Univerzitet u Kragujevcu

Fakultet Inženjerskih Nauka u Kragujevcu

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA

Preduzetnički proces

BAZNIS PLAN

Profesor: Student:Dr. Slobodan Mitrović Andreja Milović 381/2011

Kragujevac, jun, 2012 godina

OSNOVNI PODACI O PREDUZEĆU

Naziv preduzeća: “Plastenik”

Vlasnik: Andreja Milović

Vrsta privrednog subjekta: Reg.polj.gazdinstvo

Osnovna delatnost: Proizvodnja povrća i rasada u zatvorenom prostoru

Odgovorno lice: inženjer mašinstva Andreja Milović

Telefon za kontakt: 069/18-22-392

E-mail: andreja_milovic@yahoo.com

2

REZIME

Priboj spada u grupu nerazvijenih opština i proglašena je marginalnim područjem u pogledu razvoja privrednih delatnosti, posebno poljoprivrede. Velika nadmorska visina i oštra planinska klima utiču na orjentaciju poljoprivredne proizvodnje. Jako je mala ponuda ranog povrća i voća, a ono što se nudi uglavnom je roba iz preprodaje tako da su cene jako visoke i neprihvatljive za standard većeg dela žitelja.

Industrija u opštini Priboj je na niskom nivou. Veliki proizvođači ,,Poliester,, i ,,FAP,, sveli su rad na svega nekoliko stotina zaposlenih. Veliki broj zaposlenih, pre svega žena, ostao je bez posla. Mogućnosti za nova zaposlenja gotovo su ravna nuli.

U takvim uslovima, veliki broj lica se iz grada povukao na porodična seoska imanja, gde pokušava da u uslovima skromnog poslovanja , obezbedi egzistenciju.

Osnovna ideja ovog Poslovnog plana, jeste da se iskoristi prirodno okruženje i vlastiti kapaciteti zemljišta i radne snage, kako bi se otpočeo dohodovan posao, koji bi omogućio siguran posao i solidnu zaradu.

U pogledu iskustva, u stanju smo da ispoštujemo osnovne principe proizvodnje povrća u plastenicima. Obzirom da nam je namera da proizvodi budu što manje hemijski tretirani i zdravstveno bezbedni, planiramo saradnju sa stručnim licima i institucijama.

Roba koju ćemo proizvoditi plasiraće se kao prepoznatljiva, putem sigurnih lanaca prodaje i kroz samoreklamu. Prednost će biti ponuda robe na gazdinstvu, bez obzira na pazarne termine u Priboju kao i u bilo koje doba dana.

Prema osnovnim pokazateljima, smatramo da će se ulaganja višestruko isplatiti, tako da se za naredne godine planira povećanje proizvodnih kapaciteta, a za neki dalji

3

period, 3-4 godine, planira se eventualna prerada i dobijanje veće vrednosti robe.

ORGANIZACIJA

Projekat podrazumeva podizanje plastenika ukupne površine 4 ara, sa duplom folijom i grejanjem, čime bi se omogućila kontinuirana proizvodnja tokom godine. Realizacija je planirana uz korišćenje finansijskih sredstava namenjenih razvoju preduzetništva do 2/3 ukupnog iznosa i iz sopstvenih sredstava u visini 1/3 ukupnih ulaganja.

Organizacija i realizacija poslovne ideje planira se kao porodični posao, na registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu. Dva odrasla člana porodice bila bi stalno uključena, uz mogućnost ispomoći od strane mlađih članova porodice u vreme špica sezonskin poslova. Prednost domaćinstva je prirodan izvor vode ( neposredna blizina reke) kao i direktan izlaz na regionalni putni pravac.

Lokalnom tržištu-sugrađanima će se omogućiti stabilnije snabdevanje svežim proizvodima. Plodovi zelene salate i paradajza mogu biti takođe distribuirani ugostiteljskim objektima ili objektima za smeštaj dece, bolesnih lica i sl. Uz sigurnost u pogledu zdravstvene ispravnosti navedenih namirnica.

MISIJA I VIZIJA

Realizacijom ovog poslovnog plana bili bi jedno od prvih ako ne i prvo registrovano gazdinstvo u opštini Priboj i širem okruženju, koje se bavi proizvodnjom rasada i povrća u zatvorenom prostoru koji se dogreva.

Osnovna ideja je postati lider u proizvodnji rasada i povrća u opštini Priboj i okruženju, započinjanjem a kasnije i širenjem proizvodnih kapaciteta.

