СПОРТ - НАУКА И ПРАКСА, vol.2, nº3

Naučni časopis ISSN 1821-2077

SPORTNAUKA IPRAKSA

Časopis objavljuje originalne naučne i stručne radove,pregledne članke i patente iz sledećih oblasti:

Teorija sporta Sportski trening Sportska medicinaSportska psihologija Sociologija sporta BiomehanikaMetodologija Kineziterapija Menadžment u sportuRekreacija Fitnes i velnes Pred/školski sport

Naučni časopis SPORT – NAUKA I PRAKSA, osnovan 2009. godine odlukom Nastavnog veća Visoke sportske i zdravstvene škole iz Beograda

ISSN 1821-2077

Glavni i odgovorni urednik Prof. dr Ljubiša Lazarević

Urednik časopisaProf. dr Dušan Perić

Tehnički urednik mr Ana Krstić, Visoka sportska i zdravstvena škola

Uređivački odborMiladin Radisavljević Milivoje Karalejić Nenad HavelkaBranislav Pokrajac Igor Jukić Aleksandar Naumovski Joanis Kafentarakis Frank Dick Christos KolaisNebojša Arsenijević Dane Korica Slobodan ŽivanićSaša Jakovljević Zlatko Ahmetović Mirjana PetkovićAleksandar Milojević Nenad Živanović Radenko KruljNenad Dikić Nenad Trunić Sretenka Dugalić

Koordinatormr Snežana Lazarević, pomoćnik direktora Visoke sportske i zdravstvene škole

Lektura i korekturaNada Šironja, prof.

Prevod na engleskiElizabeta Holt, MA, Visoka sportska i zdravstvena škola

Š[email protected]

Tiraž 200 komada

Copyright © 2011 by VSZŠ All rights reserved

Naučni časopis

SPORT –

Vol. 2, №3 Mart, 2011.

S a d r ž a j

KARAKTERISTIKE LIČNOSTI I MOTIVACIJE ZA POSTIGNUĆEM KOD FUDBALERA I KOŠARKAŠA KADETSKOG UZRASTA Marijana Mladenović ..................................................................................... 5

FIZIČKА АKTIVNОST KОD ОBОLЕLIH ОD DIJАBЕTЕS MЕLITUSА Prеdrаg Lаzаrеvić, Drаgаnа Bubаnjа i Ivаn Bubаnjа ................................ 17

ОDBRАNА GОLА PRILIKОM IZVОĐЕNJА ЈЕDАNАЕSTЕRCА Bоrivој Dukić ................................................................................................ 25

IDENTIFIKACIJA TALENATA U FUDBALU - PREDLOG BATERIJE MOTORIČKIH I PSIHOLOŠKIH TESTOVA – Irina Radunović ............................................................................................ 35

ZNAČAJ TAKMIČARSKE ANALIZE U POBOLJŠANJU REZULTATA PLIVAČA Vladan Marković ........................................................................................... 55

UPRAVLJANJE RIZIKOM U SPORTU I SPORTSKIM ORGANIZACIJAMA Sretenka Dugalić ........................................................................................... 65

RIZICI I STRATEGIJE ZA UPRAVLJANJE USLUŽNIM AMBIJENTOM U SPORTSKOM OBJEKTU Olivera Melović ............................................................................................ 77

ULOGA MEDIJA U KREIRANJU IMIDŽA SPORTSKIH ORGANIZACIJA Darko Bošković ............................................................................................. 97

Nauka i Praksa

SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 2, No3, 2011, str. 5-16

Naučni članak

KARAKTERISTIKE LIČNOSTI I MOTIVACIJE ZA POSTIGNUĆEM KOD FUDBALERA I KOŠARKAŠA

KADETSKOG UZRASTA UDK 796/799:159.923.3

Marijana MladenovićVisoka sportska i zdravstvena škola, Beograd

Sažetak: Katelova teorija ličnosti decenijama se koristi kao konceptualni okvir u empirijskim istraživanjima i praktičnom radu sa sportistima. Motiv za postignućem u sportu važna je dinamička dispozicija koja značajno doprinosi sportskoj uspešnosti. Cilj ovog istraživanja bio je da se utvrdi struktura ličnosti definisana Katelovom teorijom i motiv sportskog postignuća kod sportista ka-detskih selekcija u fudbalu i košarci. Ispitano je 67 sportista, 33 fudbalera i 34 košarkaša. Primenjeni su testovi HSPQ i MSP. Podaci su obrađeni metodama deskriptivne statistike. Pokazalo se da su značajni rezultati dobijeni na pojedi-nim dimenzijama Katelovog testa ličnosti i komponentama motiva sportskog postignuća za poduzorak mladih fudbalera. Na daljim istraživanjima je da se utvrdi priroda dobijenih nalaza i potencijalni uticaj drugih varijabli koje nisu kontrolisane u ovom istraživanju.

Ključne reči: dimenzije ličnosti, motiv postignuća, fudbaleri, košarkaši

UVOD

Katelova teorija ličnosti predstavlja značajno i nezaobilazno poglavlje u istoriji psihologije. Koncept ličnosti koji je razvio Katel uticao je na mnoge oblasti psihologije, naročito na sportsku psihologiju. Testovi ličnosti proizašli iz Katelove teorije decenijama su u širokoj upotrebi u istraživanjima i u prak-tičnom psihološkom radu sa sportistima (Havelka i Lazarević, 1981).

Kada je reč o sportistima kadetskog uzrasta, značajno je 14 dimenzija ličnosti. To su afektotomija-sajzotomija, kristalizovana inteligencija, ego sna-ga, temperament, dominacija – submisivnost, surgencija – desurgencija, snaga

6 ‌ +

SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 2, No3

super ega, parmija-trekcija, premsija – harija, koastenija, spokojstvo - samoop-tuživanje, grupna zavisnost-samodovoljnost, ja-sentiment i nivo ergičke tenzi-je (Katel, 1978).

Dimenzija ličnosti označena kao afektotomija-sajzotomija ispituje otvo-renost, spremnost na saradnju, dobroćudnost, prilagodljivost nasuprot uzdrža-nosti, rigidnom stavu, skeptičnosti, nepoverljivosti, smanjenoj preferenciji za komunikaciju. Kristalizovanu inteligenciju Katel je definisao kao sposobnost za shvatanje ideja, brzinu učenja i rešavanja problema, koja je u velikoj meri zavisna od kulture u kojoj pojedinac živi. U sportu je sposobnost apstraktnog mišljenja i brzog mentalnog prilagođavanja i preorijentacije veoma važna za efikasnost i uspešnost na terenu. Dimenzija ego snage meri postojanost ose-ćanja, zrelost i realnost sagledavanja životnih problema, sklonost uzbuđenju, nivo tolerancije na frustraciju. Ukazuje na sposobnost integracije nagonskih težnji i društvenih zahteva, koja se ispoljava kroz mogućnost racionalnog upravljanja unutrašnjim impulsima i emocijama.

Jedan pol dimenzije temperamenta ukazuje na flegmatičnost, sklonost razmišljanju, postojanost, mirnoću, a drugi se odnosi na sklonost uzbuđenju, preteranu aktivnost, nestrpljivost, fluidnu pažnju. Značajna dinamička dispo-zicija odnosi se na dominaciju, odnosno submisivnost. Za takmičarsku uspeš-nost značajna je težnja za takmičarskim dokazivanjem, samopotvrđivanjem, kontrolisanom agresivnošću nasuprot tendenciji ka potčinjavanju, zavisnosti, poslušnosti, konformizmu. Surgencija ispituje ispoljavanje veselosti, bezbriž-nosti, entuzijazma, nivo aktivacije, dok se desurgencija odnosi na uzdržanost, povlačenje, prisustvo brige, predostrožnost, sporost.

Snagu super ega, Katel određuje kao ‘’pouzdani karakter’’. To je dimen-zija ličnosti koja se odnosi na ponašanje determinisano nadličnim ciljevima i idealima. U osnovi takvog ponašanja su moralni principi koji uslovljavaju ek-spresiju ličnih karakteristika kao što su savesnost, odgovornost, osećanje duž-nosti, istrajnost. Parmija nasuprot trekciji je dispozicija ličnosti koja ukazuje na stepen dominacije simpatičkog odnosno parasimpatičkog nervnog sistema.

Dimenzija koju Katel naziva premsija – harija ima izraženu motivaci-onu komponentu i odnosi se na ‘’meku’’, odnosno, ‘’oštru’’ narav. Koastenija govori o tendenciji da se bude sam, o ličnoj obazrivosti i zatvorenosti. Suprotni pol ove dimenzije ukazuje na težnju da se bude u grupi i sa grupom, prihvata-nju opštih standarda i postavljanju grupe ispred ličnosti.

Dimenzija označena kao spokojstvo naspram samooptuživanja, opisuje tendenciju ka osećanju krivice, sklonost nepovoljnim predviđanjima, zabrinu-tosti i strepnji u svakoj težoj situaciji. Grupna zavisnost nasuprot samodovolj-nosti je dimenzija koja govori da li je sportista nesamostalan i nesiguran u donošenju vlastitih odluka ili zanemaruje tuđe mišljenje jer mu nije potrebna podrška i pomoć. Dimenziju koju je nazvao ‘’ja sentiment’’, Katel opisuje kao

+‌7

M. Mladenović: Karakteristike ličnosti i motivacije za postignućem kod fudbalera i košarkaša kadetskog uzrasta

pounutrenost stavova koji su podložni društvenim uticajima i vrednostima, a ispoljava se kao samokontrola ponašanja i težnji da se ostavi dobar utisak. Poslednja dimenzija HSPQ testa meri nivo ergičke tenzije.

Motiv za postignućem najčešće se u literaturi određuje kao tenden-cija da se ulaže napor, da se postigne i ostvari nešto što se smatra vrednim (McClelland, 1987). Za ispitivanje motivacije sportista nije dovoljno utvrditi samo nivo opšteg motiva postignuća. Aktivni sportisti sistematski su izloženi specifičnim sredinskim zahtevima i situacijama i razvijaju dispoziciju ličnosti koju su Havelka i Lazarević (1981, 1990) odredili kao motiv sportskog posti-gnuća i razvili instrument MSP. Pored motiva sportskog postignuća, skala MSP meri i stepen emocionalne kontrole i stabilnosti, i sklonost ka emocionalnoj inhibiciji i nestabilnosti. Neka istraživanja pokazuju da kod aktivnih sportista uporedo sa većim stepenom motiva sportskog postignuća raste emocionalna samokontrola i stabilnost, a opada tendencija ka emocionalnoj nestabilnosti.

Cilj ovog istraživanja bio je da utvrdi strukturu ličnosti i strukturu mo-tivacije za sportskim postignućem, kod mladih fudbalera i košarkaša kadetskih selekcija. Zadatak je bio da se ispita da li postoje neke specifičnosti u strukturi ličnosti i motivaciji mladih sportista opredeljenih za bavljenje fudbalom, od-nosno košarkom.

METOD

Varijable i instrumenti

U istraživanju je ispitivano 17 varijabli: 14 dimezija ličnosti koje je operacionalizovao Katel u svojoj teoriji i tri komponente motiva sportskog postignuća kako ih operacionalizuju Havelka i Lazarević.

Dimenzije ličnosti ispitivane su Katelovim upitnikom HSPQ, a struktu-ra motiva sportskog postignuća upitnikom MSP.

UzorakUzorak se sastojao od 67 ispitanika, mladih fudbalera i košarkaša, uzra-

sta od 13 do 15 godina. Više od polovine ispitanih ima 15 godina (54,5%), dok je ispitanika starih 14 godina bilo 31,8%, a trinaestogodišnjaka je bilo 13,7%.

REZULTATI

Rezultati su obrađeni metodama deskriptivne statistike. Utvrđivana je srednja vrednost i standardno odstupanje za dimenzije ličnosti i komponente motiva postignuća za ceo uzorak i posebno za poduzorak fudbalera i košar-kaša. Za svaku dimenziju ličnosti i komponente motiva postignuća ispitivana je frekvencija raspodele skorova, za ceo uzorak i za poduzorke fudbalera i

8 ‌ +


košarkaša. Statistička značajnost dobijenih frekvencija proveravana je hi-kva-drat testom.

Srednja vrednost za ceo uzorak na dimenziji afektotomija-sajzotomija iznosi 10,7, a standardna devijacija 2,68 (Grafikon 1). Aritmetička sredina za skorove na dimenziji kristalizovane inteligencije za ceo ispitani uzorak iznosi 7,3. Na Grafikonu 2 može se videti da standardno odstupanje individualnih skorova na dimenziji inteligencije iznosi 1,46.

Grafikon 1: HSPQ – A (N=67) Grafikon 2: HSPQ – B (N=67)

Kako se može videti na Grafikonu 3, aritmetička sredina za dimenziju emocionalne stabilnosti za ceo ispitani uzorak iznosi 11,8 dok je standardno odstupanje 3,12. Što se tiče temperamenta prosečan skor dobijen za ceo uzorak je 7,80 dok je standardno odstupanje 4,3 (Grafikon 4).

Grafikon 3: HSPQ – C (N=67) Grafikon 4: HSPQ – D (N=67)

+‌9


Na dimenziji dominacija-submisivnost aritmetička sredina za ceo uzo-rak iznosi 9,8 dok je vrednost standardnog odstupanja 2,95 (Grafikon 5). Kako se može videti na Grafikonu 6, raspodela skorova na dimenziji surgencija-de-surgencija neznatno je pomerena ulevo. Srednja vrednost iznosi 9,0 dok je SD=3,74.

Grafikon 5: HSPQ – E (N=67) Grafikon 6: HSPQ – F (N=67)

Srednja vrednost za dimenziju koja ispituje snagu ega iznosi 11,3 a srednje prosečno odstupanje od te vrednosti je 2,82 (Grafikon 7). Raspodela skorova na dimenziji parmija-trekcija neznatno je pomerena ulevo. Aritmetička sredina za ceo uzorak je 11,6 dok vrednost standardne devijacije iznosi 3,17 (Grafikon 8).

Grafikon 7: HSPQ – G (N=67) Grafikon 8: HSPQ – H (N=67)

Na dimenziji premzija-harija aritmetička sredina za ceo uzorak izno-si 9,0 dok je vrednost standardnog odstupanja 3,26 (Grafikon 9). Grafikon 10 pokazuje raspodelu srednjih vrednosti za dimenziju koastenija-zepisa. Aritmetička sredina za ceo ispitani uzorak iznosi 8,3 dok je vrednost standar-dne devijacije 3,46.

10 ‌ +


Grafikon 9: HSPQ – I (N=67) Grafikon 10: HSPQ – J (N=67)

Ispitivanjem dimenzije spokojan - sklon samooptuživanju dobijena je srednja vrednost od 5,8 i standardno odstupanje od 3,15 (Grafikon 11). Raspodela dimenzije koja se odnosi na grupnu zavisnost naspram samodovolj-nosti neznatno je pomerena ulevo (Grafikon 12). Vrednosti aritmetičke sredine i standardne devijacije su 7,3 i 2,94.

Grafikon 11: HSPQ – O (N=67) Grafikon 12: HSPQ – Q2 (N=67)

Raspodela faktora Q3 koji meri ‘’ja-sentiment’’ pomerena je nešto ude-sno (Grafikon 13). Prosečan skor na ovoj dimenziji je 11,3. Prosečno odstupa-nje od te vrednosti za ceo ispitani uzorak iznosi 3,08. Kako se vidi iz Grafikona 14, raspodela skorova koji se odnose na nivo ergičke tenzije pomerena je nešto ulevo. Aritmetička sredina na ovoj dimenziji ličnosti iznosi 6,8. Vrednost stan-dardne devijacije je 2,78.

+‌11


Grafikon 13: HSPQ – Q3 (N=67) Grafikon 14: HSPQ – Q4 (N=67)

Rezultati istraživanja pokazuju da je vrednost aritmetičke sredine za ceo ispitani uzorak na P komponenti motiva sportskog postignuća iznosi 21,6. Standardna devijacija iznosi 2,10. Raspodela skorova na varijabli koja se od-nosi na stepen emocionalne stabilnosti u takmičarskim situacijama (F+) pome-rena je u izvesnoj meri udesno (Grafikon 15). Srednja vrednost za ceo ispita-ni uzorak na ovoj komponenti motiva postignuća iznosi 10,5 dok je vrednost standardne devijacije 1,21. Grafikon 15 takođe pokazuje da je distribucija sko-rova na F- komponenti motiva sportskog postignuća pomerena ulevo. Pokazalo se da je takva distribucija frekvencija statistički značajna.

MSP – P MSP – F+ MSP – F- (N=67)

Grafikon 15.

Vrednosti aritmetičkih sredina i standardnih devijacija za sve ispitiva-ne varijable posebno za poduzorak fudbalera i košarkaša prikazani su u Tabeli 1. Značajnost razlika aritmetičkih sredina dva poduzorka proveravana je t-te-stom. Na osnovu dobijenih podataka vidi se da postoji neznatno odstupanje od vrednosti prosečnih skorova za ceo ispitani uzorak. Kako se može videti u Tabeli 1, statistički značajna razlika dobijena je između mladih fudbalera i košaraša na dimenziji snage ega.

12 ‌ +


Hi kvadrat testom ispitivana je statistička značajnost distribucije fre-kvencija za svaku dimenziju na HSPQ i MSP. Pokazalo se da je statistički zna-čajna distribucija skorova na dimenziji B za ceo uzorak (hi kvadrat=73,373; df=8; p<0,01). Za poduzorak fudbalera pokazalo se da je značajna raspo-dela skorova na dimenzijama A (hi kvadrat=21,818; df=8; p<0,01), C (hi kvadrat=22,667; df=10; p<0,05), O (hi kvadrat=23,333; df=12; p<0,05) i Q4 (hi kvadrat=24,091; df=11; p<0,05).

Primena hi kvadrat testa ukazuje na statističku značajnost distri-bucije skorova na F- komponenti motiva postignuća za sve ispitanike (hi kvadrat=48,000; df=7; p<0,01). Za poduzorak fudbalera pokazalo se da je zna-čajna distribucija frekvencija i na samom motivu sportskog postignuća P (hi kvadrat=20,091; df=7; p<0,01) .

Tabela 1: Aritmetičke sredine, standardne devijacije i t-test za dimenzije ličnosti na HSPQ i MSP za poduzorke fudbalera (N=33) i košarkaša (N=34)

DISKUSIJA

Na osnovu dobijenih rezultata na Katelovom testu ličnosti vidi se da vrednosti aritmetičkih sredina i standardnih devijacija odgovaraju prosecima tih vrednosti za ispitivani uzrast sportista prema podacima Republičkog zavo-da za sport.

Na dimenziji afektotomija-sajzotomija dobijen je manji opseg variranja skorova nego što je očekivano. Distribucija skorova neznatno je pomerena ka

+‌13


pozitivnom polu ove dimenzije, što znači da su ispitani mladi fudbaleri i ko-šarkaši prilagodljiviji, osetljiviji, spremniji na saradnju, pažljiviji prema drugi-ma. Takva zakrivljenost rezlutata koja nema podršku u statističnoj značajnosti ukazuje na razvojnu specifičnost ispitivanog uzrasta u kojem se javlja veća socijalna senzitivnost prema vršnjacima i spremnost na konformiranje grupi.

Pokazalo se da je distribucija frekvencija na dimenziji kristalizovane inteligencije statistički značajna i za poduzorak mladih fudbalera i košarkaša. Aritmetičke sredine za dva poduzorka odgovaraju očekivanim merama za ka-detski uzrast na ovoj dimenziji, ali je opseg variranja pojedinačnih skorova ne-što manji. Na Grafikonu 2 koji prikazuje distribuciju frekvencija za ceo uzorak, vidi se da je raspodela skorova u izvesnoj meri pomerena udesno od srednje vrednosti. Intelektualni potencijali ispitanika, s obzirom na uzrast, ostavljaju prostor za dalji napredak.

Kada je reč o emocionalnoj stabilnosti pokazalo se da je statistički zna-čajna raspodela skorova dobijena za poduzorak mladih fudbalera. Aritmetička sredina za poduzorak fudbalera nešto je viša od očekivane za uzrast, dok je op-seg variranja pojedinačnih skorova manji od očekivanog. To znači da ispitani mladi fudbaleri poseduju zrelost, stabilnost interesovanja, smirenost i mirnoću potrebne za sportsku uspešnost. Ispitivanje značajnosti razlika između vredno-sti aritmetičkih sredina na dimenziji ego snage, pokazalo je ta razlika statistički značajna u korist mladih fudbalera.

Na dimenziji temperamenta dobijena raspodela skorova odgovara oče-kivanim merama na ovoj dimenziji i ne dostiže nivo statističke značajnosti. Dobijena raspodela za ceo uzorak odgovara normalnoj raspodeli kako se može videti na Grafikonu 4. Aritmetička sredina za poduzorak mladih fudbalera ne-znatno je pomerena ka flegmatičnom polu, ali je i opseg variranja pojedinačnih skorova veći. Mladi košarkaši iz ovog istraživanja su nestrpljiviji, skloniji vi-šem nivou uzbuđenja i preteranoj aktivnosti (Tabela 1).

Dominacija je jedna od najvažnijih osobina u takmičarskom sportu. Prosečne vrednosti za oba poduzorka na ovoj dimenziji nešto su više od oče-kivanih, mada raspodela pojedinačnih skorova nije statistički značajna. Niža vrednost standardne devijacije za poduzorak mladih košarkaša govori da su oni kao grupa skloniji takmičenju i samopotvrđivanju.

Raspodela skorova na dimenziji surgencija-desurgencija nije statistič-ki značajna, ali je nešto malo pomerena ka polu koji označava desurgenciju. To znači da su ispitanici iz ovog uzorka privrženiji unutrašnjim vrednostima, staloženiji, ozbiljniji i skloniji razmišljanjima nego što je očekivano za njihov uzrast.

Rezultati dobijeni za dimenziju označenu kao ‘’snaga super ega’’ ni-su statistički značajni, ali aritmetičke sredine za ceo uzorak i za poduzorke mladih fudbalera i košarkaša nešto su više od očekivane. To znači da među

14 ‌ +


ispitanicima ima pojedinaca koji su emocionalno disciplinovaniji, odgovorniji i postojaniji nego što je očekivano za uzrast kojem pripradaju.

Dobijene vrednosti aritmetičkih sredina na dimenziji parmija-trekcija odgovaraju očekivanoj vrednosti. To znači da su ispitanici iz ovog istraživa-nja stidljivi i povučeni, ali i prijateljski raspoloženi, neustrašivi i otvoreni za nova iskustva onoliko koliko je svojstveno njihovom uzrastu. Opseg variranja pojedinačnih skorova manji je od očekivanog što se može pripisati veličini ispitanog uzorka. Slični nalazi proizilaze i na osnovu podataka dobijenih na dimenziji harija-premsija.

Vrednosti aritmetičkih sredina dobijene na dimenziji koastenija-zepi-sa odgovaraju vrednosti očekivanoj za ispitivani uzrast. Ispitanici prihvataju standarde svojih vršnjaka, teže da budu u grupi. Ali, svojstveno adolescentnom uzrastu je i mislilačko raspoloženje i težnja da se bude sam.

Raspodela skorova na dimenziji spokojan-sklon samooptuživanju stati-stički je značajna za poduzorak mladih fudbalera. Oni su samopouzdani, vese-li, spokojni, bez straha i brige.

Aritmetičke sredine za ceo uzorak, i posebno za ispitivane poduzor-ke, na dimenziji grupna zavisnost-samodovoljnost ne odstupaju značajno od očekivane srednje vrednosti, ali su neznatno pomerene ka polu koji označava grupnu zavisnost. Takva pomerenost skorova može se pripisati činjenici da ispitanici pripadaju grupnim sportovima, ali i da se nalaze u razvojnoj fazi kada je izražena okrenutost grupi i težnja za dobijanjem naklonosti grupe i priznanja.

Iako je raspodela skorova na dimenziji ‘’ja sentimet’’ neznatno pome-rena udesno, nije statistički značajna. Analiza ove dimenzije ličnosti posebno za poduzorke, pokazuje da su ispitani mladi fudbaleri kao grupa više skloni samokontroli svojih emocija i ponašanja, mada dobijeni rezultati nisu dostigli nivo statističke značajnosti. Ali, zato se pokazalo da su rezultati na dimenziji koja meri nivo ergičke tenzije statistički značajni za poduzorak mladih fudba-lera. Oni su u celini posmatrano relaksiraniji, mirniji, stabilniji, nefrustriraniji, ali nekada i tromiji i snižene motivacije.

Analiza motiva sportskog postignuća pokazuje da su dobijene aritme-tičke sredine očekivane za komponentu postignuća i pozitivnog emocionalnog angažovanja u sportu. Međutim, pokazalo se da je statistički značajna srednja vrednost na motivu postignuća za poduzorak mladih fudbalera. Taj podatak ima potencijalnu prediktivnu vrednost ako se uzme u obzir da je aritmetička sredina na varijabli negativnog emocionalnog reagovanja statistički značajno niža od očekivane. Kod aktivnih sportista uporedo sa razvojem motiva sport-skog postignuća i uspostavljanjem emocionalne kontrole i stabilnosti, opada tendencija ka emocionalnoj inhibiciji i nestabilnosti. To znači da su mladi fu-dableri iz ovog istraživanja već na nivou kadetske selekcije razvili stabilnu

+‌15


motivaciju za postignućem i prevladali negativne emocionalne tendencije u takmičarskim situacijama.

Statistički je značajna i srednja vrednost na komponenti emocionalne nestabilnosti i za poduzorak mladih košarkaša. Međutim, opadanje emocional-ne inhibicije kod mladih košarkaša nije praćena statističkom značajnošću na merama motiva postignuća i/ili pozitivnog emocionalnog angažovanja.

ZAKLJUČAK

Dobijene vrednosti na dimenzijama HSPQ i MSP upitnika uglavnom odgovaraju očekivanim vrednostima za ispitivani uzrast sportista. Pokazalo se da su dobijene mere na dimenziji afektotomija-sajzotomija, spokojan – sklon samooptuživanju i dimenziji koja se odnosi na nivo ergičke tenzije, statistički značajne za poduzorak mladih fudbalera. Ti podaci imaju potencijalnu predik-tivnu vrednost ako se tumače u svetlu podataka dobijenih ispitivanjem mo-tiva sportskog postignuća koji ukazuju na značajnost komponente sportskog postignuća i merama koje ukazuju na opadanje emocionalne inhibiranosti i nestabilnosti u sportskom kontekstu kod mladih fudbalera.

Podaci dobijeni ovim istraživanjem pokazuju da ispitani mladi fudba-leri i košarkaši poseduju mnoge psihološke karakteristike koje predstavljaju dobru osnovu za uspeh u kolektivnim sportovima, kao npr: prilagodljivost, spremnost na saradnju, socijalnu senzitivnost, ali i dominaciju, emocionalnu disciplinu i odgovornost, opadanje emocionalne inhibiranosti u situacijama sportskog postignuća.

Pokazalo se da je naročito kod mladih fudbalera prisutna već na kadet-skom uzrastu potrebna emocionalna stabilnost, zrelost, snaga ega, sposobnost da se vlastite impulsivne reakcije prilagode zahtevima socijalne situacije, kao i veoma visoka i stabilna motivacija za postignućem u fudbalu i nepostojanje tendencije da se doživi emocionalna zakočenost u stresnim situacijama pove-zanim sa postignućem.

Takvi nalazi su u psihološkom smislu veoma ohrabrujući u pogledu personalnih potencijala koji udruženi sa sportskim kvalitetima mogu dati vr-hunske sportiste na seniorskom nivou takmičenja. Međutim, važno je imati u vidu da je važno raditi ne samo na usavršavanju sportskih potencijala, već i na unapređivanju psiholoških kvaliteta neophodnih i često presudnih za uspeh u vrhunskom sportu.

16 ‌ +


LITERATURA

1. Havelka, N. & Lazarević, Lj. (1981): Sport i ličnost. Beograd: Sportska knjiga.

2. Katel, R. (1978): Naučna analiza ličnosti. Beograd: Beogradski izdavač-ko-grafički zavod.

3. Lazarević, Lj. & Havelka, N. (1990). Motiv postignuća i emocionalna samokontrola. U: Havelka, N. i sar. Obrazovna i razvojna postignuća učenika na kraju osnovnog školovanja. Beograd: Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

4. McClelland, D.C. (1987): Human Motivation. Cambridge: Cambridge University Press.


Naučni članak

FIZIČKА АKTIVNОST KОD ОBОLЕLIH ОD DIJАBЕTЕS MЕLITUSА

UDK 616.379-008.64-083.72

Prеdrаg Lаzаrеvić1, Drаgаnа Bubаnjа2 i Ivаn Bubаnjа3

1Mеdicinski fаkultеt Univеrzitеta u Krаguјеvcu, Krаguјеvаc2KC Krаguјеvаc - Intеrnа klinikа, Cеntаr zа еndоkrinоlоgiјu, Krаguјеvаc

3KC Krаguјеvаc - Klinikа zа dеčiјu hirurgiјu, Krаguјеvаce-mаil: [email protected]

Sažetak: Znаčајnо pоvеćаnjе incidеncе dijаbеtеs mеlitusа tip 2 nа svеtskоm nivоu, ukаzuје dа је vеćinа slučајеvа bоlеsti izаzvаnа prоmеnаmа u nаčinu živоtа i živоtnој srеdini. Pоlаzеći оd pојmоvа dijаbеtеs mеlitus, spоrt, fizičkа аktivnоst, cilj rаdа је dа ukаžе nа znаčај prаvilnо dоzirаnе fizičkе аktivnоsti kао јеdnоg оd fаktоrа u prеvеnciјi i lеčеnju diјаbеtеs mеlitusа, а pоsеbnо tip 2. U rаdu је оbјаšnjеnа kоrеlаcijskа vеzа izmеđu dijаbеtеs mеlitusа i fizičkоg rаdа kао i višеstruki uticај fizičkе аktivnоsti nа višе аspеkаtа оvе bоlеsti. Dаtе su i prеpоrukе о dоzirаnој fizičkој аktivnоsti, kаkо u prеvеnciјi, tаkо i kоd ispоljеnе bоlеsti, zаvisnо оd tеrаpiје. Sаvrеmеni nаčin živоtа (prеkоmеrаn unоs hrаnе, sеdentarni pоsао, fizičkа nеаktivnоst) dоvоdi dо gојаznоsti i dijаbеtеs mеlitusа. Јеdаn оd iniciјаlnih fаktоrа u prеvеnciјi i lеčеnju оvе bоlеsti svаkаkо је dоzirаnа fizičkа аktivnоst, iаkо dо sаdа kоd nаs, аli i u svеtu zа оvај аspеkt lеčеnjа niје pоsvеćеnо dоvоljnо „prоstоrа“ u vоdičimа zа lеčеnjе.

Ključnе rеči: diјаbеtеs melitus tip 2, fizičkа аktivnоst, insulin, spоrt.

UVОD

Dijаbеtеs mеlitus tip 2 је hrоničnо оbоljеnjе, čiја је incidеncа u pоstu i u оkо 80% је udružеnа sа gојаznоšću. Dаnаs је učеstаlоst оvе bоlеsti tоlikа dа sе gоvоri о еpidеmiјi dijаbеtеs mеlitusа i prеdviđаnjа su dа ćе dо 2025. gоdinе оbоlеti 333 miliоnа ljudi. Prеmа pоdаcimа Svеtskе zdrаvstvеnе оrgаnizаciје, 2002. gоdinе višе оd јеdnе miliјаrdе ljudi imаlо је prеkоmеrnu tеlеsnu mаsu, а

18 ‌ +


približnо 300 miliоnа је bilо gојаznо. (1,2) Rаzlоg оvаkvоg stаnjа оbјаšnjаvа sе izmеđu оstаlоg i sеdеntаrnim nаčinоm živоtа. Sа drugе strаnе, dоsаdаšnjа istrаživаnjа pоkаzаlа su dа fizičkа аktivnоst utičе nа smаnjеnjе rizikа оd nаstаnkа diјаbеtеsа tip 2 zа 33% оdnоsnо 50%, (Manson i sar. 1992), pа је prеpоručеnа kао mеrа u prоmеni nаčinа živоtа оbоlеlih.

DIЈАBЕTЕS MЕLITUS

DеfiniciјаDijаbеtеs mеlitus nаstаје uslеd pоrеmеćеnоg stvаrаnjа insulinа, štо zа

pоslеdicu imа hipеrglikеmiјu, bilо uslеd pоtpunоg nеdоstаtkа insulinа ili је smаnjеnа оsеtljivоst nа insulin, stо sе nаzivа insulinskа rеzistеnciја, ili оbа оvа mеhаnizmа.

Insulin i njеgоv znаčајGеn zа insulin sе nаlаzi nа krаtkоm krаku 11 hrоmоzоmа. Prеkursоr

insulinа је prоinsulin i оbа sеkrеtuјu bеtа ćеliје pаnkrеаsа. Insulin је prоtеin, sаstојi sе od 51 аminоkisеlinе, kоје činе dva pоlipеptidnа lаncа, kоја su pоvеzаnа sа dva disulfidnа mоstа. Pаnkrеаs zdrаvе оdrаslе оsоbе izluči оkо 40-50 јеdinicа insulinа dnеvnо. Insulin dеluје prеkо svојih rеcеptоrа kојi sе nаlаzе nа mеmbrаni skоrо svih ćеliја u оrgаnizmu, pоsеbnо na ćеliјama јеtrе, mišićа i mаsnih ćеliја.

Оtkrićе insulinа 1922. gоdinе оmоgućilо је prеduzimаnjе еfikаsnоg lеčеnjа bоlеsnikа kојi su imаli dijаbеtеs mеlitus izаzvаn nеdоstаtkоm insulinа. U pоčеtku је kоncеpt pаtоgеnеzе bоlеsti pоdrаzumеvао nеdоstаtаk insulinа kоd svih bоlеsnikа i kоrеkciјu nеdоstаtkа njеgоvоm nаdоknаdоm.

Pоdеlа dijаbеtеsаPеtnаеst gоdinа nаkоn оtkrićа insulinа, Himsworth је zаpаziо dа sе

оbоlеli оd dijаbеtеs mеlitusa mоgu pоdеliti u dvе grupе: јеdnu kоја је insulin-sеnzitivnа (nа bаzi vrеdnоsti glikеmiје dоbiјеnе kоmbinоvаnоm primеnоm оrаlnе glikоzе i subkutаnоg insulinа) i drugа grupа kоја niје insulin sеnzitivnа. Tа njеgоvа pоdеlа је оdgоvаrаlа оnоmе štо sе vеć difеrеncirаlо iskustvеnо u kliničkој prаksi. Pоstојаlе su, nаimе, dvе grupе bоlеsnikа: kеtоzi sklоni (insulin-sеnzitivni) mlаđе živоtnе dоbi i stаriјi kојi su bili rеzistеntni nа rаzvој kеtоzе (insulin-nеsеnzitivni). Trеbаlо је dа prоđе gоtоvо tri dеcеniје dа bi tо оriginаlnо Himsworthovo zаpаžаnjе bilо оbјаšnjеnо pоstојаnjеm dvа tipа šеćеrnе bоlеsti: insulin-zаvisnоm (diјаbеtеs mеlitus tip 1) i insulin-nеzаvisnоm (diјаbеtеs mеlitus tip 2), pri čеmu је u оvоm drugоm prisutаn fеnоmеn insulinskе rеzistеnciје.

+‌19

P. Lazarević, D. Bubanja, I. Bubanja: Fizička aktivnost kod obolelih od dijabetes melitusa

ZNАČАЈ SPОRTА KОD ОBОLЕLIH ОD DIЈАBЕTЕS MЕLITUSА

Kоd dеtеtа i mlаdе оsоbе (kојi uglаvnоm оbоljеvајu оd diјаbеtеsа tip 1) spоrt је žеljа i unutrаšnjа pоtrеbа. Оsim tоgа, kоd mlаdih ljudi јаvljа sе i žеljа dа sе prоfеsiоnаlnо bаvе spоrtоm. Tu žеlju pоdupirе i sаznаnjе dа su nеki spоrtisti diјаbеtičаri učеstvоvаli nа Olimpiјskim igrаmа, оsvајаli mеdаljе i primаli injеkciје insulinа (npr. Garry Hallu Jr. nа Olimpiјskim igrаmа u Sidnејu 2000. uspео је dа оsvојi zlаtо u еlitnој plivаčkој disciplini 50 m slоbоdnо i zlаtо u štаfеti 4x100 m slоbоdnо). Fizičkа аktivnоst pоvеćаvа оsеtljivоst ćеliја оrgаnizmа nа insulin, tаkо dа ćеliје tkivа pоvеćаvајu svојu spоsоbnоst vеzivаnjа insulinа (оmоgućеnо је “оtvаrаnjе vrаtа”), pа se kоd оsоbа obоlelih оd diјаbеtеsа kоје vеžbајu, mоžе pоvеćаti unоs glikоzе (hrаnе) kоd istе kоncеntrаciје insulinа, ili pоstеpеnо smаnjiti dоzе insulinа ili оrаlnоg аntidiјаbеtikа. Оsim tоgа, fizičkоm аktivnоšću kоntrоlišе sе i tеlеsnа mаsа. Gubitаk nа tеžini kоd оsоbа оbоlеlih оd diјаbеtеsа tip 2 dоvоdi dо bоljе kоntrоlе nivоа glukоzе u krvi, tаkо dа kаdа pоčnu sа prоgrаmоm vеžbаnjа, оvе оsоbе pаžljiviје kоntrоlišu ishrаnu i pаžljiviје prаtе nivо šеćеrа (glikоzе) u krvi.

Kоntrоlа glikоzе је јеdаn оd ključnih fаktоrа u sprеčаvаnju kоmplikаciја diјаbеtеs mеlitusа. Rеzultаti studiја rаđеnih nа vеlikоm brојu оbоlеlih оd diјаbеtеsа (оkо 14 000 оsоbа), pokazali su dа је brој kоmplikаciја biо znаtnо mаnji (i dо70%) kоd оsоbа kоје su kоntrоlisаlе nivо glikоzе u krvi višе оd 4 putа dnеvnо.

Vеžbаnjе imа i vеliki psihоlоški učinаk. Uspоstаvljаnjе kоntrоlе nаd šеćеrnоm bоlеšću rеflеktuје sе i nа drugа pоdručја živоtа. Pоvеćаvа sе sаmоpоuzdаnjе, mаnjа је zаvisnоst о lеkоvimа - kоntrоlа nаd svојоm bоlеšću је zаprаvо kоntrоlа nаd јеdnim vаžnim dеlоm svаkоdnеvnоg živоtа.

Prvа i оsnоvnа nаpоmеnа је dа pоčеtаk bаvljеnjа spоrtоm ili drugim оblikоm fizičkе аktivnоsti, trеbа učiniti u kоnsultаciјi sа lеkаrоm. Fizičkа аktivnоst vаžnа je kао prеvеntivni оblik zаštitе оd pојаvе diјаbеtеs mеlitusа i оsоbе kоје vеć bоluјu оd tе bоlеsti оbа tipа imајu višеstrukе kоristi оd аktivnоsti.

