PESME MA KOG TRAGAOCA

zapisao Milan Živković

2

Milan Živković: "'Pesme ma kog tragaoca"

Copyright © Milan Živković, 1997

Korice:

Milan Živković i Nenad Vučković

Prelom i priprema za štampu: Goran Bojić, Božur Nedeljković, Svetlana Pejović, Milan Živković

Izdavač:

Izdavačka agencija "Jutro", Pariske Komune 7, Beograd

štampa: "Junior"

Prvo izdanje

Beograd, 1997 tiraž:200

ISBN 86-82839-12-1

3

Iznutra mi dopre glas do svesti: "Probudi se! Spavao si dugo! Probudi se, budi to što jesi - Ono JEDNO Bez Ičega Drugog!"

4

I

Dvadesetsedam pesama, zapisanih u periodu od sredine aprila

do sredine juna 1995. godine

5

1. Onom ko Ga ni ne traži Savršenstvo neće doći. No, ni onom ko Ga traži Neće stići preko noći."

6

2. Svuda, uvek, sve dok JESAM, Prirodno je da sam srećan. (Ispao bih stvarno blesav Da sam tužan što sam večan.)

7

3. Ego, ego, Nećeš dugo!

8

4. "Ti si Ono koje tražiš; Videćeš, kad dođe vreme Da ime i formu zbaciš, I smrtnosti teško breme. Kad ime i forma odu Šta ostane - ti si, Sopstvo! Spoznav' to - stičeš Slobodu, Napuštaš za uvek ropstvo. Ništa novo nećeš steći - Te ni Onog što se krio! Sve će ti se samo reći, Kad se setiš šta si uvek bio."

9

5. Neka Maja1) ide svojim tokom - Staću tek kad budem jedno s Bogom!

Comment [GB1]: Page: 9

10

6. "Od pitanja bezbroj što um stvara Srce samo jedno zbilja zna." Učitelju, kako ono glasi? "To pitanje glasi "KO SAM JA?"."

11

7. "Svet pred nama prepun je lepote I života - nema se šta kriti! No, pojavni svet i Savršenstvo Ne mogu se nikad porediti..."

12

8. "Ne postoji jedno Sveto Pismo." Što nam pričaš ono očigledno? Videli smo - tol'ko slepi nismo; Shvatili smo da sva tvrde jedno. "Nemojte se ljutiti što kažem, Al' vas molim, zapamtite bolje: Mnogi od vas još, na žalost, traže Razlike što nigde ne postoje." Učitelju, nije da ih nema... "Ma, njih ima, al' na površini! Al' je zato sasvim druga tema Što ih nema nigde u suštini. Sunce jeste jedno, k'o što znamo, Jedna je i svetlost koju šalje - Prozori su različiti samo, A to zbilja spada u detalje.

13

Ma koliko proroka da ima - Ali onih pravih, što Je znaju - Istina je podjednaka svima, K'o što bi i bio red, na kraju."

14

9. Učitelju, da l' Ti treba Moje strahopoštovanje? "Ni najmanje! Hoću samo Tvoje ljubavpoštovanje!"

15

10. Na flauti Svojoj, Guru2), Pesmu Svoju sviraj! Kroz me igraj Svoju Igru, Lilu3) Svoju igraj! "Neka bude Volja Tvoja!"4) - Drukče ne mož' biti. Svih pobeda Tvojih barjak Večno će se viti. Pomazanik5), Probuđeni6), Crni7) - svi ste jedno. Na krilima Tvojim leti Ovo telo bedno; Tvoj besmrtni dah udiše Ovo srce čedno. Mi smo večno nerazdvojni - Samo to je vredno.

16

11. Učitelju, šta da radim Kad' me braća ostavljaju? "Oprosti im, jer to rade Zato što te ne shvataju. Pravi krivci nisu oni, Ne ljuti se na njih, sine - Neznanje ih na to goni Da pogrešne stvari čine. Samo upri svest na Mene, Bez obzira šta se zbiva. Priroda vas ljudska kuša, Nisu tvoja braća kriva." Učitelju, hvala. Reci, Da nema još nešto važno? "Ima: tvoje znanje sebe Nekad može biti lažno. Ne vidiš sve što Ja vidim, Zato treba da Me slušaš - Ima voćki zatrovanih, Al' to shvatiš tek kad kušaš.

