175472867 pittacus lore ja sam Četvrti

8/12/2019 175472867 Pittacus Lore Ja Sam etvrti

1/411


2/411
http://www.crowarez.org/


3/411


4/411

Pitakus Lor

Ja sam etvrtiKnjiga prva o Lorijencima / Darovi

S engleskog prevela

Olivera Markovi

Beograd, april 2011


5/411

Dogaajiopisani u ovom romanu su stvarni.Imena i nazivi mesta su izmenjeni kako bi sezatitila

estorkasa Lorijena, koja se i dalje skriva.Shvatite ovo kao prvo upozorenje.Druge civilizacije zaista postoje.

Neke od njih nastoje da vas unite.


6/411

Prolog

Vrata poinju da se tresu. To je krhka pregradasainjenaod bambusovih tapovavezanih raskupusanimkonopcem. Potres je slab i prestaje gotovo istog trenutka.

Obojica diu glave, jedan je etrnaestogodinji deak adrugi pedesetogodinji mukarac, za koga svi misle damu je otac, ali on je zapravo roen u blizini sasvimdrugaijedunglena drugoj planeti, stotinama svetlosnihgodina udaljenoj od ove. Obnaeni do pojasa, lee nasuprotnim stranama kolibe u krevetima, iznad kojih su

postavljene mreice protiv komaraca. uju udaljeni

prasak, liina zvuk koji proizvodi ivotinjapri lomljenjugrane drveta, samo to u ovom sluaju taj zvuk ostavljautisak da je slomljeno itavostablo.

taje to? upita deak.Pst odgovara mukarac.ujese samo zujanje insekata i nitavie.Osetivinov

potres, mukarac izbacuje jednu nogu preko ivicekreveta. Potres je snaniji i traje due a tu je nov zvuklomljave, ali ovaj put je blie.Mukaracustaje s kreveta ipolako prilazi vratima. Tiina. Mukarac udie dubokodok polako prua ruku ka kvaci. Deak se uspravlja ukrevetu.

Ne apatom ga odgovara mukarac, i tog istogtrena otricamaa,dugakai sjajna, skovana od blistavog


7/411

belog metala, koji ne postoji na Zemlji, probija se kroz

vrata i zariva duboko u mukarevegrudi. Izbija itavihpetnaest centimetara iz njegovih lea a zatim se brzo

povlai.Mukarac stenje. Deakuplaeno hvata vazduh.Mukarac udie jedan jedini put i izgovara samo jednure:Bei.A zatim beivotnopada na pod.

Deakskaes kreveta i provaljuje kroza zadnji zid. Nemui se da trai vrata ili prozor; bukvalno protravakroza zid, koji se rastavlja pred njim kao da je napravljen

od papira, premda je zapravo sagraenod vrstog,jakogafrikog mahagonija. Istrava u no nad Kongom,preskae drvee dok tri skoro sto kilometara na sat.Njegova ula vida i sluha daleko nadmauju ljudskesposobnosti. Zaobilazi drvee, kida zapetljanu vinovulozu i u jednom koraku preskae male potoke. Tekikoraci ga slede i svakog asamu se sve viepribliavaju.Njegovi progonitelji takoe imaju posebne moi. I nosenetosa sobom. Netoo emuje on samo nauo,a za taje verovao da nikada neevideti na Zemlji.

Zvuk lomljave se pribliava. Deak uje potmulu istrahovitu riku. Svestan je da ono iza njega, ta god tobilo, ubrzava. U dunglipred sobom uoavaistinu.Stiedo nje i vidi duboki klanac sto metara irok i isto tolikodubok, na ijemdnu se nalazi reka. Obale reke krcate suogromnim stenama stenama o koje e se smrskatiukoliko padne na njih. Njegova jedina ansa da pobegnejeste da preskoi klanac. Imae mali prostor za zalet isamo jednu priliku. Jednu jedinu priliku da spase ivu

glavu. ak i za njega, kao i za druge na Zemlji slinenjemu, to je bezmalo nemoguskok. Da se krene natrag,


8/411

sieniz klanac ili pokuada se s njima obrauna,za njegabi znailosigurnu smrt. Ima samo jednu priliku.

Iza leaujezagluujuuriku. Sada su devet metara...

est metara iz njega. Pravi pet koraka unazad i hvatazalet i tik pred ivicom ponora, skae i polee prekoklanca. U vazduhu je tri-etiri sekunde. Vriti, rukurairenihispred sebe, iekujuisigurnost ili smrt. Zatimudara o zemlji i kotrlja se naglavake samo da bi sezaustavio ispod drveta mamutovca. Osmehuje se. Ne

moeda veruje da je uspeo i da epreiveti.Ne eleidaga oni vide, svestan da mora tovieda se udalji od njih,on ustaje. Moraeda nastavi da tri.

Okree se prema dungli. U trenutku kad to ini,ogromna akaobavija se oko njegovog grla. Pod nogamavie ne osea zemlju. Koprca se, utira,pokuava da se

oslobodi, ali zna da je uzalud, da je sve ve gotovo.Trebalo je da pretpostavi da enaii sa obe strane i da,kada ga pronau,vieneemoida pobegne. Mogadoracga pridietako da mu bolje vidi grudi i amajliju, koja visioko njegovog vrata amajliju koju nosi samo njegovavrsta. Kida je i sklanja negde unutar svog dugakogkaputa. Izvlai ruku, ali sada njome stee blistavobelimetalni ma. Deak gleda u Mogadoreve duboke,razmaknute i bezizraajnecrne oii progovara.

Darovi ive.Pronaiejedan drugog i, onog asakadbudu spremni, unitievas.

Mogadorac se smeje, to je odvratan, podrugljiv smeh.

Diema, jedino oruje u celom kosmosu koje moe da

prekine aroliju koja je do tog kobnog dana titiladeaka,


9/411

a jo uvek titi ostale. Uperen k nebu, mabiva obasjansrebrnim plamenom, kao da oivljava, predoseajuisvoju misiju i grei se u iekivanju. I dok se ma

obruava, obrazujui luk svetlosti, koji seva kroz crnilodungle, deak i dalje veruje da e neki deo njeganastaviti da ivi, da e neki deo njega ipak uspeti da sevrati kui. Zatvara oi deli sekunde pre nego to mazada udarac. A onda je sve gotovo.


10/411

1.

Na poetku nas je bilo devetoro. Otili smo jo doksmo bili veoma mladi, skoro premladi da bi se seali.

Skoro.

Reeno mi je da se zemlja tresla, da su nebesa bilaispunjena svetlou i eksplozijama. Desilo se to tokomone dve nedelje kada oba naameseca vise na suprotnimstranama horizonta. Bilo je to vreme slavlja, i eksplozije

su pogreno protumaene kao vatromet. Nije to biovatromet. Bilo je toplo, blagi povetarac duvao je s mora.

Uvek sluam o vremenu: bilo je toplo. Duvao je blagipovetarac. Nikada nisam shvatio zbog egaje to vano.

ivo se seam kako je moja baka izgledala tog dana.Bila je izbezumljena od straha i tuna.U oima su joj sevidele suze. Moj deda je stajao iza nje. Seamse kako jojse u naoarima ogledala svetlost s neba. Svi su se grlili.Izmeuzagrljaja, zaulebi se neke rei.Ne seamih se. I

to me besomunoproganja.Putovanje ovamo potrajalo je itavugodinu. Kada smo

stigli, imao sam pet godina. Na zadatak je bio da seprilagodimo kulturi ove planete do povratka na Lorijen,

onda kada ivot na njoj ponovo bude mogu. Nasdevetoro je bilo prinuenoda se ratrkapo svetu; svako

je morao poisvojim putem. Niko od nas nije znao kolikodugo eto trajati. Jouvek ne znamo. Niko od njih ne zna


11/411

gde sam ja, niti ja znam gde su oni, niti kako sada

izgledaju. Na taj nainse meusobnotitimo jer je na nas,pred odlazak, baena zatitnika arolijaarolija zbog

koje moemo biti ubijeni samo prema svom rednombroju, pod uslovom da ostanemo razdvojeni. Ukoliko se

okupimo, ta arolija eprestati da nas titi.Kad god je neko od nas uhvaeni ubijen, oko desnog

lanka na nozi ostalih preivelih javlja se oiljak. A nalevom lanku,otkad je prvi put na nas baenalorijenska

arolija, imamo mali oiljak,netonalik amajliji koju svinosimo. Kruni oiljak je drugi deo zatitne arolije.Sistem upozorenja koji nas obavetava koliko nas jeostalo i kada stiemona red. Bol od oiljkaprobudio meje iz sna kad se goruiutiskivao u moju kou.iveli smo uArizoni, u malom gradiu u blizini granice s Meksikom.Vritei sam se probudio usred noi, u agoniji,prestravljen oiljkom,koji se eeiusekao u moju kou.Bio je to prvi znak da su nas Mogadorci pronalina Zemljii znak upozorenja na opasnost. Pre nego to se oiljakpojavio, bezmalo sam uspeo da ubedim sebe da me moje

uspomene varaju, da ono tomi je Henri rekao nije tano.eleo sam da budem normalno dete i da vodim normalan

ivot, ali sam tada spoznao, izvan svake sumnje irasprave, da ja to nisam. Sledeegdana smo se preselili uMinesotu.

Drugi oiljak mi se pojavio u dvanaestoj godini. Biosam u koli, u Koloradu, gde sam uestvovao natakmienjuu spelovanju. Onog asakad me je prostrelio

bol znao sam tase deava,tase desilo broju dva. Bol jebio neverovatan, ali ovaj put podnoljiv. Nisam hteo da


12/411

napustim binu, ali mi se od vreline zapalila arapa.Nastavnik koji je vodio takmienje poprskao me jepenom iz aparata za gaenjepoarai urnome odvezao u

bolnicu. Lekar u hitnoj slubi je otkrio prvi oiljak ipozvao policiju. Kad je Henri doao u bolnicu, pretili suda e ga uhapsiti zbog zlostavljanja deteta. Meutim,poto nije bio u mojoj blizini kad mi se pojavio drugioiljak, bili su prinueni da ga puste. Seli smo u auto iodvezli se, ovaj put u Mejn. Za sobom smo ostavili svu

imovinu, osim lorijenske krinje, koju je Henri vukao sanama prilikom svake selidbe. Dvadeset i jedan put dosada.

Trei oiljak mi se pojavio pre sat vremena. Sedeosam na pontonu. amac je bio vlasnitvo roditeljanajpopularnijeg momka u mojoj koli, a on je, beznjihovog znanja, na njemu organizovao zabavu. Nikada

pre me niko iz kole nije pozvao na zabavu. Znajui dabismo svakog asa mogli nenadano otii, uvek sam sedrao po strani. Meutim,ve dve godine je bilo mirno.Henri na vestima nije uonitatobi moglo Mogadorcedovesti do bilo koga od nas ili ih uputiti gde se nalazimo.

Zato sam stekao par prijatelja. Jedan od njih me je

upoznao sa momkom koji je napravio ovu zabavu. Okupilismo se na pristaniru. Na amcu su bila tri rashladnafriidera, nekoliko muziara i devojice, koje su mi sedopadale izdaleka, ali sa kojima nikada nisam razgovarao

iako sam to prieljkivao.amac se otisnuo iz pristanitaizaaovieod jednog kilometra unutar Meksikog zaliva.

Sedeo sam na ivici amca, stopala uronjenih u vodu ipriao sa slatkom crnokosom, plavookom devojkom, po


13/411

imenu Tara, kad sam osetio da se oiljakpojavljuje. Vodaoko moje noge poela je da vri, a mesto na kome seusecao oiljak poelo da sija. Trei lorijenski simbol,

tree upozorenje. Tara je vrisnula i ljudi su poeli da seokupljaju oko mene. Bio sam svestan da ne postoji nainda objasnim ono to se dogodilo. I bio sam svestan daemosmesta morati da odemo.

Ulog je sada bio znatno vei.Pronalisu broj tri, i gdegod bio on ili ona, sada je mrtav. Zato sam se potrudio da

umirim Taru, poljubio je u obraz i rekao joj da mi je dragoto sam je upoznao i da se nadam da e imati lep i dugivot.Skoiosam sa ivice amcai zaplivao, sve vreme podvodom, izuzev tosam jednom izronio po vazduh negdena pola puta, pa najbretosam mogao otplivao do obale.Trao sam du autoputa, uza sam drvored, kreui sebrzinom jednakoj onoj kojom su se kretali automobili na

putu. Stigavi kui, Henrija sam zatekao kraj nizamonitora i ekrana koje koristi za pretraivanje vestiiromsveta, kao i aktivnost policije u naojoblasti. Znaoje ta se desilo iako mu nita nisam rekao, mada mi jezavrnuo vodom natopljene pantalone da proveri oiljke.

