1._uvod

UVOD U KOMUNIKOLOGIJU (1.nedelja 2013.)

Definicije komunikacije

Oblici komunikacije

Proces komunikacije

Elementi i faze procesa komunikacije

Strukturni modeli komunikacije

Funkcije komunikacije

Karakteristike komunikacije

Komunikološki pojmovi

Sredstva i kanali komunikacije

Vidovi komunikacije

Osnovi komunikologije

Literatura

Spisak obavezne literature Čović Larisa, Čović Branimir Osnovi komunikologije, Banja Luka,

Aperion. 2. izdanje, 2008.

Spisak dodatne literature Vlajki Emil (2007): UVOD U KOMUNICIRANJE POSTMODERNIZMA, Banja Luka

Eko, U. (1973): KULTURA, KOMUNIKACIJA, INFORMACIJA, Nolit, Beograd. Moris, Č. (1975): OSNOVE TEORIJE O ZNACIMA, BIGZ, Beograd. Giro, P. (1975): SEMIOLOGIJA, BIGZ, Beograd. Radojković, M. (1997): PODELA MIŠLJENJA, Vega, Ivanjica. Vitgenštajn, L. (1969): FILOZOFSKA ISTRAŽIVANJA, Nolit, Beograd. Mekluan, M. (1971): POZNAVANJE OPŠTILA ČOVEKOVIH PRODUŽETAKA,

Prosveta, Beograd. Langer, S. (1975): FILOZOFIJA U NOVOM KLJUČU, Prosveta, Beograd.

Moris, D. (1977): OTKRIVANJE ČOVEKA KROZ GESTOVE I PONAŠANJA, Prosvet, beograd.

Rot, N. (1982): ZNAKOVI I ZNAČENJA, Nolit, Beograd. Bugarski, N. (1986): JEZIK U DRUŠTVU, Prosveta, Beograd. Liotar. Ž. F. (1990): POSTMODERNO STANJE, Svetovi, Novi Sad. Bogdanić, A. (1996): KOMUNIKOLOGIJA - VODEĆA PARADIGMA, Čigoja,

Beograd. Đorđević, T. (1979): TEORIJA INFORMACIJA, TEORIJA MASOVNIH

KOMUNIKACIJA, Partizanska knjiga, Ljubljana. Eko, U. (1998): SIMBOL, Narodna knjiga/Alfa, Beograd. Budak Z, Moro Lj,

Pavleković G, Vrcić-Keglević M. Osnove komunikacijske vještine. Zagreb: Medicinski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, 1992.

Ajduković, M., Hudina, B. (1996): Značaj učinkovite komunikacije u radu pomagača, U: Pregrad, J. (ur.): Stres, trauma, oporavak, Društvo za psihološku pomoć (str. 7-26)

Reardon, K.K. (1998): Interpersonalna komunikacija - Gdje se misli susreću, Alinea, Zagreb

Plavnik, D., Informacija i komunikacija, Zagreb, Informatika, 1986.

Tehnika ocjenjivanja

Vrednovanje predispitnih aktivnosti:

kolokvijum I - do 10 bodova (50% gradiva) kolokvijum II –do 10 bodova (50% gradiva) studije slučaja (radionice) – do 10 bodova prisustvo na predavanjima i aktivno učešće -

do 10 bodova završni ispit (usmeni/pismeni) – (100%

gradiva) – do 60 bodova

Bodovna skala:

predispitne aktivnosti – 40 bodova max studenti koji ostvare minimalno 21 bod na

predispitnim aktivnostima obavezni su pristupiti završnom usmenom dijelu ispita

studenti koji su ostvarili 20 i manje bodova na predispitnim aktivnostima obavezni su pristupiti završnom pismenom ispitu

Skala ocjenjivanja:

51-60 dovoljan (6) 61-70 zadovoljavajući (7) 71-80 dobar (8) 81-90 vrlo dobar (9) 91-100 izvrstan (10)

Ispitna pitanja

1. Šta je komunikacija?

2. Proces komunikacije

3. Elementi procesa komunikacije

4. Faze procesa komunikacije

5. Karakteristike komunikacije

6. Funkcije komunikacije

7. Komunikološki pojmovi

8. Sredstva i kanali komunikacije

9. Komunikacijski kodovi

10. Iz istorije proučavanja komunikaicije

11. Strukrutne modele komunikacije

12. Vrste komunikacije

13. Verbalna komunikacija

14. Kultura govora.

15. Osobenosti monološkog i dijaloškog govora

16. Karakteristike usmenog govora

17. Umetnost usmenog govora

18. Razgovorni i usmeni jezik

19. Stilovi govora

Ispitna pitanja Tipovi kulture govora Upstandardna leksika usmenog govora. Podsticaji u oblikovanju usmenog govora Umetnost usmenog nastupa Osobenosti monološkog i dijaloškog usmenog govora Neverbalna komunikacija Kinezička komunikacija ili ''govor tela'' Proksemička komunikacija Vizuelna komunikacija Boje u komunikaciji Imidž Facijalna komunikacija Performansna komunikacija Efikasna prezentacija Pisana prezentacija Govorna prezentacija Vizuelna prezentacija

Ispitna pitanja

Modeli komunikacije Semiotički model komunikaicije Sociološki model komunikacije Psihološki model komunikacije Kulturološki model komunikacije Konfesionalni model komunikacije Mitološki model komunikacije Poslovna komunikacija Tipologija poslovne komunikacije Oblici poslovne komunikacije Formalna i neformalna komunikacija Jednosmerna i dvosmerna komunikacija Nadole, nagore i lateralna komunikacija Posredna i neposredna komunikacija

Ispitna pitanja

Vrste poslovne komunikacije Smernice za izbor forme verbalne poslovne

komunikacije Govor tela u poslovnoj komunikaciji Tehnike neverbalne poslovne komunikacije Multikulturalne razlike u poslovnoj

komunikaciji Komunikacija u organizaciji Oblici i tehnike komunikacije u organizaciji

Ispitna pitanja

Formalna posredna komunikacija Formalna neposredna komunikacija Neformalna posredna komunikacija Neformalna neposredna komunikacija Komunikacijski tok u organizaciji Verbalna komunikacija u organizaciji Pismena i usmena verbalna komunikacija u organizaciji Neverbalna komunikacija u organizaciji Stilovi komunikacije u organizaciji Šeme komunikacije u organizaciji Prepreke, prekidi i konflikti u komunikaciji Kako obezbediti uspešnu komunikaciju Poslovno pregovaranje

Ispitna pitanja

Smernice za uspešno vođenje poslovnih pregovora

Neverbalna komunikacija u pregovorima Faze vođenja poslovnog pregovaranja Taktike poslovnog pregovaranja Vrste vođa i članova tima Značaj poslovne komunikacije Profesionalna komunikacija

Mapa predmeta KOMUNIKOLOGIJA

Predmet: Komunikologija

KOMUNIKOLOGIJA

I UVOD U KOMUNIKOLOGIJU

III MODELI KOMUNIKACIJE

SEMIOTIČKI

IZ ISTORIJE PROUČAVANJA KOMUNIK

KOMUNIKACIJSKI KODOVI

SREDSTVA I KANALI KOMUNIKACIJE

KOMUNIKOLOŠKI POJMOVI

FUNKCIJE KOMUNIKACIJE

KARAKTERISTIKE KOMUNIKACIJE

PROCES KOMUNIKACIJE

ŠTA JE KOMUNIKACIJA

VERBALNA KOMUNIKACIJA

II VRSTE KOMUNIKACIJE

IV POSLOVNA KOMUNIKACIJA

NEVERBALNA KOMUNIKACIJA

PERFORMANSNA KOMUNIKACIJA

SOCIOLOŠKI

PSIHOLOŠKI

KULTUROLOŠKI

KONFESIONALNI

MITOLOŠKI

OBLICI POSLOVNE

KOMUNIKACIJE

VRSTE POSLOVNE

KOMUNIKACIJE

KOMUNIKACIJA U

ORGANIZACIJI

TIPOLOGIJA POSLOVNE

KOMUNIKACIJE

1. Oblici i tehnike 2. Komunikacijski tok 3. Stilovi komunikacije 4. Šeme komunikacije 5. Prepreke, prekidi i konflikti 6. Kako obezbediti uspešnu

komunikaciju 7. Poslovno pregovaranje 8. Vrste vođa i članova tima 9. Značaj poslovne komunikacije

1. Smjernice za izbor forme verbalne poslovne komunikacije

2. Govor tela u poslovnoj komunikaciji 3. Tehnike neverbalne poslovne

komunikacije 4. Multikulturalne razlike u poslovnoj

komunikaciji

1. Formalna i neformalna komunikacija 2. Jednosmerna i dvosmerna komunikacija 3. Nadole, nagore i lateralna komunikacija 4. Posredna i neposredna komunikacija

Kultura govora. Osobenost monološkog i dijaloškog govora

1. Karakteristika usmenog govora 2. Umetnost usmenog govora 3. Razgovorni i usmeni jezik 4. Stilovi govora 5. Tipovi kulture govora 6. Supstandardna leksika usmenog govora 7. Podsticaji u oblikovanju usmenog govora 8. Umetnost usmenog nastupa 9. Osobenosti monološkog i dijaloškog usmenog

govora

1. Kinezička komunikacija 2. Proksemička

komunikacija 3. Vizuelna komunikacija 4. Boje u komunikaciji 5. Imidž 6. Facijalna komunikacija

