FLORENS SKOVEL SIN

IGRA IVOTA

I KAKO JE IGRATI

IGRA

Mnogi ljudi smatraju ivot borbom, mada on nije borba ve igra.Dodue, to je igra koju ne moemo uspeno da igramo ako ne poznajemo duhovni

zakon. Stari i Novi Zavet izuzetno jasno iznose pravila ove igre. Isus Hrist jepouavao da je to udesna igra Davanja i Primanja.

Kako seje, tako e i njeti. To znai da sto god ispoljimo u svojim reima idelima, to nam se i vraa. Ono sto dajemo, to emo i dobiti.

Ako dajemo mrnju, primiemo mrnju. Ako dajemo ljubav, primiemo ljubav.Ako laemo, i nas e lagati. Takoe, nauili smo i da sposobnost imaginacije igravodeu ulogu u igri zvanoj ivot.

A povrh svega, krajnje priljeno uvaj svoje srce (ili imaginaciju), jer iz njegaizvire ivot. (Izreke, 4:23)

To znaci da se ono to ovjek zamisli, pre ili kasnije ispolji u njegovim delima.Znam za oveka koji se pribojavao izvesne bolesti. Bila je to veoma retka bolest kojase veoma retko dobija, ali on ju je neprekidno zamiljao i proitao sve o njoj, i ondase jednog dana ona zaista pojavila u njegovom telu, pa je tako umro kao rtvaizvitoperene maste, ili negativne autosugestije.

Kao sto vidimo, da bismo uspeno igrali igru ivota, moramo da usavrimosposobnost imaginacije. Osoba koja ima sposobnost imaginacije izvebanu dazamilja samo dobro, unosi u svoj ivot svaku opravdanu elju svoga srca -zdravlje, bogatstvo, ljubav, prijatelje, savreno samoostvarenje, najvie ideale.

Mastu zovu i Makaze uma, jer ona iz dana u dan kroji i prekraja slike na kojeovek nailazi u svom umu, pa se on, pre ili kasnije, i u spoljasnjem svetu susretne saonim sto je stvorio u masti. Da bismo uspeno izvebali mastu, potrebno je razumetina koji nacin radi nas um. Stari Grci su rekli: Spoznaj samoga sebe.

Um ima tri dela: podsvesni, svesni i nadsvesni. Podsvest je samo snaga, bezusmerenja. Onaje poputpare ili elektricne struje, i radi ono to joj se naloi.

Sve to ovek osea u dubini due ili sto jasno zamisli, biva utisnuto u podsvesnium i sprovodi se do najsitnijih pojedinosti.

Jedna ena koju poznajem u detinjstvu je uvek zamiljala da je udovica. Oblailase u crnu odeu i nosila je dugi cmi veo, a ljudi su mislili da je vrlo matovita izabavna. Kad je porasla, udala se za oveka u koga je bila jako zaljubljena. On jeubrzo umro i onaje godinama nosila crninu i dugi veo. Slika nje kao udovice utisnulase u podsvesni um i u dogledno vreme se obistinila, bez obzira na nesreu koju jetime stvorila.

Svesni um se naziva i smrtni ili karnalni um.To je ljudski um koji vidi ivot onakav kakav je naizgled. On vidi smrt, nesre

bolest, bedu i ogranienost svake vrste, i time utie na nesvesno.

Nadsvesni um je Boji um u svakom oveku, i to je oblast savrenih ideja.U njemu je, savreni obrazac koji Platon pominje kao Boanski plan, jer

Boanskiplan postoji za svakog oveka.Ima jedno mesto koje samo ti moe da popuni i niko drugi, neto to ti treba da

uradi, Sto ne moe niko drugi.Savrena slika koja to predoava nalazi se u nadsvesnom umu. Ona esto u

bljesku proleti kroz svesni um kao nedostini ideal: neto isuvie dobro da bi biloistinito.

U stvamosti, to se oveku u magnovenju pojavi njegova istinska sudbina (ili cilj)potekla iz Beskonane mudrosti u njemu samom.

Ipak, mnogi ljudi ne znaju ta je njihov istinski put, i ude za stvarima iokolnostima koje im ne pripadaju i koje bi im, ako bi ih postigli, samo doneleneuspeh i nezadovoljstvo.

Jedna ena mi je dola i zamolila da izgovorim re da e se ona udati zaizvesnog oveka u koga se zaljubila. (Ona ga je nazvala B.) Odgovorila sam joj da bito bilo naruavanje duhovnog zakona, ali da u izgovoriti re za pravog oveka, zaboanski izbor, za oveka koji joj pripada po boanskom pravu. Dodala sam:Ako je B. pravi ovek, ne moe ga izgubiti, a ako nije, dobie nekoga ko mu jeravan. Ona ga je esto viala, ali njihovo prijateljstvo nije napredovalo. Jedneveeri me je pozvala i rekla: Znate, poslednje nedelje B. mi vise ne izgleda takodivan. Odgovorila sam joj: Moda on nije boanski izbor - moda je neki drugiovek onaj pravi. Ubrzo posle toga, srela je drugoga koji se u nju odmah zaljubio iizjavio da je ona njegov ideal. Zapravo, rekao je sve ono sto je oduvek prieljkivalada uje od B.-a. Uskoro mu je uzvratila ljubav i sasvim izgubila interesovanje zaprethodnog mukarca.

Ovde vidimo kako deluje zakon zamene. Ispravna ideja je zamenila pogrenu izato nije bilo nikakvog gubitka niti rtava.

Isus je rekao: Potrai Carstvo Boje i njegovu pravednost; i sve sto trebapripae ti, i rekao je da je Carstvo Boje u samom oveku.

Carstvo Boje je oblast ispravnih ideja, ili boanski obrazac.Isus je pouavao da ljudske rei igraju glavnu ulogu u igri ivota. Tvoje e te

rei iskupiti, i tvoje e te rei osuditi.Mnogi su u svoj ivot uneli nesreu nekontrolisanom priom.Jedna ena mi je dola s pitanjem zbog ega sada ivi u siromatvu i skuenosti.

Prethodno je imala dom, bila je okruena prekrasnim stvarima i imala je mnogonovca. Otkrili smo da su je kuni poslovi esto umarali i da je stalno govorila:Muka mi je od stvari i zamaraju me - volela bih da ivim u nekom sanduku.Danas ivim u tom sanduku, rekla mi je. Samu je sebe reima dovela do sanduka.Podsvesni um je lien smisla za humor i esto kroz alu sebe dovodimo do nesrenihiskustava.

Druga ena koju sam poznavala imala je prilinu svotu novca, a stalno se alilakako se sprema za sirotinjski dom. Kroz nekoliko godina ostala je gotovo beziega, poto je u podsvesni um utisnula sliku nematine.

Sreom, zakon deluje u oba pravca, te se nematina moe promeniti u izobilje.Jednog vrelog letnjeg dana dola mi je jedna ena na tretman za bogatstvo. Bila

je iscrpljena, utuena i obeshrabrena. Rekla je da sva njena imovina iznosi samoosam dolara. Dobro, blagosloviemo osam dolara i umnoiti ih kao stoje Isus Hristumnoio hleb i ribu, kazala sam joj. Jer On je pouavao da svaki ovek ima moda blagoslovi i uvea, da isceli i da uspe. Sta treba dalje da radim? upitala je.Sledi svoju intuiciju, odgovorila sam joj. Ima li neki 'predoseaj' ta treba daini ili kuda da ode? Intuicija je unutamje enje, to znai biti pouen iznutra. Onaje ovekov nepogreivi vodi. Njene zakone u potpunije razmotriti u narednimpoglavljima. Zena mi je odgovorila: Ne znam - javio mi se neki predoseaj da trebada odem kui. Imam novca taman za autobusku kartu. Njen dom bio je u jednomgradu u kome je vladala velika beda, i razum (ili intelekt) bi rekao: Ostani uNjujorku, zaposli se i zaradi neto novca. Onda idi kui, odgovorila sam joj.Nikad nemoj da zanemari predoseaj.

Izgovorila sam sledee rei: Beskonani, otvori joj put za veliko obilje. Ona jeneodoljivi magnet koji privlai sve sto joj pripada po boanskom zakonu.

Rekla sam joj da to neprestano ponavljau svoje ime i onaje odmah otila. Jednogdana, svratila je kod neke prijateljice i tamo stupila u vezu sa starim porodinimprijateljem. Preko ovog prijatelja je na najudnovatiji nain dobila veliko bogatstvo.Cesto mi je govorila: Ispriaj ljudima za enu koja ti je dola sa osam dolara ipredoseajem.

Obilje je uvek na naem putu. Ono, meutim, moe da se ukae samo uz pomoelje, vere ili izgovorene rei. Isus je jasno predoio da mi moramo da napravimoprvi korak.

Molite i dae vam se, traite i nai ete, pokucaite i otvorie vam se. (Mat. 7:7)U Svetom Pismu itamo: U skladu sa delom mojih ruku, zapovedi mi.Beskonana mudrost, Bog, uvek je spremna da ispuni ovekove najmanje i

najvee zahteve.Svaka zelja, izgovorena ili neiskazana, predstavlja zahtev. Cesto se zaprepastimo

kada nam se neka elja iznenada ispuni.Jednog Uskrsa, poto sam u izlogu cveare videla prekrasne bukete rua, poelela

sam da i ja dobijem jedan, i natrenutak sam mentalno videla kako mi ga donose predvrata. Doao je Uskrs i sa njim prelepi buket rua. Narednog dana sam se zahvalilaprijateljici koja je poslala cvee, rekavi joj da je to bilo upravo ono sto sam poelela.Nisam ti poslala rue, ve ljiljane! rekla je.

ovek u cveari je zamenio porudbine i poslao mi rue samo zato to sampokrenula zakon. pa sam morala da dobijem rue.

Nita ne stoji izmeu oveka i njegovih najuzvienijih ideala i svake eljenjegovog srca, osim sumnje i straha. Kada ovek moe da poeli a da ne brine,svaka elja e mu se ispuniti.

U narednom poglavlju potpunije u izneti argumente za ovakvo tvrdenje i kakoda iz svesti iskorenimo strah. On je ovekov jedini neprijatelj - strah od siromastva,strah od neuspeha, strah od bolesti, strah od gubitka, kao i opti oseaj nesigurnosti.Hrist je rekao: Zato ste strasljivi, o vi, malovemi? (Mat. 8:26) Kao sto vidimo,moramo da zamenimo strah verom i ljubavlju, jer strah je zapravo samo naopakavera: to je vera u zlo umesto u dobro.

Predmet igre ivota je da jasno vidimo sopstveno dobro i izbriemo sve mentalneslike zla. To moramo da inimo tako to emo u podsvesni um utisnuti impresijuostvarenja dobrog. Jedan izuzetan ovek, koji je postigao veliki uspeh, rekao mi je daje iz svoje svesti naglo izbrisao sav strah kada je proitao poruku okaenu u sobi.Evo ta je video, napisano velikim slovima: Zato brines ~ to se verovatno nikadanee desiti. Ove rei neizbrisivo su se urezale u njegov podsvesni um, tako da jepostao vrsto ubeden kako mu se u ivotu moe desiti samo ono sto je dobro, pa muse zato samo dobro i ostvaruje.

U narednim poglavljima razmotriu razliite naine da se ostavi utisak napodsvesni um. On je na vemi sluga, ali moramo da budemo obazrivi i dajemo musamo prave naloge. Na svojoj strani uvek imamo ovog tihog sluaoca - na podsvesnium.

Svaka misao, svaka re biva utisnuta u njega i sprovodi se u delo do zapanjujuihpojedinosti. To je kao kada peva snima na osetljivom disku fonografske ploe. Akokalje ili je nesiguran, to takode biva snimljeno. Zato, unitimo sve stare zapise upodsvesnom umu, zapise naeg ivota koje ne elimo da uvamo, i nainimo nove iprekrasne.

Naglas izgovorite sledee rei, snano i ubedljivo: Sada unitavam i zatirem(svojom izgovorenom reju) sve lane zapise u svom podsvesnom umu. Oni sepretvaraju u prah sopstvenog uroenog nitavila, jer potiu od moje isprazneuobrazilje. Sada pravim savrene zapise uz pomo Hrista u meni - zapise Zdravlja,Bogatstva, Ljubavi i savrenog Samoostvarenja. Takav je red u ivotu, to jedovrena Igra.

U narednim poglavljima, pokazau kako ovek moe da izmeni svoje usloveivota, menjajui rei koje koristi. Svako ko ne zna kolika je mo rei, zaostaje zavremenom.

Smrt i Zivot u vlasti su jezika. (Izreke, 18:21).

ZAKON BLAGOSTANJADa, Svemoni bie tvoja zatita i imae sve to poeli.

Jedna od najvanijih poruka koje je ljudski rod dobio putem Svetih spisa je daBog ima ono to nam treba, i da mi svojom izgovorenom reju moemo da osvojimosve ono to nam prema boanskom zakonu pripada. Dodue, moramo imati savrenuveru u svoju izgovorenu re.

Isaija je rekao: Moja re nee mi se vratiti prazna, ve e postii ono za ta jeposlata. Sada znamo da rei i misli poseduju veliku snagu vibracija, koja neprestanooblikuje nae telo i naa dela.