U poetkunas je bilo devetoro.Troje vienema, mrtvi su.Ostalo je nas estoro.Proganjaju nas i nee se zaustaviti dok nas sve ne

ubiju.

Ja sam etvrti.I znam da sam sledei.


14/411

2.

Stojim nasred kolskog prilaza i piljim u kuu.Svetlo jeruiasto, skoro da lii na nadev na torti, a kua jepostavljena na drvenim ipovimatri metra iznad zemlje.Ispred kuese njiekronjapalme. Iza kue,mol se pruaskoro dvadeset metara unutar Meksikog zaliva. Da sekua nalazi samo kilometar nie niz obalu, taj mol bizalazio u Atlantski okean.

Henri izbija iz kue s poslednjim kutijama, od kojihmnoge nisu ni raspakovane od nae poslednje selidbe.Zakljuava vrata i ostavlja kljueve u potanskom

sanduetu pored ulaza. Dva sata je izjutra. Na sebi imakaki pantalone i crnu majicu s kragnom. Poprilino jepreplanuo, a neobrijano lice mu je smrknuto. I on je tuanto odlazimo. Ubacuje poslednje kutije u zadnji deokamioneta meuostale naestvari.

To je to kae.

Klimam glavom. Stojimo i, netremice zagledani ukuu,oslukujemovetar koji ukakroz kronjepalmi. Uruci drimkesu sa celerom.

Nedostajeemi ova kuakaem.Vienego druge.I meni.Vreme je za paljenje?

Da. Hoeti, ili elida ja to obavim?


15/411

Ja u.Henri vadi svoj novaniki baca ga na zemlju. Ja inim

to isto. Henri odlazi do kamioneta i vraase s pasoima,

krtenicama, karticama socijalnog osiguranja, ekovnimknjiicama, kreditnim i bankovnim karticama i sve ihbaca na zemlju. Sva dokumenta i sav materijal u vezi s

naimidentitetom na tom mestu sve je krivotvoreno. Izkamioneta vadim malu kantu benzina, koju uvamo zahitne sluajeve.Prolivam benzin po maloj gomili papira.

Moje trenutno ime je Danijel Douns. Izmiljena je priada sam odrastao u Kaliforniji i da sam se ovamo preselio

zbog oevog posla. On je programer. Danijel Douns esada nestati. Palim ibicu i bacam je na gomilu, koja seistog asa rasplamsava. Jo jedan moj ivot je iezao udimu. Kao i uvek, Henri i ja ostajemo da posmatramo

vatru. Dovienja,Danijele,razmiljam,drago mi je to smose poznavali.Poto je gomilica papira izgorela, Henri seokreek meni.

Moramo da krenemo.Znam. Ova ostrva nikada nisu bezbedna. Teko ih je brzo

napustiti, suvieje tekopobeis njih. Bila je glupost tosmo doliovamo.

Klimam glavom. U pravu je, svestan sam toga. Ali jouvek ne elimda krenem. Ovamo smo doli zbog mene,Henri mi je prvi put dozvolio da odaberem kuda emootii. Ostali smo devet meseci, to je najdue da smoproveli na jednom mestu otkad smo napustili Lorijen.

Nedostajae mi sunce i toplota. Nedostajae mi guter


16/411

koji me je svakog jutra sa zida posmatrao kako

dorukujem. Iako na jugu Floride ima bukvalno miliongutera, kunem se da me je ovaj pratio do kole i da se

naizgled nalazio svuda gde i ja. Nedostajae mi oluje sgrmljavinom, koje se iznenada stvore niotkuda, spokoj i

mir koji vladaju u jutarnjim satima pre pojave igri.Nedostajaemi delfini, koji se ponekad hrane na zalaskusunca. Nedostajaemi aki miris sumpora, koji se dieiztrulog korova u dnu plae, nain na koji je ispunjavao

kuui proimaoaki naesnove. Otarasi se celera, ekau te u kamionetu kaeHenri.

A onda polazimo.Ulazim u gustiod stabala s desne strane kamioneta.

Tri jelena veekaju.Sputam kesu celera kraj njihovih

nogu pa unem i pomazim ih sve. Doputaju mi jer suodavno zaboravili da se boje. Jedan od njih die glavu igleda me. Tamne, bezizraajne oi mi uzvraaju pogled.Imam oseajkao da mi netoprenosi. Stresam se od jeze.On obara glavu i nastavlja da jede.

Sreno, mali moji prijatelji kaem i odlazim dokamioneta pa se smetamna suvozaevosedite.

Obojica gledamo kako se kuica smanjuje uretrovizoru sve dok Henri ne izbije na glavni put a ona

nestane s vidika. Subota je. Pitam se ta se deava nazabavi bez mene. tapriajuo mom odlasku i taereiuponedeljak kada me ne budu zatekli u koli.Voleo bih dasam mogao da se pozdravim s njima. Nikada vie neusresti nikoga od ljudi koje sam ovde poznavao. Nikada


17/411


18/411

Mislim da jesam kaem.Nikada nisam bio Don,a ni Smit.

Obinije od toga ne moe biti. Pa, drago mi je,gospodine Smit.

Osmehujem se. Da, mislim da mi se sviaDon Smit.Napraviuti dokumenta imstanemo.Posle kilometar i po, silazimo sa ostrva i lagano

prelazimo most. Voda protie ispod nas. Mirna je, pameseina svetluca povrh siunih talasa, stvarajui

arenetakicena njihovim vrhovima. S naedesne straneje okean, s leve je zaliv; u sutini,to je ista voda, ali nosidva razliita imena. Imam elju da viknem, ali seuzdravam. Nije re samo o tome da sam tuan tonaputam Floridu umoran sam od beanja. Umoransam od toga da izmiljam novo ime svakih est meseci.

Pitam se hoemo li ikada moiprestati da beimo.


19/411


20/411


21/411

Dosta mi je sedenja u kamionetu. Sat na instrument-tabli

pokazuje 07.58. Zevam, trljam oi.Kad emostii?

Skoro smo stigli odgovara Henri.Napolju je mrak, ali se na zapadu nazire bledi sjaj.

Prolazimo pored farmi s konjima i stokom, zatim pored

jalovih polja, iza kojih se drveepruadokle god pogledsee. Ovo je upravo ono to je Henri eleo, spokojnomestacegde emoostati neprimeeni.Jednom nedeljno

pretrauje internet i do est, sedam pa i osam satizaredom kako bi aurirao listu raspoloivih domovairom zemlje koji zadovoljavaju njegove kriterijume:izolovani su, izvan gradske sredine i raspoloivi su zauseljenje odmah. Rekao mi je da je iz etvrtogpokuajajedan poziv JunojDakoti, jedan Novom Meksiku i jedan

Arkanzasu iznajmio kuuu kojoj emosada iveti.Nekoliko minuta kasnije, ugledah ratrkana svetlakoja najavljuju grad. Prolazimo pored table na kojoj pie:

DOBRO DOLIU RAJ, OHAJO,

BROJ STANOVNIKA 5.243

Opa! uskliknem. Ovo mesto je jo manje odonoga u kome smo iveliu Montani.

Henri se smeka.tamisli,za koga je raj?Za krave, moda.Straila?Prolazimo pored stare benzinske stanice, perionice za

automobile i groblja. Zatim se pojavljuju kue sa


22/411


23/411

Motor pucketa i oseam toplotu koju isijava. Hvatamtorbu sa seditai stojim s njom u ruci.

Kako ti se ini?pita me Henri.

Kuaje jednospratnica. Oplata je od dasaka. Veideobele farbe je otpao s fasade. Jedan od prednjih prozora je

slomljen. Krov je prekriven crnim crepom, koji izgleda

izvitopereno i krhko. Tri drvena stepenika vode do

omanjeg trema, koji je pun rasklimanih stolica. Samo

dvorite je dugako i zaraslo u travu. Prolo je mnogo

vremena otkad je neko poslednji put pokosio travu.Izgleda kao raj kaem.Zajedno prilazimo kui. Utom iz kue izlazi lepo

odevena plava ena,otprilike Henrijevih godina. Na sebiima poslovno odelo, a u rukama dripodlogu za pisanje skvaicom za papir i jednu fasciklu; za pojasom suknje

zakaenjoj je blekberi. Smeise.Gospodin Smit?Ja sam odgovara Henri. Zovem se Eni Hart. Ja sam agent za nekretnine iz

agencije Raj nekretnine. Razgovarali smo telefonom.Pokuavala sam da vas pozovem malopre, ali izgleda da

vam je telefon iskljuen.Da, naravno. Naalost,baterija se istroiladok smo

putovali.

Ah, i ja mrzim kad se to desi kae,a onda kreekanama i rukuje s Henrijem. Pita me kako se zovem i ja joj

odgovaram, premda zapadam u veno iskuenje da joj

odgovorim samo etvrti. Dok Henri potpisuje ugovor ozakupu, ona me pita koliko imam godina i kae da ima


24/411

erku otprilike mojih godina, koja pohaa lokalnugimnaziju. Prijatna je osoba, odietoplinom i oitovoli daaska.Henri joj vraaugovor o zakupu i sve troje ulazimo

u kuu.U kui je gotovo sav nametaj pokriven belim

aravima.Ono tonije pokriveno na sebi ima debeli slojprainei mrtvih insekata. Zastori na prozorima izgledajukao da e se slomiti na dodir, a na zidovima je jeftinalamperija od iverice. Kua ima dve spavae sobe,

skromnu kuhinju zastrtu svetlozelenim linoleumom ijedno kupatilo. Dnevna soba je prostrana i pravouganog

oblika a smetena je u prednjem delu kue. Nasuprotnom zidu je kamin. Prolazim kroz kuu i bacamsvoj ranac na krevet male sobe. Na zidu je ogroman

izbledeo poster ragbiste u svetlonarandastoj uniformi.Uhvaen je ba kada je zamahnuo da dobaci loptusaigraudok ogroman muakaracu crnozlatnoj uniformisamo to ga nije smrvio pod sobom. Na posteru pieBERNI KOSAR, KVOTERBEK, KLIVLEND BRAUNS.

Doi i pozdravi se s gospoomHart vieHenri izdnevne sobe.

Gospoa Hart stoji na ulaznim vratima s Henrijem.Kaemi da u kolipotraimnjenu erku,da emomodapostati dobri prijatelji. Smeimse i kaemda hou,da bito bilo sjajno. Odmah po njenom odlasku, poinjemo daraspakujemo kamionet. U zavisnosti od toga koliko brzo

moramo da napustimo neko mesto, putujemo bez

prtljaga toznai samo sa onim to imamo na sebi, sa

Henrijevim laptopom i bogato izrezbarenom krinjomsa


25/411

Lorijena, koja uvek ide sa nama; ili ponesemo nekoliko

stvarica obino Henrijeve dodatne kompjutere iopremu, koji mu slue za postavljanje sigurnosnog

sistema kue i pretraivanjeonih vesti na internetu kojebi se mogle ticati nas. Ovaj put donosimo krinju, dvamonaraunara,etirimonitora i etirikamere. Takoesmo doneli i odeu,mada veideo odee sa Floride nijeprikladan za ivotu Ohaju. Henri odnosi krinjuu svojusobu i zajedno snosimo svu opremu u podrum, gde e je

postaviti tako da ne zapadne za oko nijednom posetiocu.Poto smo sve smestili, Henri poinje da postavljakamere i pali monitore.

Do jutra ovde neemoimati internet. Ali ako elidaideu kolusutra, odtampauti nova dokumenta.

Ako ostanem kod kue, hou li morati da ti

pomaemu ienjui raspakivanju?Da.Onda uiiu kolukaem.Onda se bolje dobro naspavaj.


26/411

4.

Jo jedan nov identitet. Jo jedna nova kola. Izgubiosam raunicu o tome koliko ih je bilo. Petnaest?Dvadeset? Uvek je u pitanju mali grad, mala kolai uvekista rutina. Novi aciprivlaepanju.Ponekad se zapitamda li je naa strategija odabiranja malog grada modapogrenajer je teko,skoro nemogueostati neprimeen.Ali znam kako Henri razmilja: isto tako je i njimanemogueda ostanu neprimeeni.

kola je pet kilometara udaljena od kue. Henri mevozi u kolu.Manja je od veinedrugih koje sam pohaao

i izgleda vrlo skromno: dugaka, niska jednospratnica.Zidna slika pirata sa noem izmeu zuba prekrivaspoljanjufasadu pored ulaznih vrata.

Dakle, sada si Pirat? kae Henri, koji sedi poredmene.

Izgleda odgovaram.

Znarutinu kae.Nije mi prvi put.Ne pokazuj svoju inteligenciju. Preziraete.Ne bi mi palo na pamet.Nemoj se isticati niti privlaitipreviepanje.Biupoput muve na zidu.I nemoj nikoga povrediti. Mnogo si jaiod njih.