17

Stoga, kad ti kažem "Pazi!" Poslušaj Me, ma' bez volje - Ja učenje dajem samo Da bi vama bilo bolje. Svestan večnog "JESAM" možeš Iskušenje prevazići. Ne moraš ti ići k njemu - Može ono tebi prići. To je ono što je teško Mnogim ljudima da shvate; Opuste se, pa zbog toga Padnu, i tad strašno pate. Zato, kad ti iskušenje Samo dođe - ti se spremi, Iskreno mu reci "Zbogom!", A potom ga predaj Meni. Budi istrajan i iskren - Sve će biti kako treba." Jao, šta bi' ja bez Tebe - Guru2), hvala Ti do neba! "Lakše, sine! 'Ajd' ohladi

18

Malko svoju hvalu vrelu: Primiću je kad rezultat Budem video na delu."

19

12. Stalno svestan tog da JESAM Učitelju pesme pevam; Savršenstvo žudno zovem, Sve što imam da Mu predam; Da mi tiho skine veo, Da Ga večno čistog gledam, Da znam da sam sa Njim Jedan.

20

13. Učitelj je moja duša, Tu, u svetu ispoljena. Učitelj je sve što jesam; Ja sam, pak, sve što On ima.

21

14. Milina pljušti, Samilost je šalje; Učitelju, hvala - dar je, znam, od Tebe. Radost mi šalješ, da me vodi dalje, Ka konačnom Cilju, ka spoznaji Sebe.

22

15. Nisam ja srećan - sam ja sam SREĆA! Sreća je moja priroda prava! No, svest o toj čistoj sreći, za sada, Pod debelom dekom neznanja spava. Al' to što spava i nije strašno - Glavno da nema kuda da ode! A kad se probudi, zbaciće deku I povešće mene putem Slobode.

23

16. Voleo bih u ovom životu Da se spoznam - ne baš sada nužno; Hteo bih da znam - ne mora hitno - Odgovor na večite dileme. "Kažeš da bi hteo? Tad' dokaži! Kol'ko za sad činiš - to je tužno! Strpljivost i lenjost nisu isto - Ako činiš samo ono bitno, Spoznaćeš se, kad ti bude vreme. Zato sebi ne govori laži - Odsad čini što ti duša traži! Duša ima beskrajnu čistotu, Što ti ona kaže - to je čisto, Te s tim speri vekovnu sramotu, Svo neznanje zbriši neumitno, I u Sebi Savršenstvo nađi!"

24

17. Oj, neznanje, Doći ću ti glave!

25

18. "Pobeda u meni blista, Formu nit' imam, niti mi treba. Bit mi je ova oduvek ista: Ja sam jedinstvo Zemlje i Neba, Onaj kog vidim i onaj što gleda."

26

19. Samo prosvetljenje Smatram svojom platom - Prosvetli me, Učitelju, Pa makar i štapom!

27

20. Pogled srca koje grli, Osmeh moga Uèitelja, Ka slobodi sa mnom hrli, Lišen bola, mana, želja... Učiteljev osmeh topli, Ljubav što k'o kiša lije; Osmeh koji svakog voli, Kome niko stranac nije. Osmeh doživljen iznutra, Učiteljev nežni poklon, Vodi me duž celog puta, Samilošću silnom, toplom. Osmeh moga Učitelja - Ljubav kojoj ravne nema!

28

21. Izgleda da baš i nije lako Da postupam po onom što pričam - To iskustvo ima skoro svako, I to čujem koga god da pitam. S druge strane, sposobnost je moja Od teškoća, ipak, znatno veća, Pa sve da su teškoće bez broja; Zato ne brinem za svoja pleća... Ispravno je sve što ovde stoji, Tačno priča svaka pesma cela - Preostaje samo, dragi moji, Sad da reči primenim na dela. Ako činim sve što ovde piše Ne treba mi onda ništa više.

29

22. Učitelju, Ti me voliš; I ja volim samo Tebe - Dajem se pod Tvoje vođstvo. Učitelju, tu, u meni, Ti me voliš, ja Te volim - Postanimo svesno Jedno. NEKA BUDE VOLJA TVOJA

30

23. Ima l' veće žalosti od ove: Znam da JESAM, Ali ne znam KO SAM? Ima jedna veća - to je ova: Znam da JESAM, Ne znam KO SAM, A ne činim ništa da se spoznam.

