2 reklame - pkb.rs · 4 doga\aji “okrugle” jubilarne godi{wice zna~e vi{e nego drugi jubileji...

$: 2 REKLAME - pkb.rs · 4 DOGA\AJI “Okrugle” jubilarne godi{wice zna~e vi{e nego drugi jubileji koji nisu definisani decenijama ili peto-godi{tima. Kao da je 49 godina bilo$

REKLAME2

3

Izdava~:PKB Korporacija

Glavni i odgovorni urednik: Vesna Gaji}

Redakcija: Qiqana Ri|o{i}, Vera Ponti i Dejana To{i}

Fotoreporter i tehni~ki urednik: Du{an Miladinovi}

Telefon redakcije: 8871-661, 8871-664Faks: 8871-664Centrala: 8871-002i 8871-121Lokali: 142 i 155

e-mail:[email protected]

Adresa: 11213 Padinska Skela - Industrijsko naseqe bb

List izlazi jednom mese~no.Tira` 10.000 primeraka.

Priprema i {tampa: "[tamparija Borba", Beograd, Kosovska 26

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

POQOINDUSTRIJA: list poslovnog sistema PKB,ISSN 2217 - 8465 - POQOINDUSTRIJA COBISS.SR-ID 19016706

SADR@AJ

4 DOGA\AJI

“Okrugle” jubilarne godi{wice zna~evi{e nego drugi jubileji koji nisudefinisani decenijama ili peto-godi{tima. Kao da je 49 godina bilomawe zna~ajno od 45 godina, i kao da}e ovogodi{wi jubilej, pedeseto-godi{wica “Poqoindustrije”, bitimnogo vi{e. Vi{e je za dvanaesetmeseci.Ali godine nisu sadràj novine, onesu okvir. Vesti, reportaè, intervjuii ostali vidovi novinarskogizraàvawa, koji su popuwavaliokvir, su su{tina postojawa novine.Stalno ogledalo, stalni fokus, stalnaafirmacija PKB-ovih aktivnosti jesteu su{tini smisao novine. Odràtistalnu aktuelnost u sistemu kakav jebio i jeste PKB, radnika i op{tedru{tvene zajednice je mala ve{tina,koja ne sme da se zaboravi ni za tren.

Ti trenuci zapravo i ~ine, takonanizani nisku od 50 godina.Listaju}i stranice novine od 1967.godine do danas redakcija “Poqoin-dustrije” li~i na vozilo. Vozi uporedosa PKB-om svih ovih godina. Bilo jetrenutaka kada je vozila sa upaqenimfarovima, osvetqavaju}i sve predsobom, gledala u retrovizor kadatreba, povremeno bacala pogled nabo~na ogledala, pale}i povremeno“migavce” na levo ili na desno, sanogom na ko~nici a ponekad pale}i i

mehanizacije, izradu plastenika,protivgradne mreè, sisteme zanavodwavawe, sto~arstvo ip~elarstvo. Do 10. marta na konkurs mogu da se

Sini{a Mali, gradona~elnikBeograda, pozvao je poqoprivre-dnike svih beogradskih op{tina dakonkuri{u za subvencije koje dajeGrad Beograd. U ovoj godini izdvojeno

je 120 miliona dinara koji sunameweni toj svrsi, {to je tri putave}i buxet za poqoprivredu nego {toje bio slu~aj u proteklim godinama. Subvencije }e se koristiti za zamenu

jave poqprivrednici koji èlekupovinu traktora, do 17. marta zasto~arstvo, do 24. marta zap~elarstvo, a do 31. marta za povr-tarstvo i vo}arstvo. V. P.

velikih kompleksa poqoprivrednogzemqi{ta strancima, u Institutuekonomskih nauka, nedavno je odrànokrugli sto. U~esnici skupa bili em-inentni stru~waci iz oblasti poqo-privrede. Uvodni~ar skupa, prof Miladin[evarli}, rekao je da moramo davodimo ra~una o posledwem inajve}em preduze}u PKB-u, jer to jewiva ispred ku}nog praga, ako je pragSrbije grad Beograd. Wegovomi{qewe je ga treba dokapitalizo-vati, kako bi se podigla vrednostkompanije, tako da dràva zadrìkontrolni paket akcija. Vlasnik “MK grupe”, Miodrag Kosti},prisutnima je predstavio svoju kom-paniju. Istakao je da je praksa uzemqama u okruèwu i EU da dràvasubvencioni{e poqoprivredneproizvo|a~e. U takvom okruèwumali proizvo|a~i nemaju {anse da

Ministarstvo privrede RepublikeSrbije objavilo je sredinom januarajavni poziv za prikupqawe pisamainvestitora zainteresovanih zau~e{}e u postupku privatizacijePKB-a i ~etiri zavisna preduze}a.Rok za dostavqawe pisama istekao je17. februara. Prema navodimaMinistarstva privrede, za sada supismo o namerama poslali: Mesnaindustrija “Matijevi}”, “MK grupa”Miodraga Kosti}a, dve kompanije izVelike Britanije, po jedna iz Singa-pura i Kine i “Al Dahra” iz Ujedi-wenih Arapskih Emirata. Spisak nijekona~an. Zainteresovani investiti-tori jo{ uvek mogu da se prijave.Koji }e metod privatizacije biti iz-abran zavisi od ponude zaintereso-vanih. U Ministarstvu privrede kaùda su mogu}i razli~iti modeli, po~evod pronalaèwa strate{kog part-nera, prodaje imovine, prodaja kap-

itala ili kombinacija ovih modela.Iz Vlade isti~u da je prioritetodràvawe poqoprivredne isto~arske proizvodwe, kao i da ne}edozvoliti kupovinu PKB-a zaradpretvarawa poqoprivrednogzemqi{ta u gra|evinsko.Ministarstvo privrede je po~etkomgodine formiralo radnu grupu u ciqukona~nog re{avawa statusa PKB iwegove pripreme za privatizaciju. Povodom najavqene prodaje PKB-a,Goran Kneèvi} ministar privrede,ovih dana izjavio je da “postojiodre|en deo gra|evinskog zemqi{taoko mosta Zemun - Bor~a koji }e bitiizdvojen i ne}e biti predmet priva-tizacije. Sve ostale povr{ine ko-jima raspolaè PKB moraju seiskoristiti za poqoprivrednuproizvodwu.”Povodom najavqene privatizacijePKB-a, kao i mogu}ih izazova prodaje

opstanu, a da je ukrupwavawe posedaneminovnost. Zainteresovan je zakupovinu PKB-a, rekav{i da je onposledwih decenija upropa{tavan,ali da ima potencijala da uspe{noposluje. Predsednik Samostalnog sindikataPKB Korporacije, Milisav\or|evi}, podsetio je prisutne naistorijat nastanka i uru{avawakompanije, na vreme kada se {titiosocijalni mir u zemqi. Naglasio jeda dràva treba da ostane ve}inskivlasnik kompanije.U~esnici skupa sloìli su se dadràva ne treba da prodaje poqo-privreno zemqi{te i kombinate,navode}i da postoji opasnost dabudu}i vlasnici zemqi{te prena-menuju u gra|evinsko i da ugaseproizvodwu. Predloìli su i da semewa zakon o poqoprivrednomzemqi{tu. V. G.

