Beograd, ul. Aleksandra Glišića 6/12 Tel.+318(11) 361 60 04

+381(0) 64 432 76 32, E-mail: zare57@ptt.rs Mat.br. 20172169 PIB 104552258, račun br. 220-58756-73 kod ProCredit Bank

BIOZAŠTITA - ZAŠTITA BILJA BEZ HEMIJE ZAŠTITA BILJAKA - BILJKAMA

ORGANSKA ZAŠTITA

Svi smo svesni činjenice da živimo u veoma zagađenoj okolini, tako da smo postali osetljivi i na sam pomen hemijskih preparata za zaštitu biljaka. Već duži niz godina na ceni je "organska hrana". U organskoj poljoprivredi zabranjeni su svi sintetički pesticidi i herbicidi. Za zaštitu bilja se koriste uglavnom biljni preperati i najčešće se koriste kao preventivna sredstva. Takođe se koriste alelopatska dejstva drugih biljaka, njihove izlučevine teraju štetočine od useva.

Evo nekoliko predloga koji mogu biti korisni kod ukrasnog bilja, a jos više kod voća i povrća koje koristimo u svakodnevnoj upotrebi. Oni su značajni i zbog činjenice da je sredina u kojoj gajimo neku kulturu istovremeno i stanište velikog broja drugih organizama, od kojih su mnogi korisni. Hemijski preparati koji se koriste štetni su podjednako i za njih, koliko i za štetočine. Još davno su ruski seljaci među žito sejali kamilicu, verujući da ona pospešuje rast žita. Danas je potvrđeno da samo jedna biljka kamilice od pojave belog crva štiti površinu od 1 m2. Ona pozitivno utiče na sve biljke, te je treba sejati gde god je to moguće, Za suzbijanje belog crva može se koristiti i neven, čija isparenja iz korena ova štetočina izbegava. Posebno je koristan u simbiozi sa šargarepom. Pored ovoga, neven je i lekovit, te se cvet može sušiti za čaj.

Posebno treba pomenuti dragoljub. Ima izuzetno veliki procenat antibiotika i može se koristiti u ishrani, svež ili kao salata. Dragoljub je jednogodišnja puzavica dužine do 2m. Dve biljke posejane pored voćke i omotane oko nje u velikoj meri suzbijaju biljne vaši. Biljke napadnute biljnim vašima dobro je isprskati retkom kašom od zgnječenih listova dragoljuba. Za zaštitu su korisne i mnoge povrtarske kulture. Tako, na primer, beli luk ne prija belom crvu, a posađen između redova jagoda pomaže da jagode budu čvršće. Ren posađen po obodu zasada krompira pomoći će u dobijanju zdravijih krtola, a pored trešnje sprečava pojavu monolije, izazivača truljenja. Kim u blizini krompira poboljšaće ukus krtola, a peršun blizu paradajza ukus plodova. Peršun takođe pozitivno deluje protiv nekih parazita praziluka. Đurđevak pored grozda, maline ili ribizle povećaće otpornost ovih biljaka. Ricinus jednogodišnja biljka, zasađena u bašti ne dozvoljava da se krtice pojave u svom okruženju. Takođe posađen ricinus blizu kuće (stana) komarci ne pokušavaju da mu priđu. Ima lepe i velike listove, a može da u toku godine postigne visinu preko 2 m.

Takođe se mogu spravljati i razni biljni preparati kao: oparak, uvarak, ekstrakt, a postoje i gotovi preparati.

Oparak od nadzemnih delova krompira

Uzme se 1,2 kg zelenih, mladih, nadzemnih delova biljke krompira sitno se iseku, preliju sa 10 1 tople vode i ostave da stoje 3-4 sata. Nakon toga se masa procedi. Koristi se sveže pripremljeno uz dodatak 40 g rastvorenog sapuna. Deluje protiv pauka.

