnik Radiotelevizije Srbije, {est godina~lan Odbora direktora PKB-a.Ro|en je 1. oktobra.1941. godineu Bile}i, od oca Obrena i majkeCmiqane. Ekonomski fakultetzavr{io je u Beogradu. Profe-sionalnu karijeru zapo~eo je up r e d u z e } u“Metal servis”iz Beograda.Najve}i deo svogstru~nog znawaostvario je uRTS-u, gde jeradio 33 go-dine, nar u k o v o d e } imp o z i c i j a m au~estvovaju}i ud o n o { e w uva`nih odluka.Nakon penzion-isawa je bio ak-tivno ukqu~en ud r u { t v e n o -politi~ki ìvot

VITALAN U DESETOJ DECENIJIIN MEMORIAM U SLICI I REÎ

Op{tine Grocka i GradaBeograda. Wegovom zalugomura|ena je infrastrukturanaseqa Kalu|erica. ^lan Odboradirektora PKB Korporacije a.d.bio je od 25. juna 2012. godine.Svojim bogatim iskustvom,znawem, energijom i odlu~no{}u,dao je zna~ajan doprinos udono{ewu va`nih odluka za razvojkompanije. Po{tovawe prema za-poslenima u PKB-u iskazivao jesvojim prisustvom na obele`vawu

svih va`nihdoga|aja u kom-paniji. Bio jeuvek radovi|en gost. Odlaze}i izìvota osta}enam drag use}awu iprimer mladimgeneracijama.Neka ti jeve~na slava ihvala za tvojdoprinos sre-dini u kojoj siìveo i radio.

KolektivPKB-a

Ne pridavati zna~aj bolestima, neo~ajavati, smejati se, zbijati {ale,{etati se i pose}ivati prijateqe poudaqenim PKB-ovim naseqima, mogu}eje i u desetoj deceniji ìvota. To jesvojim primerom pokazao KristivojeVu~kovi}, poznatiji kao deda Krle,penzioner PKB-a. Nedavno je u svomdomu u Padinskoj Skeli, u kruguporodice i kom{ija proslavio 94.ro|endan. Godine wegovog radnogstaà (34) uskoro }e se poklopiti sagodinama provedenim u penziji (33). Ro|en u vreme (1924) kada se RadioBeograd oglasio prvi put Kristivojev

ìvot bio je povezan sa medijima. Nijeodbio novinare kada su ga budili izsna da bude svedok podizawa PKB-a, udokumentarnom filmu o Kombinatu.Jedno vreme bio je kolporter, razno-sio je “Poqoindustriju” po nasequ. - Na{ kom{ija Krle ispratio jeodrastawe tri generacije, moje, mojedece i mojih unu~adi. Zahvaqujemo muse na svim {alama, osmesima i lepimre~ima koje nam je uputio – kaèkom{inica Mladenka Lu~i}, koja je sa~lanovima svoje porodice deda Krletupriredila malo ro|endansko slavqe.

V. P.

23DRU[TVO

KOLIKI MO@E BITI VA[SUBJEKTIVNI OSE]AJ

STRESA

POSLOVNA SAZNAWA

nije da vas medicinski edukujem, ve} da vaspo{teno isprepadam i prizovem pameti.Za{to? Zato {to svakodnevno u kompanijamasre}em qude koji smatraju da je ìvot pod stre-som normalna stvar, pa se trude da re{avajuposledice i ne pitaju}i se kako da otkloneuzroke. Osim {to nam oduzima ìvotnu radost,stres je i tihi ubica jer hroni~no izazivaupale u na{em organizmu koje su u 90 odstoslu~ajeva, kako nauka dokazuje, podloga za svemogu}e bolesti.Prekomerna teìna, anksioznost, depresija,kardiovaskularne bilesti, autoimune bolesti,problemi sa koòm i hormonima, nesanica,samo su neke od wih. Postoje objektivni uzro~nici stresa, alilavovski deo pripada subjektivnom doìvqajustvarnosti {to je, po mom mi{qewu,ohrabruju}a vest, jer mi kao subjekti moèmodirektno da uti~emo na na{ doìvqajstvarnosti, pa samim tim na nivo stresa i nana{e zdravqe. Zato nam je potrebno malokvalitetnog vremena koje }emo izdvojiti zasebe i odluka da zaista èlimo ne{to dapromenimo. U teoriji svi znamo {ta bi sve ikako trebalo, ali u ìvotu nije va`no {taznamo, ve} {ta primewujemo. Da bih pomogla

