ИЗВРШЕЊЕ МИРОВНИХ УГОВОРА

• -Конференција мира у Паризу није регулисала сва спорна питања

• -Формиран Међусавезнички врховни савет ( да реши преостала спорна питања и води бригу о извршавању мировних уговора

• -Сачињавали га шефови влада и министри иностраних послова великих сила

• -Конференција амбасадора у Паризу (амбасадори Француске, Велике Британије, Италије Јапана, Белгије (уместо САД) под председништвом француског дипломате Жила Камбона

• • -Стручне комисије (разграничење, плебисцити, пловидба

међународним рекама, подела ратног плена, контрола окупираних делова Немачке и других побеђених земаља, контрола разоружања, репарације)

ВУДРО ВИЛСОН ПРЕДСЕДНИК САД 1913-1921

НЕУСПЕХ ВЕРСАЈСКОГ УГОВОРА У САД

• -САД одбациле ратификацију мировног уговора и Вилсонове принципе нове дипломатије

• -Одбацивање извршено у Сенату, који је по америчком уставу надлежан да двотрећинском већином гласова ратификује међународне споразуме

• -Пораз Вилсонових интернационалистичких и превага традиционалних изолационистичких концепција америчких републиканаца

• -Сенат САД (47 сенатора из Демократске и 49 из Републиканске странке)

• -Немогуће остварити потребну двотрећинску већину (64 гласа) за ратификацију Версајског мировног уговора

• -• Један број републиканаца био спреман да прихвати мировни

уговор али уз прихватање одређених амандмана• • -Вилсон није спреман на компромисе са противницима уговора,

ни на амандмане републиканских сенатора• • -Вилсона теза: притиском америчког јавног мнења Сенат ће

пристати да ратификује мировни уговор• • -Велика подељеност мњења на присталице и противнике

Версајског уговора

• - Септембар 1919: Турнеја Вилсона по градовима Средњег и Далеког запада возом (5.000 километара, 36 говора)

• • -Теза: Версајски уговор највећи документ хуманости свих

времена• -Највећа вредност Версајског уговора Друштво народа,

гаранција против свих будућих ратова и разарања• • -Морална обавеза САД да уговор прихвати без икаквих резерви• -Успех Вилсонове турнеје половичан• -За време турнеје неслагања у Версају између председника и

државног секретара Лансинга•

• -Иза Вилсона, у истим градовима Средњег и Далеког запада говорили противници Версајског уговора (сенатори Бора, Мак Кормик и Џонсон)

•  • -Вилсон се по повратку са путовања тешко

разболео, што га је неколико месеци потпуно одвојило од политичког живота.

• -У Сенату највише примедаба на одредбе о Друштву народа и обавезе САД у њему

•  • -Теза да Друштво народа не осигурава мир већ

подстиче на рат

• -19. новембар 1919: Прво гласање о Версајском уговору у Сенату, Уговор није добио ни просту већину - одбачен са 55 гласова

•  • -20. март 1920: Модификовани предлог Уговора

дефинитивно одбачен •  • -Дефинитивни неуспех Вилсона•  • -Вилсонов вето на предлог посебног мировног

уговора између САД и Немачке 

• -Новембра 1920: Вилсон није номинован за председничког кандидата демократа

•  

• -Пораз кандидата демократа Кокса, победа републиканца ВОРЕНА ХАРДИНГА

ВОРЕН ХАРДИНГ ПРЕДСЕДНИК САД 1921-1923

• -24-25. август 1921: Председник Хардинг склапа посебне мировне уговоре САД са Аустријом и Мађарском и Немачком

•  • -У текстовима посебних мировних уговора мало новина

у односу на Версајски, Сен Жерменски и Тријанонски уговор

•  • -Једина новина одсуство Пакта о Друштву народа•  • - Октобар 1921: Сенат САД ратификовао посебне

мировне уговоре

• -Неуспех Версајског мировног уговора и победа изолационистичких тенденција у САД изазваће последице у међународној а посебно политици Европе

• -Прва последица слом Уговора, система гаранција за очување Версајског мировног уговора, против евентуалне нове немачке агресије

