ВладаРепублике Србије

ПОДРШКА УНАПРЕЂЕЊУ СОЦИЈАЛНОГ УКЉУЧИВАЊА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ – ФАЗА 3

Смернице за подносиоце предлога пројектау оквиру јавног позива

„Подршка развоју иновативних приступа за социјално укључивање на локалном нивоу“

Крајњи рок за достављање концепта пројекта је 03. април 2019. до 00.00 часова.

1

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Ово је отворени позив за достављање концепта пројекта.

Подносиоци предлога пројекта, чији концепти пројеката буду оцењени с највише бодова, биће накнадно позвани да поднесу комплетне пријаве.

Сви појмови који су наведени у овом документу употребљени у мушком граматичком роду обухватају мушки и женски род лица на која се односе.

2

САДРЖАЈ

Речник термина...................................................................................................................................................5

1. Контекст................................................................................................................................................................ 6

1.1. Стратешки оквир од значаја за социјално укључивање и смањење сиромаштва.................................6

1.2. Стратешки оквир на националном нивоу...................................................................................................7

1.3. Подршка социјалном укључивању у Републици Србији...........................................................................8

1.4. Стање социјалне укључености у Републици Србији................................................................................9

2. Сврха јавног позива.........................................................................................................................................10

2.1. Зашто су потребни иновативни приступи................................................................................................10

2.2. Иновативни приступ у оквиру јавног позива............................................................................................11

3. Циљеви и приоритетне области…...………………………………………………………………………….……..10

3.1. Општи и специфични циљеви...................................................................................................................12

3.2. Приоритетне области................................................................................................................................12

3.2.1. Приоритетне теме у оквиру приоритетних области……………………………………………………….…13

4. Циљне групе и крајњи корисници.................................................................................................................14

4.1. Циљне групе...............................................................................................................................................14

4.2. Крајњи корисници.......................................................................................................................................14

5. Локација јавног позива…………………………………………………………………………………………….….14

6. Правила јавног позива.....................................................................................................................................16

6.1. Подносиоци пријава, партнери и сарадници који имају право учешћа..........................................................16

6.1.1. Носиоци пројекта.......................................................................................................................................16

6.1.2. Партнери на пројекту.................................................................................................................................17

6.1.3. Сарадници..................................................................................................................................................18

7. Опис подршке....................................................................................................................................................19

7.1. Подршка развоју иновативних мера/услуга/програма (прва фаза)……………………………...…………..17

7.2. Подршка тестирању иновативних решења (друга фаза)……………………………………..………….……178. Поступак пријављивања.................................................................................................................................22

8.1. Укупна расположива средства..................................................................................................................22

8.2. Дозвољени и недозвољени трошкови......................................................................................................22

8.3. Садржај пријаве.........................................................................................................................................23

8.4. Како поднети пријаву………………………………………………………………….…………………….……..229. Евалуација предлога пројеката и одлучивање...........................................................................................24

9.1. Процес оцењивања....................................................................................................................................24

9.2. Критеријуми за оцену.................................................................................................................................26

9.2.1. Критеријуми за евалуацију концепта пројекта – прва фаза..........................................................26

9.2.2. Критеријуми за евалуацију комплетних пријава – друга фаза......................................................27

10. Процес селекције и евалуација......................................................................................................................28

10.1. Ранг-листа..................................................................................................................................................28

10.2. Уговарање..................................................................................................................................................29

10.3. Извештавање………………………………………………………………………………………….……..……..27

3

Речник термина

Димензије искључености представљају специфичне облике искључивања, односно подручја из којих појединци и групе бивају искључени, попут дистрибуције прихода, финансијских тржишта, тржишта рада, роба и услуга, система образовања, здравствене, социјалне заштите, области друштвених мрежа, локалне или шире друштвене заједнице, културе и сл.

Дискриминација је неједнак третман појединаца или друштвених група искључиво на основу њихове припадности одређеној категорији дефинисаној на основу било ког социо-демографског обележја (расе, пола, старости, политичке оријентације, вере, етничке припадности и сл.).