27/411

Znam.I toje najvanije:uvek budi pripravan. Spreman da

istog asaode.taimau rancu?

Zalihe suvog voai kotunjavihplodova za pet dana.Rezervne arape i termo-ve.Nepromoivu jaknu. RuniGPS. Noprikriven u olovci.

Neka ti je uvek pri ruci. Udie duboko. I vodiraunao znakovima. Darovi samo toti se ne jave. Sakrijih po svaku cenu i smesta me pozovi.

Znam to, Henri. Mogu se pojaviti svakog asa,Done ponavlja.

Ukoliko prsti ponuda ti nestaju, poneda lebdi ili dase nekontrolisano trese, ukoliko izgubi kontrolu nadmiiimaili ujeglasove kada niko ne govori... ukoliko sebilo taod toga dogodi, zovi me.

Potapkao sam svoj ranac. Ovde mi je telefon.ekaute ovde posle kole.Puno sree,klinac kae

mi.

Smeimmu se. Ima pedeset godina, toznaida je bioetrdesetogodinjakkada smo stigli ovamo. U njegovomgovoru se jo uvek dosta osea lorijenski jezik, to

ljudima estozvuikao francuski naglasak. U poetku jeto bio dobar izgovor, pa je stoga sebi dao ime Henri, i to

ime mu je ostalo zauvek samo bi menjao prezime uskladu s mojim.

Odoh da zavladam kolomrekoh.Budi dobar.


28/411

Kreem sam prema zgradi. Kao to je sluaj u veinisrednjih kola, gomila dece se okuplja ispred zgrade.Podeljeni su u svoje grupice: sportisti i navijaice;lanovi

benda sa instrumentima; treberi sa naoarima,udbenicima i blekberijima; ovisnici po strani, nesvesnibilo koga oko sebe. Jedan momak, trkljast i s debelimstaklima na naoarima, stoji sam. Nosi crnu majicu salogom NASA i farmerice, sigurno nema vieod etrdesetpet kilograma. Driruniteleskop i pretraujenebo, koje

je uglavnom zaklonjeno oblacima. Zatim primeujemdevojku koja fotografiejednu grupu za drugom, kreeise s lakoom izmeunjih. Zapanjujue je lepa, s ravnomplavom kosom, koja joj see ispod ramena, koa joj jeboje porcelana, ima visoke jagodice i blage plave oi.Izgleda da je svi poznaju, pozdravljaju je i niko se ne buni

toih fotografie.Ugleda mene, smei se i mae. Pitam se zbog ega i

okreemse da proverim ima li koga iza mene. Tu su samodva momka, koja raspravljaju o domaemiz matematike,i niko vie.Okreemse napred. Devojka ide prema meni sosmehom na licu. Nikada nisam video tako lepu devojku,

a kamoli priao s njom, i zasigurno mi nikada nije

mahnula i nasmeila se kao da smo prijatelji. Istog asame hvata nervoza i poinjemda crvenim. Ali ujedno sam ina oprezu jer sam obuenza to. Dok mi se pribliava,diefotoaparat i poinje da kljoca. Diem ruku da zaklonimlice. Ona sputafotoaparat i smeje se.

Nemarazloga da budestidljiv.


29/411

Nisam. Samo pokuavamda ti zatitimsoiva.Mojelice bi ih moglo razbiti.

Smeje se. S tim namrtenimlicem tako netobi se imoglo desiti. Probaj da se nasmei.

Smekam se, blago. Toliko sam usplahiren da mi seinida uprasnuti kao balon. Oseamkako mi vrat gori aruke bivaju sve toplije.

To nije pravi osmeh kae,zadirkujuime. Osmehpodrazumeva da ti se vide zubi.

Smeim se iroko i ona me slika. Obino nikome nedozvoljavam da me slika. Ukoliko bi slika dospela na

internet ili u novine, mene bi bilo lake nai. Ona dvaputa kada se to dogodilo, Henri je poludeo od besa,

nabavio je slike i unitioih. Kad bi znao da ovo radim, biobih u silnoj nevolji. Ipak, ne mogu da odolim devojka je

suvielepa i draesna.I dok me ona fotografie,jedan pasmi pritrava. To je bigl sa ukastosmeim oborenimuima,na nogama i grudima ima bele area vitko telo muje crno. Mravje i prljav kao pas lutalica. Trlja se o mojunogavicu u pokuajuda mi privuepanju.Devojci je toslatko pa me tera da kleknem kako bi me slikala sa psom.

im ona pone da kljoca, pas se odmie. Na svaki njenponovni pokuaj, on bei sve dalje. Na kraju odustaje islika mene jonekoliko puta. Pas sedi nekih deset metaradalje i posmatra nas.

Da li poznajetog psa? pita me ona.Nikada ga ranije nisam video.Bamu se dopada.Ti si Don,zar ne?Pruami ruku.


30/411

Aha kaem.Otkud zna?Ja sam Sara Hart. Moja mama je agent za nekretnine.

Rekla mi je da e verovatno danas poi u kolu i da bitrebalo da pripazim na tebe. Ti si jedini novajlija koji sedanas pojavio.

Smejem se na to. Aha, upoznao sam tvoju mama.Fina je.

Onda, hoeli se rukovati sa mnom?Ruka joj je jo uvek ispruena. Smeim se i

prihavatam je u svoju, i to je bukvalno najlepioseajkojisam u ivotudoiveo.

Opa usklikne ona.taje bilo? Ruka ti je vrua. Ba vrua, kao da ima visoku

temperaturu ili tako neto.

Ne verujem.Ona mi putaruku.Modaprosto imatoplu krv.Aha, moda.U daljini se oglaavazvono i Sara mi kaeda je to prvo

zvono za as. Imamo pet minuta da uemo u uionicu.Pozdravljamo se i ja je posmatram kako odlazi. Tren

kasnije, neto me udara u zadnji deo lakta. Okreemse, agrupa ragbista u koledicamaprolazi mimo mene. Jedanod njih me besno zagleda i shvatam da me je on u prolazu

udario rancem. Sumnjam da je u pitanju sluajnost ipoinjem da ih pratim. Znam da neunita uraditi iako

mogu. Samo nikako ne volim siledije. Dok to inim,


31/411

deak koji nosi majicu s natpisom NASA prolazi poredmene.

Potoznam da si nov, malo ute uputiti reeon.

U ta?pitam.Ono je Mark Dejms.On je ovde velika faca. Otac mu

je erif,a on glavna zvezda ragbi tima. Nekada je izlaziosa Sarom, dok je bila voanavijaica,ali je prestala timeda se bavi i otkailaga. Nije preboleo raskid. Ja se ne bihmeaou to da sam na tvom mestu.

Hvala.Momak se urno udaljava. Zaputio sam se kod

direktora kako bih se prijavio za asove i tako poeodapohaam nastavu. Osvrem se da vidim da li je pas jouvek u blizini. Jeste, sedi na istom mestu i posmatra me.

Direktor se zove gospodin Heris. Debeo je i prilinoelav, izuzev nekoliko dugakih pramenova kose nazatiljku i sa strane. Stomak mu pada preko pantalona.

Ima sitne i gramzive oi,blisko usaenena licu. Smeimise s druge strane stola a ja imam utisak da mu je osmeh

progutao oi.Znai, ti si zavriodrugi razred u Santa Feu? pita

me.

Klimam glavom, kaem da iako nikada nisam bio uSanta Feu, niti u Novom Meksiku, kad smo vekod toga.Jednostavna lakako nam se ne bi ulou trag.

To objanjavatvoj preplanuli ten. Otkud u Ohaju?


32/411

Zbog oevogposla.Henri mi nije otac, ali ja uvek kaemda jeste kako ne

bismo izazivali sumnju. On je moj uvar, to bi zaZemljane bilo neto kao staratelj. Postoje dve vrsteLorijenaca: jedni razvijaju darove, odnosno moi; s timtosvako od njih moe imati drugaijedarove od togada mogu biti nevidljivi do toga da itaju tue misli; odsposobnosti letenja do korienja prirodnih sila ielemenata kao to su vatra, vetar i munje. Oni koji

poseduju darove zovu se gardi, a oni koji ih nemaju jesusepani ili uvari. Ja sam gard. Henri je sepan. Svakomgardu je dodeljen jedan sepan jo od ranog detinjstva.Sepani su tu da nam pomognu da shvatimo istoriju naeplanete i ovladamo moima. Sepani i gardi jedni vodeplanetu, drugi je brane.

Gospodin Haris klima glavom. imese on bavi? On je pisac. eleo je da se skrasi u nekom malom,mirnom gradiu kako bi zavrio zapoetu knjigu odgovaram. To je, inae,nadobro uvebaniizgovor.

Gospodin Haris klima glavom i kilji. Izgleda kaosnaan mladi.Planirada se bavinekim sportom ovde?

Vrlo rado, ali imam astmu, gospodine ovo je mojuobiajen izgovor da izbegnem situacije u kojima bihmogao odati snagu i brzinu.

ao mi je to to ujem. Uvek traimo sposobnesportiste za naragbi tim kae i osvre se ka polici nazidu; na vrhu se nalazi trofej na kome je ugraviran datum

od prole godine. Pobedili smo na Omladinskomturniru kaeozareno i s ponosom.


33/411

Prua ruku i hvata dva lista papira sa ormaria zadosijee pored stola i dodaje mi ih. Prvi list je moj

raspored asovas nekoliko neispunjenih mesta. Drugi je

spisak izbornih predmeta. Biram nekoliko predmeta iupisujem ih u formular a onda mu sve to vraam.Priamio koli,govori bez prekida, kako mi se inisatima, prelazisvaku stranicu prirunika za ake, sa svim munimdetaljima. Oglaavase jedno zvono, a zatim i drugo.

Kada je konanozavrio,pita me da li mi je sve jasno.

Odgovaram potvrdno.Odlino.Ostalo ti je jopola sata od drugog asaa ti

si odabrao astronomiju kod gospoeBarton. Ona je sjajanprofesor, jedan od najboljih koje imamo. Jednom je

osvojila dravnunagradu, od guvernera lino.To je sjajno kaem.

Poto se gospodin Heris s mukom iupao iz stolice,izalismo iz njegove kancelarije i zaputili se niz hodnik.Cipele mu zveckaju po podu svee uglaanom voskom.Osea se miris svee farbe i sredstava za ienje.Ormarii su u nizu poreani uza zid. Veina ih jeprekrivena posterima kolskogragbi tima. kola ne moeimati vieod dvadeset uionica.Zato ih brojim u prolazu.

Tu smo kae gospodin Heris. Prua mi ruku.Rukujemo se. Drago nam je tosi ovde. Volim da mislimo naoj koli kao jednoj velikoj porodici. Dobro namdoao.

Hvala kaem.Gospodin Heris otvara vrata i protura glavu u

uionicu.Tek tada shvatam da sam uznemiren, da mi je


34/411

muka. Desna noga mi se trese; oseam leptirie ustomaku. Ne shvatam zbog ega.Svakako nije zbog togato u prvi put ui u razred. Proiveo sam to iskustvo

previe puta da bi me ono moglo uzrujati. Zato diemduboko i nastojim da ga se otresem.

Gospoo Barton, izvinite to vas prekidam. Stigaovam je nov uenik.

O, odlino! Neka ue odgovora ona piskavimglasom punim entuzijazma.

Gospodin Heris pridrava vrata dok ja prolazim.Uionicaje savrenogetvrtastogoblika, gde je smetenodvadeset i pet aka, manje-vie, koji sede zapravougaonim stolovima veliine kuhinjskog stola, potroje za jednim stolom. Sve oi su uprte u mene. I jagledam njih pa se tek onda okreem ka gospoi Barton.

Ima oko ezdesetgodina, nosi ruiasti vuneni demperacrvene plastine naoare joj vise na laniu oko vrata.Osmeh joj je iroka kosa seda i kovrdava.Dlanovi mi seznoje i lice mi gori. Nadam se da nisam pocrveneo.

Gospodin Heris zatvara vrata za sobom.

Kako se zove?pita me.

Ovako rastrojen zamalo da odgovorim DanijelDouns,ali sam uspeo da se zaustavim na vreme. Hvatamdah duboko i kaemDonSmit.

Sjajno! A odakle dolazi?Iz Fl... stajem pre nego toizgovorim celu re.Iz

Santa Fea.

Deco, hajde da mu poelimodobrodolicu.


35/411


36/411

dogodilo, kao to sam to i ranije uvek inio.Stapanje sasredinom i ivotu senci netoje emusmo vrlo vini.Alinisam sasvim priseban, rastrojen sam i, pre nego to

stignem da promislim, pitanje je ve izletelo iz mojihusta.