31

24. Zar mi zbilja treba pomoć spolja Da bih naš'o svoje pravo Sopstvo?! "Ta se pomoć spoljnom samo čini." Onda neka bude Tvoja volja, Učitelju - daj mi Svoje vođstvo! Budi stalno u mojoj blizini!

32

25. "Ja sam to JA JESAM!"8), Koje je u svima. Može l' tad' da Sopstvo Jedno telo ima?!

33

26. Šta bi se to moglo svakom' reći? Prirodno? Za dobro sviju ljudi? "Budi!"

34

27. Ovo o čem' pevam Mudriji su rekli - Ja sam samo filter Za Njihovu Svetlost. Ono što nam kažu Oni su i stekli - Njine večne reči Nama nude večnost! Probo'o sam da živim K'o što Oni vele (kol'ko za sad mogu!), Te sam veru stek'o, Shvativši da sve što Njine reči žele Jeste naša sreća, Naša - već sam rek'o.

35

Ovde ja i nema Bogzna šta da mislim - Nauk što mi da'še Govori kroz mene! Reči nam se čine Sličnim, il' čak istim; Plod je moj (donekle) - Njihovo je seme! No, ni njine reči (a kamo li moje!) Nisu naređenja, Nit' treba da budu. One bi da samo Nadahnu i vode Iskrenog čoveka Na duhovnom putu.

36

Dakle, ko je, možda, Hteo reći "Hvala" Za pesme mom egu, Nek se štedi muke; Svojatavši pesme Bio bih budala - Zaslužuju više Hvale moje ruke! Ruke sam, bar, eto, Video da pišu - Nek pripišu sebi Stvaralaštvo tečno. Ali ove misli, Što kroz pesme dišu, Složi Ono što je Tu, u meni, večno!

37

II

Trinaest pesama, dovršenih i zapisanih u periodu od kraja

juna do kraja septembra 1995.

38

1. "Samo Jedno zaista postoji! Umu nije lako to da shvati, Al' kad spoznaš da si ti to Jedno Gde je onda drugo da te plaši?! Čega Jedno ima da se boji?"

39

2. "Stalno svestan samo večnog JESAM Okončaj neznanje. Spoznaj stanje blaženog svedoka, Svoje pravo stanje."

40

3. MA

41

4. Početnik sam na duhovnom putu Pa me bune dva slična termina: Šta je želja a šta težnja, Guru2)? I koja je razlika međ' njima? "U pravu si da liče donekle, Al' u cilju razlike im leže: Konačno i Lažno cilj je želje; Beskrajno i Stvarno cilj je težnje. Sve što stremi Istinskom i Večnom To je težnja - samo to je težnja; Sve što trči za prolaznom srećom, Ma' na izgled pravom, to je želja. Želja samo daljem ropstvu vodi; Težnja - Savršenstvu u slobodi."

42

5. Učitelju, reci što mi daješ Pesme vredne, poeziju lepu, Na jeziku jednom čije znanje Ima malo njih na celom svetu? Zar zaista ne bi bilo bolje Napisati stihove na nekom Drugom, većem? Biće šire polje Publike na nekom zbilja svetskom. Da je jezik kojeg mnogi znaju Čitali bi pesme širom sveta, A ne samo u mom rodnom kraju. Za ovakvu mudrost, to je šteta. Sada mi se nekako sve čini Da se mudre reči zalud troše... Ljudi ovde nisu na visini, I većini shvatanje je loše. "Umesto da pesme srcem nudiš, Ti se brineš za sposobnost ljudi Da ih shvate - nemoj ti da sudiš, Ako nećeš da se tebi sudi...

43

Ne zavisi, sine, spas planete Od pesama ovih, pa da žališ. Nesebično nudi, kao dete; Piši pesme kao da se šališ. Jezik neće pesmama da smeta; Prevešće ih. Shvatiće ih svako Od tih što im pišeš, širom sveta. Taj ko treba - shvatiće ih lako. Al' sopstveno neznanje ti ne da Da pesmama publiku prepoznaš. Dotle ima ko će sve da gleda, Da se stara; probaj To da spoznaš." Kako misliš?! Sad te ne razumem... "Nisam ti ni rek'o da ćeš moći!" Čekaj! Misliš da ja sam ne umem... "Jer bez lampe ne vidiš po noći!

