8/16/2019 “Друг Тито“ и „Чича Дража“ _ Sedma Sila

http://slidepdf.com/reader/full/-sedma-sila 1/4

30.8.2015. “Друг Тито“ и „Чича Дража“ | Sedma Sila

http://www.sedmasila.rs/drug-tito-i-cica-draza/

Trenutno stena: Početna (http://www.sedmasila.rs/) » VeljkoĐurić (http://www.sedmasila.rs/kategorija/asrhiva-autora/veljko-djuric/)» “DrugTito“ i „ Čiča Draža“

ћирилица  (http://www.sedmasila.rs/drug-tito-i-cica-

draza/?pismo=cir) | latinica

(http://www.sedmasila.rs/drug-tito-i-cica-draza/?

pismo=lat)

Promocija knjige

Gost urednik

Oglašavanje

(http://www.rezpapir.com/)

(/fakultet-za-prirodnu-medicinu/)

(http://www.mymomandi.org/)

(/wp-

content/uploads/2015/01/fondacija_mymomand

(/wp-content/uploads/2015/01/letter-from-

founder-en.pdf)

više na www.mymomandi.org

(http://www.mymomandi.org)

Vicoteka :O)

* Otkako gladuju, Srbi su siti svega.

* Godišnjica Kosovske bitke biće proslavljena

čim se bitka završi.

* Srbi žele da žive u jednoj državi. Švedskoj,

recimo.

* Mi smo otvorena zemlja: nama su i lopovi na

slobodi.

* Gledam šta se radi oko mene... Ništa se ne

radi.

Vi š e  (/?p=13278)

Svakodnevnik

(/wp-

content/uploads/2015/08/sreca.jpg)

(http://www.sedmasila.rs/)

(/?p=12648)

ODGOVOR NA IZAZOV (Http://Www.Sedmasila.Rs/Kategorija/Odgovor-Na-Izazov/) DOSIJE (Http://Www.Sedmasila.Rs/Kategorija/Dosije/)

ZABRANJENA LITERATURA (Http://Www.Sedmasila.Rs/Kategorija/Zabranjene-Novine-I-Knjige/)

RUKOPISI (Http://Www.Sedmasila.Rs/Kategorija/Neobjavljeni-Rukopisi/)

ARHIVA MFK RUKOPISA (Http://Www.Sedmasila.Rs/Kategorija/Asrhiva-Autora/)

GOST UREDNIK (Http://Www.Sedmasila.Rs/Kategori ja/Gost-Urednici/)

(/?p=12648)

Dr Veljko Đuri ć  Mi š ina 

Decenijama se Srbi spore oko dve ličnosti koje su, svaka na svoj način,obeležile gotovo jedan vek! To su

maršal Josip Broz Tito i general Dragoljub Draža Mihailović.

Šta im je zajedničko a šta dijametralno suprotno?

Ovaj tekst nema pretenzije da sudi već da podseti na činjenice koje je istoriografija potvrdila.

Datum rođenja Josipa Broza nije poznat,a Dragoljuba Mihailovća jeste.

Obojica su pohađali vojno-obaveštajne kurseve: Mihailović kao oficir, Broz kao „vojnik Kominterne“.

Obojica su, imajući u vidu prirodu zanimanja, bili članovi masonskih bratstava ali i okruženi njima.

Doduše, Mihailović je bio znatno pasivniji u okviru profrancuskih lo ža, dok je Broz bio u proengleskim.

Obojica su predvodili gerilske pokrete.

Obojica su imali istog ratnog saveznika – Britance. Doduše, Mihailović do kraja 1943. a Broz od početka

1944. godine.

Obojica su bili u vezi sa Kominternom i Josipom Visarionovi čem Džugašvilijem Staljinom. Broz je to radio

direktno, Mihailović posredstvom bliskog saradnika Dragiše Vasića. Poznato je da je jednog momenta

Staljin tražio ujedinjenje dva gerilska pokreta.

Obojica su bili u vezi sa Abverom. Dodu še, Mihailović posredno i znatno kraće a Broz aktivno i godinama,

do kraja 1943.