• -Систем гаранција понудили Вилсон и Лојд Xорx Французима

• -Гаранције се састојале од англо-француског и америчко-француског уговора

• -У случају неизазваног немачког напада на Француску интервенција САД и Велике Британије

• -Уговори анекс Версајском мировном уговору

• -Основна слабост система гаранција -није био валидан ако било која од три стране потписнице одбије да их ратификује

• -Није примењив јер га Сенат САД није ратификаовао као ни Версајски мировни уговор

• -Неуспех уговора о гаранцијама узнемирио Француску

• -Агресивнији наступ Француске према Немачкој

• • -Страх од обнове и јачања Немачке, обнова

империјалистичких тежњи • • -Идеја о стварању низа споразума и савеза

(политичких и војних) са мањим европским земљама, како би се надокнадило одсуство система гаранција САД и Велике Британије

• -7. септембар 1920: Споразум Француске са Белгијом

• - Фебруар 1921: Споразум Француске са Пољском

• -Март 1921: Споразум Француске са Румунијом

• • -Уговори са Пољском и Румунијом уперени

против ревизионистичких тежњи Немачке и Мађарске, и против СССР-а

ПОЧЕТАК РАДА ДРУШТВА НАРОДА

ДРУШТВО НАРОДА У ЖЕНЕВИ

• -10. јануар 1920: Друштво народа започео рад • -Први Савет Друштва народа (шест држава : Француска,

Велика Британија, Јапан, Белгија, Бразилија и Грчка)• -Прве чланице Друштва народа потписнице мировних

уговора из 1919-1920, изузимајући, пет побеђених држава

• -Чланице -све независне државе које прихватају одредбе Пакта о Друштву народа

• -Државе побеђене у Првом светском рату искључене привремено из Друштва народа, док не покажу на делу оданост принципима мировног уговора и Пакта о Друштву народа

• -Ван Друштва народе остале САД, Кина, СССР због своје социјалистичке власти није примљен све до 1934.

• -Седиште Друштва у Женеви• • -Најважнији органи Скупштина, Савет и Секретаријат• • -Скупштина одржавала редовна заседања једном годишње• • -Руководство скупштине: Председник и шест потпредседника• • -Активности Скупштине: разматрање најважнијих политичких

питања, усвајање резолуција, препорука по принципу једногласности

•

• -Савет Друштва народа, извршни орган Скупштине- 5 сталних чланова (практично 4, јер је пето место било резервисано за САД) и 4 нестална- бирана

•  • -Од 1922. број несталних чланова Савета повећан на 6, а од 1926 - на 9•  • -Савет се састајао према потреби, али по правилу једанпут до четири пута

годишње•  • -Савет разматрао најважније међународне проблеме, спровођење резолуција

Скупштине, реализација одлука мировних уговора за које је Друштво народа задужено, решавањем спорова међу државама

• -Секретаријат Друштва- технички орган: припрема документа за Скупштину и Савет, сакупља податке, прибавља информације и анализе, издаје публикације

•  • -Помоћни органи Друштва: комисије и специјализоване организације за разне

области  

• -Прва Скупштина Друштва народа одржана од 15. новембра до 18. децембра 1920

• • -Сукоб различитих националних, државних

и политичких интерес-немогућност постизања сагласности о општим циљевима светске политике

• -Фазе у раду Друштва народа:• • -Прво од оснивања 1920 до 1922• • -У том периоду завршени сви организациони послови

око формирања Савета, Секретаријата, Скупштине, комисија, Међународног суда правде у Хагу

• • -Друго раздобље између 1922-1925• • -Проналазак механизама за реализовање принципа

мира и колективне безбедности у свету

• -Треће раздобље 1925-1931• • -Постепено потискивање Друштва народа као

најважнијег инструмента за очување мира у свету и његовог замењивања регионалним споразумима и пактовима

• -Четврто раздобље 1931-1939• • -Период кризе и губитка било каквог угледа

Друштва народа

• -У првом раздобљу Друштво народа ангажовано у решавању многих међународних проблема и спорних питања (финско-шведски спор око Аландских острва, пољско-немачки око Горње Шлезије, пољско-чехословачки око Доње Шлезије, чехословачко-мађарски, мађарско-југословенски, статус Сарске области, Данцига, Мемела)