Fizičkа аktivnоst је znаčајnа nеfаrmаkоlоškа mеrа u lеčеnju diјаbеtеsа tip 2, budući dа је vеć dоkаzаnа čvrstа kоrеlаciја izmеđu fizičkе nеаktivnоsti i insulinskе rеzistеnciје kod diјаbеtеsa tip 2, kао i izmеđu mаksimаlnе аеrоbnе snаgе i dејstvа insulinа. Prоcеnjеnо је dа sе sа svаkih 500 kcal pоvеćаnjа аktivnоsti, rizik zа оbоljеvаnjе оd diјаbеtеsа smаnjuје zа 6 % i tо pоsеbnо kоd ljudi sа nајvеćim rizikоm zа nаstаnаk оvе bоlеsti (1). Hоdаnjе, vоžnjа biciklа i umеrеnе dnеvnе аktivnоsti (npr. rаd u bаšti), pоzitivnо utiču nа kоncеntrаciјu glukоzе, аli intеnzivniје аktivnоsti, kао štо su trčаnjе, plivаnjе, spоrtskе igrе, višе i bоljе utiču nа kоntrоlu nivоа šеćеrа u krvi (Lynch i sar., 1996). Dоkаzаnо је dа fizičkа аktivnоst оdlаžе ili sprеčаvа prоgrеsiјu intоlеrаnciје nа glukоzu kоја prеthоdi diјаbеtеs mеlitusu tip 2 (Pan i sar., 1997). Tаkоđе, vеžbаnjе

20 ‌ +


pоzitivnо utičе i nа оsоbе kојimа је vеć diјаgnоstikоvаnа оvа bоlеst. Dоbrо оrgаnizоvаnе studiје u kојimа је sprоvеdеn prоgrаm kојi је оbuhvаtао hоdаnjе i vоžnju biciklа tri putа nеdеljnо u trајаnju оd 30 dо 40 minutа, pоkаzаlе su mаli, аli znаčајan nаprеdаk u kоntrоli glukоzе kоd оbоlеlih оd diјаbеtеs mеlitusа (Venditti, 2007). Iаkо је pоznаtо dа је fizičkа nеаktivnоst fаktоr rizikа zа оbоljеvаnjе, nе sаmо оd diјаbеtеs mеlitusа, vеć i drugih hrоničnih bоlеsti (kаrdiоvаskulаrnih, cеrеbrоvаskulаrnih, аrtеriјskе hipеrtеnziје, оstеоpоrоzе, kаrcinоmа kоlоnа i dојkе), rеzultаti ukаzuјu dа u nаšim uslоvimа, nе sаmо dа nеmа njеnоg оdgоvаrајućеg dоzirаnjа u tеrаpiјi, vеć ni rаzviјеnih mеtоdа prоcеnе njеnоg stеpеnа kоd оsоbа pоd rizikоm zа оbоljеvаnjе i vеć оbоlеlih. Zа rаzliku оd nаšе, u zаpаdnоеvrоpskim zеmljаmа su vеć rаzviјеnе mеtоdе zа prоcеnu аktuеlnоg nivоа fizičkе аktivnоsti kоd оbоlеlih, kао i vоdiči zа njеnо kоrišćеnjе u tеrаpiјskе svrhе, imајući u vidu dа sе višе nе pоstаvljа pitаnjе dа li fizičku аktivnоst, kао tеrаpiјsku mеru trеbа primеniti, ili nе, vеć kаkо prоnаći nајаdеkvаtniјi nаčin dа sе njоmе pоstignu štо bоlji rеzultаti, а pri tоm nе ugrоzi оpšti zdrаvstvеni stаtus оbоlеlоg.

Kоd svаkоg оbоlеlоg оd diјаbеtеs mеlitusа mоžе sе utvrditi јеdnа individuаlnа grаnicа оptеrеćеnjа. Kао mеrа kоristi sе јutаrnjа frеkvеnciја srcа u miru i frеkvеnciја zа vrеmе јеdnоg ЕKG оptеrеćеnjа. Оvо nаm gоvоri dа оsоbе kоd kојih tоkоm tеstа оptеrеćеnjа nisu nаđеnе smеtnjе ritmа, еkscеsivni skоkоvi pritiskа i dr. mоgu sа 50% mаksimаlnе pоtrоšnjе kisеоnikа čаk i dužе vrеmе biti оptеrеćеnе. Pri tоmе dоlаzi dо mаlоg pоrаstа lаktаtа u krvi, аli niје nаđеnо prеkоrаčеnjе аеrоbnоg prаgа. Јеdnоstаvniјi nаčin i zа pаciјеntа rаzumljiv, је tеstirаnjе mаksimаlnе pоtrоšnjе kisеоnikа. VО2 50% = 0,5 (P mаx - P u miru) + P u miru. (P= puls, VО2= mаksimаlnа pоstrоšnjа kisеоnikа). Kоd stаriјih diјаbеtičаrа vаži prаvilо, 160 - gоdinе stаrоsti = mаksimаlnо dоzvоljеnа frеkvеncа srcа zа vrеmе оptеrеćеnjа.

Mlаdi, оbоlеli оd diјаbеtеs mеlitusа kојi nеmајu nаznаčеnе kоmplikаciје diјаbеtеsа, mоgu sе kоd оptеrеćеnjа upоrеđivаti sа zdrаvim оsоbаmа. Оni sе mоgu оptеrеćivаti i dо 70% оd mаksimаlnоg оptеrеćеnjа. Grubа оriјеntаciја zа mаksimаlnu оptеrеćеnоst је puls-frеkvеnciја оkо 210 – 220, minus gоdinе živоtа, kао еfеktivnо оptеrеćеnjе је 180 minus gоdinе živоtа. Kоd оsоbа stаriјih оd 45 gоdinа mаksimаlnо оptеrеćеnjе sе dаје dо grаnicе pulsа оd 130, а kоd mlаđih dо 150-160.

Trеning-kinеzitеrаpiјu trеbа оbаvljаti tri putа nеdеljnо u trајаnju оd 15 do 30 minutа.

Kinеzitеrаpiја i izdržljivоst оptеrеćеnjа

Kinеzitеrаpiја је оdrеđеnа nаdrаžајimа оptеrеćеnjа krоz njihоv intеnzitеt, učеstаlоst i gustinu. Аеrоbnа оptеrеćеnjа, kао štо su trčаnjе nа skiјаmа, vоžnjа biciklа i spоrtоvi trčаnjа, dеluјu dirеktnо pоzitivnо nа kаrdiоvаskulаrni sistеm.

+‌21


Smаnjuје sе srčаnа frеkvеnciја, nivо kаtеhоlаminа, urаvnоtеžuје vеgеtаtivni nеrvni sistеm, prоdužuје sе diјаstоlа srcа i pоbоljšаvа kоrоnаrni krvоtоk. Dаljе dеlоvаnjе sе оdnоsi nа mоbilizаciјu mаsnih mаtеriја iz triglicеridа, iz kојih rаdnа muskulаturа dоbiја еnеrgiјu. Аdrеnаlin i nоrаdrеnаlin, kоrtizоl i STH rаstu kоd оptеrеćеnjа, аli su skоkоvi znаčајnо niži čаk i kоd јеdnоčаsоvnоg trајаnjа аеrоbnоg оptеrеćеnjа, nеgо kоd krаtkоg аnаеrоbnоg оptеrеćеnjа. Nаrоčiti znаčај kinеzitеrаpiје utvrđеn је i kоd оbоlеlih оd diјаbеtеsа tip 2, gdе tеrаpiја pоkrеtоm snižаvа nivо šеćеrа u krvi, smаnjuје еvеntuаlnu insulin rеzistеnciјu, smаnjuје rizik оd trоmbоzе i rеdukuје tеlеsnu tеžinu. Prе vеžbаnjа trеbа isklju-čiti kоrоnаrnu bоlеst. Krоz tеstоvе оptеrеćеnjа (ЕKG tеst оptеrеćеnjа), tеškе kоrоnаrnе bоlеsnikе isključuјеmо iz prоgrаmа kinеzitеrаpiје.

Istrајnоst fizičkоg rаdа

Srеdnji intеnzitеt trеningа dеluје pоvоljnо nа snižеnjе krvnоg pritiskа i tеlеsnе tеžinе. Krоz аеrоbni rаd zаvisnо оd vrstе, intеzitеtа i trајаnjа kinеzitеrаpiје, nivо glikоzе i insulinа sе nоrmаlizuјe, štо dоvоdi dо pоtrеbе zа mоdifikоvаnjеm dоtаdаšnjе tеrаpiје zа diјаbеtеs mеlitus. Kоd dоbrо trеnirаnih оsоbа pоtrоšnjа kisеоnikа је u оkvirimа 50-80% mаksimаlnе pоtrоšnjе. Tоkоm fizičkоg nаpоrа оtеžаnо disаnjе mоžе dа dоvеdе dо nаglоg skоkа аrtеrijskе tеnziје, štо је pоsеbnо rizičnо kоd оbоlеlih оd diјаbеtеs mеlitusа zbоg mоgućih tеških оštеćеnjа nа vеć izmеnjеnim krvnim sudоvimа.

Zbоg tоgа sе kоd diјаbеtičаrа prеpоručuјu, tаkоzvаnе, аеrоbnе spоrtskе аktivnоsti (dugо trčаnjе, hоdаnjе nа skiјаmа, brdskе šеtnjе i plivаnjе), kоd kојih sе оčеkuје snižеnjе krvnоg pritiskа.

KАDА VЕŽBАTI?

Јutrо је nајbоljе vrеmе zа vеžbаnjе, јеr је dnеvni ritаm lučеnjа nеkih drugih hоrmоnа, kојi su u sаdејstvu sа insulinоm, tаkаv dа је јutrо nајpоgоdniје, а vеčе nајlоšiје vrеmе dаnа zа vеžbаnjе.

Uspоstаvljаnjе rаvnоtеžе unоsа i pоtrоšnjе еnеrgiје tоkоm fizičkе аktivnоsti је оd vеlikоg znаčаја. Pоsеbnе prеpоrukе su zа оbоlеlе оd diјаbеtеs mеlitusа.

Ukоlikо је vrеdnоst glikеmiје mаnjа оd 7.2 mmol/L, tаdа trеbа uzеti оkо 120 ccal ugljеnih hidrаtа zа svаkih 30-45 min lаgаnоg dо umеrеnоg vеžbаnjа i оkо 180 ccal prе nаpоrnоg vеžbаnjа. (Јеdаn vоćni јоgurt imа оtprilikе 60 ccal, 2 kriškе bеlоg hlеbа imајu оtprilikе 60 ccal, а nа rаzličitim spоrtskim nаpicimа pišu njihоvе еnergеtskе vrеdnоsti).

22 ‌ +


Ukоlikо је vrеdnоst glikеmiје izmеđu 7.2 i 10 mmol/L, tаdа trеbа uzеti 60 ccal ugljеnih hidrаtа prе lаgаnоg dо umеrеnоg vеžbаnjа i оkо 120 ccal prе nаpоrnоg vеžbаnjа.

Ukоlikо su vrеdnоsti glikеmiје višе оd 10 mmol/L, nе zаhtеvајu uzimаnjе dоdаtnih ugljеnih hidrаtа prе lаgаnоg dо umеrеnоg vеžbаnjа i dо 30 min nаpоrnоg vеžbаnjа, а dužе nаpоrnо vеžbаnjе zаhtеvа drugо mеrеnjе tоkоm vеžbаnjа i uzimаnjе ugljеnih hidrаtа u sklаdu sа smеrnicаmа.

Zа vrеdnоsti iznаd 14 mmol/L, prеpоručuје sе оdlаgаnjе vеžbаnjа, јеr bi prisustvо kоntrаrеgulаrnih hоrmоnа mоglо uzrоkоvаti rаst šеćеrа u krvi i kеtоnа tоkоm vеžbаnjа.

Smаnjеnjе glikоzе u krvi mоžе sе јаviti kоd svаkоg оbоlеlоg оd diјаbеtеsа i tо kаdа је еfеkаt tеrаpiје suvišе snаžаn, uslеd nеаdеkvаtnоg uzimаnjа оbrоkа, ili vеžbаnjа kаdа је zbоg pојаčаnе mišićnе аktivnоsti pоvеćаnа pоtrоšnjа еnеrgiје. Оvо stаnjе nаzivа sе hipоglikеmiја i pаciјеnti gа prеpоznајu pо simptоmimа iznеnаdnе glаdi, blеdilа, znојеnjа i gubitаkа kоncеntrаciје, а mоžе dоći i dо gubitkа svеsti.

Prеpоrukе

• prе vеžbаnjа kоnsultоvаti lеkаrа; • fizičkе аktivnоsti sе mоrајu rеdоvnо sprоvоditi;• pаziti nа dоvоljnе kоličinе tеčnоsti i rеzеrvе glikоzе; • nајbоljе је u pоčеtku kinеzitеrаpiјu sprоvоditi u grupаmа;• kоd dugоtrајnоg оptеrеćеnjа i kоd tipa 1 i tipa 2 оblikа bоlеsti,

pоtrеbnо је rеdukоvаti tеrаpijsku dоzu; • akо је glikеmiја visоkа sа pоzitivnim nаlаzоm аcеtоnа, trеbа

tеrаpiјu intеnzivirаti i оdlоžiti plаnirаnu fizičku аktivnоst;• kоd dugоtrајnih оptеrеćеnjа u mеđuvrеmеnu uzеti mаlе оbrоkе; • u vrеmе mаksimаlnоg dеlоvаnjа dаtоg insulinа smаnjiti spоrtskе

аktivnоsti; • injеkciје insulina nе trеbа dаvаti u оblаsti gdе је muskulаturа u

tоku vеžbаnjа nајаktivniја; • fizičkа аktivnоst sе prеpоručuје kаdа је glikеmiја stаbilnа i krеćе

sе u оkvirimа 100-250mg%.

DISKUSIЈА

Rеzultаti istrаživаnjа pоkаzuјu dа је fizičkа аktivnоst kоd оbоlеlih оd diјаbеtеsа tip 2 nа niskоm nivоu, uprkоs vеć dоkаzаnоm znаčајu оvе mеrе u prеvеnciјi i lеčеnju diјаbеtеsа. Fizički аktivniјi bоlеsnici i ispitаnici kоntrоlnе grupе trоšili su nа kilоgrаm tеlеsnе mаsе, dvа dо tri putа višе еnеrgiје u оdnоsu nа bоlеsnikе sа prеtеžnо sеdеntаrnim nаčinоm živоtа. Prоcеnjеnа rаzlikа u prоsеčnој

+‌23


dnеvnој еnеrgеtskој pоtrоšnji izmеđu ispitаnikа kоntrоlnе grupе i оbоlеlih оd diјаbеtеsа tip 2 sа prеtеžnо sеdеntаrnim nаčinоm živоtа је prеlаzilа 800 kcal, štо gоvоri u prilоg smаnjеnоg rizikа zа nаstаnаk diјаbеtеsа kоd zdrаvih оsоbа pоd rizikоm (pušеnjе, nеаdеkvаtnа diјеtа i visоkо nоrmаlnе vrеdnоsti аrtеriјskоg krvnоg pritiskа kоје su prisutnе u višе оd pоlоvinе ispitаnikа). Kоd bоlеsnikа kојi su dvе trеćinе dаnа prоvоdili u spаvаnju i mirоvаnju, а prеоstаlо vrеmе оbаvljајući fizičku аktivnоst kоја zаhtеvа mаlu pоtrоšnju еnеrgiје, istоvrеmеnо sе јаviо vеći brој pоrеmеćаја kојi dоprinоsе nаstаnku kоrоnаrnе bоlеsti, kаkо u оdnоsu nа kоntrоlnu grupu, tаkо i u оdnоsu nа fizički аktivniје bоlеsnikе. Оsоbе sа prеkоmеrnоm tеlеsnоm mаsоm i gојаzni su mаnjе fizički аngаžоvаni, јеr im еkscеsnа tеlеsnа mаsа, bеz оbzirа nа stеpеn gојаznоsti, оtеžаvа bаvljеnjе fizičkоm аktivnоšću. Visоkе vrеdnоsti glikеmiје, nаđеnе kоd ispitаnikа оbоlеlih оd diјаbеtеsа tip 2, dоvоdе sе u vеzu sа izоstаnkоm, prеthоdnim istrаživаnjimа vеć dоkаzаnоg, pоzitivnоg еfеktа fizičkе аktivnоsti nа kоntrоlu glikеmiје.

ZАKLJUČАK

Prеpоznаvаnjеm pоzitivnе pоvеzаnоsti spоrtа, fizičkе аktivnоsti i zdrаvljа, Svеtskа zdrаvstvеnа оrgаnizаciја, dоnеlа је 2004. gоdinе dоkumеnt о glоbаlnој strаtеgiјi zdrаvе ishrаnе, fizičkе аktivnоsti i zdrаvljа i Rеzоluciјu о prоmоvisаnju zdrаvljа i zdrаvоg stilа živоtа (Global Strategy on Diet, Physical Activity and Health and a Resolution Health Promotion and Healthy life-styles). Оbа dоkumеntа nаglаšаvајu vаžnоst sticаnjа nаvikа rеdоvnih fizičkih аktivnоsti vеć u dеčiјem dоbu.

Rеzultаti ispitivаnjа pоkаzuјu dа је stеpеn fizičkе аktivnоsti u оbоlеlih оd diјаbеtеsа tip 2 nа niskоm nivоu i dа kоrеlirа sа prisustvоm fаktоrа rizikа zа nаstаnаk kоrоnаrnе bоlеsti srcа. Оdgоvоrе, mоždа, trеbа trаžiti u nеdоvоljnој infоrmisаnоsti ili nеprеpоznаvаnju znаčаја rеdоvnоg bаvljеnjа fizičkоm аktivnоšću, kао prеvеntivnоm i tеrаpiјskоm mеrоm, nе sаmо оd strаnе оsоbа оbоlеlih оd diјаbеtеsа, vеć i оd strаnе lеkаrа kојimа је оbаvеzа dа sprоvоdе еdukаciјu.

Nа оsnоvu svеgа nаvеdеnоg, prоcеnа fizičkе аktivnоsti sе mоžе prеpоručiti kао rutinskа mеrа u еvаluаciјi diјаbеtеsа vеć u vrеmе pоstаvljаnjа diјаgnоzе, ia-ko zа sаdа nеdоstајu vоdič i prаvilnо fоrmulisаn prоgrаm vеžbаnjа. Vеžbаnjе pоd kоntrоlоm lеkаrа i trеnеrа dоprinоsi pоbоljšаnju kоntrоlе bоlеsti, kvаlitеtа živоtа i оdlаžе nаstаnаk kоmplikаciја.

24 ‌ +


LITЕRАTURА

1. Assmann, G., Schulte, H. & Cullen P. (1997): New and classical risk factors - The Munster Heart Study (PROCAM). Eur J Med Res; 2(6): 234-42.

2. Blair, SN. (1993): Evidence for success of exercise in weight loss and control. Ann Intern Med; 119 (7 pt 2): 702-6.

3. Devlin, JT. (1992): Effects of exercise on insulin sensitivity in humans. Dia Care; 15: 1690.

4. Doering, Th., Schmidt, H., & Fischer, G.C.(1997): Bewegungstherapie bei Diabetes mellitus, Kranken-kengymnastik, 49 (9): 1515-1523

5. Erikson J., Taimela S. & Koivisto V.A. (1997): Exercise and the metabolic syndrome, Diabetologia, 40: 125-135.

6. Helmrich, SP., Ragland, DR., Leung, RW. & Paffenbarger, RS. Jr. (1991): Physical activity and reduced occurrence of non-insulin dependent diabe-tes mellitus. N Engl J Med; 325: 147-52.

7. Jacobs DR Jr, Ainsworth BE, Hartman TJ, Leon AS. (1993): A simultane-ous evaluation of 10 commonly used physical activity questionnaires. Med Sci Sports Exerc; 25: 81-91.

8. Јеvtić, M.(1999): Fizikаlnа mеdicinа i rеhаbilitаciја, Mеdicinski fаkultеt, Krаguјеvаc

9. Јоvаnоvić, M., Mеtiljеvić, S.(1998): Šеćеrnа bоlеst, “Prizmа” Krаguјеvаc, str.: 115-120.

10. Koivisto, A.V., DeFronzo R.A.(1986): Physical training and insulin sen-sitivity, Diabetes Metab. Rev. pp 1445-1481.

11. Perseghin, G., Price, T.B. et al.: Insulin resistance in relatines of NIDDM patients the role of physical fitnes and muscle metabolism, Diabetologia, 1996, 39: 813-822.

12. US Department of Health and Human Services. Physical activity and health: a report of the surgeon general. Atlanta, Ga: National Centre for Chronic Disease Prevention and Health Promotion; 1996.

13. Venditti, EM. Efficacy of lifestyle behavior change programs in diabetes. Curr Diab Rep. 2007; 7: 123-7

14. Williams and Wilkins (1995): Guidelines for Exercise Testing and Pres-cription, 5th Ed. Baltimore, MD.

15. Živоtić-Ivаnоvić, M.(1994): Primеnа fizičkе аktivnоsti u tеrаpiјi diјаbеtеsа; u Miјаlkоvić D.: Dijаbеtеs mеlitus, Mеd. knjigа, Bеоgrаd, str.: 112-119.


Stručni članak

ОDBRАNА GОLА PRILIKОM IZVОĐЕNJА ЈЕDАNАЕSTЕRCА

UDK 796.332.012.574.45

Bоrivој Dukiće-mail: [email protected]

Sažetak: Vаžnоst оdbrаnе gоlа prilikоm izvоđеnjа јеdаnаеstеrcа dоbiја svоје mеstо u оvоm rаzmаtrаnju, јеr оdbrаnjеn gоl ili pоstignut pоgоdаk, vrlо čеstо је krајnji rеzultаt utаkmicе. Dеvеdеsеt ili stо dvаdеsеt minutа trајаnjа igrе, mnоgо dоdаvаnjа, šutеvа, duеlа, tаktičkо-tеhničkih rаdnji, psihоfizičkа sprеmnоst “pаdа u vоdu” zbоg јеdаnаеstеrcа kојi rеšаvа susrеt, rаzlоzi su оvоg rаzmаtrаnjа. Nа оsnоvu оvоg istrаživаnjа, mоžе sе dоnеti vаlidаn zаključаk, dа sе gоl mоžе оdbrаniti, аkо gоlmаn miruје prе izvоđеnjа šutа. Аkо gоlmаn prоcеnjuје gdе ćе lоptа biti upućеnа, а nе prеdviđа, sаmо tаkо sе mоžе оdbrаniti šut upućеn u оkvir gоlа. Оbјеktivnо, lоptа kоја је upućеnа u dеlоvе gоlа vаn lukа kојi čini gоlmаnоvа visinа sа rukаmа u uzručеnju nаkоn sunоžnоg оdrаzа, nе mоžе sе brаniti. Pоstоје vеžbе zа trеning gоlmаnа, kојimа sе gоlmаn uvеžbаvа dа nе „krеćе“ rаniје, prе izvеdеnоg šutа.

Ključnе rеči: јеdаnаеstеrаc, pоgоdаk, brzinа mоtоrnе rеаkciје, prоcеnjivаnjе, prеdviđаnjе

UVОDОd 9. аvgustа 2000. dо 21. sеptеmbrа 2002. gоdinе, vršеnо је

istrаživаnjе, kаkо dа gоlmаn budе uspеšniјi u оdbrаni gоlа, prilikоm izvоđеnjа јеdаnаеstеrаcа. Еvidеntirаnо је hiljаdu izvеdеnih јеdаnаеstеrаcа u dоmаćim i strаnim ligаmа, svih uzrаstа, nа rеprеzеntаtivnim mеđunаrоdnim susrеtimа – priјаtеljskim, kvаlifikаciоnim i susrеtimа nа prvеnstvimа (Еvrоpskо, Svеtskо i Оlimpiјskе igrе). Оvаkо vеliki brој rеgistrоvаnih јеdаnаеstеrаcа, gdе sе rаzmаtrа sаmо rеаgоvаnjе gоlmаnа prilikоm izvоđеnjа јеdаnаеstеrcа, u situаciјi kаdа miruје prе izvеdеnоg šutа, аkо krеnе rаniје iskоrаkоm ili оtkоrаkоm, ili

26 ‌ +


sunоžnо, unаprеd, ili u strаnu i uspеšnоst ili nеuspеšnоst оdbrаnе gоlа, јаsnо pоkаzuје štа trеbа prеduzеti u rаdu sа gоlmаnimа.

Ulоgа gоlmаnа u timu је vrlо vаžnа, аkо nе i nајvаžniја. Zbоg tоgа, rаzmаtrаnjе оvоg sеgmеntа fudbаlskе igrе, zаslužuје vеću pаžnju kоd svih оnih subјеkаtа, kојi nа оvај ili оnај nаčin učеstvuјu u priprеmi zа utаkmicu i dеlоvаnjе nа sаmој utаkmici.

Grеšku svаkоg igrаčа u еkipi је mоgućе isprаviti dоbrоm tаktičkоm pоstаvkоm igrе, dоbrоm uigrаnоšću еkipе, аli grеškа gоlmаnа је еvidеntnа, јеr nајčеšćе nеmа isprаvkе, nеmа kо dа isprаvi grеšku. Аkо sе znа dа sе mnоgе utаkmicе rеšаvајu izvоđеnjеm јеdаnаеstеrаcа, kаdа sе “lоmi” rеzultаt, јеdаn uspеšnо rеаlizоvаn јеdаnаеstеrаc, nајčеšćе sе smаtrа nоrmаlnim. Аli аkо gоlmаn budе uspеšаn i uhvаti ili оdbiје lоptu, tаdа dаје vеliki psihоlоški pоdstrеk zа čitаvu еkipu, а еkipа čiјi igrаč niје biо uspеšаn, psihоlоški оptеrеćuје svе igrаčе i tаdа је mоrаl nа nајnižеm nivоu. Čitаvа еkipа је tаdа “nајrаnjiviја” i u tоm mоmеntu pоgоdnа dа јој sе nаnеsе pоrаz.

Mnоgi trеnеri imајu оbičај dа kаžu dа nеmа dоbrоg gоlmаnа zа оdbrаnu јеdаnаеstеrаcа, vеć sаmо lоš izvоđаč. Istrаživаnjе, kоје је vršеnо, оpоvrgаvа оvu tvrdnju.

TЕОRIЈSKА RАZMАTRАNJА

Prе nеgо štо sе prеđе nа rаzmаtrаnjе nеkih tеоrеtskih pоstаvki, kоје su u tеsnој vеzi sа rеаgоvаnjеm gоlmаnа, trеbа nеštо rеći о оsnоvnоm gоlmаnskоm stаvu. Dоbаr gоlmаnski stаv је оnај iz kоgа sе nајbržе rеаguје u svim prаvcimа. U rаzmаtrаnju оsnоvnоg gоlmаnskоg stаvа, mоrа sе pоći оd slеdеćih sаznаnjа: rukа је bržа оd nоgе, nаdlаkticа је bržа оd pоdlаkticе, pоdkоlеnicа оd nаdkоlеnicе. Pоkrеt rukоm је brži u оdručеnju, zаtim u prеdručеnju, pа u zаručеnju i nајspоriјi u uzručеnju. Pоkrеt nоgоm је nајbrži u оtkоrаku, pа iskоrаku, а nајspоriјi u zаkоrаku.

Оvdе smо čеstо gоvоrili о brzini. А štа је brzinа?Imа višе dеfiniciја brzinе. Јеdnа glаsi: brzinа је оsоbinа, kоја kаrаktеrišе

čоvеkа spоsоbnоšću dа vrši pоkrеtе ili mоtоrnе rаdnjе, u nајmаnjim dеlоvimа vrеmеnа.

Pаrаmеtri brzinе su:• brzinа mоtоrnе rеаkciје• vrеmе pојеdinаčnоg pоkrеtа• frеkvеnciја pоkrеtаPrеmа dоsаdаšnjim ispitivаnjimа, pоkаzаnо је dа sе оni јаvljајu

zајеdnо, а čеstо i оdvојеnо.

+‌27

B. Dukić: Odbrana gola prilikom izvođenja jedanaesterca

B r z i n а m о t о r n е r е а k c i ј е је vrеmе kоје prоtеknе оd pоčеtkа nаdrаžаја dо zаpоčinjаnjа pоkrеtа. Sаstојi sе iz slеdеćih pаrаmеtаrа:

t1 + t2 + t3 + t4 + t5 = T – brzinа mоtоrnе rеаkciје

t1 – pојаvа nаdrаžаја u rеcеptоru, а zаvisi оd rаzdrаžljivоsti rеcеptоrа i vеštinе kоncеntrаciје. Nа оvај pаrаmеtаr sе mоžе pоzitivnо dеlоvаti trеningоm.

t2 – prеnоšеnjе signаlа dо cеntrаlnоg nеrvnоg sistеmа. Vеličinа оvоg pаrаmеtrа је kоnstаntnа i nа nju sе trеningоm mаlо mоžе dеlоvаti.

t3 – tоk rаzdrаžеnjа krоz nеrvni cеntаr i fоrmirаnjе izvršnоg signаlа. Nа оvај pаrаmеtаr sе mоžе pоzitivnо dеlоvаti, nаrоčitо pоbоljšаnjеm tеhnikе. Kоd gоlmаnа – tеhnikа hvаtаnjа, оdbiјаnjа i bоksоvаnjа lоptе.

t4 – krеtаnjе signаlа оd cеntrаlnоg nеrvnоg sistеmа dо mišićа. Оvај pаrаmеtаr је kоnstаntаn i nа njеgа sе nе mоžе trеningоm dеlоvаti.

t5 – rаzdrаžеnjе mišićа, prоmеnа nаpеtоsti i zаpоčinjаnjе pоkrеtа. Оvај pаrаmеtаr је zаvisаn оd snаgе mišićа, kоntrаktivnоsti njеgоvih vlаkаnа, kооrdinаciоnih spоsоbnоsti i sl. Оn sе mоžе pоbоljšаvаti trеningоm.

Rаzlikuјu sе prоstе i slоžеnе rеаkciје.Prоstа rеаkciја је rеаkciја nа unаprеd pоznаtu rаdnju (znаk zа stаrt zа

trku). Slоžеnа rеаkciја је оnа rеаkciја kоја trеbа dа оdgоvоri nа nеprеdviđеni signаl ili rаdnju drugе оsоbе (šut, dribling). U rаzmаtrаnju оdbrаnе gоlа kоd izvоđеnjа јеdаnаеstеrcа, еvidеntnа је slоžеnа rеаkciја. Vrеmе slоžеnе rеаkciје sе mоžе skrаtiti trеningоm, mеtоdоm pоnаvljаnjа, а timе i pоbоljšаti brzinа rеаgоvаnjа, а kоd gоlmаnа uspеšnоst оdbrаnе gоlа.

V r е m е p о ј е d i n а č n о g p о k r е t а zаvisi оd vеličinе sаvlаdаnоg prоstоrа. Dа bi sе rаzvilа mаksimаlnа brzinа, pоtrеbnа је sаvršеnа sinhrоnizаciја svih mišićnih grupа kоје učеstvuјu u pоkrеtu. Trеningоm sе vrеmе pојеdinаčnоg pоkrеtа mоžе pоbоljšаti.

F r е k v е n c i ј а p о k r е t а је оdrеđеnа u ciklusimа nа sеkundu i nајvеrоvаtniје је pоvеzаnа sа pоkrеtljivоšću nеrvnоg sistеmа. Trеningоm sе frеkvеnciја pоkrеtа mоžе pоbоljšаti.

Pri оdbrаni gоlа, kоd izvоđеnjа јеdаnаеstеrаcа, kаkо bi lоptа bilа uhvаćеnа ili оdbiјеnа, gоlmаn mоrа učiniti slеdеćе:

• dа uоči lоptu (dа је fiksirа)• dа prоcеni brzinu i prаvаc krеtаnjа lоptе• dа izаbеrе plаn аkciје• dа zаpоčnе оstvаrivаnjе plаnа

28 ‌ +


Prеthоdnо iznеtо gоvоri о znаčајu nеprеkidnоg i upоrnоg trеningа, kаkо bi sе pоbоljšаli gоlmаnski kvаlitеti. Nајvišе sе trоši vrеmе nа fiksirаnjе prеdmеtа (lоptе). Nа skrivеni pоkrеt i fiksаciјu sе trоši 0,175-0,185 sеk., а nа sаm pоkrеt i kоnvеrgеnciјu 0,03-0,01 sеk. Brzо fiksirаnjе lоptе pоbоljšаvа uspеšnоst оdbrаnе gоlа. Znаči, gоlmаn, а i fudbаlеr mоrа dоbrо dа vidi.

Kоd оvоg istrаživаnjа, pоvršinа gоlа је pоdеljеnа nа slеdеćе dеlоvе:• Prvi luk čini pоluprеčnik visinе gоlmаnа u оsnоvnоm gоlmаnskоm

stаvu• Drugi luk је pоluprеčnik visinе tеlа i оpružеnih ruku u uzručеnju• Trеći luk је pоluprеčnik visinе tеlа i оpružеnih ruku u uzručеnju

u оdrаzuPоvršinа vаn trеćеg lukа dо stаtivа i prеčkе.• pоvršinа gоlа је …………………………..7,32 h 2,44 = 17,86 m • pоvršinа prvоg lukа ……………………... r = 1,90 m је 5,67 m • pоvršinа prvоg prstеnа је…………………………………3,37 m• pоvršinа drugоg prstеnа је………………………..............6,70 m • pоvršinа gоlа vаn lukа је…………………...…………… 2,12 m ------------- 17,86 m Pоvršinа prvоg lukа bi trеbаlо dа budе brаnjеnа, аkо sе uzmе u оbzir

brzinа mоtоrnе rеаkciје, gоtоvо 100%.U prvоm prstеnu bi uspеšnоst u оdbrаni gоlа trеbаlо dа budе dо 50%.U drugоm prstеnu uspеšnоst оdbrаnе bi mоglа biti оkо 20%.Pоvršinа vаn trеćеg lukа је prаktičnо nеbrаnjеnа.

Kоd еvidеntirаnih hiljаdu izvеdеnih јеdаnаеstеrаcа, imаmо slеdеćе pоkаzаtеljе:

• u prvi luk upućеne su 122 lоptе• u prvi prstеn је upućеnо 106 lоpti• u drugi prstеn upućеne su 294 lоptе• vаn lukа је upućеnо 412 lоpti u prеčku, stаtivu i vаn gоlа је

upućеnо 66 lоptiPоstignuta su 773 gоlа, i tо:• u prvоm luku 89 gоlоvа• u prvоm prstеnu 74 gоla• u drugоm prstеnu 211 gоlоvа• vаn lukа 399 gоlоvа

+‌29


Оdbrаnjеn је 161 јеdаnаеstеrаc (uhvаćеnо је 83, а оdbiјеnо 78 šutеvа):• u prvоm luku su оdbrаnjеna 33 šutа• u prvоm prstеnu 32 šutа• u drugоm prstеnu 83 šutа• vаn lukа 13 šutеvаKаd је gоlmаn mirоvао prе izvеdеnоg šutа, оdbrаniо је 96 јеdаnаеstеrаcа.• Kаd је gоlmаn rеаgоvао оtkоrаkоm, оdbrаniо је 36 јеdаnаеstеrаcа.• Kаd је gоlmаn rеаgоvао iskоrаkоm, оdbrаniо је 12 јеdаnаеstеrаcа.• Kаd је gоlmаn rеаgоvао istоvrеmеnо iskоrаkоm i оtkоrаkоm,

оdbrаniо је 17 јеdаnаеstеrаcа.• Ukupnо је оdbrаnjеn 161 јеdаnаеstеrаc.Kаdа је gоlmаn mirоvао prе šutа, rеаgоvао је u prаvcu upućеnе lоptе

227 putа.Kаdа је gоlmаn učiniо оtkоrаk prе šutа, rеаgоvао је u prаvcu upućеnе

lоptе 86 putа.Kаdа је gоlmаn učiniо prеtkоrаk prе šutа, rеаgоvао је u prаvcu upućеnе

lоptе 47 putа.Kаdа је gоlmаn učiniо prеtkоrаk i оtkоrаk prе šutа, rеаgоvао је u

prаvcu upućеnе lоptе 61 put.Ukupnо је rеаgоvао zа upućеnоm lоptоm 421 put.Gоlmаn је rеаgоvао 266 putа u prаvcu lоptе, а 574 putа suprоtnо оd

lоptе.Gоlmаn је rеаgоvао rаniје: • iskоrаkоm 390 putа• оtkоrаkоm 602 putа• mirоvао prе šutа 240 putа

Dеlоvаnjе gоlmаnа iskоrаkоm:• suprоtnо оd lоptе 115 putа• u prаvcu lоptе 50 putа• оdbrаnjеnо 13 šutеvа

Dеlоvаnjе оtkоrаkоm:• suprоtnо оd lоptе 264 putа• u prаvcu lоptе 109 putа• оdbrаnjеnо 39 šutеvа

30 ‌ +


Istоvrеmеnо dеlоvаnjе iskоrаkоm i оtkоrаkоm:• suprоtnо оd lоptе 169 putа• u prаvcu lоptе 63 putа• оdbrаnjеnо 15 šutеvаKаdа је gоlmаn mirоvао prе šutа, rеаgоvао је nа suprоtnu strаnu 13

putа.Kаdа је gоlmаn učiniо оtkоrаk prе šutа, rеаgоvао је suprоtnо оd lоptе

286 putа.Kаdа је gоlman učiniо prеtkоrаk prе šutа, rеаgоvао је suprоtnо оd

lоptе 112 putа.Kаdа је gоlman učiniо оtkоrаk i prеtkоrаk prе šutа, rеаgоvао је suprоtnо

оd lоptе 172 putа.

Ukupnо је rеаgоvао suprоtnо оd lоptе 579 putа.• Kаdа је gоlmаn mirоvао prе šutа, primiо је 126 gоlоvа.• Kаdа је gоlmаn učiniо оtkоrаk prе šutа, primiо је 300 gоlоvа.• Kаdа је gоlmаn učiniо prеtkоrаk prе šutа, primiо је 141 gоl.• Kаdа је gоlmаn učiniо prеtkоrаk i оtkоrаk prе šutа, primiо је 206

gоlоvа.

Ukupnо је primiо 773 gоlа.Dеlоvаnjе gоlmаnа iz mirоvаnjа (pоslе šutа):• bеz dејstvа jedan put• uhvаtiо (оdbiо) lоptu 100 putа• krеnuо u prаvcu lоptе 124 putа• krеnuо suprоtnо оd prаvcа lоptе 15 putа• оdbrаnjеnо 94 šutа

Ukupnо је gоlmаn dеlоvао iz mirоvаnjа 334 puta.Kоd rеаgоvаnjа gоlmаnа rаniје iskоrаkоm ili оtkоrаkоm, gоlmаn

“trоši” vrеmе zа kоје lоptа prеđе оdrеđеnо rаstојаnjе, tаkо dа gоlmаnu оstаје mаnjе vrеmеnа zа intеrvеnciјu, štо је čеstо bаš vrеmе, zа kоје kаsni dа uhvаti ili оdbiје lоptu. Аkо је lоptа upućеnа nа strаnu iskоrаčnе nоgе, gоtоvо је nеmоgućе dа gоlmаn budе uspеšаn.

