#18 // 2016

// metal fanzin //

Fanzin o metal muzici, sa naglaskom na death & black podžanrove.

Broj 18 (izašao 18.11.2016.)

Samizdat.

Elektronsko i štampano izdanje.

Glavni urednik i recezent:

Andrej Romić

Tehnički urednik/dizajn i recezent u ovom broju: Desya Lovorov

Pomoćnik tehničkog urednika u ovom broju:

Antonio (blog Ciklonizacija)

Klikom na omot izdanja otvarate link za preslušavanje.

www.facebook.com/nekrstfanzin

2

http://ciklonizacija.blogspot.rs/http://www.facebook.com/nekrstfanzin

PROMO MATERIJAL ŠALJITE NA ADRESE:

Andrej Romić Frana Supila 85

24210 Bajmok R. Srbija

Daniel Tikvicki Stevana Mokranjca 92 24000 Subotica R. Srbija

3

Cirith Ungol: Paradise Lost (1991/2016) Ljudi, koliko ja gotivim ovaj bend! I dalje mi nije jasno, ali

otkad sam ih prvi put čuo (album Frost and Fire), prirasli su mi

za srce, naročito zato što su podcenjeni i gurnuti pod tepih,

namerno! Jedni od predaka doom/stoner metala, ali sa jakom NWOBHM

oštricom i tolkinovskim šarmom (ime su uzeli po kuli iz

"Gospodara"), CU se vraćaju sa remasterom njihovog davnašnjeg

prelaska na još čvršći i jebitačniji zvuk, ove godine!!! Join the

Legion je njihov "poslednji" album iz 1991. godine, posle kog su

se povukli sa scene... Sad, kad su skupili original postavu, ja

bih jako voleo da ih vidim uživo, ali pre toga, priključite se

legiji malobrojnih, ali postojanih fanova. Nisu samo korporativne

sise metal, ovo je EPICNESS u svom izrazito britanskom ruhu,

herojskim pokličima, glasu kome bi i Halford zavideo na visokim

frekvencijama!!! Cirith Ungol, dame i gospođe!

4

https://www.youtube.com/watch?v=w7nmAS54bj4

Conjuro Nuclear: ﴾ ♄ ﴿ (2016) Ako stvarno volite underground, onda vam neće teško pasti jedan

odličan ambiental black na koji sam slučajno nabasao. Ne znam

koliko se ovo može reći za black metal, ali ovo su prelepe,

kosmičke black bravure, za opuštanje i divljanje u sebi, samo

zamislite da imate dugu kosu kojom metete pod u naletu headbanga,

sporog kao slow-motion. Znak i signal za Saturn čeka vaše uši da

ih pokori ovim divnim komadom eteričnog komada najcrnjeg metala,

prepustite se.

5

https://conjuronuclear.bandcamp.com/album/2016

Dawn: Dawn (2016) Kada se dame uhvate stoner/dooma, znate da je ovo pravo vreme za

živeti. Ove vrle australijske frajle su pokazale da imaju

strpljenje za jedan sporaćki žanr kao što je već pomenuti. Žene

svakako imaju više strpljenja od nas muških svinja, kojima treba

alkohol ili vutra (ko šta preferira) da smanje tempo do granice

sporog i monotonog ludila. Mnogo mi se dopao EP i očekujem da će

ljudi skontati napokon da su bendovi sastavljeni od ženskih

članova samo BENDOVI, koji zaslužuju svoje mesto međ zvezdama.

Dawn ih svakako zaslužuju i nadam se da će nastaviti ovim sludge

tempom.

6

https://dawn-doomcoven.bandcamp.com/album/dawn-e-p

Quiet Riot: Metal Health (1983) Hm. Glam metal? Da. Za razliku od pičkica iz Cinderelle, Motley

Crue-a koji su izgledali bolje od riba koje su vodali okolo

(Tajland bi procvetao), Quiet Riot se nisu stideli svojih uzora

(jel' neko rekao Slade?), a nisu se stideli ni dobre svirke. Među

svim metalcima sa kilom šminke na sebi, oni su bili postojani i

snimili su vrhunski album sa omotom kog sam se plašio kao klinac.

Sve pesme sa Metal Healtha su hitovi, ako zanemarite to da ih i

dalje trpaju u glamere, bespotrebno. Ako je iko od njih sačuvao

čast metala u tom ludačkom svetu šminke, kadilaka i divljeg

seksa, to je Quiet Riot - nemojte tako olako odbacivati njihovo

prženje i C'MON FEEL THE NOIZE!!!

7

https://www.youtube.com/watch?v=dzPgm8xsRaY

Drought: Rudra Bhakti (2016) Iako zapravo nema neke posebne veze sa brahmanizmom, Drought se

pobrinuo da napravi rušilački (referenca na Rudru, istražite)

black/avantgarde metal spoj, sa vrtložnim gitarama i oči-

iskačućim ritmovima. Naravno, tu su i ambijentalniji delovi, koji

samo najavljuju orkan, dok muzika nemilosrdno cvili. Ne znam ni

sam zašto se ovo naziva metal albumom, kad mnogo toga upućuje na

eksperiment, nestandardne riffove i koncept, i definitivno nije

za neistrenirano uho. Ukoliko volite radikalniji i čudniji zvuk,

Rudra Bhakti nije za bacanje. Bolju preporuku od ovoga nećete

dobiti.

8

https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/rudra-bhakti

Lucifer's Friend: Lucifer's Friend (1970) Ovo je klasika, ludi i neponovljivi prog-rock na ukrštanju sa

proto-metalom. Iako mnoge druge bendove pominju kao "zaslužne" za

nastanak heavy metala, ne sporim blues velelepnost i okultnu

raskoš Sabbatha, ali Lucifer's Friend zaslužuje svoje mesto zbog

predrkanih riffova, melodičnosti i vokalisti, prosto uživanje

slušati bend koji ima ovakve numere i nemoguće da nisu uticali ni

na koga. Neću puno otkrivati, ali ako se malo bolje zadubite u

riffove, i koliko god da nemate sluha, Lučonošin Prijatelj vozi u

psihodeliju i melodije koje će vam se učiniti veoma poznate (ja

sam skontao čak i uticaj na Atomsko Sklonište). Da napomenem,

ovaj album je izašao 1970. godine. Molim lepo.

9

https://www.youtube.com/watch?v=-y9AJ4HVAQg

Weed Priest: Worship (2014) Abrazivniji doom/death do sada nisam čuo! Weed Priest je zao do

koske, satanizovan do srži, kakvi ljudi stvaraju ovakvu muziku,

nije mi jasno, mora da su ljuti na ceo svet, ili su odvaljeni od

vutre do besvesti. Prljavi riffovi, grobna atmosfera i još

skrnaviji vokali teraju ljude sa ograničenim muzičkim ukusom

kilometrima dalje od mesta gde se sluša Weed Priest. Ja sam

bukvalno ostao bez teksta i morao da preslušam par puta da se

uverim u ono što sam čuo! Pored ovog EPa imaju još albuma, tako

da obavezno preslušajte njihov celokupni opus na BC-u!

10

https://weedpriest.bandcamp.com/album/worship-ep