CILJEVI

4

Osnovni cilj za period od naredne tri godine je sledeći:

1. Podizanje proizvodnih kapaciteta, savladavanje osnovnih proizvodnih tehnologija

2. Proširenje postojećih kapaciteta iz sopstvenih izvora finansiranja3. Usmeravati proizvodnju od konvencionalne ka integralnoj uz minimum

upotrebe hemijskih sredstava4. Prerada plodova povrća i dobijanje proizvoda veće vrednosti

KLJUČNI FAKTORI USPEHA

Da bi se krenulo u plasteničku proizvodnju treba podići plastenik. Da li će se površine u odnosu na prvobitne povećavati zavisi prvenstveno od finansija i željenih površina ali u praksi svako ko je podigao određenu površinu plastenika istu je kroz izvesni vremenski period povećavao. Na toj površini osim plastenika treba predvideti putnu mrežu oko plastenika sa prljavim putevima ulaska sirovina i čistim putevima izlaska gotovog proizvoda, ovo je posebno bitno ako se uvode odgovarajući standardi i ako se želi ispoštovati procedura proizvodnje zdravstveno ispravne hrane (HCCP). Putevi moraju biti tako planirani da se plasteniku lako može prići sa svih strana. Takođe treba predvideti kanale ili upojne jame, za skupljanje vode nastalih od atmosferskih padavina. Dobro bi bilo da se ta voda kasnije koristi u proizvodnji, i još bolje da se ako je proizvodnja u hidroponiji u tim kanalima ili upojnoj jami sliva i drenaža tj. voda i u njoj rastvorena mineralna đubriva koja su ostala neiskorišćena od strane biljaka. U zatvorenim sistemima iste se vraćaju ponovo u proizvodnju, ali se predhodno ovakav rastvor dezinfikuje. Ako se ne vraća nazad u proces proizvodnje ovakav rastvor se može koristiti za prihranu drugih useva bez dezinfekcije, ali kod useva koji nemaju zajedničke bolesti sa gajenom biljnom vrstom u plasteniku. Kod proizvodnje na zemlji sakupljena je samo atmosferska voda koja se bez dodatnih mera može vratiti u proizvodnju i predstavlja najkvalitetniju vodu za navodnjavanje. Da bi se voda sakupila poželjno je da kanali tj. jama budu obloženi folijom. Kada je reč o vodi treba istaći da njen kvalitet i količina mogu određivati kolike površine plastenika planirati, mada se i kvalitet i kvantitet vode mogu različitim merama eliminisati kao ograničavajući faktori (montažni bazeni, skupljanje atmosferskih padavina, reverzibilna osmoza itd). Na površini predviđenoj za podizanje plastenika mora se predvideti mesto za trafostanicu, agregat, kotlarnicu vodeći računa, da ovi objekti ne prave zasenu u plasteniku, odnosno o dominantnim vetrovima zbok nanošenja pepela na pokrivku plastenika kada se za grejanje plastenika koristi biomasa, drvo ili ugalj. Za zaštitu od jakih vetrova, snežnih smetova itd. treba predvideti mesto podizanja vetrozaštitnih pojaseva, takođe vodeći računa o zaseni. Na površini treba eventualno naći mesto i za deponiju organskog otpada koji se u plastenicima stvara u velikoj količini ili za odlaganje primera radi kamene vune kod proizvodnje u hidroponiji.

5

OPIS PREDUZEĆA

U toku je procedura registrovanja poljoprivrednog gazdinstva, čiji će nosilac biti jedan od supružnika. Dominantna proizvodnja biće povrtarstvo i to u zaštićenom prostoru zbog surovije klime i pojave poznih prolećnih mrazeva.

Plastenici će biti locirani na magistralnom putu Priboj-Nova Varoš. Čista , nezagađena priroda, odlična prilaznost, prirodni izvor vode samo su neke od karakteristika proizvodnog ambijenta. Podjednaka udaljenost od dve opštine nudi šire tržište a zbog blizine (15 km), troškovi prevoza robe su mali tako da se uvek može obezbediti ponuda svežih proizvoda po nižim cenama od uobičajenih.

OPIS PROIZVODA

U plastenicima će se proizvoditi rasad paradajza za sopstvene potrebe koji se zatim rasađuje i plodovi ranog paradajza idu u prodaju. Proizvedeni rasad kupusa ide kompletno u prodaju. U zimskim mesecima proizvodiće se zelena salata namenjena tržištu. U narednim godinama planira se diversifikacija kako u količini proizvoda tako i u novim linijama proizvodnje. Takođe, ićiće se na proizvodnju zdravstveno bezbednog rasada sa minimalnom upotrebom hemijskih sredstava-integralna proizvodnja.

Razlikujemo se od dosadašnje ponude na tržištu po ponudi robe koja se do sada dopremala iz drugih gradova. Često je predmet preprodaje, cene su zbog toga jako visoke a roba je ne retko sumnjivog kvaliteta. Zagrevanjem objekata na tržištu bi se pojavili pre konkurenata sa našeg terena.

