KOKOSMOÖsterreichische Post AG. MZ 09Z037990 M0 4 / 2 0 2 0 . | I Z D A N J E B R . 112 | N A Š N A J T I R A Ž N I J I M A G A Z I N U A U S T R I J I | W W W. K O S M O . AT

COVID-19 PANDEMIJA 2020.COVID-19 PANDEMIJA 2020COVID-19 PANDEMIJA 2020

COVID-19 PANDEMIJA 2020. COVID-19 PANDEMIJA 2020

Steuerausgleich lohnt sich

Ihr Gehalt kann über ein Jahr gesehen

aufgrund von Jobwechsel, Reduzie-

rung der Stundenanzahl etc. variieren.

Die Lohnsteuer wird aber monatlich

berechnet – so, als würden Sie das

ganze Jahr über gleich viel verdienen.

Zählt man jedoch die unterschiedli-

chen Löhne bzw. Gehälter zusammen

und berechnet dann die Steuer, kommt

oftmals ein Guthaben für Sie heraus.

Außerdem können Sie im Steueraus-

gleich Folgendes geltend machen:

• Werbungskosten: z. B. Aus-

und Fortbildungsmaßnahmen,

Arbeitsmittel

• Sonderausgaben: z. B. Freiwillige

Personenversicherungen, Steuer-

beratungskosten

• Außergewöhnliche Belastungen:

z. B. Krankheitskosten

Alle Details dazu finden Sie im

aktuellen Steuerbuch unter

bmf.gv.at/steuerbuch

Ohne Umwege zu Ihrem Geld

Sie können das entsprechende Formu-

lar für Ihren Steuerausgleich händisch

ausgefüllt an das Finanzamt schicken.

Am einfachsten geht es mit einem Zu-

gang bei finanzonline.at, dem Online-

Portal des Finanzamts.

Finanz Online Neu: Einfach von zu Hause gemacht

Seit Jahresbeginn präsentiert sich FinanzOnline mit verbesserter

Benutzeroberfläche und bietet dadurch erhebliche Erleichterungen:

• Das Design führt intuitiv durch den Steuerausgleich.

• Der neu entwickelte Steuerassistent leitet ab der Erklärung 2019 nur

durch jene Bereiche, die für Sie auch tatsächlich relevant sind. Es ist

vor allem die neue Ausfüllhilfe, die Ihnen die Durchführung erleichtert.

• Der Chatbot „Fred“ wurde um das Thema „Arbeitnehmerveranlagung“

erweitert, damit Sie auch hier die notwendigen Auskünfte erhalten.

Ein Erklärvideo sowie Folder finden Sie auf bmf.gv.at/finanzonlineneu

Bei Fragen zu FinanzOnline rufen Sie 050 233 790 (Mo–Fr 8.00–17.00 Uhr); bei steuerlichen Fragen 050 233 233 (Mo–Do 7.30–15.30 Uhr; Fr 7.30–12.00 Uhr).

Holen Sie sich mit der Arbeitnehmerveranlagung – auch Steuer- oder Jahresausgleich genannt – jenen Teil der Lohn-steuer zurück, den Sie zu viel bezahlt haben. Es zahlt sich aus.

bmf.gv.at

Entg

eltli

che

Eins

chal

tung

Foto

s: B

MF/

JELL

Y BE

AN

Med

ia

NAŠE FACEGavis Dean. Mladi raper iz Klagenfurta za KOSMO ekskluzivno govori o svojoj muzici i otkriva zašto peva na engleskom jeziku...

KUHINJAŠtrudla s jabukama. Tradicionalni austrijski recept uveseliće vas i zasla-diti tokom samoizolacije! KOSMO vam otkriva kako.

50

REPORTAŽA

REPORTAŽA

SPECIJAL

Predstavljamo vam generaciju ljudi za koje je Austrija matična država, a Balkan — inostranstvo.

24 Asimilacija generacija

Pandemija novog virusa pogodila je svet kao nijedna do sada. KOSMO vam daje pregled razvoja aktuelne pandemije, kao i istorijat prethodnih koje su odnele mnogo ljudskih života.

34 Koronavirus

KOSMO vam prenosi sliku situ-acije nakon najjačeg zemljotre-

sa u poslenjih 140 godina.

28 Zagreb:Elementarna

nepogoda

ZDRAVLJEOrtodoncija. Ova grana stomatologije bavi se ispravl-janjem položaja i odnosa zuba i vilica, kao i međusobnog odnosa gornje i donje vilice.

48

POLITIKASilvia Janković. Razgovarali smo sa angažovanom političarkom (SPÖ) koja bi mogla postati predsednica opštine Margareten.

16

POLITIKASusanne Raab. Ministarka za žene i integracije priča o povećanoj potrebi za informisanjem na maternjem jeziku tokom trajanja krize.

14

RAZONODADan planete Zemlje. Ovaj dan se slavi 22. aprila svake godine širom sveta. Saznajte kako i zbog čega je ustanov-ljen i koje ciljeve sledi.

58

Oni nisu vidljivi među eksponiranim i na javnoj sceni samoustoličenim sunarodnicima. No, oni su poznati i priznati u poslovnim, naučnim i umetničkim krugovima. Oni stvaraju novo lice srpske dijaspore.

20 Ponos srpske dijaspore

STARSCOVID-19. Bolest ne pra-vi razlike između bogatih i siromašnih. KOSMO vam otkriva poznate ličnosti koje su obolele od korone.

KOSMO 03

REPORTAŽA

52

Foto

s: zV

g., i

Stoc

kpho

to

54

MOJE PRAVOPrava radnika. Vlada Austrije je uvela mere koje treba da spreče otpuštanje radnika za vreme pandemije. Informišite se na vreme o svojim pravima!

12

HOROSKOPOvan. Otkrijte sve mane i prednosti ovog znaka, kao i šta vas čeka tokom aprila. Kojim znakovima se piše dobro, a kojima ne?

56

AUTO-MOTOHibridi. Automobili sa hibridnim pogonom sve su prisutniji na našim ulicama. Sve više ljudi prepoznaje pred-nosti koje nude ova vozila…

60

Illu

stra

tion:

Fili

p A

ndro

nik

KOSMO04Majn šenes Esterajh, majn ajnciges Hajmatland!

Illu

stra

tion:

Fili

p A

ndro

nik

IZOLACIJA. Koronavirus izazvao je svjetsku krizu koja traje već sedmicama, a ponegdje i mjesecima. Mogućnost kretanja je radikalno ograničena, mnoge firme zatvorene, a svi kon-certi i kulturna dešavanja otkazna. U ovim vremenima mnogi su osuđeni na samoizolaciju, a bez raznolikog, svakodnevnog sadržaja proživljavaju razne faze raspoloženja, s kojima se do sada nisu suočavali. KOSMO vam prenosi razmišljanje jedne naše čitateljke iz karantina.

Pismo Tebiiz karantina

Već nekoliko dana imam uti-sak da svijet stoji u mjestu iako se okreće.U vremenima kada cvjeta globalizacija dolazi do glo-balnog kolapsa.Ljudi i dalje imaju sva prava i slobodu, no samo u svoja četiri zida. I svi se pitaju – do kada će ovo trajati?Sa svih strana slušamo

kuknjavu kako je teško ostati u kući. Znači, ipak nam fali slobode i mogućnosti kretanja.Hvala Bogu pa još uvijek možemo zadovoljiti svoje potrošačke potrebe – s jedne strane zahvaljujući megalo-manskoj kupovini, a s druge zahvaljujući prodavnicama koje i dalje rade u ovim teš-kim vremenima.I nije bitno da li neko žrtvuje svoj život radi naših potreba, sve dok imamo punu kesicu čipsa u našim rukama posma-trajući broj oboljelih kako raste iz dana u dan.Ali i to je nebitno! I u teš-kim vremenima trebamo se fokusirati samo na pozitivne stvari – na čips i rad od kuće

s jedne i širenje lažnih infor-macija prijateljima putem društvenih mreža s druge strane. Mi ljudi smo jednostavno takvi. To je naša raznolika priroda.Ali – kako je Prirodi sada? Mi samo znamo kako je našoj ljudskoj prirodi – ona je gladna za svime što nam ovo stoljeće pruža. Ali, Tebi, draga Prirodo? Kako je Tebi? Juče si nam ponovo otkrila zvijezde na nebu. Kako su samo bile lijepe! Koliko ih dugo nisam vidjela! Zrak je svjež. Je l’ i to jedan od zna-kova da si dobro? Ptičice već cvrkuću svoje prve proljetnje note. Uživaš li i Ti u tome?Dolje na zemlji – u tvom srcu

– trenutno vlada haos. Nismo Te poslušali. Koronavirus nam ne oprašta naše greške, kao što si nam Ti praštala stoljećima.Nadam se da ćeš se opora-viti! Pošalji nam puno sunca i toplote iako to nismo zaslužili.Nadam se da ćemo SVI postati svjesni koliko si nam važna! I nakon svih ovih uda-raca koje trpimo u posljednje vrijeme, iz sveg srca se nadam da ćemo Te više paziti i da ćemo našu ljudsku prirodu prilagoditi Tvojoj, kako bi i Ti mogla slobodno da dišeš.P.S. Znam kako si se osjećala svih ovih godina. Tek sad mi je postalo jasno...Tvoja, 71.000

KORONAvirus nam ne oprašta greške kao što si nam ih Ti praštala.

KOSMO 05

Foto

s: iS

tock

phot

os

„Skateboardnig za mene nije samo hobi, već filozofija kretanja. Kada sam na boardu, otkrivam potpuno nove dimen-

zije svog tela, pokrete koje ono može da napravi i postajem svestan svakog mišića u njemu”, otkriva nam Tom Buttler (27).

Priče migranata u Beču čitajte na: www.facebook.com/KOSMOMagazin Foto

: zVg

. R

edak

tion:

Duš

ica P

avlo

vić

KOSMO06

Foto

: zVg

. R

edak

tion:

Duš

ica P

avlo

vić

www.oesterreich.gv.at/kurzarbeitAuf Österreichs Betriebe und ihre Arbeitsplätze kommt es gerade jetzt

an. Die neue Kurzarbeit ist für alle da. Und wirkt binnen 48 Stunden.

Das AMS übernimmt die Dienstgeberbeiträge ab dem ersten Monat.

Von Österreich. Für Österreich. #wirmachenweiter

Die Kurzarbeit macht‘s möglich.

Entg

eltl

iche

Ein

scha

ltun

g de

s BM

DW

/ A

dobe

Sto

ck

KOSMO08

Rudy Gobert — košarkaš NBANBA liga do daljnjeg obustavlja sve svoje aktivnosti i utakmice zbog igrača Rudyja Goberta koji se zarazio koronavirusom. Po internetu kruži video na kojem se Rudy može

vidjeti kako ismijava ozbiljnost situacije time što je na jednoj konferenciji za štampu ruka-ma namjerno opipao sve mikrofone i diktafo-ne. Video je sam pustio u javnost, a dva dana kasnije testiran je pozitivno na virus.

Građani Beča — disciplinaOvoga puta izabrani su građani i građanke Beča koji svojim solidarnim po-našanjem i pridržavanjem propisanih normi daju značajan doprinos borbi protiv pandemije koronavirusa. Prema najnovijem Gallupovom ispitivanju, 64 posto ljudi ima strah da zarazi nekoga, a 44 posto da će se sami zarazi-ti. Čak 19 posto građana je dobrovoljno izabralo samoizo-laciju, a 90 posto se strogo pridržava sigurnosnih mjera. Iz ovoga se vidi koliko je naše društvo u Austriji solidarno za vrijeme krize. Bravo svima, koji paze na svoje sugrađane!

JUNAK LUZER

SVE I S VAŠTA

Foto

s: iS

tock

phot

os, I

nsta

gram

, Fac

eboo

k

0,2 mgzlata se nalazi u svakom od nas po-red željeza, cinka i bronze. Najve-ća koncentracija se nalazi u krvi. (Izvor: www.geldreporter.de)

BROJ MJESECA

poručio je Michael Ludwig, gradonačelnik Beča, svim građanima i apelovao da u ovim teškim vremenima sačuvamo smirenost. Snadbijevanje vodom, strujom, hranom, kao i hitne služe i bolnice bit će dostupne svim građanima kao i do sada.

„Nemojte ugrožavati sebe i druge i do daljnjeg se pridržavajte propisanih mjera. Sve najbolje i ostanite zdravi!”

CITAT MJESECA

Kandža džinovskog morskog škorpiona pronađena je na zapadu Nemačke, na području Poranje, objavio je časopis „Biology Letters”.

