ČITLJIVOST

• Najvažnija osobina tipografije

• Odnosi se na stupanj percepcije i

ugodnosti ĉitanja teksta kroz duže vrijeme

ELEMENTI

a) Vrste pisama

b) Oblikovna jedinica

c) Bjelina izmeĊu slovnih znakova

d) Odnos veliĉine slova i dužine retka

e) Rastavljanje rijeĉi

f) Razmak izmeĊu rijeĉi

g) Razmak izmeĊu redaka

h) Nepravilni oblici

a) Vrste pisama

• Osnovni pojmovi

• Podjela pisama

• Geometrija slova

• Veliĉina pisma

Osnovni pojmovi

• Pismo - saĉinjavaju ga svi slovni i ostali

znakovi kojima je zajedniĉko da su

jednoobrazni i da svojim oblikom

odgovaraju jedan drugom

• U engleskom jeziku za taj pojam se koristi

termin "typeface"

• Slovo ili slovni znak je glavni element pisma

• Slaganjem slova nastaju reci, slaganjem

redaka nastaju stupci, koji ĉine dio sloga

• U digitalnom pismu pod pojmom slova se

podrazumijeva iskljuĉivo pismovna slika, dok

se u olovnom slogu taj pojam odnosio na

cijeli tzv. olovni stožac

• Pojam slova ne obuhvaća samo slova u

klasiĉnom smislu (alfabet), već i brojke,

znakove interpunkcije, specijalne znakove

i sl., pa ĉak i praznine

• Font - ovaj pojam se danas obavezno koristi kao sinonim za pismo, pa ĉak i za porodicu pisama, potjeĉe iz doba olovnih slova i ima ponešto drukĉije znaĉenje

• U to doba naime se svaka veliĉina slova nekog pisma morala se lijevati odvojeno, a jedna takva skupina slova nazivala se upravo "font", dakle dva skupa znakova istog pisma veliĉine 9 pt i 10 pt ĉine zapravo dva fonta

• Pismovni rez predstavlja naĉin izvedbe pismovne slike tipografskog pisma

- pismovni rez je odreĊena stilizacija nekog pisma

Razlikujemo ih:

a) Prema debljini reza- nježni Futura Light- obiĉni Futura Roman- poludebeli Futura Medium- debeli (krepki) Futura Extra Black

b) Prema širini reza:- uski- obiĉni- široki rez

Arial Narrow Arial Roman Arial Bold Arial Black

• Porodica pisama - porodica nekog pisma

sastoji se od svih rezova nekog odreĊenog

pisma (npr. pismo Futura u svim svojim

rezovima ĉini pismovnu porodicu Futura)

• Futura Light

• Futura narrow

• Futura medium

• Futura extra black

• Times new roman

• Times new roman italic

• Times new bold

• Times new bold italic

• Osnovna pismovna linija (engl. baseline)

jedna je od najvažnijih kategorija za estetski i

harmonizirani, ljudskom oku privlaĉni izgled

pisma

• Zamišljena linija na kojoj leže sva slova nekog

pisma složena u redak teksta

• Na njoj leže slova L, a, b, m, h, H, N, itd., a

ispod nje prolaze silazne linije slova, g, j, p, itd.

• Najvažnija uloga pismovne linije je ta da slova

razliĉitih pisama i razliĉitih veliĉina složena

jedna kraj drugog ne "plešu", već da izgledaju

ujednaĉeno i harmonizirano

Podjela pisama

Dvije ideje oko podjele pisma:

1. pisma se razlikuju po povijesnom kriteriju

2. pisma se dijele prema optiĉkim i

geometrijskim karakteristikama

• klasični princip podjele pisma: serifna,

neserifna (grotesk, polugrotesk),

rukopisna, natpisna i sl.

• Serifna: Grotesk: Polugrotesk:

rukopis rukopis natpisna gotika i

(neformalni) (klasiĉni) pisma fraktura

• Za tiskane materijale:

• Za elektroniĉko komuniciranje (dopisi,

faksevi,...)