Velika razlika ove dvojice je u odnosu prema bradi i odelima: Broz se svih ratnih godina brijao svakoga

dana, Mihailović je prestao da se brije po dolasku na Ravnu Goru a kasnije je bradu samo skra ćivao.

Tokom ratnih godina, Broz je voleo uniforme, Mihailovi ć je nosio šta je imao!

 Josip Broz posle rata je bio probritanski igrač u projektu Jugoslavije u kojoj će Hrvati biti najvažniji politički

faktor, Mihailović u ratu je govorio o trodelnoj Jugoslaviji.

Arhivska građa o obojici se nalazi u procesu „čišćenja“. Čak i oni dokumenti koji se nalaze u registrima, na

primer Arhiva Jugoslavije i Ministarstva za inostrane poslove, su u međuvremenu nestali! Nestala je, na

primer, građa o boravku Josipa Broza u zatvorima Kraljevine Jugsolavije, dok je arhivska građa o

poslednjim nedeljama Dragoljuba Mihailovića naknadno umnožena u nekoliko verzija!

 Josip Broz Tito

Do danas nije utvrđeno kada je Josip Broz Tito zapravo rođen. Pominju se datumi: 6. mart, 14. mart, 25.

maj i 10. jun 1892., 6. februar, 12. mart i 7. maj 1893. godine.

Ponavljao je prvi razred, a u drugom pokrao crkvenu kasu.

Od 1907. godine učio je zanat u jednoj bravarsko-mehaničarskoj radnji u Sisku i istovremeno je pohađao

Šegrtsku školu koju je i završio 1910. godine. Prvi godinu morao je da ponavlja.

Posle toga je radio u Zagrebu, Ljubljani, Plzenu uČehoslovačkoj, Dizeldorfu u Nemačkoj itd.

Kao mladić želeo je da uči kelnerski zanat, jer je smatrao da su oni najlepše obučeni ljudi.

Trogodišnji vojni rok u austro-ugarskoj vojsci zapo čeo je da služi novembra 1913. godine u Beču, u Vojno-

tehničkom arsenalu artiljerije. Ubrzo je prebačen u Zagreb gde se služilo dve godine, u 25. domobranskoj

pukovniji. Po svemu sudeći, premeštaj je usledio posle intervencije kćerke jednog bankara i njenom

rođaku pukovniku Slavku Štanceru.

U Zagrebu su Broza brzo zapazili i uputili ga na podoficirski kurs. Po li čnom pričanju bio je najbolji polaznik

pa je ubrzo postao i najmlađi vodnik u puku.

Po austro-ugarskoj objavi rata Srbiji 28. jula 1914. godine, iz Zagreba su svečano i sa velikim

oduševljenjem ispraćene dve brigade vojnika sastavljene od četiri pukovnije. U 25. zagrebačkoj pukovniji

nalazio se i Broz. Pravac im je bio: Drina! Reku su pre šli 12. avgusta kod Malog Zvornika, sa planom da

nastupaju ka Ljuboviji i Užicama (ili Valjevu). Prve borbe sa srpskim vojnicima imali su ve ć 14. avgusta. Od

Ljubovije su krenuli ka Mačkovom kamenu i Krupnju. Istoga dana kod Ljubovije su bili i elita srpske vojske

– četnici majora Vojina Tankosića, vojvode Vuka.

Prve borbe četnika i domobrana 25. pukovnije bile su kod Krupnja 15. avgusta. Iako su zauzeli ovaj gradi ć,

domobrani su katastrofalno stradali. Ta borba bila je prva Brozova borba sa srpskim vojnicima i srpskim

četnicima. S obzirom na žrtve njegove jedinice može se zaključiti da je tada dobro zapamtio za ceo život

slagu i borbenost tih najboljih srpskih vojnika.

Kod Krupnja, na srpskoj strani, u jedinicama Prekobrojnog puka Drinske divizije nalazio se potporučnik

Dragoljub Draža Mihailović. Tako su 17. avgusta 1914. godine Broz i Mihailović prvi put bili na istom

ratištu, ali na suprotnim stranama!

