2 reklame - pkb.rs · na 595.000 hektara ostvaren je prinos od 2,8 miliona tona p{enice. ovogodi{wi...

REKLAME2

3

Izdava~:PKB Korporacija

Glavni i odgovorni urednik: Vesna Gaji}

Redakcija: Qiqana Ri|o{i}, Vera Ponti i Dejana To{i}

Fotoreporter i tehni~ki urednik: Du{an Miladinovi}

Telefon redakcije: 8871-661, 8871-664Faks: 8871-664Centrala: 8871-002i 8871-121Lokali: 142 i 155

e-mail:[email protected]

Adresa: 11213 Padinska Skela - Industrijsko naseqe bb

List izlazi jednom mese~no.Tira` 10.000 primeraka.

Priprema i {tampa: "[tamparija Borba", Beograd, Kosovska 26

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

POQOINDUSTRIJA: list poslovnog sistema PKB,ISSN 2217 - 8465 - POQOINDUSTRIJA COBISS.SR-ID 19016706

SADR@AJ

4 DOGA\AJI

Pored sredstava potrebnih za is-platu otpremnina, zaposlenima kojisu se prijavili na Program bi}eispla}ena i sva potraìvawa prois-tekla iz radnog odnosa u skladu sazakonskim odredbama.Za odlazak iz komapanije po Pro-gramu prijavilo se 66 zaposlenih.Wih 34 prijavilo se za Opciju jedan,kojom je predvi}en otkaz ugovora oradu nakon isplate otpremnine uvisini dinarske protivvrednosti200 evra po godini staà, po sred-wem kursu, na dan dostavqawaspiskova vi{ka zaposlenih od strane

Glavne likove tuma~e Vuk Kosti}, Tihomir Stani}, Nina Jankovi} i Katarina Radivojevi}

Na drugoj redovnoj sednici Odboradirektora, odrànoj 14.07.2016. go-dine, doneta je Odluka kojom je usvojenProgram za re{avawe vi{ka za-poslenih koji podrazumeva isplatu ot-premnine i zasnovan je na principudobrovoqnosti. Program zare{avawe vi{ka zaposlenih ura|en jeu skladu sa odredbama Zakona o radu,Odlukom o utvr|ivawu programa zare{avawe vi{ka zaposlenih u pos-tupku privatizacije za 2015. i 2016.godinu i vaè}im zakonskimpropisima i upustvima dobijenim odstrane Ministarstva za rad,

zapo{qavawe, bora~ka i socijalnapitawa, a u koordinaciji sa Na-cionalnom slu`bom za zapo{qavawe.Za realizaciju Programa iz buxetaRepublike Srbije obezbe|eno je42.584.475,44 dinara, dok }e do-datna sredstva u iznosu od20.608.252,72 dinara obezbediti izsopstvenih sredstava PKB Korpo-racija. Za re{avawe vi{ka za-poslenih u zavisnim preduze}ima(EKO LAB doo, Poqoprivredna avi-jacija PKB doo i Institut PKBAgroekonomik doo) potrebna su sred-stva u iznosu od 3.258.470,78 dinara.

poslodavca. Za odlazak iz firme poOpciji dva, kojom je predvi}en otkazugovora o radu nakon isplate ot-premnine obra~unate na na~inutvr|en Zakonom o radu (zbir 1/3 za-rade zaposlenog za svaku navr{enugodinu rada u radnom odnosu kodposlodavca kod koga ostvaruje pravona otpremninu) prijavilo se 32 za-poslenih. Kako bi se ispo{tovaleodredbe Kolektivnog ugovora, PKBKorporacija je iz sopstvenih sred-stava dodatno stimulisala zapos-lene sa po 100 evra po godini staà.

V.G.

MISTERIJA U KUKURUZU

rekao da je do{lo vreme da „znatizna~i i imati“. - Institut je svima vama spreman daponudi stru~ne i savetodavne us-

U organizaciji Instituta PKBAgroekonomik i Gradske op{tineGrocka, u okviru 49. privredno-turisti~ke manifestacijeGro~anske sve~anosti i Danagro~anskih breskvara, odràno je29. jula u op{tinskoj sali, 30.savetovawe „Unapre|eweproizvodwe vo}a i gro`|a“.Otvaraju}i savetovawe, predsed-nik Gradske op{tine Grocka Drago-qub Simonovi}, naglasio je wegovzna~aj za daqi razvoj i unapre|eweovih vidova proizvodwe u op{tini,~iji su ìteqi me|u najve}improizvo|a~ima vo}a u Srbiji. UGrockoj je pod vo}em vi{e od 7.500

hektara, najve}i su proizvo|a~i ka-jsije, tre{we i breskve u Srbiji, azna~ajni proizvo|a~i drugih vrstavo}a. Pored prodaje na doma}emtrì{tu, zna~ajan je i izvoz gro~an-skog vo}a na veliko i zahtevnorusko trì{te.Prema wegovim re~ima, izgradwasistema za navodwavawe „kap pokap“, doprine}e, pored planiraneizgradwe preradnih kapaciteta,zna~ajnom unapre|ewu poloàjaproizvo|a~a.Direktor Instituta PKBAgroekonomik, dr Petar Stoji}, jevidev{i veliku zainteresovanostproizvo|a~a za prezentovane teme,

luge i da pomogne da na{u poqo-privredu podignemo na vi{i,zna~ajniji nivo - rekao je dr Stoji}.

Q. R.

Prvi kadrovi kriminalisti~ke ser-ije „Ubica mog oca” snimqeni su upoqu kukuruza na imawu PKB„Kovilovo” 23. jula. Serijal od deset epizoda zapotrebe javnog servisa snima pro-dukcijska ku}a iz Beograda „Vork inprogres”, a glavne likove tuma~e VukKosti}, Tihomir Stani}, NinaJankovi} i Katarina Radivojevi}.Brojnu gluma~ku ekipu ~ine iNeboj{a Glogovac, Elizabeta\orevska, Dragan Mi}anovi},Nata{a Ninkovi}, Pe|a Bjelajac,Jelisaveta Ora{anin, Slavko

[timac, Mirjana Karanovi} iAleksandar \urica. Poput horor filma „Deca kukuruza”ne{to misteriozno de{ava se upoqu gde je prona|en le{ spaqenedevojke, jedinice uglednog gra|evin-skog preduzima~a iz Beograda. In-spektor Aleksandar, koga igra VukKosti}, otkriva da je smrt te devojkena ~udan povezan sa smr}u wegovogpokojnog oca, tako|e policijskog in-spektora. Emitovawe serije planirano je kra-jem oktobra ove godine na Prvomprogramu RTS-a. V. P.

U PKB-u SPROVEDENA AKCIJA DOBROVOQNOG DAVAWA KRVIHUMANISTI I TOKOM JULSKE @EGE

Pozivu da dobrovoqno daju krv, 22. jula, odazvala se 54 zaposlenih u PKB-u.Krv je dao 51 davalac, od kojih su 11 bile ène. Prvi put su krv dala ~etiridavaoca, dok su tri odbijena iz medicinskih razloga.Op{tina ûkarica je u subotu, 30. jula, organizovala odlazak velikog brojadavalaca iz Beograda u Ariqe. U ovom gradu ivawi~ke op{tine, organizovanaje velika vanredna akcija davawa krvi.Prema re~ima Milanke Marjanovi}, samostalnog referenta u RJ Proizvodwavode i pare i transport otpadnih voda i dugogodi{we aktivistkiwe Crvenogkrsta, na ovaj poziv se odazvalo petoro zaposlenih u PKB Korporaciji.Nakon sprovedene akcije, na koju se ukupno odazvalo vi{e od 200 davalaca, atokom koje je prikupqeno 170 doza krvi, u~esnici su obi{li neke od mnogobro-jnih kulturno-istorijskih znamenitosti ovog kraja. Q. R.

ODBOR DIREKTORA

NA „KOVILOVU” POÊLO SNIMAWE TV SERIJE „UBICA MOG OCA”

DANI GROÂNSKIH BRESKVARASA 49. PRIVREDNO-TURISTI^KE MANIFESTACIJE GROÂNSKE SVEÂNOSTI

USVOJEN PROGRAM ZA RE[AVAWEVI[KA ZAPOSLENIH

DOGA\AJI 5

SPROVEDEN EKSTERNI NADZOROd strane sertifikacione ku}e Quality Austria, od petog do sed-mog jula sproveden je eksterni nadzor standarda uvedenih u PKBKorporaciji. Vr{ena je provera standarda ISO 9001, ISO14001, OHSAS 18001, HACCP i GlobalG.A.P.Prema re~ima Katarine Jelisav~i}, rukovodioca Slu`be za sis-tem menaxmenta kvaliteta PKB Korporacije, najvi{e pa`we jeusmereno na GlobalG.A.P. zato {to je kroz eksterni audit pred-stavqena najnovija, peta verzija ovog standarda. Ona sadrìneke zahteve koji nisu postojali u prethodnoj verziji, kao {to jeobaveza sakupqawa podatke o alergenima. Ubudu}e je PKB uobavezi da radi analizu rizika o unakrsnoj kontaminaciji aler-genima u hrani, sto~noj hrani, mleku i povr}u. Da podsetimo, uPKB Korporaciji GlobalG.A.P. je uveden u mle~nom govedarstvu,kada je re~ o sto~arskoj proizvodwi, u ratarstvu i u RJ Hortikul-

tura. U ovoj radnoj jedinici, pomenuti standard se primewuje ve}dve godine, a sertifikovana je proizvodwa ~etiri komercijalnekulture: paradajza, paprike, krastavca i qutih paprika.- Utisci nakon obavqenog eksternog nadzora su zadovoqavaju}i.I ubudu}e moramo raditi na re{avawu problema koji nas prateod samog po~etka implementacije sistema kvaliteta. Re~ je o raduna bu|ewu svesti zaposlenih o zna~aju integrisanog sistemamenaxmenta (IMS) i o redovnom mehani~kom ~i{}ewu iodràvawu svih gazdinstava. Treba da se fokusiramo na strogoodràvawe sanitarno higijenskih uslova u mini mlekarama, ob-jektima gde se ~uvaju koncentrovana hraniva za ìvotiwe, maga-cinima za za{titna sredstva, jer su sve to preduslovi koje moramoispuniti kako bi zadràli GlobalG.A.P. Sertifikat - kaèJelisav~i}. Q. R.

Ovogodi{wa ètva p{enice je zar{ena - sa595.000 hektara rod iznosi 2,8 miliona tona.Sa pro{logodi{wim zalihama od bezmalo300.000 tona, Srbija raspolaè sa 3,1 miliontona p{enice.Rod p{enice 2016. godine ve}i je za oko400.000 tona u odnosu na prethodnu godinu, a za15 procenata u odnosu na desetogodi{wi

prosek. Ovakav rod }e podmiriti doma}epotrebe (potro{wa u mlinovima blizu 1,3 mil-iona tona, sto~na hrana oko 200.000 tona,do~ekati 2017. godinu sa zalihama od200.000tona) i omogu}iti izvoz 1,4 milionatona p{enice. Ovogodi{wi rod p{enice dobrog je kvaliteta iiznosi 78-84 kilograma hektolitarske mase. I

ove godine otkup se ne vr{i po kvalitetu, pa suproizvo|a~i nezadovoqni cenom. Savet je da seu novoj setvi koristi sertifikovano seme i otkupvr{i prema kvalitetu p{enice. Na taj na~in, biobi mogu} izvoz vi{kova na daleka trì{ta kao{to je Kina, jer ima interesovawa, ocenio jeNenad Budimovi}, sekretar Udruèwa za poqo-privredu PKS. V. G.

Ciq skupa bio je ukazivawe na geotermalni poten-cijal i prednost kori{}ewa geotermalne energije uSrbiji. Re~ je o stabilnom, isplativom vidu energijekako u doma}instvima, tako i u privrednim idru{tvenim organizacijama. Predstavqeni suprimeri dobre prakse drugih dràva u svetu kojeposledwih godina sve aktivnije koriste geotermalnuenergiju. Marko Stojanovi}, sekretar Sektretarijata za en-ergetiku Grada Beograda istakao je da ne postoji sis-tematski pristup kori{}ewa geotermalnih voda nateritoriji glavnog grada. Uvo|ewe geotermalnihtoplotnih pumpi smawuje utro{ak toplotne energije

SLU@BA ZA SISTEM MENAXMENTA KVALITETA

PET PUTA JEFTINIJA OD STRUJE O GEOTERMALNOJ ENERGIJI U PRIVREDNOJ KOMORI BEOGRADA

ZAVR[ENA @ETVA P[ENICE

BIOMASA NA BERZI

U Srbiji postoji oko 60 nalazi{ta geotermalnih voda, ali se ovaj vid obnovqive energije veoma malo koristi

Na 595.000 hektara ostvaren je prinos od 2,8 miliona tona p{enice. Ovogodi{wi rod hlebnog zrna ve}i je za 400.000 tona nego2015. i 15 procenata u odnosu na desetogodi{wi prosek.

Ukupni potencijal za proizvodwu geotermalne en-ergije na teritoriji Beograda iznosi 1.200 megavati, istakli su u~esnici konferencije „Geoter-malna energija u na{em dvori{tu”, koja je odràna14. jula u Privrednoj komori Beograda. Skup je or-ganizovan u saradwi sa doma}om kosultantskomku}om „EU Bild”, „Bild enerxi tim - BET” i podpokroviteqstvom Sekretarijata za energetiku GradaBeograda i Rudarsko-geolo{kog fakulteta uBeogradu. Konferenciji su prisustvovali pred-stavnici lokalnih samouprava, veliki broj privred-nih dru{tava, javnih i komunalnih preduze}a izBeograda, Srbije i stru~ne javnosti.

i utro{ak novca za kupovinu energenata za oko petputa. Proizvodwa jednog mega vat ~asa elektri~neenergije od gasa iznosi 72 evra, od mazuta 68 evra,dok od geotermalne energije samo 35 evra. Taj vid obnovqivog izvora energije veoma malo sekoristi u Srbiji i pored toga {to postoji oko 60nalazi{ta geotermalnih voda sa temperaturomve}om od 15 stepeni na dubini od tri hiqademetara. Ukupna koli~ina vode koja se nalazi aku-mulirana u nalazi{tima dva puta je ve}a od ekviva-lentne toplotne energije koja bi se mogla dobitisagorevawem svih vrsta ugqa iz svih nalazi{ta uSrbiji. V. P.

i stru~ne radove i zakonske akte koji defini{ukori{}ewe energije iz obnovqivih izvora.U Srbiji samo nekoliko velikih agrarnih kompanijaima zatvoren sistem u kome se otpatci izproizvodwe pretvaraju u energiju. Problem je {toRepublika Srbija subvencioni{e dobijawe elek-tri~ne energije iz obnovqivih izvora energije a

Privredna komora Srbije najavila je da }e do je-seni na svom sajtu otvoriti prvu elektronsku berzuza trgovinu biomasom. Od otpada iz biqne,sto~arske i drvne proizvodwe moèmo daprozvedemo 60 odsto energije koja nam je potrebna,a iskoristivo je samo dva odsto, procewuje PKS.Zato }e na poddomenu „Zelena Srbija” objavqivati

najve}i potencijal kada govorimo o biomasi je zadobijawe toplotne energije, a za to za sada nemasubvencija.U Ministarstvu poqoprivrede kaù da }e novac zainvestirawe u takvu tehnologiju biti na raspola-gawu tek sa otvarawem evropskih fondova za ru-ralni razvoj. D . T.