• Za PowerPoint prezentacije:

• F. Mesaroš dijeli pisma na: temeljne,

individualne, tehniĉke, posebne, rukopisne

i profilne oblike

Podjela pisama

Temeljni oblici

Individualni oblici

Tehniĉki oblici

Posebni oblici

Rukopisni oblici

Što je pismo?

• Pismo je sredstvo prostorne i vremenske

komunikacije. U širem smislu to je svaki

sistem vidljivih oblika namjerno proizvedenih

u svrhu memoriranja i obavještavanja

• Razlikujemo povijesno nekoliko vrsta pisama:

slikovno

pojmovno (logografsko),

slogovno (pojmovno-silabiĉko)

slovno (alfabet)

tipografsko

1. Slikovno pismo

• Preteĉa pisma je komunikacija pomoću

predmeta - složeno kamenje, prelomljene

granĉice, strelice i sl. Poznatu je i uzlovno pismo

quipu južnoameriĉkih Indijanaca Inka

• Slikovno pismo nastaje kada sliĉice dosegnu

odreĊeni stupanj stilizacije, i kada se takav

slikovni pojam dogovorno poĉinje dosljedno

upotrebljavati uvijek za isti pojam

Piktogrami

• Piktogrami su zapisi - priopćenja naĉinjeni

nizanjem shematskih sliĉica ljudi, životinja,

predmeta, nastamba i sl

Suvremeni piktogrami

Spiljski crteži

2. Pojmovno pismo

Ideografija

• Ideogrami su shematiziraniji oblici slikovnog predoĉavanja koji postaju nositelji pojedinih rijeĉi i pojmova koji se mogu dovoditi u odnose i stvarati asocijacije na apstraktne, afektivne i relacijske pojmove.

Suvremeni ideogrami

Sumerski ideogrami

Klinopis

• Nastalo u Mezopotamiji, oko 3400. pr.n.e.

• U poĉetku su to logogrami, znakovi koji predoĉavaju pojedinu rijeĉ

• Uskoro dolazi do fonetizacije klinastog pisma, znakovi prikazuju glasove ili glasovne skupine

• Time je oko 2500. pr.n.e. klinasto pismo postalo mješavina pojmovnog i slogovnog pisma

Klinasto pismo

Egipatski hijeroglifi

• Egipatsko pismo je brzo izgubilo svoj ideografski

karakter i postalo pojmovno i slogovno

• Egipćani su slikovnim znacima oznaĉavali i

pojedina slova, tj. Glasove

• U 3. tisućljeću pr.n.e. nastaje hijeratsko

(svećeniĉko) pismo, a od 8. do. 5. st.pr.n.e.

koristi se demotsko (narodno) pismo

Egipatsko pismo

Kinesko pismo

• Po svojoj vanjskoj formi kinesko pismo je

slikovno pismo - svaki se pojam bilježi

svojom sliĉicom, ali je po znaĉenju

pojmovno pismo

• U prvo vrijeme se pisalo okomito, a danas

se piše horizontalno slijeva na desno.

Kinesko pismo ima oko 50.000 znakova

3. Slogovno ili silabičko pismo

• Kod slogovnog pisma svaki se znak odnosi na jedan gramatiĉki slog

• Slogovno pismo razvilo se tako da se znak za pojam (ideogram) ili rijeĉ (logogram) poĉeo odnositi samo na prvi slog te rijeĉi, ili se više ideograma kratkih rijeĉi slagalo zajedno da bi se dobilo približni fonetski sastav neke duže rijeĉi.

Kretsko linearno pismo

• Nastalo je poĉetkom 2.

tisućljeća pr.n.e. (prvo

pismo u Europi) pod

utjecajem egipatske

hijeroglifike.

Disk sa Krete, oko 1700.pr.n.e.