Друштвене неједнакости представљају неједнакости у друштвеним положајима појединаца, домаћинстава и група које проистичу из неједнаких нивоа прихода и других економских ресурса, друштвене моћи и друштвеног угледа.

Друштвене иновације представљају нове идеје које дају резултате у остваривању друштвених циљева и могу бити нека пракса, процес, производ, услуга, пословни модел, инструменти и методологије, или пак комбинација свега наведеног, чији је циљ да се пружи бољи одговор на неку незадовољену потребу или друштвени проблем.

Концепт ускраћености, односно депривације, потиче из психологије и темељи се на концепту потреба. Ускраћеност примарно представља објективно стање у коме постоји извесна сметња у приступу друштвеним ресурсима и процесима која доводи до задовољавања многоструких потреба, успостављања прихватљивих услова живота и активног учешћа у животу заједнице.

Политичка искљученост је искљученост из процеса избора представника политичког одлучивања у заједници, искљученост из политичког одлучивања и немогућност да се на било који начин (непосредно преко партиципације у телима одлучивања, или посредно преко избора, организација за притисак) утиче на политичке одлуке.

Предрасуде су неоснована веровања и ставови на основу којих се појединци или групе вреднују позитивно или негативно, најчешће утемељени на стереотипима. Рањиве групе су групе које су искључене из појединих или вишеструких аспеката друштвеног живота, живе у условима сиромаштва или су изложене ризицима да буду искључене и да доспеју у стање сиромаштва.

Социјална искљученост јесте стање у којем се налазе појединци, односно групе истиснуте из економског, политичког, културног или друштвеног система чиме бивају спречени да својим пуним капацитетима учествују у друштвеним односима и токовима због свог сиромаштва или недостатка основних знања и могућности за доживотно учење, или као резултат дискриминације. Овакве појаве појединца или групе становништва удаљавају од могућности за запослење, остваривање прихода и могућности образовања, као и од укључивања и учешћа у друштвеним мрежама и активностима у заједници. Искључени појединци, односно групе имају недовољан и неадекватан приступ институцијама, органима власти и процесима доношења одлука.

Социјално укључивање је процес који омогућава да они који су у ризику од сиромаштва и социјалне искључености добију могућност и средства која су потребна за пуно учешће у економском, друштвеном и културном животу и постизању животног стандарда и благостања који се сматрају нормалним у друштву у којем живе. Социјално укључивање осигурава веће учешће грађана у доношењу одлука што утиче на њихове животе и остварење основних права.

4

1. Контекст

1.1. Стратешки оквир од значаја за социјално укључивање и смањење сиромаштва

Социјално укључивање и смањење сиромаштва дефинисани су бројним међународним стратешким документима. Агенда за одрживи развој до 2030. године, са 17 циљева и 169 циљаних вредности укључује све три кључне димензије одрживог развоја: економски раст, социјално укључивање и заштиту животне средине. Институционални развој и сарадња, који треба да обезбеде владавину права и мир, такође су покривени одговарајућим циљевима. Од 17 циљева, 11 на директан или индиректан начин доприноси социјалном укључивању и смањењу сиромаштва: свет без сиромаштва (окончати сиромаштво свуда и у свим облицима); свет без глади (окончати глад); добро здравље (обезбедити здрав живот); квалитетно образовање (обезбедити инклузивно и квалитетно образовање и промовисати могућност целоживотног учења); родна равноправност (постићи родну равноправност и оснажити све жене и девојчице); достојанствен рад и економски раст (промовисати инклузиван/одржив економски раст и достојанствен рад за све); индустрија иновације и инфраструктура (изградити прилагодљиву инфраструктуру и подстицати иновативност); смањење неједнакости (смањити неједнакост између и унутар државе); одрживи градови и заједнице (учинити градове и људска насеља инклузивним, безбедним, прилагодљивим и одрживим); мир, правда и снажне институције (промовисати мирољубива и инклузивна друштва за одрживи развој); партнерством до циља (учврстити глобално партнерство за одрживи развој).