Austro-ugarska takozvana „Balkanska vojska“ ili „kaznena ekspedici ja“ generala Oskara Poćoreka za

desetak dana od početka ofanzive katastrofalno je poražena od srpske vojske, kojom je na tom frontu

komandovao đeneral Stepa Stepanović. Hrvatski vojnici iza sebe ostavili su pustoš u svakom pogledu.

U drugoj ofanzivi austro-ugarske vojske na Srbiju, koja je započela već 8. septembra, ponovo je

učestvovala i 25. zagrebačka pukovnija. Borbe su bile kratke ali veoma teške za obe strane. I ta ofanziva je

propala.

Treća austro-ugarska ofazniva na Srbiju počela je 6. novembra 1914. godine. Zagrebački domobrani

nastupali su ka Gučevu. Brozovi saborci došli su do sela Stolice. Ta ofazniva bila je katastrofalna po srpski

narod u Podrinju i zapamćena po zločinima koje svojevremeno ni Turci nisu po činili.

General Poćorek je poslao 25. pukovniju ka Kolubari ali ona tamo nikada nije stigla! Broz je tih dana dobio

unapređenje.

Zanimljivo je da je jedinica srpske vojske u kojoj je bio Mihailovi ć bila gotovo na puškomet od Brozove, ali

među jedinicama nije bilo vatrenih okr šaja!

Hrvatski domobrani izbegli su preko Save iz Srbije 14. decembra 1914. kod Be žanije. Među njima bio je i

Broz!

Broz je izbegavao do smrti da govori o periodu avgust-decembar 1914. godine, do dana kada je njegova

 jedinica prebačena u Galiciju na Istočni front protiv Rusa. Pominjao je samo kako je aprila 1915. zarobljen.

Završetak Prvog svetskog rata Broz je, formalno, dočekao kao zarobljenik na slobodi. Tamo u sovjetskoj

revoluciji postao je boljševik.

U novostvorenu južnoslovensku državu nazvanu Kraljevina Srba, H rvata i Slovenaca vratio sa sa

Ruskinjom Pelagijom Belousovom, koju je oženio kada je njoj bilo 16 godina. Bila je to prva od tri

supruge, koliko ih zvanično imao.

 Josip Broz je postao poznat 1928. godine na suđenju u Zagrebu pred Sudom za zaštitu države pod

optužbom za posedovanja oruž ja i drugog zabranjenog materijala. Tada je izrekao rečenicu da ne priznaje

taj sud već samo sud svoje Komunističke partije!

Narednih pet godina proveo je na robiji. Tamo je upozano nekoliko svojih potonjih saboraca, M ošu Pijadu

na primer. Zbog dobrog vladanja imao je status slobodnjaka što je značilo i pravo povremenog izlaska iz

robijašnice radi obavljanja raznih poslova.

 

“Drug Tito“ i „Čiča Draža“  22. jul 2013. (2013-07-22T11:55:08+00:0 0) Veljko Đurić(http://www.sedmasila.rs/katego rija/asrhiva-autora/veljko-djuric/) , ODGOVOR NA IZAZOV(http://www.sedmasila.rs/katego rija/odgovor-na-izazov/)

1 2 3 4 5

6

1 2 3 4 5

6

(http://www.sedmasila.rs/trgovina/istina-se-ne-

moze-vecito-sakrivati/)

ISTINA SE NE MOŽE VEČITOSAKRIVATI(http://www.sedmasila.rs/trgovina/istise-ne-moze-vecito-sakrivati/)

Ova knjiga napisana je pred kraj 1995.

godine. i tokom 1996. godine. Od tada do

danas čekala je na svoju objavu. ...

Pročitajte više

(htt ://www.sedmasila.rs/tr ovina/istina-se-ne-

(http://www.sedmasila.rs/zasto-spasavati-nekog-ko-

 je-pokusao-sebi-oduzeti-zivot/)

Zašto spašavati nekog ko jepokušao sebi oduzeti život(http://www.sedmasila.rs/zasto-spasavati-nekog-ko-je-pokusao-

Početak (http://sedmasila.rs/)   Mi smo! (http://www.sedmasila.rs/o-nama/)

Pravila i uslovi korišćenja (http://www.sedmasila.rs/pravila-uslovi-koriscenja/)   Video galerija (http://www.sedmasila.rs/video-home/)