DR@AVA VE]INSKI VLASNIK

RE^ UREDNIKA

GRAD BEOGRAD IZDVOJIO VI[E PARA ZA POQOPRIVREDU

POVODOM NAJAVQENE PRIVATIZACIJE PKB-a

“POQOINDUSTRIJA” OGLEDALO PKB-a

PODR[KA PRIVATNOM SEKTORU

stop svetla.Budu}im pokolewima “Poqoindus-trija” ostavqa bogatu gra|u, kojamoè biti osnova za pisawe istori-jskih i nau~nih radova iz raznihoblasti ìvota i rada. Mi sada{wi~lanovi redakcije zahvalni smo svimna{im prethodnim kolegama – nov-

inarima i urednicima, vernim~itaocima i rukovodstvu PKB-a. Idu}u u korak sa savremenimtehnologijama svi brojevi “Poqoin-dustrije” su digaitalizovani i uskoro}e biti postavqeni na sajtu Bib-lioteke „Milutin Boji}”. To je poklonBiblioteke za jubilej, a PKB Korpo-racija }e Biblioteci pokloniti kom-plete novina od osnivawa do danas.Tako }e biblioteka biti bogatija za50 jedinstvenih kwiga. To je na{ skro-man doprinos u godini jubileja i na{poklon svima koji su deo svoga bi}autkali u PKB. U ovom kao i u prethodnim brojevima,a bilo ih je 1752 do sada, pisali smoo PKB-u, samo smo sada bogatijireklamama poslovnih partnera. Itako do nekog slede}eg “okruglog” ju-bileja. Vesna GAJI]

REKLAME 5

INTERVJU6

NINO BRAJOVI], DR@AVNI SEKRETAR MINISTARSTVA KULTURE I INFORMISAWA

NOVINARSTVOJE MISIJA

Jubilej “Poqoindustrije” bio je povod da razgo-varamo sa Ninom Brajovi}em, dràvnim sekre-tarom Ministarstva kulture i informisawa.Generacije novinara koje su stvarale i stvarajunovinu bili su ~lanovi Udruèwa novinara Sr-bije. Pitali smo ga o stawu medija u Srbiji, kor-porativnom novinarstvu, budu}nosti tog vidainformisawa…* Ju~e je u Be~u odràna konferencijaOEBS-a o slobodi medija na ZapadnomBalkanu. Sa kakvim informacijamadolazite sa skupa?- Srpski medijski zakoni u potpunosti suusagla{eni sa evropskim regulatornim okvirom.To je ocena evropskih institucija i ocena Min-istarstva kulture. Evropska komisija je potvrdilada Republika Srbija ispuwava sve zahteve upogledu pune harmonizacije zakona sa Direktivomo autovizuelnim medijskim uslugama. Najva`nijiciqevi medijske reforme su ostvareni. Dràvanije vi{e vlasnik medija. Zakonom je definisanjavni interes u oblasti javnog informisawa.Formiran je registar medija u koji su upisanafizi~ka i pravna lica koja imaju vi{e od pet odstovlasni{tva u medijima.* Kakva je medijska slika Srbije nakonizlaska dràve iz wihovog vlasni{tva?- Kada su se dràva ili lokalna samoupravapovukli iz medija, povu~en je i novac koji je uloènu te medije. Po na{im procenama, mi sada imamodve tre}ine mawe novca na medijskom trì{tu nego{to je bilo pre privatizacije, koja se desila 2015.godine. Sada imamo osiroma{ene, opusto{enemedije i to je problem koji treba da re{imo. Min-istarstvo kulture namerava da mewa zakon ojavnom informisawu i medijima. Prvi put bi}epropisano projektno sufinansirawe medija naprincipima podsticawa medijskog pluralizma ikontrole dràvne pomo}i. Op{tine i gradovi odnaredne godine bi}e u obavezi da izdvajaju vi{enovca za projektno sufinansirawe medija. Tako|e,do polovine ove godine, uradi}emo i novu medijskustrategiju, koja }e biti osnova medijske politike do2022. godine.Ideja je da se na nivou republike i lokalnihsamouprava krajem teku}e ili po~etkom nove godinegodine raspi{u konkursi, kako bi mediji iz projek-tnog sufinansirawa od po~etka godine dobijalinovac za izradu medijskih sadràja. Tako }e se fi-nansirati projekti od dràvnog i javnog interesa.Kao {to su primera radi, oblasti za{titeodre|enih kategorija qudi, popularizacija pre-duzetni{tva, borba protiv nasiqa u porodici…Projekat treba da zaìvi po~etkom 2018. godine.Mediji }e se javiti na konkurs, a nezavisnekomisije udruèwa novinara i medijskih asoci-

Da nema “Poqoindustrije” ne bi bilo ni PKB-a. Moète da zamislite kakva bi to bila informativna pusto{

jacija odre|iva}e wihov kvalitet i odlu~ivati komedati dràvni novac, kojem mediju }e poveriti kojiprojekat. * Kakvo je stawe medija u zemqama uokruèwu?- Jedinstveni smo po tome {to smo jedina dràva uokruèwu koja je povukla vlasni{tvo iz medija. Utrì{nim ekonomijama mediji su uglavnom u pri-vatnom vlasni{tvu. To je standard razvijenih za-padnih zemaqa. Kada je u pitawu Evropska unija,tamo nije standard vlasni{tvo dràve u medijima.Me|utim, nacionalne novinske agencije postoje umnogim zemqama, u Slova~koj, Francuskoj,Hrvatskoj i Sloveniji. Po ugledu na wih i mimoramo zakonski da reguli{emo status Tanjuga kaodràvne agencije, tako da plate ne budu subven-cionisane iz buxeta, nego da se finansiraju pri-hodom koji se ostvaruje na trì{tu. * [ta je sa slobodom medija na ZapadnomBalkanu?- Govore}i o poloàju medija u zemqama zapadnogBalkana, konstatovan je pad eti~kih standarda.Tabloidizacija je prisutna u svim zemqama uokruèwu. Posebno je te{ka situacija novinara uMakedoniji. Konferencija je posebno podràlamakedonske medije koji {trajkuju i koji su bez plata.Ugroèna su novinarska prava i u Turskoj. Tamo jeoko 100 novinara u zatvoru.Op{ti je utisak sa skupa u Be~u, po oceni u~esnikaiz Srbije i drugih zemaqa, da je Srbija zemqa kojojsu uputili najmawe primedbi na medijske slobode.Akcenat je bio na problemima medija u Crnoj Gori,

Makedoniji i na Kosovu. Dono{ewem medijskih za-kona i transparentnim odnosom prema medijima,koje negujemo i u Ministarstvu kulture, stvaramoatmosferu da se informacije slobodno iznose ujavnost. Imamo jak civilni sektor koji obave{avaVladu i svakoga o nepravilnostima koje sede{avaju u ovoj sferi. Nismo nemi ni gluvi na ono{to se de{ava na medijskoj sceni u Srbiji. Na{isu mediji u te{kom ekonomskom poloàju i tajpoloàj mora brzo da se popravqa. U protivnom,do}i }e do ga{ewa mnogih medija. Onda }e bitite{ko osnovati ih ponovo. Mi u Ministarstvu kul-ture mislimo da treba na}i re{ewa za Tanjug,“Politiku” i “Ve~erwe novosti”. Treba ih sa~uvatikao javno dobro, kao nacionalne institucije, krozproces transparentne privatizacije. Ti mediji subili standard poverewa.* Koliko zakoni mogu da unesu reda ipoprave medijsku sliku? - Zakon nikome ne moè da donese sre}u. On moèda donese neki normativni okvir, u okviru kojegmorate da se snalazite. “Poqoindustrija” je jedanod retkih {tampanih korporativnih medija danas.Verovatno to nije zahvaquju}i nekom zakonu ve}borbenosti i upornosti zaposlenih. Zna~i, kakvagod bila zakonodavna normativa, va`ni su qudikoji se bore za opstanak medija. Mi pravimo nekinormativni okvir za ravnopravnu trì{nukonkurenciju, mogu}nost da se mediji izbore. Dawihovi projektni sadràji budu prihva}eni, a wi-hove ideje dobiju finansijsku podr{ku dràve.To jeva`no za razvoj i opstanak medija.