Rеаgоvаnjе gоlmаnа 574 putа u suprоtnu strаnu оd mеstа gdе је lоptа upućеnа је nајpоrаzniје zа trеnеrsku struku.

+‌31


Оd 122 upućеnа šutа u prvi luk, 89 gоlоvа је primljеnо, а sаmо 33 šutа su оdbrаnjеna.

Оd ukupnо оdbrаnjеnоg 161 јеdаnаеstеrcа, gоlmаn је biо uspеšаn 94 putа, kаd је rеаgоvао nаkоn izvеdеnоg šutа. Kаdа је rаniје iskоrаčiо, оdbrаniо је svеgа 13 šutеvа, а kаdа је оtkоrаčiо оdbrаniо је 39 šutеvа. Kаdа је rеаgоvао istоvrеmеnо i оtkоrаkоm i iskоrаkоm, оdbrаniо је 15 šutеvа

ZАKLJUČАK

Еvidеntirаni brој m о ž е b i t i n а u č n о v а l i d а n, sа zаključkоm: gоlmаn ćе biti uspеšniјi u оdbrаni јеdаnаеstеrcа аkо budе mirаn (nе čini pоkrеt prе izvеdеnоg šutа).

Kоd оdbrаnе gоlа prilikоm izvоđеnjа јеdаnаеstercа gоlmаn čini dvе grеškе. Prvа је, štо gоlmаn vrši prеdviđаnjе, а nе prоcеnjivаnjе. Tо su dvа pојmа, kојi sе čеstо pоistоvеćuјu. Rаzlikа је u tоmе štо sе prеdviđаnjе vrši nа оsnоvu prеthоdnо izvеdеnih rаdnji. Npr: igrаč, izvоđаč јеdаnаеstеrcа uvеk šutirа u јеdnu strаnu, tаkо dа gоlmаn pоlаzi rаniје u tu strаnu, оčеkuјući dа ćе i tоg putа igrаč izvеsti јеdаnаеstеrаc uоbičајеnо. Krеtаnjе gоlmаnа, prе izvеdеnоg šutа, је drugа grеškа kојu оn čini prilikоm izvоđеnjа јеdаnаеstеrcа.

Kоd rеаgоvаnjа gоlmаnа rаniје iskоrаkоm ili оtkоrаkоm, gоlmаn “trоši” vrеmе zа kоје lоptа prеđе оdrеđеnо rаstојаnjе, tаkо dа gоlmаnu оstаје mаnjе vrеmеnа zа intеrvеnciјu, štо је čеstо bаš vrеmе, zа kоје kаsni dа uhvаti ili оdbiје lоptu. Аkо је lоptа upućеnа nа strаnu iskоrаčnе nоgе, gоtоvо је nеmоgućе dа gоlmаn budе uspеšаn.

Dеvеdеsеt čеtiri оdbrаnjеnа јеdаnаеstеrcа iz mirоvаnjа, nајbоlji su pоkаzаtеlji, dа sе јеdаnаеstеrci nајbоljе brаnе iz mirоvаnjа, nаkоn izvеdеnоg šutа. Оvај nаčin brаnjеnjа sе nајbоljе оstvаruје trеningоm.

Оvdе је pоnuđеn јеdаn nаčin trеnirаnjа gоlmаnа, kаkо dа budе mirаn: trеnеr pоstаvi šеst lоpti nа оkо 17 m оd gоlа. Nа 3 – 4 m izа svаkе lоptе, nаlаzi sе pо јеdаn igrаč. Istоvrеmеnо svi krеću prеmа lоpti, а šut izvоdi sаmо јеdаn оd njih, kаkо su sе rаniје dоgоvоrili. Gоlmаn čеkа izvоđеnjе šutа, dа bi rеаgоvао. Kаdа trеnеr vidi dа gоlmаn miruје, svаki put nаkоn izvеdеnоg šutа, еliminišе јеdnоg igrаčа i јеdnu lоptu. Zаtim pоmеrа lоptе zа 1 – 2 m prеmа gоlu i izvоdi vеžbu nа vеć оpisаni nаčin. Tаkо čini svе dоk nе dоđе dо mеstа izvоđеnjа јеdаnаеstеrcа, kаdа је prеd gоlmаnоm јеdаn igrаč i јеdnа lоptа.

Оvо sе rаdi nа mnоgо trеningа, kаkо bi gоlmаn stеkао nаviku, dа svаki put rеаguје prеmа lоpti, nаkоn izvеdеnоg šutа. Tаdа ćе mu stеčеni rеflеks biti blizu uslоvnоg rеflеksа. О оvаkvоm nаčinu trеnirаnjа nајbоljе gоvоri sеntеncа, kоја glаsi “dа sе utаkmicа trеnirа, а nе igrа”.

32 ‌ +


SТАТISТIČKА ОBRАDА PОDАТАKАHILJАDU IZVЕDЕNIH ЈЕDАNАЕSТЕRАCА

SТАТISТIČKА ОBRАDА PОDАТАKА HILJАDU IZVЕDЕNIH ЈЕDАNАЕSТЕRАCА

DЕLОVI GОLА KОЈЕ GОLМАN BRАNI

1. PRVI LUK – VISINА GОLМАNА 2. DRUGI LUK, PRVI PRSТЕN – VISINА UZRUČЕNJА 3. ТRЕĆI LUK, DRUGI PRSТЕN – VISINА ОDRАZА 4. DЕО VАN LUKА

ŠUТ U GОL – 934 LОPТЕ

412 294 106 122

34 14

ŠUТ VАN GОLА – 46 LОPТI

18 ОDBRАNJЕNО – 161 LОPТА

13 83 32 33 PОSТIGNUТО – 773 GОLА

399 211 74 89 RЕАGОVАNJЕ GОLМАNА U PRАVCU LОPТЕ – 421 PUТ

421 RЕАGОVАNJЕ GОLМАNА SUPRОТNО ОD LОPТЕ – 579 PUТА

579

+‌33


LITЕRАTURА

1. Bоžеnkо, А. (1986): Rаd sа mlаđim uzrаsnim kаtеgоriјаmа fudbаlеrа, Spоrtskа knjigа, Bеоgrаd.

2. Dukić, B.(2000): Tеhnički еlеmеnti u fudbаlu, izdаvаč аutоr, Bеоgrаd

3. Јоvić, D. (1967): Vrеdnоst nеrvnо-mišićnе rеаkciје јugоslоvеnskih spоrtistа, Spоrtskа prаksа 11-12.

4. Pеtrоvić, D.(1987): Fizičkе spоsоbnоsti fudbаlеrа, Јugоslоvеnskа škоlа fudbаlа, Bеоgrаd.

5. Rаdоsаv, R.(1998): Tеоriја i mеtоdikа fudbаlа, Fаkultеt fizičkе kulturе, Nоvi Sаd.

6. Rоpеrt, Ј.(1973): Fаktоrskа strukturа brzinskih kvаlitеtа kоd vrhunskih spоrtistа, Јugоslоvеnski zаvоd zа fizičku kulturu, Bеоgrаd.

34 ‌ +



Stručni članak

IDENTIFIKACIJA TALENATA U FUDBALU - PREDLOG BATERIJE MOTORIČKIH I

PSIHOLOŠKIH TESTOVA –

UDK 796.332:159.9.072

Irina Radunoviće-mail: [email protected]

Sažetak: Identifikacija talenata je proces testiranja izabranih parametara pomoću kojih se deca ohrabruju i podstiču da se bave sportovima u kojima imaju najviše izgleda na uspeh. Za testiranje se biraju oni parametri, na osnovu kojih se sa najvećim stepenom verovatnoće mogu predvideti budući kapacite-ti izvođenja, uzimajući u obzir sadašnji nivo zrelosti i pripremljenosti deteta. Predmet, a istovremeno i cilj ovog rada je da se na osnovu dosadašnjih stručnih i naučnih saznanja s jedne strane, kao i aktuelnih mogućnosti koje postoje u našoj fudbalskoj praksi, s druge strane – predloži jedna objektivna, validna, prognostički vredna, relativno jednostavna i laka za primenu (ekonomična) bate-rija testova za identifikaciju talentovanih fudbalskih igrača muškog pola starosti od 12 do 14 godina. Rezimirajući rezultate dosadašnjih istraživanja i preporuke vrhunskih stručnjaka u domenu otkrivanja, identifikacije, selekcije i razvoja fud-balskih talenata, u radu je dat predlog jedne ekonomične, ali multidimenzionalne baterije testova koja bi se koristila u procesu višegodišnje procene i praćenja mladih igrača predpubertetskog i ranog pubertetskog uzrasta. Baterija “pokriva” više različitih dimenzija fudbalskog talenta (od fizičkih i fizioloških karakteristi-ka do psiholoških veština i veštine specifične za fudbal), koje su se pokazale kao uspešni i pouzdani prediktori budućeg fudbalskog izvođenja.

Ključne reči: talenat, identifikacija, fudbal, testovi

UVOD

Talenat je reč koja se često čuje u sportu. Koriste je sportisti, sportski treneri, roditelji, novinari, menadžeri i ostali. Pri tome, svi misle da talenat ne treba posebno objašnjavati, jer se samo po sebi razume da je to visok stepen prirodnih sposobnosti za sport.

36 ‌ +


Postoji više različitih definicija talenta. Jurgen Kozel (prema G. Stojanović, 2005) talenat opisuje kao „ekstremno složen atribut; genetski determinisan, složene strukture i podložan sredinskim uslovima“. Preciznije rečeno, talenat je stepen u kome neka osoba poseduje određene fizičke, fiziološke ili mentalne atribute koji značajno doprinose uspehu u nekom sportu. Obično se smatra da talentovan nije onaj pojedinac koji poseduje prosečan stepen svojstava potrebnih za uspeh u nekom sportu, već onaj koji ta svojstva poseduje u natprosečnom stepenu.

Nesporno je da među decom i mladima uvek ima onih za koje možemo reći da su sportski talentovani. Ali, ključno pitanje je kako te talente otkriti, učiniti to u pravom trenutku i usmeriti ih u one sportove u kojima su njihovi izgledi za vrhunska dostignuća najveći. Zbog toga ozbiljne stručne i naučne institucije koje se bave razvojem i unapređenjem sporta u svakoj zemlji, identifikaciji talenata poklanjaju posebnu pažnju.

Identifikacija talenata je proces testiranja izabranih parametara pomoću kojih se deca ohrabruju i podstiču da se bave sportovima u kojima imaju najviše izgleda na uspeh. Za testiranje se biraju oni parametri, na osnovu kojih se sa najvećim stepenom verovatnoće mogu predvideti budući kapaciteti izvođenja, uzimajući u obzir sadašnji nivo zrelosti i pripremljenosti deteta.

Brian Grasso (2005) smatra da proces identifikacije talenata čine tri specifične kategorije:

• identifikacija talenata• selekcija talenata i • razvoj talenataIdentifikacija talenata pomaže da se ubrza napredovanje izabranih

talentovanih osoba do elitnog nivoa. Osim toga, kroz proces identifikacije talenata, trenažni proces postaje ekonomičniji, racionalniji i efikasniji. Mladi ljudi su zadovoljniji i manje frustrirani, jer su na vreme usmereni u sport koji najviše odgovara njihovoj psihološkoj prirodi i specifičnim sposobnostima koje poseduju. Ali, ne treba zaboraviti da bi identifikacija talenata, bez programa za njihov razvoj, jednostavno bila uzaludno traćenje vremena i sredstava.

Williams i Reilly (2000), Malina, R. (2006), Kluka, D. (2006), kao i većina drugih istraživača, kada govore o prepoznavanju ili identifikaciji talenata prave razliku između sledećih pojmova:

а) Otkrivanje (detekcija) talenata

b) Identifikacija (prepoznavanje) talenata

c) Selekcija (izbor) talenata

d) Razvoj talenata

+‌37

I. Radunović: Identifikacija talenata u fudbalu - predlog baterije motoričkih i psiholoških testova

Detekcija talenata se odnosi na otkrivanje potencijalnih sportista, od-nosno pojedinaca talentovanih za sport koji nisu uključeni u sport. Otkrivanje talentovanih pojedinaca za fudbal ne predstavlja veći problem, jer je fudbal popularan sport i igra ga veliki broj dece. Sasvim je drugačija situacija kod tzv. malih sportova gde je veliki problem dovesti decu u te sportove, odnosno motivisati ih da se njima bave.

Identifikacija talenata predstavlja proces prepoznavanja aktuelnih učesnika (sportista) koji imaju potencijale da postanu vrhunski. Suština ovog procesa jeste prepoznati one pojedince koji su posebno talentovani za sport ko-jim se bave, tj. već na ranim uzrastima imaju određena svojstva koja ih kasnije mogu učiniti elitnim igračima. Za ovaj proces od ključne važnosti je merenje fizičkih, fizioloških, psiholoških i socijalnih svojstava, kao i tehničkih sposob-nosti mladih sportista kako bi se na osnovu rezultata tih merenja predvideo nivo njihovog izvođenja u odraslom dobu.

Razvoj talenata podrazumeva da se talentovanim pojedincima obez-bedi odgovarajuća sredina za učenje i usavršavanje, tako da oni imaju mo-gućnosti da realizuju svoje sportske potencijale. To je sistematski program podrške i treninga u okviru koga se identifikacija može pojaviti u različitim etapama. U poslednje vreme vodeći istraživači na polju sportske nauke svoj interes su pomerili sa ranijeg naglašavanja važnosti otkrivanja i identifikacije talenata na pridavanje veće važnosti procesu vođenja, razvoja i usavršavanja sportskih talenata.

Selekcija talenata obuhvata stalni proces identifikovanja onih pojedi-naca koji imaju nivoe izvođenja potrebne za uključivanje u određene klupske, regionalne ili nacionalne timove ili ekipe. Selekcija uključuje izbor odgovara-jućih (najboljih) igrača ili grupa igača za izvođenje zadatka u datom trenutku (kontekstu).

1. PREDMET I CILJ RADA

Predmet, a istovremeno i cilj ovog rada je da se na osnovu dosadašnjih stručnih i naučnih saznanja s jedne strane, kao i aktuelnih mogućnosti koje postoje u našoj fudbalskoj praksi, s druge strane – predloži jedna objektivna, validna, prognostički vredna, relativno jednostavna i laka za primenu (ekono-mična) baterija testova za identifikaciju talentovanih fudbalskih igrača muškog pola starosti od 12 do 14 godina. Osim činjenice da složenost fudbalske igre zahteva multidisciplinarni pristup, pri izboru baterije testova za identifikaciju fudbalskih talenata u obzir se moraju uzeti:

a) određena ograničenja vezana za raspoloživost i dostupnost potrebne merne opreme i testova,

b) stručnost postojećeg trenerskog kadra,

38 ‌ +


c) objektivnost primenjenih testova, njihova diskriminativnost u odno-su na uspešnost u uslovima igre,

d) jednostavnost procedure zadavanja, izvođenja i ocenjivanja, mogućnost ponovnog periodičnog zadavanja radi praćenja napredovanja,

e) motivaciona vrednost pojedinačnih testova (koliko su interesantni i motivišu mlade sportiste da daju svoj maksimum).

Baterija je namenjena deci ranog pubertetskog uzrasta, jer su karak-teristike koje diskriminiraju talentovane od manje talentovanih igrača na tim uzrastima donekle ujednačene. Značajno se menjaju kada su u pitanju sportisti stari 15, 16 ili više godina.

2. IDENTIFIKACIJA TALENATA

Potvrđeno je da je dobro planiran i organizovan program identifikacije i razvoja talenata ključni faktor uspešnog razvoja svakog sporta. Tako je i u fudbalu. Programi otkrivanja dece talentovane za fudbal, kampovi za mlade fudbalske talente i škole fudbala, danas su uobičajena praksa svakog profesio-nalnog kluba prve lige, kao i svakog regionalnog i/ili nacionalnog fudbalskog saveza. Prednost ranog otkrivanja fudbalskih talenata je ogromna. Što se igrač-ki talenat ranije prepozna, ostaje više vremena da se on uz prvoklasne trenere bolje obuči i pripremi za vrhunska igračka dostignuća.

Williams i Reilly (2000) identifikaciju talenata u fudbalu opisuju kao proces prepoznavanja onih pojedinaca koji imaju potencijal da postanu elitni igrači. To je predviđanje budućeg izvođenja na osnovu merenja fizičkih, fizioloških, psiholoških i socioloških atributa, kao i tehničkih sposobnosti.

Bez obzira što u nekim zemljama sveta postoji prilično jedinstven, struktuiran i sistematičan pristup identifikaciji sportski nadarenih mladih oso-ba, kada je u pitanju fudbal, tehnike i pristupi su veoma različiti. Ako se ana-lizira stručna periodika iz oblasti identifikacije talenata u fudbalu, uočavaju se velike razlike, kako u metodama identifikacije, tako i u parametrima koji se procenjuju i smatraju značajnim prediktorima buduće fudbalske uspešnosti.

2.1 Dosadašnja istraživanja

Sportska nauka je otkrivanju, identifikaciji, selekciji i razvoju talenata uvek posvećivala značajnu pažnju. Takvo interesovanje diktirala je sportska praksa tražeći odgovore na brojna pitanja: Šta sportistu čini šampionom? Da li se budući šampioni u nekom sportu mogu otkriti već u ranom uzrastu? Šta je to sportski talenat? Da li se talenat za sport nasleđuje ili razvija? Postoje li po-uzdani prediktori vrhunskog sportskog izvođenja? Da li se može utvrditi jedan univerzalni model identifikacije talenata u sportu uopšte, ili svaki sport zahteva utvrđivanje za njega specifičnog modela? Do koje mere proces identifikacije

+‌39


talenata u sportu može biti objektivan i pouzdan? Da li je i zašto identifikacija i razvoj talenata interes svake zemlje? Postoje li uspešni modeli identifikacije i razvoja talenata? Da li je razvoj i identifikacija sportskih talenata nacionalni interes svake zemlje? itd.

Više od tri decenije istraživači pokušavaju da daju odgovore na nave-dena i mnoga druga pitanja. Međutim, jedino se može pouzdano zaključiti da nema jasnih, potpunih i konačnih odgovora. Bez obzira što se sedamdesetih godina prošlog veka u proces identifikacije talenata uključuje naučni pristup, u mnogim zemljama taj proces se odvijao i verovatno se još uvek odvija sti-hijski, spontano, bez utvrđenog sistema merenja i kontrole. Govoreći o siste-mima identifikacije talenata, Kluka (2006) smatra da se oni mogu svrstati u tri grupe:

1. Sistematski vladini sistemi (pristupi) – Postojali su u zemljama biv-šeg sovjetskog bloka i u Kini. Projektovani su od strane sportskih stručnjaka iz vodećih naučnih institucija datih zemalja.

2. Sistematski nevladini sistemi – Takvi sistemi egzistirali su u više zemalja, a posebno su bili karakteristični za tenis i plivanje. Oni su uključiva-li dobro struktuirane programe za različite starosne grupe i razvijenu mikro-strukturu identifikacije i podsticanja napredovanja talenata kroz ustanovljeni sistem.

3. Nesistematski pristupi – To su donekle slučajni sistemi identifikaci-je talenata bez posebno razrađenog pristupa. Talenti su se otkrivali na časovi-ma fizičkog vaspitanja (od strane nastavnika), u klubovima (od strane trenera) ili na neki drugi način, ali nije postojao definisan sistem za njihov dalji razvoj i praćenje.

Treba napomenuti, da je prema mišljenju većine savremenih sport-skih naučnika, bivša Nemačka Demokratska Republika (DDR), imala naj sis-tematičniji model identifikacije i razvoja sportskih talenata. Program otkrivanja talenata koji je postojao u toj zemlji predstavljao je osnovni stub njenog uspeha na međunarodnoj sportskoj sceni. Taj uspeh je naročito bio vidljiv u individu-alnim sportovima kao što su: atletika, plivanje, boks itd. U novije vreme, pri-premajući se za letnje Olimpijske igre 2000, Australija je u svoj sistem identifi-kacije i razvoja talenata (TID) ugradila mnoge elemente i pozitivna iskustva iz DDR sistema. Po pristupu izgradnje kvalitetnog sistema identifikacije i razvoja talenata, Australija je dodatno bila motivisana činjenicom da među pet vodećih sportskih nacija (SAD, Rusija, Kina, Nemačka) ona ima najmanji broj mla-dih, uzrasta od 10 do 14 godina. Dok Kina raspolaže sa približno 120 miliona mladih uzrasta od 10 do 14 godina, taj broj u Australiji je svega 1.3 miliona. Zato Australija, daleko više od Kine, zavisi od sistematskog pristupa identifi-kaciji talenata. Taj proces mora biti ekonomičan, naučno zasnovan i uspešan. Dok je Nemačka posle ujedinjenja ostavši bez DDR sistema za identifikaciju

40 ‌ +


talenata, beležila stalan pad u broju osvojenih medalja na poslednje tri letnje OI (1992 - 10.6%; 1996 – 7.4% i 2000 – 5.4%), Australija je uz po moć novog TID sistema beležila stalan uspon (3.2%; 4.1%; 6.3%: Rutten & Zeimainz, 2004 - prema Kluka 2006).

2.1.1. Struktura talenta za fudbal

Ne čekajući da se na državnom nivou usaglase gledišta i usvoji naučno fundiran sistem za identifikaciju talenata, veliki profesionalni fudbalski klubo-vi su godinama razvijali sopstvene sisteme (načine) otkrivanja i razvoja talena-ta. Oni su traženje i identifikaciju talenata najčešće prepuštali svojim iskusnim skautima i trenerima. Svoje višegodišnje iskustvo u potrazi za budućim fud-balskim šampionima oni su pretočili u akronime koji odražavaju njihovo shva-tanje ključnih determinanti budućeg uspeha. Na primer, fudbalski klub Ajax iz Amsterdama za skauting mladih talenata koristio je akronim TIPS: tehnika, inteligencija, ličnost i brzina. Alternativne liste uključuju TABS (tehnika, stav, ravnoteža, brzina) i SUPS (brzina, razumevanje, ličnost, veština). Iako ova-kve procene fudbalskog talenta nisu naučno zasnovane, one ipak daju osnovne smernice o tome koje su to fizičke, motoričke, tehničke veštine i sposobnosti, kao i faktori ličnosti bitni za uspešnost u fudbalskom sportu.

Najnovije istraživanje tima japanskih stručnjaka (Nishijama et al. 2001) takođe se bavilo procenom strukture fudbalskog talenta mladih igrača od stra-ne licenciranih fudbalskih trenera. Ukupno 243 fudbalska trenera procenjiva-li su važnost pojedinačnih indikatora šest oblasti fudbalskog talenta kod 504 mlada igrača različitog takmičarskog nivoa: telesna građa, fizičke i motoričke sposobnosti (12 stavki); pojedinačne motorne veštine (12 stavki); pojedinač-ne taktičke veštine (11 stavki); trenabilnost; inteligenciju i ličnost. Rezultati kvalitativne i faktorske analize pokazali su da strukturu fudbalskog talenta mladih, prema proceni trenera, čine tri glavna faktora:

• Faktor fizičke i motoričke sposobnosti (brzina, izdržljivost, snaga, okretnost, koordinacija);

• Faktor pojedinačnih motornih veština (dribling, dodavanje, prijem lopte, fizički kontakt, oduzimanje lopte) i

• Faktor pojedinačnih taktičkih veština (brzina procene i odlučivanja, ofanzivne veštine, defanzivne veštine i razumevanje taktike).

Da bi utvrdili osnovne komponente fudbalskog talenta istraživači su najčešće kod mladih fudbalera različitog kalendarskog i/ili biološkog uzrasta, različitog takmičarskog nivoa i nivoa majstorstva, merili antropometrijske, fi-ziološke (funkcionalne), fizičke, motoričke i psihološke karakteristike. Cilj takvih merenja bio je da se utvrdi po kojim faktorima se razlikuju mladi igrači različitog nivoa uspešnosti i da li oni mogu biti pouzdani prediktori njiho-vog daljeg sportskog razvoja. Takva istraživanja su u početku bila uglavnom

+‌41


jednodimenzionalna (meren je samo jedan ili dva prostora). Današnja istraži-vanja su multidimenzionalna i multivarijantna, jer uvažavaju činjenicu da je fudbalski talenat veoma složene prirode i da se ne može prepoznati samo na osnovu intuitivne procene iskusnih trenera, ili merenjem samo antropometrij-skih ili nekih drugih pojedinačnih karakteristika, već zahteva analizu mnoštva fizičkih, fizioloških, motoričkih, sredinskih, socijalnih i psiholoških faktora.

Da je identifikacija talenata u fudbalu i drugim timskim sportovima složenija nego u individualnim sportovima kao što su veslanje, biciklizam, atletika, gimnastika, slaže se većina savremenih sportskih istraživača (Reilly et al., 2000; Williams i Relly, 2000; Hoare, D. i Warr, C., 2000; Vaeyens, R. et al., 2006; Malina, R. et al, 2007). Oni ističu da je talenat u navedenim in-dividualnim sportovima uspešno povezan sa antropometrijskim, fiziološkim i motoričkim atributima. U slučaju fudbala, na scenu stupaju i faktori kao što je smisao za igru, igračka inteligencija (razumevanje taktike, brzina procene i odlučivanja), faktori tima (koherentnost, kohezivnost), sociološki faktori (po-rodica, kvalitet i uslovi treniranja), itd.

Nakon opsežnog pregleda literature o istraživanjima u kojima su utvr-đivane psihološke karakteristike mladih fudbalera različitog uzrasta, takmi-čarskog nivoa (uspešnosti) i/ili nivoa veštine, Moriss, T. (2000) je zaključio da među njima nema saglasnosti u pogledu prediktivne vrednosti pojedinih psi-holoških atributa. To je delimično uslovljeno i primenom različitih psiholoških testova od kojih neki nisu bili dovoljno validni i pouzdani, merenja su često vr-šena na odraslim elitnim fudbalerima, a utvrđeni psihološki profili su korišće-ni kao kriterijumi za identifikaciju mladih talentovanih igrača uzrasta od 12, 14 ili 15 godina. Jasno je da se psihološke karakteristike odraslih fudbalera ne mogu očekivati kod talentovanih mladih igrača. Još uvek nije dat odgovor da li iste psihološke karakteristike dovode do uspeha kod mladih i kod seniorskih igrača, da li one ostaju stabilne u periodu od adolescencije do odraslog doba imajući u vidu da se upravo za vreme adolecencije odvija najintenzivniji psiho-loški razvoj i sazrevanje. Po Morissovom mišljenju transverzalna istraživanja na uzorcima odraslih fudbalera ne mogu da se koriste za identifikaciju talenata kod adolescenata. Mladim fudbalerima treba obezbediti trening psiholoških veština, a psihološka istraživanja trebaju biti mnogo obuhvatnija i sofisticira-nija. On preporučuje longitudinalna ili kvazi-longitudinalna istraživanja kako bi se ustanovilo da li su iste psihološke varijable važne za vrhunska izvođenja kroz proces razvoja i da li psihološke varijable merene tokom adolescencije mogu predvideti izvanredno izvođenje u odraslom dobu.

Pregledom istraživanja perceptivnih veština fudbalera, Williams (2000) je zaključio da se uspešni igrači značajno razlikuju od manje uspešnih po svo-jim sposobnostima. Uspešnije se prisete i prepoznaju obrasce igre, odnosno po sposobnosti da dešifruju, izvuku i prepoznaju za sport specifične informacije i

42 ‌ +


da na osnovu tih ranih signala uspešno anticipiraju dalji tok događaja na tere-nu. Takođe, između uspešnih i manje uspešnih fudbalera, otkrivene su i razlike u strategijama vizuelnog pretraživanja terena i u pokretima očiju, a one zavise da li posmatraju ceo teren (11 na 11 igrača) ili određene mikrosituacije igre (1 na 1, 3 na 3). On je zaključio da su perceptivne sposobnosti koje su inače povezane sa prirodom dugoročne memorije igrača, od presudne važnosti za njihovu sposobnost prostorne ili događajne anticipacije u igri, da ih treba kroz posebne programe trenirati i koristiti kao indikatore za identifikaciju potenci-jalnih talenata u fudbalu.

Zanimljivo je spomenuti rezultate studije Falka i saradnika iako je ona izvedena na mladim vaterpolistima. Generalizacija je moguća jer se radi o timskom sportu u kome je, kao i u fudbalu, od posebne važnosti proceniti smi-sao ili osećaj za igru. Ispitujući varijable koje mogu pomoći u procesu selek-cije mladih vaterpolo igrača za dalja vrhunska dostignuća u ovom sportu, Falk i saradnici (2004) su otkrili da je igračka inteligencija, uz većinu plivačkih zadataka i sposobnost driblinga, predstavljala jedan od najvažnijih prediktora njihovog daljeg napredovanja. Zato oni preporučuju da se u procesu selekcije mladih vaterpolista manje koriste plivačke varijable, a da se veći naglasak sta-vi na procenu njihove igračke inteligencije.

U svom multidisciplinarnom pristupu identifikaciji talenata u fudbalu, Reilly i sar. (2000) su na uzorku 16 elitnih i 15 subelitnih mladih engleskih fud-balera prosečne starosti 16.4 godine merili 15 antropometrijskih, 8 fizioloških, 3 psihološke i 2 specifične fudbalske varijable. Multivarijantnom analizom su utvrdili da su najdiskriminativnije od svih mera bile: agilnost, vreme sprinta na 30 m, ego orijentacija (manja ego orijentacija, izrazitija orijentacija na zadatak, majstorstvo, kvalitet) i sposobnost anticipacije u situaciji 1 na 1. Elitni igrači takođe su bili i značajno lakši (mršaviji), imali su veću aerobnu sposobnost i bili su mnogo tolerantniji na zamor. Takođe su bili bolji u driblingu, ali ne i u šutiranju. Oni su zaključili da se njihova test baterija može uspešno koristiti u svrhu selekcije mladih igrača za specijalizovane razvojne programe namenje-ne talentima u fudbalu. Pristup identifikaciji talenata u fudbalu mora biti mul-tivarijantni, tj. baterije testova moraju uključivati antropometrijske, fiziološke i psihološke mere.

Sa ovom ocenom slaže se i R. Malina (2006) navodeći da su za fudbal važne sledeće karakteristike:

• fizičke – veličina, muskulatura, kompozicija tela

• fiziološke – aerobne, anaerobne, brzina, snaga

• za sport specifične veštine – kontrola lopte, dribling, dodavanje, šutiranje

+‌43


• perceptivno-kognitivne veštine – anticipacija, vizuelno pretraživanje, prepoznavanje šablona (obrazaca) igre

• psihološke veštine – veštine borbe, motivacija, pažnja• „Igračka inteligencija“Grupa istraživača predvođena Vaeyensom R. i Malinom R. (2006) zapo-

čela je petogodišnji projekat u Gentu sa ciljem da ustanovi model za selekciju mladih fudbalera u Belgiji. Oni su jednom godišnje tokom pet uzastopnih go-dina testirali antropometrijske karakteristike (visina, težina, 11 kožnih nabora, 2 dijametra), funkcionalne sposobnosti (snaga, aerobna izdržljivost, anaerobni kapacitet), specifične fudbalske veštine (slalom dribling, lob dodavanje, preci-znost šutiranja, žongliranje) i biološku zrelost mladih igrača. Osim što su igrači uzrasta od 12 do 16 godina po kalendarskoj starosti podeljeni u četiri starosne grupe: 13 god. n=117; 14 god. n = 136; 15 god. n= 138; 16 god. n = 99, oni su i prema kvalitetu izvođenja i takmičarskom nivou podeljeni u 3 grupe: elitne, subelitne i neelitne. Za sve igrače je utvrđena biološka, tj. skeletna zrelost, a razlika između hronološke i skeletne starosti korišćena je kao kovarijat u analizi, jer su dečaci ubrzane biološke starosti (akceleranti) generalno bolje izvodili nego dečaci čija se hronološka i biološka starost podudarala (normalni), ili oni čija je biološka starost kasnila za hronološkom (retardanti). Koristeći metode multiva-rijantne analize, autori su utvrdili da je identifikacija talenata u timskom sportu kao što je fudbal složena i zato zahteva multivarijantni pristup. Procena mladih igrača se usložnjava zbog individualnih razlika u brzini rasta, u funkcionalnim sposobnostima i motornim veštinama tokom puberteta.

Diskriminativni faktori među mladim igračima varirali su u skladu sa vremenom i tempom adolescentnog rasta. Status zrelosti (tj. razlika između skeletne i hronološke starosti) značajno je uticao na antropometrijska svojstva u svim takmičarskim grupama (elitni, subelitni, neelitni). Biološka zrelost zna-čajno se odrazila i na snagu, kapacitet i fleksibilnost igrača od 14 i 15 godi-na, kao i na brzinu sprinta i kardiorespiratornu izdržljivost igrača od 15 i 16 godina. Međutim, biološka zrelost značajno je uticala na specifične fudbalske veštine samo kod 14-godišnjih igrača. Ova studija je pokazala da se elitni i neelitni mladi fudbalski igrači značajno razlikuju po funkcionalnim sposob-nostima i specifičnim fudbalskim veštinama (lobing, dribling, žongliranje). Brzina i fudbalska tehnika bile su značajne diskriminativne karakteristike kod igrača od 13 i 14 godina, dok je aerobna izdržljivost bila mnogo važnija kod 15 i 16-godišnjih igrača. Snaga i izdržljivost trupa, adipoziti (suma kožnih nabo-ra), brzina (kružni sprint i 30 m letećim startom) i dribling, takođe su bili važni diskriminativni faktori kod 15-godišnjih igrača. Dakle, brzina se pokazala kao diskriminativni faktor između takmičarskih nivoa u okviru sve četiri starosne grupe, jer su elitni igrači u svakoj od njih imali bolje sprinterske sposobnosti, dok su razlike bile najočiglednije kod igrača uzrasta od 13 i 14 godina. Autori zaključuju da identifikacija i razvoj talenata u fudbalu predstavlja dinamički

44 ‌ +


proces i u obzir se moraju uzeti različite sposobnosti mladih koji se razlikuju po brzini sazrevanja i napredovanja.

Navedene studije pokazuju da se identifikacija i razvoj talenata u fud-balu i drugim timskim sportovima usložnjava zbog značajnih varijacija u rastu i sazrevanju (posebno na mlađim pubertetskim uzrastima), zbog činjenice da se karakteristike koje pouzdano diskriminiraju talentovane od manje talento-vanih pojedinaca menjaju u zavisnosti od starosti igrača, kao i zbog uticaja nekih drugih varijabli koje je teško kvantifikovati i kontrolisati (osećaj za igru, igračka inteligencija, koherentnost tima, raspoloživost kvalitetnog trenažnog procesa itd), ali i zbog činjenice da kvantitativne mere sposobnosti (najčešće primenjene baterije testova) ne obavljaju dobro posao evaluacije fudbalskih igrača mlađih od deset godina. Imajući to u vidu Tom Turner OYSAN, direk-tor za treniranje i razvoj fudbalera, predlaže da se kod igrača od devet i deset godina i mlađih, procenjivanje talenata ne vrši na osnovu učinka na testovima pojedinačnih veština, već na osnovu praćenja i posmatranja njihovog pona-šanja tokom realne igre. On smatra da procenjivanje snaga i slabosti igrača u autentičnim okolnostima, ne samo da obezbeđuje informaciju koji igrač može „stvarno“ da igra fudbal, već takođe trenerima pruža mogućnost da ustanove one domene koji nedostaju ili su smetnje dobrom izvođenju i daljem napredo-vanju. Za opservaciju igrača mlađih od 10 godina Turner predlaže utakmice 2 na 2, 2 na 2 + 1, 3 na 3, 3 na 3 + 1, 4 na 4 i 5 na 5. Za procenu igrača od 9 i 10 godina najbolja opcija je takmičenje 5 na 5, dok za igrače starije od 10 godina, utakmice 8 na 8 i 11 na 11 treba koristiti kao dopunu posmatranjima igre 5 na 5.

Pošto igrači ispod 10 godina nemaju razvijen osećaj za grupnu taktiku, Turner smatra da prilikom evaluacije njihovog fudbalskog talenta, treneri koji ih posmatraju tokom „žive igre“, treba da se usredsrede na pojedinačne tehnič-ke i taktičke domene kao što su: Da li igrač razume koji je cilj napada, a koji odbrane? Da li ima formiran osećaj fudbalskog pravca (direkcije)? Da li igrač pokušava i uspeva da kontroliše loptu? Da li je igrač opušten kada dribla loptu? Da li igrač pokušava da koristi različite površine kada vodi ili šutira loptu? Da li igrač koristi obe noge? Da li igrač napada otvoren prostor? Da li igrač poseduje tehničke veštine da savlada protivnika i zadrži loptu u posedu? Da li se igrač premešta i ubacuje u otvoren prostor da bi primio pas? Da li se igrač prirodno kreće u skladu sa igrom, ili udari loptu i dalje stoji? Da li igrač postiže golove? Da li igrač prirodno traži mogućnost da postigne gol i da li ima viziju i tehniku da to učini? Da li igrač pokušava da povrati loptu kada je ona u posedu drugog tima?

Za procenu igrača starijih od 10 godina, pored navedenih Turner pre-poručuje još 12 dodatnih kriterijuma. Neki od njih odnose se na razumeva-nje rasporeda na terenu, mobilnost tokom igre, lakoću prebacivanja sa napada na odbranu, način skeniranja terena, brzinu igre, odlučivanje i anticipaciju,

+‌45


pojedinačne veštine odbrane, grupne veštine odbrane (kako pomaže saigra-čima i timu), fizičke kvalitete, psihološke kvalitete (koačibilnost, kompetitiv-nost, intrinsička motivacija, takmičarska orijentacija, sportski ciljevi, ostala interesovanja) itd.

Ne treba zaboraviti najnovije pristupe identifikaciji talenata i vr-hunskom sportskom izvođenju koji koriste genetski bazirane tehnolo-gje. Raspravljajući o ulozi gena u identifikaciji talenata u sportu, Brad McGregor (2006) navodi niz različitih istraživanja u kojima se procenju-je stepen naslednosti pojedinih antropometrijskih i fizioloških svojstava važnih za vrhunsko sportsko izvođenje. Ova istraživanja ponovo su po-krenula staru debatu o udelu faktora nasleđa nasuprot faktorima sredine i vaspitanja. Neki istraživači veruju da postoji „sportski gen“ i da on može doprineti da se predvidi talenat već u ranom uzrastu. Međutim, ova teorija nije verodostojna, jer su Perusse i sar. krajem 2002. godine (prema McGregor, 2006) identifikovali 90 različitih gena koji čine ljudsku genet-sku mapu za izvođenje.