Kupci naših proizvoda biće sigurni u poreklo robe i u kvalitet koji nam je jako bitan kao garancija kontinuiteta u radu. Važno je da kupci shvate da se u njihovom okruženju nalazi ponuda robe koja im je potrebna a koju mogu uvek preuzeti i na gazdinstvu a ne samo u trgovinama i na lokalnoj pijaci.

Gajenje paradajza u plasteniku

Primena mera nege vezana je za biologiju paradajza i uslove koje pruža plastenik. To znači da je samo sa znanjem o paradajzu moguće ostvariti kvalitetan i rani prinos koji je ekonomski najpovoljniji. Uspeh proizvodnje paradajza u visokom stepenu zavisi od kvaliteta rasada. U proizvodnji rasada neophodna je primena svih agrotehnickih mera kako bi optimalni uslovi omogućili pun razvoj rasada. U tom periodu paradajz prolazi kroz određene faze rasta i razvoja koje se odvijaju na konusu rasta a vidljive su tek sa pojavom pupoljka. Upravo te generativne faze (od 30-70 dana vegetacije) su odgovorne za prinos prve, druge i trece cvetne etaze. To znaci da pri optimalnom kvalitetu rasada ako su uslovi sadnje losi dolazi do narusavanja procesa razvoja i smanjenja prinosa prvih berbi.Dalje mere nege su opšte i uključuju održavanje optimalnih uslova u objektu (temperatura, osvetljenost, vlažnost vazduha, sadrzaj CO) redovnim provetravanjem, zalivanjem, senčenjem objekta i primena opštih i specifičnih agrotehničkih mera. Sve

6

mere treba primeniti za konkretne uslove (objekta i useva), jer najlakše se neguje zdrav, ujednačen usev paradajza ali se merama nege mogu i popravljati propusti u proizvodnji. Opšte mere nege paradajza su prehranjivanje, zalivanje, okopavanje i zaštita od bolesti i štetočina. Primenom veoma korisne mere - nastiranje zemljišta u sloju 10-15 cm slamom (ako nije vršena sadnja korišćenjem crne folije za nastiranje zemljišta) izostaje okopavanje i borba protiv korova a značajna je ušteda u količini vode za zalivanje. Za prihranjivanje se koriste čvrsta najbolje u vodi rastvorljiva đubriva različitih a za paradajz određenih kombinacija NPK ili folijarna đubriva (prihranjivanje preko lista) koje sadrže i mikro elemente, vitamine i biostimulatore i zato su pogodna posebno za interventna prihranjivanja. Po pravilu pri prihranjivanju se koriste (vrsta i količina) đubriva na bazi stanja useva. Kod nas je to najčešće ocena od oka, a ne na bazi analize biljaka i poznatih pokazatelja plodnosti zemljišta. U takvim uslovima najbolje je držati se opstih pravila a to je da se posle ukorenjavanja biljke (pojava novih listova) vrši prvo prihranjivanje (20-30 g/m3 NPK đubriva) zatim u fazi obrazovanja prvih plodova i posle svake berbe. Ako je usev slab treba se držati uputstva proizvodaca. Stimulisati rast đubrenjem sa đubrivima koja sadrže više azota. Pri korišćenju novih đubriva (kemira ili slična - treba se pridržavati uputstva). Paradajz je kaliofilna biljka ali je vec od faze rasada osetljiva na nedostatak fosfora, javlja se ljubičasto plava boja na stablu i listovima kao posledica nedostatka fosfora u supstratu i kalijuma (žuti obod lista). To je nepoželjno i zbog činjenice da od fosfora zavisi usvajanje azota i rast biljke. Pojava belih pruga duž nerava na listu znak je nedostatka magnezijuma i tada treba prihraniti sa 1% rastvorom magnezijuma ili što je poželjnije koristiti za prihranjivanje đubrivo koje sadrzi i magnezijum uz ostale makro i mikroelemente.Okopavanje uz ogrtanje pogoduje paradajzu ako zemljište nije malcovano, obavlja se 3-4 puta (dok se bez ozleda moze prići biljci). Od bolesti paradajz u plasteniku, gde se ne vrši redovno provetravanje i održavanje optimalne temperature, najčesce se javlja plamenjaca (tretirati Baktocid-50 0,5-0,75%) crna pegavost (Ditan-45 0,2-0,25%) i bela trulež (preparat Ronilan 0,1%). Pokušajte paradajz oprskati (jednom nedeljno uvarkom) od stolisnika 800 g na 10 litara vode i kuvano 20 minuta ili oparkom crnog i belog luka (200-500 g luka prelije se sa 10 litara kipuće vode i koristi uz razređenje 1:2-3). Od stetocina pri gajenju paradajza javlja se bela leptirasta vaš (tretiranje fastak 0,02%) i crveni pauk (tretiranje Talstar 10 EC 0,05%). Za zaštitu od bele leptirove vaši treba koristiti žute lepljive trake koje privlače insekte a pre svega oko objekta i unutar objekta održavati ćistocu (alat, ruke i odela redovno prati). Zalažem se ne samo za feromonske lepljive trake vec i za koriscenje serije predatora (za nas korisni insekti) koji uništavaju štetocine. Oni se i kod nas mogu kupiti (poznata serija biobestproizvoda) za biološke mere borbe. To je bolje za biljke, korisnije za proizvođače, a dobija se bezbedan paradajz za potrošače. Zbog održavanja kvaliteta zemljišta ne treba koristiti herbicide (izuzetno pre sadnje) već okopavanjem odnosno nastiranjem zemljišta rešavati problem korova. Vec u fazi rasada obavezno je zakidanje zaperka (otkidanje) ne čekajuci da budu veliki (iscrpljuju biljku, a posle uklanjanja ožiljci su veći). Zakidanje se vrši redovno sve do završetka berbe. Za ranu proizvodnju, visoke sorte, se gaje na jedno stablo, a neke sorte se gaje na dva pa čak i na tri stabla (manje bujne sorte) ostavljajući donji zaperak posle prve cvetne etaze jer se tada dobro razvijaju prvi plodovi. Uz zakidanje zaperaka paradajz se vezuje za potporu (spalir, konopac, zica) ili se plastičnim kopčama pričvršćuje za potporu. Plastičnim kopčama se podupiru i krupni plodovi. Posle 4-6 plodne etaze u plastenicima iz prolećne