E-Dućan (http://www.sedmasila.rs/trgovina/)   Fondacija MFK Kontakt (http://www.sedmasila.rs/kontakt/)

(/?p=12939)

8/16/2019 “Друг Тито“ и „Чича Дража“ _ Sedma Sila

http://slidepdf.com/reader/full/-sedma-sila 2/4

30.8.2015. “Друг Тито“ и „Чича Дража“ | Sedma Sila

http://www.sedmasila.rs/drug-tito-i-cica-draza/

Dnevnik Robija iz IIIc

 ln.is/www.sedmasila.…

Sedma Sila 

@Sedma_Sila

Show Summary

twitter.com/vojislav_rodic…

Sedma Sila 

@Sedma_Sila

Sedma Sila 

@Sedma_Sila

24 Aug

21 Aug

21 Aug

Tweets   Follow

Tweet to @Sedma_Sila

Najnovije(Http://Www.Sedmasila.Rs/Recent_video

7 Views

Most izmeđusamoubistva ..

( ht tp :/ /w ww .s ed ma si la .r -izmedu-samoubistva-i-zivota/)

1 View

I mi smo ljudi! – kažu..

( ht tp :/ /w ww .sed ma si la .r -mi-smo-ljudi-kazu-gradani-bavanista/)

180 Views

Bruka! šta piše uudžb..

( ht tp :/ /ww w.s edm as il a.r -sta-pise-u-udzbeniku-za-treci-razred-

osnovne-skole/)

More Videos »

(http://www.sedmasila.rs/recent_videos/)

Foto Vesti

(http://www.sedmasila.rs/sigurica-protiv-

dzeparenja/)

Sigurica protiv džeparenja

(http://www.sedmasila.rs/sigurica-protiv-

dzeparenja/)

29. avgust 2015. - 0 Komentara

(http://www.sedmasila.rs/sigurica-protiv-

dzeparenja/#disqus_thread)

Pretraga

  Pretraži

os e o ežane azne, ot  šao e u eč, potom o u os v, arzu u mnogm gra ovma š rom vrope.

Nikada nije razjašnjeno šta je sve radio. Po nekim indicijama boravio je i u Španiji, u vremenu kada je

tamo besneo građanski rat. Nekoliko puta, u vreme boravaka u Parizu susretao se sa Luisom I.

Rodrigezom, tadašnjim meksičkim ambasadorom u Francuskoj. Bilo je to vreme ubistva najpoznatijeg

Staljinovog protivnika Lava Davidoviča Bronštajna Trockog. A da je Broz dobro poznavao i pukovnika

Adalberta Tejedu meksičkog ambasadora u Španiji govori i činjenica da je Rodrigez o tome pričao

 jugoslovenskom otpravniku poslova u Otavi a ovaj maja 1945. godine pisao svom Ministarstvu inostranih

poslova. Ministarstvo je to pismo prosledilo u Brozov kabinet.

Posle izlaska iz zatvora 1934. godine izabrao je sebi prvi nadimak „Rudi“, ali ga je ubrzo zamenio sa „Tito“.

Nije utvrđeno koliko je koristio još drugih nadimaka i ilegalnih imena.

Nije utvrđeno kada ga je Kominterna postavila za generalnog sekretara Komunističke partije Jugoslavije.

Sigurno je da se to desilo tek pošto je potpisao nekoliko smrtnih presuda uglednim partijcima, u najvećem

broju Srbima, koji su se nalazili po sovjetskim zatvorima.

Nemačko-italijanski napad na Kraljevinu Jugoslaviju 6. aprila 1941. zatekao je Broza u Zagrebu. Na Jela čić

placu, zajedno sa Josipom Kopiničem, 10. aprila dočekao je nemačke tenkove u mnoštvu razdraganih

Zagrebčana. Tako su Nemci u Zagreb ušli na hrvatskom cveću!

Gledajući doček, Broz je kazao da mora hitno u Srbiju! Po kazivanju Kopiniča i Vladimira Bakarića, Broz je

pobegao iz Zagreba ispred hrvatskih komunista koji su hteli da stvore Komunisti čku partiju Nezavisne

Države Hrvatske!