Jedna ena dola je kod mene i rekla mi da je u velikoj nevolji, jer do petnaestogu mesecu treba da plati neku kaznu od tri hiljade dolara. Uopte nije znala kako dadoe do novca i bila je oajna. Rekla sam joj da Bog ima ono sto joj treba i da je unjemu ispunjenje svakog zahteva.

I tako sam izgovorila red! Odala sam zahvalnost to e ena dobiti tri hiljadedolara u pravo vreme i na pravi nain. Napomenula sam joj da mora imati savrenuveru i delovati u skladu sa savrenom verom. Doao je petnaesti, ali nikakav se novaenije pojavio.

Pozvala me je telefonom i upitala ta treba da ini.Danas je subota, odgovorila sam, dakle danas te nee osuditi. Natebi je da se

ponaa kao da si bogata, pokazujui time savrenu veru da e do ponedeljka dobitinovae. Tako me je ona pozvala na ruak kako bih joj pomogla da ne izgubihrabrost. Kada sam joj se pridruila u restoranu, rekla sam: Ovo nije trenutak zatedljivost. Narui skup ruak, ponaaj se kao da si ve dobilatri hiljade dolara.

Sve to molitvom zatrai, verujui, to e i dobiti.Moras da se ponaas kao da si ve dobila novae, dodala sam. Narednog jutra

pozvala me je telefonom i zamolila da budem s njom tokom dana. Rekla sam: Ne, tisi boanski zastiena a Bog nikada ne kasni.

Uvee je opet telefonirala, silno uzbudena, i rekla mi: Draga moja, desilo seudo! Dok sam jutros sedela u sobi, zazvonilo je na ulaznim vratima. Rekla samkunoj pomonici da ne puta nikoga. Onaje ipak pogledala kroz prozor i rekla mi daje to bio moj rodak s dugom sedom bradom.

Odmah sam joj naloila da potri za njim i pozove ga da se vrati jer bih volela daga vidim. Tek sto je zamakao za ugao cuo je da ga doziva, pa se vratio.

Razgovarali smo oko sat vremena, a na samom odlasku me je upitao: 'Uzgred,kako stoji s novcem?' Rekla sam mu da mi je potreban novae, a on je odvratio: 'Pa,draga moja, ja u ti dati tri hiljade dolara, sledeeg meseca'. Nisam htela da mukaem da u ii na sud. ta da radim? Neu dobiti novac pre sledeeg meseca, amoram ga imati sutra. Duh nikada ne kasni, rekla sam. Odajem za- hvalnost stoje dobila novac na nevidljivom planu i sto se on ispoljava na vreme. Sledeeg jutra,

rodak joj se javio i rekao: Doi danas u moju kancelariju i dau ti novae. Togpopodneva imala je na racunu u banci tri hiljade dolara i, silno uzbuena, ispisala jepotrebni ek.

Ako zatraimo uspeh, a spremamo se za neuspeh, dobiemo ono za ta sespremamo.

Jedan ovek mi je doao, zamolivi me da izgovorim re kako bi se neki njegovdug ponitio. Medutim, otkrila sam da je sve vreme proveo u planiranju kako da seopravda kada ne bude platio dug, neutralii time moje rei. Naprotiv, trebalo je davidi sebe kakoplaa dug.

Sve ovo predivno je prikazano u Bibliji, u prii o tri kralja koja su se nasla upustinji, bez vode za pratnju i konje. Posavetovali su se sa prorokom Elisejom, kojiim je preneo zacudnu poruku: Ovako veli Gospod: neete videti vetra niti ete videtidada, ipak iskopajte u ovoj dolini puno kanala.

Covek mora da se pripremi za ono to je traio, jo dok se ne ukazuje ni najmanjinagovetaj da e se to obistiniti.

Jedna ena je po svaku cenu htela da nade stan na Menhetnu u vreme izuzetnoslabe ponude stanova. Smatralo se da je tako neto gotovo nemogue, i njeni prijateljisu joj saaljivo govorili: Ba je to grozno, morae negde da smesti sav nametaj ida ivi u hotelu. Ona im je odvratila: Ne treba da me alite, ja sam supermen inai u stan. Izgovorila je i sledee rei: Neka mi Beskonani duh otvori put zastan kakav mi dolikuje. Znala je da postoji ispunjenje svakog zahteva, i daje onaneuslovljena dok radi na duhovnom planu, kao i daje onaj ko je jedno sa Bogomu veini. Zivo je zamiljala kako kupuje nove prekrivae, dok joj je iskuava,suprotna misao ili razum, govorio: Ne kupuj prekrivae, jer moda ipak ne naestan i onda ti niemu nee koristiti. Spremno je odgovorila sebi: Iskopau svojekanale kupovinom prekrivaca! Time se ona uveliko pripremila za stan - ponaala sekao da ga ve ima. Na udesan nain zaista je i nala stan koji je elela, iako je zanjega konkurisalo jos c/ve stotine drugih ljudi.

Prekrivai su predstavljali aktivnu veru.Suvino je rei da su kanali koje su tri kralja iskopala u pustinji bili prepuni vode.

(Druga knjiga o kraljevima)Prosenoj osobi nimalo nije lako da se uskladi sa duhovnim ritmom stvari. Iz

podsvesti se javljaju nepovoljne misli sumnje i straha. One su vojska uljeza koja semora naterati u bekstvo. To objanjava zato je esto najmranije pred svitanje.

Vanom ostvarenju esto prethode mune misli. Kada objavi neku uzvienuduhovnu istinu, ovek izaziva uvreena verovanja u podsvesnom, i greka se iznosina videlo da bi se izbacila.

To je trenutak kada stalno treba da ponavljamo afirmacije istine, radujemo se izahvaljujemo to smo je ve primili.

Pre nego me pozove, odgovoriu. To znai da je svaki dobar i savren dar

ve ovekov i da samo eka da ga on prepozna.Covek moe da primi samo ono to sam vidi da prima.Deci Izraela reeno je da mogu imati svu zemlju koju vide. To je istina za svakog

oveka. On poseduje samo onu zemlju koja je u okviru njegove mentalne vizije.Svako veliko delo, svako znacajno postignue dospelo je na svet neodstupanjem odvizije, a neposredno pre velikog uspeha cesto dolazi prividan neuspeh iobeshrabrenje.

Kada su deca Izraela stigla do Obeane zemlje, uplasili su se da kroe u nju, jerje, kako kau, bila puna dinova koji su ih naveli da se osete kao skakavci. I tamovidesmo dinove a sami sebi izgledasmo kao skakavci. Ovo je iskustvo gotovosvakog oveka.

Ipak, onaj ko poznaje duhovni zakon nije uznemiren izgledom stvari, i raduje sedok je jo u zatoenitvu. To znaci da se dri svoje vizije i zahvaljuje se sto je ciljpostignut, na onom sto je primio.

Isus nam je pruio izvanredan primer za ovo. On je rekao apostolima: Zar nekaete jo etiri meseca da prou i bie etva? Gle uda, ja vam velim pogledajtepolja; jer ve su uzrela i spremna za etvu. Njegova jasna vizija prodrla je krozsvet materije i on je jasno video svet etvrte dimenzije, stvari onakve kakvezapravo jesu, savrene i potpune u Boanskom umu. Covek zato uvek mora da sedri vizije kraja svog putovanja i trai ostvarenje neega kao da je to ve primio. Tomoe da bude njegovo savreno zdravlje, ljubav, posed, samoostvarenje, dom iliprijatelji.

Sve su to dovrene i savrene ideje zapisane u Boanskom umu (ovekovomnadsvesnom umu) i moraju da dou uz njegovu pomo.

Jedan ovek traio je od mene tretman za uspeh. Bilo mu je neophodno da uodredenom roku nabavi pedeset hiljada dolara za svoj posao. To vreme skoro da jeisteklo kada mi se u oajanju obratio. Niko nije hteo da uloi novae u njegovopreduzee, a banka je glatko odbila da mu da pozajmicu. Pretpostavljam da steizgubili ivce kada ste bili u banci, a time i svoju snagu, rekla sam mu. Moete dakontroliete svaku situaciju ako ste prethodno u stanju da kontroliete sami sebe.Vratite se u banku, dodala sam, i ja u uraditi ta je potrebno. Moj tretman je bio:Poistovetite se u ljubavi sa duhom svih koji rade u banci. Pustite da iz ove situacijeiznikne boanska ideja. On je odgovorio: Zeno, govorite o potpuno nemoguojstvari. Sutra je subota; banka se zatvara u dvanaest, a moj voz nee stii pre deset.Rok mi sutra istie, a oni to ionako nee hteti da urade. Prekasno je.

Bogu nije potrebno nikakvo vreme i On nikada ne kasni, odgovorila sam mu.SaNjim je sve mogue. Dodala sam i ovo: Ne znam nita o poslovanju, ali znamsve o Bogu. On mi je odvratio: Sve to lepo zvui dok sedim ovde i dok vas sluam,ali kada izadem strasno je.

Ziveo je u udaljenom gradu, i nedelju dana mi se nije javio, a onda je dolo

pismo. Bili ste u pravu. Podigao sam novac i nikada vise neu sumnjati u istinusvega sto ste mi rekli. Nekoliko nedelja kasnije videla sam ga i upitala: Sta sedesilo? Izgleda da ste, na kraju krajeva, imali dovoljno vremena. Odgovorio je:Voz mi je kasnio i stigao sam tamo tacno u petnaest minuta do dvanaest. Smirenosam ao u banku i rekao: 'Doao sam po pozajmicu', a oni su mi je bez rei dali. Biloje to poslednjih petnaest minuta vremena koje mu je bilo dodeljeno, a Beskonacniduh nikada ne kasni. U ovom sluaju, covek nikako ne bi mogao sve sam da izvede.Bio mu je potreban neko ko e mu pomoi da se dri svoje vizije. To je ono sto jedanovek moe da uradi za drugoga.

Hrist je znao ovu istinu kada je rekao: Ako se dvojica od vas sloe na zemlji zabilo koju stvar koju e uzmoliti, dace im Otac moj koji je nanebesima. Sami, nismou stanju da se distanciramo od sopstvenih poslova, pa esto postajemo sumnjiavi iplaljivi.

Prijatelj ili iscelitelj jasno vidi uspeh, zdravlje, ili napredak, i nikada se nekoleba, jer ima izvesnu distancu u odnosu na situaciju.

Mnogo je lake izvesti ostvarenje za nekog drugog nego za samog sebe, zato netreba oklevati da zatraimo pomo ako primetimo da smo nesigumi.

Jedan paljivi posmatra ivota rekao je: Nijedan Covek ne moe a da ne uspeako ga makar ijedna osoba vidi kao uspenog.

Takva je mo vizije, i mnogo je velikih ljudi koji duguju uspeh eni, ili sestri, iliprijatelju koji je verovao u njih i nepokolebljivo se drao savrenog obrasca!

MO REITvoje e te rei iskupiti, i tvoje e te rei osuditi.

Onaj ko veruje u mo rei, uvek veoma pazi ta govori. Dovoljno je da posmatraono to njegove rei izazivaju da bi znao da se one ne vraaju prazne. Reima kojeizgovaramo, neprestano stvaramo zakone za sebe.

Poznavala sam oveka koji je govorio: Uvek propustim autobus. On obaveznoode ba kada ja stignem.

Njegova erka je govorila: Ja uvek uhvatim autobus. On obavezno doe bas kadja stignem. Ovo se dogaalo godinama. Svako od njih stvorio je poseban zakon zasebe, jedan o neuspehu, a drugi o uspehu. To je psihologija sujeveija.

Konjska potkovica ili zeja apa nemaju nikakvu mo, ali ovekova izgovorenare i verovanje da e mu to doneti dobru sreu stvara oekivanje u podsvesnom umui privlaci srenu situaciju. Otkrila sam, meutim, dato ne deluje kadaje ovek du-hovno uznapredovao i upoznao vii zakon. On ne moe da se vrati unazad i moraodbaciti utisnute predstave.

Dva oveka u mojoj klasi nekoliko meseci bili su veoma uspeni u svojimposlovima, dok iznenada sve nije otilo doavola. Pokuali smo da analiziramosituaciju, pa sam otkrila da je svaki od njih, umesto da misli pozitivno i obrati seBogu za uspeh i blagostanje, kupio neku amajliju. Rekla sam: Da, shvatam, verovaliste u amajlije umesto u Boga. Reite se amajlija i prizovite zakon opratanja, jerovek ima mo da poniti sopstvene greke.

Odbacili su amajlije u podrum za ugalj, i opet je sve bilo kako treba. Dodue, tone znai da sada treba da bacimo svaki predmet koji donosi sre, ili potkovicu kojunaemo u kui, ve samo da prepoznamo kako je mo koja iza nje stoji jedna i jedinamo, Bog, i da nam takav predmet jed- nostavno prua oseaj oekivanja.

Jednog dana etala sam sa prijateljicom koja je bila veoma potitena. Dok smoprelazile ulicu, podigla je konjsku potkovicu. Odmah su je ispunile radost i nada.Rekla je da joj je Bog poslao potkovicu da bi joj podigao moral.

U tom trenutku, to je zaista bila jedina stvar koju je njena svest mogla daregistruje. Njena nada je postala vera, sto je na kraju dovelo do izuzetnog os-tvarenja. Ovde bih htela da razjasnim da su ona dva oveka, koje sam prethodnopomenula, zavisila jedino od amajlija, dok je ova ena prepoznala mo koja stoji izakonjske potkovice.