* Kako da se mediji izbore od zavisnosticentara mo}i, kada nemaju novac, a mo} jetamo gde je novac?- Sprovo|ewem projektnog sufinansirawa dràva}e imati kontrolu plasirawa buxetskih para medi-jima. Nezavisne komisije }e odlu~ivati o dodelinovca. Tako imamo jo{ jednu va`nu kariku, a to jerazvla{}ivawe bilo kog centra mo}i kada je upitawu dodela novca. Dràva tako stvara meha-nizam da ne moè da uti~e na to ko }e dobiti novaciz buxeta. Komercijalna mogu}nost finansirawamedija }e biti dominantna. I oni koji su bilidràvni i oni privatni moraju da se oslawaju naizvore prihoda sa trì{ta. Sponzorstva bi tre-balo na transparentan na~in prikazivati. Krozmedijsko zakonodavstvo uvedene su odredbe da in-formacije o novcu poreskih obveznika, koji se do-bije preko konkursa, moraju da se dostave Agencijiza privredne registre. Svako }e mo}i da vidi kojimedij je na konkursu dobio dràvni novac. Mora seprijaviti novac iz stranih donacija. Pravo je ~ita-laca, gledalaca ili slu{alaca da zna ju ko je fi-nansijer, kako bi imao sliku o kredibilitetu nekogmedija. Registar donacija mora da postoji, bilo dase radi o dràvnom ili privatnom mediju.* Kako se izboriti sa rialiti pro-gramima?- Va`no je te programe pomeriti u kasnije sate, i dase ne repriziraju kada su maloletnici pored TVekrana. To je standard koji treba po{tovati, ava`no je za po{tovawe eti~kih standarda. O tomevode ra~una regulatorna tela. * Kako spre~iti da se mediji danima bavejednim slu~ajem i ulaze u detaqe istraga?- Tanka je linija razdvajawa javnog interesa i poslanovinara da ne{to sazna iz istrage. Postoji in-teres javnosti da se o tome pi{e. I to se objavi zato{to je to u interesu ~italaca, gledalaca islu{alaca. A sa druge strane, kr{i se zakon. Onikoji vode istragu moraju da paze da ne cure infor-macije. To je dvostruka odgovornost, s jedne strane

izvora informacije i s druge strane novinara kojiplasira tu informaciju. Isticawem problema nov-inari ~esto pomognu u re{avawu slu~ajeva. To jepozitivna uloga medija. Postoje slu~ajevi kadapreteraju, pa kr{e kodeks o pravu li~nosti. Qudi su skloni senzacionalizmu, a mediji ga neguju.Senzacionalizam nije ne{to {to Kodeks novinarapropisuje, ve} to smatra kr{ewem profesionalnihstandarda. * [ta danas zna~i biti novinar?- Novinarstvo nije samo profesija, posao od kogase ìvi. To je misija. Upravo to pi{e i u gr~komkodeksu novinara, u ta~ki jedan. To je ostvarivawenekog ìvotnog ciqa u kome se borite protiv zla,nepravde i uzurpacija qudi koji kr{e zakone. Zatoqudi vole novinarstvo uprkos nevoqama kojima susuo~eni, pretwama, pritiscima i lo{em ekonom-skom poloàju. * Kakva je obrazovna struktura novinara usrpskim medijima?- Naàlost, obrazovna struktura novinara je svelo{ija posledwih godina. Osamdesetih godinazvani~ni i nezvani~ni standard je bio da mladiqudi nisu mogli da postanu novinari bez zavr{enogfakulteta. Danas, na àlost, to nije slu~aj. Sve jevi{e ne{kolovanih qudi u medijima. Za to postojivi{e razloga. Poslodavacima odgovaraju ne{kolo-

vani novinari, koje mogu mawe da plate i sa kojimamogu da manipuli{u. Da ih drè zavisnim, jer imajumawu mogu}nost za nalaèwe drugog posla. * Ima li korupcije u novinarstvu?- Korupcije ima svuda, ali je ~iwenica da je u nov-inarstvu ima najmawe ili nikako. Novinari su naj-mawe korumpirani. Da li je ikada objavqeno da jeneki novinar zaglavio zatvor ili istragu? Ili biopomiwan u medijima, da je primio 200 evra za nekitekst? A za druge profesije ~esto ~ujemo. Ja verujemda je na{a profesija najmawe korumpirana. Va{aèqa da posao uradite kako treba, da ostvaritesvoju misiju i isterate ne{to do kraja je ja~a negoda dobijete 200 evra! Profesija vam to ne dozvo-qava.* Kakvo je stawe medija na Kosovu i Meto-hiji?- Oni su su~eni sa velikim problemima, po~ev od

7

Vesna GAJI]

ugroène bezbednosti. Wihove reportaè su va`neza gra|ane Srbije. Nedeqnik “Jedinstvo” koji pos-toji ve} 72 godine je jedini {tampani ~asopis nasrpskom jeziku. Oni su novina koja ima narod, dokdrugi ~asopisi imaju ~itaoce. Odajemo im priznawe{to su se odràli kao jedini {tampani medij. Elek-tronskih ima tridesetak. Ve}ina su privatni. Oniodli~no rade u uslovima kakvi su tamo. Okrenuti sudonatorima. Dràva ve} godinama raspisujekonkurse za projektno sufinansirawe elektronskihmedija na Kosovu i Metohiji. Za te projekte jepro{le godine izdvojeno osam miliona dinara.Gleda}emo da se dogodine izdvoji vi{e sredstava ubuxetu za te namene.* Kako funkcioni{u Udruèwa nov-

inara?- Novinarska udruèwa su partneri u izradi medi-jske strategije, partneri u raspravama o medijskomzakonodavstvu i partneri kada su u pitawu programisufinansirawa medija. Wihova re~ je glavna ukomisijama za dodelu sredstava. Kompletna medijskazajednica je vaàn oslonac Ministarstvu i treba dabudu partner u tom poslu. To }u negovati dokle godsam u Ministarstvu. Ono vodi ra~una o udruèwimai ima kopletnu sliku stawa u esnafu. Wihov posaoje da ukazuju na gre{ke, a nama je u interesu da se nanajboqi na~in poprave. Desilo se da sam dobio

poverewe i sa mesta gde imam obavezu i prema es-nafu i prema Ministarstvu. To poverewe ho}u daopravdam. Bitno je u svakom trenutku voditi ra~unao interesu dràve, Vlade, novinara i medija. * Da li su mediji i daqe sedma sila?- Po definiciji oni to jesu, samo su nekada na niòjlestvici, a to zavisi od medija. Oni su kriti~arivlasti, wena ~etvrta grana. Ne verujem u idiluizme|u vlasti i medija. To ne bi bio normalan pro-ces, jer bi tada bili pi-ar vlasti. U situaciji kadasu mediji po prirodi stvari kriti~ari, apsolutno jepravo vlasti da bude zadovoqna ili nezadovoqnamedijima. Ali ta komunikacija i izraàvawezadovoqstva ili nezadovoqstva mora biti civili-zovana, u granicama fer komunikacija.

@ELIM VAM JO[ MNOGO JUBILEJA- Da nema “Poqindustrije” bilo bi kao da nema PKB. Moète li da zamisliti kakvabi to bila informativna pusto{? Kako bi te{ko bilo saznati bilo {ta od zna~ajnihdoga|aja koji su se de{avali povodom tako velikog kombinata kakav je bio PKB.Nikada ranije nije bilo slu~ajeva da velike dràvne delegacije do|u u onda{wu Ju-goslaviju ili Beograd, a da ne do|u u posetu PKB-u. A, bilo je na hiqade visokihfunkcionera, politi~ara, privrednika, qudi zanimqivih biografija. Zna~ajni i in-teresantni qudi su radili u PKB-u i redakciji novina. Privredne veze sa svetom,sve to stoji zapisano u va{im arhivama. Nedavno i digitalizovano u Biblioteci“Milutin Boji}” i uskoro }e biti svi brojevi postavqeni na sajtu. Na{ kolega JovicaKrtini} mi je pri~ao o projektu biblioteke i digitalizciji svih izdawa palilulske{tampe. To je veliko dostignu}e koje govori koliko qudi svojom individualnim na-porom pomaù da opstanu mediji. Digitalizacijom rade dobru stvar za svoju zemqu. Bilo bi dobro da sada, kada se govori o privatizaciji PKB-a, novi vlasnik sa~uvasvoje glasilo, svoj medij. Jer to je medij u kompaniji koja ima puno zaposlenih. Danastavi da neguje tu vrstu odnosa prema javnosti. To bi bilo dobro i sa stanovi{tao~uvawa medijske zajednice. Sa~uvati jo{ jedan medij i kolege koje u wemu rade. Jase iskreno nadam da }e tako i biti. Kao {to vi sada listate novine iz 1967. godine va`no je beleìti i ovo danas {tose de{ava kako bi neko za pedeset godina mogao da zna {ta je nekad bilo. Uloga in-formisawa u kompanijama je va`na.Privatizacijom PKB, list “Poqoindustrija” se moè javiti na konkurs za projektnosufinansirawe, da u~estvuje za dodelu sredstava za realizaciju nekog projekta. Itako zaradi novac od koga }e da opstaje. Iskreno vam ̀ elim jo{ mnogo jubileja.