INTERVJU6

MILOJE KUR]UBI], GLAVNI IN@EWER ZA TEHNOLOGIJU BIQNE PROIZVODWE

ZRNO DOBROG KVALITETAPo~etak avgusta meseca je vreme za mali predah za-poslenih u ratarskoj proizvodwi. @etva strnih ̀ itaje zavr{ena, prole}ne kulture obe}avaju dobar rod,teku}e aktivnosti se odvijaju bez zastoja, u toku jepriprema za najva`niji posao, kampawu spremawasilaè. O ovim temama razgovaramo sa MilojemKur}ubi}em, glavnim inèwerom za tehnologijubiqne proizvodwe u PKB-u.* Pro{le godine ̀ itarice su dale „prinosza ponos”, kakav je bio ovogodi{wi rod?- Pro{la godina je bila rekordna prema ost-varenim prinosima po hektaru. Ove godine smo podp{enicom imali 3.320 hektara, ne{to ve}epovr{ine nego pro{le godine. Ukupan rod je teàk23.000 tona p{enice, od ~ega je 2.500 tona se-menske. Prinos po hektaru je 6.950. Prinosp{enice na ritskim imawima je u pore|ewu sapro{lom godinom na istom nivou 7,3 tone. Aliprose~an prinos je mawi zbog parcela u Sur~inu,sa kojih su zbog prole}nih zabarewa prinosi bilii dve tone po hektaru. Najvi{e su stradala poqaje~ma i p{enice u Progaru. Najboqi prinosp{enice ostvaren je na imawu Lepu{nica 8,6 tona,na drugom mestu je Dunavac sa 7,98 tona a na tre}emmestu je Kovilovo sa 7,5 tona po hektaru. * Kako je protekla ovogodi{wa ̀ etva? Ko-liko je qudi i mehanizacije biloangaòvano?- @etva strnih ìta na poqima PKB po~ela jeètvom je~ma 10. juna, nakon ~ega je po~ela ètvauqane repice 22. juna i p{enice 24. juna. Posledwiotkosi pali su 22. jula. U ovom periodu ki{a je dvaputa na kratko prekidala ètvu. Te ki{e su do-brodo{le ostalim usevima. Posao bismo zavr{ilii ranije ali smo u vreme ki{nih dana sa ètvompo~iwali kasnije, kada bi vlaga padala ispod 13procenata. Rod je uskladi{ten u silosima u Padin-skoj Skeli i u fabrici „Inshra” bez su{ewa. Ovimsu i tro{kovi ètve mawi. U ètvi je u~estvovalodeset na{ih i osam kombajna angaòvanih od pri-vatnika. [to se ti~e qudi i daqe je ̀ etva posao kojizahteva veliki broj izvr{ilaca. Kombajni sumo}niji nego nekada, pa posao brè ide, ali tu sutraktoristi koji odvoze ìto sa poqa do pista ili

hangara, zavisno da li je p{enica merkantilna ilisemenska, zatim vagari, magacioneri, zaduèni zanedaj boè poàra, zaposleni u silosima i mnogidrugi.* Kakve prinose su dale druge ìtarice?Kakav je kvalitet zrna?- Sa 1.281 hektara je~am je dao prinos od 5,3 tone.Uqana repica, koja je bila zasejana na 836 hektara,rodila je tri tone po hektaru. Rod bi bio ve}i dagrad nije parcelu od 63 hektara na Jabu~komuni{tio pred samu ̀ etvu. Drugu godinu za redom smoimali ra ̀koji je dao dobar rod. Ra ̀koristimo kaosto~nu hranu za spremawe koncentrata. Kvalitet zrna svih ̀ itarica je dobar. Hektolitar jene{to mawi u odnosu na pro{lu godinu. Prinosi slame su rekordni. Slame }e biti dovoqnoza potrebe na{eg sto~arstva a i za prodaju. Prinosje~mene slame je 2,6 tona po hektaru, a p{eni~ne oko~etiri tone po hektaru. * Kakvo je stawe prole}nih i useva izdruge setve?- Generalno gledano svi usevi su u dobrom stawu iobe}avaju bogat rod. Pod merkantilnim kukuruzomukupno imamo 5.200 hektara za zrno i silaù. Se-menskog imamo na 973 hektara, on je uglavnom podsistemom za navodwavawe. Semenski kukuruz je ufazi oplodwe, za koji dan }emo znati kako je pro{laoplodwa. Na semenskom kukuruzu zavr{eno je uk-lawawe metlica na maj~inskim komponentama,po~elo je uklawawe o~evih biqaka. Prestavnici se-

menskih ku}a sa kojima imamo ugovorenu proizvodwu}e do}i da pregledaju useve. Godina je bila povoqna {to se ti~e vodnog reìma.Ukupno je palo od po~etka godine 483 litara ki{epo metru kvadratnom. Tokom juna palo je u proseku135 litara, u julu smo imali 40 litara ki{e pometru kvadratnom.U drugoj setve ove godine imamo oko 400 hektara ito pod sila`nim kukuruzom, najranijim hibridima256 i 150 hektara suncokreta. Kao predusev zadrugu setvu su tritikale, ozima me{avina. * Koji su teku}i radovi na poqima?- U toku je balirawe sena tre}eg otkosa lucerke ip{eni~ne slame. Slama se na otvorenom slaè u ka-mare a seno se odvozi u seware. Ovih danapo~iwemo kosidbu ~etvrtog otkosa lucerke. Odlucerke smo do sada spremali uglavnom senaù.Prinos iz tre}eg otkosa sena je oko 2,5 tona.Lucerke imamo ukupno na 2.400 hektara. Za semesmo ostavili oko 200 hektara lucerke.U toku je izvoèwe stajwaka, to je operacija kojusvake godine radimo nakon ̀ etve, prevashodno zbogpoboq{awa kvaliteta zemqe. Stajwak }emo rastu-rati do po~etka kampawe spremawa silaè, tadapravimo pauzu pa onda pred kraj godine nastavimozapo~et posao. Do sada je rasturen na oko 500 hek-tara. U planu nam je da na |ubrimo do kraja godinejo{ 1.000 hektara, to nam je vi{egodi{wi plan.Rasturawe stajwaka prati zaoravawe. Kampawa jesewih radova kre}e sredinom avgusta,spremawem silaè, {to je najobimniji i najva`nijiposao.

Vesna GAJI]

EKONOMIJA 7

SRPSKI BRENDOVI NEMAJU CENU

OTVORENI KLUBOVI ZA TRA@EWE POSLA

SA TELEKSA...

nama organizuje akciju „Najboqe izSrbije”, u okviru koje se biraju na-jboqe doma}e robne marke, a one ijesu i nisu na{e, iako se pred-stavqaju srpskim imenima i vaè zadoma}e proizvode. „[tark” je kupiohrvatski biznismen Emil Tedeski, patako i wegove ~uvene proizvode

Pored kapitala, qudstva, ma{ina,kompanije imaju i nematerijalnevrednosti kao {to su brendovi. Kom-panije koje imaju najve}e svetskebrendove nalaze se na berzama iimaju trì{nu vrednost svog najpoz-natijeg i najprodavanijeg proizvoda.Kolika je vrednost srpskih brendovane zna se, jer kompanije koje ihproizvode nisu na berzi, pa ostajusamo naga|awa. Stru~waci su uvereni u to da nemame|unarodno poznatih brendova bezdobrog marketinga, a da dobrog mar-ketinga nema bez velikog buxeta.Po{to kompanije u Srbiji izdvajajunovac samo za marketing u regionu,srpski brendovi mogu se meriti samoregionalno.Prema rezultatima istraìvawaagencije „Valikon”, jedne od vode}ihagencija za trì{no savetovawe iistraìvawe na podru~ju regiona ju-goisto~ne Evrope, s posebnim foku-som na zemqe biv{e Jugoslavije,~okolada „milka” i „koka-kola” suvode}i globalni brendovi u svimzemqama u regionu, a na rang listi

su se me|u prvih deset na{la i dvasrpska brenda – „smoki” i „jafa”.Istraìvawe je pokazalo da suslovena~ki brendovi na lokalnomtrì{tu jaki u kategoriji sokova,hrvatski u kategoriji vode, a srpskiu kategoriji slatki{a.Privredna komora Srbije ve} godi-

„~okoladnu bananicu”, ~okoladu „na-jlep{e èqe”, „smoki”, „prima{tapi}e”. Tedeski je kupio i„Palana~ki kiseqak” i „Grand kafu”.Ivica Todori}, vlasnik hrvatskog„Agrokora”, kupio je sladolede„Frikom”, kao i poznato jestivo uqe„Dijamant”. Kompanije „Imlek”,„Bambi” i „Kwaz Milo{“ uvlasni{tvu su investicionpg fonda„Mid Europa partners” iz Londona.U Zavodu za intelektualnu svojinukaù da nijedna institucija ne reg-istruje brendove jer je to vi{e mar-ketin{ki termin, ali da proizvodisa za{ti}enim oznakama poreklaspadaju u to. To zna~i da su srpskibrendovi i leksova~ki ajvar, homo-qski med, fru{kogorski bermet,uì~ka pr{uta i slanina, sremskikulen, kobasica i salama, vaqevskiduvan ~varci, pirotski }ilim,rtawski ~aj, futo{ki kupus, ariqskamalina, homoqski sirevi, banatskirizling, kosovsko vino, kladovskikavijar, nekoliko mineralnih voda,ali nijedan nije toliko „jak” ~ak ni uregionu.

Evropska unija je kroz projekat „EU pomo}teè zapo{qivim grupama” opremila 60klubova za traèwe posla u Srbiji. EU jeprojekat finansirala sa 6,5 milionaevra, a sufinansirala ga je Nacionalnaslu`ba za zapo{qavawe sa 3,6 milionaevra. Dodatnih 1,2 miliona evra EUulaè u tehni~ku pomo}. Projekat obuh-vata i otvarawe 20 centara za informi-sawe i profesionalno savetovawe i 80samouslu`nih radnih stanica.

*****U Srbiji je prose~na neto plataispla}ena u junu ove godineiznosila 46.450 dinara, {to jenominalno za 5,7 odsto, a realno za5,6 procenata vi{e nego u maju.Prose~na junska neto zarada nomi-nalno je ve}a i od prose~ne pro{lo-godi{we junske plate, nominalno za4,2 a realno za 3,9 odsto.

*****Evropska unija najavila je dodatnih500 miliona evra pomo}i poqo-

U Srbiji je u toku ove godine podne-seno preko 2.000 zahteva za subven-cionirane poqoprivredne kredite,{to je 25 odsto vi{e nego prethodnegodine. Re~ je o kreditima sa fik-snom kamatnom stopom od tri odstona godi{wem nivou i grejs periodomod godinu dana, a poqoprivredniciimaju rok od tri godine da ga vrate.Poqoprivrednici ove kreditemahom koriste za nabavku meha-nizacije i opreme i do sada je krozodobrene zahteve plasirano ve}2,7 milijardi u opremu u meha-nizaciju, ali i za podizawe novihzasada, nabavku ìvotiwa i sto~nehrane.

*****[ef Svetske banke u Srbiji ToniVerheijen naveo je da EPS imanajve}e plate u zemqi, a jedva os-redwu uslugu, da ne moè da zaustavikra|u struje koja je, prema wihovojra~unici, ravna 0,2 odsto vrednostiBDP-a, a ne}e da koristi ni jeftinasredstva bilateralnih donatora zaulagawe u obnovqive izvore en-ergije. Verheijen je istakao da su testavke redom predvi|ene u okvirureforme EPSa.

privrednicima kako bipreokrenula sunovrat cena uoslabqenoj mle~noj industriji. Timeje ukupna pomo} evropskom poqo-privrednom sektoru porasla namilijardu evra. Od pomenutogiznosa }e 150 miliona evra oti}ikao kompenzacija nezavisnim idrugim proizvo|a~ima za svakilitar mleka koji ne proizvedu, dok}e preostalih 350 miliona evrabiti preraspodeqeno ~lanicamaUnije koje }e same odlu~iti o dodat-nim merama za pruàwe pomo}i po-qoprivrednicima.

Stranu pripremila: Dejana TO[I]

Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe jezavr{ila opremawe svih novih klubovaza traèwe posla, centara za in-formisawe i profesionalno saveto-vawe i samouslu`nih radnih stanica.Zaposleni u novim jedinicamaodabrani su sa evidencije NSZ i posleadekvatne obuke prvi ugovori o radupotpisani su 20. juna. U novootvorenimjedinicama bi}e zaposleno ukupno 50qudi.

vi{e stotina, veli~ine od pola do pet cen-timetara), oticawe nogu, uve}awe limfnih`lezda, ka{aq, koji je posledica infekcijerespiratornog trakta, du{nika i plu}a,obilno curewe iz nosa, izlu~ivawe pquva~ke(salivacija), suzewe o~iju, infekcija oka, ~aki slepilo, groznica.

Bolest drasti~no naru{ava dobrobit ìv-otiwa, koja ose}a veliki bol prilikom svakogpokreta. Dolazi do smawewa produkcije mleka,smawewa ili potpunog gubitka plodnosti,poba~aja, o{te}ewa trupova, trajnogo{te}ewa koè.Bolest se prenosi ubodom insekta i drugih or-ganizama koji se hrane krvqu ìvotiwa (ko-marci, obadi, muve, krpeqi…), prekopquva~ke, na primer ako ìvotiwa koristeisto mesto za napajawe, preko stajwaka kojinije propisno uklowen, zbog neodràvawahigijene u {talama. Bolest se preko mlekamoè preneti na tele.