1. Efikasna prezentacija 2. Pisana prezentacija 3. Govorna prezentacija 4. Vizuelna prezentacija

PROCES KOMINIKACIJEPošiljalac

PorukaKanalPrimalacsmetnje

FAZE PROCESA KOMINIKACIJE

Selekcija informacijaKodiranje prijenosporuke primatelj poruke

Dekodiranje Povratna informacija

VRSTE KOMUNIKACIJEVerbalna

NeverbalnaPerformansa

KOMUNIKACIJA U ORGANIZACIJI

Formalna i posredna komunikacija

Formalna i neposredna komunikacijaNeformalna posredna komunikacijeNeformalna neposredna komunikacija

POSLOVNA KOMUNIKACIJAFormalna i neformalna komunikacije

Jednosmjerna i dvosmjerna komunikacijeNagore, nadolje i lateralna komunikacijaPosredna i neposredna komunikacija

TRI OSNOVNA OBLIKA KOMINIKACIJE

JA-JA interpersonalna JA-TI/ON interpersonalna

JA-VI/ONI masovna komunikacije

PREPREKE I PREKIDI U KOMUNIKACIJI

Nedostatak planiranjaNerazjašnjene pretpostavkeSematička distorzijaLoše formulirana poruka Komunikacijske prepreke u međunarodnom okruženjuGubitak informacije pri prijenosu i loše memoriranjeNepažljivo slušanje preuranjeno zaključivanjeBezlična komunikacijaNepovjerenje, prijetnje i strahNedovoljna duljina razdoblja za prilagođavanje promjeniPreopterećenost informacije

KOMUNIKOLOGIJA

KOMUNIKACIJA

DVOSMJERAN PROCES

MODEL KOMUNIKACIJE KOMUNIKACIJE

NIVOI KOMUNIKACIJE

VRSTE KOMUNIKACIJE

POŠILJALAC PRIMALAC

VERBALNA NEVERBALNA

JEDNOSTAVAN SLOŽEN

INTRAPERSONALNA INTERPERSONALNA MASOVNA

FAZE KOMUNIKACIJE


POTICAJ

EKSPERIMENTISANJE

POJAČAVANJE

INTERAKCIJA

VEZIVANJE

PERSONALNI FEEDBECK

INTERAKCIJA

KOHERANCIJA

IZVOR ODAŠILJALAC

KODIRANJE

PORUKA

DEKODIRANJE

PRIMALAC

ODGOVOR

POVRATNA VEZA

POŠILJALAC

MEDIJ

KANAL PRIMALAC CILJ

Komunikacija

Etimočoški komunikacija je reč latinskog porekla, ot glagola communicare – učiniti zajedničkim,saopšiti.

Dok je imenica communicatio imala značenje – zajednica, saobračaj, saopštenje.

Komunikologija

Poznato je da su se na američkim i zapadnoevropskim uiniverzitetima već krajem 30-ih godina 20. veka odrzavala predavanja iz komunikologije i postojale specijalizacije.

Sticali su se stepeni magistra i doktora nauka iz oblasti komunikologije.

Takođe je izlazilo više od 20 naučnih časopisa posvećenih komunikologiji.

Kod nas je nastava iz komunikologije na univerzitetima počela tek pre desetak godina.

Komunikologija

U Americi se od sredine 1970 –ih do sredine 1990 – ih broj diplomaca iz komunikologije utrostručio i dostigao 60.000 bakalavara, 6.000 magistara i 500 doktora nauka godišnje.

Stečena znanja nalaze svoje mesto u različitim priručnicima, rečnicima i enciklopedijama. 1999.godine u Nju Jorku se pojavilo drugo izdanje “Standardni rečnik iz komunikologije” sa 1200 stranica; nekoliko godina ranije se pojavila međunarodna enciklopedija iz komunikologije koja je sumirala istraživanja, praksu i nastavu iz komunikologije za poslednjih 50 godina.

Komunikologija

Naučni potencijal komunikologije može biti realizovan na najbolje način i najefikasnije ne putem muldisciplinarnih komunikativnih teorija,već na osnovu dijalektičkog jedinstva uzajmnog prožimanja i dopunjavanja komunikologije i multdisciplinarnih teorija.

O tome koliko je obimna i složena ova naučna disciplina –komunikologija- svedoči podatak da samo komunikoloških teorija ima nekoliko stotina. Na osnovu analize samo 7 udžbenika komunikologije pronađeno je 249 različitih teorija.

Komunikologija i njene discipline

Dokaz o tome koliko se komunikologija brzo razvija je veliki broj njenih naučnih disciplina:

Opšta teorija komunikologije, Poslovna komunikacija, Teorija masovnih komunikacija, Teorija organizacione komunikacije, Istorija komunikacije, Metode komunikacionih istraživanja, Teotija verbalne komunikacije, Teorija vizuelne komunikacije, Komunikativna istraživanja, Teorija virtuelnih komunikacije i dr.

DEFINICIJE KOMUNIKACIJE

Postoji mnogo aspekata komuniciranja i u odnosu na svaki od njih možemo drugačije definisati komuniciranje, što dovoljno govori o kompleksnosti komuniciranja kao pojave uopšte. Neke od definicija komunikacije su:

1) RAZUMEVANJE, SHVATANJEKomuniciranje je proces koji nam omogućuje da razumemo i shvatamo druge i pomoću kojeg nastojimo da drugi razumeju i shvate nas

2) SMANJENJE NEIZVESNOSTIKomuniciranje nastaje iz potrebe za smanjenjem neizvesnosti u cilju efektivnog delovanja, odbrane ili saopštavanja vlastitih stavova.

3) PROCESKomuniciranje je proces prenošenja informacija, misli, ideja, iskustava i emocija pomoću simbola, reći, slika, skica, dijagrama, itd.

4) SLANJE - PRENOŠENJE - RAZMENAKomuniciranje predstavlja prenošenje određenih sadržaja od jedne stvari ili osobe drugoj, pri čemu se ovaj pojam odnosi i na to: šta se prenosi, na sredstvo pomoću kojeg se prenosi, odnosno na celokupan proces upućivanja, prenošenja i/ili razmene

DEFINICIJE KOMUNIKACIJE (nastavak)

5) POVEZIVANJEKomuniciranje je proces međusobnog povezivanja delova živog sveta. 6) PODRUŠTVLJAVANJE - ŠIRENJEKomuniciranje je proces kojim se informacije, znanja, iskustva, itd., jedne

osobe ili grupe ljudi pretvaraju u zajedničku svojinu većeg broja ljudi. 7) KANAL - PRENOSNIK - SREDSTVO - NAČIN Komuniciranje se može shvatiti kao korišćenje sredstava za slanje poruka,

naloga, instrukcija, itd. - na primer: telefona, telegrafa, radio uređaja, terminala i računara spregnutih u mreže, itd.

8) UMNOŽAVANJE INFORMACIJA I ZNANJAKomuniciranje je proces vođenja pažnje druge osobe sa ciljem da ona primi i

upamti sadržaje koji joj se saopštavaju.

DEFINICIJE KOMUNIKACIJE(nastavak)

10) POBUDA - PODSTICAJSvaki akt komuniciranja se može shvatiti kao prenos informacija sastavljenih od

karakterističnih stimulansa (pobuda, podražaja) koji teku od izvora do primaoca. 11) NAMERA - SVRHAJedna od najvažnijih svrha komuniciranja je da se kroz poruku upućenu primaocu

prenese svesna namera uticanja na njegovo kasnije ponašanje (po mogućnosti u pravcu koji je poželjan sa stanovišta pošiljaoca).

12) MENJANJE SITUACIJEKomunikacioni proces predstavlja prelaz od jedne situacije u koju su uključeni

određeni učesnici u neku drugu zamišljenu ili planiranu situaciju koja nastaje promenom njihovog ponašanja u datom vremenu na osnovu shvaćenih i prihvaćenih poruka.

13) MOĆKomuniciranje je mehanizam pomoću kojeg se distribuira moć među

pojedincima u grupi, ili u društvu.14) …………………….?

Ciljevi komunikacije

‘’Reći ću vam nešto o sebi: rado se bavim pecanjem, i među svoja najomiljenija jela ubrajam jagode sa šlagom. Ribama, međutim, nije do jagoda; one više vole crve. I zato, kad počnem da pecam, ne stavljam na udicu jagode sa šlagom, već se prilagođavam ribljem ukusu i nudim im mušice ili crve’’. (Karnegi)

DEFINICIJE-razumjevanje,shvatanje -smanjenje neizvjesnosti -proces -slanje,prenošenje razmjena -povezivanje -podruštvljavanje,širenje -kanal,prenosnik,sredstvo, način -umnožavanje informacija i znanja -promjena ponašanja - izmena reakcije -pobuda, podsticaj -namjera, cilj -menjanje situacije -moć -posledica iskustva, znanja

-opštenje, soopštenje, dodir, veza,

-ophođenje

-PRILAGOĐAVANJE

KOMUNIKACIJA

početna

Definicije komunikacije:

Komunikacija je postupak na osnovu kojeg vest, kao znak ili simbol, dospeva od jednog organizma do drugog.