Kada bi vas neko pitao koliki je va{ subjek-tivni ose}aj stresa od 1 do 10, {ta bisteodgovorili? Na àlost, retko sebipostavqamo pitawa u vezi sa tim kako seose}amo, {to nas onemogu}ava da na vremereagujemo, jer ne moèmo da promenimo ono{to ne znamo. Stres se toliko odoma}io u na{oj svakod-nevnici da je neuobi~ajeno da neko nije podstresom. Prigrlili smo ga kao normalan sas-tojak ìvota, postao nam je kao rod ro|eni.U @IVOTU NIJE VA@NO [TA ZNAMO,

VE] [TA PRIMEWUJEMO[ta je u stvari stres? U medicinskom ibiolo{kom kontekstu, stres je fizi~ki, men-talni ili emotivni faktor koji izazivatelesnu ili mentalnu tenziju. Postoje preciznanau~na obja{wewa, ali ispri~ano lai~kimjezikom, do stresa dolazi kada nam se desikvar pa ono {to bi trebalo da bude akutno itrenutno, postane hroni~no. Kada smo u situaciji koja nas ìvotnougroàva, lu~e se neurotransmiteri i hormonikoji pomaù da se odbranimo od postoje}estvarne opasnosti. Kortizol i adrenalinizlu~uju se u organizam sa razlogom i kadaopasnost pro|e prestane i wihov dotok. Alikada se pokvari sistem nepovoqni hormoni ineurotransmiteri kapqu non-stop i stawe sepretvara u hroni~no. Ne{to kao kada vam sepokvari ~esma pa umesto da se lepo zatvori,stalno po malo kapqe. Zanimqiva stvar je da najve}i uzrok kapawanije konstantna stvarna opasnost i pritisak,ve} na{ doìvqaj i percepcija stvarnosti kojapostaje iskrivqena jer ne odvajamo dovoqnovremena da procesuiramo {ta nam se de{ava,razmislimo i razvrstamo bitno od nebitnog.Verujem da bi neki lekar ili stru~wak doìveoveliki stres ~itaju}i ove opise, ali moj ciq

sebi, a i vama, smislila sam ve`bu u tri ko-raka PI[I – DI[I – BRI[I.

STRES – PODLOGA ZA SVE MOGU]EBOLESTI

Uzmite veliki papir i zapi{ite sve {to vasuznemirava -situacije, qude, stvari koje trebada obavite, ba{ sve. Ciq je da ih izbacite izglave. Osim {to }e na papiru oslabiti wihovamo}, mo`da }ete lak{e da ih sagledate i anal-izirate.Sada pogledajte jednu po jednu i osetite kakouti~e na vas. Da li vam samo ~itawe odre|enogimena, obaveze ili situacije izaziva nemir?Za{to? [ta je pravi uzrok? [ta vam stvarnosmeta? Najboqi na~in da do|ete do pravihodgovora je da se umirite tako {to }ete dadi{ete na slede}i na~in: udahnite duboko dokbrojite do 4. Onda zadrìte dah broje}i do 4.Izdi{ite polako broje}i do 6. Ponovite ko-liko god je puta potrebno dok se ne osetiteboqe, smirenije. Samo iz mira bi}ete u stawuda trezveno sagledate situaciju i otkrijete{ta vas tu zaista uznemirava. Moète li nato da uti~ete? Kako?Ako shvatite da je u pitawu neko ili ne{to na{ta stvarno moète da uti~ete, pre|ite naslede}i korak - “ obri{ite” je sa spiska i izsvog fokusa. Kada odre|enoj osobi ilisituaciji na koju ne moète da uti~ete neposve}ujete vi{e toliko pa`we i jednostavnoprihvatite da postoje, ali prestanete da imdajete svoju pa`wu, vreme i energiju, ostajevam mnogo vi{e vremena, energije i pa`we dase bavite odnosima, situacijama i stvarima nakoje moète da uti~ete.[to se vi{e budete bavili odnosima isituacijama na koje zaista moète pozitivnoda uti~ete, bi}ete zadovoqniji i otporniji.

Stela KARL ]OSI], certified Executive & Leadership Coach

2 reklame - pkb.rs · ovako lepom danu. nadam se da }ete i vi biti sre}ni. sre}a je ne{to za {ta se...

Documents