Oparak od crnog luka

200 g suvih listova lukovice luka prelije se toplom vodom (40°) i drzi 4-5 dana, zatim procedi. Prska se u intervalima od 5 dana. Deluje protiv insekata, plesni, plamenjače.

Oparak od maslačka

300 g iseckanog korena ili 400 g svežeg lista prelije se sa 10 l tople vode (40°) drži 1-2 sata i procedi. Koren maslačka treba čuvati na hladnom mestu. Koristi se za suzbijanje lisnih vaši.

Oparak od kamilice

Čajna kašika suvog cveta kamilice prelije se sa 1 1 kipuće vode, ostavi se da stoji do 30 minuta, procedi i koristi za dezinfekciju semena.

Oparak od belog luka

700 g belog luka prelije se sa 10 1 kipuće vode, poklopi ostavi da odstoji i procedi. Razređen 1:3 koristi se za prskanje krastavca protiv plamenjače, a nerazređenim se tretira zemljište protiv štetočina i uzročnika pepelnice.

Macerat od koprive

Kopriva je izvrsno sredstvo u borbi protiv biljnih vaši. Da bi se mogla koristiti za prskanje, isecka se, prelije hladnom vodom i pusti da otstoji 2 dana. Nakon toga biljke se prskaju 5% rastvorom dobijene tečnosti.

Macerat od duvana

400 g sitno iseckanog suvog lista duvana ili duvanske prašine prelije se sa 10 1 vode, odstoji 2 dana, procedi i razredi u odnosu 1:2 uz dodatak 40 g kalijumovog sapuna. Koristi se za prskanje protiv sovica, grinja i krvavih vaši.

Zaštita u prolećnom prskanju voća

Prolećno prskanje voća vrši se posle rezidbe voćaka i to:

Krečnim mlekom, rastvor vode i 5% kreča.

Rastvorom vode i sodebikerbone (3%) da bi se izvršila dezinfekcija drveta – voćke to se vrši kada cvet napravi balon)

Plavi kamen (prskanje se vrši kad listovi imaju mišije uši)

Prskanje voća u cvetu. Prskanje voća u cvetu vrši se rastvorom vode i šećera (3%) da bi privuklo insekte (pčele) kako bi se izvršilo bolje oprašivanje.

ORGANSKA PROIZVODNJA – TAŠTITA BILJAKA BILJKAMA Što se tiče teksta „Organske proizvodnje – Zaštite biljaka bez hemije“, pored zaštite spremanjem preparata (oporaka, uvaraka, ekstrata …. itd) koja se vrši zaštita (prskanjem), zaštita biljkaka – biljkama može se vršiti sađenjem više vrsta raznovrsnih biljaka u redu, koji jedne druge štite (to je PLODORED). Za uzgoj povrtarskih kultura, pre svega treba obratiti pažnju na sledeće:

- Odabrati mesto sadnje: izloženo suncem, zaklonjeno od vetra, konstantan pristup vodi ili sistemu za navodnjavanje, pH vrednost zemljišta (kiselost zemljišta od 5,8 do 7), potrebno je izvršiti analizu zemljišta.

- Održavanje plodnosti i upotrba organske materije: to podrazumeva organsko

đubrenje povrtarskih kultura. Imamo: biljke koje traže intezivno đubrenje (paprika, paradajez, krastavac, salata, celer … praziluk). Biljke koje traže umereno đubrenje (cvekla, peršun, mrkva). Biljke koje zahtevaju slabo đubrenje (pasulj, grašak, bob).

- Plodored omogućava da se održi ravnoteža prirodnih sila i da ne dođe do poremećaja

u zemljištu kao posredniku između biljke i čoveka. Plodored u svom delovanju nalazi sintezu eko-bioloških i nekih antropogenih faktora. Plodoredi su po mišljenju mnogih stručnjaka osnovna komponenta održive poljoprivrede. Jedan od puteva povećanja frekvencije biljaka u plodoredu tj. intenziviranjem ubacivanjem međuuseva sa različitom namenom.

- Odabir vrste semena - Treba izabrati: zravo, čisto, krupno i dobro klijavo seme.