Komunikacija je proces primanja i slanja poruka između dvije osobe ili između grupe osoba sa nekim efektom i nekom trenutnom povratnom informacijom.

Komunikacija je interakcija razmenjivanja informacija a u svrhu razumijevanja i socijalne povezanosti.

Komunikacija je omogućavanje ljudima da izraze paletu fizičkih, emocionalnih i psiholoških potreba.

Komunikacija je ponašanje čiji je cilj prenošenje poruka pomoću simbola jednoj ili više osoba.

Komunikacija je svako ponašanje čoveka koje za posmatrača ima određeno značenje.

Komunikacija predstavlja namerno ili nenamerno prosleđivanje ili primanje informacija.

Komunikacija je proces pomoću kojeg pošiljalac, vest ili informaciju, šalje i/ili prima.

Komunikacija je svaka razjena informacija pomoću simbola.

Komunikacija je osnovni društveni proces i funkcionalno nužan preduslov za svaki društveni sistem.

(nastavak) Komunikacija je formatirana poruka za razmjenu podataka. Komunikacija je interpretiranje interakcije kao odraz socijalne i

intelektualne kompetencije. Komunikacija je uzajamno prepoznavanje verbalnih i

neverbalnih poruka. Komunikacija je manifestacija verbalne i neverbalne

komponente ponašanja. Komunikacija je mehanizam ljudskog postojanja i opstanka. Komunikacija je razgovor sa sobom-mišljenje, razgovor s

Bogom-molitva, razgovor s prirodom-nauka.

Komunikacija je nauka i praksa, koja polazi od stalnog postavljanja pitanja i davanja odgovora.

Komunikacija je sposobnost čovjeka da živi i radi sa drugima. Komunikacija je prenošenje svjesnih ili nesvjesnih, namjernih ili

nenamjernih uticaja na okolinu. Komunikacija je snažni mehanizam širenja moći od strane

pojedinaca ili grupe prema pojedincu ili grupi. Komunikacija je otkrivanje karaktera samih učesnika u

komuniciranju. Komunikacija je dokazivanje samog sebe. Komunikacija je stvaranje uzajamnog polja razumijevanja. Komunikacija je rezultat odgoja i obrazovanja Komunikacija je skup odnosa koji se koristi kako bi se objasnilo

odvijanje određenih postupaka u stvarnosti.

Prilikom uspostavljanja komunikacije prolazimo kroz nekoliko faza:

Prva faza je inicijativna;Druga faza je eksperimentisanje;Treća faza je intenzifikacija; Četvrta faza je intregrativna;Konačna faza je povezivanje,

kojom se utvrđuje dugoročniji karakter odnosa, saradnje, odnosno spremnosti za dalju komunikaciju.

Prva faza - inicijativna sastoji se od neobaveznih opaski i pozdrava.

Faza eksperimentisanja ujedno znači početak postupnog otkrivanja informacija, što omogućava pronalaženje sličnosti i razlika među učesnicima u komunikaciji.

Treća faza - intenzifikacija obuhvata dublje ulaženje u ličnost učesnika u komunikaciji, čime ona prestaje da bude tajna.

Intregracija je faza koja dovodi do osećanja povezanosti, kada se odluke donose zajednički.

Konačna faza je potvrđivanje dugoročnog karaktera odnosa, saradnje.

PROCES KOMUNIKACIJEPROCES KOMUNIKACIJE

ELEMENTI PROCESA

KOMUNIKACIJE

FAZE PROCESA

KOMUNIKACIJE

Selekcija informacija

Povratna informacija

Kodiranje

Prenos poruke

Primanje poruke

Dekodiranje

Pošiljalac

Poruka

Kanal

Primalac

Smetnje - šum

početna

ŠEMA PROCESA KOMUNIKACIJE

Proces komunikacije sastoji se iz 5 elemenata, a to su: 1. Pošiljalac Pošiljalac (izvor, komunikator) započinje

komunikaciju. Pošiljalac je lice koje poseduje informacije, kao i potrebe, želje i cilj da ih prenese jednom ili većem broju lica.

On inicira proces komunikacije sa različitom svrhom – da postavi pitanje, da ukaže na problem, zakaže sastanak ili nešto sasvim drugo.

2. Poruka Poruka predstavlja ono što pošiljalac saopštava primaocu. Ona može biti data u

bilo kakvoj formi koju primalac može da prihvati. Poruka se sastoji iz simbola. Ti simboli mogu biti verbalni i neverbalni. Znači, poruka može biti reč, crtež, zvučni talas, električni impuls, mahanje rukom, zagrljaj ili bilo kakav signal koji primalac može protumačiti, dekodirati.

Neke poruke su jasne i očigledne, a neke skrivene i nejasne. Svaka poruka u zavisnosti od okolnosti, zainteresovanosti, interpretacije,

raspoloženja itd. primaoca može imati više različitih tumačenja. Znači, poruka koju pošiljalac šalje, nije poruka koju primalac prima. Na svaku poruku koju pošaljemo utiču naša verovanja, stavovi i znanja. Ton, izbor reči, naša osećanja prema primaocu, okruženje i doba dana su faktori

koji mogu promeniti smisao poruke pošiljaoca, kao i interes za poruku.

Poruka

Primeri: Lepo ste obučeni. Moj komšija je kreten. Ne prija mi. Nervira me .... (krnja rečenica)

3. Kanal Kanal je sredstvo za prenošenje poruka.

Putem kanala poruka teče od pošiljaoca do primoca.

Kanali su vazduh, materija, telefon, telegraf, radio, film, kompjuterska tehnologija i sl.

Pošiljalac treba da prilagodi izbor kanala komunikacije ciljevima koje želi da postigne.

4. Primalac (komunikant) Primalac je lice čija čula primaju poruku

pošiljaoca. Prilikom pripremanja poruke moraju se imati u

vidu sposobnosti primaoca (znanje, sredina, obrazovanje, uzrast, pol...) da je dekodira. Ukoliko poruka ne stigne do primaoca, nema komunikacije.

Izuzetan značaj ima veština slušanja pošiljaoca poruke.Čuti ne znači slušati!

5. Smetnje (šum) Smetnje (šum) su neplanirani zastoji ili

iskrivljavanje poruke. One su redovan pratilac svakog komunikacijskog procesa i u znatnoj meri smanjuju njegovu efikasnost.

Smetnje mogu biti interne (kada primalac ne sluša pažljivo) ili eksterne (kada je poruka iskrivljena zbog spoljnih uticaja). Budući da smetnje ometaju razumevanje pošiljalac i primalac treba da pokušaju da ih svedu na nivo koji omogućava efikasnu komunikaciju.

Važnost slušanja u komunikaciji U poslovnom svetu pažljivo slušanje čuva vreme i

novac, tako što sprečava nesporazume. Ne kaže se bez razloga da je priroda dala čoveku

dva uva i samo jedna usta kako bi više slušao, a manje pričao.

Veština slušanja je ono što pospešuje naš društveni, emotivni i profesionalni uspeh.

Smatra se da bi se poslovna efikasnost mogla udvostučiti ako bi ljudi naučili da pravilno slušaju!!!

Ljudi razmišljaju oko četiri puta brže nego što mogu pričati, izgovaraju 125 reči u minuti, dok u mislima procesiraju 375-500 reči u minuti.

Treba naučiti delotvorno iskorišćavati ovaj slobodni prostor. Loš slušalac će jednostavno dozvoliti da mu misli odlutaju, naročito, dok sluša nekog ko govori sporije. Dobar slušalac će iskoristiti manevarski prostor između izgovorenih reči i sposobnosti mozga da procesira te reči kroz razmišljanje, sumiranje, prosuđivanje, „čitanje između redova“, interpretiranje glasa, intonacije i govora tela, kako bi na taj način efikasno slušao.

Slušanje

Slušamo sa 25% svojih mogućnosti Pamtimo 50% ot togo sto smo čili Za 48 sati zaboravljamo pola ot toga što smo

zapamtili.

Neka istraživanja pokazuju da za vrijeme

predavanja, predavača sluša svega 20% studenata, 20 posto se bavi ljubavnim mislima, 20 posto se prepušta sećanjima, a ostali svojim brigama, sanjarenjima i sl.

Vrste slušanja

Aktivno Pasivno Selektivno Pseudo Napadačko ili ofanzivno Odbrambeno ili defanzivno Empatičko

Aktivno slušanje

Slušalac teži da potpuno i tačno razume rečeno.

Aktivno slušanje obično dolazi prirodno, samo po sebi onda kada sagovirnik veoma zainteresovan za ono što mu se govori. Aktivno, svesno treba slušati u svim onim slučajevima kada se želi maksimalizirati kvalitet slušanja, kao i zbog postizanja očekivanog efekta kod sagovornika.

Pasivno slušanje

To je slušanje bez aktivnog učešća u razgovoru. Slušalac povremeno zeva, pogled mu luta, retko gleda sagovorniku u oči.

Selektivno slušanje

Kod ovog načina slušamo samo delove razgovora.

To se praktikuje, naprimer, kada slušamo neprekidnu priču malog deteta ili kada neko po ko zna koji put priča jedno isto.