44

Možeš samo da opipaš ljude Što su pokraj tebe - i ne dalje. Kako može drukčije da bude Kad k'o lampu koristiš neznanje? Al' ko ima oči mudre sove Taj kroz tamu gleda na daleko; Shvati zato dobro reči ove - Nisam ti ih sad uzalud rek'o." Učitelju, ne znam šta da kažem; Posluš'o bih tvoja sva uputstva, Al' zar su mi sve procene lažne?!? Stek'o sam ih sve iz svog iskustva! Davao sam pesme, moram reći, Ljudima od duha, dragim meni - Opet ništa! Zar će neko treći Da ih bolje shvati? Više ceni? Upozn'o sam sa pesmama svojim Ljude kojim' malo ima ravnih. Ne kažem da treba da ih brojim, Nit' da se zbog mlake hvale sramim. No, i takvih kojim' sam ih dav'o

45

Ima tako malo - to je tuga. Pa za kog ih pišem, koji đavo?!! Ja mu dođem, bre, k'o neki sluga! Zar da pišem pesme šaci jada!?! "Molim te da ne lupetaš, sine. Kom' te pesme idu - ne znaš sada; A za to već ima ko da brine... Pesme nisu kao jelo kak'o, Da se brzo kvare - pesme traju. Pusti ih na miru, prosto tako - Ne znaš kom' će stići sve na kraju. Sad još da te pitam zašto misliš Da si ti taj koji pesme stvara? Ko ti daje moć da pesme smisliš? Ko ti daje nadahnuća? Dara? Mnogim' ne znaš napamet ni reči... Vidim, želiš autorske slave - Šta to može pamćenje da spreči, Pa ti reči izvetre iz glave? Ako ne znaš, Ja ću da ti kažem: Tvoja glava nije njihov izvor!

46

Mudre reči svoj instrument traže - Na tebe je, eto, pao izbor... Bolje budi zahvalan zbog toga. Sam tvoj ego ne vredi ni mrvu Bez istina što stižu od Boga. Zato neguj svoju dužnost prvu. Vredno piši kad se reči jave; Kada treba - one će izići. Nemoj da si mnogo gladan slave; Ne brini do kog' će pesme stići. Ništa od njih ne iščekuj stoga; Istorija mnoge pesme vide, Sveta Pisma, pesnike od Boga - A svet, eto, istim putem ide... Al', ako si iskren kad se moliš "Učitelju, nek' je Volja Tvoja!", Ako bližnje kao sebe voliš, Tada nemoj da im gledaš broja. Ako pesme koje zoveš "svojim" Bilo kojeg čoveka navedu Da svoj život on načini boljim -

47

Mirno smatraj da je sve u redu. Ako zbog njih krene putem Cilja, Tad će pesme ispuniti svrhu; Ako ih se i ti držiš zbilja, I tebe će voditi ka Vrhu... Shvati kako hoćeš ove reči: Kao molbu, savet ili nalog. Mene sada čeka pos'o preči - Da neznanja ljudskog skidam talog. Privedimo kraju naš dijalog: Nek vas Svetlost od neznanja leči!"

48

6. "Svetlost je svedok Sebi; Svetlost ne poznaje "dva". U Svetlosti odgovor leži Na pitanje "Ko sam ja?"" Svetlost je Sebi svedok; Sad čak i um to zna. No, neću to spoznati sve dok Ne spoznam ko sam ja.

49

7. Priđe Lila3), pa me zgrabi I tresnu me među "šljive"9). MA10), pomozi da se što pre Iskobeljam glave žive!

50

8. "Pred Svedokom igra Lila3), stalno; Čas izgleda užasno, čas bajno. A Svedok se sve u sebi smeška - Zna da Lila nije nešto stvarno. Pred Svedokom stalno igra Lila; Nekad mu je mrska, nekad mila. Da se Svedok ne okreće sebi Tad bi Lila večno Stvarnost krila."