Iz sopstvenog iskustva znam da mi je dugo trebalo da se okanem verovanja kakoizvesna situacija donosi razoaranje. Kada bi do takve situacije dolo, neizostavno biusledilo i razoaranje. Otkrila sam da je jedini nain na koji mogu da unesempromenu u podsvesno ako kaem: Ne postoje dve moi, postoji samo jedna mo,Bog, zato nema razoaranja i ovo predstavlja sreno iznenaenje. Odmah samprimetila promenu, i srena iznenaenja poela su da mi se javljaju na putu.

Imam prijateljicu koja je rekla da nita ne moe da je natera da prode ispodmerdevina. Rekla sam joj: Ako se boji, predaje se verovanju u dve moi, Dobro iZlo, umesto u jednu. Poto je Bog apsolutan, ne moe da postoji njemu suprotnamo, osim ako ovek sam za sebe ne stvori lano zlo. Da bi pokazala kako verujesamo u jednu mo, u Boga, i da nema moi ili stvamosti u zlu, prodi ispod narednihmerdevina koje ugledas. Uskoro zatim, otila je u banku. Htela je da tamo obavineki posao i eto ti merdevina na njenom putu. Nije mogla da izbegne a da ne prodeispod njih. Drhtala je od straha i ustuknula, vrativi se kui. Nije mogla da se suoisa lavom na svom putu. Ali moje rei odzvanjale su joj u ima i odlucila je da ipakprode ispod merdevina. Bio je to znacajan trenutak u njenom ivotu, poto su je onegodinama drale u ropstvu. Vratila se nazad, ali merdevina vise nije bilo!

To se esto deava. Ako je ovek uistinu reen da uradi ba ono ega se boji, ovoponekad i ne mora da ini.

Ovde je re o zakonu neopiranja, koji mi tako slabo razumemo.Neko je rekao da hrabrost u sebi nosi genijalnost i magiju. Ako se bez straha

suoite s nekom kritinom situacijom, tada ni nemate sa im da se suoite, jer onanestaje sama od sebe.

Objanjenje je da je strah privukao merdevine na enin put, dok ih jeneustraivost uklonila.

Na ovaj nain nevidljive sile uvek rade za onoga ko stalno sam povlai konce,iako to ne zna. Zahvaljujui vibratornoj moi rei, sve to izgovorimo poinjemo i daprivlaimo. Ljudi koji neprestano priaju o bolesti neizostavno je i privuku.

Kada spoznamo istinu, nikada ne moemo biti dovoljno obazrivi u odnosu na onosto govorimo. Imam prijateljicu koja mi esto kae preko telefona: Doi da meposeti, da lepo proaskamo kao nekad. Ovo askanje kao nekad podrazumevada se za jedan sat izgovori skoro pet stotina do hiljadu destruktivnih rei, gde suglavne teme gubitak, nemastina, neuspeh i bolest.

Ja joj uvek odgovorim: Ne, hvala, dosta mi je takvih askanja u ivotu, previsekotaju, ali bie mi drago da proaskamo na novi nacin, i priamo o onome stoelimo, a ne o onome to ne elimo.

Ima jedna stara izreka koja kae kako treba da koristimo rei samo u tri svrhe:da izleimo, blagoslovimo ili napredujemo. Ono sto govorimo o drugima, priaese o nama, a ono to poelimo drugima, elimo samima sebi.

Kletve sustiu onoga koji proklinje.Ako nekome poelimo lou sre, zasigurno emo sebi privui lou sreu. Ako

nekome hoemo da pomognemo da uspe, elimo i pomaemo sopstvenom uspehu.Telo moe da se obnovi i preobrazi uz pomo izgovorene rei i jasne vizije, a

bolest moe potpuno da se izbrie iz svesti. Metafiziari znaju da sve bolesti imajumentalni uzrok, i zato, da bi izlecili telo, prvo moraju da izlee du.

Dua je podsvesni um, i on mora da se izbavi od pogrenog miljenja.

U dvadeset i treem psalmu itamo: On obnavlja moju du. To znai dapodsvesni um ili dua mora da se obnovi ispravnim idejama, i daje mistini brak ustvari brak izmeu due i duha, ili podsvesnog i nadsvesnog uma. Oni treba da budujedno. Kada je podsvesno preplavljeno savrenim idejama nadsvesnog, Bog i coveksu jedno. Ja i Otac smo jedno. To znai da je ljudsko bie jedno sa oblausavrenih ideja, stvoreno na Boju sliku i priliku, i tada dobija mo i vlast nad svimstvorenim stvarima, nad svojim umom, telom i poslovima.

Pouzdano moemo rei da sva bolest i nesrea potiu usled naruavanja zakonaljubavi. Dajem vam novu zapovest: Volite jedni druge, a u igri ivota sva vetinaje u ljubavi i dobronamemosti.

Jedna moja poznanica godinama je patila od neprijatne kone bolesti. Lekari sujoj rekli da je bolest neizleiva i ona je bila oajna. Bila je glumica i stra- hovala jeda e uskoro morati da napusti svoju profesiju, a nije imala druga sredstva zaizdravanje. Ipak, uspela je da dobije dobra ulogu i da na premijeri ostvari velikiuspeh. Dobila je laskave kritike, i bila je radosna i oduevljena. Dan posle premijerenala je poraku o otkazu. Jedan glumac u istoj predstavi bio je ljubomoran na njenuspeh i sve je inio da ona bude otputena. Osetila je da je sasvim obuzimaju mrnja iprezir, pa je zavapila: O Boe, ne dopusti mi da mrzim tog oveka! Te noi jesatima meditirala. Utonula sam u veoma dubok mir, priala mi je. Cinilo se dasam pomirena sama sa sobom, sa supamikom i sa celim svetom. Nastavila sam ovo idve naredne noi, a treeg dana sam otkrila da sam se sasvim izleila od konebolesti!

Traenjem ljubavi i dobronamemosti, ona je ispunila zakon (jer ljubav jeispunjenje zakona) i bolest (koja je potekla od nesvesne ogorenosti) bila jeizbrisana.

Neprekidno kritikovanje stvara reumatizam, zato to kritike, neskladne mislistvaraju neprirodne naslage u krvi, koje se taloe u zglobovima.

Nepravilne izrasline prouzrokovane su ljubomorom, mrnjom, neopratanjem,strahom, itd. Svaku bolest stvorio je um koji nije spokojan. Jednom sam u svojojklasi rekla: Nema svrhe da nekoga pitate 'Sta ti je?' jer isto tako moemo da pitamo'Ko ti je?' Neopratanje je najei uzrok bolesti. Ono e otvrdnuti arterije ili jetru, iuticae na vid. Ono za sobom povlai beskrajne nevolje.

Jednoga dana pozvala sam enu koja je rekla da se otrovala ostrigom. 0, ne,ostriga je bila bezopasna, ti si zatrovala ostrigu, rekla sam joj. Sta ti je? Pa,otprilike devetnaest ljudi, odgovorila mi je. Posvadala se sa devetnaest ljudi ipostalaje toliko neuskladena daje privukla lou ostrigu.

Svaki nesklad spolja ukazuje na mentalni nesklad. Kako je iznutra, tako je ispolja.

Jedini ovekovi neprijatelji nalaze se u njemu samom. I ovekovi neprijateljibie iz njegovog doma. Linost, nas ego, jedan je od poslednjih neprijatelja koje

treba prevazii, jer ova planeta poinje da se inicira u ljubavi. Hristova poruka je:Mir na zemlji, dobra volja meu ljudima. Tako prosvetljeni covek nastoji da seusavri uz pomo svoga suseda. On radi na sebi da bi poslao dobra volju i blagoslovesvim ljudima, a udesno je sto, kad blagoslovimo nekoga, taj nema mo da namnaudi.

Jedan covek me je zamolio da poradim na njegovom uspehu u poslu. Prodavaoje maine, i na tritu se pojavio konkurent s neim sto je reklamirao kao boljumasinu, pa se moj prij atelj uplasio neuspeha. Pre svega, moramo da izbriemo savstrah, rekla sam mu, i znaj da Bog titi tvoje interese, tako da iz ove situacije morada iznikne neka boanska primisao. To e rei, pravu masinu e prodati pravi covek,pravom oveku. I dodala sam: Ne gaji nijednu kritiku misao prema svomkonkurentu. Citav dan mu samo upuuj blagoslove i budi spreman i da ne prodassvoju masinu, ako je to boja volja. I tako je on otiao na zakazani sastanak, bezstraha i bez otpora, blagosiljajui konkurenta. Rekao mi je da je ishod bio krajnjeizuzetan. Masina konkurenta nije proradila, tako daje on svoju prodao.

A ja vam kaem: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas proklinju,inite dobro onima koji vas mrze i molite se za one koji vas vredaju i progone.

Dobra volja proizvodi veliku zatitnu auru oko onoga ko je Salje, i nijednooruje koje se usmeri protiv njega nee uspeti. Drugim reima, ljubav i dobra voljaunitavaju neprijatelje u samom oveku i zato Covek ni spolja nema neprijatelja!

Mir na zemlji onome ko alje dobru volju ljudima!

ZAKON NEOPIRANJANe opiri se zlu. Neka te ne obuzme zlo, ve savladaj zlo dobrim.

Nema toga na kugli zemaljskoj to moe da odoli osobi koja se apsolutno niemune opire.

Kinezi kau daje voda najmoniji elemenat, jer se savreno ne opire. Moe daudubi stenu i zbrie sve pred sobom.

Hrist je rekao: Ne opirite se zlu, jer je znao da zlo zapravo ne postoji i da zatonemamo emu da se opiremo. Zlo potie od ovekove zaludne mate, ili verovanjau dve moi, dobro i zlo.

Postoji jedna drevna legenda da su Adam i Eva jeli sa Maje, drveta Iluzije i dasu videli dve moi, umesto jedne, Boga.

Otuda je zlo lani zakon koji je ovek stvorio za sebe samog, uz pomo psihome ilisna due. San due znai da je ovekova dua hipnotisana posebnim verovanjem (ugreh, bolest i smrt, itd.) koje predstavlja telesnu ili smrtnu misao, a njegova delaodslikavaju njegove iluzije.

U prethodnom poglavlju proitali smo daje ovekova dua u podsvesnom umu i,sta god da oseamo, bilo to dobro ili lose, odslikao je taj vemi sluga. Nae telo i delapokazuju ono sto smo zamiljali. Bolesnik je zamiljao bolest, siromah siromatvo,bogatas bogatstvo.

Ljudi esto pitaju: Zato malo dete privlai bolest, kada je suvie malo da bi aki znalo sta to znai?

Odgovaram im da su deca osetljiva i prijemiva za misli koje drugi imaju0 njima, tako da esto odraavaju strahove svojih roditelja.

Jednom sam cula da je jedan metafiziar rekao: Ako sami ne upravljate svojimpodsvesnim umom, neko drugi e to uraditi umesto vas.

Majke esto nesvesno privlae bolest i nesreu svojoj deci, jer neprekidno nose umislima strah i trae simptome.Jedan moj prijatelj upitao je neku enu da li njena devojica ima male boginje. Ona je

spremno odgovorila: Ne jo. To je podrazumevalo da ona oekuje tu bolest1 da, na taj nacin, priprema put za ono sto nije htela ni sebi ni detetu.

Dodue, oveka koji je usredsreen i utemeljen u ispravnom razmiljanju, kojialje samo dobra volju svojoj sabrai, i koji je bez straha, ne mogu da do- taknu nitida na njega utiu negativne misli drugih. U stvari, on tada moe da prima samodobre misli, poto i sam alje samo dobre misli.

Opiranje je pakao, jer ono dovodi oveka u stanje muenja.Jedan metafiziar dao mi je izvanredan recept za korienje svih trikova u Igri ivota,i to predstavlja vrhunac neopiranja. On je to ovako preneo: Svojevremeno samkrstio decu, i ona su, naravno, imala mnogo imena. Sada vise ne krstim decu, alikrstim dogaaje, s tim to svakom dogadaju dajem isto ime. Ako ne uspem, ja tokrstim kao uspeh, u ime Oca, Sina i Svetoga Duha.

Ovde vidimo sjajan zakon preobraenja, zasnovan na neopiranju. Njegovomizgovorenom reju, svaki neuspeh je preobraen u uspeh.

Zena koja je traila novae i koja je poznavala duhovni zakon obilja, neprestano jemorala poslovno da sarauje sa ovekom koji je inio da se ona osea vrlosiromanom. On je govorio o oskudici i nematini i ona je poela da se hvata zanjegove misli o siromatvu, pa joj se nije svidao i krivilagaje za svoj neuspeh. Znalaje, ukoliko hoe da demonstrira ono sto joj sleduje, mora prvo osetiti daje to primila- oseaj obilja mora da prethodi ispoljavanju istog. Jednog dana joj je sinulo da seona samo opire nastaloj situaciji i da vidi dve moi umesto jedne. Zato jeblagoslovila tog oveka i krstila situaciju kao Uspeh. Potvrdila je: S obzirom nato da postoji samo jedna mo, Bog, ovaj ovek je ovde radi mog dobra i napretka.(Upravo zbog onoga zbog ega se inilo da on nije tu.) Ubrzo posle toga, preko ovogoveka upoznala je enu koja joj je za pruene usluge platila nekoliko hiljada dolara,a ovek se odselio u neki daleki grad i harmonino iezao iz njenog ivota.