Pseudo slušanje

Situacija u kojoj jedan od učesnika u komunikaciji oseća da bi trebalo da sluša, ali ga ono što druga osoba govori uopšte ne zanima i ne sluša je.

Tada se pravi da ga to zanima, ali pogrešnom neverbalnom komunikacijom se razotkriva i sagovornik postaje svestan da se ne radi o pravom slušanju.

Napadačko ili ofanzivno slušanje

Napadačko ili ofanzivno slušanje – slušanje iz zasede. Karakteriše ga pokušaj slušaoca da uhvati u zamku ili zbuni govornika uz pomoć njegovih reči. Tako advokat koji sluša svedoka pokušava da nađe kontradiktornosti, nedorečenosti, nedoumice, kolebanja i sl.

Odbrambeno ili defanzivno slušanje

Zasniva se na pretpostavci da je ceo proces komunikacije usmeren na to da govornik «napravi budalu» od slušaoca.

Empatičko slušanje

U komunikaciji je važno empatički slušati sagovornika, da bi se shvatila njegova osećanja i sagledale stvari i iz njegovog ugla. Osnovni problem u komunikaciji je taj što se na svet oko sebe ponekad gleda iz svoje vlastite perspektive, a onda se to projektuje i na druge osobe. Njihovi stavovi i postupci posmatraju se kroz prizmu vlastith osećanja, iskustava, doživljaja, što stvara nepotrebne smetnje u procesu komunikacije.

Zašto ne slušamo?

ne zanima nas tema dosadno je (tema) osoba nije vredna slušanja zaokupljeni smo osobnim problemima ne razumijemo o čemu se govori sanjarimo (koncert, komad ...) nešto nam odvlači pažnju već znamo o čemu se radi

VRSTE SLUŠANJAPRIMERI : Ivan Bunjin„Kad sam prvi put...“ (Iz zbirke „Tavni drvoredi“)

Šetka po njegovom prostranom kabinetu u neobično vreme, posle 10 sati tmurnog petrogradskog jutra, za zanosom govori, slušajući samo sebe; nežna koža na obrazima sva je u ružičastim pegama; duguljasto lice se veoma prolepšalo.

- Kada sam prvi put… Istog časa već je zaboravila da je želela da kaže samo jednu

stvar – da prosto i otvoreno prizna da se zaljubila u drugog - sva se sada prepustila čarima glume:

- Kada sam te zavolela ili mi se učinilo da te volim. Kada sam se onako neiskusna, bez prave predstave o životu, lakoverna devojčica, prvi put suočila sa stvarnošću...

Ivan Bunjin„Kad sam prvi put...“ (Iz zbirke „Tavni drvoredi“)

Iznenada je banula k njemu u bademantilu, pravo iz kupatila, sva je mirisala na skupocen sapun, sa lepo podignutom blistavom kosom; i sama osećajući šta treba oda oseća on, dok posmatra pokrete njenog visokog tela vitkog stasa ispod mekog flanela, opasanog dugim kaišom, dok krišom gledi kako se obnažuju od brzih pokreta njene duge noge u nategnutim crnim najlonkama.

- Odlučila sam na kraju krajeva da prosto i otvoreno, kao čestita žena učinim kraj tom dvosmislenom položaju u kojem se nas dvoje nalazimo, bar se meni lično čini...

On, okrenuvši se u fotelji kraj pisaćeg stola, već obučen i nalickan kako to uvek čini pred odlazak u grad, sluša je sa idiotskim izrazom lica, sve misleći kako da na kraju krajeva učini kraj! I pravi se da je kobajagi zauzet stresanjem pepela sa cigarete. Mrmlja tobože prijateljskim tonom:

- Da, da, draga, samo izvoli, kaži sve otvoreno, bez okolišenja. I veruj mi da biti kadar da se uzdignem iznad egoističkih misli.

Ivan Bunjin„Kad sam prvi put...“ (Iz zbirke „Tavni drvoredi“) - Da, nema u meni ni trunke pređašnjih osećanja prema tebi!

Da, da, ti si ubio u meni! - Čime to, moja mila? - Svim i svačim! - Na primer? - Na primer! Kada sam prvi put shvatila na kraju krajeva da sve

ono duhovno, čisto, o čemu sam strasno maštala, na pragu života...

On sedi, oborivši pogled, pažljivo piljeći u svoje uređene nogte, već sav pozeleneo od besa, tiho kaže:

- Dozvoli da te podsetim da si na pragu života, o kome govoriš, ti već bila napunila 28 godina.

Selekcija informacije

Primanje poruke

Primanje poruke

Kodiranje

Selekcija informacije

Dekodiranje

Povratna informacija

Kodiranje Prenošenje poruke

Dekodiranje

Prenošenje porike

Faze procesa komunikacije

Tri osnovna oblika komunikacije:

1. «JA»–«JA» - intrapersonalna

komunikacija

1. Intrapersonalna komunikacija ili komunikacija «JA» – «JA» je meditacija, odnosno priprema za komunikaciju «JA» – «TI/ON». Pošiljalac prvo zamisli i osmisli predmet komunikacije, to jest meditira, pa tek onda primenjuje komunikaciju «JA» – «TI/ON», odnosno saopštava svoju poruku primaocu/ima. Prema tome, intrapersonalna komunikacija je ona koju subjekt obavlja sam sa sobom kad razmišlja o nečemu, rešava problem, piše dnevnik i sl. Ona se odvija neprestano, čak i dok sanjamo. Takva vrsta monologa se u literaturi naziva solilokvij.

2. «JA» – «TI/ON» - interpersonalna komunikacija

3. «JA» – «VI/ONI» - masovna komunikacija

2. Interpersonalna komunikacija se odvija između dve ili više osoba, odnosno, to je dijalog.

3. Masovna komunikacija uključuje veliki broj učesnika i u savremenom svetu se odvija i uz pomoć masovnih medija.


---------------------------------------KOD------------------------------------------ POŠILJALAC -----kanal-----PORUKA -----kanal--------PRIMALAC

------------------------------------------Referent----------------------------------------

---------------------------------metajezićka funkcija----------------------------- emocionalna -----fatička-------poetska ---------fatićka---------konativna

----------------------------------------referencijalna----------------------------------------


Roman Jakobson je definisao šest lingvističkih funkcija koje važe za sve oblike komunikacije, bez obzira na sredstva opštenja ili prenosioca poruke:

Referencijalna funkcija je osnova koja određuje odnose između poruka i predmeta na koje se ova odnosi. Ona je najčešća funkcija svake poruke. Karakteriše je neutralna jezička sredstva, odsustvo emocionalno-ekspresvnih elemanata, dominira forma trečeg lica: Danas je u Banja Luci padala kiša. Panevropski univerzitet je najbolji u Republici Srpskoj.

Emocionalna funkcija određuje odnose između poruke i njenog pošiljaoca.

Ova funkcija izražava govornikov stav prema poruci. Ona je usmerena na uzražavanje govornikovih emocija.Ova funkcija je dominantna u porukama u 1. licu jednine, u iskazima sa emocionalno-ekspresivnim sredstvima na različitim jezičkim nivoima.

Ona se prepoznaje u upotrebi uzvika, koji su čisto emocionalni sloj jezika: Jao, jao, bolji me! Baš mi ideš na živce! Šta kažeš!

Konativna funkcija određuje odnose između poruke i njenog primaoca.U takvim slučajevima komunikacija ima za cilj da na neki način deluje na primaoca, da apelira na njegova osjećanja i da izazove određenu reakciju. U verbalnoj poruci njena jezička sredstva vokativ, drugo lice jednine i množine: Dragi gledaoci, dobar dan! Gde gledaš! Kupujte naše proizvode! Glasajte za nas!

Metalingvistička funkcija ima za cilj da se odredi smisao znakova za koje postoji opasnost da ne budu shvaćeni od primaoca, tj. ona upućuje da se za određeni znak koristi kod koji mu daje smisao. Ova funkcija je usmerena na kod. Ona je uvek zastupljena u iskazima u kojima učesnici proveravaju da li upotrebljavaju isti kod: “Sta podrazumevati pod tim?” “Kad kazem “bljak”, mislim da mi se to ne sviđa”. “Semiotika je nauka o znakovima”. Svakodnevni govor obiluje primerima za ovu funkciju: pri obračanju detetu: Reci: “Hvala”. Mnogi nesporazumi u komunikaciji proizlaze iz činjenice da učesnici nisu svestni kako im se kodovi i potkodovi razlikuju.

Fatička funkcija traži da potvrdi, održi ili prekine opštenje, a obuhvata znakove koji prevashodno služe da se uspostavi, produži ili prekine opštenje, da se proveri :da li veza funkcioniše, da se privuče ili održi sabesednikova pažnja: Čuješ li me? Halo! Halo! Kako ste? Evo, nije loše! Pa eto tako... Gura se... Na ovoj funkciji počivaju obredi, svećanosti ili ljubavni razgovori. Tako, naprimer, za stranca nepodnošljivo, a za onog ko u njemu učestvuje euforično opštenje, koje mu postaje teško onda kada prestaje da ga se tiče. U dramskom dijalogu mogu se iskoristiti fatički elementi za stvaranje komičnih efekata: “E!” – reče mladić. “E!” – reče ona. “E pa evo nas” – reče on. “Evo nas” – reče ona. “A” – reče ona. “Pa, - da” - reče on.