[TA PREDUZETI?Svaku sumwu na pojavu bolesti neophodno jehitno prijaviti nadle`nom veterinaru i vet-erinarskom inspektoru!Definitivna dijagnoza se postavqa uzimawemuzoraka koè i krvi, od strane stru~nog licai ispitivawem u laboratoriji. Ukoliko sepotvrdi ova neizle~iva bolest, obolela ìv-otiwa i sva goveda na farmi ili gazdinstvu }ese li{iti ìvota na human na~in. Pored toga,veterinar }e obaviti dezinfekciju i dezinsek-ciju doma}instva, kako bi se spre~ilo daqe{irewe bolesti. Stajwak }e se ne{kodqivoukloniti, kao i svi produkti bolesnih,sumwivih i prijem~ivih ìvotiwa, mleko,mle~ni proizvodi, meso, mesni proizvodi ikoà.Republika Srbija je obezbedila sredstva zanadoknadu {tete koja se odmah ispla}uju vlas-nicima eutanaziranih ìvotiwa.

8

ZAVR[ENA VAKCINACIJAGOVEDA PROTIV BOLESTI

KVRGAVE KO@Eokruèwe se prvi put susre}u sa ovombole{}u, a najugroènija su upravo goveda vi-soke produktivnosti, zato budno pratimo svade{avawa - kaè Kova~evi}. Pored redovne dezinfekcije, dezinsekcije ideratizacije objekata za sme{taj ìvotiwa,skladi{ta hrane, zelenih povr{ina i radnihprostorija, koju vr{i DDD slu`ba Centra zasto~arstvo PKB-a, na svim imawima sesprovode poja~ane biosigurnosne mere, za ~ijukontrolu su zaduèni direktori imawa.Kako kaè Kova~evi}, ove mere podrazumevaju~e{}u i sveobuhvatniju dezinsekciju, redovnoko{ewe travnatih povr{ina, ve}u kontrolu de-zobarijera, odnosno ulaska i izlaska kamionaza prevoz ìvotiwa.Naime, prema nalogu Uprave za veterinu, svikamioni moraju posedovati uverewe o sprove-denoj dezinsekciji i dezinfekciji transportnihvozila. Kontrolu sprovo|ewa ove mere vr{iVeterinarska inspekcija. S obzirom da su vremenski uslovi pogodovalirazvoju komaraca, dva puta je tretiraweodraslih formi komaraca sprovela nadle`naslu`ba Zavoda za biocide. Tretman je obavqenna svim PKB-ovim imawima i u Centru zasto~arstvo.

***

KAKO PREPOZNATI BOLEST?Nodularni dermatitis obi~no karakteri{epojava slede}ih simptoma: ^vori}i, kraste ilirane na koì, ukqu~uju}i i nos, usta, desni,vime, vulvu kod krava, kao i skrotum kodbikova (~vori}a moè biti od nekoliko do

Bolest kvrgave koè, nodularni dermatitis(Lumpy skin disease) je neizle~iva virusnazarazna bolest goveda. Bolest je u na{emokruèwu prisutna u Bugarskoj, Gr~koj, Make-doniji od aprila ove godine, gde je preneta izTurske i Afrike. Bolest se brzo prenosi,{ire je insekti i drugi organizmi koji se hranekrvqu ìvotiwa, muve, komarci, krpeqi,obadi. Zakqu~no sa 19. julom na teritoriji RepublikeSrbije za zaraèno podru~je su progla{ene 22op{tine, mahom pograni~ne, a preventivnavakcinacija se sprovodi na celoj teritorijidràve.

ZA PKB 20.000 DOZAZa potrebe vakcinacije svog stada, PKB Kor-poraciji je, prema odluci Vlade Srbije, Min-istarstva poqoprivrede i za{tite ìvotnesredine, a posredstvom Nau~nog instituta zaveterinarstvo Srbije, distribuirano 20.000doza vakcine.Prema re~ima Mirjane Kova~evi}, direktorkeVeterinarske stanice PKB, vakcinacija PKB-ovog stada je po~ela 30. juna i zavr{ena je urelativno kratkom vremenskom periodu. Posaoje brzo obavqen u {talama sa vezanim siste-mom dràwa, dok je vakcinacija goveda u slo-bodnom sistemu dràwa i onim u torovima,trajala ne{to duè.- Vakcinisana su goveda svih uzrasnih kate-gorija na farmama, grla u tovu i u Centru zasto~arstvo. Potpuni imunitet ìvotiwe sti~unakon 28 dana po vakcinaciji, stoga pa`qivopratimo stawe na terenu. Na{a zemqa i

VETERINARSKA STANICA PKB

Qiqana RI\O[I]

STOÂRSTVO

NA FARMAMA PKB-a

JULSKA PROIZVODWAMLEKA

Tokom jula ove godine na farmamaPKB Korporacije proizvedeno je4.589.023 litra mleka, odnosnoprose~no dnevno 148.033 litra.Mlekarama je isporu~eno 4.315.712litara, ili 139.217 litara dnevno.[talski prosek je 18,21 litar, agodi{wa proizvodwa mleka po kraviiznosi 6.647 litara.

gorija goveda, od toga su 1.352 krave.Tokom leta se teli veliki broj krava,te u porodili{tu ima puno posla.@ivo je i u dva tora, gde su sme{tenevisoko steone krave i junice,grupisane po fazi graviditeta.Posebna pa`wa se posve}uje wihovojishrani. Onima izme|u sedam i osammeseci steonosti daje se niskoener-getski obrok, kako se ne bi ugojile. Udrugom toru, grla steonosti od osam

do devet meseci se pripremaju zateqewe, dobijaju 70 posto avansnogobroka. - Rasa goveda koju uzgajamo te{ko pod-nosi visoku temperaturu, te velikevru}ine uzimaju danak. Za sedammeseci ove godine, uginu}e teladi u

STOÂRSTVO 9

FARMA LEPU[NICA

JEDAN DAN SA VETERINARIMA

Qiqana RI\O[I]

Sredina jula, visoke temperature vaz-duha, a u {talama na farmiLepu{nica izmuzaju se litri i litrikvalitetnog mleka. U porodili{tu, tekoteqene mame odmaraju, druge ~ekajusvoj termin, a teli}i radoznalimo~ima posmatraju svet u koji su tekprido{li.O zdravqu i kondiciji zapata i re-produkciji, pored kolega drugihstruka, na ovoj farmi prvenstveno

brinu doktori veterinarske medicineMilovan Koji}, Gojko Proti} i ZoranMilunovi}. U danu, koji smo provelisa wima, zakqu~ujemo da je wihovposao zahtevan, krajwe odgovoran,ali i lep.Na farmi je 2.735 grla svih kate-

kategorijama do jednog i od jednog do~etiri meseca je ispod planompredvi|enih ~etiri odsto nagodi{wem nivou - obja{wava Koji} sa

kakvim problemom se suo~avaju, a nakoji gotovo da ne mogu da uti~u. Na farmi Lepu{nica steonost kravai junica je na o~ekivanom nivou. Uaprilu je potvr|ena steonost 95 kravai 34 junice, dok je u maju utvr|enasteonost 87 krava i 52 junice, {to jeznatno boqi rezultat od ostvarenog uistom periodu protekle godine.- Osemewavawe grla je u julu, upravozbog velikih vru}ina, ne{to mawe odo~ekivanog. Do 18. jula osemeweno je98 krava i 26 junica. Ovo zahla|ewesmo iskoristili kako bismo hormon-ski indukovali ve}i broj krava, koje}e u narednim danima biti spremne zaosemewavawe - kaè Koji}.Pored nepovoqnih vremenskih pri-lika, na farmi se suo~avaju i saproblemom odràvawa zdravqa pa-paka i nogu krava i junica. Tro~lanaekipa je 20 dana bila na godi{wemodmoru. Grla koja zahtevaju urgentnu

intervenciju, odmah }e biti stavqenana program obrade. Prema re~imana{eg sagovornika, zdravim kravamapapke treba obra|ivati dva puta

godi{we. Visoka proizvodwa mlekanegativno uti~e na prokrvqenostkrvnih sudova ekstremiteta, te svakaoma{ka u ishrani dovodi do oboqewapapaka.

ISPITIVAWE ZDRAVQA VIMENAU skladu sa Programom mera zdravstvene za{tite ̀ ivotiwa, po~etkomjula je na farmi Lepu{nica po~elo drugo uzorkovawe mleka. Na ovajna~in se dijagnostikuju subklini~ki mastitisi, strepto i stafilokokneinfekcije. Do sredine jula uzeti su uzorci iz dve {tale, a od toga je 10uzoraka sa pozitivnim CMT testom, (Kalifornija mastitis test),poslato na analizu u Nau~ni institut za veterinarstvo Srbije. Nakondobijenih rezultata institut farmi dostavqa brojeve krava koje su poz-itivne na streptokoknu ili stafilokoknu infekciju. Ta grla se sme{tajuu bolnicu i po~iwe wihovo le~ewe po antibiogramu. Nakon le~ewa,uzorci mleka se ponovo {aqu radi kontrole. Ako je rezultat negativan,grla se vra}aju u muzne grupe, a ako je pozitivan, nastavqa se sale~ewem.

SPROVEDENE PREVENTIVNE MERE

ZA[TITEProtiv nodularnog dermatitisa,bolesti koja je u javnosti poz-natija kao kvrgava bolest koègoveda, na Lepu{nici su vakcin-isana sva grla. Vakcinacija je,uz veliko angaòvawe svihtehni~ara i lekara veteri-narske medicine sprovedena urelativno kratkom roku, odprvog do tre}eg jula.

RADENKO KOLAREVI] NA MU@I: Od 14. do 18. jula oteqeno 50 krava

DVM MILOVAN KOJI]: Prioritetno le~ewe teli}a i podmlatka, rad na

sterilitetu krava i ultrazvu~na dijagnostika steonosti

STAMENKO BOGDANOVI]: Le~ewe mastitisa

- Po svim parametrima ovde imamo jedno odkvalitetnijih izvori{ta i proizvodimo voduveoma niske elektroprovodqivosti. Womesnabdevamo stanovni{tvo naseqa Kovilovo,ali i RJ Hortikultura, jer je ova voda najpogod-nija za plasteni~ku proizvodwu - kaèMarkovi}.Problem jedino nastaje, prema wegovim re~ima,kada nestane struje. A to se de{ava ~esto, tokomgotovo svakog nevremena, a objekat nema agregatza proizvodwu struje. U tom slu~aju, gra|aniKovilova se vodom snabdevaju iz vodovoda„Padinska skela“. Ispomo} je obostrana i uvekdobrodo{la. Kada su restrikcije vode u Skeli,oni pomaù wima.U skorije vreme i ovaj vodovod }e biti rekon-struisan i sanitarno ure|en.

„JABU^KI RIT“ U NOVOM RUHUGoran \urovi}, ma{inista na vodovodu„Jabu~ki rit“, zbog gra|evinske i tehnolo{kerekonstrukcije crpne stanice, kako bi sezadrào odgovaraju}i kvalitet vode, radi uizmewenim tehnolo{kim uslovima.Kako nam je rekao, to zahteva mnogo ve}eangaòvawe svih ma{inista, ali nije mu te{ko,jer }e po zavr{etku radova raditi u objektu nasvetskom nivou. U ovaj objekat }e najverovatnijebiti implementirana oprema za automatskovo|ewe dezinfekcije vode.Vodovod je kapaciteta 36 litara u sekundi ivodom snabdeva gra|ane Jabu~kog rita.

10

REKONSTRUKCIJE VODOVODAnama, po ceni odvo|ewa otpadnih voda kroz kanal-izacioni sistem. Osim {to je to finansijski neis-plativo, pla}awe naknade ne pokriva ni mali deonastalih tro{kova, problem je i mawi broj rad-nika. I pored najboqe voqe, mislim da }emo bitiprinu|eni da obavqawe ove delatnosti, na ovajna~in, obustavimo. Za ovaj problem, adekvatnore{ewe }e se traìti u dogovoru sa gradskimvlastima - kaè Vesi}.

VRHUNSKI KVALITET IZ „DUNAVA“Zorana Markovi}a, ma{inistu na vodovodu„Dunav“, zatekli smo na radnom mestu u prepod-nevnim satima. Zgrada vodovoda u sred zelenila, udaqena odsvega {to mahom okruìje ve}inu zaposlenih udvomilionskom gradu, ~ak i qudi. U blizini zgradesu dva psi}a, najavquju na{ dolazak ali su pri-jateqski raspoloèni. Zoran i wegov kolega u no}noj smeni rade po 12sati, dok se u ostalim vodovodima radi u smenamaod po osam sati. S obzirom na udaqenost ovog ob-jekta, nema gradskog prevoza, zaposleni se prevozeslu`benim automobilom, a smene su duè zbogu{tede goriva. Zoran kaè da je radni dan u trajawu od 12 satiisti kao i da je osmo~asovni. Samo}a mu ne padate{ko jer posla ima uvek. Radi u jednom od mawihpostrojewa vodovoda PKB-a, kapaciteta 18 litarau sekundi. Ma{inista kontroli{e rad bunara,pumpi, ~isti filtere, dozira i proveravakoli~inu hlora, filtrira vodu i na kraju, putemmre`nih pumpi, distribuira je potro{a~ima.êsto su i mehani~ari i vodoinstalateri. Jednomre~ju, ma{inisti proizvode vodu.

U okviru radne jedinice Proizvodwa vode i parei transport otpadnih voda PKB Korporacije pos-toji pet objekata za preradu vode, sa pripadaju}imizvori{tima, i 17 bunara. Prema re~ima Pre-draga Vesi}a, rukovodioca radne jedinice, uspelisu da obezbede dovoqne koli~ine sirove vode.Samim tim su, uz kori{}ewe punih kapacitetepostrojewa, obezbedili i dovoqne koli~ine vodeza stanovni{tvo. - Tokom ove godine ne}e biti restrikcija vode, uko-liko gra|ani vodu tro{e za li~ne potrebe, a ne zazalivawe ba{ti, zelenih povr{ina, trotoara.Zbog rekonstrukcija i remonta pojedinih crpnihstanica, moè do}i do povremenih iskqu~ewa, o~emu }emo blagovremeno obave{tavatipotro{a~e. Na crpnoj stanici u Jabu~kom rituradi se generalna rekonstrukcija. To podrazumevagra|evinsku sanaciju, rekonstrukciju instalacijacrpne stanice, remont opreme i sanitarnoure|ewe. Po zavr{etku radova, odnosno krajemavgusta, Jabu~ki Rit }e prakti~no imati novi ob-jekat vodovoda - kaè Vesi}.Tu se wihovi radovi ne zavr{avaju. U toku su irekonstrukcije na jo{ nekoliko objekata. Vr{e sefazno, u skladu sa mogu}nostima, pre svega finan-sijskim.

