04. konzervisana stocna hrana silaza

8/12/2019 04. Konzervisana Stocna Hrana SILAZA

1/31

Kvalitet silae


2/31

Siliranje je postupak konzervisanja biljne hrane koji se zasniva

na inhibiciji tetnih mikroorganizama, kiselinama koje su

proizvod spontane ili stimulisane bioloke fermentacije, ili su

poreklom iz direktne acidifikacije. Prednosti u odnosu na suenje

manji gubici hranljivih materija manja zavisnost od vremenskih uslova

iskoriavanje grubih hraniva koja se ne mogu suiti za seno uteda u skladinom prostoru gotovo neograniena duina uvanja...

Faktori koji utiu na kvalitet silae Botanika pripadnost (pogodnost biljaka za siliranje) Faza razvia Ciklus vegetacije Obezbeenje optimalnih uslova

Anaerobnost sredine Optimalna vlanost (kabasta hraniva oko 70 %, koncentrovana 33 - 38 %)

2


3/31

3


4/31

Optimalna vlanost Provenjavanje (55 - 60 % limitira trulene mikroorganizme, 3 - 5 %/h)

Procena vlage na osnovu faze razvia Procena vlage uvrtanjem snopia biljaka

Procena vlage metodom Dekstera

Odreivanje koliine vlage suenjem uzorka do konstantne mase

Cela biljka kukuruza u fazi zrenja zrna ima prirodni dnevni gubitak vlage od oko 0,5% Kombinovanje dva ili vie hraniva razliitog sadraja vlage u cilju

postizanja optimalne vlanosti

Pirsonov kvadrat

4


5/31

5

Votana faza zrna

Mlena faza

Faza zrelog zrna


6/31

Ostali uslovi koji utiu na kvalitet silae eerni minimum

Ugljeno hidratni dodaci

Inokulanti

Acidifikacija

Temperatura Sabijenost, max 35 - 38 C

Osobine siloobjekta

kamare 25 - 40 %, silo-jamame i silotrenevi 10 - 15 %, harvestor silos 5 % gubici

6

I

grupa II grupa III grupa

Mogu se same silirati Tee se same siliraju Ne mogu se same silirati

Cela biljka kukuruza Trave Lucerka

Prekrupa vlanog zrna ili klipa kukuruza Travno-leguminozne smee SojaSirak Deteline GraakSuncokret Grahorica

ita Perko

Glave i lie eerne repe Uljana repica

Sirovi rezanci Stoni kelj

Krompir

ioka


7/317


8/31

8


9/319


10/31

Tehnika siliranja

Organizacija rada

Naknadna fermentacija Nain korienja

Organizacija ishrane

obrona, po volji (samohranjenjem)

mikser prikolice

10


11/31

Ocena kvaliteta silaeKvalitet silae je utoliko bolji ukoliko su svojstva poetnog materijala manje izmenjena

hemijski parametri i organoleptike osobine Organoleptike osobine silae

Plesnivost silaa povrinski delovi

Fusarium Mucor

Aspergillus

11


12/31


13/31

Zagaenost zemljom (prodiranje buternih klostridija)

Strana tela

Leevi glodara

Miris silae otar i kiseo miris - poveano prisustvo siretne kiseline

teak miris na uegao puter buterna fermentacija ograniavanje hranjenja, izbegavanje hranjenja pre mue

Struktura silae sluzavost i lepljivost

Boja silae

13


14/31

14


15/31

15


16/31

16


17/31

17


18/31

Hemijski parametri kvaliteta silae Laboratorijske analize

pH vrednost silae (3,8 - 4,2) karakteristika senaa (silaa od provenule lucerke i trava) je

via pH vrednost

merenje pH vrednostivri se pH-metrom

Mihinova metoda (terenski metod)na bazi promene boje pripremljenog

indikatora od crvene do zeleno sive boje

18


19/31

Koliina organskih kiselina kratkog ugljenikovog lanca

odreivanje mlene, siretne, buterne, propionske i drugih kiselina

metoda po Wiegner-u

vezane i slobodne isparljive kiseline 2 x 200 ml + 50 ml silanog ekstrakta

aparatura za destilaciju (balon, T nastavak, hladnjak, normalni sudovi od 100 ml)

destilovana voda

5 ml koncentrovane sumporne kiseline

aparatura za titraciju (erlenmajer, bireta, indikator, 0,1 N rastvor NaOH)

Dobijeni destilati D D D odnosno D D D

Formule za izraunavanje

Siretna kiselina (ml) = 3,9620 x (D2 + D3) - 1,3724 x D1Siretna kiselina (%) = 0,03 x siretna kiselina (ml)