Škorpion dug 2,5 metra, što je gotovo pola metra duže od do sada poznatih insekata, živio je prije 390 miliona godina u moru koje je tada pokrivalo dijelove današnjeg evropskog kopna. Smatraju se precima današnjih škorpiona, a možda i pauka. Praškorpion, „Jaekelopterus rhenaniae”, sada je najveći pronađeni zglavkar, što je naučnike navelo na zaključak da su zglav-kari bili veći, nego što se do sada pretpo-stavljalo. Ne postoji jedinstven odgovor na pitanje zašto su prazglavkari bili veći od današnjih. Neki istraživači pretpostavljaju da su dosezali toliku veličinu zbog veće koncentracije kisika u atmosferi.

NJEMAČKA:Pronađeni ostaci džinovskog škorpiona

KOSMO 09

HEROJSTVO: U ovim kriznim vre-

menima, kada je većina ljudi izolo-

vana i ne može ići na posao, neki od

nas, usprkos strahu, neumorno rade

u službi naroda. Iz tog razloga veliko

hvala svim ljekarima, apotekarima,

trgovcima i komunalnim radicima

koji su se dobrovoljno javili u vanred-

nu službu, kao i svima koji u privatnoj

inicijativi doprinose poboljšanju

situacije ugroženim grupama.

TOPLINSKI OTISAK:Spašava život

PAMET:Pričanje sa sobom

Njen toplinski oti-sak bio je emitiran zajedno s otiscima drugih posjetitelja, a ona je vidjela da na lijevoj dojci ima crvenu mrlju kakve

na desnoj nije bilo.

Tokom posjete muzeju u Edinburghu, posjetiteljica Bal Gill obišla je i dvora-nu za termografsko snimanje i otkrila da ima sumnjivu tvorbu. Naknadnim pregledom dijagnosticiran joj je rak dojke, piše BBC. Bal Gill (41), do tog je otkrića došla sasvim slučajno i to kamerom sa toplinskim otiskom.

Usprkos uvriježenom mišljenju, razgovor sa samim sobom ne mora značiti da niste sasvim svoji.

Zapravo, nauka ovakvo ponašanje pre-poznaje kao vrlo efikasan vid mentalne vježbe koji ima blagotvorno djelovanje na mentalno zdravlje samog pojedinca. Stoga, ukoliko ste sebe nekada uhvatili da pričate sami sa sobom, bez panike – vjero-

vatno ste imali itekako puno koristi od toga. U pitanju je proces prenošenja dijaloga kao društvene kategorije na unutrašnji plan, u cilju pomaganja mišljenja.Fo

tos:

iSto

ckph

otos

, Ins

tagr

am, F

aceb

ook

KOMENTAR

T renutno nas tema koronavirusa okupira više nego bilo koja druga. Za zaposlene ova kriza ne menja skoro ništa – oni i dalje moraju da ispunjavaju svoje obaveze koje su dogovorene sa poslodavcem. Često se govori o obavezi lojalnosti zaposlenih. Ukoliko je neki radnik pozitivno testiran na COVID-19, onda mora računati s tim da će ga nadležne ustanove izolovati i staviti pod kućni karantin. Ukoliko se slučaj zaraze registruje na radnom mestu, ustanove mogu ograničiti rad cele firme ili ga potpuno obustaviti. Radno mesto na kojem se zaposleni mora nalaziti, definisano je u ugo-voru sa poslodavcem. Ukoliko su poslovna putovanja isključena ugo-vorom o radu, onda poslodavac ne može izdati nalog za poslovan put. U slučaju da putovanja nisu regulisana ugovorom, onda za većinu struka važi obaveza prihvatanja poslovnog puta. Iz dužnosti brige poslodavca prema zaposlenima proizilazi da on mora zaštiti zdravlje svojih radnika. Zapo-sleni može odbiti nalog za poslovno putovanje ukoliko treba da putuje u zemlje ili područja koja važe za visoko rizična i postoji velika opasnost da to putovanje ugrozi zdravlje zaposle-nog. Poslodavac ne može zabraniti zaposlenima da za vreme godišnjeg odmora otputuju u područja koja su visoko rizična. Međutim, ukoliko se zaposleni zarazi virusom tokom svog dobrovoljnog boravka u rizičnim područjima, poslodavac nije dužan da nastavi sa isplatom plate jer je zaposleni sam izazvao svoju nespo-sobnost za rad.NMC RechtsanwälteTaborstraße 11b, 1020Telefon: 01 235 03 42Faks: 01 235 0342 10office@nmc-anwaelte.atwww.nmc-anwaelte.at

Rad u doba korone

Dr. Davorka Čeović Partnerka u advokat-skoj kancelariji NMC

Rechtsanwälte OG

Trenutno stanje izazvano ši-renjem koronavirusa nije po-godilo samo Evropu, nego, nažalost, celi svet. Kriza iza-zvana koronavirusom stavlja na probu ne samo zdravstve-ni, veći privredni i socijalni sistem Austrije, kao i naše radno pravo. KOSMO za vas donosi najvažnije informacije i savjete.

Da li zbog straha od infekcije mogu biti oslo-bođen radnog odnosa?Odgovor je nažalost, ne. Pogotovo za radnike koji su zaposleni u sektorima bez kojih trenutno nije moguće održati standard i sistem Austrije. Da li je vaš posao upravo jedan od tih, odlučuje vaš poslodavac. Radnička komora preporu-čuje svim zaposlenima koji boluju od hroničnih bolesti da bez odlaganja nazovu svoje poslodavce i zajedno sa njima dogovore dalje uslove rada. Poslodavac je zakonski oba-vezan da na najbolji mogući način zaštiti zaposlene od potencijalne zaraze. Sigurnost radnika se može postići uvo-đenjem rada od kuće (nem. Homeoffice), oslobođenjem od rada (Dienst freistellungen) ili skraćenjem radnog vremena (Kurzarbeit). U sva tri slučaja će vam biti isplaćena plata.

Skraćeno radno vreme (Kurzarbeit)Skraćeno radno vreme se uvodi radi smanjenja privrednih rizika u doba krize. Zbog korone će biti uveden poseban model skraćenog radnog vremena, sve do nula sati nedeljno. U tom periodu radnicima će biti ispla-ćen određeni deo plate (od 80 do 90 odsto) sa svim socijalnim dodacima i time zaustavljeno otpuštanje radnika. Posloda-vac zajedno sa predstavnicima radnika odlučuje o trajanju i radnom odnosu u periodu skraćenog radnog vremena. U početku se radno vreme sma-njuje na tri meseca sa mogućim produžetkom.

Plata u periodu smanje-nja radnog vremenaRadno vreme može da bude skraćeno minimum 10, a mak-simum 100 posto. Da bi radnici dobili iznos plate za odrađeni posao, AMS će preuzeti isplatu redukovanih satih.

Šta se dešava sa odmo-rom i prekovremenim satima?Pre početka skraćenog radnog vremena ili u periodu istog, radnik mora da potroši odmor iz prethodne godine i da izjed-nači prekovremene sate. Ako koristite odmor ili ste na bolo-

Prava radnikaza vreme pandemije

vanju ili pak izjednačavate prekovremene sate, vaša plata će da bude isplaćena. Radnička komora Austrije apeluje da rad-nici „u svakom slučaju, pokažu spremnost za rad, kako bi u slučaju generalnog otpuštanja radnika imali pravo da i dalje dobijaju svoje plate”. Osim toga, Komora ukazuje svim firmama na pravo uvođenja skraćenog radnog vremena (Kurzarbeit), koje omogućava smanjenje ili potpuno ukidanje radnog vremena bez ukidanja plata ili dobijanja tj. davanja otkaza.

Otkaz zbog koronavirusa„Prekid radnog odnosa je moguć bilo kada, dokle god se obe strane pridržavaju odgo-varajućih rokova i formalnih propisa. Međutim, Radnička komora snažno preporučuje preduzimanje blažih mera za premošćivanje trenutne krizne situacije uz zadržavanje nivoa zaposlenosti”, navodi Komora. Savezna vlada Austrije radi na rešenjima u korist zaposenih i vi imate pravo da se informišete u Radničkoj Komori, Sindikal-nom savezu (ÖGB), kao i kod svojih sindikata o svim svojim pravima koja vam pripadaju. Apel je posavjetujte se pre nego što potpišete bilo koji dokument koji vam u potpunosti nije jasan.

KOSMO10

Foto

s: iS

tock

phot

o, zV

g.

MOJE PRAVO Linke Wienzeile 2801150 Wien

HW

B: 2

1,64

kWh/

m²;

fGEE

: 0,8

24

Klaudio Alexander Graf, BA, MLST. +43 (0)1 878 28 1214

E. klaudio.graf@buwog.comwww.liwi.buwog.com

Work Life Balance

BEGINNT BEIM WOHNEN

Schnell überall und doch daheim. Lebensqualität bedeu-tet kurze Wege zwischen Arbeit, Wohnung und Freizeit. Die 192 freifinanzierten Mietwohnungen ab 30 m2 passen perfekt zu meinem aktiven Lifestyle. Freiheit, ganz nach meinen Vorstellungen!

Provisionsfrei

mieten

direkt vom

Bauträger

BU-004-Liwi_Inserat-Kosmo-200x280mm.indd 1 24.03.20 16:03

Foto

s: iS

tock

phot

o, zV

g.

Linke Wienzeile 2801150 Wien

HW

B: 2

1,64

kWh/

m²;

fGEE

: 0,8

24

Klaudio Alexander Graf, BA, MLST. +43 (0)1 878 28 1214

E. klaudio.graf@buwog.comwww.liwi.buwog.com

Work Life Balance

BEGINNT BEIM WOHNEN

Schnell überall und doch daheim. Lebensqualität bedeu-tet kurze Wege zwischen Arbeit, Wohnung und Freizeit. Die 192 freifinanzierten Mietwohnungen ab 30 m2 passen perfekt zu meinem aktiven Lifestyle. Freiheit, ganz nach meinen Vorstellungen!

Provisionsfrei

mieten

direkt vom

Bauträger

BU-004-Liwi_Inserat-Kosmo-200x280mm.indd 1 24.03.20 16:03

najkasnije do 2023. godine. Savet: Pomoću opcije „Foto-Sofort-Check” na stranici: www.chipkar te.at/foto možete proveriti da li morate dodatno dostaviti vašu foto-grafiju ili se ona već nalazi u administrativnim registrima.

Kako da znam da li treba nešto da uradim?Posedujete...

austrijski pasoš ili austrijsku ličnu kartu ili austrijsku vozačku dozvolu u

formi kartice ili boravišnu dozvolu/Rot-

Weiß-Rot karticu, pasoš za osobe bez državljanstva (Frem-denpass), tzv. konvencionalni pasoš za osobe sa statusom azila (Konventionsreisepass) ili neki drugi dokument iz registra za strance?U slučaju posedovanja nekih od ovih dokumenata, ne morate ništa da radite – vaša e-card će vam biti dostavljena na vreme, pre isteka stare tj. do kraja 2023.Deca i mlade osobe do 14 godina sta rosti ne moraju da dostavljaju svoju fotografiju jer se e- card za njih i dalje izrađuje

bez fotografije iako neka od državnih ustanova može pose-dovati njihovu foto grafiju.Osim toga, sledeće grupe ljudi ne moraju da dostavljaju svoju fotografiju za izradu e -card:

osobe koje su u godini izdavanja njihove nove kar tice navršile 70 godina kao i

osobe kojima je utvrđen 4,5,6. ili 7. stepen nege. Za ovu grupu osoba važi sledeće pravilo: ukoliko je njihova fotografija dostupna iz pasoša, lične karte, vozačke dozvole ili iz registra stranih građana, ona će automatski biti preuzeta za izradu e -card, a ukoliko nije – izdaće im se nova e-card bez fotografije. Za ove osobe ne važi obaveza

Od prvog januara se za osobe starije od 14. godina zdravstvene kartice (e-card) isključivo proizvode sa fo-tografijom koja jasno po-kazuje njihov identitet. Do 31.12.2023. godine traje rok za zamenu starih karti-ca novim, osim za pojedine osobe koje su izuzete od ovog pravila.

Ovo pravilo u teoriji zvuči komplikovanije nego što je u praksi. Naime, kako bi se svim osobama, što je više moguće,

Stiže novi e-cardsa fotografijom!

Ukoliko se fotografija osiguranih osoba nalazi u administrativ-nim registrima, nova zdravstvena kartica se dobija automatski. Foto

s: zV

g.

olakšao put do nove e- card sa fotografi jom, austrijska vlada donela je odluku da se već postojeće fotografije osigu-ranih osoba koje se nalaze u administrativnim registrima mogu iskoristiti za fotografiju koja će biti upotrebljena za proizvodnju vaše nove kar-tice (e- card)sa fotografijom. Stoga, 85% osiguranih osoba uopšte ne mora da predu-zima nikakve korake kako bi dobile novu e -card jer će im ona automatski biti poslata poštom pre isteka roka tj.