7

proizvodnje zalama se stablo (ostavljajuci 3-4 gornja lista) i tako omogućuje brže dozrevanje plodova. Kod staklenika odnosno za celogodišnju proizvodnju, stablo paradajza u toku rasta se spusta na zemlju. Tako položeno stablo se može ogrnuti, razvijaju se dopunski korenčići. Paradajz je samooplodna biljka, a za bolju oplodnju neophodno je dnevno redovno protresati biljku, zatim se mogu koristiti treskalice - vestačke pčele, a najbolje košnice sa bumbarima (mogu se kod nas kupiti). Pri korišćenju bumbara ograničava se broj hemijskih preparata za zaštitu odnosno vreme njihove primene. Hemijske mere za oplodnju ne treba primenjivati. Veće su štete, a kvalitet i bezbednost plodova su ugroženi. U toku cele vegetacije obavezno se skidaju listovi ispod cvasti obrazovanih plodova. Za uspešnu proizvodnju pored nastiranja (slama 10-15 cm) zemljišta preporučeno je da se u objektu uz zidove plastenika i uz staze posadi kadifica koja odbija (korenskim izlučevinama) nematode, koje su potencijalna opasnost za paradajz. Visoke sorte paradajza sazrevaju postepeno. Zreo plod treba odmah brati da bi se drugi brže razvijali i sazrevali. Berba pocinje 60-80

dana posle sadnje. Prinos varira u širokim granicama od 20-100 kg na 10 m. Berba niskih sorti je jednokratna (tada ima do 20 odsto zelenih plodova) ili u 2-3 navrata. Paradajz se odlikuje dugotrajnim cvetanjem i plodonošenjem, tako da se po pravilu, dešava da u momentu kada se završava proizvodnja, na biljkama ima zelenih i nedozrelih krupnih plodova. Ovi zeleni plodovi mogu da se koriste za turšiju, ali se mogu staviti na dozrevanje u toku 20-40 dana. Plodovi namenjeni dozrevanju moraju biti zdravi, i bez ikakvih mehaničkih oštćenja. Dozrevanje je najbrze ako je temperatura 20°C. Između zelenih plodova stavlja se poneki zdrav crveni plod, jer se disanjem zrelog ploda oslobadja etilen koji ubrzava zrenje. Plodovi mogu dozrevati u plitkim gajbama, a poslažu se tako da je plodna drška okrenuta naviše. Zrenje počinje posle 3-5 dana. Dozrevanjem se produžava period korišćenja paradajza.