Hteo si neto?Mark skreepogled i osvrese po uionici,pridiese

u stolici a onda se okreek meni.O emupria?pita.

Ispruio si nogu da me saplete. Napolju si senamerno zakucao u mene, pa sam pomislio da ti netotreba.

ta se deava? Gospoa Barton je tik iza mene.Preko ramena se osvremk njoj.

Nitakaem. Zatim se opet okreem ka Marku.

Dakle?Stisak njegovih ruku o sto se pojaava, ali on ne

progovara ni rei. Gledamo se netremice sve dok onkonanone uzdahne i skrene pogled.

Tako sam i mislio odgovaram mu s visine iproduavam dalje. Ostatak razreda ne zna kako da

reaguje pa me veina posmatra zabezeknuto dok sesmetam izmeucrvenokose devojke s pegama na licu igojaznog momka, koji me gleda razjapljenih usta.

GospoaBarton staje ispred razreda. Izgleda malicezajapureno, ali brzo se sabere i poinjeda predaje o tomeotkud prstenovi oko Saturna i kako su sainjeni

uglavnom od ledenih estica i praine. Neto kasnijeprestajem da sluam ta govori i umesto toga zagledam


37/411

ostale ake.itavanova grupa ljudi koju uopet moratida drim na distanci. Svaki puta hodam po tankoj linijiizmeutek toliko interakcije da ostanem tajanstven a da

ne postanem udak, i tako se izdvojim od ostalih. Danassam venapravio veliku brljotinu.

Udiem duboko i polako isputam vazduh. Jo uvekoseam leptirie u stomaku, jo uvek me titi onadrhtavica u nozi. A ruke mi postaju sve toplije. Mark

Dejmssedi tri klupe ispred mene. U jednom trenutku se

okree i gleda me, a zatim apuenetoSari na uvo. Onase takoeokree.Deluje sasvim fino, ali to toje izlazila snjim i tosede zajedno tera me na razmiljanje. Toplo mise osmehuje. elim da joj uzvratim, ali sam potpunoskamenjen. Mark pokuavada joj opet netodoapne,aliona vrti glavom i gura ga od sebe. Imam znatno bolji sluh

od ljudskog kada se usredsredim na neto,ali sam suviepometen njenim osmehom pa ne mogu da se fokusiram.

Voleo bih da sam uotaje rekla.Otvaram i stiskam ake.Dlanovi mi se znoje i poinju

da me peku. Jojednom udiemduboko. Magli mi se predoima.Prolazi pet minuta, a onda deset. GospoaBartonjo uvek govori, ali ja ne ujem njene rei. Stiskampesnice pa ih ponovo otvaram. Kad god to uradim, dah mizastane u grlu. Desni dlan poinje blago da sija. Bacampogled na njega, zapanjen i opinjen. Nekoliko sekundikasnije, svetlost je sjajnija.

Stiskam akuu pesnicu. Moj prvi strah je da se netodogodilo nekom od ostalih est. Ali tabi to moglo biti?

Ne mogu nas ubijati preko reda. To je nain na koji


38/411

magija deluje. Ali da li to znai da se neko od njihpovredio? Da li je nekom od njih odseena ruka? Nepostoji nain da to saznam? Ali ako se neto jeste

dogodilo, osetio bih u oiljcimana lanku. I tek onda misine. Doivljavamobrazovanje svog prvog dara.

Vadim mobilni iz ranca i aljem Henriju poruku, ukojoj pieDII, umesto DOI.Suvie sam oamuen dabih napisao bolje. Stiskam pesnice i guram ih u krilo.

Gore i tresu se. Otvaram dlanove. Levi dlan je jarkocrven

a desni jouvek sija. Bacam pogled na sat na zidu i vidimda je as pri kraju. Kad bih mogao da se izvuem izuionicei pronaemneku praznu prostoriju da pozovemHenrija i pitam ga ta se deava. Poinjem da brojimsekunde: ezdeset, pedeset devet, pedeset osam. Imamoseajda netosamo tone eksplodira u mojim akama.Usredsreujem se na brojanje. etrdeset, trideset devet.Sada oseampeckanje kao da mi se sitne iglice zabadajuu dlanove. Dvadeset osam, dvadeset sedam. Otvaram oiinetremice gledam ispred sebe, zadravampogled na Sariu nadi da emi to pomoida odvratim panjusa onogatomi se deava.Petnaest, etrnaest.To togledam u njuzapravo pogoravastvar. Iglice su se pretvorile u eksere.

U eksere koji su prethodno zagrejani u pei do takeusijanja. Osam, sedam.

Oglaava se zvono. Te sekunde sam na nogama iprobijam se do izlaza iz uionice. Oseam vrtoglavicu ijedva ostajem na nogama. Produavamniz hodnik, ali, ustvari, nemam predstavu kuda idem. Oseamda me neko

prati. Vadim raspored iz zadnjeg depai proveravam brojormaria. Na sreu, tu je, odmah s moje desne strane.


39/411

Stajem ispred njega i oslanjam glavu na metalna

vratanca. Vrtim glavom jer upravo shvatam da sam ureiiz uionice zaboravio ranac s mobilnim telefonom u

njemu. A tada me neko gura.taje bilo, opasni?Posremnekoliko koraka i osvremse iza sebe. Tu je

Mark i smekase.Netonije u redu? pita.Ne odgovaram.U glavi mi je kao u kovitlacu. Oseam da u se

onesvestiti. Pritom, ruke mi gore. ta god da se deava,momenat nije mogao biti gori. Mark me je opet odgurnuo.

Nisi batako opasan kad nema profesora u blizini, jeli?

Ne mogu da odrim ravnoteu, sapliem se osopstvene noge i padam na zemlju. Sara staje ispredMarka.

Ostavi ga na miru kae.Ovo nema nikakve veze s tobom kaeon njoj.Kako da ne. Vidida nov akrazgovara sa mnom i

smesta pokuava da zapone tuu s njim. To je samojedan od razloga zbog kojeg vienismo zajedno.

Pridiem se. Sara prua ruku da mi pomogne i onogasa kad me dodirne mene prostreli bol u aci a krozglavu osetim kao da mi sevaju munje. Okreem se nadrugu stranu i urno se udaljavam, idui na suprotnustranu od uinionice za astronomiju. Svestan sam da e

svi misliti da sam kukavica jer sam pobegao, ali oseam


40/411

da sam na ivici da se onesvestim. Zahvaliu Sari iobraunati se Markom, kasnije. Sada moram da naemprostoriju s kljuemu bravi.

Stiem do kraja hodnika koji see predvorje glavnogkolskog ulaza. Priseamse onoga tomi je o kolirekaogospodin Heris, izmeu ostalog i rasporeda prostorija.Ukoliko se dobro seam,sala za priredbe, sala za muzikoi umetnikeradionice su na kraju ovog hodnika. Hitam knjima najbre to mogu s obzirom na svoje trenutno

stanje. Iza lea ujem Marka kako mi neto dovikuje iSaru kako vie na njega. Otvaram prva vrata na kojanaiem i zatvaram ih za sobom. Na svu sreu, imajubravu i ja ih zakljuavam.

Obreo sam se u mranojkomori. Trake negativa visesa ica za suenje.Sruiosam se na pod. U glavi mi se vrti

a ruke mi gore. Otkad sam prvi put video da sijaju,neprestano sam draostisnute ake.Sada bacam pogledna njih i vidim da mi desna aka jo uvek sija i pulsira.Poinjeda me hvata panika.

Sedam na pod a znoj me pee u oima. Oseamstrahovit bol u obe ake. Znam da treba da oekujemdolazak darova, ali nisam imao pojma da e to izgledatiovako. Otvaram ake. Desni dlan jarko sija a svetlostpoinje da se zgunjava. Levi dlan nejasno treperisvetlou,ali je oseajda gori skoro nepodnoljiv. Voleobih da je Henri sada ovde. Nadam se da je krenuo ovamo.

Zatvaram oi i obavijam ruke preko sebe. Ljuljam senapred-nazad na podu, potpuno obuzet bolom. Ne znam

koliko je vremena prolo. Minut? Deset minuta? ujem


41/411

zvono koje signalizira poetak sledeeg asa. Do menedopire razgovor ljudi ispred vrata. Vrata su se zatresla

nekoliko puta, ali su zakljuana i niko neemoida ue.

Nastavljam da se ljuljam, vrstozatvorenih oiju.Lupanjena vrata se nastavlja. Prigueniglasovi koje ne razumem.Otvaram oi i vidim da je svetlost s mojih akaosvetlilaitavuprostoriju. Steemruke u pesnice ne bih li spreiosvetlost da izbija, ali se ona ipak probija izmeu mojihprstiju. Vrata sad poinjuestokoda se tresu? taeljudi

pomisliti o svetlosti u mojim rukama? Nema nainada jesakrijem? Kako bih je objasnio?Done?Otvori vrata, ja sam zaujese glas.Preplavljuje me olakanje.Henrijev glas, jedini glas na

svetu koji elimda ujem.


42/411

5.

Puzim do vrata i otkljuavamih. iromsu se otvorila.Henri je umrljan zemljom i nosi batenskuodeukao daje upravo sreivao dvorite. Toliko sam srean to gavidim da elimda mu skoimu naruje,a to i pokuavam,ali sam previeoamuente padam nazad na pod.

Da li je sve u redu? pita gospodin Heris, koji stojiiza Henrija.

Sve je u redu. Dajte nam samo minut, molim vas odgovara Henri.

Da li treba da pozovem hitnu pomo?Ne!Vrata se zatvaraju. Henri mi pregleda ake.Svetlost u

desnoj ruci sija jarko dok ona u levoj nejasno treperi, kao

da prikuplja snagu. Henri se iroko smei a lice muozareno blista.

Ah, hvala Lorijenu uzdiea onda izvlaipar konihrukavica iz zadnjeg depa.Kakva suluda sreatosamsreivaodvorite.Stavi ovo na ruke.

Oblaim rukavice i one potpuno skrivaju svetlost.Gospodin Heris otvara vrata i protura glavu. GospodineSmit? Da li je sve u redu?


43/411

Da, sve je u redu. Samo jopola minuta. OdgovaraHenri i osvre se k meni. Tvoj direktor ba voli da semea.

Hvatam vazduh duboko i isputamga. Shvatam tase deava,ali zbog egaovo?

To je tvoj prvi dar.Znam, ali zbog egasvetlost? Razgovaraemo o tome u kamionetu. Moe li da

hoda?

Valjda.Pomae mi da ustanem. Jedva stojim na nogama, jo

uvek drhtim. Hvatam ga za podlakticu kako bi se

podupro.

Moram da uzmem ranac pre nego to krenemo kaem.

Gde je?Ostao mi je u uionici.Koji broj?Sedamnaest.Hajde da te smestim u kamionet pa use vratiti po

njega.

Desnom rukom ga grlim oko ramena. Podupire moju

teinu tako tome levom rukom obrgli oko struka. Iakose oglasilo i drugo zvono u hodniku, jo uvek se ujegalama.

Morada hodatouspravnije i normalnije moe.Udiem duboko. Nastojim da prikupim svaki deli

snage koji mi je preostao da otpeaimdo izlaza iz kole.


44/411


45/411

Trebalo je da ranac dri uza sebe. Male grekedovode do velikih. A mi sebi ne moemopriutitinijednu.

Znam. aomi je.Zatvara vrata i vraa se u zgradu. Presamitio sam se

na seditukako bih usporio disanje. Jouvek oseamznojna elu.Uspravljam se i sputamtitnikza sunce kako bihse pogledao u ogledalu. U licu sam crveniji nego tosammislio, a oi su mi pomalo suzne. Uprkos bolu iiscrpljenosti, smeim se. Konano, mislim. Posle tolikih

godina ekanja, posle toliko vremena koje sam proveobez ikakvog orujakojim bih se odbranio od Mogadoraca,osim pameti i vetine skrivanja, moj prvi dar je stigao.Henri izlazi iz kole s mojim rancem u rukama. Obilazikamionet i otvara vrata, pa ranac baca na zadnje sedite.

Hvala kaem.

Nema na emu.Kad smo izalisa kolskogparkinga, skidam rukavice

i zagledam se u svoje ake.Svetlost u mojoj desnoj ruci jepoela da se koncentrie u snop nalik snopu baterijskelampe, samo mnogo jaiod njega. Oseajda gorim poeoje da jenjava. Leva akajouvek pomalo tinja.

Ostavi rukavice na rukama dok ne stignemo kuikaemi Henri.Vraam rukavice na ruke i gledam ga. Ponosno se

osmehuje.

Basmo se sranje naekalikae.Molim? pitam.

On baca pogled ka meni. Sranje smo se naekali ponavlja on. Tvojih darova.


