184

окално лице. У осталом сликовном пол>у с лпјева и с десна нема инкаквих орнамената.

Озгор у средини је округла рупа; у премјеру има 0 4 5 , а дуоока је 0-05 т. Та је рупа служила за клин, којим бијатпе учвршчена главица спо- меника, који је при дну свакако бно провифен натпиром. Илохе по странама грубо су издјелане, а отрага нема никаквих трагова длпјета.

2. Плоча од вапненца, одбијена озгор, оздол и на десној страни. Висина 0-43, ширина 0 7 7 , дебљина 0-245 т. На предњој страни, која је излизана и олупаиа, налазе се два људска поирсја, лијево женско, десно мушко. Од одјеће на женском лику разпознају се само боре испод врата и по једна фибула на сваком рамену. Иоставила је десну, а како се чини и лијеву подлактицу на прса. У лијевој руци држи

Слика 14.

некакви кљ уч'). Коса заокружује лице и пада дубоко. Мушки лпк је голобрад. Особа држи пред прсима у десној руци некакак уски и дугољасти предмет, по свој прилици, како то често бива, увојак сниса. Лијева се рука не расиознаје јасно. Лијева пострана плоха је грубо издјелана, а отражља ни мало.

За познавање одјеће наших нокрајина оба су фрагмента поради лошег сташа од врло мале важности, ал су драгоцјени за просуфивање културног степена земље, јер доказују, да је римски обичај продро и у тако одаљене крајеве, ко што је Плавица и да тај крај ни из далека није био тако варварски, ко што се је до недавно мислило.

Плевље.

Ко што сам већ у ,,Wissenschaftl. Mittlieil.“ , IV., стр. 275. спо- менуо, данас се једино частнички збор наших чета у подручју Лима

■) И ликовп на релијефу Карапачким (код Ужицо у Србијп), што оу прпказани по Ф. Студ- вички у „Arcliaeol.-epigr. Mittheil.“ , X., стр. 212., сл. 3., држе по један кључ.

185

занима за римске споменике тог дијела далматинске покрајине. У томе заузимању, које и госп. генаралмајор барун Goumoens прн- јатељски подупире, предњаче гг. сатник Фрањо Инановић и нат- поручник Вилим Фалтин. 0 сном дјеловању у Старом Плевљу, нала-зишту рушевина „Municipiuma S ........ најсусретљивијим начином сунам дне 30. аугуста 1899. доставили ово, фотографијама употиуњено пзвијешће:

„Осим познатих римских насеобина1), ко]е се распознајју по зараслим темељима и рушевинским громилама, занимала нас је оеобпто читава група гробова, што лежи какових 300 корака јужно од муни- цинија, а што је од овога раставл>а долинска увала. Налазиште лежи неиосредно на подножју Бијеле горе, на путељку, што води к Бабић- потоку, какових 100 корака од заиадпе обале потока Велешнице, а на земљишту Појатића. Та пруга гробова лежала је усљед одроњења бријега очито већ дуље вријеме готово посве затрпана. Најјужнији гроб (бр. I.) био је понешто откопан, ио свој прилици с тога, што су мјешћани ту копали материјал. Од другога гроба (бр. II.), који лежаше одмах уз први сјеверно, видио се један ћошак. Прослиједивши рад открили смо и трећи гроб (бр. III-), који је такођер само малим размаком био од предидућег растављен. Како се далеко прама сјеверу пружа тај ред гробова, не могосмо установити, јер нам се чинило, да је слој одроњеног материјала што даље то дебљи.

Гробови састојаху од одајица, грађених од великих, правилних али грубо оклесаних плоча вапненца. Данас леже те плоче неправилно, јер су гробови порушени. У II. и Ш . одајици био је под попођен каменим плочама, а ове су биле спојене жељезним спонама, заливеним у плоче оловом. Први гроб био је најзнатнији, јер су у њега биле веће омјере и неколико полуступова; ови су дуги преко 2 m, гаироки 0 3 0 , а испупчени 0'20 r/i, те глатко издјелани. Из тих ступова даје се закл>учити, да је свод био архитектонски раздијељен. Нафени ситнн предмети нијесу обилни: у I. гробу нафосмо два, у II. три а у III. два новца; сви бнјаху од туча и јако су захрфали2). У свим гробницама нафосмо остатке костију, пепела и сасвим прхлих крњетака од земљаног посуђа. У средњем гробу нађосмо једну спону од туча у облику змије, која се уједа за реп.

Крај I. гроба бијаше релијефни камен бр. 1., код II. натписни камен бр. 2. а код задњег гроба надгробни камен. бр. 3. *)

*) Ср. „ Wissenscliaftl. Mittheil.“ , IV., стр. 276.s) Један комад тог повца, што га носједује госп. ц. п кр. војпи капелан Бабушек у Невеепњу,

нослао пам је исти на онредјељеље, а ми установпсмо: Cominođus, Кохен1 (Colien) 825.