Od vise sorti paradajza preporučujemo tzv. polume-snati paradajz. To je sorta 72 - 41 RZ, po snazi i načinu rasta slična sorti Marta RZ. Plod je težak 130 -150 g i sadrzi 3-5 komora. Karakteristika tih sorti je ranije sazrevanje. Osim tih sorti, poznate su i vrste Claire, Isidoro, Suso, Miaa i dr., sa visokim prinosom i kvalitetnim plodom. Profitabilnost programa raste sa povećanjem veličine plastenika, pa za površinu od 250m bruto dobit po 1€ investicije iznosi 0,57€ . Kljucni elementi programa su izbor sorte paradajza, proces njenog gajenja i veličina plastenika. Paradajz proizveden u plasteniku moze se upotrebljavati na razlicite načine, u svežem stanju i za industrijsku preradu.

Gajenje kupusa u plasteniku Kupus se gaji radi sočnog lista, koje obrazuje glavicu. Ima veliki značaj u ishrani ljudi. To je ukusno povrće velike hranljive i vitaminske vrednosti. Kupus predstavlja vrlo vaţan izvor vitamina C. Za ishranu ljudi upotrebljava se u toku cele godine, u svežem, ukišeljenom i osušenom stanju. Osim za ishranu ljudi kupus ima veliki značaj i u ishrani domaćih životinja.

Kupus je dvogodišnja biljka. Prve godine obrazuje vegetativne organe, a druge cvetonosno stablo, cvetove, plodove i seme.U izuzetnim slučajevima u plasteničkoj

8

proizvodnji cvetonosno stablo se može pojaviti još u prvoj godini, ako mlade biljke budu u uslovima da prođu stadijum jarovljenja. Ovu osobinu proizvođači koji kupus gaje u plastenicima dobro znaju. Često se dešava da rani kupus umesto da zavija glavicu istera cvetonosno stablo. To se događa onda kada se biljke rasade suviše rano, a zatim rastu izvesno vreme pri relativno niskoj temperaturi, na kojoj završe jarovizaciju i kasnije kada se toplotni uslovi izmene umesto da obrazuju glavicu one poteraju cvetonosna stabla. Rane sorte kupusa su više sklone prevremenom iscvetavanju. Korenov sistem kupusa je dobro razvijen, a posebno u prvoj godini. Najveća masa žila razvija se u sloju zemljišta 40-50 cm. Koren se brzo regeneriše pa se rasad brzo prima. Stablo (kočan) se sastoji iz dva dela: jedan deo je slobodan i nalazi se ispod glavice, a drugi deo je u glavici. Deo stabla ispod glavice (spoljašni kočan) dobro je razvijeni dostiţe duţinu od 10-20 cm.a debljinu 2-5 cm. Deo stabla u glavici (unutrašnji kočan) dostiže duţinu od 5-10 cm što zavisi od sorte. Listovi se formiraju iz temenog pupoljka. U prvo vreme su u fazi rozete, a kasnije obrazuju glavicu. Unutrašnji listovi glavice su nežni sočni i krti. Glavica može biti vrlo različite veličine od 0.5-20 i više kilograma.Rane sorte imaju sitnije a pozne krupnije glavice. Cvetonosno stablo se obrazuje kada biljke prođu toplotni i svetlosni stadijum, odnosno u drugoj godini.Visina stabla kreće se od 60-150 cm. Cvetonosno stablo je razgranato. Kupus glavičar obrazuje izduženu grozdastu cvast, sa velikim brojem cvetova. Cvet se sastoji iz 4 čašična, 4 krunična listića 6 prašnika i tučka. Krunični listići su ţute boje. Plod je višesemena ljuska. Seme je okruglo, tamno smeđe boje. Sorte kupusa Postoji veliki broj sorata kupusa glavičara. One se dele prema boji listova u dve velike grupe: -Beli kupus -crveni kupus Prema dužini vegetacionog perioda sorte kupusa se dele u tri grupe; -Rane – dužina vegetacionog perioda 100-120 dana. -Srednjostasne – dužina vegetacionog perioda 120-150 dana. -pozne – dužina vegetacionog perioda 150-200 dana.

Uslovi uspevanja

Kupus je biljka prohladnog i dovoljno vlaţnog podneblja. Optimalna temperatura za rast biljaka je 15-18 °C. Minimalna temperatura za klijanje semena je 3-4 °C. Visoka temperatura preko 25 °C utiče nepovoljno na rast i razviće glavice kupusa, a naročito ako je praćena nedostatkom vlage. Otpornost kupusa na niske temperature zavisi od faze razvića. Mlade biljke u fazi rozete izdrţavaju mraz od -3 do -5 °C a neke sorte i -8 °C. Odrasle biljke mogu izdrţati od -12 do- 15 °C pa i niţe temperature. Kupus ima umerene zahteve prema svetlosti. Ne podnosi zasenjivanje, ako nema dovoljno svetlosti biljke ostaju nedovoljno razvijene, a glavice sitne i slabo zavijene.Kupus je biljka dugog dana. U svim fazama rasta i razvića kupus ima izuzetne zahteve za vlagom, a naročito u fazi formiranja glavica. Ovo je kultura koja se obavezno odgaja u sistemu za navodnjavanje, kako u zaštićenom prostoru, a posebno pri gajenju tokom leta. Kupusu najbolje odgovaraju plodna i strukturna zemljišta, kao što su rečni nanosi