Recite: Svaki ovek je zlatna karika u lancu mog dobra, jer su svi ljudi Bog uispoljenju, koji eka na priliku koju mu daje sam ovek, da slui Boanskom planu usvom ivotu.

Blagoslovi svog neprijatelja i oduzee mu njegovo oruje. Njegove strele biepreobraene u blagoslove.

Ovaj zakon vai i za narode bas kao i za svakog pojedinca. Uputite blagoslovenekom narodu, poaljite ljubav i dobru volju svakom njegovom pripadniku ioduzeete mu mo da ini zlo.

Neopiranje je mogue ispravno shvatiti samo uz pomo duhovnog razumevanja.Moji enici esto kau: Ne elim da budem otira. Ja im odgovaram: Kada mudrokoristite neopiranje, niko vise nikad nee moi da gazi po vama.

Sve dok se ovek opire nekoj situaciji, nee moi sa njom da raisti. Ako od njepobegne, ona e ga progoniti.

Jednom prilikom sam ovo ponovila jednoj eni i ona mi je odgovorila: Koliko jeistine u tome! Kod kue sam bila nesrena, nisam volela svoju majku koja je bilakritina i dominantna, tako da sam pobegla od nje i udala se. Medutim, udala sam seza svoju majku, poto mi je mu bio potpuno isti kao majka, pa sam ponovo moralada se suoim sa istom situacijom.

Brzo se pomiri sa sopstvenom nevoljom. To znai, pomiri se da je nepovoljnasituacija dobra, neka te ona ne uznemirava, i ona e nestati sama od sebe. Nita odsvega ovoga me ne dodiruje, izvrsna je afirmacija.

Neskladna situacija potie od nesklada u samom oveku. Kada u njemu nemaemotivnog odgovora na neku neskladnu situaciju, ona se zauvek uklanja sa njegovogputa.

Prematome, moemo primetiti daje ovekov rad uvek na samom sebi.Ljudi mi kau: Poradi na tome da se promeni moj mu, ili moj brat. Ja im

odgovaram: Ne, poradiu na tome da se ti promeni. Kada se ti promeni,promenie se i tvoj mu ili brat.

Jedna moja enica cesto je lagala. Rekla sam joj daje to pogrean metod, jer, akolae, i nju e lagati. Odgovorila je: Ba me briga, ja ne mogu a da ne laem.Jednog dana je preko telefona razgovarala sa ovekom u koga je bila veomazaljubljena. Rekla mi je: Ne verujem mu, znam da me lae. Pa, odvratila sam, isama se slui laima, zato i tebe neko mora lagati, a budi siguma da e to biti upravoona osoba od koje eli istinu. Posle izvesnog vremena, ponovo sam je videla i onami je rekla: Izleila sam se od laganja. Sta te je izleilo? upitala sam. Zivim saenom koja lae gore od mene! odgovorila je.

Cesto se oslobadamo svojih mana tek kada ih vidimo u drugima.Zivot je ogledalo, a mi u onima sa kojima se druimo uvek vidimo samo sebe kao

odraz.Ziveti u prolosti je pogrean metod i naruavanje duhovnog zakona.Isus je rekao: Gle, sadaje obeani as. Sadaje dan Spasenja.Lotova ena se osvmula za sobom i pretvorena je u stub od soli.Kradljivci vremena su prolost i budunost. Ako robujemo prolosti, treba daje

blagoslovimo i zaboravimo, a treba i da blagoslovimo budunost, znajui da nam onadonosi beskrajnu radost, ali bi trebalo da u potpunosti ivimo u sadanjosti.

Jedna ena mi se alila da nema para za kupovinu boinih pokona. Rekla je:Prole godine je sve bilo drugaije. Imala sam puno para i svima sam dala divnepoklone, a ove godine jedva da imam neku paru. Odgovorila sam: Veito e bitibez novca dok si tako patetina i ivi u prolosti. Zivi potpuno sada, i pripremi se zadavanje boinih poklona. Iskopaj svoje kanale i novae e doi. Uskliknula je:Znam ta u! Kupiu neke fine brokatne trake, ukrasni papir i boine paketie.Odvratila sam: Uradi to i pokloni e doi i upakovati se u boine paketie.

Ovim se takoe pokazuje finansijska neustraivost i vera u Boga, jer razum kae:Cuvaj svaku paru, nisi siguma da li e jo dobiti.

Kupila je boine pakete, papir i traku, i nekoliko dana pre Boia dobila je napoklon nekoliko stotina dolara. Kupovina paketa i traka je u podsvest utisnulaoekivanje koje je otvorilo put za pojavu novca.

Moramo da ivimo zadravajui se u sadanjem trenutku. Zato, dobro pogledajtedananji Dan! To je pozdrav Zore!

Potrebno je da budemo duhovno budni, da uvek iekujemo smemice i daiskoristimo svaku priliku.

Jednog dana neprekidno sam u sebi ponavljala: Beskonacni, ne dozvoli da neshvatim u emu je stvar, i te veeri mi se desilo neto veoma vano. Najvanije jeda dan zaponemo pravim reima. Na primer: Neka ovog dana bude Volja Tvoja!Danas je dan upotpunjenja. Zahvaljujem se na ovom savrenom danu, udo e sleditiudo i nee biti kraja udesima. Neka vam ovo postane navika i videete kako e

uda poeti da se deavaju u vaem ivotu.Jednog jutra proitala sam u nekoj knjizi: Pogledaj zaudno u ono sto je pred

tobom! Izgledalo mi je kao da je to moja poruka za taj dan, pa sam je stalnoponavljala: Pogledaj zaudno u ono sto je pred tobom!

Naravno, nikada ne bi trebalo da koristimo afirmacije ako nas apsolutno nezadovoljavaju i nisu ubedljive za nau svest, tako da se cesto neka afirmacija menjada bi odgovarala razliitim ljudima.

Sledea izjava mnogima je donela uspeh: Imam odlican posao, u odlicnimuslovima, odlicno radim, za odlicnu platu!

Ja sam prvi deo dala jednoj svojoj enici, a ona je dodala drugi.To je izjavu inilo izuzetno monom, poto bi dobar rad uvek trebalo dobro platiti,

a u ovom obliku, kao stihovi, lako utiskuje u podsvest. Ona je ila unaokolo i tonaglas pevala, da bi ubrzo dobila odlican posao, u odlicnim uslovima, i radila jeodlicno za odlicnu platu.

Jedan moj drugi student, poslovan covek, uzeo je ovu izjavu, ali je re zaposlenjepromenio u biznis.

Ponavljao je: Imam odlican biznis, uz odlicne uslove, i radim odlicno za odlicnuplatu. Istog popodneva sklopio je posao vredan etrdeset i jednu hiljadu dolara, iakomesecima pre toga u njegovom poslu nije bilo nikakvih aktivnosti.

Svaka afirmacija mora paljivo da se sastavi i da potpuno obuhvati ono to jepotrebno.

Znam za jednu enu koja je bila u oskudici i traila je posao. Dobijala je poslove,ali joj nikad nita nisu platili. Sada zna da doda: Odlican posao, za odlicnu platu.

Covekovo je boanske pravo daimadovoljno! Vise nego dovoljno!Ambari treba da su mu puni, a solja prepuna! To je Boja zamisao za oveka i,

kada covek u sopstvenoj svesti srui prepreke nematine, Zlatno Do- ba bie njegovo,a svaka ispravna elja njegovog srca bie ispunjena!

ZAKON KARME I ZAKON OPRATANJA

Dobijamo samo ono to dajemo. Igra zvana ivot je igra bumeranga. Nae misli,dela i rei vraaju nam se pre ili kasnije, uz zapanjujuu preciznost.

To je zakon karme, to na sanskritu znai povratak. Kako seje, tako e injeti.

Jedna prijateljica ispriala mi je svoju priu koja ilustruje ovaj zakon. Rekla je:Svu svoju karmu stvaram na tetki. Sta god da joj kaem, neko drugi kae meni. Kodkue sam cesto nervozna, i jednog dana, dok mi je za veerom neprekidno netopriala, podviknula sam joj: 'Dosta price, hou da jedem na miru'.

Narednog dana, ruala sam sa enom na koju sam htela da ostavim jak utisak.Uivela sam se u priu, kada mi je ona rekla: 'Dosta price, hou da jedem na miru'.

Moja prijateljica je visoke svesti, pa se njoj karma mnogo bre vraa nego nekomko je na niem mentalnom nivou.

Sto vise covek zna, to je odgovomiji, a onaj ko poznaje Duhovni zakon a nepraktikuje ga, za uzvrat silno pati. Strah od Gospoda (zakona) je poetak mudrosti.Kada bismo re Gospod proitali kao zakon, mnoge stranice u Bibliji bile bi nammnogo jasnije.

Osveta je moja, j a u platiti, ree Gospod (zakon). Zakon je onaj koji sprovodiosvetu, a ne Gospod. Bog oveka vidi kao savrenog, stvorenog na njegovusopstvenu sliku (zamisao), sa dobijenom moi i vla.

To je savrena predstava o oveku, zapisana u Boanskom umu, i ona eka dajecovek prepozna; jer ovek moe da bude samo ono sto sam vidi da jeste,i moe da postigne samo ono sto sam vidi da postie.

Nita se nikada ne dogada bez onoga ko posmatra, drevna je poslovica.Covek vidi svoj neuspeh ili uspeh, svoju radost ili tugu, pre nego sto se one

spuste do realnosti sa scene postavljene u njegovoj mati. Ovo smo se osvedoili usluaju majke koja vidi kako bolesti napadaju njeno dete, ili u sluaju ene koja vidiuspeh za svog mua.

Hrist je rekao: I ti e spoznati istinu, i istina e te osloboditi.Otuda mi vidimo da sloboda (od svih nesretnih okolnosti) dolazi kroz znanje -

znanje Duhovnog zakona.Poslunost prethodi autoritetu, a zakon slua oveka kada ovek slua zakon.

Zakon elektricne struje treba posluati pre nego sto ona pone da slui oveku. Kadase njome neveto rukuje, ona postaje ovekov smrtni neprijatelj. Tako je i sazakonima Uma!

Jedna ena izrazito snane volje poelela je da ima kuu koja je pripadala njenompoznaniku i cesto je stvarala mentalne slike sebe kako ivi utoj kui. Po-sle nekogvremena, covek je umro i ona se uselila u kuu. Nekoliko godina nakon toga, doavido spoznaje Duhovnog zakona, rekla mi je: Mislite li daja imam neke veze sa smru

tog oveka? Odgovorila sam joj: Da, vasa eljaje bila toliko j aka da je svenacinilo prolaz za nju, ali i sami ste platili karmiki dug. Va suprug, koga ste takoneno voleli, umro je ubrzo posle toga, a kua vam je ostala kao skup i beskoristanposed.

Ipak, njene misli ne bi imale uticaja na prvobitnog vlasnika da je bio pozitivan uistini, kao ni na njenog mua. Meutim obojica su bili pod vlau karmikog zakona.Trebalo je da ena kae (oseajui veliku elju za kuom): Beskonana mudrosti,daj mi pravu kuu, jednako lepu kao to je ova, kuu koja je moja prema boanskompravu.

Boanski izbor doneo bi savreno zadovoljstvo i dobrobit svima. Boanskiobrazac je jedini bezbedan obrazac po kome treba da delujemo.

Zelja je ogromna sila i ona mora pravilno da se kanalie, ili dolazi do haosa.Najvaniji korak je prvi korak: pravilno zamoliti.

Uvek treba da zatraimo samo ono to je po Boanskom pravilu nae.Vratimo se primeru. Da je ena zauzela sledei stav: Ako je kua koju elim

moja, ne mogu je izgubiti, a ako nije, daj mi kuu koja je njoj jednaka, vlasnik kuebi moda odluio da se odseli (daje to bio njen boanski izbor), ili bi se u zamenupojavila neka druga kua. Sve sto svojom voljom prisilno dovedemo do ispoljenjauvek je krivo steeno i uvek je na zlu sre.

Covek je upozoren: Neka bude volja Moja, a ne tvoja i, sto je zanimljivo, uvekdobijamo ono to elimo ako se odreknemo svoje volje i tako omoguimoBeskonacnoj mudrosti da deluje kroz nas.

Stani mimo i gledaj spasenje Gospodnje.Dola mi je jedna ena u velikoj nevolji. Njena ki je reila da pode na vrlo

opasno putovanje, i majka je bila prestrasena. Upotrebila je sve mogue argumente,ukazala joj je na sve opasnosti sa kojima e se susresti, i ak joj je zabranila da ide,ali se ker sve vise i vise bunila i postajala sve odlucnija. Rekla sam joj: Vasoj kerisilom nameete svoju volju, a nemate pravo da to inite, dok va strah od puta samoprivlaci ono od ega strahujete, jer ovek privlaci ono ega se boji. Dodala sam:Pustite je i skinite s nje svoje mentalne ruke. Predajte je u Boje ruke, i uputitesledeu izjavu: 'Ovu situaciju polaem u ruke Beskonacne Ljubavi i Mudrosti. Akoje ovo putovanje Boanski plan, blagosiljam ga i vise se ne opirem, a ako nijeboanski isplanirano, zahvaljujem se sto je sada iezlo i nestalo'.