Савет ЕУ, Европски парламент и Европска комисија (ЕК) 2017. су објавили и потписали Европски стуб социјалних права (ЕССП). Циљ овог инструмента јесте јачање правних тековина Европске уније у области социјалне заштите и обезбеђивања делотворнијих грађанских права. ЕССП је усмерен на запошљавање и социјалне аспекте, као и на усаглашавање европског социјалног модела са изазовима 21. века. У оквиру ЕССП-а је утврђено 20 начела подељених у три категорије: 1) једнаке могућности за приступ тржишту рада; 2) динамична тржишта рада и праведни услови рада; 3) социјална заштита и укљученост.

Стратегија ЕУ за раст и запошљавање – Европа 2020 има за циљ да створи услове за „паметни, одржив и инклузивни раст“. Европска унија је утврдила стандарде придруживања за све потенцијалне чланице ЕУ кроз 35 поглавља Правних тековина ЕУ. Извештај ЕК за Србију у 2018. даје кратак осврт на постигнуте резултате и препоруке за наредни период, посебно за поглавља која су од значаја за област социјалног укључивања и смањење сиромаштва: Социјална политика и запошљавање (Поглавље 19): Србија је „умерено припремљена“ и препоручено је даље унапређење финансијских и институционалних ресурса у овим политикама које би се усмериле на младе, жене и дугорочно незапослене; Правосуђе и основна права (Поглавље 23): у Извештају је изнета оцена да је хитно потребна доследна и ефикасна примена законодавства и политика и да је, осим јачања институција у чијој су ингеренцији питања људских права, потребно уложити додатне напоре у погледу заштите права група које се суочавају с дискриминацијом, укључујући ЛГБТИ заједницу, особе са инвалидитетом (ОСИ), особе које живе са HIV-ом, AIDS-ом и друге; Правда, слобода и безбедност (Поглавље 24): Србија је одиграла активну и конструктивну улогу у погледу избегличке и мигрантске кризе. Приоритети за наредни период, између осталог, јесу спровођење новог Закона о азилу и привременој заштити, Закона о странцима, Закона о граничној контроли, као и усвајање и спровођење Стратегије и Акционог плана за сузбијање ирегуларне миграције; Образовање и култура (Поглавље 26): ЕК оцењује да подаци процењени за 2018. указују на опадање стопе превременог напуштања школовања, док су две стопе ниске: стопа учешћа деце узраста испод шест година у образовању у раном детињству и стопа целоживотног учења. Указано је на потребу унапређења координационих механизама политике за младе на локалном нивоу. Такође, потребно је унапредити спровођење мера за смањење стопе напуштања школовања међу ромским ученицима, као и њихове сегрегације, нарочито на локалном нивоу; Заштита потрошача и здравље (Поглавље 28): приоритетне теме којима Влада треба да се бави у наредном периоду истакнути су: контрола дувана, скрининг малигних болести, ментално здравље, превенција злоупотребе дроге и алкохола и др. Република

5

Србија прикључила се Трећем здравственом програму ЕУ (2014–20201), који представља један од инструмената Европске комисије за спровођење Стратегије ЕУ.

1.2. Стратешки оквир на националном нивоу

Република Србија је усвојила три национална документа која се непосредно баве изазовима социјалног укључивања и смањења сиромаштва. Програм економских реформи (ЕРП) за период 2018–2020. године2 важан је инструмент у процесу европских интеграција који дефинише мере за реструктурирање домаће привреде, као и један број структурних реформи, од којих неколико доприноси повећању социјалног укључивања. У ЕРП је интегрисано начело Процене утицаја на друштво, које помаже да се утврде ефекти структурних реформи на положај и квалитет живота различитих друштвених група. Процес спровођења ЕРП представља изазов и прилику за социјално укључивање и смањење сиромаштва у Србији и потребна му је дугорочна подршка Европске уније. Програм реформи политике запошљавања и социјалне политике (ЕСРП3) усвојила је 2016. Влада Републике Србије као међусекторски стратешки документ који прати процес европских интеграција у процесу приступања ЕУ, а којим су утврђени приоритети у областима запошљавања и социјалне политике. ЕСРП представља главни механизам праћења напретка националних политика у домену Поглавља 19 кроз три области и то: тржиште рада и политике запошљавања, људски капитал и политике развоја вештина и политике социјалног укључивања и социјалне заштите. ЕСРП у извесном смислу представља интегрисану Стратегију људских ресурса и друштвеног развоја4, која ће обезбедити кохерентни стратешки и политички правац у овом сектору.