46/411

Prasnem u smeh. Henri je nauio mnogo toga oponaanjuna Zemlji, ali tu nije spadalo psovanje.

Vrakismo se naekaliispravljam ga.

Da, to.Skreena naput. Dakle, ta dalje? Da li ovo znai da u moi da

putamlaserske zrake iz svojih ruku ili ta?Henri se irokokezi. Dobra ideja, ali ne.Pa, tauda radim sa svetlou?Kad me budu jurili,

mogu da se okrenem i zablesnem ih njome? Kao da eodtoga ustuknuti ili tako neto?

Samo malo strpljenja odgovara Henri. Nijepredvieno da odmah sve shvati. Hajde prvo dastignemo kui.

A onda mi na pamet pada netozbog egasam umaloiskoio iz sedita.

Da li to znai da emokonanomoi da otvorimokrinju?

Klima glavom sa osmehom. Uskoro. To! uskliknuo sam. krinja, bogato izrezbarena,

progonila me je itavivotkrhka kutija sa lorijenskimsimbolom sa strane, u vezi s kojom je Henri bio vrlo

tajanstven. Nikada mi nije rekao ta se unutra nalazi, anemogue ju je otvoriti, znam, jer sam pokuao bezbrojputa, i nikada nisam,imao nimalo sree. Zakljuana jekatancem, bez ikakavog vidljivog proreza za klju.

Stigavi kui, vidim da je Henri bio prilino vredan.

Tri stolice s prednjeg trema su oienea svi prozori na


47/411

kui otvoreni. Unutra je skinuo arave s nametaja iprebrisao prainu.Sputam ranac na sto u dnevnoj sobi iotvaram ga. Stajem preneraeno.

Kukinsin kaem.Molim?Nema mi mobilnog telefona.Gde je? Dolo je do male nesuglasice jutros s dekom po

imenu Mark Dejms.Verovatno ga je on uzeo. Done, bio si u koli sat i po vremena. Kako si,

doavola, uspeo ve da se sporeka s nekim? Moe tibolje od toga.

To je srednja kola. Ja sam nov ak. To je sasvimnormalno.

Henri vadi svoj mobilni iz depa i okreemoj broj. Aonda naglo zatvara telefon.

Iskljuenje kae.Naravno da jeste.Pilji u mene. tase dogodilo? pita me glasom koji

odlinopoznajem, glas koji koristi kada razmiljao novojselidbi.

Nita.Samo glupa svaa.Verovatno mi je ispao kadasam ga stavljao u ranac kaem,iako znam da se to nijedogodilo. Nisam bio ba priseban. Verovatno me ekana pultu za izgubljene stvari.

Henri se osvre po kui i uzdie. Da li ti je nekovideo ruke?


48/411

Gledam ga. Oi su mu jo krvavije nego kad me jeostavio ispred kole. Kosa mu je razbaruena, a onizgleda tako iscrpljeno kao da e se svakog asa sruiti.

Poslednji put je spavao na Floridi, pre dva dana. Ne znamni kako se jodrina nogama.

Nije niko. Bio si u koli sat i po vremena. Razvio si svoj prvi

dar, zamalo se potukao i zaboravio si ranac u uionici.Tonikako nije ono toja zovem stapanje sa sredinom.

Nije to nita.Svakako nije dovoljno krupan problemda bismo se selili u Ajdaho ili Kanzas, ili koje god mesto

obeleenokao sledeena naojmapi.Henri kilji u mene, razmilja o onome to je video i

pokuavada odluida li je to dovoljno za odlazak.Sada nikako ne smemo biti neoprezni kaemi.

U svakoj kolisvakog dana izbijaju svae.Obeavamti, nee nas nai zbog toga to je jedan siledijaprovocirao novog aka.

Ne deava se u svakoj koli da novajlija pone daisijava svetlost iz aka.

Uzdiem. Henri, izgleda kao da e pasti mrtav.

Odremaj malo. Odluiemoo svemu kad se naspava.Imamo o mnogo emuda razgovaramo.Nikada te nisam video toliko umornog. Odspavaj par

sati. Priaemoposle toga.Klima glavom. Dremka bi mi verovatno dobrodola.


49/411

Henri odlazi u svoju spavau sobu i zatvara vrata.Izlazim sam napolje i malo se etampo dvoritu.Sunce jezaklonjeno drveem i duva blagi povetarac. Rukavice su

mi jouvek na rukama. Skidam ih i guram u zadnji dep.Ruke su mi iste kao i ranije. Da budem potpuno iskren,

samo jedan deo mene je uzbuen to je moj prvi darstigao nakon toliko godina eljnogiekivanja.Drugi deomene je kao pokoen. Stalne selidbe su me izmorile, asada ebiti nemogueuklopiti se u sredinu ili zadratise

na nekom mestu due vreme. Bie nemogue steiprijatelje ili biti deo neega.Smuilasu mi se lanaimenai pretvaranje. Smuilo mi se da se neprestano osvrempreko ramena kako bih se uverio da me niko ne prati.

Pruamruku i opipavam tri oiljkana desnom lanku.Tri kruga, koja oznaavaju troje mrtvih. Vezani smoneim to nadilazi samu rasu. Dok opipavam oiljke,pokuavam da zamislim ko su, da li su bili deaci ilidevojke, gde su iveli i koliko su imali godina kada suumrli. Upinjem se da se prisetim druge dece koja su bila

na brodu sa mnom i svima im dodeljujem brojeve. Pitam

se kako bi izgledao susret s njima, druenjes njima; kakobi izgledao naivotda smo ostali na Lorijenu; kakav bi

ivotbio kada sudbina itavenaerase ne bi zavisila odpreivljavanja tako malog broja nas; kako bi ivotizgledao kada nam ne bi neprestano pretila smrtna

opasnost od ruku naihneprijatelja.Prestravljuje me pomisao da sam ja sledei.Uspevali

smo da im umaknemo selidbama, beanjem. Iako mi se

smuilo da beim, svestan sam da je to jedini razlog tosmo jouvek ivi.Ukoliko stanemo, oni enas pronai.A


50/411

sada, kad sam ja sledei, sigurno su pojaali potragu zamnom. Sigurno znaju da postajemo jai, da nam serazvijaju darovi.

A tu je i drugi lanaki oiljakna njemu, obrazovan natom mestu kada je lorijenska magija upotrebljena u onim

dragocenim trenucima pre odlaska sa Lorijena. To je igkoji nas spaja.


51/411

6.

Ulazim u kuu i leem na nepokriven duek u svojojsobi.

Jutro me je iznurilo i sklapam oi. Kada ih otvorim,sunce je vevisoko iznad kronjidrvea.Izlazim iz sobe.Henri je za kuhinjskim stolom sa otvorenim laptopom i

znam da je pretraivao vesti, kao toto uvek ini,ne bi linaiaona kakav trag koji bi nas odveo do ostalih.

Jesi li spavao? pitam ga. Ne ba. Imamo internet a nisam proveravao vesti

otkad smo napustili Floridu. ivci mi nisu dali da spavamdok ne proverim tase deava.

Ima li neegznaajnog?pitam.Sleeramenima. etrnaestogodinjaku Africi je pao

s prozora etvorospratnice i proao bez ogrebotine. Apetnaestogodinjaku Bangladeutvrdi da je Mesija.

Smejem se. Znam da taj petnaestogodinjaknije na.Kakve su anseza onog drugog?

Slabe. Preivljavanje pada sa etvrtog sprata nijeveliki podvig, a sumnjam da bi iko od naih bio tolikoneoprezan kaei namiguje mi.

Smejem se i sedam naspram njega. Zatvara raunar istavlja ruke na sto. Njegov sat pokazuje 11.36. U Ohaju

smo tek neto due od pola dana a ve se toliko toga


52/411

dogodilo. Otvaram dlanove. Sjaj je prigueniji nego kadsam poslednji put pogledao.

Znali taje to to?pita me.

Svetlost u akama.Odgovara mi kikotom. Zove se lumen. S vremenom

emoida kontroliesvetlost. Nadam se da je tako, jer e nam propasti tajni

identitet ako se uskoro ne iskljui. Ipak, jo uvek neshvatam njegovu svrhu.

Lumen je mnogo vieod svetlosti, veruj mi.I tajo?Odlazi u spavausobu i vraase sa upaljaemu ruci.Seali se dobro deke i bake? pita me. Baka i deka

su oni koji nas odgajaju. Skoro da i ne viamo roditeljedok ne napunimo dvadeset i pet godina, kada i sami

dobijamo svoju decu. ivotni vek Lorijenaca je oko dvestotine godina, znatno dui od ljudskog, i kada se decaraaju, izmeu dvadeset pete i trideset pete godinestarosti roditelja, stariji ih odgajaju kako bi njihovi

roditelji mogli nastaviti da bruse svoje darove.

Donekle. Zatopita?

Zato toje tvoj deda imao isti dar.Ne seamse da su mu ruke ikada sijale odvraam

ja.

Henri slee ramenima. Moda nikada nije imaorazloga da koristi tu mo.

Divno kaem. Izgleda da sam dobio dar kojinikada neukoristiti.


53/411


54/411

Nimalo slaemse. A taemosa ovim svetlima?Hoeli ikada prestati da gore?

Hoe. Verovatno kad se dobro naspava, kada tvojum prestane da misli da su upaljena odgovara. Alineko vreme e morati da pripazi da se ne uzbuujeprevie.Emocionalna nestabilnost e ih ponovo upaliti ukoliko se previeuznemiri,razbesniili rastui.

Koliko dugo eto trajad?Dok ne nauida je kontrolie.Zatvara oii trlja

lice rukama. U svakom sluaju, idem opet da pokuamda odspavam. Za nekoliko sati emorazgovarati o tvojojobuci.

Nakon to on ode, ja ostajem za kuhinjskim stolom,gde otvaram i zatvaram pesnice, diemduboko i upinjemse da se smirim kako bi vatra poelada jenjava. Naravno,

ne uspeva mi.U kui je i dalje haotino stanje, osim onoga to je

Henri uspeo da sredi dok sam ja bio u koli.Oseam daelida odemo, ali ne toliko da ga ne bih mogao ubediti daostanemo. Modabi sreivanjekue,dok on spava, moglopomoida donese pravu odluku.

Poinjem od svoje sobe. Briem prainu, peremprozore, ribam pod. Poto sam sve sredio, iznosimposteljinu, jastuke i ebad na krevet, kaim odeu navealice i slaem je u ormar. Noni stoi je prastar iraskliman, ali ga ipak punim svojim stvaricama istavljam nekoliko knjiga na vrh. I oasposla, soba je ista,i sve toimam na svom je mestu.


55/411

Zatim prelazim na kuhinju, sklanjam sudove i briempult. Time skreem sebi misli sa svojih ruku iako, dokistim, mislim na Marka Dejmsa. Prvi put u ivotu

suprotstavio sam se nekome. To sam oduvek eleo, alinikada to nisam uinio jer sam davao sve od sebe daposluam Henrijev savet da ne skreem panju na sebe.Uvek sam se trudio da odloimselidbu najduetomogu.Meutim, ovo danas je bilo drugaije. Oseao sam nekozadovoljstvo u tome tome je neko gurnuo a ja sam mu

uzvratio istom merom. A tu je i problem sa mojimukradenim telefonom. Naravno, mogao bih lako nabaviti

nov, ali kako bih time zadovoljio pravdu?


56/411

7.

Budim se pre budilnika. U kui vlada mir i tiina.Vadim ruke ispod pokrivaa. Normalne su, nemasvetlosti, nema sjaja. Isteturam se iz kreveta i odlazim do

dnevne sobe. Henri za kuhinjskim stolom ita lokalnenovine i pije kafu.

Dobro jutro kae.Kako se osea?Knov odgovaram.Sipam sebi inijuitaricai sedam naspram njega.taplanirada radidanas? pitam ga.

Uglavnom da zavravam neke poslove po gradu.Ponestaje nam novca. Razmiljam da odem po novac izbanke.

Lorijen ima (ili je imao, zavisno od toga kako ovekgleda na to) mnoga prirodna bogatstva. Neka od njih su

dragulji i plemeniti metali. Kada smo odlazili, svaki uvarje dobio po vreu punu dijamanata, smaragda i rubina,koje je mogao da proda kad stigne na Zemlju. Henri je

tako i uinio,a onda je novac stavio na bankarski raunizvan zemlje. Ne znam koliko novca tamo ima i nikada ne

pitam. Ali znam da ima dovoljno da nam potraje za deset

ivota,ako ne i vie.Henri skida novac sa raunaotprilikejednom godinje.


57/411

Ipak, nisam siguran nastavlja. Ne elimda odempredaleko za sluajda se danas dogodi joneto.