Buterna kiselina (ml) = 2,0641 x D1 - 1,992 x (D2 + D3)

Buterna kiselina (%) = 0,044 x buterna kiselina (ml)

Mlena kiselina (ml) = 0,045 4D0 - slobodna siretna kiselina (ml) - slobodna buterna kiselina (ml)19


20/31

Hetero i homofermentativne bakterije

Mlena kiselina

osnovna kiselina za konzervisanje silae u silaama dobrog kvaliteta od kukuruza 1,5 - 6,5 % SM, a u silaama

trava 3,0 - 7,0 % SM

Siretna kiselina prevelike koliine siretne kiseline karakteristine su za nedovoljno

sabijenu masu

prihvatljiva koliina siretne kiseline u silai, do 5,5% SM

Propionska kiselina

Prisustvo propionske kiseline u silai ukazuje na nepoeljne procese

razlaganja proteina 0,01 - 0,2 % SM znak poetka razlaganja proteina, loe silae i preko 1,5 %

Buterna kiselina

nastaje uglavnom u naknadnom vrenju,vie od 0,10 - 0,15 % opreznouvodjenje u obrok

20


21/31

Koliina amonijanog, rastvorljivog i proteinskogazota

Koliina amonijanog azota Koliina rastvorljivog azota

Koliina proteinskog azota

Koliina alkohola

21


22/31


23/31

Ocena kvaliteta silae prema Mihin-u1. Boja indikatora u vodenom rastvoru silae pH vrednost Broj poena

- Crvena 4,2 5

- Crveno-oran 4,2 - 4,6 4

- Oran 4,6 - 5,1 3

- uta 5,1 - 6,1 2

- uto-zelena 6,1-6,4 1

- Zelena 6,4-7,2 0

- Zeleno-siva 7,2-7,6 0

2. Miris Broj poena

- Aromatino-voni, hlebni, slabo kiseli 4

- Slabo aromatino, siretno kiselo 3- Otro siretno kiselo, miris buterne kiseline 2-1

- Teakmiris, zadah na siretnu kiselinu 0

3. Boja Broj poena

- Zelena 3

- uto zelena 2

- Tamno zelena 1

- Crna 0Broj poena Opisna ocena Klasa kvaliteta

11 - 12 odlina I

9 - 10 dobra II

7 - 8 srednja III

4 - 6 loa IV

3 i manje nije za upotrebu V

23


24/31

Nemaka (Kenigzberka) ocena kvaliteta silae1. Organoleptika svojstva BROJ POENA

a) Boja 04 poenab) Miris 07 poenac) Struktura 04 poena

2. Hemijska obeleja Interval vrednosti Broj poenaa) pH vrednost < od 3,00 0

3,013,30 1

3,313,50 2

3,514,00 4

4,014,25 3

4,264,50 2

4,515,00 1

> od 5,01 0b) Sadraj ukupne siretne kiseline < od 0,4% 4

0,410,60% 3

0,610,80% 2

0,811,00% 1

> 1,01% 0

c) Sadraj ukupne buterne kiseline < 0,05% 120,060,15% 10

0,161,25% 8

0,260,35% 4

0,360,50% 2

> 0,51% 0

Broj poena Opisna ocena Klasa kvaliteta

3235 Vrlo dobra I2831 Dobra II2427 Zadovoljavajua III1823 Jedva zadovoljavajua IV< od 18 Slaba V

24


25/31

Ocena kvaliteta silae po Smidt-u i Veterrau-upH vrednost BROJ POENA

Do 3,8 1

3,94,3 34,44,6 14,7 i vie 0Sadraj slobodne mlene kiseline, % od ukupnih kiselina BROJ POENA

60 i vie 105940 83930 529 i manje 2

Sadraj buterne kiseline (slobodna i vezana), % BROJ POENA

0,62,0 22,15,0 15,18,0 08,112,0 -212,121,0 -821,0 i vie -12Sadraj karotina, mg u kg hrane BROJ POENA

25, 0 i vie 22418 11712 0

Manje od 12 -1Miris BROJ POENA

Prijatan na voe 3Na sire 1Neprijatan na stajnjak Nepogodno za ishranu

Klasifikacija BROJ POENA

Odlina silaa 16-20 poenaDobra 11-15 poena

Udovoljava 6-10 poena

Loa Manje od 6 poena25


26/31

Flieg-ova metoda za ocenu kvaliteta silaeBODOVI ZA KISELINU

Sadraj pojedinih kiselina u odnosu na ukupni sadraj kiselina, % Mlena Siretna Buterna