INTERVJU

Po{tovane koleginice i kolege,~estitamo 50. ro|endan lista

“Poqoindustrija”!Malo je medija koji se mogu pohvaliti

pedesetogodi{wom tradicijom.êstitamo zlatni jubilej i èlimovam da jo{ dugo trajete i uspe{no senosite sa svim profesionalnim iza-

zovima!

Udruèwe novinara SrbijeQiqana Smajlovi}, predsednicaDragana Bjelica, v.d.generalnog sekretara

8 JUBILEJ

REKLI SU OPOQOINDUSTRIJI…

lizacije i profitnih tabloida,redakciju „Poqoindustrije”prete`no ~ine ène. Zbog toga samuveren da }e one, i pored toga {toje i sam poslovni horizont PKB-aneproziran i neodre|en, sa~uvatiosnovnu misiju „Poqoindustrije”.Ona je svetionik qubavi, nade ivere za one qude koji su uspeli daven~aju poqoprivredu i industriju,da budu i poslovno efikasni a is-tovremeno me|usobno humani iodgovorni prema zemqi, vodi, vaz-duhu, stoci.

Prof. dr Miladin M.[EVARLI], narodniposlanik:- âst mi je i posebno zadovoqstvoda glavnom i odgovornom urednikui svim ~lanovima redakcije u pro-teklih pola veka, generacijamastvaralaca pod za{titnim znakomPKB i svim ~itaocima „Poqoindus-trije” uputim zasluènu ~estitkupovodom jubileja, 50 godina pisanere~i. Novine su istorijskosvedo~anstvo o razvoju srpske agro-privrede, posebno o razvoju nekadanajve}eg poqoprivredno-industri-jskog kombinata u SFRJ i Evropi, adanas po proizvodnim resursimajo{ uvek najve}eg srpskog poqo-privrednog preduze}a.Za generacije va{ih vernih ~ita-laca, me}u kojima ubrajam i sebe,od kada sam je oktobra 1967. go-dine prvi put kao bruco{ „upoznao”u biblioteci Poqoprivrednogfakulteta u Zemunu, „Poqoindus-trija” je jedini ~asopis privrednihpreduze}a koji je u kontinuitetudo~ekao jubilej 50 godina. I to saobjavqenih 1753 brojeva redovnog

Prof. dr \ura STEVANOVI],prvi urednik „Poqoindus-trije”:- PKB je ime preraslo u tradiciju ikad bi pitali struku to preduze}ebi postalo deo nacionalnog blaga,robna marka poznata svuda u svetu,ponos struke, a nikako predmetprivatizacije. „Poqoindustrija”,kao deo PKB-a, doprinosila je in-tegraciji zaposlenih. Bila jeu~esnik u modernizaciji Kombi-nata, radila je na podizawu stan-darda radnika i doprinosila jeboqem informisawu unutar firme.Kao i pre 50 godina tako je infor-macija i sada va`na, jer tamo gde jenema, vi{e je dezinformacija. Gla-sine mogu da poremete ne samome|uqudske odnose, nego smawujunivo angaòvanosti na poslu. Bi}emawe produktivnog i znala~kograda, a to povla~i i mawu prof-itabilnost preduze}a. Novinetreba da ostanu institucija satradicijom, sa velikim dostignu}emi ugledom u javnosti. Pret-postavqam da „Poqoindustrija”trenutno ima ve}i ugled u {irojjavnosti nego u samom PKB-u. Za{toje to tako, pokazalo bi sociolo{koistraìvawe.

Dr Vuka{in ILI],nekada{wi glavni i odgovorni urednik: - Ve} pet decenija „Poqoindus-trija” je naziv lista PKB-a. A odvelikog i mo}nog poslovnog sistema

koji je objediwavao nauku, poqo-privredu, industriju, uslu`nu logis-tiku, transport, trgovinu, turizami bankarstvo, vremenom je pre-ostala jedna poqoprivrednafarma. Dodu{e, velika, jedna odnajve}ih farmi krava na svetu, alina poslovnoj i finansijskojnizbrdici.Bila mi je ~ast da ulogu glavnog iodgovornog urednika lista „Po-qoindustrija” nasledim od RadenkaStani}a, erske intelektualne i hu-mane gromade, neobi~ne rene-sansne li~nosti. Zatekao sam profesionalnu redak-ciju lista, obrazovane novinare saiskustvom i nagla{enoj qubaviprema PKB-u i svom pozivu, aliapati~nu. Preovladavao je duh bez-izlaza, poraza, klonulosti, defe-tizma. Razumqivo, jer to je bilovreme u kome je zlo dovedeno dopoezije. O~erupana privreda iobogaqeni agrar su bili u agoniji.I{~ezao je entuzijazam iz vremenapionira. Suo~eni sa haosom tre-balo je da u ure|ivawu listaponudimo melodiju harmonije, a neda fanati~no {irimo poluistine ilaì o bogata{u koji je postaogoqa. Kao urednik sam zahtevao da sepi{e razumqivo, ta~no, istinito,direktno, toplo i da se izbegavauloga profesionalnih narika~a iudvarawe agrarnim zabludama. Dase u pisawu tekstova ne koristeoga|ene velike i pomodne stranere~i. Danas, u vreme po~etaka digitalneTV revolucije, uspona Tviter civi-

mese~nog ili ~e{}eg {tampawa.Prose~no sa 30,1 brojem godi{we,odnosno sa novim brojem na svakih10,4 dana tokom proteklih polaveka. Jedne od retkih novinaprivrednih preduze}a koja su se{tampale i danas {tampaju na}irili~nom pismu – kao jednom odtri obele`ja nacionalnog iden-titeta srpskog naroda. To je novinakoja u svakom novom broju pred-stavqa zbornik re~i kojima su~itaoci pola veka verovali, danasveruju i nadam se, verova}e i unarednih pola veka.

Jovica KRTINI], direktorBiblioteke „Milutin Boji}”:- Po{tovana glavna urednice i~lanovi redakcije lista „Poqoin-dustrija”, ~estitam vam jubilej, 50godina postojawa, sa ̀ eqom da nas-tavite va{u uspe{nu i plodotvornumisiju i u godinama i decenijamapred nama. Jedinstven je slu~aj dajedan kompanijski list ima takvudugove~nost i postojanost, a jo{jedinstvenije je to {to on za ovihpola veka i nije bio samo listnajve}eg poqoprivrednog kombi-nata na prostoru biv{e Jugoslav-ije, ve} mnogo vi{e od toga.Listaju}i stare brojeve, koje jeBiblioteka „Milutin Boji}” digi-talno obradila, u „Poqoindus-triji” se mogu prona}i dragoceniprilozi koji svedo~e o minulomvremenu i qudima, na svim pros-torima gde je PKB imao svojeogranke – od ravnog Banata, prekoMetohije, do Bokokotorskog zaliva.Siguran sam da }e mnogi na strani-cama starih brojeva „Poqoindus-trije” prona}i bele{ke o svojimo~evima i majkama, bakama idekama, koji su svoj radni vek prov-eli na poqima i u fabri~kim ha-lama PKB-a. Prona}i }e i ponekustaru pesmu, rezultat sa utakmiceili radosni trenutak useqewa unovi stan. Ono {to je nama izoblasti kulture naro~ito va`no, nastranicama „Poqoindustrije” tra-jno je zabeleèna i istorija na{ebiblioteke i na{a vi{edecenijskauspe{na saradwa na planu kulture.Siguran sam da }emo tako i nas-taviti i ubudu}e i da }e na strani-cama novina biti jo{ mnogopriloga koji nadilaze okvirfabri~kog lista.

talim problemima sa kojima sesusre}emo u svom poslu.

An|elija DENI], radnica uporodili{tu na farmi„Dunavac“:- Svaki novi broj Poqoindustrijeuzmem sa portirnice, kada krenemku}i. Tamo je ~itam u miru. Najvi{eme zanimaju tekstovi iz kojih mogu dasaznam dokle je odmakao proces pri-vatizacije firme i da li ima odlukao pove}awu plate, zatim intervjui.Interesantni su mi tekstovi ozdravqu, zdravoj ishrani, recepti.