Kada se razmatra upotreba genetskih tehnologija u identifikaciji tale-nata, onda se obično govori u kom stepenu su fizičke sposobnosti i fiziološke karakteristike determinisane genetskim sastavom (mejk apom). Aerobno izvo-đenje i VO2max u literaturi se navode kao svojstva koja su visoko genetski determinisana. Međutim, ne treba zaboraviti da se procena njihove urođeno-sti kretala od 90% u periodu 1970-ih do današnjih 50% (Hohmann i Seidel, 2003 – prema McGregor, 2006). Isto tako Patel i Greydanus (2002 – prema McGregor, 2006) ističu da je srčana struktura pojedinca i njegov odgovor na kardio-pulmonalno vežbanje od 30 do 70% genetski uslovljena. Neki istraži-vači (npr. Hopkins, 2001) iznose da se sveukupni doprinos genetskih faktora na izvođenje može proceniti na oko 50% i isto toliko na varijacije u odgovoru pojedinaca na trening. Ipak, ovakvo gledište 50:50 ne dele svi, navodeći argu-ment da je npr. visina 80% genetski determinisano svojstvo. Iako su genetska istraživanja u oblasti sporta tek u povoju, danas su na raspolaganju genetske provere ACTN3 gena koji se nalazi u brzim mišićnim vlaknima. Kompanije koje sprovode testiranje ACTN3 gena tvrde da mogu pružiti uvid u izbor naj-podesnijeg sporta i takmičenja u kome se može ostvariti najbolji rezultat. Bez obzira na ove činjenice, većina sportskih stručnjaka smatra da je prilično na-ivno koristiti samo jedan gen kao smernicu za izbor sporta i takmičarskog ni-voa, imajući u vidu, ne samo složenu interakciju između gena, već i između genetike i okruženja.

Genetska istraživanja mogu da se koriste i za individualizaciju trenaž-nih programa kako bi oni odgovorili genotipu svake osobe. U nekim klubovi-ma već se vrši DNA testiranje onih gena koji su povezani sa treningom. Tako timovi Manly Sea Eagles ragbi lige (Dennis, 2005 - prema McGegoru, 2006) kod svojih igrača testiraju 11 gena povezanih sa izvođenjem da bi im sačinili

46 ‌ +


trenažne programe koji su prilagođeni njihovom genotipu. Ali, to je samo 11 od 90 identifikovanih gena koji utiču na izvođenje, i njihovo poznavanje ne može pružiti punu informaciju za adekvatno dizajniranje trenažnih programa. U zaključku svoga rada o korišćenju genetskih tehnologija u procesu identifi-kacije talenata, McGregor ističe da su ove tehnologije korisne i da će genetska istraživanja svakako postati deo sporta. Ostaje da se odgovori na niz etičkih i drugih pitanja vezanih za njihovu implementaciju i kontrolu.

Gapon, T. (2005) ističe, da se među stotinama različitih faktora koji se pominju kao determinante uspeha u fudbalu, mogu izdvojiti sledećih osam koje dosledno navode treneri, fudbalski skauti, sportski psiholozi i drugi:

• strategije vizuelnog pretraživanja – perceptivne sposobnosti• donošenje odluka• anticipacija• motivaciona orijentacija• šutiranje• dribling• aerobna sposobnost i• anaerobna sposobnostOvih osam karakteristika mogu se grupisati u tri specifične kategorije:

psihološke, fiziološke i sposobnosti specifične za fudbal. Među stručnjacima za fudbal vlada mišljenje da su ipak najvažniji oni faktori koji se odnose na izvođenje specifičnih fudbalskih veština. Tako Reily i Holmes (Gopon T, 2005) ističu da su za procenu veštine igre ključne sledeće tri komponente: šutiranje, kontrola lopte i dribling.

Iako su predmet ovog rada upravo one sposobnosti dece koje se mo-gu nazvati specifičnim fudbalskim veštinama i koje relativno jednostavno, dovoljno pouzdano i objektivno mogu proceniti fudbalski treneri uz po-moć svojih stručnih saradnika, sledi kratak opis i onih sposobnosti koje se smatraju osnovnim psihološkim i fiziološkim komponentama uspeha u fudbalu.

Dribling je akt pomeranja lopte stopalima ka slobodnom prostoru zao-bilazeći odbrambene igrače.

Kontrola lopte je akt kontrolisanja brzine i pravca kretanja lopte to-kom driblanja, prijema i šutiranja, što je čin šutiranja lopte nogom ka golu.

Postoji više metoda za procenu kontrole lopte i driblinga, ali je slalom dribling najpopularniji način. Slalom dribling je dribling cik - cak putanjom sa loptom oko čunjeva od početne tačke do ciljne linije i nazad. Cilj ove vežbe je da se zadatak izvede brzo (pošto se vreme meri) i efikasno (pošto se igrač kažnjava za svaki oboreni čunj).

+‌47


Procena veštine šutiranja zahteva da fudbaler šutira loptu sa distance od oko devet metara prema metama koje su postavljene u okviru gola. Igrač ima na raspolaganju onoliko lopti koliko ima meta.

Za svaku pogođenu metu dobija nagradne poene. Za procenu indivi-dualne tehnike u fudbalu izuzetno su važne sledeće kognitivne karakteristike: donošenje odluka, anticipacija i perceptivne sposobnosti.

Donošenje odluka u fudbalu predstavlja proces razmišljanja o određenim akcijama kao što su dribling, dodavanje ili šutiranje, a zatim njihovo izvrša-vanje. Williams A. M. (prema Gopon, T. 2005) smatra da se mladi, uzrasta od 7 do 9 godina mogu razlikovati kao manje ili više vešti fudbaleri, upravo na osnovu njihovih sposobnosti donošenja odluka.

Anticipacija predstavlja sposobnost predviđanja (neki to zovu i instin-ktom) gde će saigrači ili protivnički igrači odigrati sa loptom, ili u kom pravcu će trčati. Sposobnost da se čita igra i anticipiraju namere protivnika, predstav-lja važnu karakteristiku talentovanog fudbalera.

Tokom testiranja sposobnosti anticipacije i donošenja odluka kod fud-balskih igrača pažljivo se prate i analiziraju pokreti njihovih očiju. Pokreti očiju su presudni za prepoznavanje, analizu i interpretaciju vizuelnih infor-macija kao što su položaji odbrambenih igrača ili potencijalne zone slobodnog prostora. Pokreti očiju, tj. strategije vizuelnog pretraživanja su ključ za dobro odlučivanje i anticipaciju, a definišu se i kao perceptivne sposobnosti.

Identifikacija talenata u fudbalu uključuje i psihološki profil igrača, odnosno prepoznavanje i analizu karakteristika njihove ličnosti koje utiču na (olakšavaju ili otežavaju) učenje, trening i takmičenje. Za fudbalera njegova motivaciona orijentacija u igri predstavlja najvažniju psihološku karakteri-stiku. Moris ističe da motivaciona orijentacija može biti usmerena na zadatak (task-orientation) ili na rezultat (ego orientation). Igrač orijentisan na zadatak fudbalom se bavi iz ljubavi, zato što voli igru samu po sebi, zato što želi da uči i unapređuje svoju veštinu. Ego-orijentisani igrači fudbalom se bave kako bi podigli nivo svog samopoštovanja, unapredili svoj socijalni status, potvrdili sebe kroz pobede. Isto tako, treneri traže one igrače koji poseduju samokon-trolu u situacijama stresa i pritiska, koji imaju kontrolu nad svojom pažnjom, imaju samopouzdanja i u stanju su da se suprotstave svim distraktorima koji kvare njihovo izvođenje.

Procena fizioloških parametara predstavlja važnu komponentu iden-tifikacije fudbalskih talenata. Dok fudbalski stručnjaci u nekim zemljama, kao što su Francuska i Danska, smatraju da fiziološkim karakteristikama igrača na mlađim uzrastima ne treba pridavati posebnu pažnju, u Americi veruju da su upravo aerobne i anaerobne sposobnosti ključne.

Aerobna sposobnost po mišljenju Suttona (Gopon, 2005) predstav-lja sposobnost velikih grupa mišića sportiste da proizvedu maksimalni unos

48 ‌ +


kiseonika i održe njegov protok kroz mišiće da bi nastavili naporan rad. Aerobna sposobnost je integralna komponenta fudbalske sposobnosti, pošto je kroz fudbalski meč evidentna dominacija kretanja igrača: stvaranje prostora za saigrače, praćenje protivnika trčanjem i provera prilikom dodavanja. Za proce-nu aerobnih sposobnosti sportista obično se koristi VO2 sub.max. test.

Anaerobni kapacitet je sposobnost sportiste da radi sa maksimal-nim kapacitetom u kratkim vremenskim periodima i da minimizira količinu mlečne kiseline koja se proizvodi kada se dostigne anaerobni prag, odno-sno, insuficijentan nivo kiseonika koji je na raspolaganju mišićima koji rade. Anaerobna sposobnost je, takođe, integralni deo fudbalskog kretanja tokom utakmice. Na primer, kada skače na loptu da bi je udario glavom, igrač mora biti u stanju da u veoma kratkom trenutku ubrza kretanje svoga tela nagore. Zbog toga, Sutton veruje da vertikalni skok predstavlja najjed-nostavniji i najefikasniji test za procenu anaerobnih sposobnosti fudbalskih igrača.

Mada se mišljenja stručnjaka o tome kada treba započeti sa otkriva-njem i identifikacijom talenata za fudbal prilično razlikuju, ipak se najčešće spominje period od 9 do 12 godine. Aleksić V. i Janković S. (2006) navode da se početna selekcija u fudbalu odvija od drugog do šestog razreda osnovne škole (ili od 8. do 10. godine), ali se za nju ne koriste testovi, već je pre u pita-nju subjektivna procena „situacione inteligencije, odnosno brzine orijentacije u različitim situacijama igre, zatim nivo brzinsko-snažnih sposobnosti, tehni-ke, voljnih osobina, odnosno zalaganja, samopouzdanja, agresije...“ (Aleksić, V., Janković, S, 2006, str. 365). Već u drugoj fazi selekcije, koju pomenuti autori nazivaju selekcijom u procesu obučavanja, može se započeti sa prime-nom testova kojima se otkrivaju potencijalni fudbalski talenti i koji mere one sposobnosti koje deca tog uzrasta poseduju, ali naravno ne u istom stepenu razvijenosti.

3. NAJČEŠĆE PRIMENJENE BATERIJE TESTOVA ZA IDENTIFIKACIJU DECE TALENTOVANE ZA FUDBAL

Pregledom navedenih i drugih istraživanja posvećenih otkrivanju, iden-tifikaciji, selekciji ili razvoju talenata u fudbalu ili srodnim timskim sportovi-ma (naročito radova Rellya i sar., Gapona, Maline i sar, Vaeyensa i sar, Frankla D., Villiamsa A.), dolazi se do zaključka da najčešće korišćene baterije testova za procenu fudbalskog talenta igrača od 12 do 14 godina starosti obično pokri-vaju sledeće domene:

1. Fizičke karakteristike ili antropometrijski profil – somatotip: Procenjuje se na osnovu mera telesnih dimenzija (visina, težina, kožni nabori, dijametri, obim ekstremiteta)

+‌49


2. Status zrelosti – odnos kalendarske i skeletne (biološke starosti)

3. Fiziološki profil ili funkcionalne sposobnosti - anaerobne sposobnosti: a) 505 agility testb) sprint na 30 m c) T-Test (speed&agility)d) ponovljeni sprintevi ili brzinska izdržljivost (300 m trčanja podelje-

nog na 5 kružnih sprinteva od po 10, 20, 30, 40 i 50 m u sukcesiji)e) skok u vis iz mesta (eksplozivna snaga).

Fiziološki profil obično ne uključuje ni jedan test aerobne izdržljivosti, jer ta sposobnost diskriminira igrače po fudbalskoj uspešnosti tek na uzrastima od 15 i više godina starosti.

4. Veštine specifične za fudbal:a) Test driblingab) Test dodavanja / zaustavljanja c) Test šutiranja

5. Psihološki profila) Motivaciona orijentacija (Ego orijentacija ili orijentacija na za-

datak; meri se TEOSQ upitnikom, Duda, 1989);b) Test sportske takmičarske anksioznosti (SCAT, Martens, 1975) c) Test psiholoških veština borbe (ACSI, Smith et al, 1994) Test je

za primenu na našoj populaciji preveden u Republičkom zavodu za sport (Bačanac, 2005) i za njega još uvek ne postoje norme.

6. Perceptivno-kognitivne veštine Za procenu kognitivnih sposobnosti koje značajno determinišu uspeh u

učenju i izvođenju tehnike i taktike fudbala ne postoje specifični testovi name-njeni proceni tzv. „sportske inteligencije“ (a diskutabilno je da li takva sposob-nost uopšte i postoji), već se različiti autori snalaze na razne načine i uglavnom koriste neke od testova iz domena prostorno-perceptivnog faktora (npr. testove perceptivne identifikacije, edukacije spacijalnih relacija itd.) i bar jedan test opšte intelektualne sposobnosti.

Za procenu perceptivno kognitivnih veština samo retki autori koriste te-stove anticipacije, vizuelnog pretraživanja i prepoznavanja šablona (obrazaca) igre, dok ih ostali izbegavaju jer su vrlo složeni i zahtevaju posebno obučene trenere, psihologe i druge stručnjake koji bi ih konstruisali tako da zadovolja-vaju sve kriterijume dobrih testova. Na primer, za test anticipacije potrebno je da se pripreme video klipovi (filmići) u kojima su prezentovane simulacije

50 ‌ +


igre 1 na 1, 3 na 3, 6 na 6, 11 na 11. Obično ti testovi sadrže po 30 takvih video klipova, a od fudbalera se traži da anticipiraju pravac protivnikovog driblinga, pasa, trčanja ili nešto drugo. Slično je i sa sposobnostima „čitanja igre“ za čije merenje je, takođe, potrebno mnogo veštine i znanja, jer za tako složenu vešti-nu nije lako konstruisati dobar, objektivan, diskriminativan i validan test.

4. PREDLOG BATERIJE TESTOVA ZA PROCENU FUDBALSKOG TALENTA DECE OD 12 DO 14 GODINA

Imajući u vidu rezultate dosadašnjih istraživanja u domenu identifika-ciije dece talentovane za fudbal (koji su se testovi najčešće koristili i koji imaju najbolju prognostičku vrednost) s jedne strane, kao i stanje u našoj sportskoj praksi s druge strane (raspoloživost i dostupnost pojedinih testova, složenost i ekonomičnost procedura merenja, stručnost kadra koji bi obav-ljao merenje itd.), predlaže se jedna baterija testova za procenu fudbalskih talenata kod igrača uzrasta od 12 do 14 godina. Ova baterija ne treba da bude glomazna, već naprotiv lako primenljiva, ekonomična i jednostavna za primenu. Istovremeno, testovi iz njenog sastava treba da pokriju sve rele-vantne domene fudbalskog talenta, da budu prognostički vredni, objektivni, pogodni za ponovnu primenu (retest, praćenje) i zanimljivi (motivišući) za same učesnike.

Bateriju testova za procenu fudbalskog talenta kod naših igrača starosti od 12 do14 godina, čine sledeći testovi:

Fizičke karakteristike ili antropometrijski profilProcenjuje se na osnovu merenja telesnih dimenzija:

• telesna visina • telesna masa

Fiziološki profil ili funkcionalne sposobnosti – anaerobne sposobnosti:• 505 Agility test• sprint na 30m• T-Test (speed&agility)• test brzinske izdržljivosti (300m trčanja podeljenog na 5 kružnih

sprinteva od po 10, 20. 30, 40, 50m u sukcesiji)• vertikalni skok iz mesta (eksplozivna snaga)

Testovi veština specifičnih za fudbal:• dribling• dodavanje/zaustavljanje• šutiranje

Testovi psihološkog profila i kognitivnih sposobnosti Izbor se prepušta proceni stručnjaka (trenera i psihologa).

+‌51


5. ZAKLJUČAK

Kao što je već istaknuto, identifikacija talenata predstavlja sastavni deo i početni korak u stvaranju budućih vrhunskih fudbalskih igrača. Identifikacija talenata omogućava da trenažni proces bude ekonomičniji (isplativiji) i efika-sniji, tako što će se samo talentovanijim igračima obezbediti najoptimalniji uslovi za rad i napredovanje. Na netalentovane ili nedovoljno talentovane po-jedince neće se trošiti dragoceno vreme i novac.

Da bi proces procene fudbalskih talenata bio što objektivniji, potrebno je da on bude naučno fundiran i, pre svega, multidisciplina-ran. Složenost fudbalskog talenta i činjenica da faktori koji diskrimini-raju talentovane od manje talentovanih igrača, variraju u zavisnosti od vremena i tempa njihovog adolescentnog rasta i sazrevanja, zahteva da proces identifikacije bude sistematski, dinamičan, multidimenzionalan i longitudinalan.

Rezultati istraživanja su pokazali da se merenjem samo jednog domena (fizičkog, antropometrijskog, fiziološkog, psihološkog ili nekog drugog), ne mogu uspešno predvideti budući nivoi takmičarskog izvođe-nja fudbalera u odraslom dobu. Zato je potrebno da baterija za procenu fudbalskog talenta kod mladih igrača sadrži testove koji procenjuju nji-hove fizičke i fiziološke karakteristike, biološku zrelost, veštine speci-fične za fudbal, psihološke karakteristike i veštine borbe, perceptivno kognitivne veštine.

Longitudinalnim merenjem i praćenjem različitih dimenzija fudbal-skog talenta povećaće se prognostička vrednost izabrane baterije testova i tako smanjiti procenat pogrešno identifikovanih i/ili pogrešno odbačenih talenata. Usled slabe prediktivne vrednosti primenjenih testova, ili usled zanemarivanja činjenice da neki posebno nadareni igrači kasnije sazreva-ju pa se njihov talenat može identifikovati tek na kasnijim kalendarskim uzrastima.

Rezimirajući rezultate dosadašnjih istraživanja i preporuke vrhun-skih stručnjaka u domenu otkrivanja, identifikacije, selekcije i razvoja fudbalskih talenata, u radu je dat predlog jedne ekonomične, ali multidi-menzionalne baterije testova koja bi se koristila u procesu višegodišnje procene i praćenja mladih igrača predpubertetskog i ranog pubertetskog uzrasta. Baterija “pokriva” više različitih dimenzija fudbalskog talenta (od fizičkih i fizioloških karakteristika do psiholoških veština i veštine specifične za fudbal), koje su se pokazale kao uspešni i pouzdani predik-tori budućeg fudbalskog izvođenja. Istovremeno, trudili smo se da izabra-ni testovi budu relativno jednostavni za primenu, pogodni za višegodišnja uzastopna merenja i da već poseduju proverene metrijske karakteristike.

52 ‌ +


Pri primeni ove ili neke druge slične baterije testova namenjene identi-fikaciji sportskih talenata, treba imati u vidu činjenicu da na njenu efikasnost (prognostičnu vrednost) značajno utiče kvalitet trenažnog programa u koga su potencijalni sportski talenti uključeni. Jer, identifikacija talenata je samo jedan korak u vrlo složenom i odgovornom procesu otkrivanja, razvoja, usmerava-nja i selekcije mladih osoba koje poseduju potencijale za buduća ili aktuelna vrhunska izvođenja. U tom procesu podjednaka pažnja mora se posvetiti, ne samo razvoju specifičnih fudbalskih veština, fizičkih i fizioloških sposobnosti, već i psihološkim karakteristikama i veštinama bez kojih ni jedan, ma koliko talentovan pojedinac, ne može postati vrhunski fudbalski igrač.

LITERATURA

1. Aleksić, V., Janković, S. (2006): Fudbal: Istorija-Teorija-Metodika. Beo-grad: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Branmil.

2. Bačanac, Lj. (2001): Karakteristike intelektualnih sposobnosti sportista sportskih igara. Magistarska teza, Beograd: FSFV.

3. Duda, J. (1989): Relationship Between Task and Ego Orientation and the Perceived Purpose of Sport Among High School Athletes. Journal of Sport & Exercise Psychology, 11, 318-335.

4. Falk, B., Lidor, R., Lander, Y, Lang.B. (2004): Talent Identification and early development of elite woter-polo players: a 2-year folow-up study. Journal of Sports Sciences, 22 (4), 347-335.

5. Gopon, T. (2005): Talent Identification and Development in Professional Club Soccer. http//www.osysa.com//TalentID

6. Grasso, B (2005): The kids are Alright. http://www.IYCA.org

7. Hoare, D.G., Warr, C.R. (2000): Talent identification and women’s soccer: An Australian experience. Journal of Sports Sciences, 18, 751 -758.

8. Kluka, A.D. Long-term athlete development: Systematic talent identification. http://www.kennesaw.edu/wls

9. Malina, R. (2006). Growth, maturation and physique of youth soccer players. http://www.usyouthsoccer.ogr.doc

10. Malina, R., Ribeiro, B., Aroso, J., Cumming, S. (2007): Characterstics of youth soccer players 13-15 years classified by skill level. British Journal of Sports Medicine. http://www.bmjjournals.com

+‌53


11. McGregor, B. (2006): The Use of gene-based technologies for talent iden-tification in high-performance sport. http://www.sportecoach.com.au

12. Morris, T. (2000): Psychological characteristics and talent indentification in soccer. Journal of Sports Sciences, 18, 715 -726.

13. National Talent Search Program – What is it? http://www.ais.org.au

14. Nishijima, T., Hisaoka, Y., Suzuki, H., Otsuka, K., Matsumoto, M. (2001): The structure of soccer talent assessment by coaches. Japan Journal of Sport Coaching, http://www.taiiku.tskuba.ac.jp

15. Reilly, T., Bangsbo, J., Franks, A (2000): Antropometric and physiological predispositions for elite soccer. Journal of Sports Sciences, 18, 669-683. http://www.acessmylibrary.com

16. Reilly, T., Williams, A. M., Newill, A., Franks, A. (2000): A multidiscipli-nary approach to talent identification in soccer. Journal of Sports Sciences, 18, 695-702.

17. Stojanovic, G (2005): Talent Identification and its Role in Tennis. http://www.ausport.gov.au

18. Tom, T. (2000): How to Assess Soccer Players Without Skill Tests. USYSA workshop in Chicago 1999.

19. Vaeyens, R., Malina, R. M., Janssens, M., Van Renterghem, B., Bourgois, J., Vrijens, J. and Philippaerts R. M. (2006): A multidisciplinary selection model for youth soccer: The Gent Youth Soccer Project. http://www.bjsm.bmj.com/cgi/content

20. Williams, A. M., Reilly, T. (2000): Talent identification and development in soccer. Journal of Sports Sciences, 18, 657-667.

21. Williams, A. M. (2000): Percceptual skill in soccer: Implications for talent identification and development. Journal of Sports Sciences, 18, 737-750. http://www.acessmylibrary.com

54 ‌ +



Stručni članak

ZNAČAJ TAKMIČARSKE ANALIZE U POBOLJŠANJU REZULTATA PLIVAČA

UDK 797.2.012.42

Vladan MarkovićVisoka sportska i zdravstvena škola

e-mail: [email protected]

Sažetak: Plivački sport u svetu ima veliku popularnost što se ogleda učestvovanjem preko sto zemalja na Olimpijskim igrama. U Srbiji plivački rezultati ne prate trend napretka u svetu, osim nekoliko talenata koji drže korak sa svetskom elitom. Razlozi su dobro poznati: 1. nedostatak uslova (funkcionalnih olimpijskih bazena), 2. struč-nih trenera, 3. finansijskih sredstava za programe vrhunskih plivača, itd. Rezultat u plivanju uslovljen je simbiozom različitih faktora: a) trenutna fizička i funkcionalna pripremljenost, b) tehnika plivanja, c) psihološka priprema, d) taktička priprema, e) spoljašnji uslovi na takmičenju, plivački kostim, način merenja vremena itd. Takmi-čarska analiza trke olakšava plivačima i trenerima da svaku trku sagledaju po, tako-zvanim, segmentima trke. Savremena metodologija omogućava prikupljanja poda-taka relevantnih takmičarskih parametara (za svaku trku), verodostojno registrovanje rezultata ispitivanih parametara i njihovu adekvatnu analizu i obradu (u svakoj trci za svakog plivača posebno). Ovakva analiza predstavlja idealnu mogućnost za korek-ciju greške i sugestiju kako da se, u narednom periodu poprave nedostaci. Taktička priprema za nastup, razvija se i usavršava u procesu treniranja. U toku tog procesa i treneri i plivači imaju mogućnost da izaberu najefikasniju pripremu za nastup na takmičenju.

Ključne reči: takmičarska analiza, plivačke discipline, sportska selekcija, pli-vačka tehnika, startna faza, faza okreta, dužina zaveslaja, frekvencija zavesla-ja, plivačka strategija

UVOD

Dostignuća u sportu pokazuju stalno poboljšanje rezultata u svim uzra-snim kategorijama sportista i na svim nivoima takmičenja pa se nameće pita-nje: kolika je granica čovekovih motoričkih sposobnosti? Taj stalni progres u

56 ‌ +


rezultatu sportista uslovljen je i napredovanjem naučnih istraživanja, dolaže-njem do novih naučnih saznanja u raznim oblastima, sve većom međunarod-nom konkurencijom na velikim takmičenjima i postizanje sve boljih rezultata (usled poboljšanja uslova rada, metoda treninga, tehničkih dostignuća u spor-tu, popularizaciji sporta i sportskih takmičenja kod mlade populacije i njihovo uključenje u sistematski trenažni proces).

Vrhunski sport u poslednjim decenijama beleži veliki kvalitativni i kvantitativni skok. Taj trend nije posledica slučaja već plod uske saradnje ki-neziologije sa ostalim naučnim i tehničkim saznanjima. Uz kineziološke para-metre deluju i ostali činioci kao što su: morfološki, motorički, funkcionalni i prihološki.

Uspeh u svim sportskim disciplinama, pa tako i u plivanju, zavisi od ni-za povezanih faktora kao što su: biomotoričke sposobnosti, kognitivne i kona-tivne funkcije, motivaciona struktura, pedagoški procesi obučavanja, optima-lan i duže vremena sprovođen trening, odgovarajuće antropometrijske dimen-zije, odnosno morfološka struktura i građa. Na uspešnost u plivanju, uz uticaj specifične težine, rasporeda centara težišta i potiska, zatim antropometrijskih veličina (visine, dužine ekstremiteta, pokretljivosti zglobova, rasporeda mi-šićne mase), te vitalnog kapaciteta, utiču još mnogi faktori, čije je delovanje prisutno ali ne i lako merljivo.

Faktori koji utiču na rezultat plivača mogu da budu:– trenutna fizička i funkcionalna pripremljenost,

(optimalno stanje pripremljenosti- sportska forma),– tehnika plivanja (efikasan stil plivanja),– psihološka priprema (voljno, motivaciono pripremljen i psihički sta-

bilan sportista),– taktička priprema (najracionalnije rasporediti snagu tokom trke i

iskoristiti svoje prednosti i analizirati kinetičke parametre u trci),– spoljašnji uslovi na takmičenju, plivački kostim, način merenja vre-

mena itd.Navedeni kriterijumi utiču na rezultat u različitim odnosima, u zavisno-

sti od individualnih (psihofizičkih) sposobnosti plivača.Poboljšavaju se i socio-ekonomski uslovi koji utiču na bolju pripre-

mljenost sportista u kondicionom, tehničkom i taktičkom smislu, menjaju se uslovi treninga, usavršavaju metode i sredstva trenažnog rada, vrši se stalna kontrola i selekcija. Sve to, pokazuje da se radi o kontinuiranom pronalaženju novih mogućnosti u cilju postizanja što boljih rezultata i rekorda.

Postizanje vrhunskih sportskih rezultata u plivanju u direktnoj je zavi-snosti od dužine sportskog staža (po nekim ruskim i australijskim trenerima, period od 8 do 10 godina je potreban da bi se došlo do vrhunskog rezultata).

+‌57

V. Marković: Značaj takmičarske analize u poboljšanju rezultata plivača

Ipak, prerano usmerenje trenažnog procesa ka vrhunskom sportskom rezultatu dovodi do ranog rezultata (u određenoj starosnoj kategoriji) i mo-že nepovoljno da utiče na dužinu sportskog staža (srpski sindrom). Prerano insistiranje na sportskom rezultatu, odgovornost za stalni napredak rezultata, naročito u periodu stabilizacije (kod ubrzanog rasta oko 14 godina kod devoj-čica, a 16 godina kod dečaka, dok kod usporenog oko 16 godina kod plivačica, i 18 godina kod plivača), može da dovede do zasićenja i preranog napuštanja plivanja. To bi svaki trener i roditelj, kao faktor velikog uticaja na tok karijere plivača, trebao da zna i da obuzda preterane ambicije koje mogu da deluju limitirajuće i negativno na sportski razvoj mladog čoveka - plivača.

PROBLEMI RAZVOJA VRHUNSKOG PLIVANJA U SRBIJI

Rezultati u plivanju koji se ostvaruju u našoj zemlji, nisu napredo-vali kao u nekim zemljama Evrope i sveta (Americi, Australiji, Kini, Italiji, Mađarskoj, Sloveniji), a za stanje rezultata u Srbiji postoji više uzroka:

1. nedostatak većeg broja zatvorenih bazena u mnogim sredinama ko-ji su u funkciji za takmičarsko plivanje;

2. nedovoljno masovna i kvalitetna plivačka baza;3. mali broj kvalitetnih seniorskih plivača;4. nedovoljna finansijska podrška Saveza i Kluba za stvaranje vrhun-

skih plivača;5. nedovoljan broj stručnog trenerskog kadra, kao i drugih pratećih

lica potrebnih u „timu“ vrhunskog sportiste; 6. neusmerenost dece i omladine kroz školski i rekreativni sport na

plivanje, itd.Potvrda prethodne analize plivanja u Srbiji je i komentar našeg super-

stara Milorada Čavića, koji živi i u kontinuitetu trenira u Americi i Italiji, da posle osvojene srebrne olimpijske medalje na OI u Pekingu i nekoliko meseci provedenih u treniranju na bazenima u Srbiji, nema uslova i stručnog rada za vrhunske rezultate i da je neophodno da se u narednom periodu to promeni ka-ko bi se u skorijoj budućnosti pojavilo mnogo više mladih talentovanih pliva-ča, koji bi mogli da naslede njega i ostale srpske učesnike Olimpijskih igara.

Takmičarska analiza plivača

Potreba za detaljnijom analizom trke plivača rasla je sa popularno-šću i porastom kvaliteta plivačkog sporta i radi postizanja što boljih rezulta-ta (u sve oštrijoj konkurenciji na takmičenju) morala se koristiti naprednija tehnologija.

58 ‌ +


Merna elektronika daje informacije o prolaznim vremenima (na sva-koj dužini bazena) i meri konačno vreme. „Prolazna“ vremena su oduvek bila dobrodošla plivačima (a i upućenijim gledaocima) za bolje praćenje toka trke. Ipak, većina tehničkih elementa koji obeležavaju trku su „prikrivena“ i potreba za detaljnijom takmičarskom analizom i njihovom identifikacijom se pokazala kao nužna. Iz tih statističkih analiza jasno se vidi u kojim delovima trke i u kojim elementima su neki plivači bolji od drugih. Odštampana analiza ovog izveštaja, pored konačnog vremena sa prolazima, sadrži i: vreme starta, okreta, čistog plivanja, finiša, analizu stila plivača preko dužine, frekvencije i broja zaveslaja.

Poslednjih 15 godina takmičarska analiza postaje regularna analitička procedura na svakom većem takmičenju. Svrha takmičarske analize je da pokaže treneru i plivaču jasan i detaljan sadržaj svake trke na takmičenju. Ona pokazuje u kojim delovima trke i u kojim parametrima su neki plivači bolji od drugih. Razlog korišćenja ovih analiza kod trenera vrhunskih plivača je da:

1. istražuju i kasnije progresivno unapređuju takmičarski model plivača,

2. identifikuju (analizom parametara u svakoj fazi trke) i poprave sla-bosti u takmičarskom izvođenju (unapređivanjem tehnike, njenih elemenata i taktike trke),

3. porede parametre između plivača u trci, plivačkih takmičenja i takmičara, koji se takmiče na različitim takmičenjima u različito vreme,

4. identifikuju promene napretka ovih parametara i same takmičarske strategije npr. brži okreti kao posledica promene pravila, ili nove tehnike koju plivač izvodi,

5. obezbede treneru informaciju koja mu pomaže u izboru najbolje strategije za pobedu plivača, npr. eliminisati slabosti u trci kroz trening - u toku vežbanja može se odrediti optimalan odnos dužine i frekvencije zaveslaja u pojedinim delovima trke,

6. determinišu važne aspekte svake discipline ponaosob. Neka od istraživanja bazirana na takmičarskoj analizi, pokazuju treneru preko ovih parametara, gde treba da se koncentriše da bi poboljšao rezultat plivača (npr. na 100 m leđno 1994. god. na Svetskom prvenstvu).

+‌59


Sistem koji je usklađen sa mernom elektronikom pokazuje, startnu reak-ciju i prolaze na svakom okretu koji će biti uvršteni u takmičarsku analizu.

Startna faza počinje od startnog signala do prolaska plivačeve glave kroz zamišljenu liniju na 15 m od startnog zida. Informacija o startnoj fazi u trci pokazuje za koje vreme će plivač stići do 15 m (granica u svim tehnika do koje je dozvoljeno ronjenje) od trenutka davanja starta. Za takmičarsku analizu, koja je rađena na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. od strane Australijskog instituta za sportska biomehanička istraživanja, korišćen je australijski format za prikazivanja rezultata analize (Mason i Cossor, 2000.).

Pri startu, informacije su sadržavale:– vreme koje je prošlo pri napuštanju startnog bloka,– vreme pri fazi leta,– vreme ronjenja i– vreme koje je prošlo do dolaska plivača na 15 m. Na kvalitet izvođenja ovih faza pri startu, veliki uticaj ima i “starter”

na takmičenju kao i sam pripremni (startni) položaj plivača na bloku uoči davanja starta. Distance od 7.5 m ispred zida okreta i 7.5 m posle okreta, određuju fazu okreta.

Faza finiša počinje na 5 m od cilja pa do trenutka dodira elektronske ploče. Ostali delovi trke (bez faze starta, okreta i finiša) su poznati kao faza slobodnog plivanja. Rezultati u plivanju za vreme starta, okreta i faze finiša su izraženi u sekundama i koriguju se sa 1/50 sec. Što su kraći ovi parametri ukupan rezultat je bolji.

Na inicijalnim individualnim merenjima, koja se rade nakon završene trke - svaki start, okret i faza finiša su ponovo analizirani zbog individualne pro-sečne brzine za vreme te faze. Ovo se radi zbog međusobnog poređenja plivača kroz ove faze kao i kroz fazu slobodnog plivanja. U upoređivanju brzine svake faze, startna faza je dugačka 15 m, kao i faza okreta. Vreme u fazi finiša počinje da se meri od trenutka kad glava prođe zamišljenu liniju na poslednjih 5 m do dodira elektronske ploče i brzina faze finiša se računa kao vreme u poslednjih 5 m, tj. 4,5 m (pošto ruke prve dodiruju ploču oko 0,5 m ispred glave).

Informacije sadržane u fazi slobodnog plivanja uključuju i: dužinu za-veslaja (u metrima), frekvenciju zaveslaja (zaveslaj po minuti), specifičnu plivačku brzinu (m/s) i indeks efikasnosti.

Dužina zaveslaja je put koje telo pređe za vreme jednog ciklusa zave-slaja (od kad desna ruka krene u zaveslaj dok se ista ne položi na vodu posle faze retropulzije).

60 ‌ +


Frekvencija zaveslaja se računa, kao broj zaveslaja (ciklusa) ostva-renih za jedan minut u toku faze slobodnog plivanja. Frekvenciju ne treba mešati sa brojem zaveslaja, koji predstavlja broj ciklusa koji se ostvari u fazi slobodnog plivanja u datoj deonici.

Specifična brzina plivača je definisana kao dužina puta koju plivačeva glava pređe za jednu sekundu i meri se u toku faze slobodnog plivanja.

Svaka faza slobodnog plivanja (izuzev kod kraul stila koji plivaju du-že od 400 m) traje 18,5 m, osim prve koja je 10 m i poslednje koja je 20 m. U slučaju disciplina kraula dužih od 400 m, svaka faza slobodnog plivanja ima 35 m, osim prve koja ima 27,5 i poslednje koja ima 37,5 m.

Dužina i frekvencija zaveslaja su dva parametra koja determinišu pli-vačku brzinu. Povećavanje frekvencije zaveslaja u sekundama, i dužine zave-slaja u metrima, povećava brzinu plivanja u m/s. Da bi plivao brže, plivač mora povećati frevenciju i/ili dužinu zaveslaja.

Indeks efikasnosti zavisiće od povećanja plivačke brzine uz povećanje dužine zaveslaja u toku faze slobodnog plivanja. Indeks efikasnosti je veći ako se pliva sa dužim zaveslajima, manjom frekvencijom, nego sa većom frekven-cijom i kraćim zaveslajima koji postižu specifičnu plivačku brzinu. Indeksi efikasnosti se mogu koristiti za poređenje faza slobodnog plivanja među pli-vačima u određenim tehnikama u različitom vremenu trke ili u različitim du-žinama disciplina za koncept trke. Kao što imamo plivačku progresiju tokom trke, tako imamo i smanjenje indeksa efikasnosti tokom trke. Ovo pokazuje da postoji velika povezanost između rezultata trke plivača i prosečnog indeksa efikasnosti u trci. Bolji rezultati imaju veći indeks efikasnosti i obrnuto. Iz ovog razloga indeks efikasnosti se može uzeti kao relevantni parametar u po-ređenju faza slobodnog plivanja između dva plivača. Efikasnost se računa za svaku tehniku posebno i ne treba se međusobno porediti.

Preko prosečnih tabličnih informacija u svakom aspektu trke, obezbe-đena je interpretacija vrednosti plivačkih performansi u toku cele trke. Ona je sadržana u vrednostima prosečne dužine zaveslaja, frekvencije, prosečne brzi-ne i indeksa efikasnosti u fazi slobodnog plivanja, kao i u fazi okreta.

U poređenju prosečnih vrednosti slobodnog plivanja, svaki interval ove faze se razlikuje u odnosu na distancu plivanja i delove trke. Prosečne vred-nosti ovih parametara u tabličnom proračunu se prikazuju za svaki deo trke. Totalno vreme bi trebalo izjednačiti sa aktuelnim rezultatom trke, za svakog plivača. Svaka varijacija rezultata će se pokazati upravo u izlaznom rezultatu takmičarske analize (Tabela 1).

+‌61


Tabela 1. Prikaz takmičarskih parametara na 100 m slobodno- OI Atina, 2004.

Ova informacija sadrži za svaku disciplinu određeni izveštaj o analizi trka plivača (brzine u svim fazama trke) i tablični prikaz objašnjenih parame-tara svih takmičara u finalu i polufinalu.