Nisam eleo da se jueranjim deavanjima pridajeveliki znaaj,pa samo odmahujem rukom. Biudobro.Idi po novac.

Bacam pogled kroz prozor. Svie zora, zasipajuiblagom svetlou sve to nas okruuje. Kamionet jeprekriven injem. Odavno nismo zimske mesece proveli u

hladnim krajevima. Nemam akni odgovarajuu jaknu a

veinademperami je sigurno premala. Izgleda da je napolju hladno kaem.Moda bih

uskoro mogao u kupovinu.

On klima glavom. Razmiljaosam sinoo tome, i tojedan od razloga tomoram u banku.

Onda idi kaem.Neese nitadogoditi danas.

Dovravam svoju iniju itarica, sputam prljavesudove u sudoperu i uskaem pod tu. Deset minutakasnije, na sebi imam farmerice i crnu termokoulju,ijesam rukave zavrnuo do laktova. Pogledam se u ogledalu,

a naroitoruke. Smiren sam. Moram takav i ostati.Na putu do kole,Henri mi pruapar rukavica.

Vodi rauna da ti uvek budu u blizini. Nikad se nezna.

Guram ih u zadnji depfarmerica.Ne verujem da emi trebati. Odlinose oseam.Niz autobusa je parkiran ispred kole. Henri se

zaustavlja uz bok zgrade.


58/411

Ne sviami se to tonemamobilni kod sebe kaemi. Svatabi moglo poinaopako.

Ne brini. Uskoro uga dobiti natrag.

Uzdie i vrti glavom. Nemoj napraviti nekakvuglupost. ekaute ovde posle asova.

Neukaemi izlazim iz kamioneta. On se udaljava.U kolskim hodnicima vlada vreva, amor i smeh.

Nekoliko njih me primeujei apue.Ne znam da li je toto sam se suprotstavio Marku ili zbog mrane komore.Verovatno i jednog i drugog. To je mala kolaa u malimkolimasvi saznaju sve, vrlo brzo.

Stigavi do glavnog ulaza, skreem udesno ipronalazim svoj ormari. Prazan je. Imam jo petnaestminuta do poetka asa na kome emo mi iz drugograzreda pisati esej. Prolazim pored uionicesamo da bih

utvrdio gde je a onda nastavljam do uprave. Sekretaricami se smeidok ulazim.

Dobar dan kaem. Jue sam izgubio telefon pasam hteo da proverim da ga neko nije prijavio?

Ona odmahuje glavom. Ne, ao mi je, niko nijeprijavio da je pronaaotelefon.

Hvala kaem.U hodniku ne vidim Marka. Odabiram pravac i

kreem.Ljudi pilje u mene i apuu,ali to me ne dotie.Aonda ga ugledam skoro petnaest metara ispred sebe. I

najednom adrenalin poinje da radi. Bacam pogled nasvoje ake.Normalne su. Brinem se da ne ponuda sijaju,

a ta briga moebiti dovoljna da se upravo to i desi.


59/411

Mark se prekrtenih ruku oslanja na ormari, usreditu je grupe od pet momaka i dve devojke,razgovaraju i smeju se. Sara sedi na prozorskoj dasci tri

metra dalje. Danas opet izgleda blistavo lepo s plavomkosom vezanom u rep, u suknji i sivom demperu.itaknjigu, ali diepogled dok koraamprema njima.

Zastajem vrlo blizu grupe grupe i ne trepuiposmatram Marka i ekam. Primeuje me posle petsekundi,.

tahoe?pita me.Znati tahou.Pogledi su nam prikovani jedan za drugog. Gomila oko

nas ve broji deset ljudi, a zatim dvadeset. Sara ustaje iprilazi gomili. Mark na sebi ima koled-jaknu a crna kosamu je nametena tako da izgleda kao da se iz kreveta

iskotrljao pravo u odeu.Odmie se od ormaria i kree k meni. Zaustavlja se

tek na koji centimetar od mene. Grudi nam se bezmalo

dodiruju a snaan miris njegove kolonjske vode miispunjava nozdrve. Visok je oko sto osamdeset pet,

nekoliko centimetara vii od mene. Iste smo grae. I ne

sluti taje u meni a eganema u njemu. Brisam i mnogosnanijiod njega. Sama pomisao je dovoljna da mi na licuzaigra osmeh samopouzdanja.

Mislida bi danas mogao ostati u kolimalo due?Ili ei danas pobeikao jue?

Kroz okupljenu gomilu se pronosi amorpodsmeha.

Pa, videemo,zar ne?Da, videemoodgovara i pribliavami se jovie.


60/411

Vrati mi telefon kaemmu.Tvoj telefon nije kod mene.Odmahujem glavom. Dvoje ljudi te je videlo kako ga

uzimalaem.Po tome kako su mu se obrve nabrale, znam da sam

pogodio.

Da, pa ta?taeuraditi povodom toga?Oko nas se dosad veokupilo verovatno oko trideset

ljudi. Ni na asakne sumnjam da e za deset minuta odpoetkaprvog asacela kolaznati tase dogodilo.

Shvati ovo kao upozorenje kaem mu. Imavremena do kraja kolskogdana da mi ga vrati.

Okreemse i odlazim. Ili ta? vie on za mnom. Ne obazirem se na to.

Putam ga da razmilja o tome ta bi bio odgovor. Svevreme steem pesnice i shvatam da sam adrenalinpomeaosa ivcima.Zbog egasam toliko uzrujan? Zbogiznenadnih okolnosti? Zbog toga to sam se prvi putsuprotstavio nekome? Zbog mogunostida eakepoetida mi sijaju? Verovatno zbog svega toga zajedno.

Odlazim u toalet i zatvaram se u praznoj kabini.

Otvaram ake. Desni dlan blago sija. Zatvaram oi iuzdiem,trudim se da sporo diem.Minut kasnije, akeidalje sijaju. Stresam glavom. Nisam ni pomiljao da sdarovima moram biti toliko obazriv. Zato ostajem u

kabini toaleta. Tanki sloj znoja prekriva mi elo;obe akesu mi tople, ali, na sreu, leva je skroz normalna. Ljudi

ulaze i izlaze iz toaleta a ja ostajem u kabini i ekam.


61/411

Sijanje ne prestaje. Konano se oglaava zvono zapoetakprvog asai toalet se potpuno prazni.

S gaenjem stresam glavom i prihvatam neizbeno.Nisam povratio svoj telefon, a Henri je na putu do banke.Ispao sam glup i za to ne mogu nikoga da krivim, osim

sebe samog. Vadim rukavice iz zadnjeg depa i navlaimih na ruke. Kone batenske rukavice. Ne bih mogaoizgledati blesavije ni da obuem klovnovske cipele i utepantalone. Toliko o stapanju sa sredinom. Shvatam da

moram da prekinem ovu svaus Markom. On pobeuje.Neka zadri telefon. Henri i ja emo veeras nabavitidrugi.

Izlazim iz toaleta i prelazim hodnik do svoje uionice.Svi pilje u mene dok ulazim, a zatim upravljaju poglede

na rukavice. Stvarno nema nikakve svrhe da pokuamda

ih sakrijem. Izgledam kao budala. Ja sam vanzemaljac,imam neverovatne moi,a mnoge utek dobiti; sposobansam da uradim ono tonijedno ljudsko bie ne moe nida zamisli, ali ipak izgledam kao budala.

Sedam u sredinu uionice. Niko mi se ne obraa apreviesam usplahiren da ujemprofesora. imse oglasizvono, skupljam svoje stvari, bacam ih u ranac i navlaimkaieve preko ramena. Jo uvek nosim rukavice. Priizlasku iz uionice,zadiemmalo kraj rukavice da vidimu kakvom je stanju dlan. Jouvek sija.

Hodnik prolazim odmerenim korakom. Diempolako.Nastojim da sredim misli, ali mi ne uspeva. Ulazim u

uionicui primeujemda Mark sedi na istom mestu kao i

prethodnog dana, dok je Sara pored njega. Mark me gleda


62/411

s podsmehom. Trudei se da izigrava frajera, neprimeujemoje rukavice.

Gde si, brzi? ujem da atletski tim trai dobre

trkae. Ne budi kreten kae mu Sara. Posmatram je dok

prolazim, zagledam se duboko u njene plave oi, zbogkojih postajem stidljiv i pometen a moji obrazi rumeni.

Mesto na kome sam jue sedeo zauzeto je, pa kreem uzaeljeuionice.Uionicase puni i onaj deakkoji me je

jue upozorio na Marka seda pored mene. Na sebi imadrugu crnu majicu sa logom NASA u sredini, vojnikepantalone i patike marke najk.Svetlosmeakosa mu jerazbaruena, a kestenjaste oi su uveliane iza stakalanaoara. Vadi belenicu punu dijagrama sakonstelacijama zvezda i planeta. Gleda me i pritom se ne

trudi da prikrije da pilji u mene.Kako ide? pitam ga.On sleeramenima. Zatonosirukavice?Zaustim da mu odgovorim, ali gospoa Barton

zapoinje predavanje. Tokom veeg dela asa, momakpored mene crta netoto,valjda, po njegovom miljenju,

predstavlja Marsovce. Sitna graa, krupna glava, ruke ioi. Ista stereotipna zamisao koju obino prikazuju ufilmovima. Na dnu svakog crtea,sitnim slovima ispisujesvoje ime: SEM GUD. Primeuje da ga posmatram i jaodvraampogled.

Dok gospoa Barton dri predavanje o ezdeset ijednom mesecu u Saturnovoj orbiti, ja posmatram Marka.

Pogrbljeno sedi za stolom i pie.Zatim se uspravlja i Sari


63/411

dodaje cedulju. Ona je baca nazad, ne proitavije. To mimami osmeh na lice. GospoaBarton gasi svetlo i putavideo-snimak. Planete rotiraju na tabli ispred razreda i to

me navodi na razmiljanje o Lorijenu. Ona je jedna odosamnaest planeta u kosmosu na kojoj ima ivota.Zemljaje takoejedna od njih. A naalost,i Mogador.

Lorijen. Zatvaram oi i preputam se seanju. Staraplaneta, stotinu puta starija od Zemlje. Svaki problem koji

sada pogaaZemiju (zagaenje,prenaseljenost, globalno

zagrevanje, glad) bio je zadesio i Lorijen. U jednomtrenutku, pre dvadeset i pet hiljada godina, ivot naplaneti je poeo da se gasi. Dogodilo se to mnogo prenego to su Lorijenci bili sposobni da putuju u svemir,tako da su bili prinueni da preduzmu neto za spassvoje planete. Polako ali sigurno, inilisu sve tosu mogliza opstanak svoje planete. Najpre su promenili nainivota;otarasili su se svega toje tetnoorujai bombi,otrovnih hemikalija, zagaivaai s vremenom su uspelida naprave preokret. Kako je civilizacija napredovala,

pojedini graanisu gardi tokom hiljada godina razvilirazne moi,kojima etititiplanetu i unapreivatiivotna njoj. Kao da je Lorijen nagradio moje pretke za njihovu

dalekovidost i odanost.Gospoa Barton pali svetla. Otvaram oi i bacam

pogled na sat. as samo to se nije zavrio. Ponovo seoseamspokojno, i potpuno sam smetnuo s uma tami sedeava sa akama. Uzdahnem duboko i otvaram kai narukavici desne ruke. Sijanje je prestalo! Osmehujem se i

skidam rukavice. Sve se opet vratilo u normalu. Imam jo


64/411

estasovado kraja kolskogdana. Moram ostati smirensve to vreme.

Prvi deo dana prolazi bez ikakvih incidenata. Ostajem

smiren a pritom ne sreem Marka. Za ruakpunim svojposluavnik hranom a onda pronalazim prazan sto uzaeljutrpezarije. Kada sam bio na polovini paretapice,Sem Gud, deaksa asaastronomije, seda naspram mene.

Stvarno eda se tues Markom posle kole?pitame.

Odmahujem glavom. Ne.Svi to priaju.Pogreilisu.On sleeramenima i nastavlja da jede. Minut kasnije,

pita:

Gde su ti nestale rukavice?Skinuo sam ih. Viemi nije hladno rukama.Otvara usta da mi odgovori, ali se dinovska kuglica

mesa, za koju sam siguran da je namenjena meni,

pojavljuje niotkuda i pogaaga u glavu. Kosa i ramena sumu prekriveni mesom i sosom za pagete.Netood togase rasprskalo i po meni. Dok se ja istim, druga kuglicamesa leti i pogaame pravo u obraz. Kroz trpezariju seujemuklo uf.