Borislav VUKI], sto~ar prvegrupe na farmi „Dunavac“:- Poqoindustriju ~itam redovno, a ponekoliko primeraka svakog broja

JUBILEJ 17

Nikola LAZI], predsednikNezavisnog sindikata,provodom 50 godi{wice „Poqoin-dustrije” istakao je da je list ispunioo~ekivawa zaposlenih, da in-formi{e o poslovawu preduze}a, oproizvodwi, o de{avawima u PKB-ui o svim wegovim delovima. - Nepohodno je da PKB ima jedno takvoglasilo koje }e u isto vreme sluìtiinformisawu radnika, ali i pen-zionera, koji bi voleli da ostanu ukontaktu sa firmom u kojoj su proveliceo radni vek. Nedostaje vi{e~lanaka o radnicima PKB-a, o wi-hovom radu, o problemima sa kojimase suo~avaju na radnom mestu, oìvotu u Pan~eva~kom ritu i nase-qima koja je PKB izgradio.

Milisav \OR\EVI], predsed-nik Samostalnog sindikataPKB-a:- Po{tovana redakcijo, u ime~lanova Samostalnog sindikata i usvoje li~no ime èlim vam sre}nugodi{wicu, jubilej kojim se svi za-jedno ponosimo. Rasli ste kako je ras-tao i PKB. Puno uspona je bilo nava{em putu. Bili ste i ostali vidikzaposlenima koji danono}no rade nana{im poqima i stajama. Opstali steuprkos svim neda}ama koje nas prate.U va{im koricama je istina koju nemoè niko pobiti, {ta je bio i {ta jesada PKB. Poèle}u vam mnogo jubileja, aonima koji suludo hrle ka razbijawui privatizaciji PKB-a da otvoreva{e stranice i vide kako je nastaosvaki metar oranice PKB-a. Da seokanu prqave rabote jer znoj i mukasu utkani u svaki pedaq ove zemqe, aono {to je sveto, to se ne prodaje. @elim vam da nastavite svoj put, da

rastete i da se razvijate {to vi{e, ami }emo u~initi sve da sa~uvamo na{PKB, a samim tim i vas.

Dragan MILETI], rukovodi-lac Slu`be Za{tita zdravqai bezbednost na radu:- „Poqoindustrija” pi{e objektivnoo de{avawima u PKB-u, za razliku odnekih drugih listova koji ~esto imajuneku drugu pozadinu kada informi{uo poslovawu preduze}a. Mislim da jezbog toga opravdano postojawe lista.U mojoj porodici list ~itamo od we-govog osnivawa do danas. I moja decakoja retko ~itaju {tampu vole dapro~itaju interesantan ~lanak iz“Poqoindustrije”. Putem lista mi izSlu`be upoznajemo zaposlene sastawem bezbednosti na radu i sa os-

REKLI SU O POQOINDUSTRIJI…

ponesem i razdelim na{im pen-zionerima jer i oni vole da je ~itaju.Najvi{e me zanimaju tekstoviposve}eni onom ~ime se bavim,sto~arstvu i pri~e o qudima. Sadasamo ~itam „tada i tada odràna sed-nica UO, donete te i te odluke. To je{turo, treba nam vi{e informacijasa takvih sastanaka, da znamo {ta }ebiti s firmom, ho}e li rasti plata.Recepti, reklame i te zadwe straneme ne interesuju.

Mladen JEVTI], sto~ar nafarmi Dunavac:- Poqoindustrija je porodi~na nov-ina. Uvek na wenim stranicamatraìm informacije o tome dokle sestiglo sa privatizacijom i ho}e libiti primawa radnika u stalni radniodnos, to je ono {to mene ti{ti.Zatim novinu odnesem majci, i onavoli da je pro~ita. Suprugu najvi{ezanimaju recepti.

Milo{ ZOKI], veterinar nafarmi Dunavac:- U Poqoindustriji prvo ~itam tek-stove o aktuelnostima u PKB-u,stru~ne tekstove i one u kojima sepi{e o proizvodwi.

Sini{a KU^, rukovodilacsto~arske proizvodwe nafarmi „Dunavac“:- ̂ itam Poqoindustriju redovno. Na-jradije stranice posve}ene sto~ar-skoj proizvodwi, proizvodwi mleka,zatim intervjue sa profesorima iqudima iz struke, tekstove o zdravqu,ishrani. Sporta u posledwe vremeima sve mawe, ne znam za{to, volimda pro~itam {ta se de{ava i na tompoqu i da saznam rezultate pojedinihutakmica.

zabarewa. Zbog visokih podzemnih voda kanali supuni, pa je angaòvano vodoprivredno preduze}e“Sibnica”. Ukqu~ene su pumpe za prepumpavawe iizvla~ewe vi{ka vode. Do podizawa nivoapodzemnih voda, bujawa Save podignut je nivopodzemnih voda na imawu “7. juli” u Sur~inu. Zapotrebe odvo|ewa vi{ka vode angaòvana jevodoprivredno preduze}e “Galovica”. Ni za{tita useva ne zaostaje, trenutno je aktuelno

tretirawe korova luceri{ta u zimskom mirovawu.Do sada je istretirano oko 1500 hektara na svimimawima. Na luceri{tima, poqima pod p{enicom,je~mom i svuda gde je prime}en napad mi{eva ivoluharica, postavqawe mamaka za suzbijawe glo-dara je u toku. V. P.

Period lepog vremena, posle duge i hladne zimeubrzava radove u poqu, pa su ratari izmamqenina wive PKB-a. Po~iwu pripremni radovi,prihrana i za{tita, zahuktava se nova sezona.Suvo vreme gazdinstvo “Dunavac” }e iskoristiti zarasturawe i zaoravawe stajwaka na starimluceri{tima, predvi|enim za razoravawe.Prihrana ozimih useva odvija se rastura~ima sazemqe bez zastoja, u povoqnim vremenskimuslovima, jer nema padavina. Do kraja februaraprihrawena je vi{e od polovina ozimih useva i top{enica na 53 odsto, je~am na 85, ra ̀na 50 i tri-tikale na 60 odsto povr{ina. êtrdesetak ledenih dana, koji su trajali od 27. de-cembra do 3. februara, dobrim delom o{tetili suuqanu repicu koja }e zbog lo{eg nicawa i izm-rzavawa biti presejana na oko 50 odsto povr{inamawe vi{e na svim imawima PKB-a. O{tra zimaprouzrokovala je o{te}ewe ozimih kultura, izm-rzavawe, prore|ivawe sklopa bi}e na poqima kojasu sejana krajem novembra i po~etkom decembra. - êkamo da krene vegetacija kada }emo imatipravu sliku o{te}ewa useva od mraza. Zima je bilasuva i hladna, a sne`nog pokriva~a dugo skoro danije ni bilo, pa ozimi usevi nisu bili dovoqnoza{ti}eni od niskih temperatura. Lepo vreme kra-

PROIZVODWA18

NA POQIMA PKB-a

SUNCE UBRZALO PRIHRANU jem februara, sa dnevnim temperaturama do 20stepeni, nagove{tava i prve prole}ne radove. Na-jverovatnije }emo u prvoj, ili najkasnije drugojdekadi, po~eti setvu {e}erne repe. Temperturazemqi{ta treba da dostigne deseti podeok - kaèBoìdar Markovi}, glavni inèwer melioracijeu PKB-u.Zbog malo padavina tokom zime za tri meseca, udecembru, januaru, i februaru, visina vodenog ta-

loga iznosi 50,4 mm, rezerve vlage u povr{inskomsloju zemqi{ta su vrlo male. Suv povr{inski sloj}e usloviti rani ulazak u wive. Nasuprot suvezime, otapawe snega na Karpatima i Alpimapove}ava vodostaj Dunava i Tami{a, pa se na poje-dinim mikrodepresijima u Jabu~kom ritu pojavquju

Ledeni dani o{tetili su uqanu repicu koja }e zbog lo{eg nicawa i izmrzavawa morati da se preseje na 50 odsto povr{ina

USEVI TRA@E AZOTPre prihrane, od 6. do 10. februara, u “Eko-Labu” su ura|ena fizi~ko-hemijska ispitivawa zemqi{tana poqima PKB-a. Utvr|en je sadràj mineralnog azota u sveèm uzorku zemqi{ta nestandardnomakreditovanom N-min metodom. Na svakom imawu uzeto je oko deset uzoraka. - Analiza je pokazateq potrebe kultura za azotnim |ubrivom I kre}u se od nula pa i preko 200 kilo-grama uree po hektaru, zavisno od imawa i parcele. Rezultati }e posluìti kao orijentir agronomima,za preciznije dodavawe uree ili nekog drugog azotnog |ubriva na pojedine parcele. Azot je vrlo nesta-bilan i pokretan element u zemqi{tu, pa wegove koli~ine uvek osciliraju, naro~ito kada su obilnijepadavine. Zbog {to boqeg iskori{}ewa mineralnog |ubriva i {to mawe ispirawa azota, ratari }ekorekciju prihrane amonija~nim |ubrivima vr{iti tamo gde je to potrebno - kaè Markovi}.