Dok se proizvodwa i isporuka vode odvija poplanu, odvoz otpadnih voda predstavqa sve ve}iproblem.- U delovima ritskih naseqa, koja nemajuprikqu~ak na kanalizacionu mreù, a ~iji su ob-jekti prikqu~eni na septi~ke jame, imamo velikiproblem. Kao operater kanalizacionim sistemom,PKB je jedinstven u Srbiji. Ovim korisnicimapra`wewe septi~kih jama obavqamo autocister-

RJ PROIZVODWA VODE I PARE I TRANSPORT OTPADNIH VODA

Qiqana RI\O[I]

REPORTA@A

Zoran Markovi}

Goran \urovi}

nos. Pro{le godine na imawu„p{enica je dala prinos za ponos”,bilo je 8,8 tona po hektaru, ove go-dine 8,6 tona. - Do pre dve godine bio sam naimawu „Padinska Skela” i tada samse borio sa „Lepu{nicom”. Razlikaje bila u pola tone, sada mnogo ve}a.Ovogodi{wi prinos od 8,6 tonadaleko je iznad prinosa p{enice nadrugim imawima - kaè Lekovi}. Na „Lepu{nici” je ove godine zase-jano 479 hektara p{enice (prinos8,6 tona po hektaru), 160 hektaraje~ma (prinos 6,5 tona) i 456 hek-tara raì (prinos osam tona).

@ETVA 2016 11

„LEPU[NICA”

„AGROSEME”

Va`na je dobra organizacija posla i disciplina. Nema dobrih prinosa bez dobrih radnika

PRINOS ZA PONOS

KRE]E DORADA

Sredina jula. @etva strnih ìta nanekim imawima je zavr{ena. Komba-jni napu{taju wive. Na „Lepu{nici”padaju posledwi otkosi. Prvi danètve bio je pre skoro mesec dana,ta~nije 17. juna. Prema podacima dosada pristiglim sa terena, najboqiprinos p{enice drugu godinu zaredom ostvaren je na tom imawu. Na parceli broj 64, gde je u tokuètva raì, 15. jula razgovaramo saLabudom Lekovi}em, tehnologombiqne proizvodwe na imawu. Ovomu je 24. godina u PKB-u,sedamnaesta ètva, a druga na„Lepu{nici”, i ponovo najboqi pri-

Mnogo qudi doprinelo je da prinosbude rekordan. Ali, znamo da, kadaje Labud bio zaduèn za ètvu u„Padinskoj Skeli” uvek je imao na-jboqi prinos p{enice. Zna~i daprinos ne zavisi uvek od kvalitetazemqe.- Moraju sve tehnolo{ke operacijeda se urade na vreme. Ne sme da sepresko~i nijedna. Na kraju ̀ etve svegre{ke stignu na naplatu. Va`na jepriprema zemqi{ta, osnovnaobrada u jesen, orawe, tawirawe,zatim posle setve treba podrqati,povaqati, uravnati teren, a da buderastresito. Ne sme seme da ostane

na povr{ini. Tako|e, va`na jeza{tita. Zahvaquju}i na{ojza{titarki Miri Lazi}, koja jestalno na terenu, nemamo bolestina usevima. Posluìla je i godina,nije bilo ki{e u vreme ètve. Po-hvalio bih i prevoznike. Kombajninisu stajali ni minut. Najboqi kom-bajner je Milovan Jovi}. On jedanas na drugoj parceli, àwep{enicu. Ovo je timski rad. Va`naje dobra organizacija posla i dis-ciplina. Nema dobrih prinosa bezdobrih radnika, me}u kojima su:Brana, Arsa, \or|e, Milo{, alibojim se da }u nekog presko~iti -kaè Labud.Radno vreme Lekovi}a ve} mesecdana je od {est sati ujutru pa dokasno uve~e. U proseku 15 satidnevno. Jedini odmor u junu bila sudva ki{na dana, kada se se nijeradilo u poqu. Odlaskom kombajnasa wive sledi qu{tewe strwike,presovawe, kamarisawe slame, ras-turawe stajwaka… Posao za poslomi svaki od wih je vaàn.Pitamo Labuda kada }e na odmor, ida li }e obi}i rodno selo u bliziniBjelog Poqa. Tamo stiè ba{ naètvu.- Bi}u slobodan da odem na odmor,nadam se po~etkom avgusta i tada }uobi}i svoje rodno selo. Nema tamoni qudi, a kamoli zasejane p{enice.Bilo nekada - sa ̀ aqewem zakqu~ujeLekovi}.U vreme ̀ etve, kada treba ̀ uriti ikoristiti lepo vreme, u pomo}ratarima „Lepu{nice” prisko~ilesu kom{ije. Ratari sa imawa „Mla-dost” iz Jabu~kog rita su ju~ezavr{ili sa ètvom.- @etvu smo zavr{ili na na{emimawu, ali i ovo je na{e. Kasa namje ista za sve, bilo gde da smo u PKB.Dobro bi bilo za sve da je punija.Beri}etna je godina. Dobro jerodilo ìto a da}e bog i kukuruziobe}avaju pune ambare - kaèMom~ilo Spaji}, traktorista sa„Mladosti”. V. G.

prijemne binove, pa preko selek-tora, trijera i zapra{iva~a,prenosnim elevatorima dolazi uodmerne vage, da bi zavr{ilo uspakovano u vre}e sa pri{ivenomli~nom kartom – atestom koji mudaje pravo da se na|e na trì{tu.âst da otvori sezonu dorade imaje~am za podr{ku elitnom segmentupoqoprivrede, sto~arstvu, a

Ulaskom u tre}u dekadu julazavr{ava se faza tihog rada uAgrosemenu: pripreme, remontma{ina, prawa, ~i{|ewa pogonai magacina, kre~ewa i farbawa ipo~iwe faza bu~nog i uùrbanog,moglo bi se re}i grozni~avograda. Kre}e buka pneumatskog trans-portera i {um semena koje ulazi u

zatim onaj namewen proizvodwiza osveèwe i uìvawe, za pivo.Kao kruna, nakon ovih proizvoda,kre}e obezbe|ewe osnovneishrane qudi, dorada semenskep{enice.Tako je u ovoj fabrici od osni-vawa, radi se na odràvawuìvota i obezbe|ewu zdravqana{e populacije.

Ubrzo, ta~nije za nekih 10 do 15dana, po~e}e tako|e ne mawevaàn prijem semenskog kukuruzana su{ewe i daqu doradu, uz nas-tavak dorade semenske p{enice.Radi se stotinama vagonaproizvedene robe.

Dragoqub JOVANOVI],rukovodilac RJ Fabrika

PKB Agroseme

DOBRODO[LA POMO]: (sleva) Zoran Arsi}, Labud Lekovi}, Stevan Risti} i Mom~ilo Spaji}

silaè. U pripremi silaè u~estvova}e skoro svizaposleni traktoristi u „Brazdi“, ali i majstoriu radionici. Kosa~ice rade skoro bez prekida, po{to jedanotkos zamewuje drugi. Posle toga ukqu~ujemo preseza balirawe sena. Kad se odnese slama sa wivaonda oremo, pa tawiramo i tako sve do Nove go-dine. Vremenom }emo pove}avati broj traktora –obja{wava upravnik „Brazde“ Miroslav Deni},kako jednu kampawu na poqima PKB-a odmah za-mewuje druga. U „Brazdi“ raspolaù sa deset kombajna koji su 14godina u eksploataciji, ali zahvaquju}i permanent-nom odràvawu i nabavci kvalitetnih rezervnihdelova nijedan nije van stroja. Mnogo je delovapromeweno, majstori su stalno na terenu. Trak-tori su davno prema{ili predvi|eno vreme ek-sploatacije, ali su i daqe okosnica mehanizacijeu PKB. Druga, lep{a strana medaqe, jeste da su svi

traktori i ma{ine klimatizovani, pa vremenskeprilike ne uti~u na rad traktorista. Izuzetak jekad padaju obimne ki{e koje zaustavqaju ma{inena nekoliko dana. Mnogo posla ovog leta u radionici imaju i vulka-nizeri. êtiri majstora rade u dve smene doktraje sezona. Razgovaramo sa MilanomZdravkovi}em koji ima 27 godina radnog staà uPKB-u. Prvo je popravqao gume u „Poqotehnici“,a u „Brazdi“ je od 2000. godine.

- Kad vidite traktore u poqu, tu su negde i vulka-nizeri. Montiramo, demontiramo unutra{we ispoqa{we gume, balansiramo... Sve je vi{eposla jer kvalitet guma je lo{, po{to ih prave savi{e plastike. Pamtim vreme kada su bile mnogokvalitetnije. Skidamo to~kove na terenu sve odênte, Jakova pa do Sur~ina. Gume na kombajnute{ke su vi{e od 300 kilograma, pa je zapodizawe potrebno angaòvati „manitu“ ilisedam do osam radnika koji }e je utovariti naprikolicu. Svaki posao je teàk na svoj na~in.Na{ je teàk zbog toga {to samo jedan radnikradi u jednoj smeni, pa smo prinu|eni da traìmopomo} za utovar gume – kaè Zdravkovi}. Kad se vrati u radionicu sa~eka ga stara „hof-manova“ ma{ina za popravku guma iz devedesetihgodina, koja jo{ uvek radi precizno poput {vaj-carskog sata. Jednu gumu zakrpi u periodu od 45minuta do sat vremena, a od radionice do terenai nazad potro{i dva do tri sata. Radi 31 dan umesecu i u vreme praznika. Nema slobodan vikendu sezoni, ali se ne ̀ ali na uslove rada jer je istosvim radnicima u poqoprivredi. V. P.

bajna, traktora i cisterne za vodu. Danas sam naètvi. Ju~e sam izvla~io seno, a sutra ne znam kuda}u. Zavisi od rasporeda za pre podne i po podne.Nisam ja sve vreme ̀ etve zaduèn da deùram za nedaj boè - kaè Sla|an Markovi}. Da je organizacija posla dobra, potvr|uje i Milan\oki}.- Jutros od pet sam bio na sto~arstvu, sada sam naètvi. Va`no je da se posao zavr{i na vreme i savoqom. Meni je 32 godine rada u PKB-u. Do pre desetgodina bio sam na ratarstvu i svake godine sam biona ̀ etvi. Posledwih deset godina sam na sto~arstvu.Ali uvek volim da u vreme ètve makar jedan danbudem na ètvi. @etva je za mene ne{to posebno,nekako uzvi{eno - kaè \oki}.

GDE IMA SLAME, IMA I @ITAMe|u zaposlenima u PKB postoji izreka: „Nema do-brog direktora imawa dok ne obuje ~izme i u|e nafarmu”. Direktor imawa je Bora Radomir (~ije re~isu oti{le u anegdotu). Izuo je ~izme i seo za volantraktora. Iz traktorske kabine ima boqi pogled naìtno poqe.- Sve tehnolo{ke operacije u biqnoj proizvodwi su

@ETVA 201612 @ETVA 2016 13

Upekla zvezda, „gori” nebo i zemqa, sa ekrana mo-bilnog telefona ~itamo 37 stepeni. U vazduhu seose}a miris poko{enog ìta i vru}eg hleba. Dug jeput do hleba. A po~etak je na wivi.Na imawu „Padinska Skela” èteoci vredno rade.Svi su tu, po~ev od direktora imawa, tehnologa,zaduènih za bezbednost od poàra, a u kontrolu sudo{li i inspektori iz Uprave za vanredne situacijeGrada Beograda, da provere da li smo preduzeli svemere zakonom propisane.Na parceli broj „~etiri”, koja se nalazi na granicisa imawem „Partizanski prelaz”, u daqini senaziru tri kombajna, koji kao da brode morskompu~inom. Savladavaju more ìtnog klasja ispredsebe dok sa strane liju zlatna zrna p{enice i punetraktorske prikolice.- U toku je ètva p{enice sorte NS 40S. Prinos jeobe}avaju}i. Ovo je jedna od boqih parcela, a pri-nos je izme|u sedam i po do osam tona po hektaru,hektolitar je dobar. Bi}e ovo beri}etna godina.Prinos bi bio i ve}i da nije bilo pologa. Ove go-dine pod p{enicom imamo 356 hektara. Standardno500 do 600 hektara strnih ̀ ita sejemo svake godine,prvenstveno zbog plodoreda i slame koja nam jepotrebna za sto~arstvo – kaè Aleksandar Miha-jlovi}, glavni tehnolog za biqnu proizvodwu.Pored ètve na imawu se radi na vi{e frontova.Balira se slama i odvozi do imawa, rastura sta-jwak i zaorava, skida se drugi i tre}i otkos lucerke,balira i odvozi. Stawe ostalih kultura: kukuruza,soje, repe, suncokreta je odli~no. Sistemi za navod-wavawe rade punom parom, navodwavaju se se-menske kulture. - Kukuruz jo{ nije u fazi oplodwe, a semenski navod-wavamo, tako sniàvamo i temperaturu u wivi.Raduje nas {to su no}i sveè a prognoza kaè dane}e biti u kontinuitetu mnogo dana sa temperatu-rama iznad 35 stepeni. Tako }e oplodwa biti dobra- kaè Aca.