Ustajem i briemlice salvetom dok bes kljuau meni.U tom trenutku me nimalo nije briga za ake. Mogu da

blistaju jarko poput sunca u podne, Henri i ja moemo


65/411

istog popodneva da odemo odavde ako doe dotle. Alinema nikakve anse da dopustim da ovo proenekanjeno. Jutros sam prelomio da je itava ova svaa

sa Markom zavrena...ali to viene vai.Nemoj kaemi Sem. Ako se budetukao s njima,

nikada te neeostaviti na miru.Poinjem da hodam. U trpezariji vlada muk. Stotinu

pari oiju uprto je u mene. Lice mi se izobliava dok semrtim. Za Markovim stolom sede njih sedmorica, sve

momci. Sva sedmorica ustaju kad se ja pribliim.Imaneki problem? pita me jedan od njih. Krupan

je, graenpoput ragbi napadaa.Peaticrvenkastih dlakarastu mu po obrazima i vilici kao da pokuava da pustibradu. Zbog toga mu lice izgleda prljavo. I on nosi koled-jaknu kao i svi ostali. Skrta ruke preko grudi i staje

ispred mene.Ovo te se ne tiekaemmu ja.Moraeprvo sa mnom da se obrauna.I houako se ne budesklonio.Mislim da to neeiiodvraaon.Koleno diempravo do njegovih prepona. Vazduh mu

zapinje u grlu i on se presamiuje.Trpezarijom se razleemuk.

Upozorio sam te kaem ja, obilazim ga i kreempravo ka Marku. Ba kad mi je nadohvat ruke, neko mezgrabi otpozadi. Okreem se, ruku stisnutih u pesnice,spreman da zamahnem, ali u poslednjem trenutku

uviamda je to posluitelj.Sad je bilo dosta, momci.


66/411

Pogledajte ta je uradio Kevinu, gospodineDonsone kae Mark. Kevin se jo uvek previja nazemlji. Lice mu je crveno kao bulka. Poaljite ga kod

direktora!Umukni, Dejmse.Idete sva etvorica.Nemoj misliti

da nisam video kako bacakuglice mesa kae i osvrese ka Kevinu, koji je jona podu. Ustaj.

Niotkuda se pojavljuje Sem. Pokuavao je da obriehranu sa kose i ramena. Krupnih komada mesa vie

nema, ali je zato uspeo da svuda razmae sos. Nisamsiguran zbog egaje ovde. Obaram pogled na svoje ake,spreman da odmaglim na prvi znak svetlosti, ali na moje

iznenaenje,normalne su. Da li su takve zbog toga tosesve dogodilo iznenada, tosam reagovao a da se pritomnisam uznemirio? Ne znam.

Kevin ustaje i gleda me. Drhti i jo uvek teko die.Hvata se za rame momka pored sebe kako bi se podupro.Dobieti svoje kaemi.

Sumnjam odgovaram. Lice mi je jo uvekiskrivljeno od mrtenja, a po njemu razlivena hrana.Nema anseda je sada briem.

Nas etvorica idemo do direktorove kancelarije.Gospodin Heris sedi za stolom i jede obrok koji jepodgrejao u mikrotalasnoj penici, a sa kragne kouljevisi mu salveta.

Izvinite tovas prekidamo. Dolo je do incidenta utrpezariji za vreme ruka.Siguran sam da e momci bitipresreni da vam objasne ta se dogodilo kaeposluitelj.


67/411

Gospodin Heris uzdie,skida salvetu s kouljei baca jeu kantu za otpatke. Nadlanicom odguruje ruaksa stola.

Hvala vam, gospodine Donsone.Gospodin Donsonodlazi, zatvarajuivrata za sobom,

a nas etvoricasedamo.Ko bi eleoda pone?pita direktor razdraeno.Ja utim. Lice gospodina Herisa je napeto. Gledam

svoje ake. Jo uvek je sve u redu. Dlanove sputam nafarmerice, za svaki sluaj. Nakon desetominutne tiine,Mark poinje:Neko ga je pogodio kuglicama od mesa.On misli da sam ja, zato je utnuoKevina u jaja.

Pazi tagovorikaemu gospodin Heris a onda seokreeka Kevinu. Jesi li dobro?

Kevin klima glavom, jouvek crven u licu. Dakle, ko je bacio kuglice s mesom? gospodin

Heris pita mene.

Ja ne odgovaram, jo uvek se puim od besa zbogsvega to se dogodilo. Duboko diem u pokuaju da sesmirim.

Ne znam odgovaram. Benji sam nego ikada. Neelim da se obraunavam s Markom preko gospodina

Herisa i radije bih celu situaciju reio sam, daleko oddirektorove kancelarije.

Sem me iznenaeno gleda. Gospodin Herisiznervirano podie ruke. Pa zbog ega ste, vi momci,onda ovde?

To je odlinopitanje kaeMark. Mi smo samo jeli

svoj ruak.


68/411

A onda progovara Sem. Mark ih je bacio. Video samga a video ga je i gospodin Donson.

Okreem se ka Semu. Znam da nije video jer je prviput bio okrenut leima, a kad je doletela druga kuglicamesa, bio je zauzet brisanjem. Ali sam impresioniran

njegovim postupkom stao je na moju stranu iako jeznao da se time zamera Marku i njegovim prijateljima.

Mark se mrtina njega. Ma dajte, gospodine Heris moljaka Mark. Sutra

imam intervju za Gazetu i utakmicu u petak. Nemamvremena da se ivciramoko ovakvih sranja. Optuujumeza neto to nisam uinio. Igrau je teko da seusredsredi na utakmicu kad se deavajuovakva sranja.

Vodi raunakako se izraava!vieg. Heris.Pa, istina je.

Verujem ti kaedirektor i tekouzdie.Okreeseka Kevinu, koji se jouvek muida povrati dah. Da li titreba lekar?

Biudobro odgovara Kevin.Gospodin Heris klima glavom. Vas dvojica

zaboravite na nezgodu u trpezariji, a ti, Mark, priberi se.

Dugo smo se trudili da izborimo taj intervju. Modastavekolu na naslovnu stranu. Zamisli to, naslovna stranaGazete kaei osmehuje se.

Hvala odgovara Mark. Veoma sam uzbuenzbogtoga.

Odlino.Vas dvojica moeteda idete.

Oni odlaze a gospodin Heris se otrozagleda u Sema.Sem ne uzmie.


69/411

Reci mi, Seme. I elim istinu da ujem. Jesi li videoMarka da baca te kuglice?

Semove oise pretvaraju u uske proreze. Ne odvraapogled.

Da.Direktor vrti glavom. Ne verujem ti, Seme. I zbog

toga emo uraditi sledee. Gleda u mene. Dakle,kuglicu mesa bacio je...

Dve ubacuje se Sem.

Molim? pita g. Heris i opet besno seva pogledomna Sema.

Baenesu dve kuglice mesa, a ne jedna.Gospodin Heris lupa pesnicom o sto. Koga je briga

koliko ih je bilo? Done,ti si udario Kevina. Osvetio si se.Progledaemoti kroz prste. Shvatali me?

Crven je u licu i svestan sam da je sada besmisleno

raspravljati se.

Dabome odgovaram. Ne elim da vas ponovo vidim ovde kae. Idite

obojica.

Naputamokancelariju.Zatomu nisi rekao za telefon? pita me Sem.Zato toga nije briga za to. Samo je eleoda se to

pre vrati svom ruku odgovaram. Od sada budioprezan kaem mu. Mark ete dratina oku.


70/411

Posle ruka imam as domainstva ne zato tomarim za kuvanje, vezato tosam imao dva izbora, ili toili hor. I mada posedujem snagu i moikoje se na Zemlji

smatraju izuzetnim, pevanje nije meunjima. Zbog togaulazim u uionicu za domainstvo i sedam u klupu.Uionicaje mala, i tren pre oglaavanjazvona, Sara ulazi iseda pored mene.

Zdravo kae.Zdravo.

Krv mi je jurnula u lice a ramena su mi se ukrutila.Uzimam olovku i poinjemda je vrtim u desnoj ruci doklevom pridravam bloki za pisanje. Srce mi estokolupa. Molim se da ruke ne ponuda mi sijaju. Kradomicevirim u dlan i isputam uzdah olakanjatosu mi ake idalje normalne. Ostani miran, razmiljam. To je samo

devojka.Sara me gleda. Topim se. Moda je najlepa devojka

koju sam ikada video.

aomi je tose Mark poneo kao kreten prema tebi kae.

Sleemramenima. Nisi ti kriva za to.

Vas dvojica se neetestvarno tui,zar ne?Ja to ne elimodgovaram.Klima glavom. Ume da bude straankrelac. Uvek bi

da pokaekako je on glavni.To je znak nesigurnosti kaem.Nije on nesiguran. Samo je idiot.


71/411

Naravno da jeste. Ali ne elim da se raspravljam saSarom. Uostalom, tvrdi to s takvom sigurnou dabezmalo poinjemi sam da verujem.

Gleda sasuene mrlje od sosa na mojoj koulji, papruaruku i vadi skoren komadipageteiz moje kose.

Hvala kaem.Ona uzdie.aomi je tose to dogodilo. Gleda me

u oi.Mi nismo zajedno, znato?Niste?Ona odmahuje glavom. Iznenadilo me je to to je

osetila potrebu da mi to razjasni. Posle desetominutnog

objanjenja o tome kako se spremaju palainke a odkoga ja nisam uo ni rei naa profesorka, gospoaBenof,mene i Saru stavlja za partnere. Otvaramo vrata uzaeljuuionice,koja vode do kuhinje, skoro tri puta vee

od same uionice. U njoj se nalazi deset razliitihkuhinjskih jedinica, svaka je opremljena friiderom,kuhinjskim elementima i penicama. Sara ulazi u jednu,vadi kecelju iz fioke i stavlja je na sebe.

Moeli da mi veeovo? pita.Prejako zateem pa moram da vezujem ponovo. Pod

prstima oseam konture njenih lea. Kada sam vezaonjenu kecelju, oblaimsvoju i poinjemda je vezujem.ekaj, ludice kae, a onda vezuje kecelju umesto

mene.

Hvala.Pokuavamda razbijem prvo jaje, ali inimto prejako,

pa jaje ne stiedo inije.Sara se smeje. Daje mi novo jaje i


72/411

uzima me za ruku pa mi pokazuje kako da ga razbijem o

ivicu posude.

Ruka joj ostaje na mojoj sekund due nego to jeneophodno. Gleda me i smeise.

Tako.Mea smesu za palainke a pramen kose joj pada na

lice dok radi. Oajnikielimda pruimruku i sklonim jojpramen iza uha, ali to ne inim.GospoaBenof ulazi ukuhinju da proveri kako napredujemo. Dosad je sve

dobro, a to je sve zahvaljujui Sari jer ja nemam pojmataradim.

Kako ti se dopada Ohajo? pita me Sara.Sviami se. Mada bih voleo da mi je prvi dan kole

protekao malo lepe.Osmehuje se. tase dogodilo? Bila sam zabrinuta za

tebe. Da li bi mi poverovala kad bih ti rekao da sam

vanzemaljac?

Ma, prestani kae aljivo. ta se stvarnodogodilo?

Smejem se. Imam teak oblik astme. Iz nekog

razloga sam juedobio napad kaem i oseamaljenjeto sam prinuen da laem. Ne elim da zna za mojeslabosti, naroitoone koje nisu istinite.

Pa, drago mi je da ti bolje.Napravili smo etiripalainke.Sara ih slaena jedan

tanjir. Istresa nenormalnu koliinu slatkog sirupa od

javorovog soka na njih i pruami viljuku.Gledam druge


73/411

ake. Veina njih jede iz dva tanjira. Pruam ruku ihvatam zalogaj.

Nije loekaemusred vakanja.

Uoptenisam gladan, ali joj pomaemda ih pojedemo.Naizmenino uzimamo po zalogaj dok ne ispraznimotanjir. Boli me stomak kad zavrimo.Posle toga ona peresudove a ja ih briem. Kad se oglasilo zvono, zajednoizlazimo iz uionice.

Zna, nisi tako lo za aka druge godine kae i

bocka me laktom.Hvala, nisi ni ti loaza tagod da si.Ja sam prva godina.Nekoliko koraka idemo utei.Neese stvarno tuis Markom posle kole?Moram da povratim svoj telefon. Uostalom, pogledaj

me kaemi pokazujem na svoju koulju.Ona slee ramenima. Stajem ispred svog ormaria.

Ona zagleda broj ormaria.Pa ne bi trebalo kae.Ni ja to ne elim.Ona koluta oima.Deaci i njihove tue. U svakom

sluaju,videemose sutra.elim ti lep dan dobacujem.

Posle devetog asa, a to je istorija Amerike, polako

koraam prema ormariu. Razmiljam o tome da kolu


74/411

napustim tiho i da ne traimMarka. A onda shvatam dauzauvek biti obeleenkao kukavica.