Analiza faze slobodnog plivanja pokazuje promenu parametera dužine i frekvencije zaveslaja, kao i specifičnu brzinu plivanja u plivačkom konceptu (Grafikon 1).

Grafikon 1. Zavisnost frekvencije zaveslaja od brzine i dužine deonice

62 ‌ +


Ovaj grafikon zaista identifikuje zašto i u kojim delovima trke su po-bednici bili uspešniji od ostalih plivača, daje bržu identifikaciju o slabostima kod svakog plivača kroz prezentiranu strategiju u fazi slobodnog plivanja ili pokazuje prezentiranu strategiju koja nije ispunjena.

Iz sadržaja ovog tabelarnog prikaza možemo zaključiti koje vreme je izgubio svaki plivač u odnosu na drugog, u različitim aspektima trke. Podaci u tabelarnom prikazu, takođe omogućavaju da se kvantifikuju performance ra-zličitih plivača u trci i porede različite faze u trci između plivača. Individualno analizirani izveštaji omogućavaju za svakog plivača kvantifikovanu kompara-ciju između faza u trci.

ZAKLJUČAK

Svrha takmičarske analize je da pokaže trenerima, uz detaljne infor-macije, postignuća njihovih plivača na takmičenju i ukaže na propuste koje bi trebalo ispraviti u budućem radu, da pomogne treneru da plivačima u različitim disciplinama osmisli optimalnu i uspešnu strategiju u trci. Da bi plivači postigli najbolje rezultate na glavnom takmičenju, moraju poboljšati vremena izvođe-nja elemenata u trci, koji su za datu disciplinu naučno prediktovani i ogledaju se u visokim vrednostima faze starta, okreta i brzine slobodnog plivanja. Ove analize trenerima omogućavaju definisanje takmičarskih modela plivača, tako što će se brzina faze slobodnog plivanja održavati tokom trke na što većem nivou, postignutim optimalnim odnosom dužine i frekvencije zaveslaja.

Ovakva kombinacija takmičarskih parametara je važna i individualna za svakog plivača, i treneru može poslužiti da naknadno isplanira najoptimal-niju kombinaciju dužine i frekvencije zaveslaja za buduća takmičenja. Zadata dužina i frekvencija zaveslaja treba da bude relativno konstantna tokom faze slobodnog plivanja u toku cele trke.

Posle trke, takmičarska analiza se, takođe, koristi da proveri da li je planirana strategija, tj. taktika realizovana i da identifikuje sve slabosti u pli-vačkom izvođenju.

LITERATURA

1. Australian Institute of Sports, Biomechanics Departmant (1998): Biomec-hanical analysis, 1998 World Swimming Championship, Perth, Australia

2. Boomer,W. L(1996): Competitive Swimming. Lecture presented at the University of Texas-Austin, Austin

3. Bidrman, J. (1998): Training a champion: Swimming Technique 37(1):10-13.

+‌63


4. Bidrman, J. (1997): Penny Heyns: The making of a Olympic champion. Swimming Technique 33(4):18-21.

5. Cappaert, J. (1993): Biomechanical Analysis of the Swimming Events in the 1992. Summer Olympic Games. Peport, published and distibuted by USA Swimming, Colorado Springs

6. Competition Analyses of Swimming Events, Olimpic Games Atlanta 1996, IOC, Subcomision on Biomehanical and Phyziology, Atlanta, Georgija, USA

7. Colwin, M. C. (2001): Swimming into 21st century. Leisure Press, Cham-paign, Illinois

8. Competition Analyses of Swimming Events, Olimpic Games Atina 2004, IOC, Subcomision on Biomehanical and Phyziology, Atina

9. Craig, A. B., Skehan, J.A. Pawelczyk, and W. L. Boomer (2003): Velocity, stroke rate, and distance per stroke during elite swimming competition. Medicine and Science in Sport and Exercise 17 (6): 625-634, 1985

10. Ernest W. Maglischo: Swimming fastest. Human kinetics, USA

11. Maglischo, W. E. (2003): Swimming fastest. Mayfield Publishing Company, Toronto

12. Marković, V. (2007): Uticaj antropometrijskih dimenzija na rezultate pli-vača. Magistarski rad. FFK, Beograd

13. Marković, V. (2010): Analiza šest plivačkih disciplina muškaraca na olim-pijskim igrama u periodu 1992-2008, Doktorska disertacija, Alfa Univer-zitet-fakultet za menadžment u sportu, Beograd

14. Meškovska, N., Popovski, D., Tufekdžijevski, A. (1999): Struktura na nekoi biomehanički parametri i relacija na uspešnosta vo disciplini 100 delfin- ženski na SP vo Pert 1998. godina. Kongres na sportski pedagozi, Ohrid

15. Meškovska, N. (2000): Vlijaneto na nekoi biomehanički parametri vrz re-zultatite vo individualnite disciplini od ženskoto plivanje na OI vo Atlanta 1996. godina. Magisterski trud, FFK, Skopje

16. Sydney Olimpic Games 2000, Biomechanical Analysis (Australian for-mat), Medical research Commision in Sport Science, Biomehanical Depr., Australian institut of Sport, Sydney

17. Zaciorsky, V.M., N.Zh. Bulgakova, and N.M. Chaplinsky (1979): Biomec-hanical analysis of starting technique in swimming. In International Series on Sport Sciences.Vol.8, Swimming III, edited by J. Terauds and E.W. Bedingfield, 199-206. Baltimore

64 ‌ +



Stručni članak

UPRAVLJANJE RIZIKOM U SPORTU I SPORTSKIM ORGANIZACIJAMA

UDK 005.334:796/799

Sretenka DugalićVisoka sportska i zdravstvena škola

e-mail: [email protected]

Sažetak: Upravljanje rizicima je strategija koja se doskora implementirala isključivo u finansijskim organizacijama. Savremeni tržišni uslovi, nastali ka-snije koji su osobito pogodili otvorene korporacije, iziskuju transparentno po-slovanje, kao preduslov naporima za efikasnije upravljanje ukupnim resursima bilo koje, a time i sportske organizacije. Kako i one sve više počinju da posluju na tržišnim principima, višestruko se izlažu brojnim rizicima, te tako raste i po-treba da se u sportskom biznisu obrazuju kompetentni sportski menadžeri koji bi kreirali, implementirali i procenjivali primerene strategije za upravljanje, ako je moguće, svim rizicima koji nastaju. Sve veća izloženost sportskih organizacija dejstvu bezbrojnih rizika, iznedrila je i novo specijalističko područje u okvi-ru sportskog menadžmenta: upravljanje rizicima i njihovu kontrolu. Teorijski postulati i savremena preduzetnička filozofija stvorili su okvir za selektivnu primenu strategija upravljanja rizicima, koje se primarno bave rizikom ostva-renja poslovnog rezultata, a posledično i finansijskog rezultata u sportskom biznisu.

Ključne reči: rizici, upravljačke strategije, obrazovni apekti

UVOD

Izučavanje pojave i refleksije rizika ukazuje da oni, između ostalog, značajno ovise o obimu i načinu plasiranja sredstava. Očekivanja sportskih menadžera da se ostvari neki nivo prinosa, bez prethodnog početnog kapi-tala, i reinvestiranja u jačanje tehnološke i tržišne osnove, ponekad u sportu rezultira gubitkom. Pri tome se zanemaruje princip transparentnosti, i ne uka-zuje dovoljan značaj pokazateljima uspešnosti poslovanja kao što su brzina obrtaja kapitala i njegova prosečna cena, što dovodi do toga da se uloženo ne povrati. Neefikasna alokacija oskudnih resursa dodatno je izložena rizicima

66 ‌ +


svojstvenim sportu kao što su: povređivanje sportista i ispadanje iz daljeg si-stema takmičenja, neizvesnost rezultata, lobiranje, povećani bezbedonosni ri-zik takmičara usled političkog i drugih pritisaka i sl.

Istraživanja oboljenja i povreda koje zahtevaju lečenje, provedena u jednom fudbalskom klubu u Srbiji pokazala su sledeće: infekcije gornjih disaj-nih puteva u trajanju od 2 do 5 dana, i ostala oboljenja 1 - 2 dana. Najčešće su povrede nogu, ispred povrede kičme, glave i ruku. Među pojedinačnim povre-dama najčešće su kontuzione povrede (oko 55%), dok je broj bezkontaktnih mnogo niži od kontaktnih. Za pohvalu je ovakvo precizno vodjenje evidencije, ali koliko klubova u zemlji zaista vodi dokumentaciju o rizicima kojima su izloženi sportisti i posetioci.

Kada je u pitanju organizovanje sportskih manifestacija od međunarod-nog značaja, velika neizvesnost pozitivnog ishoda često obeshrabri one koji žele da se kandiduju za organizatore. Ali, nerealno je očekivati da će se sve aktivnosti oko sportskih događaja odvijati uspešno same po sebi, po inerciji, ili bez ikakvih neželjenih poteškoća ili posledica. U radu su prikazani neki veoma važni obrazovni i upravljački aspekti rizika koji (pored finansijskih i marke-tinških) imaju odlučujuću ulogu za uspeh bilo koje grane sporta, organizacije ili manifestacije.

U praksi postoje tri pojavne forme rizika: pojedinačni (npr. kod kandi-dature za organizovanje velikih sportskih manifestacija), profesionalni (npr. konstantnog uvećanja sportskih performansi i s tim u vezi praga za ostvarenje sportskog rezultata), i opšti rizik koji se vezuje za tzv. ’višu silu’ koju pored sve izraženijih prirodnih katastrofa, sve češće čine teroristički napadi i slična nepredviđena dešavanja.

Poslovni rizik u sportu se najčešće vezuje za: rizik odustajanja od posla, strategijski i operativni rizik, rizik koji proističe iz zakonske regulative zema-lja, kamatni i kursni rizik, rizik naplate potraživanja, rizik likvidnosti, politički rizik zemalja domaćina sportskih događaja, pravni rizik, rizik vezan za talenat kao redak ljudski resurs, vremenski rizik (otkazivanje događaja usled lošeg vremena), rizik povezan sa finansijskim uslugama i sl., a u krajnjoj liniji se svi oni iskazuju i mere putem finansijskog rizika.

Nematerijalni rizici se obično dovode u vezu sa gubitkom poslovnog ugleda (imidža, referenci, kvalifikovanosti, kompetencija...), pri čemu se retko analiziraju posledice negativnog imidža na sport, sponzore i sportiste. Imidž je preterano glorifikovan, i kada sportska organizacija nije dobro pozicionirana, ima očiglednih problema oko isporuke kvalitetne igre i satisfakcije retkim po-setiocima sportskih događaja, govori se o posedovanju čak „sportske marke“, koja nema nikakvu tržišnu vrednost.

Svaki rizik ima svoju cenu, koju uvećava obim kapitala neophodnog da amortizuje njegovo negativno dejstvo. Uz proklamovanu deregulaciju i

+‌67

S. Dugalić: Upravljanje rizikom u sportu i sportskim organizacijama

značajnu ispoljenost sporta konkurentskom pritisku, on postaje jos složeniji, pa su logični napori sportskih menadžera da se na sve pojavne forme rizika u sportu odgovori adekvatnim strategijskim rešenjima.

Donošenje, implementacija i kontrola strategija za upravljanja rizicima je u delokrugu rada top menadžmenta, a ove aktivnosti iziskuju kontinuiran proces. Kako sportske klubove uglavnom svrstavamo u male organizacije, nije isplativo da se za sve poslovne funkcije organizuju sektori i angažuje kompetentan ljudski resurs, što osobito pogađa upravo delokrug upravljanja rizicima.

Upravljanje rizicima se sprovodi putem više etapa koje se podvode pod: identifikaciju rizika, procenu rizika, kontrolu rizika i finansiranje rizika, tj. metode njihovog pokrića. Kako sportske organizacije u celom svetu posluju na tržišnim, konkurentskim principima, ili zbog zaoštravanja uslova privređi-vanja (transformacija, tranzicija zemalja) silom prilika svoju sportsku ponudu predstavljaju tržištu; u budućnosti će biti prisiljene portfolio riziku posvetiti dužnu pažnju ili će prosto nestati sa sportske scene.

Smatra se da je za efikasno upravljanje rizicima potrebno imati: sposo-ban personal, podelu zaduženja, jasna pojedinačna zaduženja i jačanje odgo-vornosti. Praksa pokazuje da u sportskim organizacijama u Srbiji (i kod orga-nizovanja značajnih sportskih manifestacija evropskog ranga) ovi parametri i izostanak rezultata nisu predmet analitičkih procesa, a najviše upravljačke strukture nisu niti obučene za provođenje strategija za upravljanje rizicima.

S tim u vezi na upravnim (ili nadzornim) odborima ostaju ključni ele-menti kao što su: struktura odbora (organizaciona forma, kontrola, revizija), procedura izveštavanja o rizicima, obrazovanje i ekspertiza, i procesi u od-boru koji periodično, putem formalnih pomagala vrše funkcije upravljanja rizicima.

Neuspesi sportskih organizacija pokazuju da nema efikasnog upravlja-nja rizicima, ili se ne poznaje rizik koji se preuzima. Čak i kada je upravljanje rizicima u delokrugu rada menadžera, ispostavlja se da ih oni ne razumeju, da su upravni ili nadzorni odbori neefikasni ili nemaju implementirane procese upravljanja rizicima, niti se na njihovom razvijanju radi.

RIZICI SVOJSTVENI SPORTSKOM OBJEKTU I SPORTSKOJ MANIFESTACIJI

Savremeni oblici sportskog biznisa obavljaju se u uslovima nesigurnog i promenljivog okruženja, u kojem dominiraju neizvesnost i s njom povezani po-slovni rizik (od neuspeha, nepredviđenih gubitaka, povreda i sl.). Neizvesnost je situacija u kojoj potpuno ili delimično nedostaje informacija o mogućim stanjima objekta i okruženja. Uzroci neizvesnosti su različiti i brojni: složenost ekonomskih odnosa, politički i međunarodni uticaji, ponašanje ljudi, naučno-

68 ‌ +


tehnički progres, uticaji prirodnog okruženja... Suprotno od neizvesnosti, rizik predstavlja stepen sigurnosti (odnosno nesigurnosti) sportske organizacije u realizaciji svog cilja. Rizik je šansa (verovatnoća, opasnost) neželjene štete, gubitka ili odstupanja od cilja, povezana s konkretnim poslovnim poduhvatom (odlukom). Neizvesnost se povezuje s objektivnom realnošću/stvarnošću, a rizik sa konkretnom realnošću poslovanja i radu sportske organizacije u kojoj sportski menadžeri donose svoje poslovne odluke.

Rizik je složena, stalna, neizbežna i neizvesna pojava, sadržana u svakoj ljudskoj i poslovnoj aktivnosti. On se u sportu može smanjiti uvođenjem bolje organizacije, kontrolom kvaliteta, unapređenjem i racionalizacijom poslovanja, pravilnim izborom ljudskih resursa (kadrova) i njihovim stalnim obrazovanjem i obukom, zaštitom na radu i drugim merama. Menadžment nastoji da izbegne rizik, ili da ga svede na najmanju moguću meru, pa se prilikom izbora između rizika i moguće koristi, odlučuju za njihovu optimalnu kombinaciju (alternativu). Pri tome se podrazumeva mogućnost merenja ili ocene rizika, koji se nikad ne mogu apsolutno isključiti, a koji u manjoj ili većoj meri mogu ugroziti poslovanje sportske organizacije ili realizaciju projekta (izgradnja sportskog objekta, organizovanje sportske manifestacije, život i zdravlje ljudi, materijalna ili moralna šteta, itd.). Kontinuiranim proučavanjem i analizom mogućih rizika, može se doći do raznih saznanja o merama i radnjama koje se mogu preduzeti u cilju smanjenja rizika i nesigurnosti projekta.

Koristan način donošenja odluka je da se neka aktivnost sagleda putem generičkog procesa donošenja odluke. Prva faza obuhvata stalni monitoring sredine, okruženja i tekućih operacija u organizaciji. Na određenom stepenu istraživanja dolazi do prepoznavanja problema i javlja se potreba da se donese jedna ili više odluka, koje upućuju na suštinu problema koji se rešava. Problemi se mogu prepoznati kao pretnje ili mogućnosti (reaktivni/proaktivni). Mogu se izraziti u odnosu na slabosti organizacione sposobnosti koja zahteva ispravke, ili posebne snage koje bi se mogle iskoristiti. Dalja identifikacija alternativa i njihova evaluacija su iterativni proces koji obuhvata istraživanje i snimanje procesa radi suženja lista alternativa koje se razvijaju i procenjuju po fazama.

Da bi se upravljalo neizvesnošću, donosioci odluka se trude da uproste proces odlučivanja i stvore pretpostavke za željeni nivo neizvesnosti, tako što razmatraju neku uprošćenu verziju kao model komponenti za odlučivanje. To se često čini intuitivno ili neformalno, koristi se procena, pretpostavke, deduk-cija ili samo praktično iskustvo. Za važne odluke (gde vreme i drugi resursi dopuste), mogu se koristiti i formalni procesi (modeli) podrške odlukama, koji uključuju razne eksplicitne dokumentovane modele. Oni pomažu na različitim stepenima procesa donošenja odluka. U sportskoj teoriji i praksi se izučavaju izvori neizvesnosti koji igraju važnu ulogu u upravljačkoj strukturi procesa donošenja odluka. Njihova pojavna forma mogu biti: politički rizik, kreditni rizik, inflacioni ili valutni rizik, kamatni/kursni rizik, vremenski rizici (rizik

+‌69


probijanja rokova), rizici skrivenih mana sportskog objekta, rizik ostvarenja poslovnog, finansijskog rezultata, ili preduzetnički rizik, ekonomski rizik, ri-zik osiguravanja dodatnih izvora finansiranja, bezbedonosni rizik kojem su izloženi učesnici sportske manifestacije, i mnogi drugi.

Prema Zakonu o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, i Evropskoj konvenciji o nasilju i nedoličnom ponašanju gledalaca na sportskim priredbama, donesenoj 1985. od strane Evropskog saveta, postoje veoma određene obaveze u pogledu tehničkih normativa u standarda za sport-ske objekte u kojima se sportske manifestacije održavaju. Organizator sportske priredbe dužan je prema zakonu, a u saradnji sa ministarstvom nadležnim za održavanje javnog reda i mira, da omogući nesmetano odvijanje sportske pri-redbe, obezbedi sigurnost svih posetilaca kao i preduzimanje mera za predupre-đenje i onemogućavanje izbijanja nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, uključujući i priredbe sa povećanim rizikom. Postavlja se pitanje, zašto su i pored usvajanja ove Konvencije, retki posetioci na domaćim sportskim događajima i dalje izloženi dejstvu brojnih rizika, kada organizatorima stoje na raspolaganju još brojnije upravljačke strategije pomoću kojih se oni mogu izbe-ći, umanjiti ili se njihovo dejstvo odložiti.

PRAĆENJE RIZIKA I KREIRANJE UPRAVLJAČKIH STRATEGIJA

Izučavanjem rizika pre samog početka izgradnje sportskog objekta ili projektovanja događaja, mogu se izbeći direktni gubici, zbog nezadovoljstva učesnika projekta i gubitka reputacije same sportske organizacije i organizatora projekta (događaja). Realnim sagledavanjem rizika stiče se poverenje svih učesnika i saradnika da će posao biti završen uspešno i stvaraju se uslovi za prevazilaženje problema do kojih može doći tokom realizacije. Procena rizika je postupak kojim se vrši merenje veličine rizika koji može izazvati određeni gubitak ili neuspeh, a takođe i uticaj pojave rizika na posmatrani projekat. Da bi se izvršila adekvatna kvantifikacija i analiza rizika, utvrđuje se koje ulazne informacije treba sakupiti kao i koji su njihovi izvori. U zavisnosti od tipa projekta (prijateljska utakmica, derbi), uslova u kojima se izvodi (postojeći rivalitet među igračima i navijačima), veličine (kapacitet sportskog objekta), učesnika u njegovoj realizaciji (raspoloživi ljudski resursi), potrebnih finansijskih sredstava, kao i drugih činilaca (anonimne prijave, pisanje medija, pretnje nasiljem, i dr.) zavisi mogućnost i način prikupljanja potrebnih informacija, kao i izbor odgovarajuće strategije za upravljanje rizikom. Kvalitet prikupljenih ulaznih informacija za odlučivanje i procenu rizika značajno doprinose izboru odgovarajuće strategije za upravljanje rizikom.

Prethodna iskustva organizatora, menadžera i saradnika na istim ili sličnim projektima imaju velikog, ali ne i presudnog značaja. Zato menadžeri u

70 ‌ +


sportskim objektima nastoje da predvide, kontolišu i smanje posledice mogućih rizika uzimajući u obzir sve prethodne činjenice kao i realno stanje. U tom smislu, upravljanje rizikom podrazumeva identifikaciju rizika, kvantifikaciju i analizu rizika, definisanje i primenu strategije upravljanja rizikom i kontrolu sprovodenja odgovora na rizik.

Identifikacijom rizika se bliže definiše spisak specifičnih rizika u okviru projekta izgradnje sportskog objekta ili održavanja sportskog događaja. Ovo se može postići postavljanjem kompleta pitanja koji pomažu da se rizik razume u projektnim ili tehničkim izrazima. Svi zaposleni u objektu podjednako snose rizik, a najbolja zaštita je dobro obučen personal. Rizični događaji u sportskom objektu se klasifikuju prema izvoru ili uzroku nastajanja, a zatim se rangiraju prema mogućnostima uspešnog upravljanja reakcijama. Svi rizični događaji neće uticati na projekat, već samo neki od njih, koji su povezani sa ostvarenjem finansijskog rezultata. Zato, pored uticaja pojedinih značajnih rizičnih doga-đaja, posebno treba uzeti u obzir kombinaciju više rizičnih događaja koja može imati izuzetno ozbiljan uticaj na rezultate projekta. Sportski menadžeri, u saradnji sa ostalim upravljačkim i tehničkim osobljem treba da vrši sledeće projekcije rizika: utvrđivanje skale koja odražava uočenu verovatnoću rizika, opisivanje posledica rizika, procenu uticaja rizika na projekat, i evidentiranje celokupne tačnosti projekcije rizika, da ne bi došlo do nesporazuma.

Nakon identifikacije rizika i njegove procene, vrši se evidentiranje rizika gde se u obzir uzimaju dva kriterijuma: jačine uticaja i frekvencije ponavljanja. U tu svrhu se izrađuju matrice koje vode čvrstim podacima za upravljački proces, putem kojih je moguće evidentirati sve uočene rizike (Dugalić, 2007, str. 156).

Obrada rizika vrši se na osnovu izvršene identifikacije i analize rizika koji se u realizaciji projekta očekuju. Tako se dobiju informacije o vrstama rizika koji postoje, o tome gde i kada se mogu očekivati, koja je verovatnoća nastajanja rizika, koji je stepen izlaganja riziku kao i način upravljanja i kontrole rizika.

U praksi se razlikuju dva osnovna metoda upravljanja rizikom: kontrola rizika (Risk Control), i finansijska kontrola rizika (Risk Financing). Metodu kontrole rizika čine: izbegavanje i smanjenje rizika. Kada se uzmu u obzir i finansijski aspekti koriste se još metode: zadržavanje i prenošenje (prevaljivanje) rizika.

Pošto se dobije relativno jasna slika o tome šta se u pogledu rizika može očekivati, treba planirati i formulisati određene aktivnosti kojima bi se smanjila verovatnoća ostvarenja rizičnih događaja i mogućnosti nastajanja štetnih i neželjenih događaja. Planiranje reakcije je proces formulisanja strategija za upravljanje rizikom, odnosno pronalaženje i definisanje upravljačkih akcija u projektu kojima bi se mogući gubici od rizičnih događaja sveli na najmanju moguću meru. Neki autori strategije upravljanja rizicima objašnjavaju pla-

+‌71


niranjem reakcije putem mogućih strategija kao što su: predupređenje ili sma-njivanje rizika, prebacivanje (prevaljivanje) rizika, izbegavanje ili ignorisanje rizika i kontigentno planiranje.

Strategija predupređenja (smanjenja) rizika tokom izgradnje sportskog objekta ili održavanja sportskog događaja, predstavlja upravljačku strategiju kod koje se vrše određene izmene u poslovanju radi smanjenja ostvarenja rizičnog događaja i njegovog uticaja na poslovanje. Na bazi saznanja o mogućim rizičnim događajima do kojih se dođe u postupku identifikacije i analize rizika, pronalaze se i definišu one promene u poslovanju koje će bitno doprineti smanjenju rizika. Ove izmene mogu biti vezane za vremenski plan poslovanja, angažovanje po-jedinih vrsta resursa, budžet poslovanja sportskog objekta, poslovne spe cifikacije, pojedine nabavke, traženi kvalitet... Bitno je da ove izmene ne utiču značajnije na definisane ciljeve projekta sportske manifestacije, a da bitno doprinose sma-njenju neizvesnosti i rizika u poslovanju.

Menadžment sportskog objekta, koristi brojne strategije za upravljanje rizicima nastupanja neželjenih događaja (nereda, tuče, loma inventara), a jedna od njih je i strategija za upravljanje masom, tj. gomilom (crowd man-agement). Strategija upravljanja masama razmatra sledeće elemente (Farmer, Mulrooney, Ammon.1996.):

• vrsta i tip sportskog događaja (prijateljska, derbi...),• sportski objekat i okruženje (lokacija, razmeštaj navijača, prilazi

stadionu...) • postojeći rivalitet među igračima i navijačima (poznati izgrednici,

visok rizik),• pretnje nasilja (anonimne prijave, pisanje medije...),• plan za hitne intervencije (zbrinjavanje, evakuacija povređenih,

bezbedno napuštanje objekta),• planovi o broju i rasporedu navijača (gomile na prilazima objektu,

tribinama), i• plan raspoređivanja redarske službe i razvođenje publike. Predupređenje rizika vrši se putem poslovne procedure, koja podrazu-

meva postojanje formalnog dokumenta, u kojem su definisani načini postup-anja u uslovima nastanka rizika i smanjenja odgovornosti. Rizik je nemo-guće pokriti tokom 24 časa, ali se podelom odgovornosti (vlasnik, zaposleni, publika, pokrovitelji, zakupci, takmičari) provodi sprovođenjem odredbi ovog i drugih dokumenata (uputstva za korišćenje liftova, kućni red, postupanje sa opremom, ponašanje u slučaju opasnosti itd). Svi zaposleni u sportskom objektu i svi učesnici sportskog događaja moraju biti upoznati sa pravilima standardne poslovne ili operativne procedure. Pre održavanja događaja, šef za bezbednost mora podneti na uvid ocenu potencijalnog nastupanja rizika, i plan za otklanjanje rizika u vidu formalnog dokumenta.

72 ‌ +


Neke neželjene događaje je moguće izbeći poštovanjem propisanih pravila, održavanjem sistema (zaštita od požara, elektroinstalacionih i kvarova na kanalizacionoj mreži, redovan servis opreme...), posebno ako se deo objekta daje u zakup (precizno preduzimanje sigurnosnih mera, investicionog i tekućeg održavanja). Dugogodišnjim praktičnim iskustvom, prema broju posetilaca i dužini njihovog zadržavanja na servisu, izbeći će se rizici koji proizilaze iz zadržavanja posetilaca (gužve, kontrolisana prodaja ponuđene hrane i pića), komfornosti pokrovitelja (sigurnost poznatih ličnosti, sedišta, dodeljenog personala) kod neplaniranog zadržavanja, sigurnost zaposlenih (mere zaštite na radu), takmičara (zakonske odredbe) i samih sportskih aktivnosti (za ko-je pravne radnje snosi vlasnik). Elementi standardne poslovne procedure su pored plana za upravljanje masom još: plan upravljanja alkoholiziranim masama, medicinski planovi, plan upravljanja krizom i evakuacijom u slučaju opasnosti, plan upotrebe parkinga i kontrole saobraćaja itd.

Nadoknada (kompenzacija) zaposlenima je strategija zadržavanja rizi-ka. Zaposlenima se daju bonusi i nadoknade štete raspoloživim sredstvima, za požrtvovanje ili odricanje u okviru njihovog delokruga rada, u vidu troškova lečenja ili eventualno gubitka radne sposobnosti, nadoknade za pretrpljeni bol i strah, vršenje odgovornog posla i sl. Takođe se planiraju i kazne (penali) za nesavesno poslovanje ili neizvršavanje posla.

Prebacivanje (prevaljivanje) rizika predstavlja strategiju kod koje se nastoji osloboditi rizika ili smanjiti rizik u sportskom objektu tako što će se deo ili ceo rizik prebaciti na drugu stranku ili osobu. To se vrši klauzulom ugovora putem kojih se oslobađa od nekih obaveza koje nosi rizik, ili se ugovorom rizik prebacuje na drugu stranku, koja je sada odgovorna za upravljanje rizikom. Takođe moguće je zaključiti ugovor o osiguranju od rizičnih događaja i tako smanjiti štetu koju njihovo ostvarenje može doneti. Mogu se planirati brojne akcije za npr. smanjenje rizika uništavanja imovine, ali takođe, moguće je napraviti ugovor o osiguranju sportskog objekta od štete ili osiguranju objekta od požara i time nadoknaditi eventualne gubitke. Strategija prevaljivanja ri-zika u objektu teži da se rizik prebaci na drugoga, npr. putem osiguranja kao najčešćom formom, preko osiguravajućih društava, koja na sebe preuzimaju obavezu isplate gubitka, u slučaju da do njega dođe. Oblici osiguranja u sport-skom objektu mogu biti: samoosiguranje, osiguranje od lične odgovornosti i osiguranje imovine.

Osiguranje od lične odgovornosti je oblik osiguranja svojstven sport-skim menadžerima. Ako dođe do povređivanja (učesnika sportskog događaja, od sportista preko publike) usled (ne)preduzetih mera obezbeđenja od stra-ne manadžera u sportskom objektu, druga strana (povređeni) može zahtevati pravno obeštećenje. Odredbe ugovora o osiguranju se odnose na (ne)preduze-te aktivnosti menadžera sa posledicama fizičkog povređivanja (materijalnog oštećenja), gubitka ugleda ili psihičkih trauma.

+‌73


Najveći broj osiguranih slučaja na sportskim objektima (imovini) od-nosi se na izloženost: požaru, udaru groma, vandalizmu, zlonamernim kvaro-vima, tuči, eksplozijama (podmetnutim, parni kotlovi), posledicama pušenja i olujnim vetrovima. Ukoliko je broj izlaganja rizicima veći (vizuelna kontrola se teže postiže kod većih objekata i fluktuacije), može se koristiti osiguranje po svim rizicima. Pored pobrojanih, ova klauzula može da uključi kolapse, noćne provale, zamrzavanje i pucanje vodovodnih cevi, rušenje objekta i sl. Ali re-dovno habanje i štete, zemljotresi, plavljenje i opšta dotrajalost konstrukcije ne mogu biti predmet ugovaranja (tzv. viša sila).

Sportski objekat u kojem se održavaju sportske manifestacije ima teren gde se obavlja sportska aktivnost (takmičenje, sportska igra), i uređen prostor za smeštaj gledalaca (tribine), odnosno prostor uz sportski teren ako objekat ne poseduje tribine. Organizator sportske priredbe dužan je prema zakonu, u saradnji sa ministarstvom nadležnim za poslove javnog reda i mira, da obez-bedi njeno nesmetano održavanje, kao i preduzimanje mera za predupređenje i onemogućavanje izbijanja nasilja i nedoličnog ponašanja. Radi sprečavanja nastanka ovih rizika preduzimaju se mere kojima se deluje direktno na sam izvor rizika. Prema utvrđenom riziku, od organizatora se traži da preduzme mere zaštite prema potencijalno ugroženim licima koja će prisustovati sport-skoj manifestaciji. Mere koje se preduzimaju na sportskim priredbama, a ko-je je organizator dužan da ispoštuje, su obezbeđenje odgovarajuće redarske službe, ili angažovanje pravnog lica ili preduzetnika radi obavljanja poslova fizičkog obezbeđenja i održavanja reda na sportskoj priredbi.

Mere za predupređenje rizika su mere kojima se ne deluje na sam rizik, odnosno na izvor ugrožavanja, već mere koje od organizatora traže da omogući potencijalno ugroženim licima odgovoran odnos prema opasnostima koje pra-te sportske priredbe: upozorenja na rizik, zabrane, obaveštenja i uputstva...

Kod slučajeva povećanih i atipičnih rizika, organizator je dužan da vrši kontrolu i otklanja rizik koji potiče od sportskog objekta i opreme, kontroliše i otklanja rizike koji potiču od sportske aktivnosti, vrši izbor sposobnih sporti-sta i utiče na njihovo ponašanje. Dakle, organizator je dužan da preduzme sve mere za smanjenje, predupređenje i sprečavanje nastanka rizika na sportskim objektima i njihovoj okolini (Dugalić, 2005, str. 216).

OBRAZOVANJE SPORTSKIH MENADŽERA ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA

Obrazovanje menadžera za upravljanje rizicima, u svetu, a i Srbiji sve više dobija na značaju. U vezi s tim, održavaju se brojni seminari koji imaju za cilj upoznavanje sa rizicima, njihovo prepoznavanje, merenje i sl. sa ciljem kreiranja adaptibilnih rešenja i strategija za upravljanje neželjenim događajima.

74 ‌ +


Specijalistička područja se uglavnom razvijaju prema osnovnim grupama nji-hovih pojavnih formi: tržišni, kreditni i operativni, i prema organizacijama, primarnom mestu akcionog delovanja menadžera: finansijski sektor i preduze-ća. Sportski menadžeri mogu crpeti znanja iz ovih oblasti, pre svega: pravila za implementiranje upravljanja rizikom, (ne)materijalne komponente potrebne za uspostavljanje i implementaciju, ulogu linijskih menadžera u procenjivanju rizika, ciljeve portfolia, upotrebe osnovnih mehanizama transfera rizika, razvi-janje internih modela, upravljanje inputima za modele analize rizika, kontrolu internih informacija i sl.

U novije vreme, pokušaj da se ova znanja apliciraju na sport, iznedrio je brojna teorijska i praktična istraživanja, koja su rezultirala bogatom, prime-renom literaturom. Takođe, u okviru institucija visokog obrazovanja u oblasti sporta i rekreacije, razvijaju se i akredituju nastavni planovi namenjeni bu-dućim sportskim menadžerima, koji ih osposobljavaju u okviru osnovnih ili specijalističkih znanja.

Područja koja se izučavaju su: donošenje odluka i upravljanje rizicima, akcioni planovi za hitno medicinsko zbrinjavanje učesnika, razvoj i implemen-tacija planova za opštu bezbednost i zbrinjavanje posetilaca, tehnički apekti zaštite koji proističu iz napajanja energijom, neželjena dejstva koja potiču od opreme, rekvizita i same infrastruktue, zaštitu dece i omladine od prekomerne izloženosti fizičkom i psihičkom naporu, izloženost dopingu i sl. (Spengler, Connaughton, Pittman, 2006).

Takođe, menadžeri u sportu mogu crpeti znanja iz ove oblasti putem brojnih radionica koje se putem elektronskih formi, odvijaju širom sveta. Institucije visokog obrazovanja koje školuju trenerski kadar, akredituju na-stavne planove koji se odnose na planiranje i upravljanje rizicima koji potiču iz svakodnevnog bavljenja sportom, bilo personalnih ili onih koje prouzrokuje oprema, sportski objekat, ili događaj kao što su pružanje prve pomoći, nad-zor ili vođenje evidencije. U okviru sportskog menadžmenta razvijaju se no-va specijalistička područja koja se bave bezbedonosnim rizicima, izloženosti sportista zamoru usled putovanja, formiranje nadzornih odbora, finansijskim aspektima kod ugovaranja, zakupa i organizovanja specijalnih događaja i mo-gućim gubicima u poslovanju.

Osnovna područja osposobljavanja za upravljanje rizicima u sportu su: profesionalno bavljenje rekreacijom, strategijsko upravljanje i upravlja-nje sportskim organizacijama. Sportski menadžeri koji imaju afinitet za oblast upravljanja rizicima, i apsolviraju ove edukativne procese, mogu se profesio-nalno baviti planiranjem ili konsaltingom. Kako se sve veći broj nekadašnjih sportista okreće trenažnim procesima i preduzetništvu, pokretanje sportskih škola i kampova, osnivanje teretana, klubova i preduzeća u okviru sporta, pri-marno nameće i imperativ ovladavanja strategijama za upravljanje svim rizici-ma koji se pojavljuju u savremenoj sportskoj praksi.

+‌75


Po uzoru na razvijene zemlje (SAD), mogu se zajedničkim naporom službi unutrašnje bezbednosti i univerziteta, sistemski razvijati programi za unapređenje sigurnosti sporta i smanjenje rizika kroz planirano upravljanje isti-ma. Takvi su oblici saradnje ostvareni između National Centar for Spectator Sport Safety and Security (NCS4) i The University of Southern Mississippi, u čijoj se organizaciji održavaju seminari širom zemlje koji popularišu ovu oblast i deluju preventivno. Podizanjem svesti stanovništva i multidisciplinar-nim akademskim obrazovanjem stručnjaka iz oblasti predupređenja, politika-ma i procedurama za upravljanje masama, evakuacijom i pojavom neželjenih događaja u sportu, doprinosi se značajnije većem interesovanju kako posetila-ca, tako i populacije za sigurno bavljenje sportom.

ZAKLJUČAK

Koristi koji se stiču implementacijom strategija za upravljanje rizicima kod izgradnje sportskih objekata, tekućem upravljanju ili organizovanju sport-ske manifestacije su višestruke:

• bolja posećenost sportskih manifestacija, • viši prihodi za organizatore, • veća bezbednost za sportiste, posetioce, sponzore, delegate, zaposlene...• niži troškovi kroz smanjenje izdataka za nadokandu štete, • efikasnije upravljanje organizacijom, sportskim događajem i procesima, • usklađenje sa zakonskim normama, regulativom i drugim formal-

nim zahtevima (ugovaranje), te• sticanje pozitivnog imidža u javnosti.Sve navedeno opravdava pojačane zahteve za implementacijom strate-

gija kojima će se rizici preduprediti, umanjiti ili prevaliti na druge. Efikasno upravljanje rizicima u sportu može obezbediti samo kompetentan, obučen sportski menadžment. Koristi od obrazovanja takvih stručnjaka mogu imati svi sportisti, sportske organizacije, kao i sport i društvo u celini.

LITERATURA

1. Dugalić, S. (2005): Finansijski i marketinški aspekti strategija u sportu. Beograd. VŠST

2. Dugalić, S. (2007): Menadžment sportskih objekata. Beograd. VSZŠ

3. Farmer, J., Mulrooney, A. & Ammon, R. (1996): Sport Facility Planning and Management. Morgantown, FIT Inc.

4. Spengler, J., Connaughton, D. & Pittman, A. (2006): Risk Management in Sport and Recreation. Champaign, IL. Human Kinetics.