Hebrejsko kvadratično pismo

• Kvadratiĉno pismo “Kethabh merruba” zove

se još i asirsko pismo. Sastoji se od 22

znaka za konsonante, piše se s desna na

lijevo, a odsutnost vokala nadoknaĊuje se

dodatnim znakovima, toĉkicama ili crticama

ispod slova

Hebrejsko kvadratično pismo

Devangari

• Razvilo se u sjevernoj Indiji iz pisma brahmi u pismo

devanagari ("pismo božanskog grada"). Ĉita se i piše

slijeva na desno. Dijeljenje rijeĉi nije uobiĉajeno.

Indijsko pismo -Devangari

Arapsko pismo

• Razvilo se u 7. st. Najstariji rukopisi kurana

napisani su kufskim pismom, monumentalnim i

uglatim, prikladnim za urezivanje

• Pisanjem na koži i papirusu izgubilo je svoju

ukoĉenost i pretvorilo se u nashi

• Arapsko se pismo se ĉita s desna na lijevo, a

slova su unutar rijeĉi povezana; dijeljenje rijeĉi

nije uobiĉajeno.

Arapsko pismo

4. Slovno - alfabet

• Alfabet se nalazi na kraju razvojnog lanca pisma

• 26 do 36 znakova su grafemi, koji su znakovi za

pojedine glasove foneme

• Smatra se da su prvi tvorci alfabeta Feniĉani, iako ima i

drugih teorija.

Fenički alfabet

• Feniĉani su trgovali sa svojim susjedima, Egipćanima i

Babiloncima. Poznavali su njihovo pismo, a za potrebe

zapisivanja trgovaĉkih podataka razvili su posve

jednostavne crtovne znakove - 22 slova.

Fenički alfabet

Grčki alfabet

• Trgovaĉkim vezama feniĉko je pismo dospjelo u

Kartagu, Španjolsku i Grĉku. Oko 10. st.pr.n.e. nastao je

grĉki alfabet. Rijeĉ alfabet dolazi od prvih slova grĉkog

pisma - alfe i bete.

Grčki alfabet

Latinica

• Poznato je pismo Rimska kapitala, a razlikujemo:

» monumentalnu

» kvadratičnu

» rustičnu kapitalu

» rimski kurziv

» uncijalu

» Poluuncijalu

• Rimska kapitala uvodi i nove naĉine ukrašavanja slova:

serifima (posebnim završecima slova) i odnosom debljih

i tanjih "preĉki", linija slova

Rimska kapitala s Trojanovog stupa

Rimska unicijala

Karolinška miniskula

• Nakon propasti Rimskog carstva od

poluuncijale nastaju brojna pisma.- insularna miniskula - Irska

- merovinška miniskula - Francuska

- langobardska miniskula - sjeverna Italija

- beneventanska miniskula - srednja i južna Italija

- zapadnogotska (vizigotska) miniskula - Španjolska

- karolinška miniskula - karolina

Karolinška miniskula

Gotička miniskula

• U razdoblju gotike, oko 1150.g. karolinška miniskula se

prilagoĊavala novom stilu: šiljastim tornjevima,

prelomljenim lukovima. Oblici slova postaju sve uži i

vitkiji, a obline sve šiljastije

• Iz gotiĉke miniskule razvijaju se tekstura, rotunda,

Schwabacher i fraktura.

Gotička miniskula

Humanistička miniskula

• U 14. st. humanizam se suprotstavlja feudalno-crkvenoj

ideologiji. Okreću se antici i, smatrajući da je karolina

antiĉkog porijekla, prihvaćaju je i zovu "antiĉko pismo",

littera antiqua, što je dovelo do naziva antikva (naravno,

pogrešno).

Glagoljica

• Glagoljica je slavensko pismo, nastalo u 9. st. na balkanskom poluotoku

• Koristi karakteristiĉne kružiće

• Kao autor glagoljice ĉesto se uzima Konstantin –Ćiril

• Oko 1100. g. na Krku, pored Baške, naĊena je Bašćanska ploĉa s našim najznaĉajnijim glagoljskim natpisom.