19PROIZVODWA

Tokom drugog ovogodi{weg meseca, na farmamaPKB Korporacije proizvedeno je 4.663.000 litaramleka, ili prose~no dnevno 166.536 litara.Mlekarama je prose~no dnevno isporu~ivano156.250 litara, odnosno 4.375.000 litara mlekaukupno.[talski prosek je iznosio 20,95 litara, dok je

prose~na proizvodwa po kravi na godi{wem nivouiznosila 7.647 litara. Na farmama je tokom februara u proseku uzgajano8.000 krava.Prema re~ima Sa{e Vuka{inovi}a, glavnoginèwera za tehnologiju u sto~arstvu, tokom feb-ruara je do{lo do rasta proizvodwe mleka jer je

FEBRUAR DONEO VI[E MLEKANA FARMAMA PKB -a

stabilizacijom vremenskih prilika omogu}enadosledna primena osnovnih tehnolo{kih operacijau proizvodwi. Po~etkom februara, prose~nodnevno se mlekarama isporu~ivalo oko 154.000litara mleka, dok je krajem februara isporukabila ve}a za oko 8.000 litara dnevno i iznosilaje oko 162.000 litara.

Ostvarena prose~na proizvodwom po grlu nagodi{wem nivou od 7.824 litra mleka tokom jan-uara, svrstala je farmu „Dunavac“ na visokodrugo mesto po proizvodwi mleka na nivou PKBKorporacije. Ovaj razultat je daleko boqi odpro{logodi{weg, a trend rasta proizvodwemleka nastavqen je i u februaru. Tokom prvihdvadesetak dana februara, prose~na proizvodwapo grlu na godi{wem nivou iznosila je 7.870litara.- Od po~etka godine izlu~ewa u svim kategorijamagoveda, do pred kraj februara, su u okviru plani-ranih vrednosti. Zdravstveno stawe zapata je nazadovoqavaju}em nivou. Kako bismo pove}aliproizvodwu mleka, rad na reprodukciji je od pri-oritetnog zna~aja – kaè Sini{a Ku~, rukovodilacsto~arske proizvodwe.Kako kaù na farmi, svih hraniva ima u dovoqnimkoli~inama i zadovoqavaju}eg su kvaliteta. Prob-lem sa kojim su suo~eni je mawak sme{tajnog pros-tora za odre|enu koli~inu kabastih hraniva.Prema re~ima Ku~a, izvesna koli~ina senaè isilaè sa ove farme je sme{tena na farmama„Pionir“ i „Partizanski prelaz“. Kako bi re{iliovaj problem, po~etkom aprila na farmi po~iweizgradwa silosa za sme{taj kabastih hraniva.Prema re~ima DVM Milo{a Zoki}a, telad, ~ijemuzgoju se na farmi posve}uje velika pa`wa, dobrogsu zdravqa i u dobroj su kondiciji. Uginu}a i gu-bici su ispod planiranih vrednosti u kategorijipodmlatka.

- Na farmu je stigao novi ultrazvu~ni aparat.To }e nam omogu}iti ozbiqniji rad na smawewuservis perioda kod krava i pove}awe steonosti.Kada je re~ o zdravqu vimena, broj obolelihkrava od mastitisa je sveden na minimum. Maweod dva odsto krava se nalazi u stacionaru i

OBE]AVAJU]I PARAMETRIPROIZVODWE

FARMA „DUNAVAC“

le~i od ovog oboqewa. Najve}i broj kravaizlu~uje se zbog bolesti nogu. Odnedavno, u radsa ekipom, koja radi na orezivawu papaka,ukqu~en je i veterinarski tehni~ar, tako dao~ekujemo poboq{awe zdravqa nogu zapata -kaè Zoki}. Q. R.

BLIZANCI, VELIKA RADOSTAn|elija Deni} je nastavnica razredne nastave, kako bi to svakodnevnom ter-minologijom rekli, u~iteqica. U prosveti je radila kratko, a ve} 15 godinaradi na farmi „Dunavac“, na po~etku u avansu, a zatim u porodili{tu. Rad uporodili{tu na farmi je zavolela i godinama ve}, s velikom qubavqu, brineo zdravqu i dobrobiti najmla|ih ìteqa farme.Ne{to pre 10 sati smo je zatekli pored krave broj 325722. Otelila se prenepun sat, 21. februara. Na svet je donela dve devoj~ice. Kako pri~a gospo|aDeni}, krava je u drugoj laktaciji. Telewe se odvijalo prirodno, majka i teladsu dobro. Majka je ve} ustala, jede, a devoj~ice su sme{tene u zasebne ku}ice,kako na farmi kaù, u krevece. Istina, te ku}ice, izdignute oko metar odzemqe i u{u{kane slamom i li~e na krevece.An|elija kaè da dolazak svakog teleta na svet, na farmu donosi radost, ablizanci su ipak posebna sre}a. Ovakva sre}a na farmi se de{ava naj~e{}edva puta mese~no. Wu im je sedmicu ranije donela jedna junica, i ona je postaladvostruka mama u jednom danu.

OÊVIM STOPAMAMladen Jevti} od 2015. godine radina muì. Po struci je ugostiteqskitehni~ar, konobar. Belu ko{uqu,odelo i konobarski nov~anik jeodavno zaboravio, a posao kojidanas radi, najradije bi, kaè,radio do penzije.- Imam 45 godina, u punoj sam radnojsnazi i sada poslu i firmi mogunajvi{e da doprinesem. Pored re-dovne plate koju dobijam, najve}asatisfakcija bi mi bila da dobijemre{ewe o zasnivawu stalnog radnogodnosa. To bi mojoj porodici supruzii dvojici sinova obezbedilo sigurnuegzistenciju – pri~a Jevti}.Kolege za wega imaju samo re~i hvalei on se u kolektiv odli~no uklopio.Za PKB ga veù i uspomene, wegovotac je nekada ovde radio, a èqa muje bila da sin nastavi wegovimstazama.

novim tehnolo{kim re{ewima, da }ena{u tehnologiju kupovati van zemqei primewivati daleko od Srbije. - Poqoprivreda }e se na}i pred iza-zovom, jer nas o~ekuje velikakonkurencija, pa }e rad na{ihnau~nika biti jo{ intenzivniji -zakqu~io je Stoji}.

Sponozori Savetovawa bili su,pored doma}ina, mati~ne kompanije ipreduze}a u sastavu PKB-a, list “Po-qoindustrija”, “Imes”, “Imlek”,“Natura vitalis”, “Fid i Sidtehnologik” i “Dunav osigurawe”.