76 ‌ +



Naučni članak

RIZICI I STRATEGIJE ZA UPRAVLJANJE USLUŽNIM AMBIJENTOM

U SPORTSKOM OBJEKTUUDK 005.334:796/799 ; 725.8

Olivera Meloviće-mail: [email protected]

Sažetak: U radu se razmatraju mogući rizici pri upravljanju uslužnim ambi-jentom sportskog objekta i odgovarajuće strategije za upravljanje rizikom. Da bi se uspešno poslovalo neophodno je identifikovati, kvantifikovati, kontro-lisati i upravljati rizikom koji se javlja pri upravljanju uslužnim ambijentom sportskog objekta. Uslužni ambijent utiče na ponašanje, očekivanja i percepci-ju korisnika usluga o isporučenoj usluzi. Zadatak mu je da na najbolji mogući način prenese poruku o sportskom objektu i pruženoj usluzi, da skrene pažnju izdvajanjem od drugih, da izazove efekte povećanja želje korisnika da se uslu-ga proba i da pomogne sportskom objektu da kreira odgovarajući imidž. Cilj istraživanja ukazuje na neophodnost i hitnost ulaganja u sportske objekte i unapređenje njihovog uslužnog ambijenta. Komparativnom analizom organi-zacije sportskog događaja na sportskom objektu u svetu i kod nas, u radu se skreće pažnja na rizik upravljanja uslužnim ambijentom i njegov značaj za uspešnost poslovanja sportskog objekta.

Ključne reči: rizik, strategija, upravljanje, uslužni ambijent, sportski objekat.

1. UVOD

Postojeći oblici biznisa obavljaju se u uslovima nesigurnog i promen-ljivog okruženja, u kojem dominiraju neizvesnost i s njom povezani poslovni rizik (od neuspeha, nepredviđenih gubitaka i sl.), gde je neizvesnost situacija u kojoj potpuno ili delimično nedostaje informacija o mogućim stanjima objek-ta i okruženja. Suprotno od neizvesnosti, rizik predstavlja stepen sigurnosti (odnosno nesigurnosti) organizacije u realizaciji svog cilja. Rizik je šansa (ve-rovatnoća, opasnost) neželjene štete, gubitka ili odstupanja od cilja, povezana s konkretnim poslovnim poduhvatom (odlukom). Neizvesnost se povezuje s

78 ‌ +


objektivnom realnošću/stvarnošću, a rizik sa konkretnom realnošću poslova-nja i radu organizacije u kojoj menadžment donosi poslovne odluke. Obim neizvesnosti u svakoj situaciji donošenja poslovnih odluka je veoma izražen i značajan pa je neophodno sagledati generički proces donošenja odluka. Prva faza u procesu donošenja odluke obuhvata stalni monitoring sredine, okruženja i tekućih operacija u organizaciji. Na određenom stepenu istraživanja dolazi do prepoznavanja problema i javlja se potreba da se donese jedna ili više odluka, koje upućuju na suštinu problema koji se rešava.

Odnos faza u procesu odluke i neizvesnosti opisao je Radović, D (2009, str. 145) kao i set svega onog što spada u domen procesa donošenja odluka u uslovima rizika, s aspekta uloge menadžmenta. Rizik ne znači neki sigur-no nastupajući negativan efekat, on je negativno procenjena posledica, čije je ostvarenje neizvesno. Menadžeri koji upravljaju sportskim objektom tokom svakodnevnog poslovanja ili pri organizovanju sportskog događaja susreću se sa brojnim rizicima koji se definišu u 1. fazi, tzv. identifikaciji rizika.

Izučavanje rizika prethodi kreiranju strategija upravljanja rizikom ra-di uspešnog poslovanja sportskih objekata. Ono pre samog početka projekta osigurava projekat i od direktnih gubitaka, zbog nezadovoljstva svih učesnika projekta i gubitka reputacije same sportske organizacije i organizatora projekta (događaja). Realnim sagledavanjem rizika stiče se poverenje svih učesnika i saradnika na projektu da će on biti završen uspešno, i stvaraju se uslovi za prevazilaženje problema do kojih tokom njegove realizacije može doći.

Procena rizika predstavlja postupak kojim se vrši merenje veličine ri-zika koji može izazvati određeni gubitak ili neuspeh, a takođe i uticaj poja-ve rizika na posmatrani projekat. Da bi se izvršila adekvatna kvantifikacija i analiza rizika projekta, potrebno je utvrditi koje ulazne informacije treba sakupiti kao i koji su njihovi izvori. U zavisnosti od tipa događaja (prijateljska utakmica, derbi), uslova u kojima se izvodi (postojeći rivalitet među igračima i navijačima), veličine (kapacitet sportskog objekta), učesnika u njegovoj realizaciji (raspoloživi ljudski resursi), potrebnih finansijskih sredstava, kao i drugih činilaca (anonimne prijave, pisanje medija, pretnje nasiljem...) zavisiće mogućnost i način prikupljanja potrebnih informacija, kao i izbor odgovarajuće strategije za upravljanje rizikom. Kvalitet prikupljenih ulaznih informacija za odlučivanje i procenu rizika značajno doprinosi izboru odgovarajuće strategije za upravljanje rizikom.

Prethodna iskustva organizatora, menadžera i saradnika na istim ili slič-nim projektima, imaju velikog, ali ne i presudnog značaja. Zato menadžeri nastoje da predvide, kontolišu i smanje posledice mogućih rizika pri realizaciji nekog projekta (događaja), uzimajući u obzir sve prethodne činjenice kao i realno stanje.

+‌79

O. Melović: Rizici i strategije za upravljanje uslužnim ambijentom u sportskom objektu

2. STRATEGIJE UPRAVLJANJA RIZIKOM I SPORTSKI DOGAĐAJ – (Risk Strategy)

Događaj je specifično osmišljena ponuda ograničenog trajanja u čijoj osnovi se nalazi odgovarajuća ideja, koja se sa zajedničkim angažovanjem izvršilaca i materijalnih sredstava odnosno primenom menadžerskog “znam-kako” na tržištu, ispoljava kao originalna idejna ponuda (Tepić, 2009, str 4). Sportski događaji su planirani događaji, tipa mega događaj (pr. Olimpijske igre, Svetsko prvenstvo u fudbalu), sportski Hallmark događaj (Vimbldon te-niski turnir), glavni/specijalni događaj (prepoznatljive sportske utakmice), koji mogu biti profitnog i neprofitnog tipa. Prema mestu i načinu organizovanja oni se razlikuju kao: događaji u zatvorenom i otvorenom prostoru, na zemlji, u vodi i vazduhu, sa redovnim i periodičnim rasporedom održavanja, javni i privatni događaji, profesionalni i amaterski događaji, i oni sa definisanom i slobodnom strukturom takmičenja. Ove podele sportskih događaja su značajne za izučavanje, jer njihove specifičnosti i međusobne razlike proizvode različite faktore rizika promenljivog intenziteta, pa ih je zato neophodno iscrpno istra-žiti i obrazložiti.

Organizovanje bilo kojeg događaja ima za cilj da kod posetilaca pri percepciji događaja izazove neka osećanja, primarno pozitivna osećanja i osećaj zadovoljstva. Kod sportskih događaja taj osećaj u velikom broju zavisi od rezultata takmičenja. Problem nastaje kad očekivani rezultat izostane, tad na scenu stupaju drugi faktori na koje menadžeri treba da obrate pažnju. Jedan od tih faktora je sama usluga u sportskom objektu (servicescape) i uslužni ambijent (facility). Lojalnost posetilaca događaja postiže se pozitivnom pre-cepcijom kvaliteta usluga, korporativnim imidžom organizatora i očekivanom satisfakcijom posetilaca. Uzevši u obzir karakteristike sportskog događaja po-smatrano kroz kratkoročnost ponude, gde su odnosi organizatora i posetioca u uslužnom susretu određeni trajanjem događaja, programom, komunikacijom organizatora, odnosno izvršioca i posetioca događaja; uviđaju se visoki rizici poslovanja sportskih objekata. Uslužni ambijent je prostor gde se pruža usluga (sportski objekat gde se odvija događaj), prodaje proizvod, prostor u kom se susreću ponuđači (organizator), sportisti, rekreativci i gledaoci, i mesto u kome se posetilac odlučuje da li će ponoviti kupovinu, ponovno koristiti uslugu ili posetiti sportski objekat.

2.1. Upravljanje rizicima (Risk managеment)

Kada se govori o riziku i o upravljanju rizicima u sportskom objektu, nezaobilazno je pominjanje faktora koji nastaju u toku poslovanja i doprinose postojanju rizika u toku realizacije ciljeva poslovanja. Razlikujemo tri ključna faktora rizika: rizični događaj, verovatnoća rizika i veličina gubitka.

80 ‌ +


Upravljanje rizikom kod organizovanja teniskih turnira je formalni pro-ces koji obuhvata stalnu i sistematsku identifikaciju, predviđanje i procenji-vanje faktora rizika, pripremu i planiranje odbrambenih akcija i reakcija koje mogu doprineti smanjenju rizika. Upravljanje rizikom obuhvata pronalaženje preventivnih mera radi smanjenja rizika koji mogu nastati na teniskim tereni-ma. Pri tome se obavezno razmatraju i analiziraju troškovi vezani za ove pre-ventivne mere i akcije i vrši procena da li je opravdano učiniti tolike troškove radi smanjenja, ali ne i eliminisanja, rizika, koji nastaju. Cilj upravljanja rizi-kom je da se, što je moguće više, smanje negativni uticaji koji mogu ugroziti tok poslovanja, kao i da se iskoriste sve mogućnosti za uspešnije i racionalnije izvođenje poslovnih aktivnosti u sportskoj organizaciji. U tom smislu, uprav-ljanje rizikom podrazumeva identifikaciju rizika, kvantifikaciju i analizu rizika, definisanje i primenu strategije upravljanja rizikom i kontrolu sprovo-denja odgovora na rizik.

Identifikacija rizika obuhvata spisak specifičnih rizika u okviru pro-jekta izgradnje teniskih terena ili odvijanja teniskog turnira. Jedan od najboljih metoda za razumevanje svakog od rizika je korišćenje kompleta pitanja koji pomažu planeru da razume rizik u projektnim ili tehničkim izrazima. Osnovni rizici se uključuju u dnevno poslovanje, a menadžeri ih razmatraju, prate i operišu sa merljivim faktorima. Rizični događaji u sportskom objektu se kla-sifikuju prema izvoru ili uzroku nastajanja, a najčešće se rangiraju prema mo-gućnostima uspešnog upravljanja reakcijama.

Tabela br. 1. Primer klasifikacije vremenskog rizika putem 25-matrične šeme uzimajući u obzir tenis kao sport i pravac delovanja

+‌81


Nakon identifikacije rizika i njegove procene vrši se evidentiranje rizi-ka, koje je moguće npr. putem kriterijuma: jačine uticaja i frekvencije ponavlja-nja. U tu svrhu se izrađuju matrice koje vode čvrstim podacima za upravljački proces, putem kojih je moguće evidentirati sve uočene rizike (Dugalić, 2007, str. 156).

Obrada rizika vrši se na osnovu izvršene identifikacije i analize rizika koji se u realizaciji projekta očekuju. Pre svega, dobiju se informacije o vrstama rizika koji postoje, o tome gde i kada se mogu očekivati, koja je verovatnoća nastajanja rizika i koji je stepen izlaganja riziku kao i nači upravljanja i kontrole rizika.

Razlikujemo dva osnovna metoda upravljanja rizikom: kontrola rizika (Risk Control) ili izbegavanje rizika i smanjenje rizika; i finansijska kontrola rizika (Risk Financing) ili zadržavanje rizika i prenošenje rizika. Pošto na taj način dobijamo jednu relativno jasnu sliku o tome šta se u pogledu rizika u projektu očekuje, treba planirati i formulisati određene aktivnosti kojima bi se smanjila verovatnoća ostvarenja rizičnih događaja i mogućnosti nastajanja štetnih i neželjenih događaja. Planiranje reakcije predstavlja proces formulisanja strategija za upravljanje rizikom, odnosno pronalaženje i definisanje upravljačkih akcija u projektu kojima bi se mogući gubici od rizičnih događaja sveli na najmanju moguću meru. Planiranje reakcije obuhvata nekoliko mogućih strategija kao što su: predupređenje ili smanjivanje rizika; prebacivanje (prevaljivanje) rizika; izbegavanje ili ignorisanje rizika; i konti-gentno planiranje.

2.2. Strategija predupređenja (smanjenja) rizika

Smanjenje rizika tokom održavanja teniskog turnira je strategija ko-jom se vrše određene izmene u poslovanju radi smanjenja ostvarenja rizičnog događaja i njegovog uticaja na poslovanje. To znači da se, na osnovu saznanja o mogućim rizičnim događajima do kojih se dolazi u postupku identifikacije i analize rizika, pronalaze i definišu promene u poslovanju, koje će bitno doprineti smanjenju rizika. Ove izmene mogu biti vezane za vremenski plan poslovanja, angažovanje pojedinih vrsta resursa, budžet poslovanja sportskog objekta, poslovne specifikacije, pojedine nabavke, ili traženi kvalitet delova i celog projekta organizacije teniskog turnira. Bitno je da ove izmene ne utiču značajnije na definisane ciljeve sportske manifestacije, a da bitno doprinose smanjenju neizvesnosti i rizika u poslovanju. Menadžeri koriste brojne strategije za upravljanje rizicima nastupanja neželjenih događaja (nereda, tu če, loma inventara), a neke od tih strategija su i upravljanje masom, tj. gomilom (crowd management), standardna operativna procedura, i nadoknada (kompenzacija) zaposlenima. Strategija predupređenja nereda na teniskim

82 ‌ +


terenima izazvanih od strane mase posetilaca nije značajna kao npr. u fudbalu, ali kod određenih političkih rizika (Davis Cup, susret Hrvatska-Srbija u Splitu 2010), ili slučajnih elementarnih nepogoda (jaka kiša, požar), potrebno je pripremiti i ove planove.

2.3. Strategija prevaljivanja (transfer) rizika

Prebacivanje rizika je strategija kojom se nastoji osloboditi ili smanjiti rizik u teniskom objektu tako što će se deo rizika ili ceo rizik prebaciti na drugu stranku ili lica. To se vrši tako što se izmenom ugovora oslobađamo nekih obaveza koje nosi rizik, ili se ugovorom rizik preba-cuje na drugu stranku, koja je sada odgovorna za upravljanje rizikom u projektu. Takođe moguće je zaključiti ugovor o osiguranju od rizičnih događaja i tako smanjiti štetu koju njihovo ostvarenje može doneti. Mogu se planirati brojne akcije za npr. smanjenje rizika uništavanja imovine, ili napraviti ugovor o osiguranju sportskog objekta od štete ili osigu-ranju objekta od požara i time nadoknaditi eventualne gubitke. Oblici osiguranja u sportskom objektu su: samoosiguranje, osiguranje od lične odgovornosti, i osiguranje imovine.

2.4. Strategija izbegavanja (ignorisanja) rizika

Ova strategija obezbeđenja se koristi kada postoji saznanje o riziku i njegovom intenzitetu i procena da aktivnosti na njegovom izbegavanju neće predstavljati nesrazmerno veliki trošak. Znači i pored saznanja o mogućem nastupanju rizičnog događaja i njegovom uticaju na događaj, ne preduzima se nikakva akcija, već se rizik ignoriše računajući da se rizični događaj neće ostvariti ili da je mala verovatnoća njegovog ostvarenja. Izbegavanje znači da se izvori rizika uklone ili da se ne aktiviraju. Prednost ove metode je u vero-vatnoći da rizik neće nastati ukoliko se njegov izvor nikada ne aktivira. Ovaj metod ima ograničenja jer se svi rizici ne mogu izbeći (npr. rizik terorizma, poplave koja je prirodni događaj, ili oluje, pa i građanske odgovornosti iz upo-trebe opasnih stvari).

3. REZULTATI ISTRAŽIVANJA DOBIJENI KOMPARATIVNOM ANALIZOM

Praktična primena faza i strategija upravljanja rizicima svojstvenim sportskom događaju prikazana je na sledećim slučajevima (uzet je po jedan primer iz međunarodne i domaće sportske prakse).

+‌83


3.1. C.S. Teniski turnir Vimbldon

Vimbldon (Wimbledon) je najstariji i najprestižniji teniski turnir koji se često smatra nezvaničnim šampionatom sveta. Jedan je od četiri Gren slem takmičenja i jedini koji se od osnivanja 1877. igra na istoj podlozi. Osnivač Vimbldona je privatni klub The All England Lawn Tennis and Croquet Club. The Lawn Tennis Championship Meeting turnir - potpada pod zajedničku up-ravu osnivača (AELTC) i asocijaciju teniskih profesionalaca (LTA). AELTC je privatni klub osnovan 1868. kao neprofitna organizacija. Kao domaćin ovog teniskog turnira LTA obezbeđuje finansijska sredstva za razvoj tenisa u Velikoj Britaniji, i kroz smanjenja poreza.

Komitet za upravljanje i razni oblici pododbora se brinu o svim glavnim aspektima turnira, kao što su ugostiteljstvo, finansije, teniski tereni, informa-cione tehnologije, prenos i emitovanje programa, marketing, raspored igre, pro-daja karata, prevoz... Rad ovih pododbora podržan je od strane sedam članova LTA sa punim radnim vremenom i rukovodioca kluba osoblja. Klub je smešten u Church Roadu od 1922, a turnir je jedino Grand slam takmičenje koje se igra na travi. Klub se sastoji od 19 travnatih terena (uključujući Centralni teren i Teren broj 1), pet terena sa crvenom šljakom, tri terena sa kontinental glinom, jedan sa američkom glinom i pet zatvorenih terena (dva Greenset Velvelux i tri Greenset Trophy). Godine 1979, tribina Centralnog terena podignuta je 1m da se obezbedi prostor za još 1088 mesta. Iste godine izgrađen je novi Salon na severnoj strani Centralnog terena za vlasnike obveznica (vrednosnih papira). Naredne godine stari kompleks Terena broj 1 bio je obnovljen i proširen na severnu i južnu stranu i povećan kapacitet terena za 1250 mesta.

Deo Aorangi parka je preuređen u teniske terene 1982. da bi se dobi-lo više prostora u toku prvenstva. Izgradnja istočnog dela Centralnog terena počela je 1985. godine. Ovaj ogroman poduhvat obezbedio je preko 800 do-datnih mesta i dodatni prostor za komentatorska mesta (medije), novi smeštaj za administrativne radnike, redizajnirani muzej... Godine 1986, izgrađena su nova dva sprata paviljona u delu Aorangi parka. Godine 1991, severna zgrada Centralnog terena je proširena na sever da obezbedi veći prostor za smeštaj vlasnika obveznica, muzej, kancelarije, prodavnice, biblioteku i klub objeka-ta. Dugoročni plan kluba je da se tereni stalno poboljšavaju. Tereni br. 11 i br. 12 su srušeni i rekonstruisani za potrebe teniskog turnira. Pored toga po-stavljena je eksperimentalna SoftB tvrda podloga. U Aorangi parku postoje 22 travnata terena za treninge, pre i za vreme prvenstva, i dva akrilna terena. Ceo prostor, uključujući parking kluba, pokriva više od 42 ha. Osim Centralnog terena i Terena broj 1, svi tereni se koriste tokom cele godine od strane klu-ba, LTA, sponzora, i igrača. Travnati tereni se koriste od maja do septembra, osim Centralnog terena i Terena broj 1, koji se koriste samo za prvenstvo. Tereni se povremeno koriste od strane jednog broja klubova i organizacija za

84 ‌ +


organizovanje raznih događaja i turnira. Za potrebe takmičenja u Dejvis kupu povremeno se koristi Teren broj 1. Poslednje takmičenje između V. Britanije i Austrije na Terenu broj 1 bilo je u septembru 2008.g.

Pripreme za prvenstvo počinju odmah nakon prethodnog turnira. Uočavaju se poboljšanja i implementiraju se u program za sledeće prven-stvo od strane Komiteta za menadžment. Između prvenstva, klub ima redov-ne sastanke sa predstavnicima lokalne opštine, (londonska opština Merton), i drugim zainteresovanim stranama, za razmatranje nastalih problema tokom dve nedelje, i pronalaženje rešenja. Održavanje terena, obnavljanje trave na Centralnom terenu i Terenu br. 1 počinje odmah posle prvenstva, a drugi tereni se održavaju tokom avgusta i septembra. Na Centralnom terenu i Terenu br. 1 ponovo se seje trava, skoro svake godine, gde je to potrebno, što je moguće pre, nakon prvenstva.

Upravljanje gomilom (Crowd management): Udruženje Vimbldona Honorary Stewards je odgovorno za upravljanje masama i deluje kao «domaćin» za publiku, upućuje, obaveštava, pomaže i daje uputstva za posetioce. Pripadnici policije stoje u redovima (unutar i van terena), nadzor sedišta gledalaca vrši se uz pomoć volontera, a celokupnoj bezbednosti u Londonu doprinose još i vatrogasne brigade.

Vimbldon u 21. veku

Da se zadrži vođstvo napravljen je dugoročni plan 1993, koji će pobolj-šati kvalitet događaja za gledaoce, igrače, funkcionere i društvo u celini. Prva faza plana je završena za prvenstvo 1997, u koji su uključeni u izgradnju u Aorangi parku novi Teren broj 1, centar za emitovanje, dva pomoćna travnata terena i tunel za povezivanje Church Roada i Somerset puta. Druga faza uklju-čila je uklanjanje starog kompleksa Terena broj 1 da bi se napravilo mesta za novu Milenijum zgradu, obezbedilo povećanje objekata za igrače, prostor za funkcionere i članove, kao i proširenje na zapad štanda (tribine za gledaoce) Centralnog terena za 728 dodatnih mesta. Faza 3 - javno otvaranje nove zgrade Muzeja, a zatim razvoj novog Centralnog terena ka istoku i severu zgrade, da bi bili bolji uslovi za publiku, povećanje kapaciteta za sedenje na 15.000, izgradnja krova na povlačenje, za prvenstvo 2009. modernizacija Centralnog terena je bila potpuna. Tokom godina, Klub je stalno bio svestan potrebe da se obezbedi poboljšanje objekta i terena u skladu sa tempom i potrebama moder-nog sporta. U poslednjih nekoliko godina ulagalo se mnogo da bi se ostvarili bolji uslovi za igrače, gledaoce, zvaničnike i medije.

+‌85


3.2. C.S. Serbia Open

Maja 2009. Serbia Open postao je prvi domaći ATP turnir, koji se održava u Beogradu na rekonstruisanim teniskim terenima “Milan-Gale Muškatirović” u blizini ušća, mestu na kome se Sava uliva u Dunav. Novoizgrađeni centar, smešten na prostoru od 3 ha, ima pet terena - centralni, kapaciteta 7000 mesta, dva manja sa 1000 i 500 sedišta, kao i još dva terena koja su namenjena za treninge učesnika turnira. Kapacitet tribina ove godine proširen je za još 1000 mesta i sada iznosi 10.000 sedišta. Teniski kompleks na Dorćolu izgrađen je u izuzetno kratkom roku po veoma visokim standardima, koji prevazilaze ATP turnire iz serije 250. Turnir 2009, proglašen je od strane ATP organizacije za najbolje organizovan turnir u kategoriji ATP World Tour 250, kako zbog izuzetne organizacije i odlične atmosfere, tako i zbog kvaliteta učesnika. Nijedan turnir iz iste kategorije, u koju spadaju turniri u Moskvi, Los Anđelesu, Londonu, Beču, nema učesnika koji je plasiran među prvih 5 igrača na ATP listi, kao što je slučaj beogradskog turnira. Serbia Open 2010 je jedan od najznačajnijih novijih sportskih događaja u zemlji, a osim kvalitetnih igrača, snaga turnira su posetioci kojih je 2009, bilo više od 100.000. Zbog posetilaca turnir i postoji, zbog svakog pojedinca koji voli tenis, sport, zdrav život, zbog svih porodičnih ljudi, studenata, zbog onih najstarijih, ali i najmlađih kojima su posvećeni posebni sadržaji. Radi veće posećenost i popularizacije turnira, organizator je ove godine omogućio da ulaz u selo i praćenje svih mečeva, osim na glavnom terenu, budu besplatni.

Osim teniskih mečeva, publika može da uživa u velikom broju aktivnosti u promo selu. Organizovane su zabave, promocije, koncerti, predstave i nagradne igre. Karte za ulazak na centralni teren mogle su se kupiti na biletarnicama Card servisa (www.tickets.rs), kao i na mestu održavanja turnira. Ove godine uneto je mnogo promena u promo selo. Posađeno je 120 breza, postavljena je izlivena figura N. Đokovića, sagrađena je nova fontana u centralnom delu promo sela, a iza centralnog terena čitav jedan deo preuređen je za zabavu dece. Duž promo sela, postavljeno je nekoliko video bimova tako da se mečevi na centralnom terenu i terenima 1 i 2 mogu pratiti, iako niste na tribinama. Otvorena je i nova prodavnica u okviru teniskog kompleksa, koja je smeštena pored centralnog terena, gde se mogu kupiti proizvodi marke ,,Head“, oprema marke ,,Sergio Tacchini“, razni suveniri koji nose natpise ,,Novak“ i ,,Serbia Open“.

Organizacija dosadašnjih teniskih turnira na području Srbije obavezuje na iscrpniju obradu ove problematike, sa ciljem da se veoma brzo, učeći iz iskustava drugih i teorijskih izvora, unapredi poslovanje kako bi turnir postao posećeniji i ekonomski što isplativiji za organizatora i bezbedniji za učesnike i posetioce. Naime, kako se njihov broj, kao i broj sponzora, pripadnika medija i drugih učesnika bude povećavao, poslovni procesi će postati složeniji, pa je

86 ‌ +


upravljanje rizicima za sportske menadžere pravi profesionalni izazov. Stečena znanja na bazi studija slučaja mogu biti veoma korisna za izučavanje, kao i za samu primenu i savremenu sportsku praksu.

4. DISKUSIJA

Istraživanje u radu je bilo usmereno ka rizicima poslovanja i odgovara-jućim strategijama za upravljanje uslužnim ambijentom u sportskom objektu, a kao studija slučaja uzeta je organizacija teniskog turnira u različitim regio-nima, koje karakterišu značajne ekonomske, kulurne i društvene razlike. Cilj istraživanja je bio da se uočene razlike ispitaju međusobno i u svetlu teorijskih postulata, kako bi se izveli korisni zaključci, a iskustva poslužila za organizo-vanje sličnih projekata na višem nivou i u drugim, raznim oblastima srpske sportske prakse. S tim u vezi, iz prikupljene materije mogu se akcentovati sle-deći aspekti rizičnosti:

4.1. Ocena političkog i kreditnog rizika u Srbiji

Uzimajući u obzir politički rizik, Srbija sa rejtingom DB4d, se svrstava u zemlje sa umerenim rizikom poslovanja (što znači umereno-visoka nestabilnost i veliki gubici u poslovanju), koji u samom startu udaljavaju sve potencijalne ulagače od naše zemlje, a samim tim i naših organizacija, bilo da su sportske ili privredne. Postala je praksa da se u organizaciji svetskih i evropskih šampionata, zemljama u razvoju, kao domaćinima, traže garancije vlada i slična pokrića rizika. Međutim, na primeru Grčke, koja je utemeljila OI, i članica je EU, može se zaključiti koliko je sa aspekta menadžmenta politički rizik teško i respektabilno proceniti.

Ocena kreditnog rizika vrši se na više načina, a jedan od njih je metoda „5C”, koja uključuje isto toliko indikatora. Primenom ove metode, u sportskim organizacijama u Srbiji, može se lako uočiti da je njihov kreditni rizik veliki, jer se kao instrument obezbeđenja `del kredere` rizika javlja nekvalitetna imovina.

4.2. Procena inflacionog ili valutnog rizika i primeri moguće zaštite

Kad govorimo o inflacionom ili valutnom riziku promena intervalutarnog kursa smanjila bi ili povećala sposobnost svakog sportskog projekta za otplatu duga. S obzirom na nestabilnost kursa dinara u odnosu na evro, javio bi se veliki rizik nemogućnosti otplate kredita. Rizik se smanjuje kada sportski menadžeri ugovaraju obaveze u istoj valuti u kojoj se ostvaruju prihodi i to u

+‌87


uslovima stabilnih cena. U zemljama koje se nalaze u tranziciji, a koje imaju režim plivajućeg deviznog kursa, kao u Srbiji, ili režim koji naginje ka ovom režimu (lagano rukovođeni kurs), a koji karakteriše oscilacije i trend deviznog kursa kako u pravcu apresijacije (rasta), tako i depresijacije (pada) domaće valute, od izuzetnog značaja je pitanje zaštite ulagača (hedžing) od promena deviznog kursa. Naime, realno niko ne može biti u stanju da sa izvesnošću predvidi pravac ili promenu deviznih kurseva, ali je ipak moguće zaštititi se od rizika promene deviznog kursa. Ovo se posebno odnosi na subjekte u spoljnotrgovinskom poslovanju, kao što su izvoznici i uvoznici, ali kako je u sportu svojstvena međunarodna uključenost i konkurencija, sportski menadžeri moraju respektovati i ovaj rizik.

4.3. Rizik probijanja vremenskih rokova i budžeta za izgradnju

Poznato je da je većina sportskih objekata u Srbiji starijeg datuma iz-gradnje pa im je potrebna rekonstukcija, modernizacija i/ili ponovna izgradnja. Tada se pored pomenutih rizika javlja i rizik probijanja vremenskih rokova i budžeta za izgradnju, rekonstrukciju ili modernizaciju objekta, skrivenih ma-na zbog tipične neposlovnosti i slično, što povećava troškove finansiranja iz-gradnje samog objekta. Zbog sveopšte nestabilne situacije u zemlji, neretko se dešava velika fluktuacija zaposlenih, štrajkovi i obustave rada (nezadovoljstvo zbog neisplaćenih dnevnica) kod izvođača radova, te se zbog manjka kontrole, mogu desiti razni propusti pri izgradnji objekta. Takođe uzrok skrivenih mana objekta mogu nastati zbog lošeg kvaliteta ugrađenih elemenata. Da bi se sma-njili rizici koji mogu nastati zbog skrivenih mana, nastoji se dobiti od izvođača radova i projektanta (ugovornom obavezom) što duži garancijski rok.

4.4. Rizik ostvarenja poslovnog rezultata, ekonomski rizik i metod finansijske poluge

Rizik ostvarenja poslovnog rezultata (preduzetnički, finansijski rizik) je rizik sa kojim se susreće svaki sportski menadžer i preduzetnik. Finansijsko prognoziranje i programiranje je primer strategije za predupređenje finansijskog rizika koja se može koristiti u upravljanju sportskim objektima. Ekonomski rizik predstavlja manju ili veću neizvesnost u vezi sa očekivanim ishodom po-slovne aktivnosti. Taj rizik može biti poslovni i finansijski. Leveridž je jedna od metoda pomoću koje se procenjuju efekti poslovanja uz prisustvo fiksnih rashoda. Postoji poslovni, finansijski i kombinovani leveridž. Finansijski le-veridž u svom poslovanju koriste profitno orijentisane sportske organizacije, kombinovanjem više izvora finansiranja i putem stope prinosa, i predstavlja efi-kasnost upotrebe tuđeg kapitala. Jednom dosegnuta, ova efikasnost se prenosi

88 ‌ +


i na efikasnu upotrebu sopstvenog kapitala, čime se prosečna cena ukupnog upotrebljenog kapitala smanjuje u budućnosti zbog kontinuirane efikasnosti (Dugalić, 2005, str. 160).

U domaćoj praksi se može čuti da sportske organizacije treba da kori-stite i druge izvore, ali ako nemaju sopstveni kapital, ove efekte nikada neće ostvariti. Sportske organizacije kod nas nemaju mogućnosti korišćenja finan-sijskog leveridža zbog nemogućnosti korišćenja efekata više izvora finansira-nja, posebno putem kredita. Razlog tome je što ne može da se izda hipoteka i garancija za pokriće ’del kredere rizika’, na objekat koji je u društvenoj svo-jini, i nerešeni imovinsko-pravni odnosi (sportski objekti u Srbiji su neretko izgrađeni na nacionalizovanoj zemlji).

Primer uspešne primene finansijskog leveridža je rekonstrukcija tere-na na Dorćolu, SC „M.G. Muškatirović“, kao najveći teniski turnir u Srbiji koji predstavlja kombinaciju privatnog sektora, lokalne i republičke uprave. Rekonstrukcija teniskih terena finansirana je iz budžeta Republike Srbije, gra-da Beograda i opštine Stari grad. Samo Republika Srbija je za uređenje teni-skih terena i pomoćnog objekta izdvojila 40 mil.RSD, sa ciljem korišćenja tih terena za Univerzijadu. Grad je za potrebe turnira izdvojio sredstva iz budžeta i zakupio montažne tribine za desetak hiljada posetilaca, a Direkcija za građe-vinsko zemljište je uredila prilaze i parking oko Sportskog centra.

Uzimajući u obzir napred izložene visoke rizike poslovanja u Srbiji, može se reći da je kompanija Family Sport veoma hrabro i pametno ušla u ceo projekat. U prethodnom prilogu se vidi da se koristi kombinacija različitih izvora finansiranja što povećava verovatnoću uspeha celog projekta, organiza-cije teniskog turnira i smanjuje verovatnoća nastupanja nekih od pobrojanih ri-zika. Dakle, u proceni efekata poslovanja u sportu, mogu se koristiti prednosti leveridža (poslovnog, finansijskog ili kombinovanog).

4.5. Procena rizika sigurnosti i bezbednosti posetilaca

Lica koja upravljaju teniskim terenima i organizatori sportskog događaja imajući u vidu sve rizike kojima je izložena organizacija turnira preduzimaju sve moguće kombinacije zaštite od nastanka rizika. Pri tome se koriste strategije izbegavanja, prevaljivanja i preduzimanja mera za smanjenje rizika i preduzimanje mera za sigurnost i bezbednost posetilaca. U isto vreme poklanja se velika pažnja udobnosti posetilaca tokom posete i boravka na teniskom turniru, unapređujući ponudu kako bi njihov boravak bio što duži na prostorima teniskog objekta, formirajući takvu ponudu sportskih usluga koje će izazvati potpuno zadovoljstvo kod posetilaca, čak i ako finansijski rezultat izostane. Ovakva dugoročna orijentacija i profesionalni pristup će pomoći ostvarenju svih ciljeva, uz rizike koji će se vremenom umanjivati. Iako su

+‌89


takmičenja na teniskim terenima poprilično bezbedna i sigurna, tj. sklonost publike ka agresivnom ponašanju na teniskim turnirima je manja nego na fudbalskim utakmicama, mere bezbednosti posetilaca u svakom slučaju se moraju sprovoditi. Setimo se nemilog događaja kada je napadnuta i ubodena na terenu naša teniserka Monika Seleš.

Primer 1. Incident koji je šokirao svet tenisa 30.4.1993.: U četvrt fi-nalu, u meču između M. Seleš i Magdalene Malejeve, u Hamburgu 38-godiš-nji gledalac, Gunter Parhe, opsesivni obožavalac Štefi Graf, nožem je gađao Moniku u kičmu, između lopatica. Ona je ubrzo odvedena u bolnicu, fizički se oporavila za nekoliko nedelja, ali napad je ostavio veće, psihološke ožiljke. Profesionalnom tenisu se nije vratila sledeće dve godine, a i kada je to učinila, takav savršen sklad fizičkih i psihičkih performansi potreban za vrhunski te-nis, nije više bilo moguće povratiti. Napadač nije dobio zatvorsku kaznu zbog psihičkog stanja, ali je dobio uslovnu dvogodišnju kaznu sa obaveznim psihološkim lečenjem. Zbog ovog incidenta su pojačane mere sigurnosti na teniskim turnirima (8).

Primer 2. Na Otvorenom prvenstvu SAD u tenisu (US OPEN 2009) održanom od 31.8. do 13.9.2009. u Nju Sitiju, u toku odigravanja teniskog meča između Rafaela Nadala i Gaela Monfisa, jedan od obožavatelja R. Nadala je utrčao na teren i poljubio ga. Javnost je sa simpatijama reagovala na ovaj incident, jer se završio bez loših posledica po učesnike, prvenstveno za R. Nadala.

Ovakvi i slični incidenti ukazuju da i u teniskim sportskim takmičenjima postoje rizici bezbednosti za učesnike, ali srećom vrlo retko. Oni nose poruku menadžmentu teniskog turnira na posledice koje mogu da izazovu nepreduzi-manje odgovarajućih mera bezbednosti, smanjenja ili predupređenja rizika. Učenje iz iskustva drugih isplativije je nego učenje na sopstvenim greškama.

4.6. Značaj uslužnog ambijenta i strategije za uvećanje poslovnog rezultata

U svetu postoje tendencije da se sportski događaji, u ovom slučaju te-niski turnir, iskoristi kao mogućnost stvaranja dodatnih izvora sredstava za unapređenje organizacije turnira kroz ulaganje i unapređenje ponude sportskih proizvoda i usluga, i unapređenje mesta gde se vrši distribucija ili isporuka usluge, kroz tzv. fizički uslužni ambijent teniskih terena (facility). U delu rada posvećenom Vimbldonu, može se videti koliko je menadžment i uprava ula-gala, i posvećivala pažnju: obnovi i rekonstrukciji teniskih terena, povećanju kapaciteta tribina za sedenje na Centralnom terenu i Terenu broj 1, doterivanju i povećanju parkinga, izgradnji muzeja, posebnih loža za funkcionere i VIP go-ste, izgradnji pokretnog krova na Centralnom terenu (za slučaj kiše). Sve ovo

90 ‌ +


ukazuje koliko menadžment i uprava Vimbldona posvećuje pažnju krajnjem potrošaču usluge (posetiocima, saradnicima).

Proizvodi koji se nude na teniskim kompleksima imaju svoje specifič-nosti, kao što su unikatnost (neponovljivost) istog proizvoda i neopipljivost (sportski doživljaj fizički je nemoguće dotaći). Njihovi korisnici proizvoda na teniskim kompleksima su navijači i ljubitelji tenisa, televizijski pretplatni-ci, godišnji pretplatnici i članovi klubova, mediji, sponzori, oglašivači, kupci rekvizita, sportske odeće i obuće... Svako od navedenih korisnika ima svoje motive za korišćenje proizvoda/usluge, i uglavnom su različiti, a zajednički motiv svih je bogat, sadržajan, pun i celovit sportski doživljaj. Osnovna ponu-da sportskog proizvoda/usluge proizilazi iz kreiranja sportskog doživljaja, što u stvari predstavlja ,,bitnu korisnost“ ili ,,srž“ sportske ponude za svakog po-tencijalnog korisnika (što kupovinom karte dobija posetilac). Navijači ispunja-vaju potrebu za razonodom, zabavom, pripadanjem grupi, kroz ličnu satisfak-ciju, uvažavanje od drugih... Oglašivači, izveštači i sponzori vide mogućnost pristupa velikom broju gledalaca (ciljna populacija, potencijalni korisnici). To je i ujedno prvi nivo proizvoda/usluge.