A doći u Beograd iz Zagreba za Broza i nije bilo teško jer je imao nekoliko pasoša, mnogo poznanika i

prijatelja, najviše zbog novca i zlata koje je dobijao iz Moskve. Po svemu sude ći put za Beograd pripremili

su ustaški poglavnik Ante Pavelić i njegov pomoćnik Eugen Kvaternik mlađi onako kao što su Nemci 1917.

godine Vladimira Iljiča Uljanova – Lenjina poslali u oklopnom vozu iz Švajcarske u Petrograd da podignerevoluciju u carskoj Rusiji!

Broz je lako došao do Beograda zahvaljujući svojim vezama sa nemačkim obaveštajnim oficirima.

Veze komunista i Nemaca datiraju iz ranijih godina. Po saznanjima Radovana Atanasijevića, šefa Odeljenja

za špijunažu i kontrašpijunažu policije Kraljevine Jugoslavije u Zagrebu, od kraja 1939. godine,

 jugoslovenski komunisti su bili na raspolaganju nema čkim obaveštajcima kao pouzdani saradnici. To ne

treba da čudi kada se zna kakav su sporazum sklopili ministri spoljnih poslova Nema čke Joakim fon

Ribentrop i Sovjetskog Saveza Vlašeslav Mihailovič  Molotov, opunomoćeni od svojih vođa Adolfa Hitlera i

 Josifa Visarionoviča Džugašvilija – Staljina. Po tim saznanjima, Partija je uhvatila vezu sa nemačkim

Poslanstvom u Beogradu. Sa nemačke strane pregovarao je ponemčeni Slovenac dr Josef Hribovšek Berge

a sa komunističke Vladislav Ribnikar, vlasnik beogradskih dnevnih novina „Politika“ i Vladimir Velebit,

advokat i tadašnji pravni zastupnik nemačke firme za eksploataciju boksita u Hercegovini i Dalmaciji.

Izgleda da je Velebit doveo i Broza u vezu sa nemačkim konzulatom u Zagrebu. Nemci su mu, kao znak

dobre volje, dali pasoš Češko-moravskog protektorata, na ime Josipa Tomaneka, fiktivno zaposlenog u

predstavništvu „Simensa“ u Jugoslaviji, radi lak šeg putovanja po Jugoslaviji i Evropi.

O dobrim odnosima Hribovšeka-Bergea i Broza govori i podatak da je posle aprilskog sloma 1941. godine,

Broz iz Zagreba stigao u Zemun, gde ga je on dočekao zajedno sa Ribnikarom. Odvezli su se kolima sa

diplomatskom registracijom u vilu kod Ribnikara na Dedinje.

Nije poznato šta je sve broz radio u Beogradu od dolaska iz Zagreba početkom maja do sredine

septembra. Dosadašnja istoriografija je tvrdila da je 4. jula organizovao sastanak najvi ših partijaca u

Beogradu, u kući Vladimira Ribnikara, kada su odlučili da podignu ustanak protiv okupatora. Teško je

negirati pretpostavku da o tom sastanku nije ništa znao Hribovšek – Berge a preko njega i nemačka Služba

bezbednosti.

Sredinom septembra 1941. Broz je krenuo, u pratnji dvojice Nemaca i jednom devojkom, snabdeven

legitimacijom jednog četničkog vojvode, koji je bio pod komandom Kosta Milovanovića Pećanca, iz

Beograda ka teritoriji Zapadne Srbije, u krajeve gde je već bilo nekoliko ustaničkih, partizanskih i vojno-

četničkih, jedinica.

Brpzovi podređeni ugovorili su mu sastanak sa pukovnikom Dragoljubom Dra žom Mihailovićem, vođom

pokreta koji je začet maja meseca na Ravnoj Gori. Sastali su se 19. septembra u selu Struganik, u kući

vojvode Živojina Mišića. Domaćin im je bio vojvodin sin major Aleksandar. Bilo je to prvo direktno vi đenje i

rukovanje Broza i Mihailovića!