51

9. Učitelju, molim Te za Samo jednu stvar: Daj mi da u praksi činim Ono što već znam!

52

10. Učitelju, reci mi pošteno: Zar bih Tebe ostaviti mog'o? Dao si mi dosad tako mnogo Blaga što je za druge skriveno. (Kažem "blaga skrivenog za druge" - Skriveno je samo dok neznanje Ne da svesti povratak u stanje Koje trajno čupa koren tuge.) Kako bih te ostavio sada Kad nazirem bolje svoje mesto I kad vidim da svoj nudiš presto Svakom ko bi spoznajom da vlada. Šo bih te napušao uopše Kada sve šo poželim da ištem Ti mi pružaš, pa i mnogo više? Zar od Dobra sad da idem lošem? Gde bih to i mogao da odem, Sve da hoću? Svet je tek Tvoj izraz. Ima l' smisla tad da tražim izlaz, Kad sve staze samo Tebi vode?! Kom' da idem, kad dva ne postoje?

53

JESAM-svest je zajednička svima. Unutrašnjeg vođu svako ima - Nije to iskustvo samo moje. Kako bih se odvaj'o od Tebe, Kad u meni nema ničeg stvarnog Osim Tebe? Zar to nije razlog? Ko to može da napusti sebe? Budimo i dalje to što jesmo - Nerazdvojno Jedno. Sve sem toga Nije bitno. Proslavimo stoga Našu večnu jednost ovom pesmom!

54

11. Sada koju reč za one Koji bi da znaju Kako je to naš tragalac Napustio Maju1). Kad je Maja, k'o i dotad', Došla da ga gnjavi, On konačno skupi petlju I odgovor dade pravi: "Slušaj, Majo! ovo više Nema smisla zbilja: Dokle misliš da me kočiš Na putu do Cilja?! Otkud ti tolika drskost? Ko ti dade pravo? Da ti nisi tu da smetaš Tad se ne bih zadržav'o!" Reče Maja:"Vidi malog!?! Šta ti bi odjednom? Pa, do sad si samo mene Nazivao vrednom! Šta ti sad, odjednom, fali?!

55

Šta ne valja više? Misliš li da naša veza Može tako da se zbriše?!" "Ne shvati to lično, Majo, Jer krivica nije Samo tvoja. Ni moj deo Ne sme da se krije. Sad tek saznah ono što si Ti sve vreme znala; Šta ću drugo sem da priznam Da se vladah k'o budala. Glas me, srećom, prenu; sve se Zbi u jednom danu: "Majo, zar ti postojiš na Apsolutnom planu?" Žao mi je; sad te, možda, Bole reči moje, Ali, neću da se družim S onima što ne postoje!" 12. Učitelju, ima bezbroj stvari

56

Zbog kojih ti dugujem zahvalnost: Pomažeš mi da se držim puta Čiji cilj su Istina i Stvarnost; Kol'ko god mi treba ohrabrenja, Radosti i mira, snage, sreće, Ti mi pružaš kada god mi treba - Još, za uzvrat, skupljaš moje smeće. A, takođe, delatnosti brojne Koje spolja vršim činiš plodnim U toj meri da za neke stvari Mogu skoro glavnu reč da vodim. Tvoja pomoć, doprinos i vođstvo Ne vide se bogzna kol'ko spolja, Al' unutra ničeg sem njih nema; Zato kažem: "Nek je Volja Tvoja!" Ali, iznad svih darova Tvojih Stoji jedan koji nema cene; Dar što steče svu zahvalnost moju Jeste taj što nisi izvan mene!

57

13. Ja nisam pesnik, već puki pisar: Jedini istinski pesnik je Gospod. Al', pošto od Njega razdvojen nisam, Od obilne hvale što upute Njemu Katkad za sebe prigrabim štogod. A potom, kad stihovi ponovo krenu, Sednem i pišem Njegovu sledeću pesmu...

58

III

Deset pesama, zapisanih od početka oktobra do kraja

prve nedelje decembra 1995.

59

1. "Ja sam kao nebo, sine mili; Ti - k'o oblak što po nebu plovi. Sve dok sebe izdvojenim smatraš Od velikog neba kojim špartaš Preuzimaš opet oblik novi; Oblak dođe-prođe - nebo živi. Kad se Nebo otkrije u njemu, Kad suštinu svoju oblak spozna, Nestaju mu granice i forma, Te on biva kao Sve u svemu."