Kroz dan ili dva, erka joj je rekla: Mama, odustala sam od putovanja, isituacija se vratila u svoju prvobitnu nitavnost.

Nauiti da ostanemo pasivni izgleda nam veoma teko. Opirnije sam opisala ovajzakon u poglavlju o neopiranju.

Jedna ena elela je tretman za blagostanje. Ona nije polagala mnogo panjesvom domainstvu, i kua joj je bila u prilinom neredu. Ako hoe da budebogata, mora da bude uredna, rekla sam joj. Svi bogati ljudi su uredni - red je

prvi nebeski zakon. Nikada nee postati bogata ako si aljkava. Imala je smisla zahumor, pa je kuu odmah poela da dovodi u red. Napravila je nov razmetaj,raspremila je fioke u pisaem stolu, oistila tepihe i ubrzo je dolo do velikogfinansijskog ostvarenja u vidu poklona od nekog roaka. Ona se od tada sa-svimpromenila i finansijski brine o sebi tako to stalno vodi racuna o oekivanomblagostanju, znajui daje Bog onaj ko je snabdeva.

Mnogi ljudi ne znaju da pokloni i sline stvari predstavljaju ulaganja, dokgomilanje i tednja neizostavno vode do gubitka.

Poznavala sam oveka koji je hteo da kupi kaput opiven krznom. Obilazio je saenom razne prodavnice, ali nigde nije bilo onoga to je on hteo. Rekao je da su svikaputi izgledali suvie jeftino. Konacno su mu pokazali jedan za koji je prodavacrekao da kota hiljadu dolara, ali da e ga njemu prodati za pet stotina jer je krajsezone. Sva njegova uteevina u tom trenutku iznosila je oko sedam stotina dolara.Razum bi rekao: Ne moe sebi priutiti da skoro sve to ima potroi na jedankaput, ali on je bio veoma intuitivan i nikada nije preterano sledio razum. Okrenuose eni i rekao: Ako kupim ovaj kaput, zaradiu brdo para! I tako se njegova enasaglasila, mada ne preterano oduevljeno. Nakon samo mesec dana, zaradio je desethiljada dolara provizije. Kaput je uinio da se oseti kao bogata, i povezao ga je sauspehom i blagostanjem.

Bez kaputa, ne bi dobio proviziju. To je bilo ulaganje koje se isplatilo uz velikukamatu!

Ako prenebregnemo ono to nas usmerava na davanje ili troenje, isti novac e daode naneki nezanimljiv ili nesrean nain.

Jedna ena mi je ispriala da je na Dan zahvalnosti rekla ostalim lanovimaporodice da nemaju dovoljno novca za prazninu veeru. Ona je imala novac, ali jeodluila da ga utedi.

Nekoliko dana kasnije, nekoje uao u njenu sobu i iz fioke njenog pisaeg stolauzeo tacno onoliko koliko bi kotala veera.

Zakon uvek stoji iza onoga ko hrabro i mudro troi.Jedna od mojih uenica pola je sa svojim malim neakom u kupovinu. Dete je

kukalo za nekom igrackicom a ona je rekla da ne moe da mu je kupi. Najednom jeshvatila da priziva nematinu, umesto da prepozna Boga kao svog snabdevaa! I takoje kupila igracku, a na putu do kue nala je na ulici ba onoliko novca koliko je zanju platila.

Ono sto nam pripada je neiscrpno i nepogreivo kada mu potpuno verujemo, jervera i poverenje moraju da prethode samom ostvaruju. Prema tvojoj veri neka tibude. Vera je sutina stvari kojima se nadamo, dokaz o stvarima koje ne vidimo -jer vera nasu viziju odrava postojanom, a nepovoljne slike unitava i razlae, takoda emo u dogledno vreme njeti, ako ne klonemo duhom.

Isus je doneo dobre vesti (jevandelje) da postoji vii zakon od zakona karme - i

da taj zakon prevazilazi zakon karme. To je zako.i milosti, ili opratanja, koji nasoslobada od zakona uzroka i posledice - zakona doslednosti. Pod okriljem milosti, ane prema zakonu.

Reeno nam je da na ovom nivou ovek anje i tamo gde nije posejao -jednostavno biva obasut Bojim darovima. Sve to Kraljevstvo prua, njegovo je.Ovo neprestano stanje blaenstva eka one koji su prevazili racionalnu, svetovnumisao.

U svetovnoj misli ima patnje i nevolje, a Hrist je rekao: Budi vedrog duha; jasam prevaziao svet.

Svetovna misao je misao o grehu, bolesti i smrti. Isus je video potpununestvamost takvih misli i rekao da e bolest i tuga nestati, a da e i sama smrt, nasposlednji neprijatelj, biti prevazidena.

Sa naune take gledita, sada znamo da smrt moe da se prevazide ako upodsvesni um utisnemo ubeenje u venu mladost i veni ivot.

S obzirom da je podsvest samo mo koja nema usmerenja, ona bespogovomosprovodi naloge koje dobija.

Ako radimo rukovoeni nadsveu (Hristom ili Bogom u oveku) postii emouskrsnue tela.

Covek vise nee odbacivati teio u smrti, ono e biti preobraenp u teloelektrino, o kome peva Volt Vitmen, jer je hrianstvo zasnovano na oprotajugreha i praznoj grobnici.

PREBACIVANJEBREMENAUticanje na podsvest

Kada smo svesni svojih moi i delovanja svoga uma, velika nam je elja dapronaemo brz i lak nain da u podsvest utisnemo impresije dobrog, zato to pukointelektualno znanje Istine nee doneti rezultate.

Sto se mene tie, otkrila sam da je najlaki nain prebaciti breme.Jedan metafiziar je ovo objasnio na sledei nain: Jedina stvar koja svemu u

prirodi daje teinu je zakon gravitacije, a kada bi veliki kamen mogao da se podignedaleko iznad nae planete, u njemu ne bi bilo teine, a upravo je to ono to je IsusHrist mislio kada je rekao: 'Moj jaram je komotan, a moje breme lako'.

On je prevaziao vibracije ovog sveta i delovao je u oblasti etvrte dimenzije, gdesavrenstvo, potpunost, ivot i radost jedino i postoje.

Hrist je rekao: Priite mi svi koji radite i pod tekim ste bremenom, i ja u vamdati odmor. Upregnite se u moj jaram, jer je moj jaram komotan, a moje bremelako.

Isto tako se u pedeset i petom Psalmu kae: Prebaci svoje breme na Gospoda.Na mnogim stranicama Biblije kae se da je boj Boji a ne ovekov, i da covek

uvek mora da ostane miran i doeka Spasenje Gospodnje.Ovo ukazuje da nadsvesni um (ili Hrist koji je u nama) predstavlja jedinicu koja

vodi ovekovu bitku i oslobada ga svih tereta.Prema tome, vidimo da ovek kri zakon ako nosi breme. Ono je i nepovoljna

misao ili stanje, a ova misao ili stanje imaju koren u podsvesti.Cini nam se gotovo nemogue da napredujemo usmeravajui podsvesno iz oblasti

svesnog ili razuma, jer je razum (intelekt) ogranien u shvatanjima i ispunjen jesumnjama i strahovanjima.

Otuda je sasvim u skladu s naukom prebaciti breme na nadsvesni um (ili Hrista unama) gde e ono postati lako ili e se razloiti u sopstveno prvobitno nitavilo.

Jedna ena kojoj je novae bio hitno potreban, olakala se na Hrista u sebi, nanadsvest, izjavom: Prebacujem ovo breme nematine na Hrista (u sebi) i slobodnokreem da dobijem mnogo!

Njeno breme je bilo verovanje u nematinu i, im ga je prebacila na Nadsvestkoja veruje u obilje, rezultat je bio da se na nju sruilo obilje.

Citamo: Hrist u tebi je nada u slavu.Jedna od mojih enica dobila je novi klavir, ali u njenom studiju nije bilo mesta za

njega osim ako ne iznese stari klavir. Bila je krajnje zabrinuta jer je htela da gazadri, a nije znala gde bi mogla da ga smesti. Poela je da oajava, jer novi klavirsamo sto nije stigao. Rekla je kako joj je dolo daponavlja: Prebacujem ovo bremena Hrista u sebi, i idem slobodna. Nekoliko trenutaka kasnije njen telefon jezazvonio i jedna prijateljica ju je zamolila da joj pozajmi njen stari klavir - tako jeproblem reen takorei sam od sebe.

Poznajem enu ije je breme inila ozlojedenost. Ona je rekla: Prebacujem ovobreme ozlojedenosti na Hrista u sebi, i idem slobodna, da budem ispunjena ljubavlju,skladom i sreom. Svemona nadsvest preplavila je podsvest ljubavlju, i ceo njenivot se promenio. Godinama ju je ozlojedenost drala u stanju teke patnje i zarobilajoj je duu (podsvesni um).

Izjavu treba stalno i iznova ponavljati, ponekad satima bez prestanka, u tiini ilinaglas, smireno ali odlucno.

Ovo sam cesto poredila sa navijanjem igracke da bi se pokrenula. Mi moramosebe danavijemo izgovorenim reima.

Primetila sam da prebacivanjem bremena, kad prode izvesno vreme, kao dastvari vidimo jasnije. Nemogue je da jasno vidimo dok smo izloeni mukamakamalnog uma. Sumnje i strah truju um i telo a masta postaje razuzdana i privlacinesreu i bolest.

Postojanim ponavljanjem afirmacije: Prebacujem ovo breme na Hrista u sebi, iidem slobodna, videnje nam postaje bistrije i s njim nastupa oseanje olakanja, apre ili kasnije dolazi do pojave dobrog, bilo da je to zdravlje, srea ili prihod.

Jedan od mojih enika zamolio me je da objasnim tamu pred svitanje. Uprethodnom poglavlju pomenula sam da pre nekog velikog ostvarenja esto izgledakao daje sve krenulo naopako, i teka depresija pomrauje nam svest. To znaci da izpodsvesti izlaze pradavne sumnje i strahovi. Ove prastare olupine podsvesti izlaze napovrinu da bi bile oterane.

Tada ovek moe da se zahvali to je spaen, iako je izgledalo da je okruenneprijateljem (nematinom ili boleu). Uenik je nastavio: Koliko dugo moramo daostanemo u tami? a ja sam mu odgovorila: Sve dok ne budemo mogli da vidimo umraku, kao i: Prebacivanje bremena omoguuje nam da vidimo u mraku.

Da bismo neto utisnuli u podsvest uvek je preko potrebno imati aktivnu veru.Vera bez dela je mrtva.Dau vam jos jedan primer koji pokazuje koliko je ovaj korak neophodan. U

stvari, aktivna vera je most koji covek prelazi do svoje Obeane zemlje.Zbog neke nesuglasice, jednu enu je napustio mu koga je veoma volela.

Odbijao je sve ponude za pomirenje i nije hteo da ima bilo kakve veze s njom.Upoznavi se s duhovnim zakonom, ona je porekla postojanje odvojenosti.

Sacinilaje ovakvu izjavu: Nema odvojenosti u Boanskom umu, zato ni jane mogubiti odvojena od ljubavi i drubenika koji mi po boanskom zakonu pripada.Pokazala je aktivnu veru time sto je svakoga dana postavljala trpezu i za njega, utiitako na podsvest slikom njegovog povratka. Prolo je vise od godinu dana, a da onanijednom nije pokleknula, i on je jednoga dana ao.

Na podsvest esto moemo da utiemo putem muzike. Muzika poseduje osobinuetvrte dimenzije i oslobaa duu iz zatoenitva. Ona ini da udesne stvariizgledaju mogue i lako ostvarive!

Imam jednu prijateljicu koja u tu svrhu svakodnevno koristi gramofon. To jedovodi u savreni sklad i oslobaa njenu matu.

Jedna ena esto igra dok izgovara eljene rei. Ritam i uskladenost muzike ipokreta daju njenim reima ogromnu snagu.

Uenici isto tako moraju upamtiti da ne preziru dan malih stvari.Pred znaajno ostvarenje neizbeno se pojavljuju znaci kopna. Pre nego sto je

Kolumbo doplovio do Amerike, video je ptice i alge, sto mu je govorilo daje kopnoblizu. Tako je i sa ostvarenjem. Meutim, uenici cesto zamene znake sa samimostvarenjem i bivaju razoarani.

Jedna ena je izgovorila re za novi servis za ruavanje. Nedugo posle toganeka prijateljica joj je poklonila jedan stari i okmjeni tanjir. Eto, traila sam servisza ruavanje, a dobila sam samo jedan okrnjeni tanjir, rekla mi je. Taj tanjir jesamo bio nagovetaj blizine kopna, odgovorila sam joj. On pokazuje da ti se servisprimie - tretiraj ga kao ptice i alge, i ubrzo nakon toga servis joj je stigao.

Stalnim pretvaranjem utie se napodsvesno. Ako se pretvaramo da smo bogatii da smo uspeni, vremenom emo njeti.

Deca se uvek pretvaraju, i ako se ne preobratite i ne postanete kao deca,neete ui u Carstvo nebesko.