KOSMO

MOJE PRAVO

85%osiguranih osoba automat-ski dobija novu karticu sa foto-grafijom.

12

KOSMO

fotografije na zdravstve-noj kartici, no one mogu dobrovoljno predati fotogra-fiju nadležnoj ustanovi od 1.1.2020. godine. Fotografija koja se dobrovoljno dostavi ne

podrazumeva istovremeno izdavanje nove e- card. Nova kartica će biti izdata tek kada stara istekne.

Ukoliko ne posedujete nijedan od navedenih dokumenata, a spadate u grupu osoba između 14 i 70 godina, nije vam utvr-đen 4, 5, 6. ili 7. stepen nege, onda morate da dostavite svoju fotografiju.

Moram da dostavim fo-tografiju — kada to treba da uradim?Optimalno vreme za dostavlja-nje fotografije zavisi od datuma isteka vaše e-card koji je naveden

da stražnjoj, plavoj strani kar-tice: Moja e-card ističe npr. 31.12.2023.Tri do četiri meseca pre isteka kartice osigurane osobe moraju predati svoju fotografiju. Na taj način mogu dobiti novu e-card pre nego što stara istekne. Uko-liko propustite rok za predaju fotografije, Fond za socijalno osiguranje ili vaš lekar će vas prvom prilikom obavestiti o

tome da morate lično dostaviti fotografiju. Pažnja: kada vam istekne stara e-card, ne možete je više koristiti u inostranstvu!

Moja e-card ima datum isteka nakon 1.1.2024 ili zvezdice ***Prema zakonskim propisima, sve e-card kartice bez fotogra-fije moraju biti zamenjene do 2023. godine. Ne morate ništa da radite dok vam to ne kaže vaš lekar prilikom posete ili vas ne kontaktira Fond za socijalno osiguranje.

Nemam e-card niti jedan od navedenih dokumenata.Ukoliko ste prijavili nestanak vaše kartice službi „Serviceline“ ili je ona defektna ili ste kod Fonda za socijalno osiguranje zatražili novu, vašu fotografiju možete odneti zajedno sa vašim ličnim brojem socijalnog osigu-ranja. Osobe koje ne spadaju u izuzetak mogu dobiti novu e-card tek kada dostave svoju fotografiju. Važno: sa brojem socijalnog osiguranja i ličnom ispravom u Austriji možete otići kod lekara iako nemate novu e-card.

Gde i kako mogu dostaviti svoju fotografiju?Spisak mesta na kojima treba da se prijavite za izradu foto grafije možete pronaći na: www.chipkarte.at/fotoMorate doći lično i doneti sle-deća dokumenta:

fotografiju koja odgovara kri terijumima fotografija za pasoš,

vašu aktuelnu e-card ili broj socijalnog osiguranja,

ukoliko posedujete austrij-sko državljanstvo – uverenje o državljanstvu u originalu i ličnu ispravu sa fotografijom u originalu,

ukoliko ne posedujete austrijsko državljanstvo – putnu ispravu u originalu (npr. pasoš, ličnu ispravu itd).

Šta se dešava ako ne dostavim fotografiju?Nakon što vas lekar (prilikom pregleda) ili Fond za socijalno

osiguranje obavesti da morate zameniti karticu, počinje prela-zni period od 90 dana. U tom periodu možete ići kod lekara sa vašom starom karticom. Uko-liko nakon prelaznog roka od 90 dana od dana zahteva za dostav-ljanje foto grafije, osigurana osoba ne dostavi fotografiju, njena zdravstvena kar tica će biti blokirana. U ovom slučaju osi-gurana osoba može preko svog fonda zdravstvenog osiguranja zatražiti izdava nje zamenskog dokumenta sa kojim će ići kod lekara.

Zbog opasnosti zaraze koro-navirusom, sve registracione ustanove su od 16.3.2020. do daljnjeg zatvorene. Uko-liko je izrada nove e-card trenutno nemoguća (jer se vaša fotografija ne nalazi u državnim registrima, a ne možete je dostaviti jer usta-nove ne rade), posete lekaru su moguće uz prikaz broja socijalnog osiguranja i lične isprave.

Sve dodatne informacije kao i odgovore na pitanja možete pronaći na raznim jezicima na : www.chipkar te.at/foto (nemačkom, arapskom, bosanskom, bugarskom, gra-dišćanskom dijelktu romskog, engleskom, farsiju, italijan-skom, hrvatskom, poljskom, rumunskom, ruskom, srp-skom, slovenačkom, češkom, turskom i mađarskom jeziku).

OSOBEmlađe od 14 godina dobija-ju karticu bez fotografije.

Foto

s: zV

g.

Najbolje vreme za dostavljanje fotografije zavisi od datuma isteka vaše e-card, koji je naveden na poleđini kartice.

Ukoliko ne spadate u grupu osoba koje će automatski dobiti novu karticu sa fotografijom, fotografiju morate dostaviti lično.

13

Foto-Sofort-CheckProverite već sada da li morate dostaviti vašu foto-grafiju ili se ona već nalazi u administrativnim registrima na: www.chipkarte.at/foto

„Karantin nije prostor„Karantin nije prostorbezakonja”

KOSMO: Zašto je trenutna situacija toliko opasna kada je porast nasilja u porodici u pitanju? Susanne Raab: Širenje koronavirusa se može samo usporiti i suzbiti ukoliko smanjimo naše društvene kontakte i ostanemo kod kuće. Posledice ovih mera mogu biti stres, preopterećenje zbog novonastale situacije, nesigurnost ili, čak, strah za opstanak. Deca moraju biti zbrinuta, konfliktne situacije se teško mogu izbeći i svakodnevni život se odvija na veoma malom i ograniče-nom prostoru. Sve su to faktori koji povećaju rizik za nasilje u porodici. Zbog toga smo napravili paket mera, kako bi svaka žena znala, kome se može obratiti brzim i nekomplikovanim putem. Nijedna žena nije sama.

INTERVJU. Zbog krize prou-zrokovane koronavirusom ši-rom Evrope vreba opasnost da dođe do povećanja nasilja u porodici. Osim toga, pora-sla i je potreba za informa-cijama na maternjem jeziku unutar migrantskih zajedni-ca u Austriji. O tome smo, između ostalog, razgovarali sa nadležnom ministarkom za pitanja žena i integraciju Susanne Raab (ÖVP).

Piše: Manuel Bahrer

Postoje li određene grupe unutar društva, koje su posebno pogođene ovom situacijom – na primer migran-tkinje ili žene u ruralnim sredinama?Trenutno još nema porasta broja sluča-jeva nasilja u porodici zbog koronavirusa.

Ne mogu se ni izdvojiti grupe koje su posebno pogođene krizom. No, moramo svakako biti spremni na taj scenario. Ono što smo primetili je da postoji veća potreba za savetovanjem i ponudama za pomoć. Žene iz čitave Austrije se javljaju

14 KOSMO

kako bi razmenjivale iskustva u trenut-noj situaciji. Broj savetovanja je trenutno porastao za 50 posto.

Kako treba da reaguju žrtve i kome mogu da se obrate?

Nama je od izuzetne važnosti da nagla-simo da žene, već kod prvih znakova nasilja u porodici, bez obzira da li je ono fizičke ili psihičke prirode, zatraže pomoć. To mogu učiniti na broj tele-fona 0800 222 555, na kojem je stručna

POL IT IKA

„Već kod prvih znakova nasilja, bez obzira da li je fizičke ili psihičke prirode, žene treba da se jave na 0800 222 555.”

Foto

s: zV

g.

Hotline za žene 0800 222 555 nudi save-tovanja na nekoliko stranih jezika. Na www.haltdergewalt.at mogu se naći sve in-fromacije o sigurnim kućama.

pomoć dostupna 24 sata dnevno. Ova usluga se nudi na više jezika, kako bi se pomoć ukazala i onim ženama koje nedo-voljno dobro govore nemački. Takođe smo izgradili naše online savetovanje na www.haltdergewalt.at, koje je dostupno svaki dan od 15 do 22 časa. Sve infor-macije o sigurnim kućama i ostalnim institucijama za pomoć navedene su na zvaničnoj stranici www.bka.gv.at. Osim toga, uskoro će biti postavljeni pamfleti u prodavnicama i drogerijama.

Sudovi i ostale pravosudne institucije su takođe svele svoj rad na minimum zbog mera protiv koronavirusa. Možete li osigurati pomoć i zaštitu žrtava nasilja u porodici i tokom ovih kriznih vremena?Ovde želim da naglasim jednu stvar: karantin nije prostor bezakonja. Pored toga je sprovođenje policijskih istraga i krivičnih procesa i tokom vremena koro-navirusa u potpunosti zagarantovano. Zabrane prilaženja se mogu narediti i u slučaju sumnje – za to postoje jasni zakoni koji se i dalje sprovode. U punoj meri ćemo kažnjavati sve one koji ugro-žavaju sigurnost žena i dece.

Tokom aktuelne krize kod migranata je porasla potreba za informacijama na maternjem jeziku. Mislite li da sve važne informacije na vreme dolaze do njih?Ovu kriznu situaciju možemo savla-dati samo ukoliko se svi drže mera i propisa vlade. Zbog toga sam, zajedno sa Austrijskim integracionim fondom, osmislila informativnu kampanju za sve ljude sa slabim ili bez znanja nemačkog jezika. Informacije od strane vlade kao i Farmaceutske komore o koronavirusu su prevedene na 13 jezika. Informativni video materijala dostupan je na deset različitih jezika, a poslat je ljudima sa migracionim poreklom putem SMS-a. Prosledili smo više od 80.000 informa-tivnih poruka.

Postoje li dodatne mere kako bi se osigurao pristup proverenim infor-macijama na maternjem jeziku? Austrijski integracioni fond objavljuje sve važne informacije o koronavirusu na jednom mestu tj. na informativnoj platformi www.integrationsfonds.at/coronainfo. Dostupne informacije se ažuriraju u uskoj saradnji sa nadleže-nim organima po aktuelnom stanju. U prvoj nedelji naše informativne ofanzive

KOSMO 15

imali smo kontakt sa 170.000 migranata putem SMS-poruka, e-maila ili inter-neta. Novitet predstavlja višejezični hotline za migrante i izbeglice. Tamo se mogu dobiti sve važne informacije o pravilima ponašanja i održavanja higijene na nemačkom i više od deset dodatnih jezika.

Od izbijanja pandemije koronavirusa javna rasprava o izbeglicama i migra-ciji skrenuta je u pozadinu. Talasi migracije, međutim, i danas postoje. Kako rešiti ovu situaciju u vremenu izolacije zbog zatvorenih granica?Austrija i Evropska unija se i dalje zalažu za ojačanje zaštite granica EU i povećanje pomoći u kriznim produčjima. Iz Fonda za katastrofe u inostranstvu finansirana

je akutna pomoć u iznosu od tri miliona evra sirijskom kriznom regionu Idlib, a potom odvajamo još jedan milion evra za izbeglice u Grčkoj. EU je takođe obe-ćala Grčkoj finansijsku pomoć od 700 miliona evra. No, Austrija neće primiti dodatan broj izbeglica. Od izbegličke krize u 2015. godini je naša zemlja učinila mnogo i pružila 110.000 ljudi zaštitu. Njihova integracija još nije završena i njome ćemo se baviti još godinama. Pri-tom i se dalje podnose zahtevi za azil u Austriji. Stoga našoj državi nije potreban dodatan talas imigracije.

Za kraj: po prvi put austrijska Savezna vlada broji više žena nego muškaraca Mislite li da je to dobra osnova za više ženskih tema i šta se trenutno nalazi na Vašoj listi potreba?Tačno je da mi u vladi predstavljamo dobar primer. Naš osnovni zadatak je stvaranje

okvirnih uslova kako bi žene mogle samo-stalno da biraju svoj lični životni model. Pored zaštite od nasilija borba protiv siromaštva u starosti je, takođe, od velike važnosti jer žene u proseku primaju pen-ziju u visini od 1.000 evra, dok muškarci prosečno dobijaju 1.700 evra. Osim toga, jednaka primanja izuzetno su izuzetno važna tema. Žene čine velike stvari u našoj državi, a tokom krize zbog koronavirusa vidimo da, zapravo, žene naš sistem održa-vaju u životu. Bez njih Austrija ne bi mogla da funkcioniše. Zbog toga, jednake plate za isti rad treba da se podrazumevaju.