SAVETOVAWE20

Nove linije PKB 1 19/13 i PKB 1 38/13 ostvarile su prinos ve}i od 10 tona po hektaru, u setvi do 700 zrna po kvadratnom metru

ODR@ANO 31. SAVETOVAWE AGRONOMA, VETERINARA, TEHNOLOGA I AGROEKONOMISTA

PREDSTAVQENI NOVI PKB HIBRIDI

Vera PONTI

Silaà od PKB hibrida “dukat 4”sadrì visok procenat proteina, pa}e sto~ari koji je pripremaju imativi{e kvalitetnog mleka u {tali, ~ulose na 31. Savetovawu agronoma, vet-erinara, tehnologa i agroekonomista,koje je odràno 22. i 23. februara uPKB-u. Prvi dan bilo je posve}enratarskoj proizvodwi. Predsedavalisu: profesor dr \or|e Glamo~lija, drVera Popovi} i profesor dr @eqkoDolijanovi}. Usmeno je predstavqeno

~etrnaest novih nau~nih radova, dok jesedam radova prikazano na posteru.Pored najva`nijih ratarskih kulturabilo je re~i o novim standardima upoqoprivredi, o preradi duvanskogotpada, alternativnim kulturama,faceliji, medonosnoj i sila`nojbiqci, kanarskoj travi i drevnoj vrstip{enice - korasanu ili kamutu, kakosu je zvali u Egiptu. I posle nestankaelektri~ne energije u Sve~anoj sali,predava~i su pokazali da suelokventni, snala`qivi i potkovaniznawem u trenutku kad nema projekcijena platnu i kad zakaè tehnika.Savetovawe je otvorio dr PetarStoji}, direktor Instituta PKB“Agroekonimik”, koji je istakao da }esamo zahvaquju}i primeni nau~nihrezultata na{a poqoprivreda po-stati konkurentna. Dobru rodnost PKB hibrida pohvalioje Radi{a Radisavqevi}, rekorder uproizvodwi kukuruza i p{enice izMedve|e, koji je pozdravio prisutne iistakao da je na wegovim poqima PKB“maksim” ostvario sve svoje potenci-jale i dao 14 tona po hektaru.

- Nadam se da }e i ostali poqo-privredni proizvo|a~i znati da cenedoma}u pamet i doma}e seme. Mislimda treba da sa~uvamo zemqu i seme zabudu}e generacije, zato {to }ezatvoriti doma}e semenske ku}e, pa }ecena kukuruza biti mnogo ve}a nego{to je danas. Mladi napu{taju selo,pa savetovdavne slu`be i promoterisemenskih ku}a uskoro ne}e imati kogada savetuju po selima Srbije – ukazaoje Radisavqevi} na te{ku demografsku

situaciju u selima, a jedan je od retkihdoma}ih poqoprivrednika kojiobra|uje 70 hektara zemqe. Doma}ine iz PKB-a, profesore,nau~ne radnike, goste iz Beograda,u~eniike Poqoprivredne {kole PK“Beograd”, goste iz Zemuna, Obren-ovca, Pan~eva, Vr{ca, Medve|e,Ba~ke Topole, Be~eja, Novog Sada,Para}ina, Kovina i Novog Milo{eva

pozdravila je dr Gorica Cvijanovi},redovni profesor Fakulteta za bio-farming. Ona je pohvalila dobrusaradwu sa “Agroekonomikom” i is-takla da bez integrisanog znawa iprakse nema uspeha u poqoprivrednojproizvodwi. - Proizvo|a~i od nas o~ekuju ino-vacije, a tu su i zahtevi Evropske unijekoji se ti~u za{tite ìvotne sredine.Ovakvi skupovi su neophodni kako bise ~ula re~ nauke i dobilizdravstveno bezbedni proizvodi –zakqu~ila je Cvijanovi}eva. Dr Divna Simi}, selekcionar“Agroekonomika”, predstavila je radgrupe autora “Doma}i hibridi kuku-ruza u proizvodnom, pokaznim imakrodemonstracionim ogledima uproizvodnoj 2016. godini”. Istakla jeda su PKB hibridi trì{no orijenti-sani, da poseduju dobar geneti~ki po-tencijal i da se brzo prilago|avajurazli~itim klimatskim uslovima. To jebitan preduslov za obezbe|ivawedovoqne koli~ine zdrave i kvalitetnehrane. Dr Nenad \uri}, docent na Fakultetuza biofarming i saradnik“Agroekonomika”, predstavio jebudu}e PKB hibride u radu grupe au-tora “Efekat gustine useva na prinosnekih sorti ozime p{enice”. Re~ je odve nove perspektivne linije koje senalaze u procesu priznavawa: PKB 119/13 i PKB 1 38/13, koje su ostvar-ile najve}i prinos, 10,19 i 10,18tona po hektaru, i to pri pove}anojsetvenoj normi, odnosno gustini usevado 700 zrna po kvadratnom metru. U zavr{noj re~i dr Stoji} je kazao dase nada da }e doma}a pamet na}i svojuprimenu u nekim novim proizvodima i

REKORDI U OSMOJDECENIJI

Pro{lo je sedamedeset jednoleto otkako ratari obra|ujupoqa PKB-a. U nau~nom radu“Analiza proizvodweratarskih useva u PKB-u, u2016. godini”, autora JasneMati}, Aleksandre Pudlo,Miloja Kur}ubi}a i BoèMarkovi}a, istaknuto je da je upro{loj godini zabeleènarekordna proizvodwaratarskih useva. Tako je na po-qima “Lepu{nice” ubrano je8,53 tona p{enice, na gazdin-stvu “Mladost” 6,47 tonaje~ma, na “Pioniru” 10,71tona merkantilnog kukuruza, na“Kovilovu” 3,29 semenskogkukuruza, u “Padinskoj Skeli”50,55 tona sila`nog kukuruzapo hektaru. Prose~an prinos{e}erne repe bio je 56,6 tonapo hektaru. Velika koli~inapadavina doprinela je tome dasu svi prinosi podbacili nagazdinstvu “7. juli” u Sur~inu.

POHVALILI UME[NOST PREDAVAÂ: Radno predsedni{tvo: (sleva) prof. dr \or|eGlamo~lija, dr Vera Popovi} i prof. dr @eqko Dolijanovi}

Dr Petar Stoji} otvara skup

Stoji} se zahvalio u~esnicima i is-takao da su oni svojim radovimapoku{ali da „osvetlite bunar u komese nalazimo, kao struka i nauka“. - Moralo mnogo da radimo i da sevratimo na sistem ozbiqnih pro-jekata, koji su probleme sagledavaliiz vi{e dimenzija. Prezentovan jerad „Ishrana goveda u sistemu krava– tele“, zatim rad grupe autora„Cenuroza malih preìvara“, koji je

prezentovao akademik dr sci. vet.med. Ivan Pavlovi}. Prvi rad se,izme|u ostalog, bavi odgojem teladina pa{waku, a drugi govori o tome{ta se sve de{ava na timpa{wacima. Kako organizovati uzgoj„krava – tele“, ako ne razmi{qamo

SAVETOVAWE 21

U okviru drugog dana rada, 31. Save-tovawa agronoma, veterinara,tehnologa i agroekonomista, prezen-tovani su radovi iz oblasti sto~ar-stva i veterinarstva. U Zbornikunau~nih radova 2017. publikovano je

15 radova iz ovih oblasti.Na po~etku radnog dana, dr MihailoRadivojevi}, iz Instituta PKBAgroekonomik, zahvalio se au-torima, rekav{i da ceni trud autorakoji su napisali radove objavqene uzborniku, iako bi im wihovo pub-likovawe na nekom drugom mestudonelo vi{e nau~nih bodova.^lanovi predsedni{tva drugog danarada savetovawa bili su: dr Du{icaOstoji}-Andri}, nau~ni suradnik uInstitutu za sto~arstvo u Beogradu,prof. dr Sa{a Obradovi}, docentDràvnog Univerziteta u Novom

Pazaru, Departman za hemijsko-tehnolo{ke nauke i prof. dr Vladan\ermanovi} sa Poqoprivrednogfakulteta u Beogradu.Nakon prezentovawa radova, na drOstoji}-Andri} najja~i utisak je os-tavio rad grupe autora, „Ishranagoveda u sistemu krava – tele“, a kojije prezentovao Aleksandar Mileti},dipl. in`. poqoprivrede. Profesor\ermanovi} je nakon izlagawa drsci. vet. med. Milivoja Uro{evi}ana temu „Varijabilnost telesne masesrnda}a u zavisnosti od vremenaodstrela“ bio preneraèn podatkomda se u na{oj zemqi izlovqavaju iprimerci ove vrste divqa~i teìneod samo 14 kilograma. - îni mi se da odstrequjemo pom-ladak. Zakon postoji, kalendar, kojireguli{e kada se {ta ubija. Moèmoli zakonskim i podzakonskim aktimaodrediti uzrast i masu ìvotiwa zaodstrel – pitao je \ermanovi}.- Mi imamo pravilo da nemamo prav-ila. Zakon o lovstvu je usvojen prenekoliko godina i upravo zato {to jedobar, sada se traì wegova izmena.Neko mora da kontroli{e odstrel,ali kod nas je u lova~kimudruèwima 10 odsto lovaca, a 90odsto ~lanova. Moramo shvatiti dane radimo dobro, da trebadozvolimo jedinkama da se razviju,uloviti jedinku teìne 14 kilogramaje greh. Odstrel treba obustaviti iobnoviti populaciju, uz ozbiqanodgajiva~ki plan jer lov nije puwewefriìdera, ve} gajewe i ~uvawedivqa~i – rekao je dr Uro{evi}. Na kraju radnog dana dr Petar