• • -Друштво народа није имало практичну моћ већ више

моралну снагу• • -Друштво доносило одлуке које су већ усаглашене међу

великим силама

ТЕРИТОРИЈАЛНИ ПРОБЛЕМИ У ЕВРОПИ

• -Немачка предала Алзас-Лорен Француској, Сарску област и Данциг међународним комисијама које је формирао Савет Друштва народа

• • -Првобитне неспоразуме око предаје коридора Пољској и

Епена и Малмедија Белгији, решила Конференција амбасадора • • -Компликације у Сару • • -Основана немачка националистичка организација Сарски савез

која због издвајања Сара из састава Немачке, организује низ политичких штрајкова и демонстрација, двадесет четворочасовни генерални штрајк

• -Током 1921. ситуација у Сарској области се смирила• • -У окупираној Рајнској области врховну управу врши

Међусавезничка комисија, (Французи, Енглези, Белгијанци, на челу маршал Фош)

• • -Март 1920: Плебисцит у Шлезвигу, северни део за прикључење

Данској, јужни Немачкој• • -1920: Врховну законодавну и извршну власт у Данцигу добили

народно представништво од 72 члана и Сенат, изабран од представништва као његов извршни орган

• -У име Друштва народа у раду Сената учествовао његов представник - високи комесар

• -Стални сукоби Пољака и Немаца у Данцигу• • -Данциг у целом међуратном раздобљу био

латентни или отворени извор међународних супротности и неспоразума

• • -Шлезија планинско, рудни и индустријски

басен, на пољско-немачко-чехословачкој тромеђи

• -20. март 1921: Плебисцит у Горњој Шлезији • -Већина гласача за припајање Немачкој• • -Пољске оптужбе: Немце на плебисцит довели

близу 200000 Немаца из других подручја• • -Лига народа утврдила истинитост оптужби• • -Друштво народа донело одлуку да Немцима

припадне 2/3 на северозападу, а Пољацима 1/3 на југоистоку Горње Шлезије.

• -Статус града Мемела споран (иако је проглашен за слободан град под окриљем Друштва народа)

• • -16. фебруар 1923: Литванци организовали

војни удар у Мемелу и прогласили припајање града својој држави

• • -Друштво народа протестовало, а 1924.

признало свршен чин.

• -Спорна подручја бивших аустроугарских територија:

• Северна Далмација (између Италије и Краљевине СХС)

• Корушка (између Краљевине СХС и Аустрије)

ПОДРУЧЈЕ КОРУШКЕ

• Бургенланд (између Аустрије и Мађарске).• • -Јануар 1920: Међусавезнички врховни савет донео одлуку да

се решење за статус северне Далмације нађе директним преговорима две страна

• • -Новембар 1920: Рапалски Уговор Италије и Краљевине СХС • • -Италији припали: • Јулијска крајина, Истра, Задар, Црес, Ластово, Лошињ,

Палагружа, Ријека-независна држава под заштитом лиге народа

• - Октобар 1920: Плебисцит у Корушкој-одлука о припајању Аустрији

• • - Децембар 1921: Плебисцит у Бургленду• • -Аустрији припао цео Бургендланд осим

града Шопрона, са околином, који остаје Мађарској

РАЗОРУЖАВАЊЕ НЕМАЧКЕ И РЕПАРАЦИЈЕ

• - Јул 1920: Конференција Међусавезничког врховног савета

• • -Захтев немачкој влади: смањивање војне силе на

100000 војника, обустава производње наоружања• • -Једини уступак Немачкој- повећање полицијских и

жандармеријских снага са 80 на 150 хиљада • • -Немачка извршила одлуке о смањењу војних ефектива,

уништавању поморске флоте и ваздухопловства •

• -Питање немачких ратних репарација једно од највећих међународних проблема 20-тих година XX века

• • -Отпор Немаца да плате репарације, несагласност великих сила око

висине репарација• • -Мировним уговором у Версају Немачкој наметнута исплата ратне