186

1. Камен вапненац, по прилици l'OO висок, 0 ‘73 широк, 0 ‘51 т дебео. Оздола је посве прав, а озгор се чпнп да је одломљен. Тзогат је свулпутарама, али су ове грубо издјелане. Слпковно је пол.е озгора заокружено. У њему су три лика en face (слико, 15.) На иостранпчнпм

Слшса 15.

плохама има у сличним пољима uo један гологлав јахач подигнуте десне руке; положај једнога коња је у трку, другога у скоку.

2. Камен од вапненца без видљивих трагова, да је имао озгор какав заглавак. Висина 1 * 20, ширнна 0 ’ 8 7, дебљина 0 -55?n. Озгор храпав. Натписно је поље удубљеио, а како слика 16. иоказује, обрубљено је укусним оквиром. Исто су тако помњиво издјелане и ностране плохе а на свакој се налази слика Атиса. Висина је слова у главноме до краја иста, од 0'056 до 0'06 »г; карактеристичне еу савинуте хасте код слова Е и F и дбња код L.

D (is) M(anihus) s(acrum). T. A ur(dio) Scvero Gelsiano, q(ui) v(ixit) an(nos) L X X X , Aur(elius) Plares fil(ius) p (a l r i ) p(ientissimo) fi(ecit).

187

У протусловју с оцем носи спн епнхоричкп придјевак; иначе су млађи нараштаји обичавали нопрнмати римска имена. То нам може служити доказом, да су се у Старом Плевљу држали старих осебина (ср. 0 . Хиршфелд, С. I. L. III II. 1479.; ,,Wissenschaftl. Mitthcil.“ IV.,

Слика lG ^ ,

стр. 275.). О имену Plares ср. В. Томашек, „Bezzenbergers Beitrage“ 1885., стр. 9(5. Aurelii — ср. такођер бр. 2. — су у Плевљу тако често дока- зани, да се је већ прије (на озн. мј. стр. 275.) из тога закључило, да је добар дио становника тек уставом Антонина добио грађанско право.

3. Камен вапненац, озгор храпав, висок 1 *09, широк 0 -76. Натписно полЈв и постране плохе су омеђене оквиром, ал је овај једноставнији од онога под бр. 2. Исиод 4. ретка је плоха посве глатка, ал је посве исклучено, да су слова намјерно остругана. Ио томе је неко напустио првобитни наум, те је камен поставио само мушкарцу. Оно Е Т на натпису и она иза њега слиједећа два слова, која су вал>да припадала гентилном имену жене, била су првобитно исклесана, па

188

су онда опет испуњена напнол1 нлн чиме сличннм, ал је та материја временом отпала. Облик слова нас упућује, да их није клесао нсти онај мајстор, који је уписивао слова на камену бр. 2. Висина им је у првом ретку 0 08, у осталим 0 06 т (слика 17.).

Слика 17.

D(is) M(anibus) s(acrum). Sex(tus) Aurelius A rg___ sibi et A eflia e .......Споменике дадосмо пренијети у Нлевл.е, гдје су их са осталим

с-поменицима, што су се већ од прије у стану мјесног војног заповјед- ништва налазили ’), смјестили око Александ])овог бунара (прозваног тако по нашој тамогањој пуковнијн) у западном логору, и начинили од њих неку врст Exedre. При том послу пазило се на то, да се камење тако постави, да се омогући накнадно ироучавање њихово.

Вриједно је напомене, да је Појатић своју кућу и шталу, што леже каквих 100 корака југоисточно од оних гробница, саградио од камења неке старе цесте. Врло је вјероватно, да је речеиа цеста водила мимо оног реда гробова. •)

•) В. „Wissenscliaftl. Mittlieil.“ , IV., стр. 277.

189

Било је иокушаја коиаша и у рушевинама градским, ал незнатних и без особита усијеха. Равних опека има посвуда у вароши, а на љима нађосмо 2— 3 разноврсна двострука слова. На жалост непажњом слуге загубише се ти комади. На два од тнх комада могло се је (колико се сјећамо) читати AS и N — R (свакако не MR).1).

Reh је др. К. П ач2) ожигосао, што се кваре споменици на Илпјином брду, а то ништење све већма напредује. Множина каме- нова са натписима и релијефима разбнјена је ирошле године прилико.м преградње ист.-прав. цркве. Има у видљивом дијелу темеља те цркве прекрасних натписа, који су оклесани без икакове потребе, једино с будаласта неразумјевања.