Документ Национални приоритети за међународну помоћ (НАД) за период 2014–2017. године с пројекцијама до 20205. садржи меру 3.2.66: „Унапређење ефикасности социјалне заштите и социјалне укључености путем иновација7.“ Ова мера подразумева континуирани развој и подршку активности на нивоу заједнице кроз: оснаживање, постепено увођење и интегрисање примене постојећих решења као и подстицај реализацији и расту иновативних и интегрисаних решења у заједници. Мера се заснива на логици пилотирања и прилагођавања праксе интегрисања услуга у области социјалне заштите, запошљавања, здравља и образовања на локалном нивоу, како би се постигао што већи ефекат у смислу социјалног укључивања. Ова мера обухвата реплицирање и пренос добрих пракси, постепено ширење, раст и отварање задруга, социјалних предузећа, start-up инкубатора и покретача социјалног предузетништва и услуга у заједници. Услуге у заједници треба да обухвате програме становања за особе без дома и најосетљивије категорије становништва, интегрисана решења за превенцију и праћење свих облика дискриминације и насиља, ефикасније укључивање ОСИ, међуопштинску сарадњу у вези с ефикаснијом и економичнијом применом услуга у заједници. Подсектор социјалне политике8

обухвата приоритете као што су: унапређење социјалне заштите, укључивање и заштита осетљивих друштвених група становништва (укључујући вишеструко маргинализоване жене), смањење сиромаштва и решавање питања младих и подршка заштити економских и социјалних права.

1 Програм има четири свеобухватна циља који се односе на промоцију здравља, превенцију болести и развој подстицајних окружења која подржавају: здраве стилове живота уз примену начела „здравље у свим политикама“; заштиту грађана ЕУ од озбиљних прекограничних претњи по здравље, допринос развоју иновативних, делотворних и одрживих здравствених система и олакшавање приступа грађана ЕУ бољој и сигурнијој здравственој заштити. 2 http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/strategije/2018/ERP%202018-2020%20SRB%20FINAL.pdf3 https://www.minrzs.gov.rs/sr/aktuelnosti/vesti/program-reformi-politike-zaposljavanja-i-socijalne-politike-u-procesu-pristupanja-evropskoj-uniji/employment-and-social-reform-programme4http://www.evropa.gov.rs/Documents/Home/DACU/12/193/HRD%20evaluation%20report%20vol1and2.pdf5 http://www.evropa.gov.rs/Evropa/ShowDocument.aspx?Type=Home&Id=1301 6 стр. 207–208.7 Показатељ успешности: 3.2.1. Учешће корисника обухваћених услугама у заједници (у односу на укупан број корисника социјалне заштите на локалном нивоу, разврстано према полу, етничкој припадности и области).8 Из НАД-а: Приоритет 3. Повећање делотворности и праведности социјалне заштите, чиме ће се увести делотворније циљање корисника социјалне заштите, оснажити примена решења у заједници с циљем социјалног укључивања, промовисати мере активације и развијати социјална економија.

6

Стратешка документа која директно и индиректно утичу на очување и побољшање квалитета живота маргинализованих појединаца и група на локалном нивоу јесу: Стратегија развоја социјалне заштите9 (иако је период важења овог документа истекао, већи број циљева који су њиме постављени 2005. и даље су актуелни); Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња 2016–202510; Национална стратегија за запошљавање 2011–202011; Национална стратегија за решавање питања избеглица и интерно расељених лица за период 2015–202012; Стратегија за реинтеграцију повратника по Споразуму о реадмисији13; Национална стратегија за младе 2015–202514; Национална стратегија социјалног становања15; Стратегију развоја образовања у Србији до 2020. године16; Национална стратегија за спречавање и сузбијање насиља над женама у породици и партнерским односима17; Национална стратегија за родну равноправност 2016–202018; и Стратегија јавног здравља19.