одштете• -Несагласност великих сила о укупном износу репарација• • -Привремена одлука да до 1. маја 1921 исплати 20 милијарди златних

марака • • -Контролу исплате врши посебна репарациона комисија са седиштем

у Паризу

• - Април 1920: Међународна конференција у Сан Рему (прва конференција после завршетка Версајске мировне конференције), расправа о репарацијама

• • -Несагласност савезника • • -Британци толерантнији према Немачкој, траже ревизију одредаба

Мировног уговора о репарацијама• • -Французи за политику извршавања уговора по сваку цену, уз

примену санкција. • • -Француска инсистирала на репарацијама, сматрајући да ће Немачка

бити неспособна за наоружавање и реванш све дотле док буде плаћала ратну штету

• -Веровање да Немачку треба оптеретити што тежим репарацијама које неће моћи да исплати-шанса за Француску да је економски и политички потчини (Рајнска област)

• • - Јун 1920: Одлука савезника у Булоњу -висина репарација 259

милијарди марака, рок 42 године за исплату• • - Јул 1920: Савезничка конференција у бањи Спа, обновљена

одлука из Версаја, Немачка да настави са исплатом првих 20 милијарди марака, могућност замене новчане рате испорукама угља

• • -Процентуално учешће земаља у немачким репарацијама:

Француска 52%, Енглеска 22%, Италија 10%,Румунија и Југославија заједно 6,5%

• -Покушај Немачке да изврда плаћање репарација (изговори инфлација, буџетска неравнотежа)

• • - Јануар 1921: Париска конференција -предлог укупна

свота репарација 226 милијарди, рок исплате 42 године• • -Незадовољство у Немачкој због висине репарација • -Наставак саботирања у исплати репарација-ултиматум

великих сила• • -Немачка одбија ултиматум

• -Март 1921: савезничка окупација немачких градова Дуизбург, Рурорт и Дизелдорф због немачке опструкције у плаћању репарација

• • -Мај 1921: Лондонска конференција Међусавезничког врховног

савета • • -Одлука о укупној своти репарација, 132 милијарде златних

марака, исплата у три рате• -Ултиматум, ако Немачка не прихвати одлуку савезничка

окупација Рурске области• • -Министар спољњих послова Немачке Валтер Ратенау прихвата

обавезу о извршавању репарација

ПОЛИТИЧКИ ПРОБЛЕМИ У ПОДУНАВЉУ - МАЛА АНТАНТА

• Мађарски политички кругови почетком 1920. испољавају нетрпељивост према суседима (Чехословачка, Румунија, Краљевина СХС)

• -Односи између Југославије и Мађарске веома затегнути

• -Југословени држе под окупацијом целу Барању• -Мађари пружају помоћ хрватској

националистичкој емиграцији (франковци)• -Инциденти на мађарско-чехословачкој граници • -Мађарска држи под оружјем 80-100 хиљада

војника

• - Прва половина 1920: тајни разговори францске владе са Мађарима • -Француски предлог Мађарској: могуће територијалне промене на

рачун Југославије и Чехословачке• -Предлог да Мађарска уђе у савез Француске против Немачке и

Совјетске Русије• • -Велика Британија и Италија против француско-мађарског савеза• • -Страх од ширења француске хегемоније у Централној и Источној

Европи• • -Притисак на Мађарску да одустане од идеје да уз помоћ Француске

ревидира Мировни уговор и изврши територијалне промене у Подунављу

• -Мађарско-француски преговори-зближавање Чехословачке и Краљевине СХС

• • - Фебруар 1920: иницијатива чехословачког

министра спољњих послова Едуарда Бенеша-савез Румуније, Краљевине СХС, Чехословачке против реваншистичких претњи Немачке и Мађарске

• -Април 1920: Бенеш предлаже да се будући савез назове Мала Антанта

• -14. август 1920: Бенеш у Београду потписује Уговор о савезу и узајамној помоћи са југословенском владом

• -Циљ уговора заједничко супротстављање евентуалном нападу Мађарске, одбрана Тријанонског уговора и очување статуса кво у Подунављу

• • -Румунија формално не приступа савезу• • -19. августа 1920: Билатерални уговор о