Glagoljica s bašćanske ploče

Ćirilica

• Od 36 slova koliko ih ima ćirilska azbuka, 26 je preuzeto iz grĉkog alfabeta, a ostala su slova stilizirana ili preuzeta iz glagoljice

• Autor ćirilice nije utvrĊen; navode se Konstantin-Ćiril, Metodije, episkop Kliment, car Simeon Veliki i dr.

• U 12. st. nastala je bosančica ili bosanska ćirilica, s primjesama glagoljice i latinice. Najstariji spomenik na bosanĉici je Povelja Kulina Bana iz 1189.

5. Tipografsko pismo

• U 15. st. (1450. g.) Johann Gutenberg

pronalazi pomiĉna slova i tiskarski stroj,

što stvara potrebu za jasno izoliranim

svakim znakom, definiranjem njegovog

oblika i smještajem unutar raspoloživog

pravokutnika

Renesansna antikva

• Razvila se iz humanistiĉke miniskule (a ova iz

karoline). Pojavljuje se 1465. na otiscima

štampara Eweinheima i Pannartza iz samostana

Subiaco kraj Rima

Prijelazna antikva

• Prema zamisli kralja Luja XIV bila je

osnovana 1692. komisija francuske

akademije koja je za kraljevsku štampariju

trabala izraditi savršenu antikvu

Klasicistička antikva

• Didotova antikva - 1775. g.

• Bodonijeva antikva

• Iza 1800. g. na razvoj pisma utjeĉe industrijalizacija. Nastaju brojna pisma, npr. grotesk (ispuštaju se serifi). Oko 1900., u razdoblju secesije, Otto Eckmann, profesor na obrtnoj školi razvija dekorativno pismo. Secesijska pisma karakteristiĉna su po svojim biljnim i geometriziranim komponentama nabujalog dekora.

• Spomenimo još i da se do nedavno (oko polovice 20. st.) njegovala kaligrafija ili krasopis, koji se bazirao na mogućnosti pera da vuĉe debele i tanke linije.

Ovako se razvilo slovo “A”

Geometrija slova

• U svim slovnim znakovima možemo pronaći neke oblike

koji su više - manje zajedniĉki

– to su zapravo elementi koji tvore jedno slovo, mada to ne znači

da ćemo u svakom slovu naići na sve te dijelove

a) Temeljni potez

b) Poĉetna ili krovna crta

c) Oblina

d) Završna oblina

e) Kvaĉica

f) Popreĉna crta

g) Ulazni potez (ascender)

h) Silazni potez (descender)

i) Završne crte (serifi)

j) Ruke (arm)

k) Popreĉni dio (bar)

l) Stablo (stem)

m) Popreĉni završeci (cross stroke)

n) Donji dio (tail)

o) Gornji vrh (apex)

p) Donji vrh (vertex)

q) Uho (ear)

r) Trn (spur)

Temeljni i spojni potez

• Temeljni potezi deblje

su oblikovani od

spojnih poteza.

Razlika u njihovoj

debljini glavna je

karakteristika, koja

nam pomaže u

razvrstavanju pisama.

Početna ili krovna crta

• Poĉetnom ili krovnom

crtom zapoĉinju

temeljni potezi

konkretnih slova; crte

mogu biti kose ili

ravne, ali mogu biti i

ispuštene (grotesk)

Završne crte - serifi

• Završne crte ili serifi ograniĉavaju slobodne krajeve temeljnih i spojnih poteza; mogu imati vrlo razliĉit oblik

Kvačica

• Kvaĉica je završni

element nekih

kurentnih slova (a, c, f,

g, j, r); ĉesto ima oblik

koplja

Oblina

• Oblina je zaobljeni dio

slovnih znakova (o, e,

c, b, d, g, p, q, s)