Poetska ili estetska funkcija predstavlja odnos poruke sa samom sobom, pri čemu poruka prestaje biti sredstvo komunikacije i postaje njegov cilj. Ova je funkcija svojstvena književnoumetničkim tekstovima, u umetnosti uopšte. Ova funkcija može biti zastupljena i u drugim stilovima, uvek onda kada poruka postaje cilj komunikacije. To je narocito izraženo u razgovornom stilu, ali i u reklamama, u političkim sloganima i slično.

Osim toga postoje još i sledeće funkcije komunikacije Akumulativna – funkcija čuvanja i prenošenja Apelativna - obraćanja Deiktička – funkcija ukazivanja Kognitivna – saznajna, spoznajna Prezentativna- predstavljanje Voluntativna funkcija - funkcija uticanja na

primaoca.

KARAKTERISTIKE KOMUNIKACIJE

- sveobuhvatna je i glavni elemenat kulture; - neprekidna je, beskrajna; - zasniva se na razmeni poruka; - u njoj su prisutni predvidljivi, očekivani ili

konvencionalni elementi; - funkcioniše na više nivoa: između dva

pojedinca, između pojedinca i grupe, između dve ili više grupa itd.;

- što se tiče pola, uzrasta, socijalnog i konfesionalnog statusa, obrazovanja i sl., odvija se kako među jednakima tako i među nejednakima.

Strukturni modeli komunikacijeModel Aristotela (384-322)

Svi komunikolozi se slažu u jednoj stvari: prvu šemu (model) komunikacije je razradio Aristotel. On smatra da je osnovni model akta komunikacije:

ORATOR –GOVOR - AUDITORIJUM.

To su osnovni elementi komunikacije.

Linearni model G.Lasswella (1948)

Kasnije američki politikolog Lasvel daje definiciju (model) procesa masovnog komuniciranja u vidu pet čuvenih pitanja.

„KO saopštava, ŠTA saopštava, kojim KANALOM, KOME – i sa kakvim EFEKTOM?“.

Linearni model K.Šennona i U. Vivera.

Veliku popularnost imao je linearni model Šennona i Vivera.

Šennon i Viverov u model uključuje: izvor informacije, pošiljlac, signal, kanal, prijemnik, cilj saopštenja i izvor šuma.

Osnovni cilj bi bio da se smanji šum i poveća informacija

u komunikaciji.(Vidi sledući slajd)

Izvor informacije kod kanal dekodiranje primalac

izvor šuma

Linearni model K.Šennona i U. Vivera.

Model K.Šennona i U. Vivera.

U datom modelu izvor je onaj ko telefonira (prenos saopštenja). Saopštenje je informacija koja se prenosi. Telefonska centrala je transformator

izvorKanal

prenosa (kodiranje)

Kanal prijema

(dekodiranje)

Primalac

Izvor suma

Soopštenje

signal signal

Soopštenje

kanal

Model Gregori Bejtsona

Teorijski doprinos definiranju komuniciranja (u okviru vodećeg pravca) daju i Jirgen Raše i Gregori Bejtson, iz psihijatrijsko-antropološke perspektive. Oni ističu da komuniciranje podrazumeva "sve procese putem kojih ljudi utiču jedni na druge".

Berloovo tumačenje komunikacije

Iako već šezdesetih god. 20.veka linearni modeli gube popularnost ipak ostaju implicitno prisutni u opisnim definicijama komunikacije i komunikativnih istraživanja.

Berlo (1960), kritikujući linearnost i druge manjkavosti raznih modela komuniciranja, daje svoj model u kome jedan komunikator pokušava da gleda na svijet očima svog sagovornika da bi mogao predvidjeti kako će ovaj drugi reagovati. Komunikativna sposobnost je mogućnost da utičemo na druge, kao i da drugi ulicu na nas. Berlo posebno ističe da ljudi "komuniciraju da bi izazvali zeljenu promjenu".

Cirkularni model Williama Schramma

U modelu Vilijama Šrama za razliku od modela Šenona – Vivera pojavljuje se povratna veza.

Po mišljenju Vilijama Šrama, signal koji je povezan sa socijalnom sredinom postane saopštenje. U njegovom modelu odražava se reakcija primaoca na poruku pošiljaoca.

On je uključio u proces komunikacije povratnu vezu i predstavio je komunikaciju kao cirkularni model.

(

Soopštenje

KodiranjeKomunikatar A

Dekodiranje

Soopštenje

DekodiranjeKomunikatar B

Kodiranje

poruka

saopštenje

kod

interpretator

dekodiranje

dekodira

interpretator

kodiranje

Kibernetički model Norberta Vinera

Prema kibernetičkom modelu Norberta Vinera informacija koja se vraća prema svom izvoru ima moć delovanja. Viner analizira sistem komunikacije ne samo na tehničkom, nego i na socijalnom nivou.

Obimni model Bejkera

Mozaični model Bejkera se sastoji od malih kockica: a svaka strana je ili izvor,

ili primalac, ili soopštenje, ili kanal komunikacije.

Gatekeeper model (gejtkiper, vratar, čuvar proloza)

Pre ulaza u komunikacioni kanal, poruka je kontrolisana od strane onih koji su za to zaduženi. Ako je poruka nije poništena, to ne znači da se na kraju komunikacijskog kanala neće nači neki drugi “vratar” koji će ponovo kontrolisati poruku pre nego što ona dođe do recipijenta.

Model Rodžersa

Rodžers predstavlja tzv. difuzni model komunikacije. On smatra da uticaj treba da bude odmah na sve ljude, ali je najvažnije ubediti pet ljudi, a kad ste uspeli da ubedite pet ljudi taj proces ne možete da se zaustavite.

U ovom modelu komunikacije uzeta je u obzir ne samo povratna veza, već i potrebe, zahtevi, neophodnost reagovanja na pravi način učesnika komunikacije. U ovom modelu uzimaju se u obzir i sociološki, i psihološki, i etnološki uslovi za komunikaciju. To je to model uzajamnog delovanja učesnika komunikacije. Na šemi je prikazan pozitivan rezultat tog uzajamnog delovanja – zajedničko jezgro, što je postignuto zahvaljujući naporima od strane komunikatora.

Učesnik 1 Učesnik 2Zajedničkojezgro

Model Rodžersa

Drugi modeli komunikacije

Italijanski semiotičar Umberto Eko pak smatra da se ne mogu svi komunikativni fenomeni objasniti isključivo uz korišćenje semiotičkih kategorija.

Jurij Lotman isključuje mogučnost postojanja apsolutno identičnih kodova kao ni podjednakog obima pamčenja kod komunikatora i komunikanta.

Druge modele komunikacije

Gatekeeper model (gejtkiper, vratar, čuvar proloza)

Pre ulaza u komunikacioni kanal, poruka je kontrolisana od strane onih koji su za to zaduženi. Ako je poruka nije poništena, to ne znači da se na kraju komunikacijskog kanala neće nači neki drugi “vratar” koji će ponovo kontrolisati poruku pre nego što ona dođe do recipijenta.

Pošiljalac

Primalac

Predmet

Uticaj na primalaca

Prenos emocije

Poruka

Apelativna funkcija

Referencijalna funkcija

Voluntativna funkcija

Deiktička funkcija

Ekspresivna funkcija

Fatička funkcija


Poruka

Informacija

Komunikativni stimulus – komunikativna reakcija

Interakcija

Transakcija

Komunikacijski sklopovi

Transakcione igre

Komunikacijski sistemi

simetrični

asimetrični

međuzavisni

transakcioni

vrednosni

preferentni

promenljivi

Socijalni nivo

Psihološki nivo

Egzistencijalni

početna


Informacija-saopštenje o nekom događaju u nekom sistemu znakova («izgubljena», «suvišna», kontekstualno opredeljena, funkcioniše na višem nivou).

Primeri: Moj komšija je pravi

kreten. Ne prija mi. Poznato (da su slonovi

kod nas prava retkost). Nisam nabavio karte

Komunikativni stimulus - komunikativna reakcija (jednosmerna, dvosmerna)

Poruka-funkcionalni prenos informacije (pozitivna, negativna, funkcionalna, nestalna, dopunski organizovana, pismo-govor).

Svaka poruka ima kod. Interakcija – medjuzavisnost.

Komunicijski sistem

Komunikativni sklopovi-pravila i zakonitosti sistema

Komunicijski sitem-povezani i međuzavisni elementi strukture (simetrični, asimetrični, međuzavisni, transakcioni, vrednosni, preferentni, promenljivi)

Komunicijski sistem kao proces (prelaz iz verbalnog u neverbalni i obrnuto)


Transakcija - sporazumevanje (socijalna, psihološka, egzistencijalna) Društvena celina, ljudska zajednica, radna organizacija, zasniva se na mogućnosti opštenja među ljudima, komunikaciji (gde mislimo na komunikaciju sa drugim ljudima).