Drugi nivo proizvoda/usluge čini ,,osnovni proizvod“ koji se pra-vi radi bitne koristi; to je sportski događaj (teniski meč Novaka, Troickog, Tipsarevića...). Treći nivo sportskog proizvoda je ,,očekivani proizvod“, ono što kupac očekuje da dobije kupovinom proizvoda: sportski rezultat, kvalitetan tenis, sportsku navijačku atmosferu, prijatan dekor teniskih terena, prihvatljivu i pristupačnu cenu ulaznice, hrane i pića u objektu, i udoban smeštaj. Četvrti nivo proizvoda uzimajući u obzir vrednost za kupca predstavlja tzv.,,obogaćeni proizvod“ putem koga se kupcima ispunjavaju želje iznad njihovih očekivanja. Kreirani imidž sportista pojedinaca ili teniskog turnira ima jak uticaj na sve zainteresovane strane za sportski proizvod ili uslugu (kupovinom karte moguć-nost dobijanja poklona, slikanje sa poznatim teniserima, nenajavljen dolazak poznatog muzičara, sportiste kao gosta večeri). Dolazak Nika Bolitijerija na te-niski turnir Serbia Open izazvala je veliko interesovanje teniske javnosti, kako u Srbiji, tako i u svetu. Proizvodi s imidžom su osobito privlačni za sponzore koji ga transferišu ka sebi putem ugovornih aranžmana.

Peti nivo proizvoda i usluge je tzv. ,,potencijalni proizvod“ koji pred-stavlja sve moguće promene i obogaćivanja proizvoda u budućnosti, stvarajući na taj način prepoznatljivu sportsku marku. Njeno kreiranje je veoma dug i iscrpljujući put. Samo veliki sportski klubovi ili pojedinci imaju sposobnost kreiranja sportskog doživljaja, organizovanja sportskog događaja, ostvarivanje vrhunskih sportskih rezultata, čime stvaraju visok nivo identiteta i imidža, i na osnovu svega toga prepoznatljive marke proizvoda ili usluge. Na primer: Marku čini ime marke (Vimbldon), znak (logo ljubičasto-zelene boje), zaštitni znak (bela oprema tenisera) i pravo svojine (isključivo pravo prodaje proizvo-da sa znakom Vimbldona).

+‌91


Kada se radi o sportskim uslugama koje se isporučuju na teniskom kompleksu na koje ima uticaj fizički uslužni ambijent teniskih terena (facility), uključujući i ljudski faktor koji isporučuje uslugu, za korisnike usluga (poseti-oce), bitna su tri elementa:

• lako stizanje do mesta gde se nalazi sportski objekat (blizu centra grada, blizina značajnih saobraćajnica, mogućnost korišćenja ra-zličitih prevoza),

• prijatnost i udobnost boravka u teniskom kompleksu, i oko teni-skog kompleksa,

• odgovarajuća usluga u teniskom kompleksu.Fizički uslužni ambijent teniskih terena i objekata na njima (facility), čini

kapacitet tribina, izgled i prostorni raspored, raspored i dizajn opreme, korišćenje boja, svetlosnih efekata, muzike...Od toga, kako će posetioci percipirati ceo teniski kompleks, zavisiće i njihova sledeća poseta. Ako su posetioci teniskog turnira percipirali visok nivo kvaliteta usluge (ѕervicescape), može se očekivati da su zadovoljni i celim teniskim kompleksom, što kod posetioca proizvodi želju za ponovnom posetom teniskog turnira, a time i sportskog objekta. Nasuprot tome, ako su posetioci teniskog turnira percipirali niži nivo ili lošiji kvalitet usluge, manji je stepen zadovoljstva kod posetilaca, biće i manja želja za ponovnom posetom tog teniskog turnira i objekta. Odluku o ponovnoj poseti teniskom turniru posetilac će doneti na osnovu percipiranja prethodnog iskustva, fizičkog uslužnog ambijenta, ambijentalnih uslova, aktuelnosti sporta, specifičnosti igre, i nivoa doživljenog uzbuđenja tokom praćenja sportskog takmičenja.

Prema nekim istraživanjima, utvrđeno je da će jedna osoba svoje pozitivne utiske o nekom sportskom događaju, proizvodu ili usluzi, podeliti sa još najmanje tri osobe; međutim, takođe je utvrđeno da će svoje nezadovoljstvo podeliti, u proseku sa jedanaest osoba (Krstić, 2009, str. 26, 27). Rezultati ovih istraživanja jasno pokazuju da je pozitivna usmena komunikacija, word of mo-uth ili živa reč (od usta do usta) značajna, jer utiče na promociju proizvoda i usluga sportske organizacije zbog višeg kredibiliteta i pouzdanosti, samim tim i na rizik poslovanja koji se javlja kod loše sprovedene organizacije i nedovoljno dobre usluge. Ovaj oblik promocije proizvoda i usluga je teško kontrolisati, ali je njegov potencijal velik, što bi menadžeri trebali znati iskoristiti i doprineti jačoj izgradnji imidža sportske organizacije, njenih proizvoda i usluga. Menadžeri moraju stalno imati na umu da se sa poverenjem potrošača ili korisnika usluga ne isplati poigravati.

Efikasno privlačenje i zadržavanje korisnika proizvoda i usluga isk-ljučivo zavisi od nivoa kvaliteta proizvoda ili usluge, zadržavanjem tog nivoa ili unapređenjem, obezbeđivanjem trajne korisnosti za potrošače (posetioce). Kvalitetnom uslugom i prijatnim ambijentom u kome se usluga pruža, organizator teniskog turnira i svi zaposleni, žele da pošalju poruku svim

92 ‌ +


posetiocima i saradnicima da im je stalo do njih i njihovog mišljenja. Menadžeri turnira posebnu pažnju moraju posvetiti obuci zaposlenih tzv. prvoj liniji ili izvršiocima koji ostvaruju neposredni kontakt sa posetiocima (kod kupovine karata, obezbeđenje na ulazu, osoblje kod prodaje hrane i pića unutar teniskog kompleksa). Prvi utisak kod posetilaca može biti i presudan. Veoma veliku pažnju menadžment teniskog turnira treba da posveti stilu odevanja zaposlenih, vrednosnom sistemu, stavovima, merilima i normama ponašanja tzv. obeležjima kulture teniskog turnira i samog događaja. Zaposleni moraju biti svesni težine zadatka i odgovornosti koju nose dok izvršavaju svoje zadatke. Na taj način sam turnir dobija na značaju, jačanjem sopstvenog imidža. Na osnovu tih karakte-ristika može se izgraditi posebnost i jedinstvenost turnira, kako u svojoj zemlji, tako i u svetu.

Na primer: Tokom teniskog turnira na Vimbldonu, teniseri mogu nositi samo belu opremu. Takođe, na turniru se ne mogu nositi ni majice bez rukava, a skupljači loptica nose ljubičasto-zelenu opremu u bojama koje su zaštitni znak turnira. Vimbldon je svoju jedinstvenost pokazao i kroz poseban specija-litet jagoda sa šlagom.

Po ugledu na Vimbldon, menadžment Serbia Opena mogao bi svoju posebnost izgraditi na specijalitetu kao što su maline sa šlagom, jer je poznato da je Srbija značajan izvoznk malina na svetsko tržište. Menadžment teniskog turnira Serbia Opena trebalo bi da poradi na izgranji imidža, mada se može reći da se imidž N. Đokovića prenosi i koristi za popularizaciju ovog teniskog turnira. Trebalo bi pronaći neku posebnost sa ovih prostora koja bi označila i promovisala turnir. Da su organizatori Serbia Opena shvatili veliki značaj fi-zičkog uslužnog ambijenta pokazale su promene u promo selu. Ono što je veli-ki izazov za menadžere i organizatore jeste zatvoriti finansijsku konstrukciju, a da pri tome cene usluga koje se pružaju na teniskom kompleksu i tokom turnira budu prilagođene i pristupačne standardu posetilaca. Primer teniskog turnira Serbia Open predstavlja pozitivan primer pokušaja u Srbiji, uspešne primene savremenih upravljačkih koncepta, afirmaciju sportskog menadžmenta, mesto primene i povezivanja teorijskih znanja i prakse, kao i primenu znanja stečenih iz iskustva drugih.

4.8. Stanje i značaj infrastrukture u postizanju i promovisanju sportskih rezultata

Teniski tereni na Dorćolu, jedan su od sportskih objekata u čiju se re-konstrukciju ulagalo poslednjih nekoliko godina. Ali, u Srbiji postoji veliki broj sportskih objekata u koje se godinama nije ulagalo. Postojeći kapaciteti sportskih objekata u Srbiji su ili zastareli ili nedovoljno iskorišćeni (u svetu, sportski objekti su ekonomski isplativi ako su funkcionalni najmanje 200 da-na u godini), dok je državna briga o sportskim objektima izostala (Dugalić,

+‌93


2007, str. 16). Nedostatak institucionalne i finansijske podrške i kontrole samo produžava agoniju i beznadežnost situacije sa sportskim objektima. Za ve-ćinu sportskih objekata u Srbiji nije jasno regulisan vlasnički status, i njima ’gazduju’ neprofitne organizacije. U vođenju poslovnih knjiga postoje velike mogućnosti malverzacija i raznih političkih uticaja. Tokom dugog veka nji-hovog postojanja nije postojala praksa da se jedan deo zarađenih sredstava (akumulacija) izdvaja za rekonstrukciju postojećih objekata, i dugo godina se nije reinvestiralo u sport.

U svetu, pa i u Srbiji postoji tendencija razvoja modernih fitnes centara, kod kojih se posvećuje velika pažnja opremanju fizičkog uslužnog ambijen-ta (facility) i unapređenju usluga u objektu (ѕervicescape). Ovu praksu treba primeniti i na ostale sportske objekte. 2008. godine napravljena je Strategija razvoja sporta u Republici Srbiji za period od 2009 do 2013, gde je od tri stra-tegije jedna posvećena razvoju i unapređenju sportske infrastrukture. Ovom Strategijom definisan je cilj u oblasti sportskih objekata kroz stvaranje uslova za sistemsko planiranje i adaptaciju i njihovo finansiranje. Prema toj Strategiji u toku 2009. neophodno je prvo izvršiti analizu stanja sportskih objekata u Republici Srbiji. Tokom 2010. obaviti i objaviti kategorizaciju sportskih obje-kata (Ministarstvo omladine i sporta, Republički zavod za sport, Ministarstvo prosvete). Na osnovu kategorizacije sportskih objekata definisati prioritete za adaptaciju, i plana izgradnje sportskih objekata u periodu od pet godina; kao i stvaranje jedinstvene mreže sistema evidencije sportskih objekata u R. Srbiji u toku 2011. g.

5. ZAKLJUČAK

Ostvarenje vrhunskih rezultata u sportu (analiziranih na primeru tenisa) uslovljavaju veoma kritični faktori koji čine materijalno-tehničku bazu: ula-ganje, infrastrukturu, masovnost, obuku i obrazovanje sportista i zaposlenih, kao i kvalitetan program razvoja sportske grane.

1. Ulaganja u sportsku infrastrukturu - kao jedan od važnih faktora za sticanje konkurentske prednosti uviđa se značaj i neophodnost većeg isko-rišćenja kapaciteta postojećih sportskih objekata, rekonstrukcije i izgradnje savremenijih. Pored neophodnosti ulaganja u sportsku infrastrukturu, uviđa se potreba uvođenja promena u poslovanju sportskih objekata. Jasno definisanje vlasničke strukture nad sportskim objektima ima za cilj privlačenje investitora, (tj. koncentraciju kapitala) i podizanje efikasnosti poslovanja sportskih orga-nizacija. Obezbeđenjem različitih izvora finansiranja za održavanje kontinuit-eta poslovanja sportske organizacije, stvaraju se mogućnosti za primenu finan-sijske poluge, tj. efikasne upotrebe tuđeg kapitala, posebno sopstvenog kapi-tala. Sportski menadžeri svojim teorijskim znanjem, stečenim tokom procesa

94 ‌ +


obrazovanja, sposobnostima i veštinama, sprovodeći ih u praksi i korišćenjem prednosti finansijskog leveridža treba da obezbede povećanje efikasnosti up-otrebe kapitala ostvarenog putem sportskog biznisa. Prednosti finansijskog leveridža koriste profitno orijentisane sportske organizacije u ekonomski raz-vijenim zemljama.

2. Ulaganja u struku - konkurentska prednost u sportu može da se ostvari putem obuke i obrazovanja. U Srbiji početkom 21. veka primenom Bolonjske deklaracije na sistem obrazovanja u sportu, učinjeno je dosta u prav-cu razvoja i obrazovanja stručnjaka u sportu (menadžeri) i sportskih stručnja-ka. Stručni menadžerski i trenerski kadar u Srbiji, školuje se u okviru Visoke sportske i zdravstvene škole, Fakulteta za menadžment u sportu, i drugih.

3. Popularizacija tenisa kao sporta - Zahvaljujući uspesima srpskih tenisera, u muškoj i ženskoj konkurenciji, može se konstatovati da je veliki broj dece putem škole tenisa uključen u trenažne programe. Neophodno je izgraditi strategiju dugoročnog ostajanja mlađe populacije u tenisu, i stvaranje uslova za izgradnju teniskih centara, po ugledu na teniski centar N. Bolitijerija u Nemačkoj, ili teniski centar Ž. Enan u Belgiji. Izgradnjom bar jednog te-niskog centra sprečio bi se odlazak mladih talenata sa naših prostora, što bi pružilo mogućnosti za stvaranje konkurentske prednosti Srbije u odnosu na ekonomski razvijenije zemlje. Poznato je da su ekonomski razvijene zemlje uvoznice retkog ljudskog resursa (sportskog talenta) koji jedini stvara profit, obezbeđujući im uslove za rad i šansu za nadmetanje. Formiranjem i razvojem takvih sportskih centara stvorili bi se uslovi i za afirmaciju sportskog menad-žmenta. Mladi, sposobni i obrazovani sportski menadžeri dobili bi mogućnost da primenom savremenih upravljačkih koncepata obezbede efikasno poslova-nje takvih centara, dok bi stručno osposobljeni teniski treneri dobili mogućnost rada sa mladim talenatima. Znači, konkurentsku prednost, Srbija bi mogla da ostvari i na osnovu ljudskih resursa, odnosno obrazovanog i obučenog ljud-skog kadra.

4. Ulaganje u istraživanja u sportu - Pored ulaganja u infrastrukturu i sportske talente, neophodna su ulaganja u istraživanje u svim oblastima sporta, koje je od strane države veoma dugo zanemareno. Formiranjem bogate baze podataka o sportskoj infrastrukturi (broj sportskih objekata, godinja gradnje, vrsta i tip objekata) obezbedile bi se neophodne informacije za izradu strate-gije razvoja i unapređenja sportske infrastrukture. Poređenjem sa uspešnim državama u svetu, (iako je jaz između velikih svetskih sila i ekonomski ne-razvijenih zemalja primetan i u sportu), vrlo lako se mogu uočiti sopstvene razvojne mogućnosti, a to su ulaganja u infrastrukturu i istraživanje u svim oblastima sporta. Time bi bio ostvaren preduslov za uključenje u konkurentsku trku sa ekonomski razvijenijim zemljama.

+‌95


5. Unapređenje sportskih usluga u sportskim objektima - Sportski menadžeri koji upravljaju sportskim objektima posebno moraju pokazati svoje sposobnosti, znanja i umeća formiranjem kvalitetne i privlačne ponude sport-skih usluga u njima, posebno tokom sportskog događaja, odnosno teniskog tur-nira, jer se konkurentska prednost može steći i putem kvalitetne i jedinstvene ponude i usluga. Procena pružene usluge vrši se na osnovu prošlih i očekivanih rezultata, (postojeća tražnja i ponuda, i procenjena ponuda), što menadžerima daje informacije za buduće aktivnosti. Na osnovu tih informacija uočavaju se mesta za unapređenje i razvoj buduće usluge, što doprinosi profitabilnom po-slovanju, kreiranju promena tj. usluga koje će zadovoljiti nove javne i lične potrebe. Zadatak sportskih menadžera je da pravilno i na vreme uoče razvojne mogućnosti, i prevedu ih u odgovarajuću strategiju, koju će implementirati u uslužni proces.

Da bi domaće sportske organizacije rezultatima svog poslovanja parira-le sportskim organizacijama u ekonomski razvijenim zemljama, neophodno je da se ponašaju po modelu organizacija koje uče, sistemski razmišljaju, imaju zajedničku viziju, neguju timsko učenje i timsku kulturu, kontinuirano se usa-vršavaju i uče - uče na sopstvenim i tuđim greškama čime se tako obezbeđu-ju ključni faktori za efikasno poslovanje svake sportske organizacije. U tom smislu, veliki značaj za organizacije ima `benčmarking` (učenje po modelu boljih) ili prikupljanje korisnih informacija o drugima koji su bolji jer prime-njuju superiornije procese rada. Poređenje (komparacija) sa najboljima u grani, prikupljanje informacija i znanja kako oni postižu visoke sportske i poslovne rezultate, i pronalaženje načina kako postati organizacija sa visokim poslov-nim rezultatima, omogućava i pomaže u pronalaženju odgovarajuće strategije za postizanje još boljih rezultata u odnosu na najbolje, i time stvaranje konku-rentske prednosti.

Imajući u vidu postojeće stanje većine sportskih objekata u Srbiji, čija izgradnja datira još iz prošlog veka, može se zaključiti da postoje veliki rizici za upravljanje uslužnim ambijentom i veliki rizik primene bilo koje strategije za upravljanje njima.

96 ‌ +


LITERATURA

1. Dugalić, S. (2005): Finansijski i marketinški aspekti strategija u sportu, Beograd, VSZŠ

2. Dugalić, S. (2007): Menadžment sportskih objekata, Beograd.VSZŠ

3. Krstić, A. (2009): Komunikacija, PR i mediji u sportu - skripta, Beograd, VSZŠ

4. Melović O. (2010): Završni rad: Rizici i strategije za upravljanje usluž-nim ambijentom u sportskom objektu. Beograd. VSZŠ

5. Tepić, N. (2009): Seminarski rad: Upravljanje rizikom. B. Luka. Univer-zitet za poslovne studije

6. Zakon o sportu, Službeni glasnik RS 52/96, 101/2005.

7. Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim prired-bama, Službeni glasnik RS 67/2003, 101/2005.

8. http://sr.wikipedia.org/sr/Monika_Seleš9. www.wimbldon.com10. www.serbiaopen.rs 11. www.mos.gov – Strategija razvoja sporta 2009 – 2013.12. www.mnje.com/IX/143-150.pdf, Radović, D. Magistarski rad, Fakultet za

pomorstvo Kotor, Univerzitet C. Gore, Rizik kao fenomen privređivanja i projekt menadžmenta, mart 2009.


Naučni članak

ULOGA MEDIJA U KREIRANJU IMIDŽA SPORTSKIH ORGANIZACIJA

UDK 659.4:796 ; 658.8:796 ; 659.23

Darko Boškoviće-mail: [email protected]

Sažetak: U cilju uspešnog funkcionisanja na tržištu, svaka sportska organi-zacija mora permanentno da komunicira sa svojim okruženjem. S obzirom na njihov značaj i veliki uticaj na javnost, mediji su nesumnjivo jedan od faktora uticaja na uspešnost rada svake sportske organizacije. Namera autora ovog rada je da definiše medije kao ciljnu grupu koja je važan pokretač javnosti; zatim da definiše imidž organizacije kao personalizaciju ukupne predstave sportske organizacije, da objasni način formiranja i izgradnje imidža i na kraju da definiše pozitivne i negativne aspekte uticaja medija na imidž sportske or-ganizacije. Zbog svoje moći i uticaja, mediji jesu jedna od najvažnijih ciljnih grupa sportskih organizacija. Preko njih može da se deluje na najširu javnost, ali i na pojedince, za organizaciju posebno značajne. Iz tog razloga, u radu je detaljno i na primerima objašnjena uloga medija u kreiranju imidža sportskih klubova i organizacija.

Ključne reči: mediji, imidž, sportske organizacije, etika, profesionalizam.

1. UVOD

Odnosi sa medijima nekada su podrazumevali samo odnose sa štampa-nim medijima. Razvojem sredstava javnog informisanja obogaćeni su i odnosi sa medijima kroz rast njihove moći i uticaja. To se pre svega odnosi na televi-ziju i internet. Informacije koje prenose mediji, iako po svojoj prirodi sekun-darne, za primaoca postaju primarne, s obzirom da nije u mogućnosti da se neposrednim iskustvom uveri u njihovu tačnost. Zavisnost ljudi od medijskog informisanja dovela je do pomalo ekstremnog stava da se ono što se nije poja-vilo u medijima – nije ni dogodilo. Značaj medija za rad sportske organizacije trebalo bi da zavisi od njene delatnosti. Međutim, danas, u 21. veku, teško da neka ozbiljna organizacija može da priušti izostajanje medijskog prisustva u njenom okruženju. Nezavisno od sporta kao grane, mediji imaju veliku ulogu

98 ‌ +


u formiranju stavova javnog mnjenja i stvaranja određenih društvenih vredno-sti. Oni u globalnom smislu predstavljaju jedan od najznačajnijih fenomena modernog društva i prisutni su u svim oblastima društvenog života. U tom po-gledu, mediji moraju da imaju ne samo pravo na slobodno i nezavisno izvešta-vanje i pristup svim informacijama od javnog značaja, nego i određenu druš-tvenu odgovornost. Mediji direktno ili indirektno utiču na formiranje javnog mnjenja, omogućavaju i otvaraju mogućnost da se društvo u celosti pozabavi širokim spektrom pitanja i problema vezanih za oblast medijskog izveštavanja o sportskim organizacijama i događajima, i dešavanjima oko njih. Ono što je neophodno znati, jeste da informativna uloga medija i masovnih komunikacija u sportu i sportskim organizacijama nije zastupljena samo u dnevnim i perio-dičnim okvirima, već je veoma bitna i kao nasleđe mlađim generacijama, pre svega budućim sportskim radnicima i novinarima.

Što se tiče imidža sportske organizacije, on se može definisati kao slika ko-ju o organizaciji imaju njene ciljne grupe. Imidž se takođe može okarakterisati i kao percepcija u korelaciji sa kvalitetom usluga koje organizacija pruža, njen-im proizvodima i načinom komuniciranja. Svrha izgradnje imidža sportske or-ganizacije je pridobijanje naklonosti i simpatija javnosti za organizaciju i njene proizvode i usluge. Mediji predstavljaju ciljnu grupu sportske organizacije, koja je najzaslužnija za kreiranje imidža, zahvaljujući svojoj masovnosti. Osim toga, povezuju se i sa postizanjem publiciteta, odnosno obezbeđuju medijsku pokrivenost. Kako bi se postigao pozitivan imidž, neophodno je da organizaci-ja obuhvati medije svojim programom odnosa s javnošću. Svrha ovog rada je, pre svega, da opiše trenutnu težinu uloge medija na stvaranje slike sportske organizacije koja se predstavlja javnosti.

2. POJAM IMIDŽA I IDENTITETA Imidž svake organizacije je njena slika u javnosti, odnosno percepcija

povezana sa kvalitetom usluga i proizvoda, kao i kvalitetom komunikacije. Drugim rečima, imidž je personalizacija ukupnog lika organizacije, što se može preslikati na domaće sportske organizacije, posebno na one koje privlače veliki broj članova, simpatizera i pristalica. Želja za što većim ugledom u široj javno-sti radi pridobijanja, stvaranja novih poslovnih prilika i poboljšanja rezultata, zahteva od sportskih organizacija izgradnju što boljeg imidža kroz adekvatno ponašanje prema korisnicima proizvoda i usluga, dobavljačima, distributerima, partnerima i naravno medijima. S obzirom da je većini sportskih organizacija kod nas, imidž poslednjih godina drastično narušen, za njegovo unapređenje neophodna je primena odgovarajućeg ljudskog znanja i iskustva. Preduslov za to je osnovno poznavanje značenja i značaja korporativnog imidža.

+‌99

D. Bošković: Uloga medija u kreiranju imidža sportskih organizacija

Korporativni identitet je u stvarnosti organizacije njena jedinstvenost i personalnost. Konkretno, to je ono što članovi organizacije veruju da je realna slika organizacije. Najvažnija uloga identiteta jeste pozitivni uticaj na reputa-ciju, odnosno ugled organizacije, na osnovu čega se stiče prvi utisak o organi-zaciji. Na osnovu njega se organizacija identifikuje u javnosti, odnosno prema kupcima, partnerima i ostalim ciljnim grupama. Izgradnja samog identiteta, aktivnost je koja omogućava kvalitetnije međusobno razumevanje organizaci-je i njenih ciljnih grupa, kroz razne vidove uređivanja prezentacija, pakovanja, radnih prostorija, vozila, uniformi, rekvizita i obeležja.

Negativne posledice nedovoljno kvalitetnog identiteta, mogu se perso-nifikovati kroz slabije finansijsko poslovanje i krizu sportskih rezultata, kao i nezainteresovanost sponzora, što je za mnoge sportske organizacije u Srbiji bi-lo fatalno. Da bi se to izbeglo, potrebno je adekvatno planiranje identiteta koje bi obuhvatalo i najsitnije detalje, kao što su: štampanje, dekoracije prostora i vozila, odevanje osoblja, dizajniranje u vezi sa fizičkom identifikacijom i dr.

Naravno, bez sportskih rezultata sve ovo dolazi u drugi plan, ali na dugi /duži/ rok može predstavljati pravu konkurentsku prednost u poslova-nju. Proučavanje, odnosno istraživanje identiteta, podrazumeva raščlanjivanje njegovih delova i sagledavanje njihovog uticaja na organizacione, ali i takmi-čarske delove neke sportske organizacije. Istraživač identiteta prvo treba da sakupi sve izvore, kako unutar organizacije (spisak igrača, rang liste, godišnji izveštaj o poslovanju, press clipping), tako i van nje (izveštaj statističkih zavo-da, tabele, rezultati, izveštaj istraživačkih agencija).

Bitna stvar za istraživanje identiteta je podrška top menadžmenta, ali i stručnog štaba. Stavove sportista i zaposlenih treba proveriti neposredno (uče-šćem na radnim sastancima i razgovorima...), jer se klasičnim intervjuima mo-že steći iskrivljena slika.

Tip vlasništva neke organizacije u sportu, takođe može bitno odrediti njen identitet. Kao što je poznato, većini naših sportskih klubova se ne može odrediti jasna vlasnička struktura i tu je kreiranje bilo kakvog identiteta znatno teži posao. Zato promena vlasništva može bitno da promeni identitet neke or-ganizacije, i tu će ležati najveći izazov za naše klubove posle završetka procesa privatizacije u sportu.

Što se tiče vrsta identiteta, postoje: (V. Filipović, M. Kostić, S. Prohaska, 2003, str. 182-186) unitarni identitet, identitet komercijalnih imena i diversi-fikovani identitet.

Kako bi se kreirala slika tj. imidž o jednoj sportskoj organizaciji, po-trebno je analizirati određene podatke kao što su:

• mesto organizacije na rang listi ili tabeli,• prednost nad konkurentskim organizacijama,• pozicija na tržištu,

100 ‌ +


• sistem vrednosti i ponašanje zaposlenih, • odnos i komunikacija organizacije i simpatizera, ali i obrnuto,• interna komunikacija i odnos sa medijima,• društvena odgovornost i odnos sa lokalnom samoupravom, i• odnos sa sponzorima, poslovnim partnerima, donatorima, distribu-

terima i vladinim institucijama.

Važnost reputacije sportske ličnosti

Za samo unapređenje imidža jedne sportske organizacije, neophodno je i eksploatisanje lika i dela neke poznate ličnosti ili proslavljenog sportiste kao dela organizacije. Važnost imidža takvog pojedinca, ogleda se u gladi ma-sovnih medija za poznatim ličnostima i tzv. zvezdama. Zahvaljujući dobrim delom i njima, sportisti postaju ličnosti šou biznisa, postaju idoli čijom anali-zom privatnog života (privatnosti) mediji takvu ličnost preporučuju kao uzor običnim ljudima, posebno mladim. Na taj način, na snazi je prava „rasprodaja“ sportiste, koja je veoma često organizovana združenim dejstvima medija i PR službe sportske organizacije ili kluba čiji je sportista član. Od te saradnje ko-risti mogu imati: klub, mediji i igrač.Osim sportista, u centru pažnje sportske javnosti često se mogu naći i čelnici, tj. funkcioneri sportske organizacije ili kluba. Međutim, u Srbiji i njenom okruženju, ovakve ličnosti sporta uglavnom su zastupljene u negativnom kontekstu.

Sportski treneri, kao možda i najvažnija kategorija sportskih radnika u savremenom sportu, predstavljaju veoma važnu kariku u izgradnji imidža sportskih organizacija, kao i sporta uopšte. Domaći treneri su često u senci sportskih funkcionera i, samim tim, u izvesnom podređenom položaju u klubu u kojem su zasnovali radni odnos. Bez obzira na razloge koji su doprineli ova-kvom odnosu između medija i trenera, činjenica je da se takav odnos direktno odražava i na imidž organizacije u kojoj trener radi.

Imidž ovakvih sportskih ličnosti, ne zasniva se često na stvarnim činje-nicama, već i na uverenju i iluzijama koje takve osobe stvaraju o sebi samima. Uspešni sportisti, na primer, znali su dobro da izgrade sliku o sebi, zahvaljuju-ći adekvatnom korigovanju ponašanja, načinu odevanja i stilu komunikacije. Takav imidž se može menjati, ali njegova promena zahteva usklađeni i perma-nentni napor, za koji su zaduženi stručnjaci za stvaranje imidža, odnosno imidž dizajneri, koji svojim znanjem iz oblasti estetike, psihologije i sociologije do-prinose kvalitetu te promene. S druge strane, pozitivan imidž se zastrašujućom brzinom može pretvoriti u negativan. To je naročito vidljivo kada štampa obja-vi neki skandal o poznatim ličnostima iz sveta sporta.

+‌101


Osim uloge ovih kategorija ličnosti u izgradnji imidža sportske or-ganizacije kod medija, važnu ulogu u izgradnji imidža ima i reputacija zemlje porekla sportskog kluba ili organizacije. Međuzavisnost između sportske orga-nizacije i zemlje porekla postoji kada sportsko-marketinške dimenzije imidža zemlje (istorija sportskih rezultata, infrastruktura, mladi talenti i stručnjaci...) predstavljaju i bitnu karakteristiku za ocenjivanje konkretnog kvaliteta i reputacije određene sportske organizacije. Ta međuzavisnost može biti: (D. Mihajlović, S. Ristić, I. Bojičić, 2007, str. 325) povoljna, nepovoljna, neutral-nog odnosa, povoljne neutralnosti i nepovoljne neutralnosti.

3. POJAM MEDIJA U SPORTU Mediji imaju veliku ulogu u formiranju stavova javnog mnjenja i

stvaranja određenih društvenih vrednosti. U tom pogledu mediji moraju da imaju ne samo pravo na slobodno i nezavisno izveštavanje i pristup svim in-formacijama od javnog značaja, nego i određenu odgovornost.

Sportsko novinarstvo u Srbiji podelilo je sudbinu celokupnog novi-narstva u državi. Kao učestao razlog ovakvog stanja je slab urednički rad sa mlađim novinarima, kao i stalni pritisak uredništva da ozbiljan i odgovoran rad bude zamenjen senzacionalizmom. Na taj način se proizvodi jedan eksplozivni hibrid sporta i politike, gde su retorika, jezik i stil neprekidno na ivici skanda-la. U tom pogledu, sportsko izveštavanje u elektronskim medijima i dnevnim novinama danas je veoma slično političkim izveštavanjima. Sve ovo kao pos-ledicu može da ima narušavanje imidža domaćih sportskih klubova.

Mediji su, takođe, u situaciji da preuveličavaju ili sužavaju dimenzije sportskog uspeha ili neuspeha, i da u različitom svetlu oslikavaju navijača. Iz ovih osobina medija u savremenom demokratskom društvu, proizilazi da oni daju informacije o sportskim događajima, rezultatima i akterima, bilo da se radi o igračima, mnogobrojnim posrednicima, organizatorima, sponzorima i finan-sijerima. Oni su u stanju da produže trajanje određenog događaja, govoreći ili pišući danima i nedeljama o događaju koji je trajao tek nekoliko minuta ili sati.

3.1. Uloga štampe u kreiranju imidža

Dnevne novine predstavljaju najznačajniji segment štampe. Neke od prednosti dnevnih novina su masovnost, mogućnost lokalnog delovanja i ve-liki izbor. Problemi i negativne strane su, međutim, retko čuvanje, letimično čitanje i loš kvalitet.

102 ‌ +


Za razliku od dnevne štampe, osnovne karakteristike stručnih časopisa su: pokrivanje šireg prostora, održavanje pažnje određene ciljne grupe odno-sno javnosti (u ovom slučaju sportske), štampa na kvalitetnom papiru, duža trajnost itd... Oglašavanjem u ovakvim stručnim magazinima, sportska organi-zacija ima direktnu korist stvaranjem povoljnog imidža o sebi kod određenih ciljnih grupa (klupske novine). Ovakav vid specijalizovanog štampanog medija predstavlja direktan put prenosa poruka do ciljne grupe. Poput specijalizovane sportske rubrike u dnevnoj štampi, klupski časopisi se obraćaju određenoj gru-pi čitalaca i već su prilagođeni njihovim potrebama i interesima. U pojedinim slučajevima, često uživaju veće poverenje kod čitalaca nego dnevne novine, jer detaljnije informišu javnost o aktivnostima kluba koji predstavljaju. Jedina mana ovakvih časopisa je subjektivnost, mada se to u odnosu na svest ciljne grupe i očekuje.

Jedan od primera domaćeg klupskog časopisa je glasilo navijača Partizana, list „Izaberi Partizan“. Osnovan je pre tri godine i koncipiran na takav način da svako ko voli i simpatiše Partizan mora u njemu da se pronađe. Oslanja se, pre svega, na tekstove i izveštaje o aktuelnim dešavanjima u fud-balskom klubu, kao i ostalim klupskim sekcijama. Osim toga, akcenat se stav-lja i na intervjue sa sportistima i članovima kluba, rezultate seniorskih i mlađih kategorija, ali i na navijačke izveštaje i fotografije. Poseban vid funkcionisanja ovog medija je i mogućnost da sami čitaoci budu kreatori uređivačke politike. Tačnije, čitaocima je omogućeno da kroz slanje slika, pisama, izveštaja ili su-gestija redakciji, budu deo časopisa i na taj način unaprede njegov rad.

Ono što posebno povećava rejting časopisa, a samim tim i rejting klu-ba, jeste postojanje internet prezentacije časopisa, koja je znatno unapredila kvalitet uredništva. Zahvaljujući tome, uspešno je organizovan i on-line butik klupskih i navijačkih rekvizita, čime je omogućena veća dostupnost proizvoda sa prepoznatljivim vizuelnim identitetom kluba. Osim toga, na sajtu postoji i arhiva izveštaja sa utakmica iz prethodnih sezona, uz neizostavnu foto galeriju, a redakcija se trudi da najsvežije montirane video klipove objavi na društvenoj mreži YouTube. Uz sve ove pogodnosti, kao deo časopisa, tu je i zvanični forum sa sportskim i navijačkim temama, putem koga čitaoci lista, odnosno navijači Partizana, mogu da razmenjuju utiske i mišljenja vezana za voljeni klub.

3.2. Uloga radija u kreiranju imidža

Širi se na sve društvene segmente i poseduje ga većina ljudi. Glavne prednosti slanja poruka putem radija su :

• ljudski glas – zbog neposrednog dejstva, iskrenosti i individual-nosti,

• donedavno najbrže sredstvo glasovnog obaveštavanja,

+‌103


• veći psihološki efekti – ostavlja se jači utisak na recipijenta,• radio poruke i prenosi se mogu slušati tokom celog dana.Što se tiče nedostataka ovog medija, odbojnost se najčešće stvara zbog:

predugih poruka za emitovanje, naglih prekida emisija i česte agresivnosti u porukama.

Objavljivanje vesti se može vršiti i direktno sa audio kasete, koja se može poslati radio stanici. U ovom slučaju su zastupljena dva oblika poruke, odnosno poruke koje je snimio neidentifikovani spiker, ili glas identifikovanog spikera što je mnogo bolji oblik prenosa dostavljenog materijala.

Što se tiče važnosti koju radio kao medij ima u stvaranju i kreiranju imidža jedne sportske ustanove, najbolji oblik promocije jedne takve organi-zacije je klupski radio. Konstantno pokrivanje svih klupskih utakmica i naj-svežije informacije o klupskim aktivnostima putem radijskog signala, veoma je značajno prilikom obaveštavanja ciljnih grupa, ali je takođe povoljno i za saradnju sa sponzorima, kroz davanje prostora za reklamiranje. Možda jedini pravi primer takvog radija kod nas predstavlja MIP radio na frekvenciji 93,7 FM, inače deo medijskog spektra fudbalskog kluba Partizan. Radio postoji deset godina i spada u red slušanijih stanica. Pokriva šire područje Beograda i okoline, za šta poseduje regionalnu licencu. Radi se o muzičko-sportskoj radio stanici koja, osim promocije Partizana, slušaocima nudi i kvalitetnu muziku svetske i domaće produkcije, koja je posebno zastupljena u noćnom terminu. Osim direktnih prenosa svih utakmica FK Partizan u zemlji i inostranstvu, MIP radio je pokrivao dosta važnih muzičkih događaja u Srbiji.

3.3. Uloga televizije u kreiranju imidža

Televizija je, kao masovni medij, postala pogodno sredstvo za slanje reklamnih poruka velikih svetskih korporacija i multinacionalnih kompanija za vreme trajanja prenosa najatraktivnijih sportskih događaja, ali i pokriva-nja aktivnosti poznatih sportskih klubova i organizacija. Klupske televizije u savremenom sportu počinju da zauzimaju važno mesto u izgradnji imidža i identiteta najvećih i najkvalitetnijih sportskih kolektiva u Evropi, najčešće fudbalskih klubova. Jedan od primera iz inostranstva je i model televizije ko-ji poseduje fudbalski klub Arsenal, protivnik Partizana u grupnoj fazi Lige šampiona.

Arsenal TV je sportski TV kanal, posvećen praćenju fudbalskog kluba Arsenal iz Engleske. Bio je deo Setanta Sports paketa, sličan drugim kanalima iz istog paketa, kao što su: Celtic TV, Rangers TV i LFC TV. Televizija je zva-nično pokrenuta 14. januara 2008, na kanalu SKY.Sam kanal sadrži: snimak svake Arsenalove utakmice u svim takmičenjima, ekskluzivne intervjue sa osobljem i igračima, direktan prenos utakmice Arsenalovih rezervnih igrača i

104 ‌ +


prijateljskih utakmica prvog tima, dešavanja sa Akademije Arsenala i utakmica Dama Arsenala, najsvežije novosti, podsećanje na čuvene Arsenalove utakmi-ce i dokumentarce bazirane na klupskoj istoriji.