ČINJENICA„Žene tokom krize održavaju sistem u životu. Bez njih Au-strija ne bi mogla.”

„Sa Integracionim fondom smo osmislili info-kampanju za ljude sa slabim ili bez znanja nemačkog jezika jer samo zajedno možemo sa-vladati ovu krizu.”

„Biću naša prva „Biću naša prva Bezirksvorsteherin”

KOSMO: Kada je počeo tvoj politički angažman? Silvia Janković: Početkom 2000-ih godina kao studentkinja sam pratila kako tadašnja crno-plava vlada radi protiv socijalne poli-tike. 2004. godine pristupila sam SPÖ-u, prvo u sekciji, a kasnije u mladoj organiza-ciji „Junge Generation”. 2010. postala sam opštinski sekretar (Bezirksrätin).

Dolaziš iz klasične gastarbajterske fami-lije. Kako je to uticalo na tvoj život? Odrasla sam u Gemeindebauu na bečkom Gürtelu i živim 25 godina u Margaretenu. Definitivno me je obeležilo to što je moja majka bila hauzbezorgerica (kućepaziteljka). Naša familija je kroz to bila središnja tačka u društvenom životu cele zgrade. Mogla sam primetiti kako su često dovoljni samo mali pokreti rukom da bi se puno toga pokrenulo i kako delovati u međuljudskim odnosima za dobrobit zajednice. Zajedništvo ljudi uvek je bila tema. Moji roditelji su bili vrlo vredni ljudi. I moj otac radio je u službi grada Beča, kao zaposlenik MA 48.

Većina radničke dece iz naše zajednice nije završilo na univerzitetskoj klupi, a ni u austrijskoj politici. Ti si završila dva fakulteta (Mag. ekonomije i MA admini-stracije) i probila led. Kako? Moji roditelji su kroz hauzbezorgerski život imali šire vidike i motivisali su me da idem korak dalje. Veliku ulogu je igrao i crveni

INTERVJU. Silvia Janković (SPÖ) u Margaretenu nije ne-poznato ime. 2020 bi mogla postati poznata i van grani-ca becirka — kao naša prva predsednica opštine.

Fotografije: Mario IlićPiše: Petar Rosandić

Beč (das rote Wien) koji deci i mladima iz različitih društvenih slojeva nudi nove per-spektive – bez obzira na poreklo, debljinu novčanika ili pol. I zato želim nešto da vra-tim ovom društvu.

Zastupljenost naših ljudi u politici ipak je još mala. Da li želiš da promeniš to svojim primerom? Vidim prostora za poboljšanje: kako kod samih stranaka, tako i kad je reč o samom angažmanu naših ljudi. No, postoje mladi ljudi u SPÖ-u koji su iz naše zajednice – npr. opštinski sekretari (Bezirksräte) Arijana Šegalo iz mog becirka i Niko Poljak iz Favo-ritena, ali i mlada Ve Maričić.

Ako zaista postaneš prva predsednica opštine iz naših redova: šta će biti tvoji glavni ciljevi? Kvalitet života, naročito kvalitet stanova-nja, kao i zajednički suživot zasnovan na međusobnom poštovanju važni su funda-menti. Ponosna sam na mnoge stvari koje mi u Margaretenu već imamo, ali želim to dalje da izgrađujem i poboljšavam, a posebno našu ulogu kao becirka koji je najveći prijatelj dece. Treba postojati

16 KOSMO

Dete hauzbezorgera: „U zgradi smo brinuli jedni o drugima. Rano sam naučila da bez zajedništva ne ide.”

više ponuda kao ona s besplatnim ula-zom za decu ispod 14 godina na bazen (Kinderfreibad), više ponude u pogledu sportskih i drugih sadržaja. Za pet godina će u Castelligase nastati kompletno nova škola. Javni prostor npr. mesta za odma-ranje poput parkova, neverovatno su bitni za ljude. Nije moguće svaki dan otići u Bečku šumu. Za mene je vrlo važno da Margareten ostane becirk zajedništva: onaj becirk koji se neće deliti, nego gde će ljudi da paze jedni na druge i međusobno se podržavaju. Upravo u vremenima korone treba da budemo ponosni na tu društvenu slogu. Kao dete hauzbezorgera navikla sam da za baku na spratu iznad ponesem nešto

iz kupovine ili da deci u dvorištu pomo-gnem pri rešavanju školskih zadataka. Mi u Margaretenu pazimo jedni na druge.

Živiš ovde već 25 godina. Šta najviše voliš u Margaretenu? Volim urbani miks iz gradskih parkova, dobru povezanost javnog prevoza i druš-tvenu raznolikost u becirku. I što je sve blizu – bio to odlazak u apoteku, školu ili pozo-rište: sve je iza ugla i za svakog ima nešto.

POL IT IKA

Bezirksvorsteherin”Um persönliche Kontakte zu reduzieren, bleiben die Bezirkshauptmannschaften bis auf weiteres für den Kundenverkehr geschlossen. Diese Maßnahme dient sowohl Ihrer als auch unserer Sicherheit.

Bei Fragen und Anliegen wenden Sie sich bitte telefonisch oder per E-Mail an uns. Die Kontaktinformationen finden Sie im Internet unter www.noe.gv.at/bezirke

Bei Verdacht auf Erkrankung: Telefonische Gesundheitsberatung: 1450

Allgemeine Informationen zum Coronavirus: AGES-Infoline: 0800 555 621

Für Fragen zu Haftungen: NÖ Bürgschaften und Beteiligungs-GmbH: Telefon: +43 2742 9000–19335 E-Mail: stabilisierung@noebeg.at

Fragen zum Thema Arbeit: AMS-Hotline: 05 09 04 340

Anlaufstelle für EPU, Kleinstunternehmen und JungunternehmerInnen aus Niederösterreich: Online: www.riz-up.at Telefon: +43 2622 263 26 (Mo–Fr 8 bis 17 Uhr)

Anlaufstelle für KMU aus dem Bereich Gewerbe, Industrie und industrienahe Dienstleistungen aus Niederösterreich: Online: coronahilfe@ecoplus.at Telefon: +43 2742 9000-19744 und DW: 19629 (Mo–Fr 8 bis 17 Uhr)

Weitere Informationen unter: www.noe.gv.at/coronavirus Unser Niederösterreich | @niederösterreich

Eine Information des Landes Niederösterreich

SO SCHAFFEN WIR DAS. GEMEINSAM.

Unaufschiebbare berufliche Tätigkeiten

Dringend notwendige Besorgungen wie Lebensmittel

Hilfe für Mitmenschen oder die Allgemeinheit

Bewegung im Freien alleine oder mit Mitbewohnern

(mit einem Mindestabstand von einem Meter zu allen anderen)

IMMER IN IHRER NÄHE. SICHER FÜR SIE DA. IHRE BH.

BEI FRAGEN RUND UM DAS CORONAVIRUS

Es gibt nur vier Gründe, hinauszugehen:

1

2

3

4

BLEIBEN SIE GESUND! BLEIBEN SIE ZU HAUSE!

LAND-NOE_Anzeige_C-19_200x280_Kosmo_RZ.indd 1 26/03/20 16:02

18 KOSMO

DONJA AUSTR IJA

Foto

s: zV

g.

Donja Austrija je svojim stanovnicima omogućila veliki broj elektronskih knjiga na stranici: noe-book.at

Zbog preopterećenosti telefonske linije 1450, Donja Austri-ja povećava broj savjetnika koji će se javljati na pozive.

Vlada pokrajine pozdravlja mjere savezne vlade koje imaju za cilj održanje solventnosti firmi i očuvanje radnih mjesta.

Tokom ograničenja kreta-nja za vrijeme pandemije, Donja Austrija je svim za-ljubljenicima u knjige omo-gućila opciju čitanja knjiga online. Prijava je moguća putem e-maila. Trenutno je pristupačno oko 15.000 elektronskih medija.

„Ko ne može da napusti svoj dom, neka to i ne čini”, ape-luje Ludwig Schleritzko, sekretar pokrajine i član

Pokrajinski sekretar za izgradnju, rad i među-narodne odnose Martin Eichtinger poručuje da je 40 dodatnih ekspera-ta angažirano za savjeto-vanje pod brojem 1450.

Broj 1450 se vodi kao linija za hitne pozive za pokrajine: Donja Austrija, Gradišće i Koruška. Donja Austrija poduzima sve mjere koje su potrebne da bi se stanovniš-

Solventnost firmi mora da bude zaštićena – turizmu i gastronomiji trebaju ne-birokratska i brza rešenja.

Sa četiri milijarde eura save-zna vlada Austrije želi podr-žati privrednike i pomoći im tokom trajanja koronakrize. Predsjednica pokrajine Jo-hanna Mikl-Leitner i pokra-jinski sekretar za privredu i turizam Jochen Danninger pozdravljaju odluku Save-

Donja Austrija otvara online biblioteku

Hitni poziv i savjetovanje: 1450

Mikl-Leitner i Danninger: Podrška privredi

vlade Donje Austrije. Odlu-ke savezne vlade Austrije o ograničenom kretanju treba da se poštuju. Uprkos tome, potrebno je omogućiti pri-stup knjigama i medijima online biblioteke besplatno svim prijavljenim građanima. Aktuelno se nalazi 15.000 online primjeraka, a u slje-dećim danima će se ponuda proširiti, da bi se za svako-ga našla pogodna literatura. „Već sada imamo veliki broj

tvo tačno informiralo. „Inte-res za savjetovanje na broju 1450 je jako veliki. Sredinom marta je bilo i do 7.500 po-ziva po danu. U normalnim uvjetima taj broj je oko 100. Da bi svi dobili savjetova-nje koje im je neophodno, zaposlili smo dodatnih 40 ljudi. Povećavamo broj oso-blja, kako bi svima omogu-ćili savjetovanje. Sistem za sada dobro funkcionira”, to nam poručuje direktor Fon-

zne vlade: „Donja Austrija i njena privreda stoje pred velikim izazovom u histo-riji Druge Republike. Sko-ro svi sektori pogođeni su koronakrizom. S tim u vezi je bitno napraviti efikasnu zaštitu za sve privrednike i sačuvati njihovu solven-tnost, kao i radna mjesta. Savezna vlada zejedno sa spokrajinama reaguje na vrijeme”, složili su se.Donete mjere treba da

knjiga za djecu i omladi-nu, beletristiku, stručne i audio-knjige”, rekao je se-kretar. Prijava se vrši pu-tem e-maila:   noe-book@treffpunkt-bibliothek .at.

da za socijalno i zdravstve-no osiguranje i pokrajinski sekretar Martin Eichtinger. Do 100 radnika je istovreme-no zaduženo za savjetovanje. Prosječno čekanje na odgo-

budu sprovedene brzo i bez dodatne birokratije, te da se na najbrži način po-mogne sektorima koji su najviše ugroženi. Donja Austrija pomaže malim i

U prijavi je potrebno po-menuti ime, prezime, da-tum rođenja i mjesto u ko-jem stanujete. Potvrđenim e-mailom imate pristup bi-blioteci:  www.noe-book.at

vor traje oko dvije minute i 20 sekundi. Od polovine marta centar nudi čuvanje djece od 7:30 do 17:00. Za čuvanje djece su zadužene tri studen-tice pedagoškog fakulteta.

srednjim privrednicima u iznosu do 20 miliona eura. Od polovine marta privred-nici se mogu javiti na telefon: 02742/9000-19335 ili e-mail: stabilisierung@noebeg.at.

V eć na početku krize zbog koronavirusa socijalni partneri (Radnička komora, Sindikalni savez i Privredna komora) su zajedno sa vladom osmislili novi instrument, pomoću kojeg će se održati nivo zapo-slenosti uprkos krizi: model skraćenog radnog vremena („Corona-Kurzarbeit”).Pod ovim modelom se podra-zumeva skraćenje radnog vremena na jedan određeni period unutar jednog pre-duzeća. Da zaposleni ne bi dobili otkaz i da bi njihova preduzeća i čitava ekono-mija izdržale krizu, socijalni partneri su ugovorili pose-ban model: radno vreme se tokom trajanja koronavirusa može smanjiti, čak, na nula

sati. Uprkos tome, zaposleni će dobijati skoro puni iznos svoje plate tj. zarade. Poslodavci moraju da plaćaju radnicima samo one sate, koje utroše na rad ‒ ostatak troškova preuzima AMS.„Ovaj model odgovara prak-tično svim vrstama preduzeća ‒ od malih frizerskih salona, pa sve do velikih, industrijskih pogona”, rekla je predsednica Radničke komore Renate Anderl. Ona apeluje na sva preduzeća da primene model skraćenog radnog vremena: „Iskoristimo ovaj odličan i fleksibilan instrument na naj-bolji mogući način. On će nam pomoći, kako tokom, tako i nakon krize. Apsolutno ne postoji razlog za otpuštanjem radnika tamo, gde se ovaj

model može primeniti. Otkazi štete, kako zaposlenima, tako i preduzećima koja će kasnije teško naći nove radnike i obu-čiti ih za posao.” Zahvaljujući modelu „Kurzarbeit” predu-zeća mogu brže da nastave sa punim radom kada prođe kriza.U Austriji je već ogroman broj velikih i malih preduzeća najavio da će iskoristiti pred-nosti ovog modela.