1.3. Подршка социјалном укључивању у Републици Србији

Програмом „Подршка унапређењу социјалног укључивања у Републици Србији“, фаза 3, (2018–2021. године) Швајцарска агенција за развој и сарадњу наставља подршку Републици Србији у даљем унапређењу социјалног укључивања и смањењу сиромаштва, кроз активности Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије (у даљем тексту: СИПРУ), при Кабинету председнице Владе.

Фазе 1 (2009–2013) и 2 (2013–2017) овог програма имале су кључну улогу у подизању капацитета Владе Републике Србије за предузимање мера ради унапређења социјалног укључивања и смањења сиромаштва. Током фаза 1 и 2, кроз спровођење програмских активности, СИПРУ је остварио следеће кључне резултате: национални стратешки оквир боље одражава потребе социјално искљученог становништва; ојачана је социјална димензија процеса европских интеграција; унапређени су национални механизми за праћење и извештавање; побољшани су капацитети националних и локалних институција за координацију јавних политика; уведени су иновативни инструменти за процену утицаја јавних политика на социјално искључене групе; створен је осећај власништва над процесом социјалног укључивања код доносилаца одлука и ширег круга заинтересованих актера; промовисане су иновације у јавним политикама на локалном нивоу.

СИПРУ спроводи програм „Локалне иницијативе за повећање социјалне укључености и смањење сиромаштва на локалним нивоу“, скраћено Програм локалних иницијатива (ЛИП 2), на који се односи овај јавни позив. ЛИП 2 доприноси реализацији ефеката програма „Подршка унапређењу социјалног укључивања у Републици Србији“ (фаза 3), и то кроз подршку развоју иновативних приступа за социјално укључивање на локалном нивоу у циљaним локалним самоуправама.

9 https://npm.rs/attachments/strateg.razvoja.soc.zastite.pdf10https://www.mgsi.gov.rs/lat/dokumenti/koordinaciono-telo-za-pracenje-realizacije-strategije-za-socijalno-ukljucivanje-roma-i11 http://www.nsz.gov.rs/live/digitalAssets/0/302_nacionalna_strategija_zaposljavanja_2011-2020.pdf12 http://www.kirs.gov.rs/articles/navigate.php?type1=14&lang=SER&date=013http://www.atina.org.rs/sites/default/files/Strategija%20reintegracije%20povratnika%20po%20osnovu%20sporazuma%20o%20readmisiji.pdf14 http://www.mos.gov.rs/mladisuzakon/attachments/article/389/nacionalna_strategija_za_mlade0101_cyr.pdf15 https://www.mgsi.gov.rs/cir/dokumenti/nacionalna-strategija-socijalnog-stanovanja16 http://www.mpn.gov.rs/strategije-2020/17https://www.minrzs.gov.rs/sites/default/files/2018-11/Nacionalna%20strategija%20-%20nasilje%20nad%20zenama_1.pdf18 https://www.mgsi.gov.rs/lat/dokumenti/nacionalna-strategija-za-rodnu-ravnopravnost-za-period-od-2016-do-2020-godine-sa-akcionim19 http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2018/61/1/reg

7

1.4. Стање социјалне укључености у Републици Србији

Трећим националним извештајем о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва за период од 2014. до 2017. године20 Влада Републике Србије је, између осталог, дала препоруке за деловање у наредном периоду за следеће приоритетне области: социјална заштита, запошљавање, здравље, становање и људска права.