9

i černozemi. Kupus daje dobre prinose i na drugim zemljištima, ali mu ne odgovaraju teška i zabarena zemljišta. Rane sorte bolje uspevaju na lakim i strukturnim zemljištima. Kupus najbolje uspeva na slabo kiselim zemljištima (pH 5,5-6,8) bogata organskim materijama.

Gajenje zelene salate u plasteniku

Salata je jedna od najčešće gajenih povrtarskih vrsta u svim zaštićenim prostorima. Gaji se tokom jeseni i zime kada drugog svežeg povrća na nasim pijacima prakticno nema, zbog otežanog uzgoja toploljubivih vrsta. Pre svega, zbog deficita svetlosti, odnosno oblačnosti i niskih temperatura u kasnom jesenjem i ranom zimskom periodu. Razlog zašto je salata vodeća povrtarska vrsta, kod nas,ali i u svetu, su mali biološki zahtevi za uslovima uspevanja, brz tempo rasta i razvića, visoka produkcija listova lisne rozete i listova glavice u kratkom vremenskom periodu. Sam kraj leta i prva polovina jeseni pruza klimatski gotovo idealne uslove za rast i razviće salate u plastenicima. Optimalna temperatura za brzo klijanje i nicanje semena salate je 18-20 °C danju, odnosno 8-12 °C noću. Tada seme salate nikne za 6-8 dana. Sa početkom razvoja tiledonih listica, narednih 4-5 dana na konusu rasta se obrazuju začeci listova lisne rozete, kod lisnatih formi, i listovi lisne rozete i glavice, kod glavičastih sorti. Etapa organogeneze - ova etapa dosta dugo traje, a za to vreme najpre se razvijaju listovi lisne rozete. Dinamika formiranja listova je u direktnoj korelaciji sa uslovima uspevanja. Nakon obrazovanja određenog broja listova lisne rozete započinje formiranje glavice. Optimalna temperatura vazduha za porast listova je 12-15 °C , zemljišta do 8 °C . Tada će se obrazovati u proseku jedan list za približno dva dana, s tim da noćne temperature mogu biti niže od dnevnih 4-8 °C. Kritican period u jesenjoj proizvodnji salate nastupa u drugoj polovini novembra meseca i pocetkom decembra meseca – dakle pre nego što kalendarski nastupi zima. Tada je tempo rasta salate usporen. Gde je to moguće, u to vreme, poželjno je dogrejavanje zaštićenog prostora, ali samo u danima kada je temperatura u zaštićenom prostoru oko 5-8 °C jer na 5 °C salata zaustavlja rast. Dogrejavanje se preporučuje iz razloga da glavice pri ovim mikroklimatskim uslovima, ne bi ostale sitne-male tržišne vrednosti. Kritična minimalna temperatura za rast i razviće salate je 2 °C. Salata jako dobro podnosi niske temperature. Mlade biljke podnose i kratkotrajne mrazeve, a temperature i do -8 °C. Sorte namenjene za gajenje u jesenjem/zimskom periodu su prilagođene uslovima kratkog dana i manjoj osvetljenosti. No i pored toga za uspešan rast i razviće salate je neophodna dovoljna količina svetlosti po dužini trajanja, ali i po kvalitetu, spektralnom sastavu vidljivog dela spektra 380-780 nm. Dobra osvetljenost, optimalne temperature i kvalitetna ishrana useva salate su preduslov za intenzivniji proces fotosinteze, brži tempo rasta i bolji kvalitet. Sve to značajno utiče na otpornost salate prema bolestima.

Salata se u ovim objektima najčešće gaji kao prethodni usev ili kao međuusev. Treba računati da ciklus salate traje oko 50 dana (što uglavnom zavisi od sorte), a da samo rasadna faza traje oko 30 dana. Ukoliko je salata naknadni usev, setvu za proizvodnju rasada treba podesiti 25-30 dana pre berbe glavne kulture. Za ovaj način najjednostavnije je rasad proizvoditi u zemljišnim kockicama, džifi kockama ili u kontejnerima. Na ovaj način rasad se može smestiti na pomoćnim površinama staklenika.