Stiemdo ormaria i istresam u njega knjige koje mine trebaju. Ostajem da stojim, oseamnervozu kako kolakroz mene. Ruke su mi i dalje normalne. Razmiljam otome da navuemrukavice za svaki sluaj,ali to ipak neinim.Uzdiemduboko i zatvaram ormari.

Zdravo ujemi trgnem se od glasa. Sara je. Osvrese pa se opet okreek meni. Imam netoza tebe.

Valjda nisu palainke. Jo uvek imam utisak da upui.

Ona se nervozno smeje.

Nisu palainke.Ali morada mi obeada se neetuiako ti dam ovo.

U redu kaem.

Opet se osvre i brzo posee rukom u prednji depsvog ranca. Vadi moj telefon i pruami ga.

Odakle ti?Sleeramenima.Zna li Mark da si ga uzela?Ne. Dakle, hoeli ipak izigravati opasnog momka?

pita.

Pa, izgleda da neu.Odlino.Hvala ti kaem.Ne mogu da verujem da se toliko

potrudila da bi mi pomogla jedva me poznaje. Ali nealimse.


75/411

Nema na emuodgovara, a onda se okree i uriniz hodnik. Posmatram je celim putem, nemoan daobuzdam osmeh. Krenem ka izlazu a Mark Dejms i

osmorica njegovih prijatelja ekajume u predvorju.Vidi, vidi, vidi kaeMark. Ipak je uspeo da izdri

do kraja dana.

Nego ta. Vidi ta sam naao kaem i podiemtelefon da ga vidi. Vilica mu pada. Prolazim pored njega,

nastavljam niz hodnik i izlazim iz zgrade.


76/411

8.

Henri se parkirao tano tamo gde je rekao da ebiti.Uskaem u kamionet jouvek sa osmehom na licu.

Lep dan u koli?pita me.

Nije lo.Dobio sam natrag telefon.Jelbilo tue?Nitaposebno.Sumnjiavo me zagleda. elim li uopte da ujem

objanjenje?Verovatno ne eli.

Jesu li ti se palile ruke?Ne laem.Kako si ti proveo dan?Kreeniz prilaz. Bio je dobar. Potosam te ostavio

ispred kole,sat i po vremena sam se vozio do Kolumbije.Zatosi iaodo Kolumbije? Tamo su velike banke. Nisam eleo da privlaim

panjunalogom za isplatu sa iznosom koji prevazilazi svetoovaj grad ima na svojim raunima.

Klimam glavom. Pametno.Izlazi na put.

Dakle, hoeli mi reikako se ona zove?Molim? zabezeknut sam.


77/411

Mora da postoji neki dobar razlog za tako blesavosmeh. A najpre ebiti da je to neka devojka.

Otkud zna?

Done,prijatelju moj, nekad na Lorijenu, ovaj matoriuvar je bio pravi enskaro.

Ma ali se kaem. Na Lorijenu ne postojeenskaroi.

Klima glavom. Znai,obraaosi panjuna ono totise govori.

Lorijenci su monogamisti. Kada se zaljubimo, to je za

celi ivot.Brak dolazi oko dvadeset pete, i nema nikakveveze sa zakonom. Brak se zasniva na obeanju iposveenostivienego na bilo emudrugom. Henri je biou braku dvadeset godina pre nego to je krenuo samnom. Prolo je deset godina od tada, ali znam da ne

proe nijedan dan a da ne oseti koliko mu enanedostaje.

Dakle, ko je ona? ponavlja pitanje.Zove se Sara Hart. Ona je erkaagenta za nekretnine

od koje si iznajmio kuu. Zajedno pohaamo dvapredmeta. Ona ide u prvi razred.

Klima glavom. Lepa je?Neopisivo. I pametna.Da oteeon. Oekivaosam tako netoveneko

vreme. Samo imaj na umu da moemobiti prinueni daodemo iznenada.

Znam odgovaram i ostatak puta do kue

provodimo u tiini.


78/411

Stigavi kui, vidim da je lorijenska krinja nakuhinjskom stolu. Veliine je mikrotalasne penice,bezmalo savreno etvrtasta, pola metra sa pola metra.Uzbuensam. Prilazim joj i hvatam bravu.

Mislim da me vie uzbuuje pomisao da saznamkako se otvara nego tase u njoj nalazi kaemmu.

Stvarno? Pa dobro, onda mogu da ti pokaemkakose otkljuava pa da je ponovo zakljuamo i zaboravimona ono toje unutra.

Smeim mu se. Neemo da urimo. Hajde. Reci mi,tase nalazi unutra?

Tvoje naslee.Kako to misli:moje naslee?

Svaki gard dobija krinjuna roenju.Nju ekoristitiuvar kada on ili ona dobiju svoje darove.

Uzbuenoklimam glavom. Dakle, taje unutra?Tvoje naslee.Njegov srameljivodgovor me ivcira.Diembravu i

pokuavam da je otvorim na silu, kao to sam uvekpokuavao.Naravno da mi ne polazi za rukom.

Ne moe je otvoriti bez mene, niti je ja moguotvoriti bez tebe kaeHenri.

Pa, kako emoje otvoriti? Nema brave.Mislima.Ma daj, Henri. Prestani da budetako zagonetan.


79/411

Odlazi do ulaznih vrata i protura glavu napolje, zatim

ih zatvara i zakljuava.Vraa se natrag. Pritisni dlan sjedne strane katanca kaemi i ja to inim.

Toplo je kaem.Odlino.Znaida si spreman.I tasad?Prislanja dlan uz drugu stranu katanca i preplieprste

s mojima. Prolazi sekund. I katanac se otvara.

Neverovatno! uskliknem.titiga lorijenska arolija,bakao i tebe. Nitaga ne

moerazvaliti. Mogao bi da ga pregaziparnim valjkom ine bi mu bilo nita.Samo nas dvojica zajedno moemojeotvoriti. Osim ukoliko ja umrem; onda je moe otvoritisam.

Pa kaemnadam se da se to needogoditi.

Kreemda podignem poklopac, ali Henri pruaruku ispreavame.

Ne jokae. Ovde ima neega to jo uvek nisispreman da vidi.Idi, sedi na kau.

Ma daj, Henri.Posluajme govori.Odmahujem glavom i sedam. Henri otvara kutiju i

uklanja kamen, koji je modadugaak petnaestak a petcentimetara debeo. Opet zakljuava kutiju i donosi mikamen. Savreno je gladak i pravougaonog oblika, bistreboje po ivicama i zamuenu sredini.

taje to? pitam.

Lorijenski kristal.


80/411

emuslui?Driga odgovara i pruami kamen. Onog trenutka

kad moje ruke dou u kontakt sa kamenom, oba dlananaglo poinju da sijaju. Jo su sjajniji nego jue. Kamenpoinje da se zagreva. Podiem ga da bih ga boljeosmotrio. Magliasta masa u sredini kamena se kovitla,uvija se oko sebe poput spirale. Oseam da se i amajlijaoko mog vrata zagreva. Oduevljen sam ovom novinom.itavog ivota sam nestrpljivo iekivao da dobijem

darove. Naravno, bilo je trenutaka kada sam mislio da seto nikada nee dogoditi, uglavnom zato da bismo moglinegde da se skrasimo i ivimo normalnim ivotom; alisada, kada u rukama drim kristal, ije sredite lii nakrug od dima, i kada znam da su mi ruke otporne na

vrelinu i vatru, i da u dobiti jo darova, za kojima euslediti vrhunska mo (mo koja e mi omoguiti da seborim), oseamuzbuenje i radost. Ne mogu da skinemosmeh s lica.

tamu se dogaa?Vezan je za tvoj dar. Aktivira se tvojim dodirom. Da

nisi dobio lumen, sam kristal bi svetleo kao tvoje ruke.

Umesto toga, sada je obrnuto.

Netremice gledam kristal, dim koji kruii sjaj.Hoemoli da ponemo?pita me Henri.Brzo klimam glavom. Nego ta.

Zahladnelo je. U kui vlada tiina,koju jedino remetipovremeni nalet vetra, od koga zvee prozori. Leim na


81/411

leima nasred drvenog stoia za kafu. Ruke mi vise sastrane. U jednom trenutku, Henri ezapaliti vatru ispodobe moje ruke. Diempolako i ujednaeno,kao tomi je

Henri rekao.Morada zatvorioikae.Samo oslukujvetar.

Moda eosetiti blago peckanje kada ti budem prevukaokristal duruku. Ogluise o taj bol kako god zna.

Oslukujem kako napolju vetar duva kroz kronjedrvea.Kao da vidim kako se kronjepovijaju i njiu.

Henri poinjeod moje desne ruke. Pritiska kristal nanadlanicu a onda ga vue navie uz moj runi zglob.Oseam da me pee, kao to je rekao, ali nedovoljno dabih trgao ruku.

Pusti svoj um da odluta, Done.Idi kud god eli.Ne znam o emupria,ali nastojim da raistimmisli i

diem polako. Istog asa, oseam kako poinjem dagubim kontakt sa stvarnou. Iznenada osetim sunce nasvom licu i vetar, topliji od svakog vetra koji sam osetio.

Otvaram oii vienisam u Ohaju.Nalazim se iznad ogromnog prostranstva od kronji

drvea, nieg osim dungle dokle god mi pogled see.

Plavetnilo neba i jarko sunce, sunce koje je gotovo duploveenego ono na Zemlji. Topao, blag vetar struji mi krozkosu. Dole, ispod mene, reke usecaju duboke jaruge koje

razdvajuju zelenilo. Lebdim iznad jedne od tih reka.

ivotinje svih oblika i veliinanekima su tela izduenaanekima pak vitka, neke imaju kratke ruke i stamena tela,

druge dlaku i tamnu hrapavu kou sve se napajajuhladnom vodom sa obale reke. U daljini se nazire krivina


82/411

i znam da sam na Lorijenu. Potoje deset puta manji odZemlje, mogue je uoitipregib na njegovoj povriniakose gleda izdaleka.

Nenadano, mogu da letim. Pojurim navie i okreemse u vazduhu a onda se kao torpedo obruavamnanieihitam du reke. ivotinje diu glave i radoznalo meposmatraju, bez straha. Lorijen u svojoj svojoj raskoi,pokriven rastinjem, naseljen ivotinjama. Na neki nain,izgleda onako kako zamiljamda je izgledala Zemlja pre

viemiliona godina, kada su njome vladale ivotinje,prepojave ljudi i njihovog gospodarenja. Lorijen na vrhuncu;

znam da vie ne izgleda tako. Sigurno ivim u seanju.Svakako da to seanjenije moje?

Dan naglo prelazi u no. U daljini se vidi vatrometkako eksplodira u obliku ivotinja i drvea, dok mu

tamno nebo, mesec i milioni zvezda slue kao savrenapozadina. Oseam njihovo oajanje ujem odnekud glas.

Okreem se. Nema nikoga. Znaju gde je jedna od vasest,ali magija je jouvek titi.Ne mogu da je taknu prenego toubiju tebe. Ali nastavieda je prate.

Poleteo sam naviepa se spustio nisko, pokuavajuida otkrijem odakle dopire glas. Odakle dolazi?

Sada moramo biti oprezni. Sada moramo daostanemo ispred njih.

Probijam se napred, ka vatrometu. Glas me ivcira.Modaega glasno praskanje vatrometa priguiti.

Nadali su se da e nas sve pobiti pre nego torazvijete svoje darove. Ali ostali smo sakriveni. Moramo


83/411

ostati smireni. Prvo troje se uspaniilo. Prvo troje jemrtvo. Moramo da budemo mudri i oprezni. U panici se

prave greke.Svesni su oni da ih ekasve teiposao to

se viebudete razvijali vi koji ste preostali, a kada se vaidarovi razviju do krajnjih granica, poee rat. Mi emouzvratiti udarac i traitiosvetu a oni su toga svesni.

Vidim bombe kako padaju na povrinu Lorijena svisine od vie kilometara. Eksplozije potresaju zemlju ivazduh, krici se prenose vetrom, vatra ee zemlju i

drvee.ume gore. Mora da ima stotine razliitih letelicakoje se sputaju s neba i sleu na Lorijen. Mogadorskivojnici izlaze iz njih s pukama i granatama, koje sudaleko monije od svega to se ovde koristi u ratovima.Viisu od nas, slinisu nam, osim u licu. Nemaju zenice aduice su im duboke tamnoplave, neke od njih su akcrne. Oko oijuimaju modre i duboke krugove, koaim jebleda i kao da je izubijana. Zubi im blistaju izmeuusana,koje kao da se nikada ne zatvaraju; kao da su nanizani, s

tim da se zavravajuu neobinompicu.Zveri Mogadora silaze iz aviona, sledei ih u stopu,

175472867 pittacus lore ja sam Četvrti

Documents