У области социјалне заштите21 мере из надлежности локалне самоуправе односе се на: повећање обухвата и унапређење адекватности новчаних давања, повећање подршке примарној породици, наставак процеса деинституционализације и развој услуга у заједници, интензивирање подршке организацијама цивилног друштва (ОЦД) као пружаоцима услуга социјалне заштите.

У области образовања22 фокус је на повећању обухвата деце обавезним предшколским програмом, повећаном обухвату деце млађих узраста с посебним нагласком на повећану укљученост осетљивих друштвених група, и развијању адекватних програма професионалног усавршавања у области дечјих и људских права, недискриминације, родне равноправности и ненасиља.

У области запошљавања23 акценат треба да буде на унапређењу дизајна и ефеката спровођења мера активне политике запошљавања кроз коришћење података и резултата евалуација програма запошљавања као основе за локалне акционе планове запошљавања и запошљавања припадника осетљивих друштвених група.

У области здравља24 неопходан је системски приступ бољем одговору здравственог система на здравствене потребе рањивих друштвених група, који подразумева пажљиву анализу коришћења услуга здравствене службе.

Приоритети у области становања посебно се односе на: даље развијање мера у области стамбене подршке према Закону о становању и одржавању зграда; успостављање механизама за ефикаснију примену прописаних мера на локалном нивоу и побољшању координације у примени програма за унапређење стамбених услова појединих угрожених група.

У области људских права потребно је ојачати учешће јавности, радити на промоцији и примени свих облика непосредне демократије и обезбедити укључивање ОЦД и јавности у процес креирања јавних политика. Треба успоставити делотворнији систем прикупљања података за

20 http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2019/02/Treci_nacionalni_izvestaj_o_socijalnom_ukljucivanju_i_smanjenju_siromastva_2014%E2%80%932017.pdf 21 Још неке од препорука из Извештаја: увођење интегрисаних услуга за најсиромашније, како у виду запошљавања/радног ангажовања, тако и у правцу повратка младих у процес образовања и укључивање у програме доквалификације и преквалификације.22 Још неке од препорука из Извештаја: бесплатан предшколски програм за сву децу у трајању од четири сата дневно у години пре обавезног предшколског програма, развој додатних капацитета и диверсификованих програма за породицу и децу.23 Још неке од препорука из Извештаја: јачање сарадње и координација активности релевантних актера на локалном нивоу из система политике запошљавања у складу с потребама најугроженијих категорија незапослених лица; подршка локалним саветима за запошљавање у тумачењу информација с тржишта рада на основу којих се дефинишу приоритети локалне политике запошљавања, с посебним фокусом на идентификацију лица којима је подршка најпотребнија и њихово укључивање у одговарајуће мере АПЗ; јачање институционалних капацитета ЈЛС за планске и аналитичке послове за запошљавање младих с посебним фокусом на изградњу капацитета за праћење ефективности локалних политика за запошљавање младих.24 Још неке од препорука из Извештаја: механизми за решавање статуса осетљивих друштвених група и њихових потреба за здравственом заштитом у условима финансијских (буџетских) ограничења укључивали би боље дефинисање рањивости, а велики број ових група требало би смањити и задржати оне групе које су стварно у стању да задовоље здравствене потребе (узимајући у обзир здравствено стање и социјално-економски статус).

8

праћење стања и унапређење положаја мањина и осетљивих друштвених група и наставити рад на сузбијању хомофобије, промовисању права жена, ОСИ, ЛГБТИ особа и спречавању њихове дискриминације.

ЛИП 2 настоји да одговори на изазове за социјално укључивање, а који се односе на потребу за:

Разноврсношћу – процес социјалног укључивања осетљивих друштвених група (жена, младих, Рома и Ромкиња, миграната и особа са инвалидитетом), посебно оних који живе у руралним и изузетно сиромашним подручјима, подразумева континуирано унапређење постојећих или успостављање иновативних услуга које у највећој могућој мери излазе у сусрет препознатим специфичним потребама;

Партнерством – успостављање механизама који ће омогућити унапређење хоризонталне и вертикалне координације и сарадње између институција јавног, цивилног и приватног сектора, укључујући и моделе међуопштинске сарадње;

Партиципацијом – континуирана комуникација са припадницима социјално искључених група омогућиће да се локалне политике социјалног укључивања креирају, спроводе, прате и процењују кроз интензивну и двосмерну комуникацију с грађанима којима су исте и намењене;

Одрживошћу – унапређење постојећих и успостављање нових услуга/мера/програма социјалног укључивања подразумева и континуирани развој институционалних, организационих, финансијских капацитета, а посебно људских ресурса у јавном, приватном и цивилном сектору.