- Setva povrća obavlja se ručno ili mašinski u redove ili kućice.

- Suzbijanje korova: mehaničko, malćiranje.

- Suzbijanje bolesti i štetočina možemo obaviti u skladu sa organskim principima

suzbijanja bolesti i štetočina primenom nekih od sredstava koja su dozvoljena u standardima organske kontrole.

- Tajna združivanje biljaka- biljke mogu da budu: dobri i loši susedi

Sejanje ili sadnja biljaka na istom mestu krije u sebi ima mogućnosti koji, na žalost, nisu dovoljno ispitane, ali se zasigurno može garantovati na osnovu zapažanja proizvođača da postoje određene veze između pojedinih kultura.

Ovom prilikom ćemo navesti više primera međusobnog odnosa jednih biljaka prema drugima:

Bilke koje pomažu jedna drugoj – šargarepa zasađena u neposredno blizini sa graškom, salatom, lukom, blitvom pomaže razvoj ovih kultura (verovatno preko korenovih izlučevina). Isto tako kupusnjače pomažu razvoju krastavca, graška, celera. Biljke koje pomažu sledećoj kulturi – mahunarke obogaćuju zemljište azotom, tako da su dobra predkultura gotovo svim vrstama gajenih biljaka, lan – popravlja strukturu zemljišta zbog razvijenog korenovog sistema. Antipatija biljaka – biljke koje negativno deluju jedna na drugu: jagoda loše deluje na zasade kupusa, grašak na luk, cvekla na krompir, luk na kupus.

Pomoć malog inteziteta – lekovito bilje daje bolje prinose ako je u neposrednoj blizini: kopriva, pasulj oko krastavca; pasulj oko krastavca; kamilica oko luka; ren oko krompira i to sve u odnosu 100/1 odnosno 100 gajenih biljaka na jednu biljku koje su navedene u popisu. Biljke koje štite susede od štetočina – mrkva i luk ( se zajedno štite od mrkvine i lukove muve), salata i rotkvica (salata štiti od buhača), žalfija i tamijan(odbijaju više vrsta gusenica), pasulj u patlidžanu (odbija zlaticu), dragoljub štiti jabuke od lisnih vaši i krvave vaši. Biljke koje odbijaju ostale životinje – ricinus odbija komarce, mlječika odbija glodare. Biljke koje smanjuju napad bolesti – lukavice smanjuju plesni, polen smanjuje rđu, bazlika bolesti u krastavcu, uljana repica truleži .

Biljke koje privlače ptice – Ovo je važno zbog činjenice da su pojedine vrste ptica, koja svoja staništa imaju u grmovima su predatori za gotovo sve vrste insekata. Organska proizvodnja je nezamisljiva bez organskog đubriva (humusa, treseta glistenjaka). Takođe bitna je Organska zaštita biljaka u organskoj proizvodnji (napred navedeni tekst). I treća zaštita biljaka u Organskoj proizvodnji je: Biološka zaštita pesticidima (gljive, bakterije, virusi, prirodni pesticidi); Biotehničke mere: atraktanti, repelenti, interna prašina, biljna ulja, sapuni, korisni insekti, prirodni neprijatelji insekti i grinje.

MEŠOVITA SETVA I SADNJA

PREDNOSI MIŠOVITOG GAJENJA POVRĆA SU: - biljna iskoristivost baštenskog prostora, - bolji rast , razvoj aroma i ukus povrća usled uticaja susednih biljaka, - veća otpornost povrća i manja izloženost bolestima I štetnim životinjama, - zemljište se ne iscrpljuje jednostrano, - može se postići blaga zasenjenost za one kulture kojima je to neophodno. NAJČEŠĆE PRIMENIVANJE KOMBINACIJA ZDRUŽENE SETVE I SADNJE POVRĆA: - šargarepa i crni luk - karfijol i spanać - šargarepa i praziluk - celer i karfijol - rotkvice i grašak - crni luk i krastavci - rotkvice, glavičasta salata i keleraba