0,00,1 0 25 50

0,11 0 25 45

12 0 25 40

25 0 25 35

510 0 25 30

1020 0 25 20

2030 5 20 10

3040 10 15 5

4050 15 10 0

5060 20 5 - 5

6070 23 0 - 10

> 70 25 0 - 10

Broj poena Opisna ocena kvaliteta Klasa kvaliteta

81100 Vrlo dobar kvalitet I

6180 Dobar kvalitet II

4160 Zadovoljavajui kvalitet III

2140 Slab kvalitet IV

0 - 2 0 Lo kvalitet V26


27/31


28/31

Ocena kvaliteta silae po Demarquilly-u

Vrsta kiseline Sadraj u g/kg SM (primer) Koliina u milimol/kg SM(primer)

Siretna kiselina 75 (75 1000) : 60 = 1250

Propionska kiselina 6,5 (6,5 1000) : 74 = 87

Buterna kiselina 5,6 (5,6 1000) : 88 = 63

Ukupno = 1400

Interval vrednosti, milimol/kg SM Opisna ocena kvaliteta Klasa kvaliteta

od 1200 Vrlo lo kvalitet V

28


29/31

O k lit t il W i b h


30/31

Ocena kvaliteta silae po Weissbach-u

30

1) Sadraj buterne kiseline, g/kg SM Poeni 2) Sadraj amonijanog azota u odnosu na ukupni azot, % Poeni

04 50 < od 10,0 2558 40 10,115,0 20

920 20 15,120,0 152140 10 20,125,0 5> od 40 0 > od 25,0 0

3) Stepen kiselosti (pH vrednost) u zavisnosti od sadraja suve materije, g/kg200 200300 300 Poeni

< od 2,8 < od 2,8 < od 2,8 -402,83,1 2,83,1 2,83,1 03,23,4 3,23,4 3,23,4 103,54,2 3,54,5 3,54,8 254,34,6 4,64,9 4,95,2 204,75,0 5,05,3 5,35,6 155,05,4 5,45,7 5,76,0 05,55,8 5,86,1 5,86,1 -10> od 5,8 > od 6,1 > od 6,1 -40

4) Sadraj siretne i buterne kiseline,g/kg SM

Poeni 5) Plesnivost i bakterijalno razlaganje (trulenje) Poeni

4060 -10 - Plesnivi mestimini delovi do 10% od probe, miris plesni -25

6180 -20 - Plesnivo 10-30% od probe i jasan znak bakterijalnog razlaganja (trulenja) -50

> od 80 -30 -Vie od 30% probe plesnivo, sa punimbakterijalnimrazlaganjem(trulenjem) Ne moe se koristiti zaishranu

Uputstvo za upotrebu

Ukupno poena (1-5) Klasa Opisna ocena

Stabilnost pri

skladitenju

Smanjenje

konzumiranja

Ogranienje ishrane radi ouvanja kvaliteta

mleka81-100 I Odlina Stabilna Nee ga biti Nema61-80 II Dobra Stabilna Neznatno Nema

41-60 III Zadovoljavajua Nestabilna Jasno Nije za krave ije se mleko prerauje u sir

21-40 IV Loa Nestabilna Jako izraenoKao pod III, drugim kravama maksimalno 2,5 kg na

dan0-20 V Vrlo loa - Vrlo mnogo Ne moe se upotrebljavati

Negativan broj poena Ne moe se upotrebljavati


31/31

Ocena kvaliteta silae po Dulphy-u, Demarquilly-u

i Micholet-Doepan-u (1978)

Ocena Isparljive masne kiseline,

milimol/kg suve materije

Siretna kiselina,

g/kg SM

Buterna kiselina,

g/kg SM

Amonijani azot, %

od ukupnog azota

Rastvorljivi

azot, % od

ukupnog azota

Lucerka Ostalo

Odlina < od 330 < od 20 0 < od 8 < od 7 < od 50

Dobra 330-660 2040 > od 5 812 710 5060

Zadovoljavajua 660-1000 4055 > od 5 1216 1015 6070

Slaba 1000-1330 5575 > od 5 1620 1520 65

Vrlo slaba > od 1330 > od 75 > od 5 > od 20 > od 20 > od 75

Poveati za 10 poena kod rastvorljivog azota ako je silaa spravljena sa formaldehidom (2 -4 l/t kod silaa od vlatastih trava)

04. konzervisana stocna hrana silaza

Documents