SPREMNI ZA, NE DAJ BO@E, PO@ARVru}ina je velika a sa slamom se ne igra. Zato uzkombajne na parceli je cisterna sa vodom,tawira~a, protivpoàrni aparati.- @etva proti~e u najboqem redu, sve je pod kon-trolom. Moj zadatak i kolege \oki}a jeste, da akose, ne daj boè, desi poàr, gasimo ako je to mogu}e.Svi radnici koji rade u ètvi su pro{li obuku zaPPZ i osposobqeni su da rade sve, od vo`we kom-

U radnoj jedinici „Eksploatacija poqoprivrednihma{ina“, nekada{woj „Brazdi“, posle kadrovskogpoja~awa imaju 55 traktorista i 40 majstora kojirade u dve smene. Zaduèni su za odràvawete{ke mehanizacije, traktora sa imawa,prikqu~nih ma{ina u ritu i popravqawe svihguma i klima ure|aja u PKB-u. [aqu i potrebnumehanizaciju i prikqu~ne ma{ine u Sur~in, nagazdinstvo „7. juli“ . Izgradwa Pupinovog mostaolak{ala im je transport ma{ina.U „Brazdi“ je toku remont sila`nih kombajna iprikqu~nih ma{ina, a u isto vreme odvija se iremont kombajna za ètvu kukuruza u zrnu, soje isuncokreta. Do po~etka pripreme silaè, os-novnog hraniva preìvara, bi}e rasturan sta-jwak. - Koristimo deset velikih prikolica, a planiralismo da o~istimo sve betonske deponije na imaw-ima. Kasnije }emo ih oprati i koristiti za prevoz

raspoloìva mehanizacija, svih devet velikihkamiona, nosivosti 24 tone, koji su u~estvo-vali u prevozu letine sa wiva (p{enice, je~ma,uqane repice...), ali i prevozu komponenata zapripremawe sto~nog obroka. Zadovoqni smo

u~inkom devet voza~a. Radili su u jednoj smenipo 12 sati dnevno. Prevozili su od Sur~inado Padinske Skele, iz [ida do PadinskeSkele, od jednog silosa do fabrike sto~nehrane. V. P.

U radnoj jedinici „Odràvawe poqo-privredne mehanizacije“, u odeqewu „Trans-port“, razgovaramo sa Petrom Mari~i}em,rukovodiocem.- U vreme ètve bilo je angaòvana sva

Prinos je izme|u sedam i po do osam tona po hektaru, bi}e ovo beri}etna godina U pripremi silaè u~estvova}e skoro svi traktoristi, ali i majstori u radionici

Zadovoqni u~inkom devet voza~a koji su radili i po 12 sati dnevno

„PADINSKA SKELA”

MA[INE PRKOSE GODINAMA ZABELE@ENO NA PETROVDAN

„TRANSPORT“

DEVET KAMIONA U @ETVI

„BRAZDA“

rutina, ali kada do|e ~in ètve, to je ne{touzvi{eno, beri}et, Bo j̀a voqa, hrana za narod.Napredak tehnologije je umnogome olak{ao posao.Sada se brè i boqe obave mnoge aktivnosti. Za-poslenima je prijatno u klimatizovanim kabinamakombajna i traktora. Ali se izgubila ona dra`pro{lih vremena. Se}am se kada smo radili sa“Zmajevim” kombajnima 132 i 134 , pa ih je bilo poosam do deset u liniji. Kada se oni pore|aju milinaje bila videti ih na jednoj parceli. Pa armija qudikoji su angaòvani… I nekada, kada sam radio nagazdinstvu „Mladost” bilo je godina sa prinosomve}im od sedam tona. A sada vidimo tri kombajna idesetak qudi koji rade na ètvi. Hvala bogu da jetako - kaè Radomir.Iza kombajna vidimo debeli otkos slame. Slama jeza zaposlene na ratarstvu velika glavoboqa. Trebaje ubalirati, i skloniti sa wive {to pre, da ne pok-isne. Za zaposlene na sto~arstvu ona je radost.- Po slami se vidi da je dobar rod. Jer gde imaslame, ima i p{enice - kaè Radomir, koji se kaosto~ar raduje {to }e i prinos slame biti dobar.

V. G.

INSPEKTORI NA TERENUIz Uprave za vanredne situacije Grada Beograda svakodnevno u kontrolu dolaze inspektori.Wihov zadatak jeste da provere da li su ispo{tovane sve zakonom predvi|ene aktivnosti pro-tiv poàra.Tako su danas na teren iza{le Sla|ana Melentijevi}, samostalni policijski inspektor i Kata-rina Boì}, vi{i policijski inspektor.

Milan Zdravkovi} u radionici

Aleksandar Mihajlovi}, Aleksandar Koci}, Milan Mijailovi},Milan \oki}, Sla|ana Melentijevi}, Katarina Boì}, VesnaGaji}, Borislav Radomir, Nenad Pivarevi} i Sla|an Markovi}

Stojkovi}. Ima 13 godina radnog staà u PKB-u, aradila je u arhivi, u „Inshrinoj“ komercijalnojslu`bi i u magacinu. Kaè da se brzo navikne nanovo radno mesto. - Na{i kupci znaju da prodajemo sveà jaja sa na{efarme koka nosiqa u Padinskoj Skeli. ̂ uvamo ih napropisanoj temperaturi. Promet je ve}i vikendom,to su nam udarni pazarni dani. U junu smo prodali27.950 komada jaja. Najtraènija su jaja SS klase(najkrupnija) od 12 dinara, slede jaja A (sredwe)klase po 10 dinara. Jaja S klase staju 11 dinara,Be klase 9 dinara i najsitnija jaja Ce klase 8 di-nara – kazala je Stojkovi}eva. Ne{to mawi promet zabeleèn je na Palilulskoj pi-jaci, gde postoji jo{ jedna „Inshrina“ prodavnicajaja. Stalne mu{terije dolaze iz svih delova grada,sa Miqakovca, Kanarevog brda, Karaburme i NovogBeograda.- Nije im te{ko da prevale kilometre jer znaju zakvalitet jaja koja su proizvedena u PKB-u. U junu smoprodali 14 hiqada komada jaja, a sli~no je bilo ipro{le godine. To je uobi~ajena potra`wa za ovodoba godine. Kod nas pazare trgovci i poslasti~ariu radwama na pijaci. Znaju da prodajemo jaja sadeklaracijom – kaè Dragoslav Komatina, prodavacu „Inshrinoj“ prodavnici. Radno vreme pomenutih dveju „Inshrinih“ pro-davnica je od utorka do subote, od 7 do 13 sati, ned-eqom od 8 do 13, dok ponedeqkom ne rade. V. P.

PROIZVODWA14

Zbog dobrog kvaliteta povr}a, povoqnih cena, alii skra}enog radnog vremena, ispred „Hortikul-turine” prodavnice „Mimoza“ u Bulevaru despotaStefana Beogra|ani su stvorili redove. Tokom junaprodato je 8.349 kilograma paradajza, koji je bionajtraènija roba.- Ukusan je kao da je iz na{e ba{te. Navikla sam daovde pazarim, kao i svi ostali kupci sa Palilule.Redovi su svakodnevica, a obi~no jedan kupac morada bude redar. Stane ispred vrata i ne dozvoqavadrugima da u|u dok je gu`va – kaè jedna redovnamu{terija. Posle probijawa kroz gu`vu ostavili smoprodava~icu Sneànu \or|evi} da usluùje mnogo-brojne kupce, a informaciju o prodaji potraìli uPKB „Hortikulturi“.Tokom juna u „Mimozi“ je prodato 3.417 kilogramapaprike {iqe i babure, 2.908 kilograma kras-tavaca, 5.447 komada qute papri~ice, 270 kilo-grama crnog luka, 340 kilograma mladog krompirai 166 kilograma tikvica. Odnedavno prodaju ilubenice, a kupci traè i „Inshrina“ jaja. Svaki dansa farme koka nosiqa dobijaju po tri kutije. Prodajui jabukova~u sa „Dunavca“. O~ekuju da stigne i vo}e,sa PKB-ovih imawa, saznali smo od Radine Ivkovi},magacionerke u „Hortikulturi“.Na drugom prodajnom mestu, na tezgi u krugu PKB-a,u periodu od 12. juna do 12. jula, prodato je 4.215paradajza, 1.567 kilograma krastavca, 3.035 ko-

mada qute papri~ice i 1.227 kilograma paprike.Kupci mogu da pazare i krompir, crni luk, lubenicei diwe.

JAJA SA DEKLARACIJOMDobru prodaju beleì i „Inshrina“ prodavnica uBor~i. Na radnom mestu zati~emo prodava~icu Sla|anu

REDOVI ISPRED „MIMOZE“PRODAVNICE PKB-a

povr}a. Va`no je da prodamo sve {toproizvedemo u plastenicima i na otvorenompoqu. Te{ko pronalazimo kvalitetnu radnusnagu. Zbog uslova rada u plasteniku mnogi odwih odustanu na po~etku. Imamo potreban brojsezonaca, uobi~ajen za ovo doba godine – kaèRade \urovi}, upravnik PKB „Hortikulture“.

V. P.

Povrtari u PKB „Hortikulturi“ najavili su da}e tokom cele godine proizvoditi paradajz uplastenicima u Padinskoj Skeli. Imaju odgo-varaju}i hibrid, dobru tehnologiju, a nedostajeim savremena oprema poput klipsi zapodizawe i spu{tawe biqaka. Od po~etkaberbe do sredine jula proizveli su oko 60tona paradajza.

- U toku je berba paradajza u prvom plasteniku,gde su obrane ~etiri cvetne grane, u drugom dvecvetne grane, a tre}u tek beremo. Ove godineprodaja ide dobro, a uspeli smo da upostoje}im uslovima sa~uvamo kvalitetproizvoda. Kupci su zadovoqni, pogotovu onikoji kupuju na veliko. Trì{te odre|uje cenu,koja trenutno nije povoqna za proizvo|a~e

PARADAJZ BERU DO DECEMBRA„HORTIKULTURA“

Te{ko pronalaze kvalitetnu radnu snagu. Zbog uslova rada u plastenicima mnogi sezonci brzo odustanu

Tokom juna prodato je 8.349 kilograma paradajza, koji je bio najtraènija roba

Prodavnica u Bor~i

Prodavnica Mimoza u Bulevaru Despota Stefana

procenata. Pove}ana vla`nost je nepoèqna jeroteàva aktivnost mle~no kiselih bakterija, aznatno pospe{uje aktivnost bakterija koje podsti~ustvarawe buterne kiseline. Optimalna suva materija za pripremu senaèpostiè se provewavawem biqaka. Radi efikasni-jeg provewavawa poèqno je da se ko{ewe obavqakombajnom, koji istovremeno kosi, gwe~i i slaèotkose. Na taj na~in se skra}uje vreme prove-wavawa i smawuje gubitak u li{}u i hranqivim ma-terijama. Sadràj suve materije u provenutommaterijalu treba da je izme|u 45 i 50 procenata.Koli~ina lako rastvorqivih ugqenih hidrata,{e}era, u siliranom materijalu, koji u prisustvu

mle~no kiselih bakterija omogu}ujekvalitetnu fermentaciju i dovoqnu pro-dukciju mle~ne kiseline, naziva se{e}ernim minimumom. On je tako|e veomabitan faktor koji uti~e na kvalitet, tebiqna masa koja se silira mora da sadrìod {est do devet odsto {e}era u odnosu nasuvu materiju.Silirawe i senaìrawe je, prema re~imaautora, sloèn anaerobni biohemijskiproces, zbog ~ega treba istisnuti vazduh izmaterijala koji se silira ili senaìra.Uz to treba spre~iti i wegovo ponovnoprodirawe, {to se postiè nepro-pustqivim zidovima silo objekata ipa`qivim pokrivawem spremqene silaèili senaè. Duìna odrezaka je jedan u nizu faktorakoji uti~u na kvalitet, a optimalna duìnaomogu}uje potpunije gaèwe, a time i boqeistiskivawe vazduha iz siliranog materi-jala. Autori nagla{avaju da suvi{eusitwena silaà ili senaà nisupoèqne jer imaju nepovoqan uticaj na tokvarewa hrane i motoriku digestivnogtrakta preìvara.U zavisnosti od temperature koja se stvarau procesu silirawa ili senaìrawa raz-likuju se tri postupka: hladni, topli iprelazni. Hladni postupak, tokom koga tem-peratura mase ne prelazi 30 stepeniCelzijusa je najpoèqniji.Optimalna spoqna temperatura vazduhaza obavqawe ovih poslova je izme|u 20 i25 stepeni, pri suvom vremenu.Najboqi kvalitet silaè i senaè se do-bija ako se silos napuni, dobro ugazi ipokrije u toku dva do tri dana.Kvalitetno i neprestano slagaweprispele zelene ili provenute mase u

silosu, kako nagla{avaju autori, omogu}ujekvalitetnije i lak{e gaèwe, a time i u{tedu ugorivu.Za pokrivawe silosa autori preporu~uju plasti~nufoliju i natkrivawe nadstre{nicom, a silo objektitreba da onemogu}e pristup vazduha silaì isenaì.

15NAUKA

„PROIZVODWA I KORI[]EWESILA@E I SENA@E“

DR MILAN ADAMOVI] I DR SA[A OBRADOVI]

Qiqana RI\O[I]

Nedavno je iz {tampe, u izdawu Dràvnog Uni-verziteta u Novom Pazaru, iza{ao praktikum„Proizvodwa i kori{}ewe silaè i senaè“, au-tora dr Milana Adamovi}a, nau~nog savetnika i drSa{e Obradovi}a, docenta.Autori se u praktikumu, pored davawa prakti~nihuputstava u domenu proizvodwe silaè i senaè,bave i novijim saznawima, preporukama i uput-stvima, koji treba da doprinesu wihovom boqem iracionalnijem kori{}ewu.Praktikum je namewen studentima poqoprivrednihi veterinarskih fakulteta, vi{ih poqoprivrednih{kola, kao i u~enicima sredwih poqoprivrednih iveterinarskih {kola. Od koristi moè bitifarmerima, stru~wacima na farmama iu savetodavnim stru~nim slu`bama.Kako navode autori, zna~aj tehnologijesilirawa je u tome {to ovaj postupakkonzervisawa sto~ne hrane podrazumevaubirawe biqaka u optimalnoj fazirazvoja i wihovo bezbedno ~uvawe naduè vreme. Zahvaquju}i visokomkvalitetu silaè, a pogotovo senaè,{tede se skupa i na trì{tu deficitarnahraniva, potpune krmne sme{e i protein-ska hraniva. Osim toga, kori{}ewesilaè i senaè obezbe|uje stabilnostsastava obroka, u duèm vremenskom pe-riodu. To doprinosi kvalitetu i kontinu-itetu sastava obroka, ve}oj i jeftinijojproizvodwi mleka i mesa. Kako isti~u au-tori, i pored svega pomenutog, u na{ojzemqi se silaà, a pogotovo senaà, ne-dovoqno koriste.