Znam enu koja je bila vrlo siromana, ali niko nije mogao daje navede da se takoi osea. Zaraivala je manju sumu novca kod bogatih prijatelja koji su je neprestanopodseali da je siromana i da treba da pripazi i da tedi. Bez obzira na njihovaupozoravanja, sve to zaradi potroila bi na neki eir, ili bi nekome neto poklonila,ostajui u ushienom stanju uma. Njene misli uvek su bile usredsreene na lepuodeu, nakit i ostale drangulije, ali bez zavisti prema drugima.

Zivela je u svetu udesnog i jedino joj je bogatstvo izgledalo stvamo. Ubrzo seudala za jednog bogataa i nakit i drangulije postali su vidljivi. Ne znam da li je tajcovek bio boanski izbor, ali je obilje moralo da se pojavi u njenom ivotu, jerjeuvek zamiljala samo obilje.

Nema nam mira ni sree dok ne izbriemo sav strah iz podsvesti.Isus Hrist je rekao: Zbog ega strepite, o vi, malovemi? Sve je mogue onome

ko veruje.Moji enici me cesto pitaju: Kako da se oslobodim strahalJa odgovaram: Tako to eprii onome ega se boji.Tvoj strah ini lava asnim.Pristupi lavu, i on e nestati. Bei od njega i on e jurnuti za tobom.U prethodnim poglavljima pokazala sam kako je lav nematine nestao kada osoba

troi novac bez straha, pokazujui da veruje kako je Bog njena potpora i da je otudanepogreiv.

Izgubivi sav strah od troenja novca, mnogi moji uenici izvukli su se izrobovanja siromastvu i sada su dobrostojei ljudi. U podsvest je utisnuta istina da je

Bog istovremeno Darivalac i Dar, te poto smo jedno sa Darivaocem, jedno smo i saDarom. Postoji izreka: Zahvaljujem se Bogu Darivaocu u ime Boga Dara.

Toliko dugo smo mislima o odvojenosti i oskudici odvajali sebe od dobra i obilja,da je ponekad potreban dinamit da se iz podsvesti izbace ovakve misli, a dinamit jevelika prekretnica.

Videli smo u prethodnom primeru kako se ovek svojom neustrasivou oslobaastege. Trebalo bi da iz sata u sat posmatramo sebe da bismo otkrili da li nas nadelovanje pokree strah ili vera.

Izaberite na ovaj dan kome ete sluiti - strahu ili veri.Moda neko ima strah od nekih linosti. Ne izbegavajte ljude kojih se bojite;

budite voljni da se susreete s njima vedro, i oni e se pokazati ili kao zlatne karikeu lancu vaeg dobra, ili e se harmonino ukloniti s vaeg puta.

Moda se neko boji bolesti ili bacila. Tada bi trebalo da bude neustraiv ineuznemiren u situaciji koja je prepuna bacila, i bie imun.

Bacile moemo da privuemo samo ako imamo istu vibraciju kao bacil, a strahodvlai oveka na nivo bacila. Naravno, bolest prepuna bacila je proizvod kamalnoguma, poto sve misli moraju da se opredmete. Bacili ne postoje u nadsvesti ili Boan-skom umu, i zato su proizvod ovekove isprazne maste.

Do naeg osloboenja doi e za tren oka, kada shvatimo da zlo nema nikakvemoi.

Materijalni svet e izbledeti, a svet etvrte dimenzije Svet Cudesnog, poee dase ispoljava.

I videh novo nebo, i novu zemlju - i tu vise nee biti smrti, ni tuge, ni plaa, nitie vise biti bola; jer sve te stvari iezoe.

LJUBAV

Svaki ovek na ovoj planeti iniciran je u ljubavi. Novu zapovest vam dajem, davolite jedan drugog. Uspenski pise u svom delu Tercijum Organum, daje ljubavkosmiki fenomen i da oveku otvara svet etvrte dimenzije: Svet Cudesnog.

Prava ljubav je nesebina i oslobodena straha. Ona se izliva na predmet svojenaklonosti, ne traei nita za uzvrat. Njena radost je radost davanja. Ljubav je Bog uispoljavanju, i to je najjaca magnetska sila univerzuma. Cista, nesebina ljubavprivlai sebi ono to je njeno. Ona ne treba da trai niti da zahteva. Tek poneko imanajbledu predstavu prave ljubavi. Covek je sebian, tiranski ili pun straha u svojimsimpatijama, i zato gubi ono sto voli. Ljubomora je najgori neprijatelj ljubavi, jernam mata podivlja kada vidimo da onoga koga volimo privlaci neko drugi. Ovistrahovi neizostavno bivaju opredmeeni ako ih ne neutraliemo.

Dola mi je jedna jako uznemirena ena. Covek koga je volela napustio ju je zbogdruge ene, rekavi joj da nikada nije ni nameravao da se njome oeni. Izjedale su jeljubomora i ozlojedenost i rekla je kako se nada da e on patiti onoliko koliko je njunaveo da pati, da bi dodala: Kako je mogao da me ostavi kada sam ga tolikovolela?

Odgovorila sam: Vi ne volite tog oveka, vi ga mrzite. Dalje sam rekla:Nikada ne moete da primite ono Sto nikada niste dali. Dajte savrenu ljubav iprimiete savrenu ljubav. Usavrite sebe na ovom oveku. Dajte mu savrenu,nesebinu ljubav, ne zahtevajui nita za uzvrat. Ne kritikujte niti osudujte, iblagoslovite ga, ma gde bio.

Ne, neu da ga blagoslovim, ako ne znam gde je! odgovorila mi je.Pa, rekla sam, to nije prava ljubav. Kada date pravu ljubav, prava ljubav vam

se uzvraa, bilo od ovog oveka ili nekog njemu ravnom, jer neete ga hteti ako onnije boanski izbor. Poto ste jedno sa Bogom, jedno ste i sa ljubavlju koja vam poboanskom pravu pripada.

Prolo je nekoliko meseci, i stvari su ostale gotovo iste, ali je ona savesno radilana sebi. Rekla sam joj: Kada vas vise ne bude uznemiravala njegova okrutnost,prestae da bude okrutan, poto svojim emocijamato sami privlaite.

Zatim sam joj ispriala za jedno bratstvo u Indiji, gde ljudi nikada jedni drugimanisu govorili: Dobro jutro. Koristili su sledee rei: Pozdravljam boansko utebi. Oni su pozdravljali boanske u svakom oveku i u divljim zverima u dungli, inikada im nita nije naudilo, jer su u svemu ivom videli samo Boga. Rekla sam:Pozdravite boansko u tom oveku, i recite: 'Vidim samo tvoje boansko ja. Vidimte kao sto te Bog vidi, savrenog, sainjenog na Njegovu sliku i priliku'.Primetila je daje postala spokojnija i postepeno izgubila svu ozlojedenost. On je biokapetan, i ona ga je uvek zvala Kep.

Jednog dana je iznenada izgovorila: Bog blagoslovio Kepa, gde god da je.

E, to je prava ljubav, rekla sam joj, i, kada postanete 'pun krug' i vise vas nebude brinula nijedna situacija, imaete njegovu ljubav ili ete privui nekog njemuravnog. U to vreme sam se preselila i nisam imala telefon, pa sam tako na nekolikonedelja izgubila vezu s njom, dok jednog jutra nisam dobila pismo u kome je pisalo:Venali smo se. Cim mi se ukazala prilika, telefonirala sam joj. Prve moje rei bilesu: Sta se desilo? O, uzviknula je, udo! Jednog dana sam se probudila i svapatnja je prestala. Videla sam ga te veeri i on me je pitao da se udam za njega.Venali smo se nakon nedelju dana, a ja nikada nisam videla odanijeg oveka.

Ima jedna stara izreka: Nijedan Covek nije tvoj neprijatelj, nijedan ovek nijetvoj prijatelj, svaki Covek je tvoj itelj.

Prema tome, trebalo bi da se oslobodimo svoje linosti, da sedepersonalizujemo i nauimo ono emu nas svaki ovek ui, pa emo ubrzonauiti svoje lekcije i biti slobodni.

Ljubavnik ove ene nauio ju je da nesebino voli, sto svako, pre ili kasnije, morada naui.

Patnja nije neophodna da bi covek napredovao. Ona je posledica krenjaduhovnog zakona, ali malo je onih koji izgledaju sposobni da se bez nje uzdignu izsna due. Kada su sreni, ljudi obino postaju sebini i automatski se pokreezakon karme. Cesto trpimo gubitak zbog nedostatka uvaavanja.

Poznavala sam jednu enu koja je imala jako dobrog mua, ali je cesto govorila:Uopte mi nije stalo do toga sto sam udata, ali to nema veze s mojim muem.Jednostavno nisam zainteresovana za bracni ivot. Imala je druga interesovanja, ijedva se priseala da ima mua. Mislila je na njega samo kad bi ga videla. Jednogdana mu joj je rekao da voli drugu i otiaoje. Dolami je sva ojaena i ogorena.

To je upravo ono o emu si govorila, odgovorila sam joj. Rekla si da ti nimalonije stalo do toga sto si udata, pa je podsvest radila na tome da te ini neudatom.

0, da, shvatam, rekla je. Ljudi dobijaju ono to ele, a onda se u velikoj meriosete povreeni. Ubrzo se savreno uskladila sa situacijom i znala je da su ovakorazdvojeni oboje mnogo sreniji.

Kada ena postane ravnoduna ili kritina, i prestane da bude nadahnue svomemuu, njemu nedostaje podsticaj sa poetka njihovog odnosa, pa je uznemiren inesrean.

Tako mi je doao jedan utuen, jadan i siromaan covek. Njegova ena sezanimala za Nauku o brojevima i proitala je njegov broj. Izgleda da prikaz nijebio naroito povoljan, poto mi je rekao: Moja ena kae da od mene nikad nitanee biti jer sam dvojka. Ne zanima me koji je va broj, odgovorila sam mu.Vi ste savrena zamisao u boanskom umu, i mi emo traiti uspeh i blagostanjekoje je Beskonana mudrost ve isplanirala za vas. Kroz nekoliko nedelja, dobio jesolidno zaposlenje, a posle godinu ili dve postigao je uspeh kao pisac. Nijedan coveknije uspean u poslu ako ne voli ono sto radi. Slika koju slikar slika iz ljubavi (prema

svojoj umetnosti) je njegovo najvee delo. Raditi tek toliko da bi se preivelo uvek jeneto to svojim ivotom treba obesnaiti.

Nijedan ovek ne moe sebi da privue novac ako ga prezire. Mnogi ljudi ostajusiromani jer kau: Meni novac nita ne znaci i prezirem ljude koji ga imaju. To jerazlog sto su mnogi umetnici siromani. Njihov prezir prema novcu razdvaja ih odnjega.

Cula sam kako jedan slikar kae za drugog: On je los slikar, ima gomilu novca ubanci.

Ovakav stav uma naravno da oveka odvaja od onoga sto mu pripada. On morada bude u skladu s nekom stvari da bi je privukao.

Novac je ispoljenje Boga, kao sloboda od oskudice i nematine, ali uvek mora dabude u opticaju i koristi se u ispravne svrhe. Gomilanje i tednja dovode uvek dogubitka.

To ne znaci da ne treba da imamo kuu i bogatstvo, jer ambari ispravnog ovekabie puni. To samo znaci da ovek nee zadravati ni glavnicu, ako se pojavi prilikada se novac upotrebi. Dajui ga bez straha i radosno, on otvara put za dolazak josvee sume, jer Bog je ovekov nepogreivi i neiscrpni snabdevac.

To je duhovni stav prema novcu, a velika Banka univerzalnog nikada nas neostavlja na cedilu!

Dobar primer gomilanja moemo videti u filmu Pohlepa. Tu je neka ena dobilapet hiljada dolara na lutriji, ali nije htela da ih troi. Gomilala je i tedela, doputalada joj mu pati i gladuje, da bi na kraju ribala podove da zaradi neto za ivot. Volelaje novac sam po sebi i postavila ga je iznad svega ostalog, tako da su je jedne noiubili i oteli joj novac.

To je primer daje ljubav prema novcu koren sveg zla. Sam po sebi, novac jedobar i koristan, ali ako se koristi u destruktivne svrhe, ako se gomila i tedi, ili sesmatra vanijim od ljubavi, on donosi bolest i nesreu, kao i sopstveni gubitak.

Sledite put ljubavi, i sve stvari e se dodavati, jer Bog je ljubav i Bog je potpora.Sledite put sebinosti i pohlepe i tada potpora nestaje, ili bivate odvojeni od nje.

Znam za sluaj jedne vrlo bogate ene koja je gomilala svoj imetak. Retko dajeneto davala, ali je za sebe kupovala i kupovala i kupovala silne stvari. Veoma jevolela ogrlice i kada ju je neka prijateljica upitala koliko ih ima, odgovorila je:Sezdeset i sedam. Kupovala ih je i uvala, briljivo umotane u ukrasnu hartiju. Daje koristila te ogrlice, to bi bilo sasvim na svom mestu, ali ona je krila zakonkorienja. Ormani su joj bili prepuni odee koju nije nikada nosila i nakita koji nijenikada iznet na videlo. Ruke ove ene postepeno su se paralizovale, jer se vrstodrala za stvari, i na kraju je proglaena nesposobnom da vodi svoje poslove a njenobogatstvo je dato drugima da njime upravljaju.