60

2. "Žuri ti se da Me spoznaš, znam. Sve se pitaš: "Kada će taj dan?" Budi strpljiv - sve ću da ti dam; Al' trenutak za to biram sam!"

61

3. "Tražiš Me na nebu, gori, reci; Tražiš Me po poljima u žitu, Lovištima gde su tvoji preci... Vičeš: "Gde si, Veliki Manitu11)?". Veliki Manitu je u tebi, Poglavico Biče Koji Sedi! Dok Me tražiš ma gde izvan sebe Traganje ti malo čemu vredi."

62

4. "Na Zemlji će osvanuti Ljubav, Trajna sreća, mir i opšte bratstvo Tek kad svako spozna da smo Jedno I kad svako spozna pravo Jastvo."

63

5. "Smatraj, sine, da je prizor jadan Kad magarac, iznuren i gladan, Od umora do tla pogne glavu, Al' ne pase, nego merka travu. Sve se misli (baš se naš'o ko će!) - Sad bi rađe povrće il' voće. Dok on njuška travu, tu pred nosom, Dođe Neko naoružan kosom. Dok magarac shvati da je trava Njemu bila spasonosna hrana Dođe Neko ko svu travu kosi, Pa je skupi i sa sobom nosi. Ne daj da kraj tebe šanse idu; Vreme leti - imaj to u vidu!"

64

6. "Svest-po-sebi prebiva u tebi! Samo Svest je nezavisan faktor; Svest je Svedok - nije komentator." Šta je Svedok? "Bivanje bez misli. Ti si Svedok - komentator nisi! Svedok, Svest, je stanje Apsoluta, Bez ideja, bez uma što luta. Stanje u kom misli ne postoje Jeste Svest u kojoj nema dvoje." Mudrac piše: "Svest kroz tebe diše."?! "Da, kroz tebe, al' ne dvoje s tobom - Svest je stanje Jednosti sa sobom! Relativno jeste plod neznanja Koje krije lice stvarnog stanja. No, Neznanje jeste samo privid Koji sliku o Stvarnosti krivi. Apsolut u Sebi privid nosi -

65

Nestaće ga kada spoznaš ko si. Sebe spoznaj, Privid taj okončaj!"

66

7. Učitelju, ko sam? "Jedno sa Mnom, sine - Bezoblični Oblik, Bezimeno Ime."

67

8. Nek' bude šta bilo! I dalje tvrdim: Ni zbog čeg' neću Tebe da grdim - Život svoj stavljam Tebi u krilo. Moj Učitelj dobri Uvek si bio; Nikakav događaj, mrzak il' mio, Ne može dvoje od nas da stvori.

68

9. Možeš li mi oprostiti, Guru2), I hođeš li, reci, kad te molim, Ako ikad odem s Tvoga Puta I prestanem da Te smatram svojim? "Ja mogu, i hoću, drago dete; Praštao sam i gluposti veće. Oproštaj je Moje ime, kćeri - No, ti sebi oprostiti nećeš! Ne smatraj Me zato kao strogog Učitelja koji deli šljage; Ja sam ovde za dobrobit tvoju - Svoga sina, svoje ćerke drage. Zar da te Visina Moja plaši? Pa ona je tvoja glavna snaga! Zar ne vidiš da Samilost samo Zna da deli Moja ruka blaga? Sada možda nagađaš i slutiš Gde to leži suština problema: Zaboravljaš, dakle, gde sam stvarno, A o tome um tvoj sliku nema. No, ako Me potražiš u Srcu,

69

Naći ćeš me čim pogledaš bolje. Isprva će možda biti teško, Ali zapni, s malo više volje. A kada Me u svom srcu nađeš, Otkrićeš nas, kćeri, kao Jedno. A kada si Jedno sa Blaženstvom Možeš li se osećati bedno? Tad ćeš znati: napustiš li Mene, Napustićeš tako sebe samu. Ni na um ti tada neće pasti Da besmrtnu Svetlost daš za tamu. Ali zadnja stvar koju bih hteo Jeste da ti, zbog zamisli tvoje, Sad uskratim svu zaštitu Svoju, Svoje vođstvo i sve drugo Svoje. Bilo bi na obostranu žalost Razdvajanje trajno među nama, Ali ne oboma istu jer Ja mogu sam, al' ti ne možeš sama. A čoveka ponajviše boli Razdvojenost od sebe, od sreće.