Komunikacijska transakcija podrazumeva postojanje pošiljaoca poruke ili receptora, komunikacijski kod ili sadržaj poruke i primaoca, odnosno recepijenta poruke. Savršena transakcija podrazumeva da se sadržaj poruke receptora u neizmenjenom obliku prosledi do recepijenta koji će je primiti kao potpuno jednako značenje koje je uputio receptor, što podrazumeva odsustvo bilo kakvih tehničkih i psiholoških prepreka kodu poruke (šumovi, mediji, znanje, iskustvo i emocionalno stanje recepijenta koje nije jednako receptorovom). Pošto je to praktično nemoguće, adekvatna transakcija bi podrazumevala postojanje minimalnih prepreka kodu poruke koja bi u minimalno izmenjenom obliku stigla do recepijenta.

Transakcione igre-uloge u komunikaciji

BRAČNE BRAČNE IGREIGREERIK BERN: KOJU IGRU IGRAŠ?

Koliko je puta u životu svako od nas učinio nešto iako je znao da to nije dobro za njega, ali naprosto nije mogao pomoći

samom sebi ?

Koliko puta smo donijeli neku potpuno iracionalnu odluku, pa se poslije pitali:

Zar je to moguće?Zar je to moguće?

ili

Šta mi je bilo ?Šta mi je bilo ?

Jedan od važnih uzroka ovakvih, i svih drugih iracionalnih ponašanja, kojima svakodnevno svjedočimo, ili u njima

učestvujemo, leži u nečem što se zove

’’ ’’životni scenariji’’životni scenariji’’

U svojim najpoznatijim djelima:

Koju igru igraš ?Koju igru igraš ? i Šta kažeš poslije Šta kažeš poslije zdravo?zdravo?

Erik Bern je ukazao da se još u ranom djetinjstvu, putem vaspitanja stvaraju iracionalni obrasci ponašanja koje je

nazvao ’’životni scenariji’’

Životni scenariji u velikoj mjeri utiču

na čovjekov životni put i odluke koje u životu donosi

Erik Bern je osnivač psihoterapeutskog smera koji sa zove transakciona analiza

(TA)

Na početku svoga rada na razvijanju TA Bern je uočio da u ličnost svakog

čovjeka postoje tri različita realna ego-stanja:

RoditeljRoditeljOdrasliOdrasliDeteDete

Objašnjavajući šta to postojanje podrazumijeva, Bern je naveo:

1. Svako nosi u sebi svoje roditelje1. Svako nosi u sebi svoje roditelje

2. Svako ima jednog odraslog u sebi2. Svako ima jednog odraslog u sebi

3. Svako nosi u sebi po jednu 3. Svako nosi u sebi po jednu

devojčicu ili dečakadevojčicu ili dečaka

Tri navedena stanja Bern je predstavio strukturnim strukturnim

dijagramomdijagramom

Roditeljsko ego-stanje RoditeljRoditeljsko ego-stanje RoditeljRR

OO

DD

Odraslo ego-stanjeOdraslo ego-stanje

Dečije ego stanjeDečije ego stanje

OdrasliOdrasli

DeteDete

RoditeljRoditelj

Pokazuje se u dva oblika:

1. Direktni – radi što i jaradi što i ja2. Indirektni – ne radi što i ja, ne radi što i ja,

nego kako ti kažem nego kako ti kažem

Roditelj stavovi, norme, vrednosti, stavovi, norme, vrednosti,

etika-moraletika-moral

Kritični Roditelj: Zahteva Naređuje

Traži greške

Fraze:Što će ljudi reći...Što će ljudi reći...

Zašto nisi...Zašto nisi...Ne smeš...Ne smeš...

Sad je dosta! Sad je dosta!

Brižni Roditelj Sluša

Pomaže Podržava

Teši

Fraze:Ne boj se.Ne boj se.

Ja ću ti pomoći.Ja ću ti pomoći.Ne brini, tu sam.Ne brini, tu sam.

Molim te zapamti da Molim te zapamti da ……

OdrasliOdrasli

ČinjeniceČinjenice Zdrav razumZdrav razum

Otkrijmo toIstražimo toDefinišimo toKako to možemo najbolje izvesti

Odrasli …

Prikuplja i daje informacijePrikuplja i daje informacije Preuzima rizikePreuzima rizike

Preispituje mogućnostiPreispituje mogućnosti Stvara prilikeStvara prilike

Ima poverenja u sebeIma poverenja u sebe Donosi logičke zaključkeDonosi logičke zaključke

OdlučujeOdlučuje Preuzima odgovornostPreuzima odgovornost

DeteDete

OsećajiOsećaji

PotrebePotrebe

ŽeljeŽelje

IgraIgra

Volim..Ne želim...Moram..Osećam..

Zaigrajmo..

Pokazuje se u dva oblika:Pokazuje se u dva oblika:

Prirodno Dete

ZaigranoZaigrano SpontanoSpontano

Znatiželjno Znatiželjno SlobodnoSlobodno KreativnoKreativno

Traži zabavuTraži zabavu

Prilagođeno Dete

PasivnoPasivno Bespomoćno Bespomoćno

Boji seBoji se

OdustajeOdustaje Žali samo sebeŽali samo sebe

Ego-stanjaEgo-stanja

Jednako su dobra Imaju visoku vrednost za opstanak i

življenje Imaju jake i slabe strane

Njihova efikasnost zavisi od situacije u kojoj se manifestuje

Transakciona analizaTransakciona analiza

Model transakcione analizetemelji se na verovanju da, ako detaljnije

proučavamo, možemo uočiti način pokojem se naša komunikacija

temelji na našim mislima i osećanjima. Svaki put kada se dvoje ljudi sretne, počinje transakcija: reči , glasa, govora

tela.

Transakcija je jedinica Transakcija je jedinica društvenog odnosa. društvenog odnosa.

Ti mi nešto kažeš ili učiniš (draž), a ja ti odgovorim ili uzvratim delom

(odgovor).

Transakciona analiza određuje koji je od tri dela tvoje ličnosti započeo

transakciju i koji ti deo moje ličnosti odgovara.

Transakcije se možemo podeliti Transakcije se možemo podeliti na:na:

KomplementarnKomplementarnee

UkršteneUkrštene

JednostavneJednostavne SkriveneSkrivene

Skrivene mogu Skrivene mogu biti:biti:

UgaoneUgaone DvostrukeDvostruke

Komplementarna transakcija tip I

Odrasli – Odrasli:Odrasli – Odrasli:

A. Šta radiš A. Šta radiš danas posle danas posle

ručka?ručka?

B. Moram smisliti B. Moram smisliti dnevni red za dnevni red za

sastanak sastanak upravnog upravnog odbora. odbora.

RR RR

OO OO

DD DD

Komplementarna transakcija tip II

Dete – Roditelj:Dete – Roditelj:

A.A. Ne mogu danas Ne mogu danas izaći s tobom, izaći s tobom, moram ovaj moram ovaj

izveštaj završiti do izveštaj završiti do ručka.ručka.

B. Zašto uviek sve B. Zašto uviek sve radiš u zadnji čas ?radiš u zadnji čas ?

OO OO

RR RR

DD DD

Dok god su transakcije Dok god su transakcije komplementarne, komplementarne,

komunikacija teče glatko i komunikacija teče glatko i bez zastoja.bez zastoja.

Komplementarne transakcije Komplementarne transakcije karakteristične su za karakteristične su za

aktivnosti, rituale i razonode.aktivnosti, rituale i razonode.

Ukrštene transakcije

A. Koji je danas A. Koji je danas dan?dan?

B. Juče je bio B. Juče je bio sutra, sutra će sutra, sutra će biti jučebiti juče..

R R

O O

D D

Kad se dogodi ukrštena Kad se dogodi ukrštena transakcija, komunikacija transakcija, komunikacija

se prekida.se prekida.

Skrivene transakcije su složenije, jer se u njima aktivira više od dva

ego-stanja istovremeno.

One su karakteristične za igre.

Primjer igre možemo pronaći u razgovoru prodavca i kupca

Prodavac: Prodavac:

Ovo je odelo Ovo je odelo najkvalitetnije, najkvalitetnije, ali je preskupo ali je preskupo

za vas.za vas.

Kupac: Kupac:

Kupiću baš to Kupiću baš to odelo.odelo.

Na društvenom planu, ovo je

razgovor Odraslog s Odraslim, ali na

psihološkom planu poruka je upućena od Odraslog jednog

lukavog trgovca, prema Deteta

kupcu, što je vidljivo iz njegovog odgovora.

Oblici društvenog ponašanja Poštene Poštene

transakcije:transakcije:

VeštineVeštine RitualiRituali

RazonodeRazonode

Nepoštena Nepoštena transakcija:transakcija:

IgreIgre

- u njima se u njima se ’’folira’’’’folira’’

- neko uvek ima neko uvek ima koristikoristi

Najveći deo vremena koji Najveći deo vremena koji ljudi provode u ozbiljnom ljudi provode u ozbiljnom društvenom životu odlazi društvenom životu odlazi na igranje igara. Razlog na igranje igara. Razlog

tome je što je ljudima lakše tome je što je ljudima lakše igrati igre, nego postići igrati igre, nego postići

istinsku bliskost s drugimaistinsku bliskost s drugima..