Tako ovek, ne poznajui zakon, dovodi do sopstvenog unitenja.Sva bolest, sva nesrea, potiu od naruavanja zakona ljubavi. ovekovi

bumeranzi mrnje, ozlojeenosti i kritikovanja vraaju se optereeni boleu itugom. Ljubav gotovo da izgleda kao neka izgubljena vetina, ali onaj ko poznajeduhovni zakon zna da se ona mora ponovo zadobiti, jer bez nje ovek postaje kaoprazan zvuk trube i zveket cimbala.

Imala sam jednu uenicu koja mi je iz meseca u mesec dolazila da oisti svest odozlojeenosti. Posle nekog vremena dospela je do take na kojoj je bila ozlojeenasamo na jednu enu, ali ju je ta ena primorala da i dalje radi na sebi. Malo po malo,postala je uravnoteena i usklaena, i jednog dana je sva ozlojeenost izbrisana.

Dola je sva blistajui, i uskliknula: Ne moete da shvatite kako se oseam! Onaena mi je neto rekla i umesto da se razbesnim, ja sam bila puna ljubavi i panje, aona mi se izvinila i bila savreno ljubazna prema meni. Niko ne moe da shvati ovuudesnu lakou koju oseam u sebi!

Ljubav i dobronamernost su neophodne u svakom poslu.Jedna ena mi se alila na svoju poslodavku. Rekla je da je ta ena hladna i

kritina i znala je da ne eli da ona radi na tom mestu. Dobro, odgovorila sam,pozdravi boanske u toj eni i posalji joj ljubav. Ne mogu, rekla je. Ona jeena od mermera. Odgovorila sam: Sea li se price o vajaru koji je traioodredeni komad mermera. Kada su ga pitali zato mu treba, odgovorio je: 'Zato sto umermeru postoji jedan aneo', i od njegaje stvorio izvanredno umetniko delo.

Ljudi su ponekad ispunjeni aljenjem to su prema nekome bili neljubazni, akako je to bilo i pre vise godina.

Ako se greka ne moe ispraviti, njene posledice mogu da se ponite ako smo usadanjem trenutku ljubazni prema nekome.

Ovo sada inim, zaboravljajui na ono to je iza mene i posei ka onom sto jeispred mene.

Tuga, aljenje i kajanje unitavaju elije u naem telu i truju atmosferu koja nasokruuje.

Jedna ena koja je bila duboko tuna rekla mi je: Nauite me da budem srena iradosna, jer me moja tuga ini tako nepodnoljivom prema lanovima porodice, takoda stvaram sve vise i vise lose karme.

Zamolili su me da pomognem eni koja je bila u alosti za svojom erkom. Nisampriznavala nikakvo verovanje u gubitak i odvojenost, i potvrdila sam da je Bogradost, ljubav i mir ove ene.

Zenaje odjednom stekla spokojstvo, ali je po sinu poruila da vise ne pomaem,jer je bila toliko srena, da to naprosto nije pristojno.

Dakle, smrtni um voli da se kai za svoje tuge i kajanja.Poznavala sam enu koja je ila naokolo hvalei se svojim problemima, i tako je,

naravno, uvek i imala ime da se hvali.Staro predubedenje je da ako ena ne brine o deci, ona nije dobra majka. Sada

znamo da je strah majke odgovoran za mnoge bolesti i nezgode koje se javljaju u

ivotu deteta. Jer, strah ivo oslikava bolest ili situaciju koje se pribojavamo, i oveslike se opredmeuju ako ih ne ponitimo.

Srena je ona majka koja iskreno moe rei da svoje dete polae u Boje ruke, istoga zna daje ono boanski zatieno.

Jedna ena se naglo usred noi probudila, oseajui da joj je brat u velikojopasnosti. Umesto da se prepusti strahu, poela je da izgovara iskaze Istine: Covekje savrena zamisao u boanskom umu i uvek je na pravom mestu; prema tome, mojbrat je na pravom mestu, i boanski je zatien.

Narednog dana saznala je da joj je brat bio vrlo blizu neke eksplozije, ali senekim udom na vreme sklonio.

Prema tome, ovek je uvar svoga brata (u mislima) i svaki bi ovek trebalo dazna kako ono to voli boravi u tajnom mestu najvieg i obitava pod senkomSvemonog.

Nikakvo zlo te nee zadesiti, niti e kakva napast prii.Savrena ljubav razgoni strah. Onaj koje straljiv nije savren u ljubavi.Ljubav je ispunjenje Zakona.

INTUICIJA ILI VODJSTVONa svakom putu uvai Njega i On e

upravljati tvojim putevima.

Nijedno postignue nije preveliko za onoga ko zna kolika je mo njegove rei iko sledi svoju intuiciju. On reima pokree nevidljive sile, te moe da obnovisopstveno telo ili promeni svoje opte uslove.

Zbog toga je najvanije izabrati prave rei, pa uenik paljivo bira afirmacije kojeeli da poalje u svet nevidljivog.

On zna da Bog ima sve to mu treba, da svaki zahtev moe da bude zadovoljen ida re koju izgovori oslobaa ovo zadovoljenje.

Trai i dae ti se.Mi moramo da inimo prvi korak. Prii Bogu i On e prii tebi.Ljudi me esto pitaju kako da izvedu neto.Odgovaram: Izgovorite re i nemojte nita da inite sve dok ne dobijete

nedvosmislen podsticaj. Traite podsticaj, reima: Beskonani, otkrij mi put,obznani mi ako postoji neto to treba da uinim.

Odgovor e doi putem intuicije (ili nagovetaja); pomou neije uzgredneprimedbe ili odlomka iz knjige, itd., itd. Odgovori su ponekad sasvim neoekivanoprecizni.

Davanje otvara put ka primanju. Da bismo pokrenuli sopstvene finansije, treba dadajemo. Plaati porez ili davati deseti deo sopstvene zarade stari je jevrejski obiaj,koji sasvim izvesno dovodi do uveanja kapitala. Mnogi od najbogatijih ljudi u ovojzemlji to ine, i ne znam da se to ikad nekome nije isplatilo.

Deseti deo odlazi i vraa se blagosloven i umnoen. Dodue, dar ili porez mora dase daje s ljubavlju i veselo, jer Bog voli onog koji radosno daje. Sav novac trebada se preda bez straha i uz blagoslov.

Ovakav stav uma ini oveka gospodarem novca. Njegovo je da slua, a njegovaizgovorena re otvara zatim nepresune zalihe bogatstva.

Sam ovek ograniava ono to mu pripada sopstvenim ogranienim videnjem.Ponekad nekom eniku sledi ostvarenje velikog bogatstva, ali se on boji da stupi uakciju.

Videnje i delovanje moraju da se obavljaju uporedo, kao u sluaju oveka koji jekupio skupoceni kaput.

Jedna ena je dola kod mene da me zamoli da izgovorim re za njen boljipoloaj na poslu. I tako sam zamolila: Beskonani, otvori put da ova ena dobijesvoj pravi poloaj. Nikada nemojte da traite samo poloaj, zatraite pravipoloaj, mesto koje je ve isplanirano u Boanskom umu, jer je to jedino to e vaszadovoljiti. Zatim sam se zahvalila kao daje ve dobila taj poloaj, i da e se to

ubrzo pokazati. Tako je i bilo - ponuena su joj tri radna mesta, dva u Njujorku ajedno u Palm Biu, pa nije znala koje da odabere. Zatrai nedvosmisleni znak,rekla sam joj. Vreme za odluku je gotovo isteklo, a ona i dalje nije mogla da odluci,da bi jednog dana telefonirala i rekla: Kad sam se jutros probudila, mogla sam daosetim miris Palm Bia. Bila je tamo i ranije i znala je kakvim blagotvomimmirisom odie taj grad. Ako odavde moe da oseti miris Palm Bia, to je sasvimizvesno tvoj znak, odgovorila sam joj. Prihvatila je posao i to se pokazalo kao velikiuspeh. Cesto nam znaci dolaze u neoekivano vreme.

Jednog dana sam hodala ulicom, kad sam najednom osetila snanu potrebu daodem u pekaru koja je bila dve-tri ulice dalje. Razum se opirao, obrazlai: Tamonema niega sto bi ti bilo potrebno. Ipak, nauila sam da ne sledim razum, pa samotila u pekaru, razgledala sve sta je tamo bilo, i zaista nije bilo niega sto sam htela.Medutim, na izlasku sam srela enu na koju sam cesto mislila i kojoj je bilaneophodna pomo koju sam mogla da joj pruim.

Cesto nam se deava da podemo za jednom stvari, a otkrijemo neku drugu.Intuicija je sama po sebi neobjanjiva, ona nam samo pokazuje put.Znak se cesto ukazuje za vreme tretmana. Ideja koja nam se javi moe da nam

se ini krajnje nevanom, ali ponekad su Boiji nalozi tajanstveni.Jednog dana sam na kursu radila tretman da svako dobije neki nedvosmisleni

znak. Nakon toga mi je prila jedna ena koja je rekla: Dok ste obavljali tretman,dobila sam podsticaj da uzmem nametaj iz podruma i iznajmim stan. Ta ena jedola radi tretmana za zdravlje. Rekla sam joj da znam da e joj se zdravlje popravitiako bude imala sopstveni dom, i dodala sam: Verujemda tvoja muka, visok pritisak,potie od toga sto si stvari sklonila u podrum. Nagomilavanje stvari uzrok jenagomilavanju u telu. Prekrila si zakon korienja i tvoje telo plaa kaznu za to.

Zato sam se zahvalila to je Boanski red uspostavljen u njenom umu, telu iposlovima.

Ljudi ni ne sanjaju koliko ono to rade utie na telo. Svaka bolest ima svojmentalni uzrok. Mogue je da se odjednom izleimo spoznajui da je nase telosavrena zamisao Boanskog uma i da je, prema tome, zdravo i savreno, ali akonastavimo destruktivno da mislimo, da pravimo tajne zalihe, da mrzimo, strahujemo,osudujemo, bolest e se ponovo vratiti.

Isus je znao da sve bolesti potiu od greha, pa je posle izlecenja opomenuoleproznog da ide i vise ne grei, da ga ne bi zadesilo neto jos gore.

Radi trajnog izlecenja, ovekova dua (ili podsvesni um) mora da postane beljaod snega. Metafiziar uvek mora da zade vrlo duboko da bi naao odgovarajuimentalni uzrok.

Isus je rekao: Ne prekorevaj, da i sam ne bude prekoren.Ne osuuj, da ti se ne bi sudilo.Mnogi su prekorevanjem drugih na sebe navukli bolest i nesreu.

Ono to osudujemo kod drugih, privlaimo samima sebi.Dola mi je jedna prijateljica, sva besna i uznemirena, jer ju je mu napustio zbog

druge ene. Prekorevala je tu drugu enu, neprekidno govorei: Znala je da je onoenjen ovek i nije imala pravo da prihvati njegovo udvaranje. Prestani daprekorevas tu enu, rekla sam joj. Blagoslovi je i zavri s tom situacijom, inae eto isto privui sebi. Ogluila se o moje rei i kroz godinu- dve i sama se dubokozainteresovala za jednog oenjenog oveka.

Covek uzima u ruke neizolovanu icu uvek kada nekoga kritikuje ili prekoreva, itada moe da oekuje sok.

Neodlunost je kamen spoticanja na mnogim putevima. Da biste je prevazili,ponavljajte izjavu: Uvek imam neposredno nadahnue i brzo donosim ispravneodluke.

Ove rei utiu na podsvest i uskoro otkrivamo da smo budni i oprezni, kao i dabez oklevanja inimo prave stvari. Nalazim da je destruktivno obraati se psihikojravni za vodstvo, jer je to ravan mnogih umova a ne Jednog uma.

Kada otvorimo um za subjektivnost, postajemo meta sila unitenja. Psihikaravan je proizvod ovekovih smrtnih misli, i na nivou je suprotnosti. Moemo daprimimo bilo dobre ili lose poruke.

Nauka o brojevima i tumaenje horoskopa odravaju oveka na niem,mentalnom (ili smrtnom) nivou, jer se bave jedino karmikim putem.

Znam oveka koji je, prema horoskopu, odavno trebalo da bude mrtav, a iv je i uovoj zemlji vodi jedan od najvei pokreta za uzdizanje oveanstva.

Potrebno je da imamo veoma jak um da bismo mogli da ponitimo zlaproroanstva. Uenik treba da izjavi: Svako lano proroanstvo nestae. Svaki plankoji nije isplanirao moj Otac na nebu rasturie se i nestati, a boanska primisao sadabiva odobrena.

Kad god dobijete neku dobru vest o predstojeoj srei ili bogatstvu, nosite je usebi i oekujte, i ona e se pre ili kasnije ispoljiti, nezavisno od zakona verovatnoe.

Svoju volju treba da koristimo da bismo podrali univerzalnu volju. Hou da seispuni VoljaBoja.

Boja volja je da se svakom oveku ostvari svaka ispravna elja njegovog srca, aovekova volja treba da se koristi da bi se zadrala savrena vizija, bez oklevanja.