70

Napusti li čovek ono Stvarno Tad Nestvarno krene da ga peče. Ničeg drugog prirodnijeg nema No da čovek nađe ravnotežu, Mir i sreću tek kad spozna sebe; Zato on iz Mene crpi težnju... Ako, ipak, odlučiš da odeš, Ja ću biti u tebi i dalje, Jer smo Jedno. No, tad nećeš moći Da Me lako u svom srcu nađeš. Vrlinama koje Milost daje - Miru, Sreći, Mudrosti i Snazi - Nećeš pristup imati k'o nekad; Naš dogovor neæe tad da važi. Ako si u prilici da biraš Ne treba ti onda silna mudrost Da uvidiš da je lišavanje Od ovakvog nečeg čista ludost. Želim samo najbolje za tebe, Jer te volim neizmerno, kćeri. Svoju sam ti dokazao Ljubav -

71

Sad ti budi istrajna u veri! Ako misliš da greh kakav imaš Ne daj da te od tog bude strah, Jer, sve su greške prošle - sad ih nema; Ja za prošlost kažem da je prah... Ja sam kao blagodatno Sunce - Sunce svakom sija, svakog voli; Al', šta može Sunce ako neko Beži da se u jazbinu skloni? Lekar daje leka bolesniku Kojem treba lečenje i nega. Ako ovaj odbija da pije, Znači: ne zna šta je lek za njega. I tu lekar ne može pomoći - Ne mož' lekar d' uzme lek da pije! S druge strane, lekar nema pravo Da bolesnog sili ili bije. Najviše što lekar tada može Je da pruži bolesnome sliku: Šta će biti s lekom - šta bez leka; Odluka je tad na bolesniku.

72

Sad bih nešto jako važno rek'o: Molim sve da ne skaču sa Broda, Jer je naša Obala daleko A pod Brodom duboka je voda. Čak i kad bi neko, možda, mog'o Brod da prati plivajuć' do Luke Takvih teško da bi bilo mnogo - Stali bi na prste jedne ruke. O drugima neću reći ništa - Da l' im ribe na dnu kosti glođu - Imali su put do Pristaništa, Imali su dobar Brod i Vođu. Vođa puta ne mrzi ni malo One što su napustili lađu, Al' im ne mož' pomoći, na žalost - Ti moraju sami da se snađu. Neki misle da je skok u vodu Mudar potez i izraz slobode - Svoju glupost shvate tek kad odu, Pa ne mogu napolje iz vode.

73

Vođa puta vidi puno bolje Šta se zbiva s onim koji skoči - Zato Njemu pada mnogo gore Što mu teško tad može pomoći. Jer Brod plovi preko celog mora Da na vreme uplovi u Luku, Pa Kapetan zato katkad mora Da uskrati Spasiteljsku ruku. A Brod, deco, ne sme da se vraća Ako želi u Luku na vreme... Skok sa Broda preskupo se plaća A plovidba Brodom nema cene!

74

I zato ti od sveg srca velim: Plovi, kćeri, sa Mnom putem celim! Biću, kćeri, neprestano s tobom Dok ne spoznaš da si Jedno s Bogom; To je sve što tvoje Srce želi, A to znači - sve što i Ja želim."

75

10. "Ono što jesam Večni je Beskraj, Blažen i svestan!" Ono što jesam Večni je Beskraj, Blažen i svestan!