Poprečna crta

• Popreĉna crta je

tanka vodoravna crta

slovnih znakova t, f, đ

Silazni potez - descender

• Silazni potez je temeljni potez koji se

spušta ispod temeljne linije (p, q)

Ulazni potez - ascender

• Ulazni potez je temeljni potez koji se diže iznad temeljne visine kurentnih slova (b, d, h, k, l)

Završna oblina

• Završna oblina je

uvijeni završni dio

kurentnih slova (a, t);

rudimentaran je

ostatak kosog poteza

koji uzajamno

povezuje slova

rukopisnog ili

kurzivnog pisma

• Veličina pisma (engl. size) je mjera koja ĉesto može stvarati noćne more poĉetnicima u radu s tipografijom, jer razliĉita pisma iste veliĉine mogu zauzimati razliĉiti prostor

• To može dovesti do sluĉaja da tekst složen u dva razliĉita pisma zauzima razliĉitu površinu, te da ima razliĉitu visinu, za što je dokaz priložen u nastavku...

Veličina pisma

• Veliĉina pisma mjeri se u tipografskim toĉkama (pt) i

jednaka je plohi koja je dostupna za kreiranje pojedinog

znaka

• Razlog tome treba tražiti u davnoj povijesti pisma: za

vrijeme olovnog sloga

– Naime, veličina pisma je zapravo bila površina gornje

plohe olovnog stošca, a ta praksa se zadržala i do

danas kada u programima za izradu fontova imamo

određenu veličinu plohe na kojoj možemo crtati znak

određene veličine

• Pregled pismovnih veliĉina

u normalnom

(Didotovu) sustavu

b) Oblikovna jedinica

• Slovo – riječ: neposredno isticanje

• Odlomak: posredno isticanje

- naĉin poravnanja teksta

- uvlake

Neposredno isticanje

• Djeluje izravno – pomoću slova, jasnim

kontrastom njihovih oblika (pismovni rez ili

pismovna veliĉina)

• Svako je isticanje nešto neuobiĉajeno, a što

nužno uvjetuje postojanje i neĉeg obiĉnog i

redovnog (normalan izgled slova). Treba

izbjegavati suvišno isticanje. Tamo gdje je sve

istaknuto, nije ništa istaknuto.

• U sluĉaju kad slika rijeĉi, dakle oblik (forma), postaje

važnija od govornog sadržaja, tj. kada se ĉitljivost

(funkcija) zapostavi u cilju da se postigne odreĊena

shematizirana forma, govorimo o formalizmu

Tipiĉan primjer shematskog

oblikovanja:

Ĉitljivost je žrtvovana obliku

i u takvom sluĉaju govorimo

o formalizmu.

• U oblikovanju pismovnih ploha

ne smijemo zaboraviti na ĉitljivost.

Nažalost, skladni oblici

nisu uvijek i maksimalno ĉitljivi

• Pod slovnim znakovima podrazumijevamo sve znakove

koji dolaze u tipografskom pismu

• Slovne znakove dijelimo na

– kurentna slova

– verzalna slova

– naglašena (akcentirana) slova

– brojke

– znakove interpunkcije

– ostale znakove

• Poseban slovni znak predstavlja razmak izmeĊu rijeĉi

• Znak u kontekstu raĉunalnih operativnih sustava

definiran je u fontu koji predstavlja character šifrirani

kod koji se pojavljuje na ekranu, ili kao otisak na papiru

Slovo

• Slovo ili slovni znak je glavni element pisma

– Slaganjem slova nastaju riječi, slaganjem redaka nastaju stupci,

koji čine dio sloga

• Pojam slova u digitalnim pismima, ponešto se razlikuje

od pojma slova u olovnom slogu:

– U digitalnom pismu pod pojmom slova se podrazumijeva

isključivo pismovna slika

– u olovnom slogu taj pojam odnosio na cijeli tzv. olovni stožac

(olovni štapić na čijem se vrhu nalazila izdignuta slika slova s

kojeg bi se vršilo otiskivanje)