Model skraćenog radnog vremena ima puno predno-sti i za zaposlene: mogu da zadrže svoje radno mesto i ne moraju da brinu kako će da plate stanarinu i struju te da pokriju troškove za životne namirnice. „Zaposlene nećemo ostaviti na cedilu! Ovde se radi o ekonomskoj egzistenciji ljudi koja mora biti osigurana”, naglašava

predsednica Renate Anderl.S obzirom na mnoge pred-nosti ovog modela za zaposlene, Radnička komora apeluje na sve radnike da ne prihvataju ishitrene odluke o prekidu radnog odnosa, već da poslodavcima ukažu na alternativu. Jer, upravo ovaj model ima za cilj da spasi što veći broj radnih mesta iako se obim posla u mnogim preduzećima

znatno smanjio. Anderl je podvukla da se nalazimo u teškim vremenima, ali da ih možemo prevazići samo ako se držimo zajedno.Informacije, kao i odgovore na mnogobrojna pitanja na više jezika možete pro-naći na platformi Radničke komore (AK) i Sindikalnog saveza (ÖGB) na: www.jobundcorona.at/

Model „Kurzarbeit”spasava radna mesta

POSAO. Zahvaljujući podršci Zavoda za zapošljavanje (AMS) skraćuje se radno vreme ‒ na taj način najbolje možemo prevazići krizu.

ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG

Foto

s: Se

basti

an P

hilip

p

„Kurzarbeit” nudi brojne prednosti i za zaposlene i za poslodavce.

REPOR TAŽA

KOSMO20

PONOS. Oni nisu vidljivi među eksponiraim i decenijama već na javnoj sceni samoustoliče-nim sunarodnicima. No, oni su poznati i priznati u poslovnim, naučnim i umetničkim kru-govima, skromni, vredni i us-pešni. Oni stvaraju novo lice srpske dijaspore.

Srbi u Austriji — smena generacija

Piše: Vera Marjanović

O duvek je Beč bio važna adresa za srp-ske intelektualce, koji su u prestonici Alpske republike stvarali kapitalna naučna i umetnička dela, zbog čega su njihova imena zlatnim slovima upisana u srpsku istoriju. Potom su generacije rad-nika decenijama stizale u Austriju i vredno radile, ostavljajući tragove svojih žuljevitih dlanova širom ove lepe zemlje. Međutim, poslednjih desetak godina u Austriju stiže novi talas Srba. Ti mladi ljudi iz Srbije odlaze u svet, jedni da se školuju, drugi sa već završenim fakultetima, a svojim zna-njem i obrazovanjem obogatili su sredine u koje su došli. Oni su sposobni i otvoreni, spremni da se uhvate u koštac sa izazovima, dovoljno hrabri da uzlete u nepoznato i da se posebnošću nametnu novom okruže-nju, menjajući sliku o Srbima u zapadnom svetu. KOSMO predstavlja neke od njih.

Mag. Marijana Vojvoda (41)Ne osećam se strankinjomEkonomski fakultet, smer spoljne i unu-trašnje trgovine, završila sam u Beogradu. Odmah nakon diplomiranja 2003. zaputila sam se u Frankfurt, gde je živeo Robert, moj tadašnji dečko, a današnji suprug. Nakon godinu dana smo se preselili u Beč, gde je Robert već ranije radio. Na sreću, diploma mi je priznata, nisam morala prolaziti pro-ces nostrifikacije, što mi je olakšalo traženje posla kad je za to došao momenat. Imala sam sreću jer sam pre deset godina slučajno naišla na oglas japanske firme Nichicon, čije je sedište u Kyotu i koja posluje u oblasti elek-tronike. Kako su tražili baš profil osobe u

koji sam se ja uklapala, počela sam da radim u administraciji, svesna da moram krenuti od nule. Deca si mi bila mala, suprug je dosta putovao, pa sam jedno vreme čak radila skra-ćeno. Međutim, ostvarila sam dobar kontakt sa Japancima koji su prilično konzervativni, kao i sa našim multikulturalnim timom u Beču. Mojih pet minuta je došlo pre četiri godine, kad sam postala tim liderka, a prošle godine sam dobila poziciju menadžera za koordinaciju procesa prodaje, što je u hije-rarhiji vrlo visoka pozicija. Ovaj posao je za mene veliki izazov, nakon deset godina rada to je i zavidan uspeh, ali nisam sigurna da li se dobijanjem ove pozi-cije završavaju moje ambicije. Mnogo učim, upijam nova znanja, ko zna kako će biti za

koju godinu. Inače, mislim da je pristup naših ljudi poslu sličan japanskom jer ni mi ne merimo minute koje treba da provedemo u kancelariji nakon kraja radnog vremena, ako posao treba da se završi. Ta strast prema poslu mi prija, inspirativna je i gura me napred. Moram naglasiti da moje ćerke Izabela (15) i Sofi (14) nisu žrtve mamine karijere jer mi veliku potporu pruža suprug, kao i roditelji. Pored toga, kako radim sa Istokom, različite vremenske zone daju mi mogućnost da počnem sa radom rano ujutro, kad je kod njih skoro kraj radnog vre-mena. Takav raspored mi ostavlja dovoljno prostora da više budem sa decom.

Dipl. ing. Branko Jovović (35)Moje ambicije nisu skromneRođen sam u Beogradu, gde sam završio osnovne studije arhitekture. Na master sam 2009. godine otišao u Milano, na Politecnico di Milano, a na osnovu uspeha na osnovnim studijama već na prvoj godini dobio sam stipendiju od pokrajine Lombar-dija. Zbog pokazanog uspeha i na master studijama, stipendiju sam imao do kraja školovanja. Pokušaji da po povratku iz Ita-lije u Srbiju pronađem posao nisu bili uspešni, pa sam turistički došao u Beč, usput se raspitujući o uslovima za zapo-šljavanje. Po preporuci sam došao u kontakt sa firmom Designed2Work, u kojoj i sada radim. Pozvali su me na raz-govor i nakon mesec dana sam počeo da radim. Bilo je to 2013. godine. S obzirom da firma posluje i na Kipru, godinu dana sam proveo na relaciji

Mag. Marijana Vojvoda: „Diploma mi je priznata u Austriji.”

21KOSMO

Srbi u Austriji — smena generacija

Foto

s: iS

tock

phot

o

što sam od oca učio kako se treba postaviti prema investitorima i radnicima, a i radio sam u njegovoj firmi. Počeo sam kao fizički radnik i na toj lestvici sam napredovao kako je išlo školovanje, tako da sam prošao sve faze i mnogo sam naučio. Taj praktični deo koji sam prošao, pomogao mi je mnogo više nego fakultet, kad je odnos među ljudima na

INTELEKTUALCIMladi menjaju sliku o Srbima u zapadnom svetu.

Larnaca – Beč, gde je planirano da ostanem i da vodim tamošnju firmu. No, igrom slu-čaja, ipak je Beč postao moj dom. Inače, to je internacionalna firma koja u Austriji postoji već 60 godina, a pored proizvodnje nameštaja, pre 20 godina su osnovali dizajn studio, gde sam ja angažovan. Veoma mi je važno da radim u struci, a pored toga radim i kao menadžer, odnosno, dogovaram poslove i sklapam ugovore. Radim na engleskom, a pored italijanskog, naučio sam i nemački. Veoma sam zadovoljan svojim poslom, naročito kad uslove koje imam uporedim sa kolegama, ne samo u Srbiji, nego u Evropi i svetu. Studiranje u Milanu je takođe doprinelo da postanem samostalan u svim segmentima života. Između ostalog, naučio

sam da nije dovoljno samo raditi i uljuljkati se na jednoj stepenici uspeha. Uvek se može ići dalje, ali to zavisi od nas samih. Treba imati hrabrosti, umeti pokazati stav, a rekao bih da Austrijanci to cene.

Dipl. ing. Nikola Osmokrović (33)Zanima me samostalni radOsnovne studije građevine završio sam u Beogradu, gde sam rođen, a master u Kosovskoj Mitrovici jer potičem sa Kosova i Metohije. Moji roditelji, otac građevinski inženjer i majka koja je arhitekta, u Beo-gradu imaju porodičnu građevinsku firmu, pa je bilo logično da se opredelim za moje današnje zanimanje. Nakon diplomiranja, u Beču sam 2013. upisao jednomesečnu školu jezika, bez želje i namere da tu i ostanem. Međutim, u to vreme sam upoznao Niko-linu, moju sadašnju suprugu, počeli smo da se zabavljamo, pa sam u jednom času impulsivno poslao diplomu na nostrifika-ciju i dobio odgovor nakon nedelju dana da mi se diploma priznaje bez uslova za polaganje bilo kojeg ispita. Sledeći korak je bio kontakt sa firmom kojoj je trebao gra-đevinski inženjer, a onda i dobijanje radne i boravišne dozvole. Za divno čudo, sve je išlo vrlo brzo i lako, bez čekanja i kompli-kacija. Sada sam zaposlen u građevinskoj firmi Kir-Bau, gde obavljam posao projekt menadžera, tj. vodim svoje projekte od početka do kraja. To znači da radim sve – od ugovaranja poslova do predaje gotovog projekta. To, naravno, znači i česti boravak na gradilištu, a to je sadržajan, nikad dosa-dan i uvek inspirativan posao. Imam sreću

Dipl. ing. Branko Jovović: „Master sam završio u Milanu.”

Dipl. ing. Nikola Osmokrović: „Počeo sam kao radnik.”

KOSMO22

REPOR TAŽA

Foto

s:zVg

.

građevini u pitanju. Ogromna je odgovor-nost stajati iza celog projekta, voditi ljude, preneti im i nametnuti svoje znanje, a opet zadržati korektne odnose. Naravno, i dalje svakodnevno učim i svaki dan predstavlja novi izazov.

Dipl. ing. Katarina Šekeljić (44)Volim da profesionalno rastemElektrotehnički fakultet sam završila u Beogradu, a takođe sam master ekonomije i imam više vrlo prestižnih sertifikata. Važna mi je moja riznica znanja, a učenje mi ne pričinjava napor. Punih 18 godina sam provela u telekom industriji – u Telekom Srbija sam imala direktorsku poziciju, kao i u kompaniji VIP, koja pripada Austrijan-cima. Prihvatila sam njihovu ponudu da pređem u Beč jer je to bio veliki izazov. U A1 Telekom Austria grupi četiri godine sam bila grupni IT & Cloud head (direk-tor/menadžer), odgovorna za IT strategiju sedam zemalja A1 Grupe u kontekstu trans formacije IT sistema i aplikacija u pravcu digitalnih i cloud rešenja. Među-tim, kako volim da profesionalno rastem i da idem jedan korak ispred, nedavno sam prešla u ÖMV na poziciju direktora/menadžera digitalnog i governance port-folija u Downstream IT-u. Odgovorna sam za ceo portfolio digitalnih projekata i inicijativa u ÖMV Rafining & Marketing (downstream) u kontekstu odabira inicija-tiva koje donose kompaniji najveću biznis vrednost, ali i u kontekstu promocije novih tehnologija kroz inovativne modele (start-up kolaboraciju).Novi posao je i novi izazov, što me čini zadovoljnom, lično i profesionalno. Izašla sam iz zone komfora, ponovo sam počela

da učim i da radim neke nove stvari, a ne da samo prihvatam ono što već znam i što nakon 20 godina u istoj industriji čovek počne da reciklira. Svaka promena je kao skok u hladnu vodu, prelazak iz jedne ušuš-kane sredine u sasvim novo okruženje, ali me čini zadovoljnom, pa ne postoji čak ni pomisao da sam možda preterala.