Bludni sin je rekao: Ustau i poi svome Ocu.Ponekad je uistinu napor volje napustiti trice i kuine smrtnog naina miljenja.

Prosenom oveku mnogo je lake da strahuje nego da veruje; otuda je vera naporvolje.

Kad se duhovno probudimo, prepoznajemo da svaki spoljanji nesklad odgovaranaem mentalnom neskladu. Ako posmemo ili padnemo, esto spozna- jemo daposremo ili padamo u stanju naeg duha.

Jednog dana, neka od mojih uenica hodala je ulicom prekorevajui nekoga u

mislima: Ta ena je najneprijatnija ena na kugli zemaljskoj, kada su iznenada trideaka naglo istrala iza ugla i samo to je nisu oborila. Nije prekorila deake, ve jeodmah prizvala zakon opratanja i pozdravila boanstvenost u toj eni. Mudrost seogleda kroz dobronamemost i svi njeni putevi su mir.

Kada uputimo molbu Univerzalnom, moramo da budemo spremni naiznenaenja. Moe nam se uiniti da je sve polo naopako, mada je u stvamosti baonako kako treba.

Vratiu vam ono to su vam skakavci godinama unitavali.Skakavci su sumnje, strahovi, ozlojeenosti i aljenja smrtnog miljenja.Samo nepovoljne misli uskrauju oveku ono to mu pripada, jer Nema onoga

ko mu daje do njega samog, i nema onoga ko mu oduzima, do on sam.Covek je ovde da bi potvrdio Boga i osvedoio istinu, a Boga moe jedino da

potvrdi ako nematinu pretvori u obilje i nepravdu u pravdu.

SAVRSENOSAMOOSTVARENJE ILI BOANSKIPLAN

Nema vetra koji moju barku moe da skrene s puta niti da promeni plimu sudbine.

Za svakog oveka postoji savreni nain da ostvari sebe. Postoji mesto koje ontreba da popuni i koje ne moe da popuni niko drugi, neto to on treba da uradi i stoniko drugi ne moe da uradi - to je njegova sudbina!

Ovo postignue se uva kao savrena zamisao u Boanskom umu i eka da gaovek prepozna. Poto je sposobnost imaginacije kreativna sposobnost, neophodno jeda prvo neto vidimo, pre nego se to ostvari.

Prema tome, na najvei zahtev je da se ispuni Boanskiplan naeg ivota.Moda nemamo nikakvu ideju ta je to, jer mogue je da je duboko u nama

skriven neki udesan talenat.Naa molba treba da glasi: Beskonani, otvori put da se u mom ivotu ostvari

Boanski plan. Neka se genije skriven u meni sada oslobodi, daj da jasno vidimsavreni plan.

Savreni plan obuhvata zdravlje, bogatstvo, ljubav i savreno samoostvarenje. Toje poredak u ivotu koji nam donosi savrenu sreu. Kada uputimo ovu molbu, moedoi do velikih promena u naem ivotu, jer smo se skoro svi poprilino udaljili odBoanskog plana.

Znam daje u sluaju jedne ene to izgledalo kao daju je pogodio ciklon, ali vrlobrzo je sve preuredeno i stare uslove su zamenili novi i udesni.

Savreno samoostvarenje nikada nee biti mukotrpan rad; naprotiv, tako e nasobuzeti da e nam se gotovo initi da se samo igramo. Uenik takode zna, s obziromda na svet dolazi tako sto Bog brine o nj ego vim potrebama, da mu je pri ruci sve toje potrebno za savreno samoostvarenje.

Mnogi geniji su se godinama borili da dobiju ono sto im treba, a da su samo toizgovorili uz odgovarajuu veru, neophodna sredstva ubrzo bi se stvorila.

Jednog danaposle nastave, priao mi je ovek i dao mi novi.Rekao je: Na svetu imam samo sedam novia, i vama u dati jedan, jer verujem

u mo vae izgovorene rei. Hteo bih da u moje ime izgovorite re za moje savrenosamoostvarenje i blagostanje. Izgovorila sam re i ponovo sam ga videla tek poslegodinu dana. Pojavio se uspean i srean, s gomilom novca u depu. Rekao je: Cimste izgovorili re dobio sam posao u jednom udaljenom gradu i sada zracimzdravljem, sreom i obiljem.

Traite nedvosmislene znake i put e vam biti olakan i uspean.Ne treba da vizualizujemo ili nasilno utiskujemo neku mentalnu sliku. Kadazatraimo da nam u svesni um doe Boanski plan, u bleskovima e nam se pojavitinadahnue i poeemo da vidimo kako ostvarujemo neto izuzetno. To je slika, ili

zamisao, koje moramo bez oklevanja da se drimo.Ono to traimo trai nas same - telefon je traio Bela, svog pronalazaa!Roditelji nikada ne bi trebalo da prisiljavaju svoju decu na uspeh, niti da im

nameu izbor zanimanja. Uz znanje duhovne Istine, u ranom detinjstvu, ili ak i prerodenja, mogu da izgovore zahtev za ostvarenje Boanskog plana.

Pre roenja bi trebalo rei: Neka se Bog u ovom detetu savreno ostvari. Neka seBoanski plan njegovog uma, tela i poslova ostvari u njegovom ivotu, krozvenost.

Neka bude Volja Boja, a ne ljudska; Boji plan, a ne ljudski. To je zapovest kojase provlaci kroz sve Svete spise, a Bibilija je knjiga koja se bavi naukom uma, kojanam govori kako da duu (ili podsvesni um) oslobodimo iz ropstva.

Bitke koje su u njoj opisane su slike oveka koji vodi rat protiv smrtnih misli.Covekovi neprijatelji potiu iz njegovog sopstvenog domainstva. Svaki covek jeJehosafat, i svaki covek je David koji ubija Golijata (smrtnu misao) malim belimkamikom (verom).

Zato covek treba da pazi da ne bude pokvareni i lenji sluga koji je pokopaosvoje talente. Ako ne iskoristimo svoje sposobnosti, plaamo teku kaznu.

Cesto se izmeu nas i naeg savrenog samoostvarenja isprei strah. Trema jespreila mnoge genijalne ljude da se ostvare. To je mogue prevazii ako se izgovorire ili obavi tretman. Tada gubimo svaku samosvest i naprosto oseamo da smokanal kroz koji se ispoljava Beskonacna mudrost.

Mi postajemo neposredno nadahnuti, neustraivi i sigumi, jer oseamo da Otac unama obavlja sav posao.

Cesto je na moje asove dolazio jedan deak sa svojom majkom. Zamolio me jeda izgovorim re za njegov predstojei ispit u koli.

Posavetovala sam mu da uputi sledeu izjavu: Ja sam jedno sa Beskonacnommudrosti. Znam sve sto treba da znam o ovom predmetu. Izvrsno je znao istoriju, alinije bio siguran u matematici. Kada sam ga ponovo videla rekao mi je: Izgovoriosam re za matematiku i odlicno sam proao, ali mislio sam da mogu da se oslonimna samog sebe u istoriji i dobio sam jedva dovoljnu ocenu. Cesto doivljavamone-ko osujeenje kada smo previse sigumi u sebe, sto znaci da verujemo svojojlinosti, a ne Ocu u nama.

Uenik mora stvoriti naviku da svakog minuta praktikuje Prisustvo Boga. U svemu to radi uvai ga.Ponekad neki beznaajan dogaaj moe da bude prekretnica u naem ivotu.

Robert Fulton je, posmatrajui kako para izlazi iz ajnika sa kljualom vodom videoparobrod!

Cesto sam primetila kako neko od enika spreava ostvarenje pruajui otpor ilibirajui put. On se uzda samo u jedan kanal, kako bi do ostvarenja dolo onako kakoon to eli, to stvari dovodi do zastoja.

Moj nain, a ne tvoj! zapovest je Beskonane mudrosti. Kao i svaka Sila, bilato para ili elektricitet, ona mora da ima motor ili instrument koji je bez otpora da bipreko njega delovala, i upravo je ovek taj motor ili instrument.

Stalno i iznova oveku se kae da se umiri. 0 Judo, ne plai se, ve im sesutra usprotivi, jer Gospod e biti s tobom. Nee morati sam da vodi tu bitku;pripremi se i umiri, i spasenje Gospodnje bie s tobom.

To smo videli u sluaju ene koja je osvojila ljubav oveka koga voli, kada jesva patnja prestala, kad je prestala da prua otpor i postala mima.

Cilj enika je Staloenost! Staloenost je Snaga, jer ona Bojoj snazi prua prilikuda se silovito ispolji kroz oveka, tako da on rei i uradi na Njegovo zadovoljstvo.

Staloen, on jasno razmilja i brzo donosi ispravne odluke - nikada ne proputapriliku.

Gnev nam pomrauje vienje, zagaduje krv, koren je mnogih bolesti i uzrokpogrenih odluka koje vode u neuspeh. On je prozvan jednim od najgorih grehova,jer su njegove posledice toliko tetne. Uenici naue da u metafizici greh ima mnogoire znaenje nego u starim enjima. Sve sto je bez vere je greh.

Otkrivamo da su strah i zabrinutost smrtni gresi. Oni predstavljaju izopaenuveru i preko iskrivljenih mentalnih slika prouzrokuju upravo one stvari od kojihstrahujemo. Rad enika se sastoji u tome da istera ove neprijatelje (iz podsvesnoguma). Kada je ovek neustraiv on je savren! Meterlinkkae: Covek je uplaeniBog.

Dakle, kao to smo u prethodnim poglavljima proitali, strah moemo daiskorenimo samo ako pristupimo onome od ega se bojimo. Kada su Jehosafat injegova vojska bili spremni da se suoe sa neprijateljem, pevajui: Hvala Gospodu,jer je njegova milost vena, otkrili su da su njihovi neprijatelji unitili jedni druge, ida nemaju s kim da se bore.

Uenik esto odlae svoje ostvarenje verovanjem u nepotpunost. Trebalo bi daizjavi sledee: U Boanskom umu postoji jedino potpunost, otudaje moje ostvarenjepotpuno. Moj savreni posao, moj savreni dom, moje savreno zdravlje. Sve tozatrai su savrene ideje zapisane u Boanskom umu i moraju da se ostvare, uzmilost, na savreni nacin. On se na nevidljivom planu zahvaljuje sto je to ve dobio,i aktivno se priprema da na vidljivom planu to i primi.

Jednoj od mojih uenica bilo je potrebno finansijsko ostvarenje. Prila mi je sapitanjem zasto se to jo uvek nije ispunilo.

Odgovorila sam joj: Moda si navikla da stvari ostavlja nedovrene, pa jepodsvest stekla naviku da nita ne dovri (kako je spolja, tako je iznutra).

U pravu ste, rekla je. Cesto neto zaponem i onda to nikada ne dovrim.Idem kui da zavrim neke stvari koje sam zapoela pre nekoliko nedelja, i znam dae to biti od uticaja na ono to oekujem.

Priljeno je ila i uskoro je zavrila zapoetu stvar. Ubrzo posle toga i novac joj je

pristigao na najudnovatiji mogui nain.Tog meseca je njen mu dva puta dobio platu. On je rekao pretpostavljenima da

su pogreili, ali oni su mu odgovorili da zadri novac.Kada ovek zatrai, verujui, on mora i da primi, jer Bog stvara sopstvene

kanale!Ponekad me pitaju: Pretpostavimo da neko ima nekoliko talenata, kako da zna

koji da izabere? Zahtevajte da vam se nedvosmisleno pokae. Recite: Beskonacni,daj mi nedvosmisleni znak, otkrij nacin za moje savreno samoostvarenje, pokai mikoji od talenata treba sada da upotrebim.

Znam da su ljudi iznenada kretali u sasvim novi posao i bili potpuno sposobni daga obavljaju uz sasvim malu ili nikakvu obuku. Zato objavite: Savreno sam obuenza Boanski plan mog ivota, i hrabro koristite sve prilike.

Neki ljudi rado daju, ali nerado primaju. Odbijaju darove zbog ponosa ili nekognegativnog razloga, i time blokiraju svoje kanale, a neizostavno im ostane vrlo maloili nita.

Jednoj eni koja je poklonila veliku svotu novca, ponudili su dar od nekolikohiljada dolara. Ona je odbila da ga primi, rekavi da joj novac ne treba. Ubrzo posletoga njena finansijska sredstva su blokirana i ona se nala u dugu bas za onolikusumu koja joj je bila ponudena. Covek treba blagodamo da prihvati hleb koji mu seza vodu uzvrati - dragovoljno si dao, dragovoljno e i primiti.

Uvek postoji savrena ravnotea izmeu davanja i primanja i, mada treba dadajemo ne razmiljajui o uzvraanju, krimo zakon ako ne prihvatimo ono sto namse uzvrati; jer svi darovi su od Boga, a covek je samo posrednik.

Onaj koji prima nikada ne treba da pomisli kako je onaj koji daje siromah. Kadami je covek davao jedan cent, ja nisam rekla: Jadnik, on jedva moe sebi da priutida mi toliko da. Videla sam ga zatim kao bogatog i uspenog, i kako mu navire svesto mu pripada. Misao je ta koja je do svega toga i dovela. Ako je neko los primalac,mora da postane dobar, tako da primi ak i potansku marku, ako mu je poklonjena,da potpuno otvori svoje kanale za primanje.

Gospod voli onoga koji rado pri