Akcentirana slova

• Naglaskom (akcentom) općenito smatramo bilo kakav

znak iznad ili ispod nekog slova (većinom vokala), koji

upućuje na pravilno izgovaranje ili naglašavanje

• Neki od akcentiranih znakova:

– Akut á

– Gravis è

– Trema ü

– Cirkumfleks â

– Tilda ã

– Sedij ç

Kurentna slova

• Razvitkom kurentnih slova (karolinška minuskula u XI.

stoljeću) rijeĉi se poĉinju odvajati razmakom

• Rijeĉ je dobila karakteristiĉnu dužinu i karakteristiĉnu

obrisnu liniju (konturu)

• Direktno ĉitanje (skokovito sricanje ili skandiranje)

zamijenjeno je indirektnim (kontinuirano ĉitanje

prepoznavanjem slike rijeĉi)

Verzalna slova

• Verzalna slova (majuskule) prva su faza u sazrijevanju

alfabetskog pisma

• Slika verzalnih slova podreĊena je strogo definiranim

pismovnim linijama

• Verzalni pismovni retci sastavljeni su od ritmiĉki

nepovezanih pojedinaĉnih oblika

• Nedostatak ritma kod verzalnih slova (pojedine rijeĉi u

verzalnom tekstu razlikuju se samo svojom dužinom)

usporava tok ĉitanja i prisiljava na sricanje ili skandiranje

• Verzalnim poĉetnim slovom obilježavaju se sve one rijeĉi

koje su višeg ranga (npr. poĉetna rijeĉ u reĉenici)

Brojke

• Brojke se javljaju znatno kasnije od slova; njihova pojava

tvori jedno od najzanimljivijih poglavlja u povijesti kulture

• Povijest brojki zapoĉinje u Mezopotamiji na glnenim

ploĉicama na kojima su urezani mnogi rezultati

brojĉano-teorijskih spoznaja

• Promotrimo li najstarije jedinice, dvojke i trojke, odmah

ćemo uoĉiti da su sastavljene od jednog, dva, odnosno

tri poteza

– Horizontalni potez jedinice prešao je kasnije u kosi i konačno u

vertikalni položaj; u tom su obliku jedinicu preuzeli Arapi

Brojke

• Rodovno stablo naših brojki:

Brojke

• Rimske brojke

– Upotrebljavaju se kao alternativni brojevni sustav i to uglavnom

za zapisivanje rednih brojeva

– Rimljani su preuzeli pisanje brojeva od Etrušćana, samo su, za

razliku od njih, poĉeli pisati brojeve s lijeva u desno

– Rimski brojevni sustav obuhvaća sedam znamenki:

I V X L C D M

1 5 10 50 100 500 1000

Brojke

• Arapske brojke

– Pretpostavlja se da su krajem 8. stoljeća istoĉni Arapi prihvatili

indijske brojke i da su one tokom 9. stoljeća općenito prihvaćene

u islamskom svijetu

– Arapske brojke (cifre) dolaze u antikvi u dvije varijante i to:

• normalne brojke:

1234567890

• medievalne ili renesansne brojke:

– Medivalne brojke nisu prikladne za tabelarni slog, a nije ih

uputno upotrebljavati ni uz verzalna slova

Znakovi interpunkcije

• Znakovi interpunkcije (punkture) obuhvaćaju:

– toĉku, zarez, dvije toĉke (kolon), toĉku i zarez (semikolon), crticu

(diviz), crtu (minus), upitnik, uskliĉnik, okrugle zagrade, uglate

zagrade (parenteze), navodnike i apostrof

. , : ; ! ? ‘ “ - _ ( )

Ostali znakovi

• Ostali znakovi jesu paragraf (§), zvjezdica (*), križić (+) i

et-znak (&)

– Osim toga pismo može sadržavati i ligature (lat. Ligare = vezati),

dva ili tri vezana slovna znaka na istom stošcu:

Linije

• Slagarski materijal pismovne visine, koji nosi sliku crte,

nazivamo linijom

• Debljina linija kreće se od 1 do 12 pt, iznimno i više

• Razlikujemo više vrsta linija:

– Jednostavne linije

Linije– Ukrasne linije

– Ukrasne linije mogu biti dekorativne ili ornamentne, kombinirane

i završne linije

Linije– Sigurnosne linije

– Imaju svrhu da onemoguće brisanje i popravljanje upisanog

iznosa (npr. kod vrijednosnih obrazaca, novca itd.)