Mag. Nataša Katalina (42)Umetnost je emotivni odgovor životuPotičem iz Beograda, gde sam diplomirala i magistrirala na Fakultetu primenjenih umetnosti, smer zidno slikarstvo, odnosno mozaik. Bavim se i klasičnim slikarstvom, najčešće tehnikom akril na platnu. Čovek mi je nepresušna inspiracija, ne mogu se nagle-dati i naslikati ljudskih lica i figura. Blizak mi je psihološki portret, figuralne kompo-

zicije, žanr scene me jako privlače. Volim da zamrznem neke trenutke u vremenu, odnos između dvoje ljudi, misao koja se očitava na nečijem licu, igru svetlosti i tame. Volim i mrtvu prirodu, posebno cveće, pa rado sli-kam kombinacije figura i cveća. Inače, ovo je osma godina mog života u Beču, a ja sam kao umetnica u ovom gradu našla sebe. Imam poseban osećaj slobode koji mi daje krila da se dodatno otisnem u neke umetničke vode i da bez straha eksperimentišem. Na mene vrlo utiče muzejska ponuda u Beču i to što uvek mogu da pogledam neku kva-litetnu izložbu, a pri tome ne mislim samo na davno potvrđene vrednosti u slikarstvu, nego i na dobre moderne umetnike. Ljudi u Beču su veoma kulturno prosvećeni, posve-ćeni umetnosti i podržavanju umetnika. Mecene i kolekcionari su brojni, što jasno govori da umetnost ne može da postoji bez

ulaganja ljudi koji imaju novac. I time me Beč fascinira. Umetnost je težak posao, to je rad koji nikad ne prestaje. I kad kuvam i kad peglam, ja razmišljam šta ću raditi kad odem u atelje. Dobar deo umetničkog stvaranja je promišljanje, emotivni odgo-vor, razgledanje, fokusirano praćenje. Ja se inspirišem iz fotografija, iz dnevnog života, iz časopisa... Ovaj posao se ne radi sa pola mozga, mora se stalno biti nov, to nije posao koji može da pređe u rutinu, već umetnik mora stalno sebe da prevazilazi. Do sada sam imala jednu samostalnu izložbu u Hofburgu i više kolektivnih. Očekuje me samostalna izložba 18. juna u Magistratu u 5. becirku, a jul mi je rezervisan za izložbu u auli Ujedi-njenih nacija. Nakon toga, na red u oktobru dolazi renomirani Sajam umetnosti ArtMuc u Münchenu, a sve to znači radost.

Dr. Slaven Šteković, MBA (31)Težim ka novim izazovima Rođen sam u Banja Luci, a sa 16 godina sam otišao u Hamburg u okviru programa razmjene učenika i tamo proveo godinu dana. Nakon mature, 2007. sam došao na studije molekularne biologije na Karl-Fran-zens Univerzitetu u Grazu, gdje sam sa 23 godine magistrirao, a sa 27 završio doktorat iz molekularne biomedicine. Vrlo rano sam se intezivno uključio u naučna istraživanja na univerzitetu, a fokus mi je bio na istraži-vanju procesa ćelijskog starenja. Naročito sam se bavio uticajem biološkog starenja na razvoj različitih bolesti, specifičnih za stariju populaciju: Alzheimer, Parkinson, rak, srčana oboljenja, prije svega kroz post i prirodne supstance koje aktiviraju „ćelij-sku reciklažu” (autofagiju). Jednostavnije rečeno, mi pokušavamo da razumijemo koja je biološka pozadina starenja i zašto to dovodi do određenih bolesti, a na osnovu toga tražimo metode koje uspijevaju da uspore te procese. Pošto uvijek težim ka novim izazovima, 2016. sam osnovao TLL The Longevity Labs, firmu koja se bavila temom naših istraživanja, odnosno stare-njem i usporavanjem tog procesa. Dvije godine kasnije sam firmu prodao i anga-žovao se kao tim lider za Science Park Graz, podržavajući naučnike u osnivanju sop-stvenih firmi i realizaciji prevođenja svog istraživanja u proizvode. Nepresušna težnja za novim spoznajama odvela me je 2018. u Veliku Britaniju, gdje sam na Cambridgeu završio MBA. Nažalost, svjestan sam da puno naučnih radova završi u fiokama, u šta sam se uvjerio u ranom stadijumu svoje karijere. Zato sam se fokusirao na svoj slje-deći korak, a to je ostvarivanje direktnog uticaja nauke na društvo, a ne samo da to

Dipl. ing. Katarina Šekeljić: „Novi posao je i novi izazov.”

Mag. Nataša Katalina: „Očekuje me samostalna izložba u UN.”

Foto

s:zVg

.

bude akumulacija znanja. Inspirisan temom – kako od naučnih rezultata napraviti neki proizvod i doći do krajnjih potrošača, godinama već predajem „Science-based entrepreneurship” i „Organisational beha-viour” na nekoliko univerziteta u Evropi, a od početka ove godine i na University of Cambridge. Trenutno radim kao CFO i osnivač firme DrainBot, koja razvija robot-ski sistem za čišćenje drenaža u tunelima, za čim postoji velika potreba na tržištu. Nažalost, trenutnim metodama se pro-izvodi jako puno CO2, koristi se mnogo vode, zatvaraju se tuneli, što pričinjava štetu državnim budžetima, tako da smo moj kolega i ja odlučili da napravimo robota. Vjerujem da ćemo uspjeti u tome. U među-vremenu sam aktivan i u nekoliko drugih projekata, uključujući i Alpbach in Motion, odnosno European Forum Alpbach.

Maksim Spasić (23) Cilj mi je da ove godine diplomiramRođen sam u Beču, gde sam završio Billrothgymnasium. Želeći da promenim sredinu i upoznam bolje svoje korene, odlučio sam da upišem medicinu u Srbiji. Zapravo, čuo sam od mnogih da je student-ski život u Novom Sadu nešto što treba doživeti, pre svega zbog sjajnog druženja, što se vrlo brzo pokazalo tačnim. Medicinu sam izabrao zbog naklonosti ka prirodnim naukama, ali i zbog činjenice da mi je majka lekar. Studiram kao stranac na engleskom jeziku, zajedno sa mnoštvom studenata gotovo iz čitavog sveta. Osim toga što sam svih šest godina učio ono što volim i u čemu sebe pronalazim, uspeo sam da dodatno usavršim engleski i srpski jezik. Studije mi nisu pale teško. Priznajem da je bilo zahtevnih predmeta, ali uz stalni

rad, zalaganje i zadovoljstvo koje sam pro-nalazio u studentskom životu, uspeo sam da ih savladam. Ostala su mi tri ispita do kraja i trenutni prosek ocena mi je 9.00, a primarni cilj mi je da u ovoj školskoj godini diplomiram. Nakon toga, očekuje me nostrifikacija diplome i odsluženje vojnog roka u Austriji. Posle svih tih formalnosti nadam se da ću biti spreman i dobiti priliku da nastavim sa specijalizacijom. Još uvek nisam siguran kojom, ali najviše me zani-maju plastična hirurgija, dermatologija, ili čak kardiologija. Nastavak svoje karijere

vidim u Austriji koja ima jedan od najbo-ljih zdravstvenih sistema u svetu, dok mi je Srbija omogućila da steknem solidno znanje na polju opšte medicine. Kada sve to spojim, vidim idealnu kombinaciju za svoj dalji napredak. Posebno bih želeo da se osvrnem na period studiranja, koji me je više nego oduševio. Mnogi su moju odluku da iz Austrije dođem u Srbiju sma-trali pogrešnom, ali ponosno mogu reći da je to bila najbolja odluka u mog životu.

Mag. Art. Prof. Vladimir Kostadinović (39)Moji snovi su bili vezani za AmerikuOdrastao sam u Kovinu, a interesovanje za muziku sam počeo pokazivati već u trećoj godini života. Kako je u to vreme u Srbiji neizbežan instrument bila har-monika, uporedo sam svirao bubnjeve i harmoniku, s tim što sam bubanj osećao svim svojim bićem. Uporedo sa osnov-nom, pohađao sam nižu muzičku školu, a potom sam završio dve srednje muzičke škole. Moji profesionalni snovi su bili vezani za Ameriku jer tamo je centar džez

kulture. U Parizu sam položio audiciju za Berkeley i dobio jedan deo stipendije, ali situacija je bila takva da sam morao ostati u Evropi. Graz je pre 20 godina bio logični izbor, naročito zbog toga što tamo predaju sjajni američki profesori. Školovanje je bilo zanimljivo, magistrirao sam sa desetkom, ali najviše sam naučio na koncertima. Naravno, nailazili su i problemi jer ja nisam rođen u Americi, koja je kolevka jazza, pa sam tu muziku živeo. Nakon studija mi se ostvarila želja da sviram sa jednim od najvećih živih džez muzičara, koji se zove Benny Golson, čije smo kompozicije učili na univerzitetu. Sa legendarnim Duškom Gojkovićem, jednim od prvih đaka na Berkliju, često sviram po Evropi, snimili smo i jedan

zajednički album, a to je veliko i sjajno iskustvo. Natupam širom sveta, dugačka je lista poznatih svetskih umetnika sa kojima sarađujem. Pre nešto više od dese-tak godina sam počeo da komponujem sopstvene džez kompozicije, a 2008. sam u Njujorku snimio svoj prvi album. Osno-vao sam i svoj bend i video koliko je velika odgovornost organizacija koncerata. U međuvremenu sam za izuzetno priznatu i poznatu jazz kuću izdao svoj drugi album, koji se može naći u celom svetu.

STAV:„Moja obaveza je da, štiteći svoje, zaštitim i drugu decu.”

23KOSMO

Dr. Slaven Šteković, MBA: „Razvija-mo robotski sistem.”

Maksim Spasić: „Medicinu studiram na engleskom jeziku.”

Mag. Vladimir Kostadinović: „Magi-strirao sam sa desetkom.”

ASIMILACIJA. U zvaničnim istupa-njima govori se da je naša zajed-nica uspešno integrisana u Austriji, ali da pažljivo čuva vezu sa koreni-ma, jezik i tradiciju. Lepo zvuči, ali da li je zaista tako?

„Austrija jemoja kuća”

Piše: Vera Marjanović

Foto

s: iS

tock

phot

o

KOSMO24

Fotografije: KOSMO

REPOR TAŽA

„Austrija jemoja kuća”

Foto

s: iS

tock

phot

o

Brak naših domaćina je okićen sa dvoje dece, a na pitanje na kojem jeziku razgovaraju sa njima, oboje su odgovorili – na nemačkom.„Dok su bili bebe, tepali smo im na srp-skom, zapravo na nekoj mešavini dva jezika.

Kasnije, kad su pošli u vrtić i u školu, čak i kad smo im postavljali pitanja na srpskom, deca su odgovarala na nemačkom. Nisam ih forsirao da to promene jer sam znao da će živeti ovde, da je ovo njihov svet i sma-trao sam da tako treba. Kad smo odlazili u Srbiju, deca su se ustručavala da razgovaraju

PROPUSTPrva generacija radnika nije bila sasvim integrisana.

25KOSMO

P oznato je da su iz bivše Jugoslavije ljudi masovno počeli da dolaze u Austriji krajem šezdesetih godina prošlog veka. Ta generacija je naivno verovala da će se za koju godinu vratiti kući. Neko je želeo da sagradi novu kuću, neko da kupi njivu i traktor, a bilo je i onih kojima je novac bio potreban za veliku svadbu. No, život često ne ide putem koji je planiran, pa je većina ostala u Austriji, gde su zasnivali porodice, jednom nogom ostajući u rodnom kraju, a drugom u novoj domovini. Ta prva gene-racija nikad nije bila sasvim integrisana, ali su zato njihova deca, školujući se u austrij-skim školama, otišla nekoliko koraka ispred svojih roditelja. Ta druga generacija je još uvek emotivno lutala između dve zemlje, dve kulture i dva jezika, ali se uočavalo da im je nemački bliži. U međuvremenu u Austriji uveliko odrasta treća, pa čak i četvrta generacija mladih ljudi kod kojih samo -IĆ na kraju prezimena podseća na njihovo balkansko poreklo. Imaju austrijsko državljanstvo, većina kaže da im je nemački maternji jezik, a na zemlje porekla gledaju sa emo-tivnom distancom. Ponekad sa roditeljima odu na staro ognjište, ali tamo ne stvaraju prijateljstva sa vršnjacima. I kada odu ne neko vreme na Balkan, otamo su stalno u kontaktu s prijateljima iz Austrije zahvalju-jući internetu. Potvrdu iznetih zapažanja KOSMO prenosi iz dve srpske porodice koje su se lepo skućile u okrugu Holla-brunn u Donjoj Austriji. Vrlo lepe kuće sa okućnicama govore da su oni u selu Brei-tenwaida domaći, svoji na svome.