Bern deli igre prema situacijama u kojima najčešće postoje:

ŽivotneŽivotne BračneBračne

DruštveneDruštvene Igre iz ordinacijeIgre iz ordinacije Igre iz podzemljaIgre iz podzemlja

Bračne igre

Pokazuju da igre služe za

sprečavanje bliskosti i korištenje

drugih za svoje ciljeve

Hvatanje za rečHvatanje za reč TužakanjeTužakanje

Večito zadihanaVečito zadihana Da nije bilo tebeDa nije bilo tebe Vidiš da sam se Vidiš da sam se

trudiotrudio Draga mojaDraga moja

Značaj igara

Prenose se s koljena na koljeno – Prenose se s koljena na koljeno – istorijski značajistorijski značaj

Svaka kultura i društvena klasa ima svoje Svaka kultura i društvena klasa ima svoje igre – kulturni značajigre – kulturni značaj

Igre su ’’u sendviču’’ između razonoda i Igre su ’’u sendviču’’ između razonoda i bliskosti – društveni značajbliskosti – društveni značaj

Ljudi biraju prijatelje i partnere među Ljudi biraju prijatelje i partnere među onima koji znaju igrati iste igre – lični onima koji znaju igrati iste igre – lični

značajznačaj

Autonomija

Da bi čovjek postigao ličnu autonomiju potrebno je osloboditi

ili obnoviti tri ljudske moći:

SvesnostSvesnost SpontanostSpontanost

BliskostBliskost

Četiri osnovna životna stava

Ja nisam OK – ti si OKJa nisam OK – ti si OKJa nisam OK – ti nisi OKJa nisam OK – ti nisi OKJa sam OK – ti nisi OKJa sam OK – ti nisi OK

Ja sam OK – ti si OKJa sam OK – ti si OK

Držite se svojih uverenja, misli i osećaja...

i ostanite verni svojim vrednostima, jer to su vrednosti vaših roditelja,

vaših prijatelja, vašeg društva. Oni čine građu vašeg života i izgubiti

ih značilo bi razoriti tkivo vašeg iskustva.

Roditelj Dete Odrasli

Opšte ponašanje 1. Automatski ocenjivačko, ironično, optuživačko, okrivljujuće, kategorično, autoritativno.

2. 2. Dobro, bodreće, zahvalno, zabrinuto, uslužno, prebrižno

1. Neopterećeno reakcijama drugih, razigrano , radoznalo, stvaralačko, vešto, pakosno, sa viškom energije, sanjalačko. 2. Osećanje stida, osećanje krivice, oprezno, bojažnjivo, koje traži odobravanje, koje pada u očajanje, skromno, nesigurno, koje se žali, pridržava pravila. 3. Protest protiv jačih, autoritetnijih, hirovito, svojeglavo, neposlušno, agresivno.

Kruto, poslovno, objektivno, pažljivo, slušajući sagovornika bez emocija, zadajući otvorena pitanja, zamišljajući se

Tipične fraze 1. “Ti moraš”, “Ti ne moraš”, “To je tebi nepotrebno”, “Kako možeš tako”, “Koliko puta ti pričam jedno te isto!”, “Ne dozvoljavam ti da mi se tako obraćaš!”, “Prekini smesta!”. “Ne lupaj glavu sa tim!”, “Nije tako strašno kako izgleda”, “Ne duri se!”, “Ne možeš to izdržati”, “Mogu vas razumeti”, “Idi, ja ću ti to uraditi”

1. “Hoću”, “Jako bih hteo”, “Predivno”, “Super”, “Vrh”, “Meni podjednako”, “Tako ti i treba”. 2. “Ja ne verujem da ću izdržati”, “Ja neću moći to da uradim”, “Bojim se”, “Pokušaću”, “Hteo sam samo da ...” .3. “Neću to”, “Ostavite me na miru”, “Dabogda..”

Sva pitanja koja počinju sa upitnim rečima :Što? Kada? Zašto? Izrazi: moguće, verovatno, po mom mišljenju, ja mislim, pretpostavljam, iz mog iskustva, i dr. koje dopuštaju mogućnost diskutovanja.

Intonacija,

govorni maniri

1. Jako ili tiho, strogo, gordo, podsmešljivo, cinično, sarkastično, zategnuto.

2. 2. Toplo, umirujuće, saosećajno

2. Jako, brzo, ostajući bez daha , tužno. 2. Tiho, neodlučno, isprekidanim glasom, potišteno, gnjavatorski, žaleći se, poslušno. 3. Besno, jako, tvrdoglavo, mrzovoljno

Samouvereno (ali ne nadmeno), poslovno (sa ličnim pečatom), neutralno, smireno, bez strasti i emocija, jasno i precizno

Gestovi 1. Visoko podignut kažiprst, ruke na pojasu, ruke skrštene na grudima, noge široko raširene.

2. 2. Milovanje po glavi

1. Napregnuto ili opušteno držanje tela, rasejanost. 2. Opuštena ramena, pognuta glava, stajanje u stavu “mirno”, slaže ramenima, grize usne, napet, druželjubiv, mio 3. Napetost, preteći stav, svojeglavost, opuštena glava

Telo pravo, položaj se menja u toku razgovora, gornji deo tela blago povijen napred

SREDSTVA I KANALISREDSTVA I KANALI

Sredstvo je način kodiranja saopštenja.

U osnovna sredstva komunikacije spadaju: razgovor licem u luce, fax, brošura, pismo....

Kanal – specijalni put ili tehnologija, koji se koriste za prenos informacija od pošiljaoca do primaoca.

Mogu biti:

- interaktivni kanal - lični statični kanal - bezlični statični kanal - fizičko prisustvo kao kanal

početna

KOMUNIKACIONI KODOVI

1. Logički kodovi 2. Estetski кodоvi 3.Društveni kodovi

1.Logički kodovi

1.Logički kodovi 1.1.Paralingvistički k.:jezički releji, jezički

pomoćnici, prozodijski kodovi (glas), kinezički kodovi (pokret), proksemični kodovi (prostor)

1.2.Praktični k.: signali, programi, uputstva, upozorenja, saobraćajni znaci

1.3.Epistemološki k.- naučno zasnovani: termini nauke, zaštitni znaci, ime proizvoda, zastava, himna itd.

1.4. Mantike – veštine proricanja: astrologija, hiromantija itd.

2. Estetski кodоvi

2.1.Umetnost 2.2.Simbolika i tematikа 2.3.Morfоlоgija

3.Društveni kodovi

3.1.Društveni znakovi 3.2.Društveni kodovi – obredi, igre, moda,

titule itd (prema Emilju Vlajki).

Društveni kodovi (prema Emilu Vlajki).

Odelo, hrana, gestovi, razdaljine su znakovi koji se u različitim razmerama i na različite načine uklapaju u razne tipove društvenog opštenja.

Oni su mnogobrojni: obredi, slavlja, ceremonije, protokoli, kodovi učtivosli, igre. Možemo razlikovati četiri glavna tipa društvenih kodova:

Protokoli čija funkcija je da uspostave opštenje između pojedinaca. Rituali u kojima jegrupa pošiljalac. Igre - privatne i individualne ili javne i kolektivne su predstave određenedruštvene situacije. Mode su stilizovani i individualni oblici kodova

Protokoli -

Društvo je skup pojedinaca okupljjenih u cilju zajedničke akcije. Svako u društvu ima svoje mesto i svoju funkciju; svako se u njemu definiše po porodičnim, verskim,profesionalnim i drugim vezama, koje održava sa drugima.

Te odnose treba prepoznati i identifikovati. To je funkcija imena, nadimaka, obeležja, grbova a najviše

kostima. S druge strane, kada se pojedinci okupljaju u cilju neke

zajedničke akcije, njihovi odnosi moraju biti jasno označeni: Ko komanduje a ko sluša, ko daje a ko prima, ko poziva a ko se odaziva.

Protokoli Protokol i etiketa određuju svakome njegovo mesto u povorci,

za stolom. Pozdravi imaju za cilj da uspostave ili prekinu opštenje pa i tu

odnos između sagovornika mora da bude označen: jednakost, superiornost ili inferiornost, privlačnost,.neprijateljstvo ili ravnodušnost, želja ili odbijanje da se opšti.

Titule, formule - i eventualno uvrede i psovke - tonovi glasa, gestovi i stavovi čine kodirani skup čiji se konvencionalni karakter uviđa kada pokušamo da ih prevedemo s jednog jezika ili s jedne kulture na drugu.

Lepi maniri i ponašanje su znakovi preko kojih pojedinac ispoljava svoju pripadnost grupi. Njegovo poznavanje i poštovanje uzusa identifikuju ga kao "čoveka iz visokog društva" ili "čoveka iz podzemlja"; to su "lozinke" i "znakovi raspoznavanja".

Obredi

Obredi su opštenje grupa; ritualizovanu poruku šalje zajednica. Pošiljalac jegrupa a ne pojedinac.

Preko verskog obreda, zajednica uspostavlja vezu sa bogovima Etimološki, religio je veza, veza između vernika koji dele istu veru i veza između grupe i božanstva. Porodični i nacionalni obredi su oblici opštenja sa precima ili domovinom. Oni su, uostalom, gotovo uvek verske prirode i obojeni su religioznošću. Paktovi, ugovori i savezi su odnosi između grupa koje među sobom razmenjuju obaveze, usluge, dobra, žene čiji su znakovi propratne ceremonije. Obredi uvođenja, ustoličenja, krunisanju i svetotajstva, pogrebni obredi utvrđuju odnose između grupe i pojedinca koga grupa prima u svoje krilo.