U našoj zemlji, jedini poznati primer klupske televizije je TV CITY 1, televizija fudbalskog kluba Partizan. Program televizije je sportsko-muzičkog karaktera, traje neprekidno 24 sata, uz odložene prenose utakmica kluba. Značajno mesto zauzimaju i snimci velikih istorijskih utakmica iz sportskog arhiva, sportske vesti i sportski dnevnik, intervjui sa sportskim velikanima i leg-endama kluba, ali i sa mladim i perspektivnim sportistima iz Srbije, uzdanicama Partizana. Strateški plan televizije jeste da uskoro satelitskim signalom pokrije jugoistočnu Evropu i Balkan. Uzimajući u obzir da je ova televizija nastala tek pre nekoliko godina, jedna od glavnih zamerki je i sam njen naziv, koji je, prema mišljenju autora rada, prilično bezličan i bez dodirnih tačaka sa Partizanom. Ipak, s obzirom da je u pitanju jedina klupska televizija u Srbiji, pored postojećeg potencijala, tu je i veliki prostor za ekspanziju i napredak, što bi bilo od izuzetne koristi za čitav fudbalski klub, ali i za domaći fudbal uopšte.

3.4. Uloga Interneta u kreiranju imidža

Internet pruža drugačiji način da se iskusi (sagleda) sport. U sportu se najčešće koristi za praćenje novosti (vesti, rezultata), za pregled ili preslušavanje prenosa utakmica (već odigranih, ali i prenosa uživo), za edukaciju (sportski bl-ogovi, edukativni sajtovi), za sportsko klađenje (on-line kladionice), razmenu podataka, komunikaciju itd. Internet omogućava ljubiteljima sporta virtuelni pristup sportu u realnom vremenu, kao i specifičan način interakcije sa samom sportskom organizacijom, ali i sa ostalim ljubiteljima sporta.

Istraživanja pokazuju da korisnici upotrebljavaju nove tehnologije (internet), kako bi zadovoljili svoje emotivne i kognitivne potrebe. One su kat-egorizovane kao: potreba za informacijama, potreba za zabavom (razonodom), potreba za socijalizacijom (druženjem-udruživanjem). Interaktivni medij kao što je Internet, pruža pojedincima pristup ogromnoj količini lako dostupnih in-formacija (rezultati, statistike, komentari, igrice, forumi, četovanje, fan grupe, itd), njihovo praćenje, ali i mogućnost aktivnog učestvovanja. Pojedincu pruža razonodu, ali i određeni vid socijalizacije (udruživanja).

Internet sajtovi, između ostalog, omogućuju distribuciju kontrolisanih poruka i informacija. Ove poruke možda nemaju toliku snagu kao one koje se prenose lično (face to face), ali ipak, mogućnost da isporuči kontrolisanu po-ruku (informaciju) masovnoj publici, i da prikuplja povratne informacije od velikog broja ljudi (posetilaca), čini Internet sajt veoma vrednim alatom za odnose sa javnošću.

+‌105


S obzirom da je u savremenoj komunikaciji umesto monologa sve više zastupljen dijalog između sportskih klubova i organizacija, društveni mediji polako preuzimaju primat kao posrednik u tom odnosu. Kao što je poznato, društvene medije najviše koristi mlada populacija, u kojoj postoji ve-liki broj fanova i poštovalaca sportskih klubova, reprezentacija i organizacija. Međutim, u poslednje vreme uticaj društvenih mreža se širi i na ostale gener-acije, pretvarajući ovakve medije iz zabavnog u poslovno sredstvo.

Pogled na skorašnju istoriju razvoja i transformacije iz Web 1.0 u Web 2.0 može se objasniti u kratkim crtama. Za Web 1.0 se može reći da se uglavnom radi o jednom načinu za čitanje i pisanje članaka i informacija. To znači da određeni brend, osoba, ili kompanija prave sajt i ubacuju sadržaj. Upotrebom Web 2.0 neke stvari su se drastično promenile.

Web 2.0 je participativan, konverzacijski, socijalni i decentralizovan veb. Od mnogih novih pogodnosti, najvažnije su mogućnosti lakše komu-nikacije ljudi, generisanje i podela multimedijalnih sadržaja preko Interneta bez problema. Generalno je vidljiva transformacija i napredak, od samostalnih do niza zajedničkih, participativnih aktivnosti, omogućivši upotrebu novih vi-dova aplikacija, platformi, tehnologija i metodologija u konverzaciji.

Sportska organizacija može da postane prava medijska atrakcija, kreiranjem ekskluzivnog multimedijalnog sadržaja. Na taj način organizacija ostavlja širok društveni otisak i ostvaruje konekciju sa navijačima. Klubovi i organizacije postaju dostupniji, i u mogućnosti su da promovišu sponzore, imajući autentičnu interakciju direktno sa svojim poštovaocima i fanovima, stvarajući akumulativni uticajni efekat.

Definisanje Web 2.0 aplikacija:

1. Sajtovi i platforme za društveno umrežavanje (Facebook, My space...)

2. Generisani korisnički sadržaj (YouTube, Wikipedia...)

3. Platforme za ocenu, označavanje i socijalni bookmarking

4. Platforme za mikroblogovanje

Odnos sa navijačima kroz društvene medije doživeo je pravu rene-sansu kroz novi vid autentičnosti. Klubovi, sportisti i čitave lige i takmičenja podižu veo nedodirljivosti i postaju transparentniji, stvarni i autentični za nji-hove fanove uz pomoć ovih platformi. Fanovi mogu da zavire iza aure popular-nosti i da dobiju šansu za sklapanje on-line prijateljstva sa profilima omiljenih klubova i sportista.

106 ‌ +


4. ETIKA I PROFESIONALIZAM MEDIJA KAO FAKTOR KREIRANJA IMIDŽA

U poslednje vreme, mediji su iz sfere informisanja prešli u sferu skan-dala, gde su sve manje važni etički kodeksi novinarstva. Kad god se u razgo-voru spomene izraz „medijska etika“, sigurno će mnogi sa podsmehom reći da je to oksimoron. Predavači medijske etike već su naviknuti na zbunjene poglede i nevericu, u trenutku priznavanja da se bave nečim što deluje kao be-smisleni akademski trud. Dilema „istina ili etika“ takođe predstavlja nešto sa čime se većina novinara svakodnevno suočava. Iako je „istina“ verovatno na-jstariji i najcenjeniji etički princip civilizacije, u novinarskoj profesiji postaje veoma rastegljiv pojam. Takođe, početkom dvadesetog veka, u etici medijskog izveštavanja pojavio se novi pojam - privatnost. Ovaj pojam je doneo nove probleme i nesuglasice između novinara i izveštača sa jedne strane, nasuprot ličnostima i organizacijama koje su tema medija.

Profesionalizam i etika u medijima, morali bi da se nađu na početku priče, u trenutku kada vlasnik medija zapošljava novinara da radi taj posao. Trebalo bi da se podrazumeva da vlasnik medija, bez obzira da li je u pitanju privatnik ili država, prilikom zapošljavanja vodi računa o profesionalnosti svojih zaposlenih. Međutim, očigledno je da je u datom trouglu (profesional-izam i etika u delatnosti, zahtevi tržišta i stvaranje profita) došlo do izvesnih devijacija u novinarstvu. Stvaranje i gomilanje profita, u jednom trenutku su postali jedino merilo i kriterijum za poslovanje, pred kojim su profesionalizam i etika u novinarstvu ustuknuli. Šteta profesionalnom novinarstvu počela je da se nanosi početkom devedesetih, a sve je naročito kulminiralo u prethodnoj deceniji, u vreme formiranja vlasništva nad medijima, kada je novinarskom delatnošću dominirala politika povlađivanja izabranim političkim interesnim grupacijama. Odlučujući kriterijum za zapošljavanje, sada je vlasnicima medi-ja postala podobnost na račun sposobnosti. U poslednjih nekoliko godina, rame uz rame uz politiku, uticaj na medijske sadržaje ostvaruje i industrija oglašavanja. Razlog za to je činjenica da je u Srbiji još uvek u toku faza komer-cijalizacije medija, u kojima se medijski sadržaji prilagođavaju oglašivačima, jer vlasnici medija od njih prihoduju najviše novca.

Ipak, možda je najgore od svega to što u potrazi za skandalima koji povećavaju gledanost ili tiraž ne postoje pravila, a žrtve skandala se praktično i ne biraju. Na žalost, slična situacija je i u sportu. Upravo su najpoznatiji sportisti i sportski radnici najčešće na udaru medija, posebno ukoliko rezultati zakažu. Jedan od najsvežijih primera je i učešće fudbalske reprezentacije na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi. Posle neuspeha u grupnoj fazi, uz objek-tivne novinarske kritike igre na terenu, u novinama je osvanula informacija da su pojedini srpski fudbaleri konzumirali alkohol i cigarete veče pred utakmicu

+‌107


sa Nemačkom. Uz naznaku da su snimak i fotografije fudbalera preneti sa ruskog Internet portala pod naslovom „Pili, pušili, pa Srbiju srušili!“, objav-ljen je članak u listu Press i drugim domaćim novinama tabloidnog karaktera. Konkretno u listu Press, navodi se da su petorica fudbalera zatečeni veče pred utakmicu u konzumiranju štetnih supstanci, prilikom gledanja jedne fudbalske utakmice u hotelskoj sobi. Ipak, naši mediji nisu izuzetak kad je ova problema-tika u pitanju.

Engleski mediji se često ističu po beskrupuloznosti kada je u pitanju iskazivanje javne kritike engleskih sportista i sportskih radnika. Povodom toga su na udaru medija bili pojedini fudbaleri, kao i selektor Engleske, Fabio Kapelo. Posebne probleme mediji su zadavali golmanu reprezentacije, Robertu Grinu, kada su autori naslova u engleskim novinama dali sebi oduška u kritikovanju njegove greške, zbog koje engleski tim nije savladao Sjedinjene Američke Države u prvoj utakmici na Prvenstvu. Nekoliko provokativnih naslova osvanulo je dan posle utakmice; jedan od očiglednijih „Ruka od ilovače“ (Hand of Clod), ukrasio je naslovne strane dva tabloida, News of the World i Sunday Mirror.

5. STUDIJA SLUČAJA: „ UTICAJ MEDIJA U NEGATIVNOM IMIDŽU

FK PARTIZAN TOKOM BOJKOTA NAVIJAČA“

Partizan je kroz istoriju dokazao da je jedan od najtrofejnijih klubova u ovom delu Evrope. Uspesi na sportskom planu tokom postojanja SFRJ, doneli su Partizanu status jednog od klubova koji su činili nekadašnju proslavljenu veliku četvorku, kao i zavidan evropski ugled. Raspad velike države, opšta društvena kriza, ali i uspesi Crvene Zvezde, uzdrmali su i ugrozili već izgrađeni imidž crno-belih, imidž kluba bez nacionalnih razlika, i sa univerzalnošću i urbanošću njegovih navijača. Sreća u nesreći bila je činjenica da uprkos, po mnogima, krizi klupskog identiteta, potencijalna konkurencija, osim „velikog rivala“, nije ni postojala.

Uz „večitog rivala“, zadržana je neka vrsta monopola nad sportskom javnošću i medijima, u odnosu na ostale klubove i organizacije. Na medi-jsko eksploatisanje kluba, skoro da i nije uticala kriza rezultata u evropskim takmičenjima. U to vreme, ali i za vreme bivše Jugoslavije, na čelnim pozici-jama u klubu bili su predstavnici državnih institucija, i to je u neku ruku bio garant dobrog ugleda i konstantne medijske pokrivenosti. Na žalost, ugled u domaćim okvirima tokom devedesetih, nije se preslikao u evropskim ok-virima. Loš tretman u UEFA, u tom periodu preslikao se i u tretmanu naših klubova u stranim medijima, gde su se uz Partizan najviše spominjali ispadi

108 ‌ +


njegovih navijača. Povratkom nekih starijih igrača, dolaskom prvih stranaca u tim i stručni štab, klub stvara novu osnovu, koja će doprineti prvom plasmanu kluba na najveće klupsko evropsko takmičenje, Ligu šampiona. Međutim, poboljšanje imidža nije bilo dugog daha. Ubrzo posle najvećeg uspeha kluba u novijoj istoriji, usledila je kriza, verovatno najveća u istoriji kluba. Porazom od Artmedije, u kvalifikacijama za Ligu šampiona 2005. godine, počeo je najteži period, kako za poslovanje kluba, tako i za njegov imidž. Od tada su se pok-lopile neke negativne pojave za Partizan, kako u javnosti i medijima, tako i među najvernijim navijačima. Na udaru medija i ostatka javnosti najčešće su bili funkcioneri kluba, a jedan od najbolnijih primera takvog odnosa jeste i serija tekstova u listu Tabloid, od kojih je kasnije nastala i knjiga „Sjaj i be-da sportske mafije“, autora Milorada Brkića. Osim što se knjiga bavi opštim pitanjima malverzacija u sportu, jedan veći deo tekstova posvećen je i sum-njivom poslovanju rukovodstva Partizana. Spomenuti su sumnjivi transferi igrača još s kraja 80-ih i početka 90-ih godina, a moglo je da se čita i o osniv-anju firmi različitih delatnosti pod Partizanovim imenom, kao i o utaji poreza i nameštanju rezultata...

Upravo u delu knjige koji govori o transferima igrača s početka 90-ih, pominju se agencije preko kojih se prodaja obavljala. Postoje i brojni primeri sličnih transfera fudbalera u tom periodu, koji su detaljno opisani u člancima lista Tabloid, i koji su obuhvaćeni u knjizi. Osim prodaje igrača, Tabloid se bavio i pojedinim evropskim utakmicama Partizana. Tako su, na primer, u odlomku knjige, odnosno članku lista Tabloid broj 27, od 14. marta 2005, iznete informacije o, navodno, planirano izgubljenoj revanš utakmici Partizana protiv Rome, u Kupu UEFA, oktobra 1988. godine. Kao posebnu aferu, knjiga beleži nagradnu igru „Džoker“, koju je organizovao FK Partizan. Tabloid tvrdi da je lutrija, u kojoj su kao glavne premije predviđena dva stana i jedan lokal u Beogradu, nameštena. Tabloid se u to vreme bavio i novijim aferama u vezi sa FK Partizan. Tako, na primer, list pod brojem 26, iz marta 2005, govori o transferu tada najtalentovanijeg fudbalera Partizana, Simona Vukčevića. Za mladog fudbalera koji je bio i povremeni reprezentativac, interesovali su se najveći, i finansijski najmoćniji klubovi, međutim, „najbrži“ u dovođenju ovog igrača bio je ruski Saturn, koji je u to vreme bio jedanaesta ekipa u ruskom prvenstvu. Prema navodima lista, ceo transfer je pripreman dugo i bio je držan u strogoj tajnosti, sve dok ruski klub vest o transferu nije objavio na svom sajtu. Rusi su, kao deo te vesti, objavili da će Vukčević za četvorogodišnji ugo-vor dobiti pola miliona evra, dok će Partizan kao obeštećenje prihodovati 3,5 miliona. Izvori bliski klubu tvrde da je samo pola godine ranije za Vukčevića bilo nuđeno čak 8 miliona, ali je Uprava tu ponudu odbila. U daljem tekstu se postavlja pitanje zašto je posle svega prihvaćena, po svemu sudeći, nepovoljna ponuda Saturna?

+‌109


U tom periodu, pisanje i bavljenje funkcionerima Partizana bilo je sve učestalije, ali i sve negativnije. Tako se, kao jedan od niza tekstova, pojavio tekst Slobodana Georgijeva posvećen Žarku Zečeviću, pod nazivom „Zeka u tamnoj šumi“. Tekst govori o čitavom radnom veku Zečevića, posle završetka sportske karijere. Predstavljena je klasična retrospektiva njegovog poslovan-ja kao generalnog sekretara FK Partizan, od samog početka sezone 1984/85. Naime, navodi se da je posle njegovog dolaska u klub, Partizan ponovo postao „bitan“ klub, ali ne toliko zbog rezultata, koliko zbog dovođenja igrača. Kao osnov za takvu tvrdnju, navodi se povezanost sa ljudima iz tadašnjeg državnog vrha, koji su i sami imali pojedine funkcije u klubu. Na osnovu toga, Zečević je gradio pravu „imperiju“, osnivajući razna preduzeća, zajedno sa drugim funk-cionerima kluba i sportskog društva. U tekstu se mogu pročitati i informacije vezane za Zečevićevo potkupljivanje navijača, odnosno vođa navijačkih gru-pa, koji su često bili neizostavni deo svake Partizanove delegacije i ekspedicije u inostranstvu. Aludiranje na njegova poznanstva sa ljudima iz podzemlja, u tekstu je na kraju povezano i sa kasnijim bojkotom svih Partizanovih utakmica na domaćem terenu.

Svi ovi navodi i informacije, koji su samo mali deo tadašnjeg izveštavanja o krizi FK Partizan, znatno su doprineli rušenju višedecenijskog imidža i ugleda kluba. Možda najbolju analizu takvog stanja u klubu, dala je sportska redakcija B92, 19. jula 2007, pod naslovom „FK Partizan – godina nulta“, gde je veoma detaljno opisan put kluba, od plasmana u Ligu šampiona, do sezone 2007-2008, kada je bojkot navijača prekinut ostavkom generalnog sekretara Žarka Zečevića. U kratkim crtama je prikazano poslovanje kluba po sezonama, gde se vidi ko-liko je pala vrednost tima tokom krize sa navijačima i javnošću. Čitava kriza je nanela nemerljivu štetu, kako imidžu kluba, tako i njegovom poslovanju uopšte. Generalno, to su bili najteži momenti u istoriji FK Partizan.

6. STUDIJA SLUČAJA: „MEDIJSKA PREZENTACIJA USPEHA KK PARTIZAN“

Osim fudbalskog kluba sa burnom istorijom, u porodici JSD „Partizan“, postoji i sekcija koja se može po mnogo čemu istaći kao posebna. Reč je o ko-šarkaškom klubu „Partizan“, čijom tradicijom se retko koji sportski kolektiv može pohvaliti. O uspesima, istorijskim pobedama, ali i emotivnim porazima napisano je i objavljeno mnogo toga. Razlog za to su najviše uspesi kluba u košarkaškoj Evroligi, takmičenju u kome KK „Partizan“ ima ubedljivo naj-manji budžet i ulagačke mogućnosti. Uprkos tome, dobri rezultati su postali konstanta koja traje, što se retko može primetiti ne samo u domaćem sportu, već i u našoj državi uopšte. Taj rezultatski kontinuitet su prepoznali i mediji, počev od onih sportskih, pa sve do najtiražnijih dnevnih novina, najposećenijih

110 ‌ +


internet portala, kao i najgledanijih televizija sa nacionalnom frekvencijom. Početak te medijske opservacije je bio na SOS kanalu u emisijama košarkaš-kog novinara Vladana Tegeltije. U njegovim kolumnama na sajtu Kosarka.rs se jasno može primetiti sa koliko poštovanja neki novinar može da se od-nosi prema uspesima nekog sportskog kolektiva. Kao ilustracija tog odnosa mogu se prikazati njegove kolumne posle pobede Partizana protiv izraelskog Makabija u Tel Avivu u četvrtfinalnoj seriji Evrolige, objavljene 24.3.2010. godine pod naslovom „Nokia on silent“, aludirajući time na naziv hale u kojoj nastupa Makabi (Nokia Arena). U samoj kolumni se mogu pronaći isključivo hvalospevi na račun košarkaša, stručnog štaba, rukovodstva i prijatelja kluba, uz obavezno podsećanje na neka stara slavna vremena.

Slična kolumna se pojavila i povodom konačnog plasmana Partizana na završnom turniru Evrolige (Final Four), objavljena 2. 4. 2010. godine uz naslov „Nezapamćeno“. Ipak, možda najveće pohvale za neku sportsku or-ganizaciju mogu biti kada se u nekim dnevnim novinama njen rezultat uzima kao formula uspeha u svim ostalim profesijama i privrednim granama, ali i u državnim poslovima takođe. Sa tim u vezi, u regionalnim dnevnim novi-nama „Južne vesti“ pojavila se kolumna Srđana Pešića sa naslovom „Hleba i Partizana“ od 8. 2. 2010. godine u kojoj se uspeh Partizana poistovećuje sa doživljajem prisustva na Oktobar festu u Minhenu i ukidanjem viznog režima za građane Srbije. Možda i najbolja promocija nekog kluba, može da bude isticanje njegove bogate istorije. U slučaju KK „Partizan“ postoje brojni takvi tekstovi i analize. Jedan od mnogih je objavljen u listu „Blic“ 26. 4. 2010. godine uz naslov „Koševi uz zvuk sirene za radost nacije“. U tekstu je, naime, predstavljena simbioza istorijskih koševa Partizana i reprezentacije Srbije na velikim takmičenjima. Veličajući ovim tekstovima, ali i televizijskim emisija-ma i analizama uspehe KK „Partizan“ u protekle dve decenije, mediji značajno doprinose nadogradnji već pozitivnog imidža koji ovaj klub poseduje. Na taj način klub preko medija šalje poruku čitavom društvu da se svaki trud ipak na kraju isplati.

7. FAKTOR MEDIJSKOG IZVEŠTAVANJA O NASILJU U SPORTU

U poslednjih nekoliko godina, u Srbiji je postalo veoma popularno da se u sportskim izveštajima, koji su prepuni novinarskih komentara i zaključa-ka, uspostavlja žanrovska mešavina sporta i nasilja. Izvori informacija, poput političke ili rubrike posvećene kriminalu, često se navode kao poverljivi i po-uzdani. Takvi izvori dolaze od strane navodno poznatih i viđenih, a u stvari anonimnih lica. Osim njih, u prvi plan često dolaze advokati, razni predstavni-ci ili zastupnici, kao i članovi porodica, kada su u pitanju suđenja zbog nasil-ništva i huliganizma na sportskim događajima. Mediji veoma često učestvuju

+‌111


u relativizaciji, ne samo raznih oblika nasilja, nego i njihovog zakonskog sank-cionisanja. S druge strane, oni su odgovorni za medijski linč sportskih klubova zbog nasilničkog ponašanja njihovih navijača, iako se zna da je za njihovo ponašanje pre svega nadležna policija i tužilaštvo.

Kampanje poput suprotstavljanja nasilju i promovisanju nasilja u spor-tu, svakako mogu da utiču da jedan deo medija prestane da kao glavnu vest navodi skandiranje nekih navijača, i da se aktivnije uključi u stvarno rešavanje ovog problema. Poštovanje etičkog novinarskog kodeksa, ne samo kada su sport i nasilje koje ga okružuje u pitanju, stvar je o kojoj bi najviše trebalo da vode računa sami novinari, odnosno njihova profesionalna udruženja. U pri-log tome, obavljeno je istraživanje udarnih informativnih emisija najgledanijih televizija u Srbiji. Ključne reči bile su: „nasilje“, „nasilje i fudbal“, „nasilje i košarka“, „nasilje i navijači“. Analizirane su TV stanice: RTS 1, TV Pink, TV B92, TV Foks, TV Studio B i TV Košava.

Pojam 2006 2007 2008Nasilje 128 273 143Fudbal 21 48 18Košarka 18 23 5

Tabela 1: Istraživanje informativnih emisija (Darko Bošković)

Nasilje u sportu je, bez sumnje, jedan od najsnažnijih generatora tre-nutnog lošeg imidža domaćih sportskih klubova i organizacija uopšte. Vrlo je karakteristično kako se porast nasilja u sportu, a posebno u fudbalu i košarci, direktno odražava na broj tekstova o nasilju. Da bi se stvari dovele u red, a društvo u stanje civilizovanosti i normalnog života, neophodno je da mediji budu ne samo nezavisni, nego i da profesionalna udruženja novinara nametnu etički novinarski kodeks koji bi zabranjivao toliko davanje medijskog prostora nasilju u sportu.

Postavljaju se pitanja da li su savremeno novinarstvo ili savremeni sport ostali bez sopstvene strasti i katarze, pa im senzacije nasilja moraju u tome po-moći, i da li je nasilničko ponašanje navijača zamena za promociju sportskih organizacija kroz sportske podvige i uzbudljiva nadmetanja. Mediji, svakako, ne mogu da izmisle nerede i nasilje koje prati naše najveće sportske kolektive. U realnosti je teško zamisliti da bi i sami sportski klubovi planirali navijačka nasilja, na uštrb svog izgrađenog imidža i identiteta. Postoji, međutim, prilično vidljiva veza između medijskog potenciranja navijačkog nasilja i sportista koji lako posežu za nasiljem na sportskim borilištima, i odnosa sportskih organiza-cija, kao i celokupnog društva prema ovom fenomenu. Kao primer za to, može se navesti presuda za slučaj pokušaja ubistva policajca Trajkovića, na utakmici

112 ‌ +


Crvena zvezda – Hajduk, koja je izazvala reakcije navijača, kako u samom su-du, tako i na tribinama. Mediji, počev od onih na internetu, pa do elektronskih i štampanih, kao da su jedva dočekali da najave opasnost od reakcije navijača na sledećim utakmicama, gurajući u drugi plan sam fudbalski klub i njegove re-zultate. To je ono što izaziva posebnu zabrinutost kod naših klubova i sportskih organizacija, čiji se trud za povećanje ugleda kroz sportske rezultate i razne marketinške kampanje može veoma brzo uzdrmati ustoličavanjem huligana kao glavne karakteristike klubova čiji su oni navijači.

Ne ulazeći u istinitost i opravdanost objavljivanja ovolikog broja ne-gativnih tekstova, televizijskih snimaka i izveštaja, nesumnjivo je da se dava-njem tolikog prostora huliganskom nasilju narušava slika ne samo klubova kao

institucije, već i zdravog pogleda na domaći sport uopšte.

8. ZAKLJUČAK

Kreiranje nečijeg imidža, koji se može formirati iako se ništa ne pre-duzima, predstavlja zahtevan i dugotrajan posao koji iziskuje, kao i kod svake druge poslovne aktivnosti, jasnu podelu poslova i nadležnosti. U manjim or-ganizacijama se odlučuje da jedna osoba bude nadležna, kako za odnose sa medijima i kreiranje imidža, tako i za marketing i oglašavanje. U ozbiljnim organizacijama to nije praksa. Konsultant često može biti angažovan od strane organizacije da kreira imidž saglasan identitetu (ili nešto malo bolji). Za tu svrhu mora, pre svega, izvršiti analizu trenutne situacije, koja podrazumeva i sliku koju o organizaciji imaju mediji, kao najznačajniji deo javnosti. Osim toga, važnost pokretanja sopstvenih glasila i medija, takođe je važan faktor koji dizajneri imidža moraju uzeti u obzir. Nezaobilazna tačka u izgradnji imidža, koja je takođe objašnjena u radu, jeste i prezentacija organizacije na svim većim društvenim mrežama, pre svega zbog mlađe i obrazovanije popu-lacije, koja je i najviše zainteresovana za svaki vid potrošnje.

Osoblje zaduženo za izgradnju imidža, na samom početku mora doneti odluku da li će bordu organizacije, tj. njenom top menadžmentu, izložiti realno stanje, ili će se ulagivati i prezentovati ono što se očekuje po svaku cenu. Imajući u obzir kakvu reputaciju imaju domaće sportske organizacije u javnosti i medijima, sadašnje i buduće ljude zadužene za odnose sa medijima i kreiranje imidža ne očekuje nimalo lak posao.

+‌113


LITERATURA

1. Blek, Sem (2003): Odnosi s javnošću, Klio, Beograd.

2. Gašović, Milan (2004): Sportski marketing, IntermaNet, Beograd.

3. Dramond, Džon i Bil, Bejn (2001): Poslovna etika, Klio, Beograd.

4. Dugalić, Sretenka (2007): Menadžment sportskih objekata, Visoka škola za sport, Beograd.

5. Kastratović, Edita (2004): Osnove menadžmenta s menadžmentom u spor-tu, Institut za razvoj malih i srednjih preduzeća, Beograd.

6. Katlip, Skot M., Alen H. Senter i Glen M. Brum, (2006): Uspešni odnosi s javnošću, Službeni glasnik, Beograd.

7. Koković, Dragan (2004): Sport i mediji, Fakultet za uslužni biznis, Novi Sad.

8. Krstić, Ana (2008): Komunikacija, PR i mediji u sportu (skripta), Visoka škola za sport, Beograd.

9. Filipović, Vinka; Kostić, Milica i Prohaska, Slobodan (2001): Odnosi s jav-nošću: Poslovna komunikacija, poslovni imidž, profesionalno ponašanje, FON-Menadžment, Beograd.

10. www.facebook.com/pages/Belgrade-Serbia/KK-Partizan11. www.daily.co.uk12. www.guardian.co.uk13. www.partizan.rs14. www.pressonline.rs15. www.tv.arsenal.com16. www.b92.net17. www.mirror.co.uk/sunday-mirror18. www.blic.rs19. www.kosarka.rs20. www.juznevesti.com

114 ‌ +

UPUTSTVO ZA AUTORE

Naučni časopis SPORT - NAUKA I PRAKSA je zvanična publikacija Visoke sportske i zdravstvene škole iz Beograda. U njemu se objavljuju origi-nalni naučni, stručni i pregledni članci, kao i patenti iz oblasti korespondentnih sa naukom o sportu i zdravlju. Svi radovi podležu dvosturko zaštićenoj recen-ziji (identitet recenzenata i autora su međusobno nepoznati do objavljivanja rada). Materijali koji su predati redakciji ne mogu biti objavljeni ni u jednoj drugoj publikaciji.

Svi autori su odgovorni za podatke koje iznose u radu i obavezni su da se pridržavaju standarda u vezi sa dizajniranjem teksta i interpretacijom rezul-tata. Materijali se pripremaju i dostavljaju redakciji isključivo u elektronskoj formi. Za pisanje se obavezno koristi MS Word tekst procesor, latinični font Times New Roman, 12pt. Radovi se pišu na srpskom jeziku i njihov obim ne sme da prelazi 15 stranica, uključujući sve tabele, grafičke ilustracije i popis literature. Prilikom pisanja teksta, koristi se jednostruki prored između redova, a sve četiri margine (gornja, donja, leva i desna) iznose po 3 cm.

Da bi časopis bio dostupan i međunarodnoj javnosti, redakcija je donela odluku da časopis bude štampan dvojezično, pa je neophodno da autori dosta-ve i verziju svog rada na engleskom jeziku.

STANDARDI ZA PISANJE RADOVA

Početna stranaNa početnoj strani (koja se ne numeriše) potrebno je navesti: NASLOV

RADA, ime i prezime svakog autora, njegovo (njihovo) naučno zvanje, insti-tuciju u kojoj radi(e), adresu, telefon i e-mail.

Druga stranaNa drugoj strani (posebna strana koja se ne numeriše) neophodno je

napisati SAŽETAK (ABSTRACT) rada, dužine od 150 do 200 reči. Sažetak mora da sadrži precizno definisan predmet i cilja rada, najkraći opis primenje-nog istraživačkog postupka i najbitnije rezultate do kojih se došlo. Sažetak se dostavlja na srpskom i engleskom jeziku.

Ispod apstrakta navode se Ključne reči (Key words). Njihov broj ne sme da bude veći od 5.

116 ‌ +

STRUKTURA TEKSTATekst rada započeti na novoj strani. Sve strane sa priloženim materija-

lom (od 1. do, maksimalno, 15.) se numerišu.Za originalne naučne radove, obavezni su sledeći elementi: 1. Predmet ra-

da, 2. Metod, 3. Rezultati istraživanja, 4. Diskusija, 5. Zaključak i Literatura.

* Kako se piše UVOD- Precizno definisati predmet istraživanja i povezati ga sa širim nauč-

nim okvirom u odnosu na aktuelnost i važnost problema.- Dati kraći pregled važnijih dosadašnjih istraživanja koja su direktno

ili indirektno vezana za problem istraživanja. Pomenute bibliografske izvore navesti u literaturi.

- Radi lakšeg praćenja teksta manje upućenim čitaocima, bilo bi dobro dati i kratko objašnjenje osnovnih pojmova.

- Svi navedeni elementi predstavljaju jedinstvenu celinu (odeljak).

* Kako se opisuje METOD - Neophodno je dati detaljan opis metodološkog postupka, definisati

uzorak ispitanika i objasniti opservirane varijable.- Svaki korišćeni instrument (anketni list, intervju, skalu, test i sl.) oba-

vezno prikazati integralno ili ilustrovati u skraćenoj verziji. Postupak testiranja može se ilustrovati i prikladnim fotografijama.

- U najkraćem se osvrnuti na izbor statističkih procedura i primenjeni aplikacioni program.

* Kako se interpretiraju REZULTATI ISTRAŽIVANJA- Koncizno prezentirati glavne rezultate kratkim i jasnim objašnjenjem.- Poželjno je, radi veće preglednosti, koristiti tabele i grafičke

ilustracije.- U okviru ovog dela moguće je izdvojiti više odeljaka u zavisnosti od

prirode i složenosti podataka.- Ukoliko se koriste manji odeljci, obavezno ih je precizno nasloviti.

* Šta bi trebalo da donese DISKUSIJA- Komentarisati rezultate u odnosu na očekivanja i dosadašnja

istraživanja.- Dati objašnjenja rezultata (zablude, dileme, projekcije, implikacije i sl.).

+‌117

* Šta sadrži ZAKLJUČAK- Ukratko opisati istraživanje, a zatim koncizno, taksativnim nabraja-njem, saopštiti glavne rezultate do kojih se došlo.

- Osvrnuti se na eventualne mogućnosti praktične primene dobijenih rezultata.

* Kako se sastavlja LITERATURA- Koristiti APA model referenciranja (http://www.apa.org/journals/

webref.html)* * *

Ukoliko je rad napisan u vidu preglednog članka (Review), dozvoljeno je odstupanje od strukture predložene za tekst izvornih istraživačkih radova. Autor strukturu prilagođava sadržaju pripremljenog materijala, vodeći računa o pravilnom obeležavanju celina (odeljaka i pododeljaka). Princip numerisanja je isti kao kod izvornih radova (1. XXXX, 2. YYYY, 2.1. Yyyy, 3.2. Yyyy....). Neophodno je svaku tvrdnju, novu klasifikaciju ili sintezu dosadašnjih saznanja zasnovati na rezultatima dosadašnjih istraživanja. Osnovu za pisanje pregled-nih članaka, dakle, trebalo bi da predstavlja bibliografsko-spekulativni metod.

Dizajniranje i obeležavanje tabela- Tabele moraju biti jednostavne i pregledne.- U tabelama ne bi trebalo ponavljati podatke analizirane u tekstu.- U tekstu je neophodno pozvati se na podatke date u tabelama.- Tabele je neophodno numerisati (na primer: Tabela 1, Tabela 2.).- Prilikom obeležavanja tabela, nakon numeracije, neophodno je napi-

sati koje podatke ona sadrži.- Numeracija i naziv se pišu iznad tabele.- Tabele se dosledno (uvek na isti način) numerišu i obeležavaju.- Tabele predstavljaju sastavni deo teksta.

Dizajniranje i obeležavanje grafičkih ilustracija- Tekst je poželjno opremiti prikladnim slikama, grafikonima, dijagra-

mima i sl.- U grafičkim ilustracijama ne bi trebalo ponavljati podatke analizirane

u tekstu.- U tekstu je neophodno pozvati se na podatke date na grafičkim

ilustracijama.

118 ‌ +

- Grafičke ilustracije je neophodno numerisati (npr.: Slika 1, Grafikon 1.).- Prilikom grafičkih ilustracija, nakon numeracije neophodno je napisati

koje podatke ona sadrži.- Numeracija i naziv se pišu ispod grafičke ilustracije.- Grafičke ilustracije se dosledno (uvek na isti način) numerišu i

obeležavaju.- Grafičke ilustracije predstavljaju sastavni deo teksta.

Način referenciranja bibliografskih izvora po APA modelu- Bibliografski izvori se navode po abecednom redu. Kriterijum za re-

dosled navođenja je prezime prvoimenovanog autora.- Svaki bibliografski izvor se numeriše.- U preglednim člancima, u kojima je korišćena obimnija literatura,

citati se mogu obeležavati i rednim brojevima reference navedene u literaturi.

Primer za radove u periodičnim publikacijama (časopisima, biltenima…) Autor, A.A., Autor, B.B. & Autor, C.C. (godina): Naslov rada. Naziv časopisa, volumen (broj), strane

Amanović, Đ., Milošević, M., Dopsaj, M. & Peric, D. (2006): Modeling variability of the assigned level of force during isometric contractions of the arms extensor muscles in untrained males. Facta universitatis – Series: Physical education and sport, 4 (1), 35-48

Primeri za neperiodične publikacije (udžbenike, monografije, skripta, knjige…) Autor, A.A., Autor, B.B. & Autor, C.C. (godina): Naslov rada. Mesto izdavanja: Izdavač Koen, M. & Nejgel, E. (1982): Uvod u logiku i naučni metod. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva

Primeri za poglavlja u neperiodičnim publikacijama (udžbenicima, monografijama...) Autor, A.A., Autor, B.B. & Autor, C.C. (godina): Naslov poglavlja. U: A. Urednik, B. Urednik, C. Urednik, Ime knjige (str. xxx-yyy). Mesto izdavanja: Izdavač

+‌119

Puczkó, L., Rátz, T. (2007): Trailing Goethe, Humbert, and Ulysses – Cultural Routes In Tourism, In: G. Richards, Cultural Tourism – Global and Local Perspectives. New York: The Haworth press, Binghamton (pp. 131-148)

Primeri referenci objavljenih u zbornicima radova sa kongresa i simpozijuma Autor, A.A., Autor, B.B. & Autor, C.C. (godina): Naslov poglavlja. U: A. Urednik, B. Urednik, C. Urednik (Eds.), Naziv konferencije, kon-gresa ili simpozijuma (str. xxx-yyy). Mesto izdavanja: Izdavač Perić, D. (2003): Factorial structure of modern basketball. In A. Naumovski (Ed.), International conference of sport and physical edu-cation (pp. 256-260). Skopje: Faculty of physical culture

* * *

Redakcija će insistirati na ispunjavanju svih standarda u vezi sa diza-jniranjem teksta, dok će kompetentni recenzenti izvršiti stručnu analizu izloženih rezultata.Sve materijale slati na e-mail: [email protected]

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd796/799 SPORT - nauka i praksa : naučni časopis /glavni i odgovorni urednik Ljubiša Lazarević.- Vol. 1, no. 1 (2009)- . - Beograd (Toše Jovanovića 11) : Visoka sportska i zdravstvena škola, 2009- (Beograd : DTA). - 23 cm

Polugodišnje. - Naslov i tekst u obrnutom smeruna engl. jeziku; Naslov na obrnutoj nasl. strani: Sport - Science & PracticeISSN 1821-2077 = Sport - nauka i praksaCOBISS.SR-ID 168491020

СПОРТ - НАУКА И ПРАКСА, vol.2, nº3

Documents