Sa decom samo nemačkiČlanovi prve ljubazne porodice, koja nije želela da joj se objavi prezime, su: Milo (48) koji je službenik, Tanja (45) po struci medi-cinska sestra, njihova ćerka Viktorija (19), zaposlena kao vaspitačica u vrtiću i sin Filip (18), koji izučava zanat. Razgovor smo zapo-čeli sa roditeljima, koji su naglasili da će biti jednostavnije ako sa decom razgovaramo nemački.„Ja sam rođen u Srbiji, gde sam sa bakom i dedom živeo do sedme godine, dok su mi roditelji bili u Austriji. Kad su me odveli sa sobom, sećam se, bilo je to vreme zimskog raspusta, bilo mi je sve lepo, šareno i bogato, bilo je raznog voća i divnih slatkiša. Kad je vreme malo poodmaklo, osećao sam tugu jer mi je falio prostor na koji sam navikao na selu, pa sam želeo da se vratim. Srećom, vrlo brzo sam savladao nemački jezik, počeo sam da se družim sa vršnjacima u školi, a to je bila baš šarenolika družina: Austrijanci, Turci, Jugosloveni... Naravno, razgovarali

smo samo na nemačkom, a srpski sam sa roditeljima govorio u kući. Nakon onog kratkog učenja u školi na Ubu, nikad više nisam zvanično učio srpski jezik, tako da mi gramatika nije jača strana”, skromno kaže naš domaćin.Tanja je rođena u Austriji, a i ona je samo u kući sa roditeljima koristila srpski jezik, dok je sa vršnjacima govorila isključivo nemački.„Išla sam ja i na dopunsku nastavu srpskog jezika, naučila sam čak i ćirilicu, ali mi je nemački bio lakši za komunikaciju. Pored toga, negde do 15. godine nisam nikako želela da sa roditeljima idem u Gradišku (BiH), odakle su oni poreklom. Sa odra-

stanjem se to promenilo, počeli su da mi se dopadaju odmori koje smo tamo provodili. Ipak, osećala sam da više pripadam ovoj zem-lji, mada sam u međuvremenu zavolela našu muziku, druženja sa našim ljudima i odlaske kod moje i suprugove familije. Međutim, sa tim zbližavanjem pojavio se osećaj da nijed-noj zemlji ne pripadam potpuno, da sam strankinja i tamo i ovde”, iskrena je Tanja.Na pitanje zašto su jedno drugo odabrali za životne partnere pre 20 godina i kako to da izbor nisu bili Austrijanci, simpatični bračni par se zamislio.„Ja sam vaspitavana da budem otvorena i da prihvatam sve dobre i normalne ljude, ali kad razmislim, mislim da se negde podra-zumevalo da ću se udati za momka iz naših krajeva. Nije to nikad tako rečeno, ali se znalo, čini mi se”, rekla je Tanja, a Milo je dodao da se njegovi roditelji ne bi bunili i da im je doveo snajku stranog porekla, ali da im je ipak bilo drago što im je u porodicu ušla „naša” devojka.

Milo: „Od kako je počeo da izlazi, Filip ima drugove našeg porekla, što utiče i na znanje jezika.”

Tanja: „Vaspitavana sam da budem otvorena i da prihvatam sve dobre i normalne ljude, ali kad razmislim, mislim da se podrazumevalo da ću se udati za momka iz naših krajeva.”

26 KOSMO

REPOR TAŽA

sa vršnjacima na svom drugačijem srpskom, plašeći se ruganja. Međutim, primetio sam da Filip, od kako je počeo da izlazi, ima sve više drugova našeg porekla, što utiče i na znanje jezika. On i Viktorija sve razumeju, ali im je jednostavnija komunikacija na nemačkom”, ispričao je Milo.Tanja dodaje da su u kući uvek govorili srp-ski kad u posetu dođu bake i deke, ali da je njoj bilo lakše da sa decom govori nemački na kojem je odrasla.„Meni je nemački prvi jezik, pa sam sa decom išla linijom manjeg otpora jer nam je tako bilo lakše. Međutim, ponosna sam što smo oduvek u kući poštovali naše

verske praznike, što smo decu naučili obi-čajima i što oni znaju da su Srbi. Doduše, sad mi je žao što nisam bila upornija sa jezikom, ali ispravke nema”, sa setom kaže dvostruka mama. Filip povremeno odlazi u zavičaj svojih roditelja, naročito ako je tamo u isto vreme neko od njegovih drugara iz Austrije. Kad smo započeli razgovor, odmah je rekao da bi voleo da ga vodimo na nemačkom jer bi mu bilo lakše. Nismo popustili.„Par puta sedmično se viđam sa drugarima koji su poreklom naši. Sa njima sam počeo da pomalo govorim srpski i drago mi je zbog toga. Izlazimo u naše lokale i slušamo našu narodnu muziku, a dosta tekstova sam zapamtio. Voleo bih da bolje naučim naš jezik. Rado idem na Ub i u Gradišku jer mi se tamo dopada hrana, ljudi... lepo je, ali ne bih mogao da živim tamo. Kad odem u Gradišku, družim se sa Reneom, a na Ubu sa Đorđem. Oni obojica žive u Austriji i govo-rimo međusobno samo nemački. Ja znam da sam Srbin i ponosim se time, ali u Austriji je moj dom”, ipak je na srpskom uspeo da ispriča simpatični momak. S obzirom da Viktorija nije prisustvovala razgovoru, mama je ispričala da je sa njom uvek bilo problema kad bi se krenulo u zavi-čaj. Nije želela da ide, insistirala je da ostane sa bakom. Sad povremeno odlazi u Srbiju da poseti baku i dedu, ali ostaje jako kratko. A evo šta nam je rekla mlada devojka, koja se osamostalila i živi u Beču, moleći u startu da razgovaramo na nemačkom, ali bez uspeha:„Radujem se da vidim baku i deku, jedino me oni vezuju za Srbiju. Budem tamo neko-liko dana i jedva čekam da se vratim u Beč. Imam u Srbiji familiju, sve ih razumem kad

mi nešto govore, ali teško mi je da im odgo-vorim na srpskom, pa mi je neprijatno. Tamo bih par sedmica mogla provesti samo ako je na odmoru i neka moja drugarica ili moj brat. Sama to ne bih nipošto mogla. Među mojim prijateljima ima samo jedna devojka čija je majka poreklom iz Srbije, ostali su svi Austrijanci. Ja znam da sam poreklom Srpkinja, ali se osećam Bečlijkom jer ovde sam rođena, ovde radim, drugari su mi tu. Mogla bih da imam dečka koji je poreklom iz Srbije, ali isključivo ako je i on, poput mene, odrastao ovde i sa kojim bih razgo-varala na nemačkom. Slušam povremeno srpsku zabavnu muziku, ali mi se više dopada austrijska, ovo je, jednostavno, moja zemlja i ne mislim da sam time za nešto uskraćena.”

U kući govorimo više nemačkiU svom domu ekipu magazina KOSMO ugostila je i porodica Pajkić: Nebojša (45), po zanimanju informatičar, supruga Valen-tina (46) koja je zaposlena kao trgovkinja, dok su njihove ćerke Sara (18) i Tamara (15) učenice. Njihova životna priča je vrlo slična mnogim drugim.Valentinini roditelji su početkom sedamde-setih godina iz Beograda došli u Austriju, gde je ona rođena. Srpski je učila na časo-vima pravoslavne veronauke u školi, a intezivno ga je govorila i na raspustima kod bake i dede u Srbiji. „Moja mama je želela da u kući govorimo nemački, kako bi ga ona bolje naučila, dok je tata sa mnom govorio srpski. Ipak, usvojila sam nemački kao prvi jezik, što je došlo spontano i gotovo neprimetno kroz školovanje i kasnije u poslu. Ja danas i ne pri-mećujem kad sa srpskog pređem na nemački i obratno”, iskrena je Valentina, koja sasvim lepo govori naš jezik.Nebojša je iz okoline Požarevca. Rođen je u Austriji, nakon čega su se njegovi rodi-telji vratili u Srbiju, ali kad je napunio sedam godina, Austrija je ponovo postala njihov dom. „U prvi razred sam pošao u Srbiji, a na polu-godištu smo došli u selo nedaleko od Beča, gde gotovo nije bilo naših ljudi. Zato sam se družio sa Austrijancima i vrlo brzo nau-čio nemački. Moje jedino znanje maternjeg jezika potiče iz kuće, dok ga u školi nisam učio. Nemam prilike ni da ga često slu-šam jer pratimo uglavnom TV kanale na nemačkom, osim kad je neki praznik, pa pogledamo neki naš film ili prigodni pro-gram. Sa prijateljima našeg porekla, koji su mahom svi ovde rođeni i odrasli, menjamo jezike, ne primećujući to. Važno mi je da u Srbiji mogu normalno razgovarati sa familijom i prijateljima, mada tamo

Porodica Pajkić: Valentina i Nebojša priznaju da su oni, kao i njihove porodice, priželjkivali da iz naše zajednice, u svom okruženju pronađu budućeg bračnog partnera.

Filip: „Izlazim u naše lokale i slušam našu muziku, dosta tekstova sam zapamtio.”

KOSMO 27

odlazimo najviše dva puta godišnje”, za KOSMO je ispričao Pajkić.Valentina i Nebojša priznaju da su oni, kao i njihove porodice, priželjkivali da iz naše zajednice, u svom okruženju pronađu budućeg bračnog partnera. Valentina je kao devojka izlazila u naše lokale, pa je njeno očekivanje bilo logično, dok njen suprug tvrdi da je njemu dosta dugo bilo svejedno odakle će mu biti supruga. S protokom vre-mena, počeo se menjati.„U prvo vreme bilo mi je svejedno ko će mi biti devojka, pa i supruga, a onda sam shvatio koliko komponenti treba uklopiti da bi mi sve odgovaralo za ceo život: jezik, religija, mentalitet, kultura. Ako bi mi se samo sviđala njena pojava, a da sve drugo ne odgovara, jasno je da bi tokom godina razlike bile sve vidljivije i da bi opstanak bio teško moguć”, objašnjava Nebojša svoje stavove. Pajkići sa ćerkama uglavnom govore nemački, mada bi voleli da je drugačije. „Kad smo dobili Saru, pre polaska u vrtić smo sa njom govorili srpski. Međutim, kad je došla Tamara, prešli smo na nemački jer su one i kad bismo im se obratile na srpskom, odgovarale na nemačkom. Tako je i sada, kad su odrasle – kad mi pokušamo da uve-demo više srpskog u svakodnevicu, prosto ne prihvataju jer im je tako lakše. Pritisak ne pravimo jer bi to bilo kontraproduktivno, ali se nadamo da će se u budućnosti, kad sasvim odrastu, nešto promeniti. Svaki čovek treba da ima osećaj za svoje korene, kako bi sasvim zaokružio svoju ličnost. Od sebe ne možemo pobeći, pa to ne treba ni pokušavati”, lepo je svoje stavove objasnila Valentina. Sara tvrdi da rado odlazi u Srbiju za vreme raspusta, a na pitanje zašto je tako, odgo-vara da joj prija opuštenost bez škole i obaveza i to što sve vreme provodi sa rodi-teljima i sestrom.„Lepo je kad se odemo na raspust, ali tamo nemam prijatelja, pa sam sa njima na vezi,

zahvaljujući internetu. Nakon nedelju dana, jedva čekam da krenemo nazad. Tamo je sve drugačije od mog sveta, hrana je drugačija, jezik mi je problem, mada su ljudi veoma lju-bazni i srdačni. Dopada mi se Beograd više od sela, ali ja sam kod kuće ipak u Austriji. Ovde se družim sa Austrijancima i imam samo jednu drugaricu koja zna srpski. Ovde gde mi živimo i gde idem u školu, gotovo da nema ljudi migrantskog porekla, pa je razumljivo da budem potpuno upućena na Austrijance”, ispričala nam je devojčica koja sanja i razmišlja na nemačkom.Tamara pažljivo sluša stariju sestru i poka-zuje slaganje sa njom. Kad smo je pitali šta

ona to nema u Srbiji, a u Austriji ima, bez razmišljanja je odgovorila da je to društvo.„Ne mogu tamo da nađem drugaricu jer mi srpski nije dobar. Lepo mi je samo kad u isto vreme kad i mi dođu prijatelji iz Austrije, pa imamo sa kim da se družimo. Inače, sestra i ja rado slušamo muziku, ne samo austrijsku, nego internacionalnu. Dopada nam se nova balkanska muzika, koja je drugačija od svega drugog, ima posebnu melodiju, pa nam se odmah pleše uz nju. Mama i tata često slušaju srpsku muziku u kući, a ja pomislim ponekad da su preterali i poželim da je isključe”, otkriva mlađa sestra, a roditelji objašnjavaju da oni rado slušaju starogradsku i staru narodnu muziku, što se ćerkama ne sviđa.Pitali smo devojčice da li se osećaju boga-tijima što koliko-toliko poznaju još jedan jezik, kulturu svog naroda i tradiciju.„Ne osećam se zbog toga posebnom, ali mi je drago što imam još jednu domovinu u koju mogu otići. Kod nas u kući se slave Božić i