Obredi

U svim tim obredima, pošiljalac je grupa, bilo kao celina, bilo u obliku sveštenika vršjoca obreda na koga grupa prenosi brigu za opštenje. Ali grupa uvek učestvuje, ako ničim drugim a ono bar svojim prisustvom: ono se očituje u pesmama, molitvama, ćutanju, uzvicima "bravo" i "ura" kojima pojedinci ispoljavaju svoje učešće u opštenju. To učešće se, s druge strane, ispoljava u slavljima koja produžuju obrednu ceremoniju i čija je forma takođe kodirana. Svečane i komemortivne proslave podsećaju na prvobitni savez i potvrđuju veze koje je on uspostavio.

Funkcija obreda je da uspostavi zajedništvo. Njihov cilj je da izraze solidarnost pojedinca sa obavezama, verskim. nacionalnim, društvenim, koje je zajednica uzela na sebe. A ti sistemi znakova, bez obzira na njihovo islorijsko ili pseudoistonjsko poreklo, i bez obzira na njihovu figurativnu vrednost, uvek su visoko konvencionalizovani.

Mode

Mode su načini postojanja, svojstveni grupi: obući se, hraniti se, stanovati itd.One imaju veliku važnost u društvu u kome preobilje potrošačkih proizvoda oslobađa ove poslednje od njihove prvobitne funkcije (zaštita, ishrana) i sasvim je očigledno da su naše kravate, naši automobili, naše fotelje, samo znakovi našeg društvenog statusa.

Moda proizilazi iz jednog dvostrukog kretanja: centripetalnog i centrifugalnog. Želje za identifikovanjem sa grupom koja ima prestiž povlači za sobom usvajanje znakova koji ovu karakterišu. Ali članovi grupe koji odbijaju takvo identifikovanje napuštaju te znakove. To je ono što modu čini tako mobilnom i kreativnom, naročito u kulturama u kojima su društveni znakovi slabo kodirani. Moda, kao i razonoda, nadoknađuju frustracije i ispunjavaju želje za prestižom.

Igre

Igre su kao i umetnost podražavanja stvarnosti, tačnije, društvene stvarnosti. To su situacije tako sazdane da mogu da vrate pojedince u određenu značenjsku shemu društvenog života.

Umetnostii podražavaju da bi vratile primaoca pred stvarnost i da hi on doživeo, posredstvom jedne slike, emocije i osećanja koje ta stvarnost budi. Igre podražavaju da bi vratile pošiljaoca unutar stvarnosti i da bi on posredstvom slike, vršio radnje te stvarnosti.

Predstave su istovremeno i igre i umetnosti: igre s gledišta glumca, umetnosti s gledišta gledaoca.

Igre odgovaraju trima velikim oblicima iskustva: intelektualnog i naučnog, praktičnog i društvenog, kolektivnog i estetskog.

Igre

Prvom tipu pripadaju sve igre konstrukcije - uključujući i verbalne konstrukcije, kao rebusi, zagonetke, ukrštene reči, u kojima igrać struktuira jednu amorfnu stvarnost i daje joj smisao; delalnost deteta koje sklapa "mozaik" istog je reda kao i delatnost travara koji identifikuje i razvrstava svoje biljke.

Drugom tipu pripadaju igre kuje stavljaju igraća u društvenu situaciju:' porodica, profesija, rat: devojčica i njena lutka igraju se mame, igrači šaha ili ragbija podražavaju rat. Predstave - s gledišta gledalaca - odgovaraju trećem tipu: navijači prate peripetije utakmice kao što stanovnici jednog grada posmatraju svoje šampione s vrha zidina

Igre

Funkcija igre je učenje i selekcija: dete koje se igra mame ili vojnika uči svoj zanat; turnir omogućuje da se prepozna najjači, onaj koji najviše zaslužuje da komanduje; hazardne igre simbolizuju borbu pojedinca protiv sudbine, ali u situacijama u kojima su stvarne opasnosti uklonene.

S druge strane, igre imaju funkciju da razonode jer zadovoljavaju i, besumnje, sublimirajufrustrirane želje iz stvarnog života: želju za vlašću, za moći, za zaradom, za napredovanjem u društvu.

Moderna psihoanaliza i psihijatrija osvetlile su taj problem i uveliko proširile pojam igre i njenu oblast, pokazujući da igre, kao i umetnosti, izražavaju kulturne arhetipove koji imaju

duboke korene u kolektivnom i individualnom nesvesnom.

Igre

U toj perspektivi, pojam igre – to jest podražavanja društvene situaciji - proširio se na većinu naših ponašanja. Tako većina psihičkih neuravnoteženosti odgovaraju smetnjama u opštenju a psihosomatika sa svoje strane pokazuje da se poremećaji duše ispoljavaju organski. Sva naša ponašanja imaju smisao: ali kada je odnos između označioca i označenog iracionalan ili nesvestan, taj smisao se pogrešno tumači. Moderna psihopedagogija naučila nas je da dete sklono bekstvima, pobunama, lažima, patetično pokušava nešto da saopšti i da uspostavi vezu sa svojom sredinom. Ta situacija je opšta. U jednom delu koje je imalo uspeha, Garnes people play (Igre koje igramo), američki psihijatar (Erik Bern pokazuje da su naša društvena, naročito porodična", ponašanja "igre", to jest sistemi odnosa reprodukuju arhaične situacije za koje igrači nemaju ključ; kućni tiranin, frigidna žena, alkoholičar, igrač, uloge su čiji nam duboki smisao izmiče. Doktor Bern sastavlja inventar tih tipičnih situacija i pokazuje kako bi one mo gle da budu "odigrane".

IGRE

U toj perspektivi, pojam igre – to jest podražavanja društvene situaciji - proširio se na većinu naših ponašanja. Tako većina psihičkih neuravnoteženosti odgovaraju smetnjama u opštenju a psihosomatika sa svoje strane pokazuje da se poremećaji duše ispoljavaju organski. Sva naša ponašanja imaju smisao: ali kada je odnos između označioca i označenog iracionalan ili nesvestan, taj smisao se pogrešno tumači. Moderna psihopedagogija naučila nas je da dete sklono bekstvima, pobunama, lažima, patetično pokušava nešto da saopšti i da uspostavi vezu sa svojom sredinom. Ta situacija je opšta. U jednom delu koje je imalo uspeha, Garnes people play (Igre koje igramo), američki psihijatar (Erik Bern pokazuje da su naša društvena, naročito porodična", ponašanja "igre", to jest sistemi odnosa reprodukuju arhaične situacije za koje igrači nemaju ključ; kućni tiranin, frigidna žena, alkoholičar, igrač, uloge su čiji nam duboki smisao izmiče. Doktor Bern sastavlja inventar tih tipičnih situacija i pokazuje kako bi one mo gle da budu "odigrane".

FORMALNA NEFORMALNA

1.Zvanicna

2.Isplanirana

3.Usmerena od institucije

3.1) Saopstenja

3.2) Naredjenja

3.3) Zvanicni sastanci

3.4) Akti kompanije

1.Caskanja

2.Glasine

3.Tracevi

4.Nesubordinirani razgovor

5.Privatna komunikacija

JEDNOSMERNA DVOSMERNA

Naredjenje Izvrsi I ne pitaj!

MAS mediji

Razmene misljenja, razgovor

Stavljanje predloga na glasanje

Odlucivanje u grupama

Karakteristike:

Brza

Krizne situacija

Subordinacija

Karakteristike:

Sporija

Demokratska

PR PR PR =Na gore Na dole Lateralna

POSREDNA NEPOSREDNA

Oglasna tabla

Sekretar

MAS mediji

Menadzer - radnik

Bez posrednika

Konferencije za stampu

KLASIFIKACIJA PR KOMUNIKACIJE

1.INTRAPERSONALNA

2.INTERPERSONALNA

3. MASOVNA

1.formalno - posredna

2. Formalno - neposrednas

3. Neformalno - posredna

4. Neformalno - neposredna

- pisma

-obavestenja

- izvestaji

- Prirucnici

- bilteni

- kompanijske novine

-kompanijski casopis

- interna TV - interni radio

-video

-telefon

-e-mail

- fitback sanduce

- ankete

- skupovi

- sastanci sektora

-sastanci kolektiva

- posete rukovodioca- obuka

- odavanje priznanja

- zajednicke aktivnosti

-svecanosti

- glasine - saljivi I satiricni pismeni materijal

- Lake konverzacije I caskanja

- privatna mreza telefonskih ili licnih kontakata

-Tajni izrazi, znaci I gestovi

-Opis posla

- Radni zadaci

-Izbor tipa saradnika

-Timski rad

-MAS mediji-Vest

- Reportaza

-Izvestaj -Feljton

FORMALNA

NEFORMALNA

JEDNOSMERNA

DVOSMERNA

NA GORE

NA DOLE

LATERALNA

INTRAPERSONALNA

INTERPERSONALNA

MASOVNA

POSREDNA

NEPOSREDNA

1._uvod

Documents