Ova dvojica sastali su se još jednom ili dvaput. Svaki put susret je izgledao kao partija karata u kojoj jedan

od igrača, u ovom slučaju Broz, zna sve o drugom a drugi ne zna ništa o prvom! Mihailović je bio toliko

naivan da se žalio Brozu, Hrvatu podoficiru austro-ugarske vojske, na pokolje koje vrše Hrvati u

Nezavisnoj Državi Hrvatskoj nad srbima. Mislio je da je to ruski oficir koji lo še govori srpski jezik.

Dok su Broz i Mihailović pregovarali, dotle su njihovi pratioci, sve sami srpski seljaci, prij ateljski

razgovarali, jedni drugim pokazivali oruž je ne sluteći da će ga veoma brzo upotrebiti, ali ne protiv

okupatora već protiv svojih sagovornika.

Dragoljub Draža Mihailović

Po zapisu u matičnoj knjizi rođenih u crkvi u Ivanjici, 14/26. aprila 1893. godine Mijailo Mijailović, sreski

pisar i Cmiljana dobili su sina Dragoljuba.

Dragoljub je u roku završio osnovnu školu i gimnaziju.

Školovanje u Nižoj školi vojne akademije prekinuo je 1912. godine jer je tada zapo čeo Prvi balkanski rat, u

koji je njegova 43. klasa upućena na bojišta, s kojih su se vratili tek posle pobede nad Bugarima u Drugom

balkanskom ratu. Iz rata je izašao odlikovan sa srebrenom medaljom za hrabrost i činom potporučnika.

Klasa je nastavila doškolovavanje posle rata 1913. godine. Međutim, vihor novog rata prekinuo je i to

školovanje.

Za Srbiju je Prvi svetski rat počeo 28. jula 1914. kada je predsedniku vlade obi čnim telegramom iz Beča,

od austro-ugarske vlade, stigla objava rata. Bilo je to tačno mesec dana posle ubistva nadvojvode Franca

Ferdinanada u Sarajevu.

Mihailović je prvi vatreni okršaj sa austro-ugarskim vojnicima imao 3. avgusta na Siminom brdu kod sela

Draginac, jugozapadno od Cera.

Drugo odlikovanje – Zlatna medalja za hrabrost – dobio je 7. juna 1915. godine.

Prošao je Albansku golgotu zajedno sa svojim vojnicima. Bio je na Solunskom frontu i u čestvovao uoslobađanju Srbije 1918. godine.

Iz rata je izišao u činu poručnika.

Posle proglašenja južnoslovenske države Kraljevine Srba, Hrv ata i Slovenaca 1. decembra 1918. godine

Mihailović je nastavio vojničku karijeru.

Dobivši dozvolu viših vojnih vlasti oženio se 28. avgusta 1920. godine Jelicom Branković, sestrom svog

dobrog prijatelja.

Period maj-novembar 1930. godine proveo je na vojnom usavr šavanju u Francuskoj. Ima onih koji tvrde da

 je tada upoznao i Šarla de Gola, potonjeg vođu Pokreta otpora i predsednika Francuske.

Mihailović je služio od juna 1935. do aprila 1936. kao vojni ata še u Bugarskoj, od maja 1936. do marta

1937. godine u Čehoslovačkoj.

Od aprila 1938. godine biva u trupi. Prva slu žba bila je u Štabu Dravske divizijske oblasti, potom je

postavljen za komandanta puka u Celju.

Drugi svetski rat počeo je 1. septembra 1939. godine napadom Nemačke na Poljsku.

Posle jednog kritikovanja prilika u vojsci uhap šen je 1. novembra 1939. godine i ka žnjen zatvorom u

trajanju od mesec dana. Rešenje je potpisao tadašnji ministar vojni general Milan Nedi ć!

Krajem decembra 1939. postavljen je za predavača na Vojnoj akademiji. Posle mesec dana

prekomandovan je za načelnika Opšteg odeljenja Vrhovne komande.

Zbog pojavljivanja u uniformi na prijemu u britanskom Vojnom izaslanstvu u Beogradu oktobra 1940.

kažnjen je sa mesec dana pritvora. I taj put rešenje je imalo potpis generala Milana Nedića!

Mihailović je oktobra 1940. prekomandovan za pomoćnika Štaba Primorske armijske oblasti.