76

NAPOMENE 1) Maja je termin preuzet iz drevne Hindu duhovnosti i filozofije, i predstavlja sveukupnost sveta u njegovom relativnom postojanju; termin je često (ali i nedovoljno precizno) prevođen kao "Iluzija". 2) Guru je reč na sanskritu i označava Duhovnog Učitelja, bilo u Njegovom Apsolutnom vidu, bilo kao otelotvoreno ljudsko Biće koje je dostiglo savršenu Mudrost i koje služi kao kanal Božanske Svesti; njeno doslovno značenje je "onaj koji rasteruje tamu"; termin je danas prevazišao granice Hindu kulture i usvojen je i u drugim jezicima, a, budući da u Indiji ima puno hrišćanskih vernika (protestanata, pravoslavaca, katolika), u prevodu Biblije na indijske jezike, na mestima gde se učenici obraćaju Isusu sa "Učitelju", u prevodu, naravno, stoji reč "Guru" (ako neko i dalje ima predrasude prema stranoj reči, na odgovarajućim mestima u ovim pesmama može ih zameniti rečju "Oče", koja joj odgovara i po smislu i metrički). 3) Lila je termin iz Hindu mitologije i označava Kosmičku Igru, Dramu postojanja u pojavnom univerzumu. 4) Isusove reči, deo molitve "Oče naš" (Novi Zavet, Mateja, 6, 10.). 5) Doslovni prevod titule "Hristos". 6) Doslovni prevod titule "Buda".

77

7) Jedno od značenja reči "Krišna". 8) Stari Zavet, druga knjiga Mojsijeva, 3, 14. 9) Simbol preuzet iz jednog govora savremenog Duhovnog Uèitelja Šri Činmoja (1931 - 2007); predstavlja (u datom kontekstu) iskušenja svetovnog i čulnog. 10) Reč kojom se duhovni tragalac obraća Božanskom u Njegovom Majčinskom aspektu. 11) Božje ime na jezicima nekih plemena severnoameričkih Indijanaca.

78

S A D R Ž A J I 1. "Onom ko Ga ni ne traži..." 5 2. Svuda, uvek, sve dok JESAM... 6 3. Ego, ego... 7 4. "Ti si Ono koje tražiš..." 8 5. Neka Maja1) ide svojim tokom... 9 6. "Od pitanja bezbroj što um stvara..." 10 7. "Svet pred nama prepun je lepote..." 11 8. "Ne postoji jedno Sveto Pismo..." 12 9. Učitelju, da l' ti treba... 13 10. Na flauti Svojoj, Guru2)... 14 11. Učitelju, šta da radim... 16 12. Stalno svestan tog da JESAM... 19 13. Učitelj je moja duša... 20 14. Milina pljušti, Samilost je šalje... 21 15. Nisam ja srećan - sam ja sam SREĆA... 22 16. Voleo bih u ovom životu... 23 17. Oj, neznanje... 24 18. "Pobeda u meni blista..." 25 19. Samo prosvetljenje... 26 20. Pogled srca koje grli... 27 21. Izgleda da baš i nije lako... 28 22. Učitelju, Ti me voliš... 29

79

23. Ima l' veće žalosti od ove... 30 24. Zar mi zbilja treba pomoć spolja... 31 25. "Ja sam to JA JESAM!"... 32 26. Šta bi se to moglo svima reći... 33 27. Ovo o čem' pevam... 34 II 1. "Samo Jedno zaista postoji..." 38 2. "Stalno svestan samo večnog JESAM..." 39 3. NAJLEPŠI STIH KOJI IKAD ZAPISAH 40 4. Početnik sam na duhovnom putu... 41 5. Učitelju, reci što mi daješ... 42 6. "Svetlost je svedok Sebi..." 48 7. Priđe Lila3), pa me zgrabi... 49 8. "Pred Svedokom igra Lila3) stalno..." 50 9. Učitelju, molim Te za... 51 10. Učitelju, reci mi pošteno... 52 11. Sada koju reč za one... 54 12. Učitelju, ima bezbroj stvari... 56 13. Ja nisam pesnik, već puki pisar... 57 III

80

1. "Ja sam kao nebo, sine mili..." 59 2. "Žuri ti se da Me spoznaš, znam..." 60 3. "Tražiš Me na nebu, gori, reci..." 61 4. "Na Zemlji će osvanuti Ljubav..." 62 5. "Smatraj, sine, da je prizor jadan..." 63 6. "Svest-po-sebi... 64 7. Učitelju, ko sam?... 66 8. Nek bude šta bilo... 67 9. Možeš li mi oprostiti, Guru2)... 68 10. "Ono što jesam..." 75 Napomene 76 Sadržaj 78

Sve zasluge i zahvalnost Učitelju