пријатељству и сарадњи Румуније и Чехословачке

ЕДВАРД БЕНЕШ ПРЕДСЕДНИК ЧЕХОСЛОВАЧКЕ 1935-1938

• ЕДУАРД БЕНЕШ 1884-1948• -Рођен близу Прага у сељачкој породици• -Студирао Филозофски факултет у Прагу, политичке и

социјалне студије на Сорбони• -Докторирао права, предавао социологију на

Универзитету у Прагу• -Током Првог светског рата прикључио се покрету за

ослобођење Чехословачке• -У привременој влади Чехословачке био министар

унутрашњих послова• -Од 1918-35 министар спољњих послова Чехословачке

• -Члан Чехословачке социјалистичке партије, члан парламента

• -Председник владе 1921-22• -Председник комитета Савета лиге народа

1927-28• -Председник Републике Чехословачке

1935-38

• -Француско противљење стварању Мале Антанте• • -Сматра да Мала Антанта квари њене планове у Источној и

Централној Европи• • -Жесток напад француске штампе на Малу Антанту• • -Французима смета што Мала Антанта није инструмент

антисовјетске политике• • -Енглези поздрављају формирање Мале Антанте• • -Повратак Жоржа Клемансоа на место премијера, омогућио

везивања Мале Антанте за Француску

• -Април 1921: Румунија одлучује да билатералним уговорима о савезу са Чехословачком и Краљевином СХС формално приступи Малој Антанти

• • -23. април 1921. Румунија потписује Уговор о савезу са Прагом• • -7. јун 1921: Румунија потписује Уговор о савезу са Београдом• • -Румунско-чехословачки савез уперен против Мађарске• • -Румунско-југословенски савез уперен против Мађарске и

Бугарске, која има територијалне захтеве према обе земље

ТУРСКА

КЕМАЛ АТАТУРК ПРЕДСЕДНИК ТУРСКЕ РЕПУБЛИКЕ 1923-1938

-Рођен у Солуну, завршио војну академију у Истанбулу, пуковник, победник над савезницима на Галипољу 1916.

• -Улазак савезничких трупа у Турску (Италијани-Адалија, Грци-Западна Анадолија, Французи-Киликија, Енглези-Истанбул), окупација Измира изазивају револт Турака

• -1919: Кемал Мустафа на челу турског националног покрета за ослобођење Турске

• -Велика народна скупштина у Анкари проглашава стварање Турске републике

• -Почетком 1920: привремена влада на челу са Ататурком против турског султана Мехмеда VI

• -1920-21: Ататурк на челу привремене владе • -Велика народна скупштина одбацује мировни уговор у

Севру

• -Повремени сукоб са грчким снагама на тлу Турске

• -Септембар 1921: Ататурк побеђује Грке код Сакарије

• -Септембар 1922: Ататурк побеђује Грке у Анадолији

• -Новембар 1922: Ататурк улази у Истанбул, султан се повлачи са власти

• -1922-1923: Конференција у Лозани, утврђене данашње границе Турске(цела мала Азија, Источна Тракија са Једренима, Измир)

• -Изгубила Сирију, Судан, Месопотамију са Мосулом, Арабију, Палестину, Триполитанију, Египат

• -Неутрализација Црног мора• -Ататурк проглашава крај Отоманског царства

и формира Републику Турску• -Председник Турске републике 1923-38

ДАЛЕКИ ИСТОК - ВАШИНГТОНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА

• -Поред Европе, Далеки исток друго кључно подручје међународне политике после завршетка Првог светског рата

• -експанзија европских држава у Кини четрдесетих година XIX века

• -подела Кине на интересне сфере великих сила после боксерског устанка 1900

• -експанзија Јапана након рата са Русима 1904-1905

• -уплив САД у Кину почетком XX века

• -Избијање Првог светског рата Јапан сматрао као погодност за овладавање Кином (Шантунг, полуострво Кјао-Чао, лука Чингтао-немачке колоније, Маршалска, Маријанска и Каролинска острва)

• -Ове области Јапанци освојили крајем 1914. чиме је њихово учешће у рату окончано

• -Кина пред Први светски рат потпуно подељена• -Од 1917. две владе и две државе: револуционарна, на

југу, којом управља партија Куоминтанга, на челу са Сун Јат Сеном, и легална влада Кине у Пекингу

• -Две Кине 1919. на Мировну конференцију упућују једну заједничку делегацију која тражи повратак територија које су јој Јапанци заузели 1914.