10

Gajenje, mere nege i zaštita primereni su uslovima i vremenu u kome se salata gaji u plasteniku.Treba naglasiti da se salata u toku zime može gajiti u staklenicima bez dopunskog zagrevanja. Dobar prinos zelene salate sa jednog kvadratnog metra u plasteniku kreće se 3-5 kg.

ANALIZA TRŽIŠTA

U prvoj godini plasman robe će se mahom obavljati na lokalnom tržištu-opštine Nova Varoš i Priboj. Svakako, namera je da se jedan deo robe u vreme turističke sezone plasira i na području Zlatibora I Zlatara. Narednih godina planira se proširenje kapaciteta, pa će se ponuda sigurno proširiti i na širem delu zlatiborskog regiona, pre svega u većim naseljenim mestima (Užice, Čajetina).

Opština Priboj ima oko 50.000 stanovnika prosečne platežne moći. Mora se napomenuti da su gradovi Nova Varoš i Priboj tranzitni. Brojni trgovci iz Crne Gore i Bosne prodaju ali i kupuju proizvode lokalnog stanovništva ( voće, povrće,rakiju, sir, kajmak…). Veliki je broj posetilaca u Pribojskoj banji i etno selu Vraneši gde se proizvedeno povrće može ponuditi ugostiteljima i manjim radnjama.

U toku prvih nekoliko godina, planirano je pozicioniranje na tržištu i prepoznatljivost po kvalitetu. Učešće na tržištu bi moglo realno da se kreće prosečno oko 15%-20% u sezoni. Raspon je znatno veći jer se radi o tri linije proizvodnje ali bi u proseku bio kao što je navedeno.

U okruženju nema direktnih proizvođača, uglavnom se trgovina ovim proizvodima zasniva na preprodaji.

Dosadašnji ponuđači robe imaju prednost u pogledu prepoznatljivosti kod kupaca zahvaljujući dugogodišnjem radu, međutim zbog činjenice da se uglavnom radi o preprodavcima, pojava lokalnog proizvođača biće garancija boljeg i sigurnijeg kvaliteta ali i nižih proizvožačkih cena robe. Bez posrednika troškovi bi bili znatno niži što znači i nižu cenu proizvoda za kupca.

Plan prodaje u prvoj godini proizvodnje baziraće se na maloprodaji zbog

11

prepoznatljivostiiI sticanja poverenja kod kupaca. Planira se i prodaja na veću količinu poznatim kupcima, obdaništima, školama, bolnicama.Prodaja robe na malo bazirana je na gotovinskom plaćanju, dok je za sklopljene ugovore sa poznatim kupcem moguće plaćanje odložiti ali ne duže od 30 dana.

Namera je da asortiman povrća koje se proizvodi bude zastupljen skoro čitave godine. Naravno, ponuda će biti u skladu sa sezonom, ali je važno da smo prisutni na tržištu od januara pa do pozne jeseni. Na taj način znači da će nam kontinuitet obezbediti redovne ali i nove kupce.Za naredne tri godine planira se proizvodnja:-280.000 kom rasada kupusa-30.000kg paradajza-30.000 kom zelene salate

Kupcima naše robe nudimo sigurnost u pogledu zdravstvene ispravnosti i higijene proizvoda. Kupci robu mogu da pazare i direktno na imanju prema sopstvenom ukusu i volji, bez ograničenja. Plodovi lošijeg tržišnog kvaliteta(sitniji, nedozreli) trošiće se na imanju ili će se prerađivati za sopstvene potrebe. Ponuda će se isključivo bazirati na svežim i kvalitetnim plodovima garantovanog porekla. Cena proizvoda će biti realna, svakako niža od dosadašnjih zbog smanjenih transportnih troškova i direktne prodaje(bez posrednika).

Prva linija proizvodnje je zelena salata koja se na ovim prostorima ne proizvodi. Obzirom da se radi o proizvodu koji jako brzo gubi svežinu, on se jako retko nalazi u ponudi lokalnih prekupaca zbog većeg rizika. Ovaj proizvod će naći direktne potrošače na malo(lokalni potrošači, žitelji dve susedne opštine). Takođe, ugostiteljske radnje će sigurno kupiti veći deo ponuđenog proizvoda.

Rani paradajz će se prodavati na isti način, a kvalitet robe i niže cene obezbediće sigurne kupce.

Rasad kupusa namenjen je prodaji na širem području Zlatiborskog regiona. Proizvođača rasada skoro da nema, tako das u proizvođači uglavnom kupovali rasad dopremljen iz udaljenijih centara, često lošeg kvaliteta, pa su i prinosi kasnije bili nezadovoljavajući.

Osnovni cilj nosilaca i realizatora ove poslovne ideje jeste ozbiljan, odgovoran, stručan i kontinuiran rad po kome će biti prepoznatljivi.