Od 1. aprila 1941. godine ratnim rasporedom postavljen je za na čelnika Operativnog odeljenja Treće

armije. Tada je već uveliko imao čin pukovnika.

Prve ratne borbe imao je sa ustašama kod Virovitice i Đakova. Ustašku pobunu gušio je u Derventi a prve

borbe sa Nemcima vodio u okolini Bosanskog Broda.

Kapitulacija Jugoslovenske kraljevske vojske, koja je potpisana 17. aprila 1941, zatekla je pukovnika

Mihailovića u Istočnoj Bosni. Odbio je da prihvati vojnu kapitulaciju i krenuo ka Srbiji kako bi tamo nastavio

otpor.

Od 13. maja 1941. boravio je na Ravnoj Gori. Pored sebe je imao dvadesetak bliskih oficira, podoficira i

vojnika. Bila je to prva organizovana grupa koja je vremenom oko sebe i u svoje organizacije okupila

mnoge istomišljenike. Tako je na ovoj planini začet vojni i, donekle, politički pokret kasnije nazvan

Ravnogorski pokret.

Mihailović je kraljevim ukazom 7. novembra unapređen u čin brigadnog generala.

General Dušan Simović je 15. novembra 1941. u ime jugoslovenske i britanske vlada ozvani čio Mihailovića

kao komandanta „svih jugoslovenskih oružanih snaga u zemlji“. Od tada pokret dobija ime „Jugoslovenska

vojska u otadžbini“.

Nekako, u tim danima partizani su napali četnike i tako je započeo građanski rat koji je imao nesagledive

posledice.

U novoj jugoslovenskoj kraljevskoj vladi, koju je predvodio akademik Slobodan Jovanović, formiranoj 11.

 januara 1942, Mihailović je postavljen za „ministra vojske, mornarice i vazduhoplovstva“.

Novim kraljevim ukazom 19. januara 1942. unapređen je u čin divizijskog generala. Novo priznanje došlo

 je 27. marta iste godine kada je, zajedno sa američkim generalom Daglasom Mak Arturom i sovjetskim

Semjonom Konstantinovičem Timošenkom, proglašen za vojskovođu godine.

Partizansko-četnička bitka za Srbiju započela je početkom avgusta 1944. sukobima na Kopaoniku. Od tada

počinje partizansko nastupanje a četničko odstupanje.

Krajem istog meseca kralj Petar II Karađorđević oslobodio je generala Mihailovića dužnosti načelnika Štaba

Vrhovne komande. Drugi udarac kraljev usledio je 12. septembra kada je u govoru odr žanom preko Radio-

Londona pozvao sve pripadnike Jugoslovenske vojske u otadžbini da se stave pod komandu „maršala Tita“.

Generalova tragedija nastavila se 22. septembra odlaskom iz Srbije u Bosnu.

Novembra 1944. godine Amerikanci su ponudili Mihailovi ću da ode iz Jugoslavije u izbeglištvo, što je on

 

8/16/2019 “Друг Тито“ и „Чича Дража“ _ Sedma Sila

http://slidepdf.com/reader/full/-sedma-sila 3/4

8/16/2019 “Друг Тито“ и „Чича Дража“ _ Sedma Sila

http://slidepdf.com/reader/full/-sedma-sila 4/4

30.8.2015. “Друг Тито“ и „Чича Дража“ | Sedma Sila

http://www.sedmasila.rs/drug-tito-i-cica-draza/

-izazov/)Oktobaršesti( ht tp: // www. se dma si la .rs /k at eg ori j -

sesti/) Pod lupom(http://www.sedmasila.rs/k lrukopisi/pod-lupom/)Promocijaknjige(http://www.sedmasila. i l i-

rukopisi/promocija-knjige/)RUKOPISI(http://www.sedmasila.rs/kategrukopisi/)

Svakodnevnik(http://www.sedm il i l irukopisi/svakodne iFoto vesti(http://www.sedmasila. i i -vesti/) HanaKazazović(http://www.sedmasila.rs/kategorija/gos-urednici/hana-

kazazovic/) ŠOKVESTI(http://www.sed lvesti/)

Copyright © 2015. Sedma Sila