• • -Велике силе због тежње да задрже Јапан на својој

страни одлучују да Јапану оставе све бивше немачке колоније у Кини и на Пацифику северно од екватора

• -Огорчење у Кини, демонстрације, штрајкови• -Кинеска делегација није потписала Мировни уговор• -У САД жестока критика због уступака Јапану• • -У САД снажан политички покрет против Вилсонове

политике према Јапану-предводник сенатор Бора

• -После одбацивања Версајског уговора од стране Сената САД, америчко-јапански односи затегнути

• -Поред Кине, проблем у међусобним односима и Кореја, источни Сибир и острво Јап.

• • -Заоштравање међународних супротности на

Далеком истоку довело до наставка трке у поморском наоружавању између САД, Велике Британије и Јапана

ЧАРЛС ХЈУЗ ДРЖАВНИ СЕКРЕТАР САД 1921-1923

• -Јул 1921: амерички државни секретар Хјуз предлаже одржавање међународне конференције о ограничавању поморског наоружања

• • -Разлози вишеструки• • -Ограничити процес наоружања јер САД све више запада у

дубоку економску кризу и рецесију• • -Снажан политички покрет против настављања трке у

наоружању и повећавања државних издатака у те сврхе• • -На челу покрета сенатор Бора

• -На конференцији требало размотрити и актуелна питања на Пацифику и Далеком истоку, како би се ограничила експанзија Јапана, и извршила њена међународна изолација

• • -Енглезима одговарало да се ограничи моћ Јапана • -12. новембар 1921. - 6. фебруар 1922: Вашингтонска

конференција • -Јавност рада, поред делегата девет држава,

учествовали и представници британских доминиона• -Главну реч на конференцији водили шефови

делегација САД (Хјуз) и Велике Британије (Балфур), а у мањој мери Француске (Бријан) и Јапана (Като).

• -Америчко-британска сарадња одређивала правац одлучивања конференције

• • -Централно питање ограничавање поморског наоружавања• -Предлог САД: сразмера у односу између ратних флота САД,

Велике Британије и Јапана, у односу 5 : 5 : 3• • -Јапанци прихватају предлог САД односно Уговор пет сила • • -Победа САД- достигли поморску снагу британске морнарице и

озаконили надмоћност над јапанском поморском флотом • • - Конференција пораз за Јапан и Велику Британију

• Кинеско питање• • -Основни циљ САД и Велике Британије, уклонити Јапан из Шантунга и

из Кине • • -6. фебруара 1922: Јапан потписао Уговор девет сила• • -Потписнице се обавезале да поштују суверенитет, независност,

територијални и административни интегритет Кине и начело отворених врата у трговини и привредној сарадњи са овом земљом

• -Јапан се обавезао да за шест месеци повуче трупе из Шантунга, задржавају закуп луке Порт Артур.

• -Јапан прихватио да напусти источни Сибир и поштује интегритет Русије

ВЕРСАЈСКИ СИСТЕМ

• Версајски систем: систем мировних уговора, односно политике и односа после Првог светског рата чији је циљ очување мира и спречавање рата дипломатијом и преговорима, односно сповођење одлука Версајског уговора

• -Одлике Версајског система:• -Створена многа изворишта несигурности и криза у

међународној политици, због намере великих сила да успостави своју хегемоније Француска у Европи, Јапан и САД на Далеком истоку и Велика Британија у колонијалним подручјима Азије и Африке

• -Изоловање САД према Европи узсве веће ангажовање, на Пацифику и у Латинској Америци.

• -Настаје Друштво народа, организација за очување безбедности и мира у свету, али у првенственом интересу победничких сила

• • -Створен дубок јаз у међународним односима

између СССР и осталог капиталистичког света • • -Незајазљивост победника родиће снажне

националистичке, шовинистичке, реваншистичке и освајачке покрете у многим земљама