Linije– Perforirne linije

– To je forma na kojoj se nalaze oštrice koje buše proreze na

papiru. Na primjer karte za koncerte, kino, poštanske markice

Neposredno isticanje (integrirano)

• Inicijal

• Verzalno pismo

• Kontrast:

sjene – bold - “tamne mrlje”

svjetla – s p a c i o n i r a n j e - “svjetle mrlje”

smjera – kurziv, italic

pozadine – boja, raster

Inicijalno slovo (eng. drop cap)

• Inicijalno slovo (eng. drop cap) je u pravilu

poĉetno verzalno slovo odlomka

• Obiĉno je to slovo veće ili iz drugog fonta ili je to

slovo iz ukrasnog pisma a služi za naglašavanje

poĉetka novog sadržaja

Predznak (eng. bullet)

• Toĉka, crtica, kvadratić ili drugi poseban

karakter koji se stavlja na poĉetak retka

• Služe za:

– nabrajanje

– naglašavanje novog podnaslova

– naglašavanje slijedećeg retka s izuzetnim sadržajem

Osnovni font/tekst (eng. body text)

• To je veliĉina i vrsta pisma u nekoj publikaciji kojim je rješena tipografija većine teksta

• Za knjižno ĉitanje s udaljenosti oko 30 cm slova su najĉešće veliĉine od 10 do 12 toĉaka pismovnog reza bez proširenja, nisu kurzivna, nisu podebljana, nemaju nikakve efekte naglašavanja ili ukrašavanja

•

• Zahtijeva se maksimalna ĉitljivost, funkcionalnost i prilagodba sadržaju

Osnovni font/tekst (eng. body text)

• Neki fontovi su jako neĉitljivi (npr. klasiĉna antiqua) i zato se oni nikada ne koriste u službenim dokumentima

• Ĉitljivost takoĊer jako ovisi o pismovnom rezu

• Slova koja koriste 20% prostora u ĉetvercu su najbolja za ĉitanje

Ĉitljivost slova (teksta)

• Ljudsko oko najbolje vidi slova na udaljenosti oko 25-30 cm

• Za idealnu čitljivost slovnih znakova uzima se 52 znaka po retku. Razmak između riječi je slovni znak i ubraja se u tih 52 slova

Slova – pismovni rez

• Poludebela (bold) nisu ĉitljiva ako su mala pa se koriste prvenstveno za naslove i to velika – “tamne mrlje”, ne spacionira se

• Ukošena (kurziv, italic) pisma su manje ĉitljiva pa se upotrebljavaju za naglašavanje, isticanje, prekid ritma ĉitanja najĉešće u osnovnom (body) fontu

• Sužena (eng. condensed) se koriste u ureĊivanju teksta kada naprimjer želimo ugurati više slova u redak ili stisnuti veći tekst na ograniĉen prostor stranice

Kontrast pozadine i slova

• Kontrast pozadine i slova (crna pozadina, bijela

slova) koristi se da se nešto jako istakne jer oko

nije naviknuto na takva slova

Dobro je činiti dobro, ako imate vremena,

novaca i strpljenja za takva dobra djela, i

ako Vam postane dosadno, ne očekujte

da će drugi prema Vama činiti ista dobra

djela.