2. Сврха јавног позива

Сврха јавног позива јесте да подржи осмишавање адекватних одговора на бројне изазове за социјално укључивање грађана на локалном нивоу. СИПРУ ће кроз овај јавни позив обезбедити финансијску и стручну подршку јединицама локалне самоуправе (у даљем тексту: ЈЛС) и њиховим партнерима из јавног, цивилног и приватног сектора у проналажењу иновативних приступа за социјално укључивање на локалном нивоу.

2.1. Зашто су потребни иновативни приступи

Проблем социјалне искључености осетљивих друштвених група заједнички је за читаву територију Републике Србије. Међутим, обим и дубина проблема, као и ресурси за његово решавање нису исти у свим локалним заједницама, те је неопходно прилагођавање у односу на специфичан локални контекст да би решења била спроводљива и дугорочно одржива.

На основу дугогодишњег искуства у раду са ЈЛС, СИПРУ препознаје да ЈЛС и други локални актери из јавног, приватног и цивилног сектора треба да делују изван устаљених оквира и да је потребно проблеме сагледавати из угла појединца и/или удружења представника осетљивих друштвених група.

Укратко, потребна су решења „која раде“, односно која отклањају проблеме које грађане доводе у стање социјалне искључености и сиромаштва и пружају им шансу да реализују своје потенцијале и буду активни чланови заједнице. Јединице локалне самоуправе се подстичу да отклањају постојеће препреке у оквиру својих надлежности које се тичу приступа информацијама, услугама, давањима и другим ресурсима за социјално искључене грађанe.

9

2.2. Иновативни приступ у оквиру јавног позива

Овим позивом СИПРУ настоји да омогући развој нових25 или унапређење постојећих решења26 на локалном нивоу која су се показала као успешна, а која би могла да буду још успешнија уз одређена прилагођавања на основу научених лекција из претходних спровођења.

Појам „друштвено иновативно“ дефинише се као:

Одговарање на препознату незадовољену потребу у друштву или друштвени проблем кроз различите процесе, концепте, идеје, услуге и методологије.

У оквиру овог јавног позива, иновативне мере/услуге/програми сматрају се друштвено иновативним ако испуњавају најмање 3 од 7 критеријума наведених у даљем тексту. Ако овај услов није испуњен у фази концепта пројекта, пријава неће бити изабрана за следећу фазу евалуације.

Није довољно само навести да идеја испуњава одређене критеријуме, већ је потребно прецизирати и дефинисати тачне начине на које се планира остваривање критеријума у оквиру концепта пројекта. У самом формулару постоји за то предвиђено место.

КРИТЕРИЈУМИ ИНОВАТИВНОСТИ КЉУЧНА ПИТАЊАМере/услуге/програми треба да:Оснажују и укључују грађане као партнере у креирању решења.

На који начин циљна група учествује у бољем разумевању проблема и дефинисању решења?

Одговарају на потребе заједнице, а пре свега на потребе грађана који припадају осетљивим друштвеним групама, посебно оним које су препознате као приоритету оквиру ЛИП 227.

Да ли решење директно одговара на идентификовани проблем?

Да ли је јасно на који проблем или део проблема предложено решење даје одговоре?

Имају трансформацијску улогу којом умањују или елиминишу неједнакост у друштву.

У којој мери решење делује и на узроке социјалне искључености, а не само на последице? (На пример: рад с децом из маргинализованих група у школском узрасту повећава њихове шансе за социјално укључивање у будућности)

Доприносе ефикасном и ефективном коришћењу и очувању институционалних, организационих, финансијских, људских, као и природних ресурса.