Жалибоже не можемо да наставимо наше проучавање старим цестовним пругама, јер ћемо ушљед недалеког премјештаја посаде морати да оставимо санџак новопазарски.“

Надовезујући на то ново извјешће, износимо овдје опажања, што их је сабрао госп. Хајнрих Милер (Miillei*, сада ц. и кр. генерални консул у Одеси) приликом својих честих путовања по под- ручју Лима у годинама 1880.— 1882., те их уступио земаљском музеју. Далеко већи дио својих биљежака устунио је он још прије 18 година М. Хернесу (Hornes), кад је овај путовао оним иодручјем3 * *); и А. Ј. Еванса је он најиздашније потпомагао ■*).

Госп. Милер иише ово:„Код Пријепоља сам открио године 1880. остатке римске насео-

бине на чифлуку Смајил аге Насановића у Надињу, на утоку Сељач- нице у Лим.“ (Тим тачним наводом нотврфује се мишљење, садржано У „Wissenscha!tl. Mittheil.“ , IV ., стр. 294., да су оне „честе громиле рушевина код Чадиње“, што их Милер код Хернеса на озн. мј. стр. 196 .Ј) спомиње, идентичне са оним антикним остатцима, што сам их ја опазио у Коловрату. Коловрат се зове најближи ступ кућа.)

„Како налазак миљоказа, С. I. L. III 10.163 uo Евансу6) у Чичином пољу доказује, Пријепоље је било спојено цестом са Старим Плевљем; та цеста одговарала је данашњему путу међу обим мјес- тима. На југу те цесте нашао сам у осамљеном горском сеоцету,

') Ј- Квапе биљежн „Anti(juarlan researclies in IIlyricum“ (III. п IV.), стр. 41., сл. 17. и 18,два мухура на опекана, која је оиааио на Илијином брду ( = С. I. L. III 10183, 32 и 41): PAS и МЕ.

3) „Wissenschaftl. Mittheil.“ , IV., стр. 275., 284. и д.3) Ср. „Archaeol.-cpigr. Mitthoil.“ , IV., стр. 195.*) Ср. „Antiquarian researches in Illyricum“ , св. III. и IV., стр. 29. п д.6) Ср. Кванс на оан. мј. стр. 43. п д.®) На озн. мј. стр. 43.

190

званом Обарди ‘) (јужно од ц. и кр. нојне постаје Јабуке) римских трагова; прије свега је један надгрошш камен, што лежи једном чести уваљен у земљу код врела Забој, алп му је натнис сасма разорен; затим има на малом сеоском гробљу м(фу грооовима новијег доба каменова, који нотичу несумшиво од римских сиоменика и гра^евина.

Т у су насеобину Милер-Хернес (на озн. мј. стр. 186.) споменули, али је тада изостављено нме села; услијед тога није ми пошло за руком да на^ем налазишта (сравни „Wissenschaftl. Mittheil., IV., стр. 294.).

,,Од Обарда, за које мјесто наслучујем да је такођер било изравно спојено са Старим Плевљем* 2), водила је по свој прилици цеста преко југоисточног обронка Камене горе на горнЈИ Пим. Ја сам је могао само мален комад проелиједити; моје су се билЈвшке о тој цеети жалибоже изгубиле. Ако стари кнез — који се, колико се сјећам, зваше Вуле Деспот — још живи, може иричати о „грчким“ старинама, што се могу наћи на тој цести.“

„Старо је Пријепоље по мом мишљењу била важна тачка на цестовном раскршћу, јер осим цесте у ПлевлЈв и њеног наставка (што га Еванс на озн. мј., стр. 46. спомиње) у Сјеницу, изгледа да је одавле водила такођер једна цеста уз Лим. Са те цесте дојавише ми много што-шта о „грчком“ камењу, а донесоше ми отуда и римског новца. Један комад „Philippus Arabs“ нађен је, чини ми се, код Грачанице. Дуж тога пута нма до Нерана внше „I радина“ , „П,рк- внн.а“ и „Црквишћа"; то су тачке, на којима се по искуству најприје нафе старина.“

,, H I to се тиче наставка те цесте сјеверно од Пријепоља држим, да му смјер иде сјеверозанадно преко Пабињег брда па кроз кланац Сутјеске у Катун и Рудо. Ја сам тим путем путовао у таковим приликама, које ми нити допуштаху нити омогућаваху, да тачно проматрам u да испитујем приче „о старом камењу и писменима11. У Руду је за мога времена лежао надгробни камен на босанској обали Лпма недалеко од скеле; на њему није било читљива натписа. ̂самом ријечном кориту причињавало ми се, као да сам опазио темеље неког моста.“

То је мишљење оправдано; ту су остатци средишњег ступа, који доказују, да је постојао камени мост у Рудом3); али бар за

‘ ) Код Киаисн на озн. мј. погрјешно Обарде.s) Ср. Квавс на озн. мј.3) Ср. Хернес (HBrnes): „Sifzungsberichte <1ег Wiener Aka<lemie“ , 1881., стр. 871. н „Dinarisclie

Wan<lerungen“ 2, стр. 251.