KONCEPT PROIZVODWE STO^NEHRANE

U praktikumu se kaè da u intenzivnojsto~arskoj proizvodwi konceptproizvodwe sto~ne hrane treba da se za-sniva na principu maksimalnogkori{}ewa prirodnih resursa, u prvomredu zemqi{ta, vode i sun~eve energije.Osnovni ciq ovakvog koncepta jeproizvodwa dovoqnih koli~ina kabastei koncentrovane hrane koja, sem potrebaza mineralno-vitaminskim dodacima,moè da podmiri sve potrebe farme usto~noj hrani. Kabasta hraniva podmirujuse uglavnom iz sena, silaè ili prirod-nih travwaka, silaè biqke kukuruza ihraniva iz sistema zelenog konvejera.Ovakav koncept proizvodwe sto~ne hraneomogu}uje da se zelena hrana u letwemperiodu koristi od aprila do oktobra. U sistemunavodwavawa, on omogu}ava dve ètve godi{we ilak{u plodosmenu useva.Drugi koncept proizvodwe kabaste sto~ne hrane za-sniva se na kori{}ewu konzervisane hrane tokomcele godine. Osnov kabastog dela obrokasa~iwavaju seno, silaà biqke kukuruza, silaàili senaà lucerke i ozimih ili jarih me{avinaili travno leguminoznih sme{a sa sejanih iliprirodnih travwaka. Prednost ovog koncepta je utome {to omogu}ava ve}u stabilnost u ishrani

goveda, a posebno visoko mle~nih krava.Kako navode autori, slede}i trendove savremenesto~arske proizvodwe u svetu, u novije vremeodre|en broj farmera prelazi na gajewe ̀ ivotiwana principima organskog sto~arstva. Proizvodwaorganske sto~ne hrane se obavqa u kontrolisanimuslovima, bez kori{}ewa ve{ta~kih |ubriva, pes-ticida, antibiotika, GMO i drugih zabrawenih do-dataka.

FAKTORI KOJI UTIÛ NA KVALITET Prema navodima autora, faza razvoja biqaka umomentu ubirawa je jedan od kqu~nih faktora zakvalitet silaè ili senaè. U optimalnoj fazi ubi-

rawa biqaka u wima je najve}a koncentracija hran-qivih materija, a najve}a je i efikasnost wihovogiskori{}avawa u ̀ ivotiwa.Najva`niji faktor za proizvodwu kvalitetnesilaè je sadràj suve materije zelene mase. Najk-valitetnija silaà, od kabastih hraniva, dobija seako je sadràj suve materije od 30 do 35 procenata.Dozvoqavaju se i {ire granice sadràja suve ma-terije, od 25 do 35 procenata. Pri silirawuprekrupqenog vla`nog zrna ili klipa kukuruza,sadràj suve materije treba da je izme|u 65 i 75

suzbijawa potrebno je pouzdano procenitivreme tretirawa, {to je najboqe uraditi kadasu leptiri u stadijumu jaja i prvih larvenihstupweva, te dok jo{ nisu prodrli u stablokada bi svako tretirawe insekticidima biloslabije efikasnosti. Brojnost se odre|uje mon-itoringom odraslih jedinki feromonskim klop-kama pomo}u kojih je mogu}e utvrditi samoprisustvo mu`jaka. Svetlosne klopke se ko-riste tokom no}i i omogu}avaju konstatovawe

oba pola. Tako|e, brojnost se moè procenitii brojawem paketi}a jaja koje se uglavnomnalaze na nali~ju lista. Prag {tetnosti je petodsto biqaka sa jajnim leglima kod semenskogi kukuruza {e}erca i 10 odsto biqaka sa ja-jnim leglima kod merkantilnog kukuruza.Glavne {tete kukuruzni plamenac pri~iwava ustadijumu larve (gusenice) na nadzemnim de-lovima biqke doma}ina. Prvo se hrane paren-himom mladog li{}a, gde i polaù jaja, pa seonda uvla~e u pazuh lista (kad se list razmotavide se rupice), prave {tetu i na metlici,dr{ci klipa koji se lomi, ubu{uju se ustabqiku, gde ~esto ostaju da prezime, a ostaledaju drugu generaciju. Gusenice druge gen-eracije o{te}uju klipove, hrane se zrnom,bu{e stabqiku koja se lomi i pada, te su one{tetnije od prve generacije. Visina {tete za-visi od duìne dana, relativne vla`nosti, bu-jnosti useva i zakorovqenosti. Rane, odnosnoo{te}ewa koje je napravila gusenica na zrnuimaju za posledicu razvoj gqivi~nih bolesti, au takvim zrnima imamo ve}i udeo mikotoksinakoji su velika nevidqiva opasnost za ìvotiwekoje jedu tu hranu. Borba protiv kukuruznog plamenca se zasnivana tolerantnosti hibrida i blagovremenim in-sekticidnim tretmanima.

Jelena MATI], glavni tehnolog biqne proizvodwe

u PKB Korporaciji

RE ̂STRU^WAKA 16

Kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis Hbn.) jepolifagna {teto~ina iz reda Lepidoptera(fam. Pyralidae) koja moè prouzrokovati ve-like gubitke kod kukuruza, ali i kod drugihratarskih i povrtarskih biqaka. Imago, odnosno odrasla jedinka mu`jaka, imaraspon krila od 20 do 26 milimetara, dokraspon krila ènki iznosi od 25 do 34milimetara. Leptiri lete prete`no no}u i ustawu su da dole}u sa susednih poqa. Ukolikose uznemire mogu se videti kako lete i dawu.Vrsta pokazuje izraziti polni dimorfizam.@enke su krupnije i svetlije krem boje sa dvenepravilne pruge na predwim krilima, dok sumu`jaci sitniji i tamniji sa sli~nim {arama.Polaù jaja u grupama od 10 do 30 bele boje,veli~ine oko jedan milimetar, a pre izlegawajasno se uo~ava glavena kapsula larve u oblikucrne ta~ke. Gusenice su belosive boje sa crnomglavom i tamnom prugom na le|nom regionu.Veli~ina gusenica u posledwem sadijumu je do20 milimetara. Broj generacija varira od jedan do pet. Kodnas ima prose~no dve, a posledwih godina, sapove}awem prose~nih temperatura i navod-wavawem sve ve}ih povr{ina pod kukuruzom, ivi{e generacija.Kukuruzni plamenac prezimi u ostacima kuku-ruza (stabqika) kao odrasla gusenica i dobropodnosi niske temperature, tako da velikibroj gusenica ostane u ìvotu. Leptiri izle}uoko sredine maja. Mada wihov izlazak nije da-tumski odre|en, ve} zavisi od toplog prole}a.Dobri su leta~i (20 km), prvo izle}u mu`jaci,veoma razvu~eno izlaze, 20 do 40 dana, leteno}u. Leptiri ìve devet do 12 dana, a ako jerelativna vla`nost niska mnogo kra}e (jedando dva dana).

Posle kopulacije ènka odlaè jaja na nali~jelista, blizu glavnog nerva, uvek u grupama,jedno uz drugo. Embrionalni razvoj je tri do 14dana. Gusenice prve generacije o{te}ujuli{}e, metlicu, a druge generacije zrno i klip,zato su i {tetnije. Deo gusenica ostaje ustabqici kukuruza da prezimi, a deo daje drugugeneraciju. Kukuruzni plamenac je {teto~ina ~ije se pris-ustvo uo~ava svake godine. Radi uspe{nog

KUKURUZNI PLAMENAC

Jajno leglo i ispiqene gusenice kukuruznog plamenca

Odrasla jedinka mu j̀aka

Treba voditi ra~una da raonici naplugu ne budu istro{eni i tupi, jerto dodatno pogoduje nastajawu„plu`nog |ona”.Jedna od mera koja se preporu~uje jei kalcifikacija na kiselimzemqi{tima, budu}i da kalcijumpopravqa strukturu zemqi{ta iomogu}ava boqu pristupa~nostva`nih hraniva (na primer fos-fora) koja su teè pristupa~nabiqci u kiselim zemqi{tima. „Ze-leni{no |ubrewe” sa ostalimmerama pozitivno uti~e napopravqawe strukture zemqi{ta,budu}i da zaoravawem zelene maseuti~emo na sadràj organske mater-ije u zemqi{tu, a tako|e sepoboq{avaju vodno vazdu{ne os-obine. Kada druge mere ne daju rezultatemtreba pristupiti podrivawuzemqi{ta, jer ono ima vrlo povo-

RE^ STRU^WAKA 17

U sabijenom zemqi{tu biqke nemogu pravilno da razviju koren, paon ostaje vrlo plitko na povr{inijer ne uspeva da prodre dubqe uslojeve zemqi{ta u potrazi zavodom i hranom. Kada je zemqi{tesabijeno ima smawenu mogu}nost up-ijawa voda od padavina, pri svakojve}oj koli~ini padavina dolazi dostagnacije vi{ka, {to za posledicuima slabiji rast i razvoj biqke, akada ti sulovi duè potraju, dolazido uginu}a. Na nagnutim terenima, uuslovima oteàne infiltracijevode u zemqi{te, dolazi dopovr{inskog oticawa, {to moèuzrokovati zna~ajnu eroziju iodno{ewe orani~nog slojazemì{ta zajedno sa hranivima kojase nepovratno gube.Kako smawiti te{ke posledicesabijenosti zemqi{ta? Pre svegatreba svesti na najmawu mogu}u

meru radove u uslovima prekomernevla`nosti zemqi{ta. Time smawu-jemo negativan uticaj te{ke meha-nizacije na strukturu zemqi{ta.Tako|e treba voditi ra~una o bi-lansu organske materije i wenomvra}awu u zemqi{te. Niko ne trebaspaqivati ètvene ostatke.Koli~ine ̀ etvenih ostataka kod po-jedinih biqnih vrsta su slede}e:slama p{enice 5-7 tona po hektaru,kukuruzovina 8-12 tona po hektaru,suncokret 4-6 tona po hektaru, soja3,5-5 tona po hektaru, {e}ernarepa 40-60 tona po hektaru. Zaoravawe ètvenih ostataka imaniz prednosti. Na ovaj na~in sebiqni ostaci ukqu~uju u proceskruèwa organske materije uzemqi{tu, potpomaè se biolo{kaaktivnost zemqi{ta i pozitivno seuti~e na strukturu i vodno vazdu{nei toplotne osobine zemqi{ta.

SABIJENOST ZEMQI[TA

qan uticaj na vodno vazdu{ne os-obine u zemqi{tu, uti~e na pro-dubqivawe zone za koren, uklawase tzv. „plu`ni |on” te omogu}avaakumulacija potrebne vlage uzemqi{tu za biqke u su{nom peri-odu. Treba razlikovati zbijenostzemqi{ta koja je nastala upovr{inskom sloju zemqi{ta, a kojumoèmo sanirati tzv. „gruberima”.Razbijawe nepropusnih slojeva nave}im dubinama treba izvoditi po-driva~ima. Vaàn je trenutak kadase obavqa ovaj zahvat. Poèqno jeda zemqi{te bude suvo, kako biu~inak bio boqi i dugoro~niji. Akoje zemqi{te vla`no, ne postiè seèqeni u~inak. Kao i svaka drugamera, tako i ova ima ograni~en vektrajawa, a budu}i da je ovaj zahvatskup, ~esto nemamo na raspolagawuvlastite ma{ine, treba garacionalno i pravilno sprovoditi.Stoga je prevencija pojave zbi-jenosti zemqi{ta svakakonajva`nija i ekonomski najispla-tivija. Ako je ikako mogu}e, trebasmawiti broj prohoda po vla`nomzemqi{tu, izbegavati nepotrebnogaèwe i suvi{ne prohode,primewivati razli~itu dubinuobrade i redovno unositi organskumateriju u zemqi{te.

Mr Anka KAÂREVI]

Za{to je uni{tewe Narodne biblioteke bio jedanod primarnih ciqeva nacistista? U nedostatku is-torijskih dokumenata autor koristi kwièvne ele-mente fantastike, a me|u wima je i pretpostavka dase u biblioteci ~uvao pronalazak Nikole Tesle. U

pitawu je tajno oru j̀e, koje je Tesla namenioodbrani svog naroda u slu~aju napada nacista.Planirano je da celokupna arhiva Narodne bib-lioteke bude preme{tena u manastir Blagove{tewe,blizu Ov~ar bawe. U toj arhivi nalazilo se i„Miroslavqevo jevan|eqe“ ali ga je neko uo~i bom-bardovawa sakrio u manastir Ra~u. Da li je tadaskloweno i Teslino tajno oru j̀e za kojim se i danastraga? Odgovor prona|ite u novoj Buli}evoj kwizi,koja je napisana po kqu~u popularnih bestselera.

Fokusirajte se na stvarawe ìvota sa smislom, ane na stvarawe karijere. Sre}a se u~i kao lekcijakad shvatite da niko nije kriv za neuspeh u va{emìvotu, osim vas, pi{e Dragana Jovanovi} u psi-hoterapijskom priru~niku „Uspeh je u nama“, koja jenedavno objavqen u izdawu „Lagune“. Pred vama je~arobna kutija alata potrebna za li~ni razvoj. Upoglavqima, me|u kojima su, „Autenti~no ja i soci-jalno ja“, „@ivotni prioriteti“, „Tajne dobre en-ergije“, „Upravqawe vremenom“ i „Vizuelizacija“autorka otkriva da ukoliko vam nedostaje in-spiracija nema ni radosti prilikom obavqawasvakodnevnog posla. Za uspeh je neophodno prona}isre}u u sebi. Kada poveèmo sada{wi trenutak kojije ispuwen pozitivnom vibracijom i viziju kojuèlimo da ostvarimo, uspeh postaje neizbeàn! - Rumi je davno napisao da na{ zadatak nije datraìmo qubav, ve} da sru{imo sve ograde u sebikoje smo podigli da se odbranimo od we. Na{e teloizraz je na{e du{e i preduslov qubavi da volimosebe, da nau~imo da se opustimo i prepustimo ìv-otnim izazovima. Ako èlite qubav, dozvolitemu{karcima da vas osvajaju. Negovawe ̀ enstvenostine zna~i slabost, ve} je uslov da budemo osvojene.Kada prihvatimo sebe takve kakvi jesmo, spremnismo da prihvatimo partnera sa svim wegovim man-ama – nudi Jovanovi}eva stari oprobani recept ouspe{nosti partnerskih odnosa.