Qiqana RI\O[I]

STOÂRSTVO I VETERINARSTVO

o kvalitetu pa{waka, o parazitimakoji ugroàvaju zdravqe stoke, pa ina{e zdravqe. Mislim da smo ba-nalizovawem nauke izgubili strate-giju razvoja nauke. Izgubili smokompleksno nau~no delovawe - rekaoje Stoji}.On je ovom prilikom istakao da susvi koji se u na{oj zemqi bavebiotehni~kim istraìvawima, uodnosu na one koji se bave medicin-

skim i dru{tvenim istraìvawima, upodre|enom poloàju. - Pogledajte koji su uslovi za sticawenau~nih zvawa, za u~e{}e u projek-tima. Te{ko dolazimo do potrebnihnau~nih bodova, jer vi{e nemamo~asopise koji su to omogu}avali – na-glasio je dr Stoji}.Da su na{a nauka i praksa nekadapredwa~ile dr Stoji} je naveoprimer rada dr Zorana Petrovi}a.Pre oko pola veka dr Petrovi}, pen-zionisani profesor koji je pratiorad dana{weg savetovawa, bio je~lan delegacije koja je posetila Ve-liku Britaniju. Tokom obilaska jedneod farmi, objasnio je kako se tadauspe{no u PKB-u vr{ila operacijadislokacije siri{ta. Naredne go-dine su oni posetili Srbiju i u znakzahvalnosti, {to ih je ohrabrio dase odlu~e na ovaj zahvat, drPetrovi}u su doneli simboli~anpoklon. - Tada smo bili ispred drugih, adanas nismo u stawu da ih pratimo –objasnio je dr Stoji} jednom re~eni-com na{ trenutni poloàj.

dr Milan Adamovi}

dr Mihailo Radivojevi}

Radno predsedni{tvo: dr Vladan \ermanovi}, dr Du{ica Ostoji}-Andri} i dr Sa{a Obradovi}

REKLAME22

insekata i biqnih bolesti, pojavu korova izakorovqenosti (rasprostrawenost, vrste), ada}e i procenu biomase i prinosa. Na osnovustawa useva prema fazi sazrevawa bi}e ustawu da odredi i vreme ètve. Utvr|iva}e

pojavu mikrodepresija posle obrade ipripreme zemqi{ta. Pomo}i }e ratarima dakontroli{u i nadgledaju velike povr{ine za-sejanih useva, a sto~arima da prate govedakoja su odlutala, {tede}i vreme i novac. Dronovi su dobrodo{li i meliorativcima jersnimaju stawe u kanalima. Tako }e vrlo brzomo}i da utvrde {tete od poplava i kon-troli{u stawe vodostaja na rekama kojeokruùju ili prolaze pored velikih poqo-privrednih imawa. U toku samo jednog letadrona termalne kamere mogu pokazatipromenu temperature biqaka i povr{inezemqi{ta, pa meliorativci mogu uo~itistawe vla`nosti zemqi{ta, bez dodatnogangaòvawa pomo}nih radnika na imawu. Upore|ewe tehnike izvi|awa miniletelicama – dronovima, sa drugim metodamadonosi zakqu~ak da ova tehnika donosidaleko jeftinije, aùrnije i ta~nije podatkeo stawu useva. Zbog toga je pra}ewe useva be-spilotnim letelicama, na prose~nimpovr{ina od 50 do 500 hektara, trenutnoprvi i najboqi izbor, zakqu~ili su autoristudije.

23NAUKA

KAD ROBOT POSTANEAGRONOM

PRIMENA DRONA U POQOPRIVREDI

Za pra}ewe useva na prose~nim povr{inama od 50 do 500 hektara bespilotne letelice su trenutno najboqi izbor

Priredila: Vera PONTI

Predvi|awa engleskog kwièvnika XorxaOrvela o “velikom bratu” koji nadgleda~ove~anstvo ostvari}e dronovi, najpre u po-qoprivredi. Wihovu upotrebu na wivi raz-matrali su nau~nici na nedavno odrànomme|unarodnom stru~nom skupu “Aktuelni prob-lemi mehanizacije poqoprivrede” na Poqo-privrednom fakultetu u Beogradu. U radu“Primena drona u poqoprivredi”istraìvali su koje su sve mogu}nosti lete}egrobota i da li on moè da zameni stru~no okoagronoma i sto~ara. Autori su stru~waci Po-qoprivrednog fakulteta Univerziteta uBeogradu: Mi}o V. Oqa~a, Kosta Gliogorevi},Milo{ Paji}, Ivan Zlatanovi}, MilanDraì} i Du{an Radoji~i}. Sa Ma{inskogfakulteta u Beogradu: Dragan Markovi}, Vo-jislav Simonovi} i Ivana Markovi}. Samakedonskog Univerziteta “Goce Del~ev”, saMa{inskog fakulteta u [tipu: Milorad\oki} i Zoran Dimitrovski.Rad analizira mogu}nost i upotrebu primeneposebnih tipova robota, agrodrona - malebespilotne letelice razli~itih tipova. Pred-stavqene su i neke konstrukcije agrodronazbog mogu}e upotrebe u poqoprivredi Srbijeu narednom periodu. Prikazana su tri mod-ela. Prvi je povezan sa traktorom i sa svim

operacijama na wivi. Drugi model ima krilai optimizira rad ma{ine u svim delatnos-tima u poqoprivredi. Tre}i je namewenfarmerima, ali i {umarima jer omogu}avadobar vizuelni pregled terena. Primena agrodrona je raznolika u oblastipra}ewa stawa useva. Samo jedan let u tra-jawu od 45 minuta i visinom koju moè dapostigne, od jednog do 125 metara, analiziravi{e funkcionalnih parametara napribli`no 120 hektara. Podaci se {aqu navi{e lokacija, u ra~unarsko informativnicentar ili mobilni telefon. Tako }e u budu}nosti agrodronovi bitipomo}na radna snaga agronoma i sto~ara. De-limi~no }e zameniti i sezonski rad na wivi,pa }e neki sezonci ostati bez posla. Umestostalnog obilaska terena farmer }e iz kance-larije putem kompjutera mo}i da prati rast irazvitak useva, gustinu, sklop i visinu poqo-privrednih kultura, zdravqe (kondiciju)useva, potrebu za prihranom (vreme, mesto ita~nu koli~inu, prostorni raspored), potrebuza navodwavawem, nedostatak vode uzemqi{tu, zadràvawe vode na povr{ini,stawe drenaè, pojavu bolesti i biqnih{teto~ina (lokacija, koncentracija, pravciprostirawa). Dron }e identifikovati vrste

INVESTICIJA KOJA SE ISPLATI

Dronovi ko{taju oko dve hiqadedolara, ukoliko sami sastaviteletelicu od kupqenih delova. Stan-dardna oprema obuhvata xi-pi-esure|aje i digitalne kamere. Vred-nost dronova na trì{tu je i do250 hiqada dolara, za posebnemodele sa infracrvenim kameramai senzorima koje koristi vojska.Upotreba agrodrona je mo`da skupana po~etku, ali istraìvawapokazuju da mnogobrojni podaci kojeprikupqaju pomaù farmerima davrate uloèna sredstva za samogodinu dana. Naro~ito se isplatiracionalna i precizna upotrebapesticida, herbicida i mineralnih|ubriva. Jedan let drona ko{ta ko-liko i jedna fla{a vode, a podacikoje prikupqa imaju neprocewivuvrednost.

2 reklame - pkb.rs · 4 doga\aji “okrugle” jubilarne godi{wice zna~e vi{e nego drugi jubileji...

Documents