Uskrs, umem da se prekrstim, a roditelji nam pričaju o običajima. Međutim, sestra i ja srp-ski govorimo samo sa bakama i dedama i kad moramo u Srbiji jer nas tamo ne razumeju. Ipak, mi smo u Austriji kod kuće”, izdekla-movala je Tamara, a roditelji su priznali da

im je žao što je tako, dodajući da asimilaciju svoje dece nisu mogli sprečiti. Pajkići imaju roditeljsku kuću u kojoj odnedavno žive Nebojšini roditelji, koji su u penziji. On tvrdi da u Srbiju idu samo da bi videli familiju i prijatelje, a da ga kuća posebno ne zanima. Međutim...„Razgovaramo mi o mogućnosti da jednog dana, kad supruga i ja budemo penzioneri, odemo dole. Naravno, to samo pod uslo-vom da deci ne bi trebala naša pomoć. No, nismo sigurni da bi to bilo dobro jer ovde su nam svi prijatelji, ovde smo odrastali i postajali ljudi, pa nam je i ovaj mentalitet bliži. Sa druge strane, mi se zaista sjajno ose-ćamo družeći se sa familijom kad odemo na odmor. Kad krećemo za Srbiju, mi svi kažemo da idemo kući, ali tako je isto i kad se vraćamo u Austriju. Zato supruga i ja ne znamo kako bi to izgledalo kad bismo stalno bili tamo. Iskreno govoreći, nismo sigurni da bi nam bilo baš preterano lepo”, iznosi svoja razmišljanja Nebojša, a Valentina potvrđuje.

Sara i Tamara: „Dopada nam se balkanska muzika jer je drugačija od svega drugog, ima posebnu melodiju i odmah nam se pleše uz nju. Mama i tata često slušaju srpsku muziku.”

SRBIJA:„Jezik je problem, a ljudi su veoma ljuba-zni i srdačni.”

Pajkići: „Čovek treba da ima osećaj za svoje kore-ne, kako bi sasvim zaokružio svoju ličnost.”

KOSMO28

REPOR TAŽA

POTRES. U nedjelju (23.3.) glavni grad Hrvatske je, pored koronavirusa, pogo-dila još jedna tragedija — potres magnitude 5,3 po Richteru. Od ranih jutarnjih sati grad se nije prestajao tresti, kao ni njegovi gra-đani od brige za goli život.

Zagreb — elementarnanepogoda

Foto

s: M

idha

t Kap

etan

ović

, EM

SC, z

Vg.

U jutro 22. ožujka 2020. godine u 6:24 sati  seizmografi Seizmološke službe Republike Hrvatske zabilje-žili su vrlo jak potres s epicentrom kod Markuševca u blizini Zagreba. Magni-tuda potresa iznosila je 5,5 stupnjeva Richteru, a intenzitet u epicentru bio je VII stupnja MCS-ljestvice. Potres se osjetio diljem Hrvatske, a najviše u Rijeci, Varaždinu i Slavonskom Brodu. U širem epicentralnom području potres je izazvao znatne štete. U 7:01 sati dogodio se i naknadni potres magni-tude 5,0. Četrdeset minuta nakon toga osjetio se i treći, slabiji, 3,7 po Richteru, prema podacima  Europskog mediteranskog seizmološkog centra. Epicentri potresa bili su sjeveroistočno od Zagreba na dubini od deset do šest kilometara. Kako izvještavaju mediji iz Hrvatske, prvi potres koji je pogodio

Zagreb, a nakon kojeg je grad čitav dan podrhtavao, najjači je u posljednjih 140 godina. Oštećene su brojne kuće, zgrade i bolnice. U urušavanju zgrade u Đorđi-ćevoj ulici teško je stradala 15-godišnja djevojka koja je nekoliko dana kasnije podlegla povredama. Materijalna je šteta golema, a više od 600 zgrada je oštećeno.

Bjeg iz zaštite od virusaBrojni građani u strahu su izašli iz svojih domova na ulice, nakon što su postrožene mjere kretanja i boravka na otvorenome zbog epidemije koronavirusa. Gradske vla-sti su apelirale na sve pogođene građane da

se drže propisanog odstojanja. „Popucali su nam nosivi zidovi u stanu, sve je popadalo s polica, televizor se razbio. Električni stu-povi su se tresli kao grančice”, kaže za Al Jazeeru Mira s Trešnjevke. „Treslo se sve živo, bacalo je s kreveta, kad sam ustala, nisam mogla hodati, nisam mogla držati ravnotežu. Sve je popadalo, zid popucao, muž i ja smo zgrabili djecu u pidžamama i istrčali van iz zgrade. Ne vraćamo se neko vrijeme sigurno”, rekla je Iva iz zagrebačke četvrti Knežija.Na ulice je izašla i vojska koja je pomogla u raščišćavanju ulica. U centru Zagreba vidljiva su znatna oštećenja na zgradama, a odlomio se i vrh južnoga tornja Zagre-

Potres koji je pogodio glavni grad Hrvatske 22. ožujka 2020. godine, najjači je u posljednjih 140 godina.

Piše: Dušica Pavlović

Katedrala: Vrh južnog tornja Zagrebačke katedrale, simbola ovog grada, odlomio se uslijed snažnog potresa.

29KOSMO

Foto

s: M

idha

t Kap

etan

ović

, EM

SC, z

Vg.

bačke katedrale. Potresi su izazvali niz oštećenja na kulturno-povijesnoj gradi-teljskoj baštini grada Zagreba, a među ostalim, oštećen je južni toranj Zagrebačke katedrale koji je u obnovi. U crkvi Uzne-senja Blažene Djevice Marije u Remetama urušio se dio stropa svetišta, teško je ošte-ćena i Bazilika Srca Isusova u Palmotićevoj gdje se urušio strop, a u podrhtavanju tla oštećena je i crkva u Čučerju župe Pohoda Blažene Djevice Marije, ali i Župa Svih Svetih u Sesvetama. Stradale su i crkva Svetog Vinka u Frankopanskoj i samo-stan Sestara milosrdnica, crkva Svetoga Marka te crkva Svetog Mirka u Šestinama. Oštećene su i zgrade Banski dvori, zgrada Ministarstva financija u Katančićevoj, zgrada Hrvatske pošte u Jurišićevoj te nedavno obnovljena zgrada Hrvatskoga glazbenog zavoda u Gundulićevoj ulici.

Potres je oštetio i zgradu Sabora koji će sa zasjedanjem nastaviti na drugoj lokaciji – u zagrebačkoj Gradskoj skupštini.

Beč nudi pomoćBečki gradonačelnik Michael Ludwig vrlo je brzo reagirao na događaje u Zagrebu. U svojoj objavi na Twitteru Ludwig je još u nedjelju ujutro, odmah nakon objave vije-sti o potresu, najavio kako Zagreb može računati na pomoć i solidarnost glavnoga austrijskog grada. On će, prema vlastitoj, najavi, kontaktirati svojeg kolegu Milana Bandića, gradonačelnika Zagreba, te mu ponuditi pomoć Grada Beča. Pritom je bečki gradonačelnik još jednom naglasio tradicionalno odlične odnose dvaju gra-dova. „Naše gradove spaja dugogodišnje dobro partnerstvo”, napisao je Ludwig. I bečki gradski povjerenik za obrazova-

Najviše je pogođen centar Zagreba, a u Ðorđićevoj ulici urušila se čitava zgrada zbog čega je jedna 15-godišnja djevojka zadobila teške telesne povrijede.

Potres se osjetio diljem Hrvatske, a najviše u Rijeci, Varaždinu i Slavonskom Brodu. Epicentri potresa bili je sjeveroistočno od Zagreba na dubini od deset do šest kilometara.

Oštećene su i zgrade Banski dvori, zgrada Ministarstva financija u Katančićevoj, zgrada Hrvatske pošte u Jurišićevoj te nedavno obnovljena zgrada Hrvatskoga glazbenog zavoda u Gundulićevoj ulici.

VAN IZ ZONE SIGURNOSTI: Zbog jakog potresa, mnogi ljudi su napustili svoja sklo-ništa od koronavirusa. Rodilje su sa svojim bebama morale izaći iz bolnica.

KOSMO30

nje, integraciju, mladež i osoblje Jürgen Czernohorsky pozdravio je najavu gra-donačelnika u prvoj reakciji. U svojoj objavi na Facebooku riječima „Mi smo sa vama”, ispisanim na hrvatskom jeziku, on

je pozvano na solidarnost s gradom koji trpi veliku štetu zbog potresa. Na kraju je napisao: „Zagrebe, drži se!”.

Podrška susjedaGrad Sarajevo poslao je u nedjelju navečer Zagrebu iskrenu i snažnu poruku podrške i ljubavi i to svjetlima na sarajevskoj Vijećnici! „Dok se svi skupa borimo protiv pandemije koronavirusa, Grad Zagreb je zadesio jedan od najsnažnijih potresa u historiji. Glavni grad BiH poručuje Zagrepčanima i cijeloj Hrvatskoj da ste večeras u našim mislima i molitvama. Ovi teški izazovi sa kojima se

suočavamo osnažiti će naše prijateljstvo i produbiti saradnju. Uvjeren sam, gospo-dine Bandiću, da ćete se sugrađanima, Gradskom upravom Zagreba i Vladom Hrvatske ponovo uzdići i oporaviti od ove teške nesreće, kao što ćemo uz zajedništvo i solidarnost, prebroditi pandemiju koronavi-rusa. Sarajevo ne zaboravlja svoje prijatelje”, napisao je Abdulah Skaka, gradonačelnik Sarajeva na Facebooku.Građani i građanke Beograda sa svojih bal-kona su, također u nedjelju, poslali dirljivu podršku potresom pogođenom Zagrebu. Točno u osam sati s beogradskih balkona Zagrebu je u znak solidarnosti i prijatelj-stva, upućen dug pljesak. Ovu akciju, pod nazivom „Aplauz u 8 za Zagreb i sve ugrožene u zemljotresu – solidarnost nema granice“, organizirali su mladi ljudi iz poli-tičke inicijative „Ne davimo Beograd”, koja je pandan zagrebačkoj političkoj inicijativi „Zagreb je naš”.

Ponovni potresiZagreb je rano u ponedjeljak pogodio još jedan zemljotres, nakon nekoliko

njih zabilježenih i tijekom noći, a gra-donačelnik Milan Bandić proglasio je elementarnu nepogodu, kako bi se mogao formirati fond i početi sanirati šteta od potresa. Seizmolog Krešimir Kuk rekao je u ponedjeljak da je u Zagrebu tokom noći bilo nekoliko manjih potresa. „Tre-slo se, možemo reći, očekivano. Radi se o slabijim potresima, jedan je bio umjerene jačine, u 3:00 sata, i njega su osjetili stanovnici na gradskom području i malo veći broj ljudi u epicentralnom području Kašine i Markuševca”, rekao je Kuk za Hrvatski radio, prenosi Hina. Ponovio je kako se ne može prognozirati jačina naknadnih potresa. „Ali, ono što možemo reći je da je normalno da se tlo konstantno trese i to će potrajati tjednima i mjesecima. Za sada se može reći – riječ je o slabijim potresima”, dodao je.Zagrebe, ne daj se!

Banjaluka: Podrška ne zaostaje ni iz drugih gradova Bosne i Hercegovine, kao što se može vidjeti na ovoj slici...

Beograd: Aplauz u 8 bio je namjenjeg susjed-noj Hrvatskoj u ovim teškim vremenima.

Sarajevo: Svjetla na sarajevskoj Vjećnici u znak podrške Zagrebu tijekom elementarne nepogode.

POMOĆGrad Beč je služ-beno objavio da će pomoći Zagrebu.

REPOR TAŽA

VAN IZ ZONE SIGURNOSTI: Zbog jakog potresa, mnogi ljudi su napustili svoja sklo-ništa od koronavirusa. Rodilje su sa svojim bebama morale izaći iz bolnica.

Unvorhersehbare Ereignisse erfordern einen außerordentlich hohen Krafteinsatz. Danke für Ihren Beitrag, der es möglich macht, ganz Österreich auch in herausfordernden Zeiten topaktuell auf dem Laufen