DOKAZI U PEPELUDa ma{ta moè biti pokreta~ radwe pokazuje i noviistorijski triler Vawe Buli}a „Teslina po{iqka“,koji je nedavno objavqen u izdawu „Lagune“. To je~etvrti Buli}ev roman sa istim glavnim junakom,novinarom Novakom Jovanovi}em, koji je ovog putadoveo u vezu naciste sa zaostav{tinom NikoleTesle. Poput kriminalisti~kih romana klupko radwe

KULTURA18

KWIGE O KOJIMA SE PRIÂ: „USPEH JE U NAMA“ I „TESLINA PO[IQKA“

Vera PONTI

UKRADENA BA[TINA po~iwe da se odmotava posle ubistva naKosan~i}evom vencu, na mestu gde je sru{ena Naro-dna biblioteka tokom nacisti~kog bombardovawaBeograda 1941. godine. Da li su izgoreli dokazi o

identitetu jedne nacije ili ih je neko sklonio na sig-urno mesto, ostala je tajna do danas. Pitawe kojetraì odgovor je i za{to su ru{evine istraìvanesamo jednom, i to 1976. godine? - U {koli su nas u~ili da je na Kosan~i}evom vencuizgorelo oko 500 hiqada kwiga, ali posleiskopavawa prona|eno je mawe pepela nego {to seo~ekivalo. Mogu}e je da kulturno blago Narodnebiblioteke pokradeno, odnosno da su kwige odne-sene u nepoznatom pravcu – istako je Vuli}.

Bombardovawe Narodne biblioteke na Kosan~i}evom vencu bio jedan od primarnih ciqeva nacista

ÛVAJTE DETE U SEBIAlbert An{tajn je rekao da postoje dva na~inada proìvimo ìvot. Jedan je da ne verujemo u~uda, a drugi da ̀ ivimo kao da je sve ~udo. Kadasagledavam ìvot o~ima deteta, u meni se budiradoznalost, razvija poverewe i uverewe da jesve u savr{enom redu, kao i da postoji neko kose brine za mene. Drugim re~ima, za to dete umeni - ìvot je ~udo. Suprotno tome, kada mesavladaju strah i nesigurnost i kada se vratimulozi odrasle osobe, izgubi se ta ~udesna mag-ija. Borba se neprestano vodi izme|u deteta unama i odraslog, racionalnog bi}a. Kada sampovezana sa svojim autenti~nim bi}em, s tim de-tetom u sebi, ìvot predstavqa bistar inepresu{an izvor radosti i lepote koja seukazuje preda mnom. U tim trenucimapovezanosti ose}am se dovoqno jakom da seprepustim ìvotu, jer znam da me intuicija imudrost, koje sam stekla prihvataju}i pouke izpro{losti, vode u Dobro – pi{e Jovanovi}evau kwizi „Uspeh je u nama“.

DA LI JE ARHIVA STIGLA DO OVÂR BAWE: Manastir Blagove{tewe

19ZDRAVQE

Priredila: Vera PONTI

Bacaju}i rukavicu u lice zvani~noj medicini i far-makologiji italijanski onkolog dr Tulijo Si-moncini kaè da je u praksi potvrdio da se rakuspe{no tretira sodom bikarbonom. Wegovi pro-tivnici ga nazivaju „~ovekom koji ima opasnenamere“, jer }e vas naterati da odustanete od skupehemoterapije - jedinog zvani~no priznatog lekaprotiv kancera. Zbog promovisawa svog otkri}ada je rak gqivica prognan je iz medicinskih krugova,naro~ito farmaceutskih, koji su ga prozvali „{ar-latanom“. Wegovo svedo~anstvo o alternativnomna~inu tretirawa raka, koji je dostupan u istovreme i bogatima i siroma{nima, prenosi elek-tronski ~asopis „Alternativa za vas“.

Istraùju}i uzroke raka dr Simoncini je do{aodo zakqu~ka da najteà bolest nije genetska, nijerezultat nepravilnog funkcionisawa }elija, negoje uzrokovana napadom gqivice koja se zove „kan-dida albikans“. To u prevodu sa latinskog zna~i„svetle}e jaje“. Na pitawe kako se odlu~io za tako

jednostavan i jeftin na~in tretirawa okolo{kihbolesnika, odgovara:- Svuda oko sebe video sam nepodno{qivu patwu.U bolni~kim onkolo{kim sobama ìvot dece segasio. Patio sam kada sam gledao jadne mali{ane,koji su umirali od posledica hemoterapije. Pre-gledaju}i obolele od raka, na raznim organima utelu, uvideo sam da je boja raka uvek bela, kao ikandide, i da postoji povezanost svih vrsta raka,bez obzira na to u kom delu tela se nalazi.Ponekad su kvrìce preplavqene krvqu ili nekomdrugom odbrambenom reakcijom, ali prilikomsvake obdukcije nau~nici pronalaze bele„kolonije“ koje su u stvari gqivice.Na temequ ove hipoteze dr Simoncini primewujeterapiju sodom bikarbonom, a prosek izle~ewa,kako tvrdi pomenuti doktor, ohrabruju}i je zanovoobolele.

TERAPIJA SVIMA DOSTUPNADr Simoncini preporu~uje kori{}ewe pre~i{}enesode bikarbone, bez dodatka aluminijuma, koja jeprema wegovom mi{qewu, najja~e oru`je protivgqivica, odnosno raka. Wegova terapija izgledaovako. Kod karcinoma èluca, creva, rektuma, iusne {upqine treba uzimati jednu malu ka{ikusode bikarbone pome{ane s vodom i piti ujutru iuve~e. Terapija traje mesec dana i premasvedo~ewu pacijenata dr Simoncinija, ali i onihkoji su sami sprovodili terapiju, bolest sepovukla. U nekim slu~ajevima terapija zahteva intravenoznoubrizgavawe pre~i{}ene sode bikarbone. Sastojise od 24 infuzije, a priprema se od 500 milili-tara pet postotne otopine sode bikarbone, kojutreba ubrizgati direktno u venu svaki dan. Posle{est dana terapije treba napraviti pauzu od {estdana pa zatim nastaviti do propisane doze. Kodraka materice koristi se irigator u koji se siparastvor sode bikarbone i ispiraju ènski polniorgani. Kod kancera koè, po preporuci dr Si-

NAJJAÊ ORU@JE PROTIV KANDIDE TERAPIJA SODOM BIKARBONOM PO RECEPTU DR SIMONCINIJA

Stres, prekomerno kori{}ewe antibiotika, nezdrava ishrana i kontracepctivna sredstva uti~u na rast gqivicamoncinija, koristi se jod povidon koji se mesecdana maè na obolelo mesto. Rade}i sa obolelima od kancera italijanski dok-tor uvideo je da posle hemoterapije, koja uni{tavarak ali i zdrave }elije u telu, dolazi do ubrzanogpada prirodne odbrane organizma. Ta~no je da he-

moterapija nekome pomogne, ali nekome samoproduàva preìvqavawe za nekoliko meseci. Unekim slu~ajevima ~ini nemogu}im da organizampovrati svoje izgubqene odbrambene sposobnosti.Posle uspe{ne hemoterapije organizam kod nekihpacijenata ponovo poklekne pred gqivi~nim na-padima, zakqu~io je dr Simoncini, prate}i najteèonkolo{ke bolesnike.

JAÂTI IMUNITETObi~no imunolo{ki sistem drì podkontrolom gqivice i ne dozvoqava imda osnivaju kolonije bilo gde u telu. Kadgod belo krvno zrnce prepozna gqivicu,smesta je napada i uni{tava. Ali akoodbrambeni sistem tela oslabi, {to semoè dogoditi iz raznih razloga, kan-dida moè zaobi}i imuni sistem istvoriti tajnu koloniju bilo gde u telu.Postoje povr{ne kandidijaze koje sejavqaju u ustima i `drelu, u vagini, apostoje i duboke kandidijaze, one kodkojih je gqivica zaobi{la imuni sistemi po~ela nekontrolisano da serazmnoàva u jednom organu. Kada u|e uunutra{wost organizma, provociraimuni sistem i on reaguje tako {tostvara tumor. Tako je po dr Simonciniju,tumor rezultat gqivi~ne invazije u kom-binaciji sa lucidnom i o~ajni~kom reak-cijom organizma da u posledwempoku{aju odbaci uqeza.

KORISNA GQIVICAKandida je gqivica koja je prisutna usvakome od nas. Raste u crevnoj florii wen je sastavni deo. @ivi tako|e u us-tima, grlu i polnim organima ve}inequdi. Organizam zdravog ~oveka drìkandidu pod kontrolom. Naàlost,mno{tvo je uzro~nika u na{em moder-nom ìvotu koji pogoduju prekomernomrazmnoàvawu kandide. To su stres,prekomerno kori{}ewe antibiotika,nezdrava ishrana i sredstva protivkontracepcije. Ostale gqivice,posebno kandida, razmnoàvaju se natakav na~in, {to se hrane telom svogdoma}ina. Tako se hroni~an umor, bilopsihi~ki ili fizi~ki, alergije, artri-tis, depresija i probavne pote{ko}ejavqaju usled rasta kandide.

TERAPIJA: Jedna mala ka{ika ujutru i uve~e

{e}era, sok i kora od jednog limuna(osnovna mera).Priprema: Kajsije isecite na komade,

pome{ajte sa 600 g narendane {ar-garepe, {e}erom, korom i sokom odjednog limuna. Ostavite da odstoji 20minuta. Stavite da se kuva, i kadprovri smawite vatru i laganome{ajte. Kuvajte dok ne dobijeteèqenu gustinu, oko sat vremena.Sipajte u tegle i re|ajte ih u rernu za-grejanu na 80 stepeni. Kad se napovr{ini xema uhvati korica, tegleizvadite, zatvorite i vratite ih uiskqu~enu rernu do slede}eg dana, dase postepeno hlade.

TRPEZA20

VO]E U TEGLAMA

KOMPOTI, XEMOVI, SLATKO...

Priredila: Dejana TO[I]

XEM OD LUBENICAPotrebno je: 1,5 kg lubenice(o~i{}ene), 3 {oqe {e}era, kesicalimuntusa.Priprema: Oqu{tite lubenicu,odstranite semenke i isecite je na ko-madi}e. Re|ajte u ~iniji sloj lubenice,pa sloj {e}era, dok ne utro{ite sas-tojke. Ostavite na hladnom mestu~etiri sata. Stavite smesu u {erpu ikuvajte na umerenoj temperaturi.Me{ajte ~esto dok se ne zgusne (nemo-jte ~ekati da se previ{e zgusne, jer sexem stegne kada se skloni sa vatre iodstoji). Pred kraj dodajte limuntus.Tokom kuvawa povremeno skidajte penumetalnom ka{ikom, ako je potrebno.Sipajte u sterilisane, tople tegle iodmah zatvorite.

JAFA XEMPotrebno je: 5 kg {qiva, 3 pomoranxe,2 kg {e}era, 100 g ~okolade za ku-vawe.Priprema: [qive o~istiti odko{tica, pomoranxe oqu{titi, izva-diti ko{tice i sve samleti. Staviti u{erpu, dodati {e}er, kuvati na tihojvatri dok se {e}er ne otopi, nas-taviti sa kuvawem i neprekidnimme{awem dok sme{a ne dobijeodre|enu gustinu. Pri kraju dodati~okoladu i kuvati jo{ malo. Sklonitisa vatre i odmah sipati u tegle izatvoriti ih.

SLATKO OD DIWEPotrebno je: 2 diwe sredwe veli~ine,2 limuna, 500 g {e}era.Diwe o~istiti, ise}i na kocke i posuti{e}erom. Limun dobro oprati, ise}ina kolutove i o~istiti od ko{tica.Sve staviti u ve}u {erpu, posuti{e}erom, lagano prome{ati, poklop-iti i ostaviti da stoji 24 sata. Su-tradan masu kuvati na laganoj vatri

dok se ne zgusne. Sipati vru}e u zagre-jane tegle i zatvoriti.

XEM OD PARADAJZAPotrebno je: 5 kg paradajza, 1,5 kg{e}era, 1 bo~ica ekstrakta od ma-line.Priprema: Paradajz o~istiti od se-menki, propasirati ili samleti istaviti da se kuva. Kada je napolakuvan (napola zgusnut) dodati {e}er ikuvati dok se ne zgusne. Na kraju do-dati ekstrakt od maline. Sipati utegle i zatvoriti.

SLATKO OD KUPINAPotrebno je: 1 kg kupina, 1, 25 kg{e}era (osnovna mera). Priprema:Kupine operite i ostavite da se dobroocede, zatim u {erpu u kojoj }e te ku-vati slatko stavqajte red kupina, red{e}era. [erpu pokrijte krpom i os-tavite da odstoji 12 sati. Zatim doda-jte 2,5 dl vode i kuvajte na sredwojtemperaturi. Povremeno skidajtepenu. Kada je gotovo, sklonite saringle, prekrijte mokrom krpom i os-tavite da se ohladi. Hladno slatkosipajte u sterilisane tegle, zatvoritei ~uvajte na hladnom mestu.

KOMPOT OD KUPINAPotrebno je: 2 kg kupina, 400 g{e}era, 4 zrna karanfili}a, 4ka{ike doma}e rakije, 4 tegle od 700ml. Priprema: Kupine oprati i dobroocediti. Na dnu tegle staviti po 1zrno karanfili}a. Re|ati u tegli redkupina red {e}era. Kupine blago pri-tiskati da se lepo sloè. U jednu tegluide oko 500 g kupina i 100 g {e}era({e}era moè i vi{e, stvar ukusa).Kada se tegle napune, ostaviti ih dastoje 15-20 minuta, pa ih dopuniti, jerse kupine malo slegnu. Na kraju u teglestaviti po jednu ka{iku doma}e rakije,

pa ih dobro zatvoriti metalnim zat-vara~ima i pore|ati u pleh.Rernuugrejati na 100 stepeni, staviti teglesa plehom i zagrevati 60 minuta. Iz-vaditi tegle iz rerne, 2-3 putaokrenuti dole gore (tegle uviti u krpuili kuhiwsku rukavicu, da se neope~ete) da se izme{aju {e}er ite~nost, proveriti poklopce i vratitiu rernu da se zagreva jo{ 30 minuta.