191

еада немамо увјета, да их кронолошки углавимо. Непознато је такођер, којем добу принадају оне рушевинске громиле од смеђег жељезовца с обје стране Лима1). Да се је у том нредјелу народ бавио рударством н нспирањем злата, на то нас уаукују имена самога мјеста Рудо, па опда предијум јужно од реченог мјеста зван Рудине, па село сјеверно од Руда а у његовој неносредној близини, звано Златари, те најзад Златни поток код Међурјечја, који утичеу један нрнток Лима, у Устибарску ријеку. Да је наставање тога лгјеста врло старог датума, доказује мно- жина нађених посудних крњетака те један читав земљани пехар без ручица, правл>ен руком, нађен приликом копања темеља за гаколску зграду у дубљини од 3 т. За сада је римско доба заступано једино оним горе споменутим надгробним каменом; то је коцка од ванненца, чије су стране дуге 0'70 т, а па једпој је у профилованом оквиру мушки лик. Нађен је на десној обали Лима у блпзини хана, што лежи код скеле ниже оружничке војарие; камен је данас издубљен, па га у реченом хану употребљавају за тучење каве. Стање му је таково, да се не може препоручити његов пренос у земал>ски музеј. ИТто позитивна могу рећи једино о оној римској цести, гпто је водила од Старог Плевл>а јужно нрама Тари2). Ирва је постаја на том путу маркирана Подрогатцем. Т у сам нашао гробни камен са ликом Атиса, што га описује Хернес на озн. мј., стр. 195.3). Биће да је то било овеће мјесто, јер се надалеко унаоколо приликом орања често пута набаса на оклесано камење, комафе малтара, комађе опека, издје- лане коцке и плоче од вапненца. Ја сам ту видио фрагменат ступа. Кажу да сва оближња равница Л>уча показује трагове старог наставања. Дал>е је водила цеста к Нефертари у Тариној ували; ту се је, каконо је установљено у ,,Wissenschaftl. Mittheil.“ , IV., стр. 292. и д., налазило мјесто, које је дапаче располагало једним светиштем Mithrasa4).“

„ 0 пруги, што је водила из Старог Плевља прама западу, дакле у Херцеговину и к мору, нашао сам само мало трагова, макар да сам односно подручје Чехотине више пута пропутовао. Исходиште цесте можда нам је означено спомеником, што се налази непосредно

Ј) Хернес ла оап. мј.г) Миљоказа пије до данае нађено у Старом Пл>евл>у. Царски натпис С. I. L. III 8307, о ком

Еванс на овн. мј. стр. 36. држп, да је мнљокав, јесте дсдикацпја мупнцппијума; ср. „Wissenschatll. Mittlieil.“ , IV., стр. 285., бр. 27. С тпм каменом бпће да је идептична и „columna“ С. I. L. 111 6432.

3) Ср. Еванс на овн. мј. стр. 41.*) Ср. ф. Кимон (Cumont): „Testes et mouuments figures relatifs ачх mysteres ile Mithra“,

стр. 470., бр. 313.b и стр. 503., бр. 334 , сл. 446.

192

крај узлаза изнад муниципија, С. I. L. III 8322:): .......Cambnanml(ibens) p(osuit).

„Надаље сам нашао у мјесту Видрама надгробни камен С. I. L. III 83312) гдје су се (по Хернесу па озн. м]., стр. 193.) онунали остатци римске грађелмне. Западно од Вндре нијесам на путу, што се данас употребљава, нашао римских споменика. Осим тог пута нма такођер и једна брдска цеста, која се пошље стрма узлаза доста равно наставља, па се код Подрогатца раздваја и десним краком води на херцеговачку границу код Витине-Цестина. Ја сам прешао само комад тога пута, поплочена старом, зараслом калдрмом, те сам, колико се сјећам, спазио међу Мел>аком и Врбом дна добро отесана камена са римским корнижом.“

„Напокон сам рад да унозорим на споменике Потпећке (јужно од Плевља), који припадају разним периодама. Осим римског над- гробног камена у С. I. L. III 8138, по Евансу на озн. мј., стр. 42., слика 19. објелодашеног камена, видио сам године 1882. у рушевини џамије камен са простим окрајним орнаментом, а осим тога урешеним некаквим нејасним халатом и кукастим крстом. Код скупа кућа, што се зове Бошчиновићи, стоји осовна стијена, мислим да је назива]у Пећин хрид; иа шу се је тешко испети, а на половици њене висине има шпил,а. Улаз је у сподоби рова, ал је већим дијелом затрпан. На заглађеној стијени улаза види се врло примитивно црном бојом начињена или ижежена слика човјека, како на свакој страни држи по једну животињу.“