Vrste sagorevanja:

Prema svojstvima zapaljive smese na:

-homogen

-heterogen

prema nacinu rasprostiranja plamena :

-kineticki i

-difuzni

prema brzini rasprostiranja plamena na :

-normalan

-ekslpozivan

-detonacioni

Homogeneno i heterogeno sagorevanje:

Pri homogenom sagorevanju zapaljiva materija i oksidator imaju isto agregatno stanjePri heterogenom

sagorevanju , zapaljiva materija i oksidator se nalaze u razlicitim agregatnim stanjima. Kod takvog

sagorevanja kiseonik difuzira u zonu reakcije.

Stacionarno i nestacionarno sagorevanje:

Po nacinu rasprostiranja plamena u smesi zapaljivih gasova i vazduha , sagorevanje s e deli na

stacionarno i nesstacionarno . Stacionaran plamen je karakteristican za Bunzelov gorionik gde je

prostorni polozaj plamena fiksiran. Nestacionaran planen se pomera po prostoru. Sagorevanje sa

stacionarnim plamenom u zavisnosti od odnosa zapaljive materije i oksidatora moze biti potpuno i

nepotpuno.

Difuzno i kineticko sagorevanje

Kod difuznog sagorevanja , vazduh prodire u zone sagorevanja usled molekularne difuzije , koja je

uslovljena razlikom pritiska vazduha okolnoj sredini i u zoni sagorevanja.Difuzno sagorevanje se

uglavnom javlja pri heterogenim sagorevanjem. kineticko sagorevanje , kiseonik i zapaljiva materija

dolaze u zonu sagorevanja kao predhodno primenjena smesa.

Eksplozivno i detonaciono sagorevanje

Dovoljno brzo sagorevanje zapaljive smese pri cemu je brzina sirenja plamena reda velicine stotine

metara u sekundi , Sto ne prelazi brzinu zvuka u datoj sredinui , naziva se eksplozivno sagorevanje.

detonaciju pri kojoj brzina asprostiranja plamena u zapaljivoj smesi nadmasuje brzinu rasprostiranja

zvuka u datoj sredini.

Klasifikacija zapaljivih materija:

U praksi se dele na :

-zapaljive

-teskozapaljive

-nezapaljive materije

zapaljive su one koje pod normalnim uslovima se mogu zaplaiti. Po uklanjanju izvora paljenja , zapaljive

materije nastavljaju da gore sve do svog potpunig sagorevanja.

tesko zapaljive materije su one materije koje pod dejstvom plamena pale i tinjaju. proces njihovog

sagorevanja prestaje posle uklanjnja plamena.

Nezapaljive materije su one materije koje se pri normalnim uslovima, pa cak i pri povisenoj temperaturi

ne mogu zapaliti. podela je uslovna..

N osnovu fizicko hemijskim osobinama materije se dela na:

-eksplozivne materije

-samozapaljive materije

-materije koje pri sagorevanjju oslobadjaju zapaljive i otrovne produkte

-oksidaciona sredstva

-nezapaljive materije koje sa vodom grade zapaljive gasove

-nezapaljive materije koje u dodiru sa vodom oslobadjaju toblotu

Prema vrsti potencionalne opasnosti , sve materije se dela na :

-materije koje sadrze rizik od hemijske i fizicke eksplozije Ex

-materije koje direktno ili indirektno mogu ucestvovati u procesu sagorevanja , uz oslobadjanje toplote i

zapaljivih produkata razlaganja , ubrzavanje procesa sagorevanja ili oslobadjanjem zapaljivih gasova ili

toplote u dodiru sa vodom Fx

-materije koje nisu lako zapaljive , ali se uslovima sagorevanja mogu relativno lako ostetiti Dx

U zavisnosti od stepena opasnosti sve materije se grupisu u odgovarajuce klase:

-klase opasnosti 1 ( veoma lako zapaljive i brzo sagorive materije)

-klase opasnosti 2 ( lako zapaljive i brzo sagorive materije)

-klasa 3 (zapaljive materije)

-klasa 4 ( sagorive materije)

-klasa 5 (tesko zapaljive materije)

klasa opasnosti 6( nezapaljive materije)

Fizicko hemijske osobine zapaljivih ,aterija koje karakterisu njihovu opasnost od pozarai eksplozija:

-temperatura bljeska

-temperatura paljenja

-temperatura samopaljenja

-temperatura tinjanja

-toplotna mog

-minimalna energija paljenja

-granice

-brzina porasta pritiska pri eksploziji

-maksimalan pritisak eksplozije idt.

Pozar je kompleks fizicko-hemijskih pojava , ciji osnovu cini nestacionarni proces sagorevanja koji se

odigrava u vremenu i prostoru i za cije je odvijanje neophodno prisustvo zapaljive materije , oksidatora i

izvora paljenja.

Pod zaristem pozara podrazumeva se mesto tj. prostor najintezivnijeg sagorevanja cije je odigravanje

uslovljeno postojanjem osnovnih uslova kao sto su :

-prisustvo zapaljive materije

-neprekidno doticanje vazduha tj kiseonika , i

- neprekidno oslobadjanje toplote neophodne za odrzavanje procesa sagorevanja

Maseno pozarno opterecenje se definise sledecim parametrima:

-ukupnoma masom zapaljivih materija u delu zapremine ili na celokunoj povrsini poda prostorije

-srednom visinom sloja materijala

- gustinom iste vrste zapaljivih materija u sloju

-srednjom gustinom materijala koji ulaze u sastav masenog pozarnog opterecenja

-velicinom komponenata

-sadrzajem isparljivih materija u sloju masenog pozarnog opterecenja

-gustinom razmestaja elemenata