SLATKO OD KAJSIJAPotrebno je: 1 kg o~i{}enih kajsija, 1kg {e}era, 1 puna kafena ka{i~icasode bikarbone, 1 kesica limuntusa.Kajsije o~istiti i podeliti napolovine (za slatko nam trebaju tvrdekajsije).O~i{}ene kajsije naliti vodom da ihpokrije i sipati sodu bikarbonu, parukama izme{ati. Tako neka odstojepetnaestak minuta. Za to vreme {pin-ujte kilogram {e}era sa dve ~a{evode, da vri nekoliko minuta. Kada seizgubi pena, a pojave se klobucispu{tati oce|ene kajsije i kuvati naja~oj vatri oko 30 minuta. Tokom ku-vawa skidati penu, a pred kraj kuvawadodati limontus.Vremenski se ne moè odreditiduìna kuvawa, jer zavisi od togakakve su kajsije. Posle pola sata, iz-vaditi soft od slatka na tacnu,staviti u friìder na 2-3 minuta. Akosa ka{i~ice pada kap po kap, onda jegotovo. Kad {erpu sklonite sa vatre,protresite je da se ostatak pene skupina sredini, skinite je i {erpu pokrijtemokrom krpom. Sutradan sipati utegle.XEM OD KAJSIJE I [ARGAREPEPotrebno je: 500 g o~i{}enih kajsija,600 g o~i{}ene {argarepe, 1,2 kg

MALI SAVETKAKO DA

HERMETI^KIZATVORITE TEGLE

Tegle se pripremaju tako {to seoperu, dobro osu{e i stave urernu na najslabiju temperaturu,da se zagreju kako ne bi pukle kadau wih sipate vru}u masu. Kada ihnapunite dobro ih zatvorite pok-lopcima sa navojem. Pre zat-varawa poklopce i obod teglitreba premazati alkoholom, kakobi se dezinfikovali i zimnicaduè trajala. Odmah po zat-varawu tegle okrenite poklopcemna dole, ~ime se postiè da setegla hermeti~ki zatvori isadràj ostane sve` i godinudana, do otvarawa. Ostavite ihtako 5-10 minuta, okrenite ipustite da se ohlade.

izre~enu pretpostavku, darukovode}i kadar Kombinata sadrìkvalitet koji, „~uda moè danapravi”. (P. Ze~evi}, izvor citi-ran).Radnici su ispoqili ogromno in-teresovawe za anketu. Anketa jebila jedan od doga|aja godine, o komese nekoliko nedeqa pri~alo. Ve}inaradnika se odu{evila {to }e mo}ina ovaj na~in da da mi{qewe orukovodiocima, jer im se do tadaveoma malo ukazivala mogu}nost dase iskreno, slobodno i kriti~ki iz-jasne o radu svakog rukovodiocaponaosob. MI[QEWE RADNIKA O

RUKOVODIOCIMA KAO OR-GANIZATORIMAPROIZVODWE

Malo je stvari koje deluju tako de-moraliziraju}e kao kad radnicimoraju sedeti bez posla, dok wi-hovi pretpostavqeni „ne{topetqaju”. Malo je stvari kojeizrazitije dokazuju nesposobnostrukovodstva. Najboqi dokaz zasposobnost rukovodstva je uspehda prekide u radu svede na mini-mum a efikasnost na maksimum.Niko ne moè tako da o{tetirezultate rada kao rukovodilac

grupe koji pustida radnik ~eka naposao dok ovajobavqa pripremekoje je trebalo daobavi ranije.Svaki takav pro-pust pri plani-rawu slabipo{tovawe qudiprema rukovod-stvu. Rukovo|ewe za-hteva sposobnosti preduzimqivostna najvi{emstupwu. Osnovniproblem radarukovodilaca je utome da je wihovrad najslabijeo r g a n i z o v a n .

Mada u stru~noj literaturi vladaveliko {arenilo oko toga kakva jeuloga direktora, sigurno je to dasu oni pred kolektivom i dru{tvomodgovorni za organizaciju rada.Oni su, kako se sa pravom kaè,prvi organizatori rada.ÊSTITOST, PRAVI^NOSTRUKOVODE]EG KADRA UOÎMA RADNIKA

„Mi moramo da se bezuslovno i

HRONIKA 21

Zanimqivo je, za kvalitet radaonda{wih ~elnih qudi PKB-a,uvi|awe potrebe da svaki ~lan mno-goqudnog kolektiva da svojemi{qewe o wihovoj pojedina~nojuspe{nosti kao i za „referendum-sko” pitawe da li rukovodioci po~evod generalnog direktora, wegovogzamenika i pomo}nika, direktoraorganizacionih jedinica pa dogrupovo|e, mogu i daqe da ostanusvako pojedina~no na toj du`nosti, ada je te 1967. godine PKB bio stabi-lan unutra i u „okruèwu”. Na prvi pogled ova studija ~iji setekst autenti~no objavquje onakokako je 1967. godine napisan, moèda izgleda zastarelo. Me|utim wenesu poruke, ma koliko moglo paradok-salno da zvu~i, aktuelnije sada(devedesetih) nego u vremeistraìvawa ({ezdesetih godina).Ovaj tekst stoji u predgovoru kwige„Radnici o rukovodiocima” \ureStevanovi}a izdate 1991. godinepovodom 45 godina PKB-a. U posveti kwige autor je napisaoslede}e:- Ovu kwigu posve}ujem radnicima irukovodiocima koji su iz mo~varnogritskog bespu}a stvorili poqo-privredni kombinat sdvetskogugleda.Petru Ze~evi}u (direktoru od 1948.do 1980.) za stvarala{tvo,vizionarsku smelost i gvozdenuupornost u razvoju industrijske po-qoprivrede.

PREDGOVORDr \ura Stevanovi}, na{ istaknutiagrarni sociolog, docent soci-ologije na Poqoprivrednom fakul-tetu Univerziteta u Beogradu u ovojkwizi, za koju je tekst napisan 1967.godine, obra|uje sve relevantne as-pekte rukovo|ewa u PKB-u.Pionirska su sociolo{kaistraìvawa dr \ure Stevanovi}au PKB-u. Bio je prvi rukovodilacgrupe za izu~avawe samoupravqawai rukovo|ewa, pokreta~ i glavni iodgovorni urednik nedeqnog listaPoqoindustrija, inicijator za osno-vawe i prvi poslovni rukovodilacZavoda za dru{tvena istraìvawa uPKB - jedinstvene institucije tevrste u privrednim organizacijamau Jugoslaviji.U ovoj studiji, koja je pisana zasamoupravne i rukovodne organe, ane za objavqivawe, pisac najpre uuvodu analizira sociodemografskustrukturu rukovode}eg kadra u PKB-u potom utvr|uje ciq, predmet imetodolo{ke pristupe organizo-

vawa ankete. Na osnovu solidnogmetodolo{kog pristupa organizo-vawa ankete, utvr|ena je i in-dikacija postignute preciznosti uistraìvawu. U studiji se potomanaliziraju stavovi radnika o bit-nim aspektima ostvarivawa ulogerukovodilaca. Pisac u okviruslede}ih osam odeqaka obra|ujerezultate istraìvawa: mi{qewaradnika o rukovodiocima kao orga-nizatorima, {ta radnici misle ostru~nosti rukovode}eg kadra,mi{qewa radnika o poslovnostirukovodilaca, koliko se rukovodi-oci prema mi{qewu radnika zalaùna poslu, doprinos rukovodilacarazvitku radni~kog samoupravqawapo oceni neposrednih proizvo|a~a,~estitost, pravi~nost rukovode}egkadra u o~ima radnika, podràvajuli rukovodioci qude koji slabo radei ~ine gre{ke, mi{qewe radnika otome da li rukovodioci uz pomo} iispravke mogu i daqe da ostanu natoj du`nosti.PREDMET I CIQ ANKETNOG

ISTRA@IVAWAU vreme kad je sprovedeno anketnoistraìvawe (1967. godine), u Kom-binatu je radilo 410 rukovodilaca(8,5 odsto) i 4.388 ostalih za-poslenih (91,5odsto) - radnika,s l u ` b e n i k a ,stru~waka i dr.Na osnovu samonekih podataka osociodemograf-skim odlikamarukovode}eg kadrau Kombinatu moèse zakqu~iti da onima povoqnu kval-ifikacionu istarosnu struk-turu, kao isolidno radnoiskustvo. Procen-tualno 36,4 odstood ukupnog brojad i r e k t o r a ,pomo}nika direk-tora, rukovodi-laca radnih jedinica i wihovihpomo}nika ima visoku (26,7 odsto)ili vi{u stru~nu spremu (9,7 odsto).Tre}ina rukovode}eg kadra stara jedo 30 godina, a gotovo dve tre}inesu izme|u 31 i 50 godine ìvota,dakle, u godinama kadastvarala{tvo najvi{e dolazi doizraàja.Sve navedene karakteristike sas-tava rukovode}eg kadra potvr|uju Priredila: Vesna GAJI]

PISALI SMO NEKADA...

\URA STEVANOVI] - RADNICI O RUKOVODIOCIMA

beskompromisno borimo protivonih koji ho}e nequdski da sepona{aju, da ne mogu da ostanu onikoji se nequdski pona{aju, nego daostanu oni koji cene jedan drugog”.(P. Ze~evi}, izvor citat)ôvek moè vrlo malo znati, moèostvariti neznatne u~inke, moèmu nedostajati i mo} rasu|ivawa isposobnosti i pored toga ne morabiti {tetan kao rukovodilac. Alikad mu nedostaju karakter i ~esti-tost, koliko god bio pun znawa iuspeha, on, ipak, kvari radnimoral i upropa{}uje u~inak. Up-ravo je karakter odlu~an zarukovode}i poloàj. „Karakternije ne{to {to se moè prisvojiti,ko ga ne nosi u sebi, ne}e ganikada ni imati” - kaè ameri~kiteoreti~ar rukovo|ewa Draker(Drucker). U pogledu karakterarukovodioca qudi se ne mogu ob-manuti, oni koji rade sa nekim~ovekom sazna}e za nekoliko danakakvog je on karaktera. Oni mumogu mnogo oprostiti, nesposob-nost, neznawe, nesigurnost.Nikada mu me|utim ne}e oprostitinedostatak ~estitosti. Isto tako,oni ne}e oprostiti vi{em rukovo-diocu – organima upravqawatakav izbor.REZULTATI ISTRA@IVAWAKORISNI ZA DRU[TVENU

AKCIJUQudi o~ekuju rezultate ankete.Potrebno je da rukovodioci veomaozbiqno uzmu u obzir primedberadnika, da na wih ne gledaju saomalovaàvawem, potcewivawem.Jedno od klasi~nih pitawarukovo|ewa jeste koliko su na~ini sadràj rada rukovode}eg kadrapovezani sa efikasno{}u u radu.Ako kaèmo da uspeva samo onajrukovodilac koji dovoqno os-etqivo reaguje na sve promene usvojoj organizacionoj i radnoj je-dinici, ako konsantujemo darukovodilac ne sme da bude: ego-centri~an niti optere}en te`womza vla{}u, ako zakqu~imo da je zarukovo|ewe sposoban samo onaj koume da gleda daleko unapred, ko jesposoban za dubqe analize, i kozna da po{tuje ~oveka – mi smosamo time ve} u~inili poku{aj daskiciramo profil rukovodioca.Me|utim, ostaje otvoreno pitawerealizacije ovakvog profilarukovodioca.

REKLAME22

TU, OKO NAS 23

Da li znate da u Beogradu ne postojiletwa ~itaonica? Ovaj nedostatakuskoro bi mogao da bude prevazi|enpo{to je Biblioteka Milutin Boji}preduzela prve korake da ve} u maju2017. U wenom dvori{tu zablista prva~itaonica na otvorenom. Idejnare{ewa za ovaj pravi mali urbani xepdali su studenti zavr{nih godinaFakulteta primewenih umetnosti,predvo|eni profesorkom TawomManojlovi}. Na ukupno 12 {to pojed-ina~nih, {to grupnih radova, studentisu dali svoju viziju prve letwe ~itaon-ice, koja bi trebalo da se uredi udvori{nom delu biblioteke MilutinBoji} u Ilije Gara{anina 5 (preko putapalilulske pijace).Poseban akcenat u ovim projektima datje osobama sa invaliditetom, za koje sustudenti, svako na svoj na~in, dalire{ewa kako da bezbedno isamostalno stignu od ulice i letwe~itaonice.Biblioteka se nada da }e u susretslede}oj godini, kada se obeleàva 60godina od osnivawa, ali i 100 godinaod smrti Milutina Boji}a, osim letwe~itaonice biti ure|en i pristup bib-lioteci, koji je trenutno nedostojan us-tanove kulture (ispred objekta su rupe,asfalt se potpuno okrunio, a ste-peni{te je na nekoliko mesta uru{eno).

BIBLIOTEKA POD VEDRIM NEBOMTako|e, biblioteka planira da objavii sabrana dela Milutina Boji}a u~etiri kwige, a ve} sada poziva sve

zainteresovane, kako firme tako ipojedince, da svojim prilogom dopri-nesu da se ovaj izdava~ki poduhvat re-alizuje. Zauzvrat, biblioteka }e kao ustara dobra vremena na stranicamaove kwige ista}i imena prenumer-anata, ~ime }e oni trajno ostati kaodobrotvori lepe re~i V. G.

Biblioteka „Milutin Boji}” predstavila je idejna re{ewa za ure|ewe prve letwe ~itaonice u Beogradu. Ako sve bude i{lo poplanu, naredne godine u dvori{tu biblioteke qubiteqi kwiga }e mo}i da uìvaju u ~itawu u izuzetnom posebnom ambijentu

„POQOINDUSTRIJA”NA SAJTU BIBLIOTEKE

Na sajtu Biblioteke „Milutin Boji}”, naadresi digitalna.milutinbojic.org, u delu„Zavi~ajna zbirka – periodika”, od po~etkaove godine moète da listate stare brojeve„Poqoindustrije”. U toku je digitalizacijasvih izdawa od 1967. do 2016. godine.Novine su svedok podizawa srpske poqo-privrede i giganta kakav je nekad bio PKB,ìvota u Pan~eva~kom ritu i u svim mestimabiv{e Jugoslavije, gde je Kombinat imaosvoja preduze}a i odmarali{ta. Zahvaquju}i direktoru biblioteke JoviciKrtini}u, stranice „Poqoinudstrije”,obimna foto-dokumentacija i dokumentarnifilmovi, posta}e dostupni celom svetu.îtaoci }e zahvaquju}i modernoj tehnologijii savremenim skenerima, koji su pomo}Evropske unije, biti u prilici da pretraùjuodre|ene pojmove i imena na pomenutomsajtu Biblioteke, koji su objavqeni u „Po-qoindustriji”. Digitalizovani su i brojeviop{tinskog informatora „Palilula” i„Dunavski venac” .

2 reklame - pkb.rs · na 595.000 hektara ostvaren je prinos od 2,8 miliona tona p{enice. ovogodi{wi...

Documents