POŽELJNI I NEPOŽELJNI SUSEDI

Pasulj Poželjni susedi: krastavac, bosiljak, kupus, keleraba, salata, rotkvice, celer, blitva. Nepoželjni susedi: crni luk, praziluk i beli luk Grašak Poželjni susedi: mirođija, šargarepa, kupus, keleraba, salata, rotkvica, rotkve i šargarepa. Nepoželjni susedi: krompir, praziluk, crni i beli luk, pasulj i paradaez. Krompir Poželjni susedi: keleraba, ren, spanać, kim, pitoma nana i kelj pupčar. Nepoželjni susedi: kupus, celer, paradaez, salate i tikve. Paradajz Poželjni susedi: pasulj, šargarepa, crni luk, kupus, keleraba, i salata, praziluk, peršun, celer, rotkvica, žalfija, nana, ruzmarin i kadifica. Nepoželjni susedi: grašak, krompir i anis. Šargarepa Poželjni susedi: grašak, mirođija, crni luk, praziluk, rotkvice, neven i žalfija. Nepoželjni susedi: nema Peršun Povoljni susedi: bele i crvene rotkvice, paradajz, jagode. Neželjeni susedi: salata Sve vrste kupusa Poželjni susedi: jagode, salata, krastavci, celer, praziluk, rotkve, spanać, paradajz. Nepoželjni susedi: crni i beli luk, krompir, grašak i pasulj. Salata Poželjni susedi; pasulj, grašak, jagode, krastavac, kupus, keleraba, praziluk, rotkve, paradajz, crni luk, bosiljk. Nepoželjni susedi: peršun.

Rotkve Poželjni susedi: pasulj, grašak, jagoda, šargarepa, kupus, keleraba, salata, peršun, paradajz, čubar, mirođija i boranija. Nepoželjni susedi: krastavac. Beli luk Poželjni susedi: jagode, krastavac, šargarepa, paradajz. Nepoželjni susedi: pasulj, grašak, kupus. Keleraba Poželjni susedi: pasulj, grašak, krompir, praziluk, celer, rotkve, salata, spanać, paradajz, kukuruz. Nepoželjni susedi: nema. Praziluk Poželjni susedi: jagoda, šargarepa, kupus, koleraba, salata, celer, paradajz. Nepoželjni susedi: crni luk, grašak i sve vrste pasulja. Krastavac Poželjni susedi: pasulj, mirođija, beli i crni luk, kupus, letnja salata, celer i pasulj. Nepoželjni susdi: rotkvice. Crni luk Poželjni susedi: krastavci, paradajz, šargarepa, jagode, cvekla, kamilica i mirođija. Nepoželjni susedi: pasulj, kupusnjače, grašak i praziluk. Celer Poželjni susedi: pasulj, krastavac, kupus, praziluk, paradajz i spanać. Neželjni susedi: krompir i celer (ne uspeva dobro kao monokultura). Ren Poželjni susedi: krompir, mak, voćke. Jagode Poželjni susedi: beli luk, kupus, salata, praziluk, rotkve, paradajz.

Spanać Poželjni susedi: krompir, kupus, keleraba, rotkve, pasulj, pardajz. Nepoželjni susedi: cvekla. Bosiljak Poželjni susedi: pasulj, razne salate. Mirođija Poželjni susedi: voćke, rotkve i pasulj. Žalfija Poželjni susedi: paradajz, celer. Neven Poželjni susdi: šargarepa, crni luk. Priređeno iz sledećih izvora:

Mr Đorđe Moravčević, Poljoprivredni fakultet, Beograd Dr. sci. Azra Hadžić, Organska poljoprivredna proizvodnja Doc.dr. Mirha Đikić, Poljoprivredno - prehrambeni fakultet Sarajevo Snežana Ognjenović, Gajenje povrća s ljubavlju

Tekst obradio:

Žarko Panajotović “EkoKunis kd – Beograd