Verzalno pismo

• Isticanje verzalnim pismom ima prvorazredno

znaĉenje; upotreba mu je ograniĉena na manje

izolirane dijelove teksta i na kraće rijeĉi

Velika slova (eng. small caps)

• Upotreba velikih slova u osnovnom tekstu je nepoželjna pojava – skreću pažnju i odskaĉu od ostatka teksta tako da

njihova nekritiĉka primjena ometa ĉitanje

• Štampana slova po obliku odgovaraju velikim slovima (verzalu), a po veliĉini malim slovima

(kurentu)

Linije i okviri

• U tipografiji se upotrebljavaju kao okviri, za

podcrtavanje, kao ukrasi i kao sigurnosne linije

– Za podcrtavanje nekih važnih djelova teksta se

koriste ravne i valovite linije

– Sigurnosne linije se koriste u službenim dokumentima

– Ukrasne linije su tipiĉne za nacionalna obilježavanja

ODLOMAK

Posredno isticanje

- poravnanje

horizontalno

vertikalno

- uvlake

- okviri

Poravnanje (iskljuĉivanje teksta)

• UreĊivanje teksta poĉinje definiranjem izgleda poravnavanja lijevog i desnog ruba

• Ĉetiri naĉina horizontalnog iskljuĉivanja (alignment):– “lijevo” (align left)

– “desno” (align right)

– “sredina” (center)

– “puni format” (justified)završni redak – jastified, lijevo, centrirano, desno

c) Bjelina između slovnih znakova

• Linearno

• Kerning

• Tracking

- tablica debljinskih vrijednosti

a) Linearno

b) Kerning

• u velikoj mjeri utjeĉe na ĉitljivost teksta

• digitalna pisma dolaze s kritiĉkim parovima

• grafiĉki programi i programi za prijelom

stranice imaju mogućnost ruĉnog

kerniranja

• obavezan je u naslovima koji imaju

povećana slova

• potpuno podrezivanje se naziva

“priljubljuvanje” gdje se slika susjednih

slova dodiruje

c) Tracking

d) Odnos veličine slova i dužine retka

(preračunske tablice)

• Tipografska pravila

• Vrsta grafiĉkog proizvoda

• Namjena grafiĉkog proizvoda

• Vrsta pisma

e) Rastavljanje riječi

• Zona iskljuĉivanja

• Program za obradu rastavljanja rijeĉi

Program za dijeljenje

• Zasniva se na LOGIĈKIM PRAVILIMA, koja se opet

zasnivaju na ponašanju pojedinih SUGLASNIKA

(konsonanata - K) u konsonantskim skupinama

• Teoretski se u tekstu može pojaviti 15 tipova gramatiĉkih

slogova, ali se u tekstu susreće do 10 tipova gramatiĉkih

slogova, od kojih će neki (KV, KKV, KVK, KKVK) dolaziti

daleko ĉešće od ostalih tipova

KONSONANTSKE SKUPINE

V

KV VK

KKV KVK VKK

KKKV KKVK KVKK VKKK

KKKKV KKKVK KKVKK KVKKK VKKKK

KKKKKV KKKKVK KKKVKK KKVKKK KVKKKK VKKKKK

f) Razmak između riječi

• definira se kao slovni znak varijabilne

širine

• najodgovorniji je za ĉitljivost teksta jer se

njime mijenja i podešava ritam ĉitanja

• optimalni razmak izmeĊu rijeĉi ovisi o

dužini rijeĉi

• Dva glavna pravila:

1. razmak izmeĊu rijeĉi trebao bi biti veći od

onog izmeĊu pojedinih slova, a manji od

onog izmeĊu pojedinih redaka teksta

2. razmak bi trebao biti jednak najĉešćem

slovnom znaku u tekstu

g) Razmak između redaka

• razmak izmeĊu osnovnih pismovnih linija dva retka teksta

• veliĉina razmaka meĊu recima se obiĉno mjeri u tipografskim toĉkama

• za standardni razmak se uzima 120% vrijednosti veliĉine korištenog pisma

h) Nepravilni oblici