Kontinuirano prisustvo na tržištu, bez velikih oscilacija u kvalitetu, omogućava dobro pozicioniranje i prepoznatljivost na tržištu.

Prve godine reklama će biti gazdinstvo na kome se može pogledati svaki ciklus proizvodnje, mogu se proizvodi direktno kupiti na domaćinstvu. Takođe, ovi proizvodi će se prodavati direktno od strane proizvođača pod prepoznatljivim imenom i reklamom. Direktnim prisustvom na prodajnim mestima zadobiće se poverenje kupaca. Mi ćemo biti reklama za naš proizvod.

12

Medijska reklama može se organizovati sa nacionalnim TV mrežama u vidu priloga u emisijama za poljoprivredu ali ne viša od 2 puta godišnje.

Promocija će se realizovati i putem flajera koji će sadržati sve neophodne podatke o proizvođaču i ponudi robe, koja je uvek dostupna kupcima.

Postoji radna verzija memorandum i flajera koji će biti odštampani po potrebi. Sajt nije u planu.

SWOT analiza

Prednosti

Sopstveno zemljišteSopstvena radna snagaPredznanja iz povrtarstvaPoznavanje lokalnih kupaca robe

Slabosti

Nedovoljno iskustva u proizvodnjiNedovoljno radne snageSopstveni izvori finansiranja proizvodnjeNedovoljna količina u godini zasnivanja

Prilike

Nedovoljno robe na tržištuVisoke cene ranog povrćaNema ozbiljne konkurencijeNepoznato poreklo dosadašnje robe

Opasnosti

Nagli skok cena inputaSlaba platežna sposobnost građanaEkspanzija konkurenataElementarne nepogode

FINANSIJSKA ANALIZA

Razvoj proizvoda započinje nabavkom potrebne opreme. Planira se postavljanje (nabavka i montaža) dva plastenika ukupne površine 0,04ha. Plastenici će imati urađen sistem za zagrevanje, polivanje i mreže za zasenjivanje. Obavezna je i kupovina oruđa za rad u zatvorenom prostoru, obrada zemljišta.

Od opreme neophodno je:- Konstrukcija plastenika- Folije- Sistem za polivanje i orošavanje

13

- Agrimulch folije

Sve linije proizvodnog ciklusa biće realizovane u sopstvenoj režiji, kao porodičan posao uz minimalno angažovanje plaćene radne snage u vrhovima sezome.

Da bi obezbedili vrhunski kvalitet proizvoda, planirane su sledeće kontrole:

1.Kontrola plodnosti zemljišta radi adekvatnog đubrenja2.Kontrola kvaliteta vode za zalivanje3.Stručna kontrola prilikom primene pesticide u zatvorenom prostoru

Najbliži dobavljači opreme su iz Kraljeva i Čačka koji u zavisnosti od kvaliteta poručene opreme nude širi raspon cena. Uglavnom svi dobavljači opreme nude uslugu montaže kako plastenika tako i planiranih sistema za zalivanje i za grejanje. Postoji mogućnost da se plaćanje prolongira za period od naručivanja uz avans do postavljanja kada se mora izvršiti isplata u celosti.

Projektovani bilans uspeha

2012 2013 2014

I Ukupni prihodi2.500.000,00 3.500.000,00 3.500.000,00

1. Poslovni prihod-Prihod od prodaje 2.500.000,00 3.500.000,00 3.500.000,00-Ostali poslovni prihodi2.Finansijski prihod3. Ostali prihodII Ukupni rashodi 1.582.593,60 2.082.893,60 2.156.393,604. Poslovni rashodi-nabavna vrednost prodate robe-troškovi materijala 748.000,00 1.131.500,00 1.113.000,00

-troškovi zarada 39.200,00 42.000,00 42.000,00-troškovi amortizacije 225.393,60 225.393,60 225.393,60-ostali poslovni rashodi5. Finansijski rashodi6. Ostali rashodi 570.000,00 684.000,00 776.000,00

III Bruto dobit ( I-II)917.406,4 1.417.106,40 1.343.606,40

IV Porez na dobit 91.740,64 141.710,64 134.360,64

V Neto dobitak ( III-IV)825.665,76 1.275.395,80 1.209.245,80

Ocena ekonomskih efekata plana

Period vraćanja ulaganja =Ukupna ulaganja/netodobit

14

I godina - 909.000 + 825.665,76+ 225.393,60= + 142.059,30 Investicija se vraca u 1 godini

Prinos na investicije = Neto dobit/investicije x 100

825.665,76/909000 x100 =90,83%

Koeficijent ekonomičnosti = Ukupni prihodi/ukupni rashodi

2.500.000/1.582.593,60= 1,58

15