Да ли решење користи све ресурсе који већ постоје и на који начин?

Да ли решење идентификује недостајуће ресурсе и како одговара на потребу?

Унапређују свакодневни живот грађана, посебно оних који припадају осетљивим друштвеним групама.

Да ли решење унапређује свакодневни живот грађана? Може ли се та промена документовати (базе података, извештаји и сл.)?

Доприносе сарадњи и изградњи партнерстава између различитих сектора.

Да ли решење доприноси успостављању сарадње актера у заједници или јача/унапређује постојећу сарадњу?

Унапређују односе у друштву између корисника и пружалаца услуга, јавног, приватног или цивилног сектора.

Да ли решење активира циљну групу како она не би била само пасивни прималац интервенције?

25 Успостављање нових партнерства и/или превазилажење изазова по питању одрживости партнерстава.26 Јасније дефинисање процедура (нпр. који актер је за шта одговоран, како се мере резултати). 27 Жене, млади, Роми/Ромкиње, мигранти и ОСИ, посебно у руралним и сиромашним подручјима.

10

3. Циљеви и приоритетне области

3.1. Општи и специфични циљеви

Општи циљ: Допринос социјалној укључености осетљивих друштвених група, посебно оних које живе у руралним и изузетно сиромашним подручјима.

Специфични циљеви:

Специфични циљ 1 : Унапређење постојећих мера, услуга или програма у локалној заједници од значаја за социјално укључивање осетљивих друштвених група у приоритетним областима јавног позива.

Специфични циљ 2: Креирање/успостављање нових иновативних мера, услуга или програма од значаја за друштвено укључивање социјално искључених група у приоритетним областима јавног позива.

3.2. Приоритетне области

Циљеви и очекивани резултати предложених пројектних предлога треба да допринесу унапређењу постојећих или успостављању нових/иновативних мера, услуга или програма у једној наведеној приоритетној области или више наведених приоритетних области :

Пројекти могу предвидети активности којима ће се деловати у више приоритетних области (нпр. образовање и запошљавање кроз јачање институционалних капацитета за успостављање услуге(а) и њихову промоцију у заједници и сл.).

Крајњи корисници пројеката могу припадати већем броју група а не само једној групи корисника предвиђених пројектом (нпр. млади с инвалидитетом).

11

Образовање ЗапошљавањеЗдравље и

здравствена заштита

Социјална заштита Становање

Принципи:

Развијање социјалног дијалога на локалном нивоу; Међуресорна сарадња; Развој планско-аналитичких капацитета.

3.2.1. Приоритетне теме у оквиру приоритетних области

Листа приоритетних тема није коначна а ове теме служе као смернице носиоцима пројеката приликом израде њихових концепата пројеката.

Образовање јачање успостављених механизама и мера подршке инклузивном приступу у образовању; повећање обухвата деце у предшколском образовању, с посебним нагласком на повећану

укљученост осетљивих друштвених група и развој додатних капацитета и диверзификованих програма за породицу и децу;

увођење механизама за рано препознавање деце за коју постоји ризик да ће напустити систем школовања;

успостављање боље везе између образовања и запошљавања/тржишта рада.

Запошљавање унапређивање ефеката спровођења мера активне политике запошљавања кроз коришћење

података и резултата евалуација програма запошљавања као основе за локалне акционе планове запошљавања (ЛАПЗ) и буџетско планирања на локалном нивоу;

увођење система правовременог таргетирања лица која се истовремено суочавају с више фактора рањивости/отежане запошљивости;

подршка локалним саветима за запошљавање у тумачењу информација с тржишта рада на основу којих се дефинишу приоритети локалне политике запошљавања, с посебним фокусом на идентификацију лица којима је подршка најпотребнија и њихово укључивање у одговарајуће мере ЛАПЗ;

Здравље и здравствена заштита подршка локалним саветима за јавно здравље, с посебним фокусом на идентификацију

лица којима је подршка најпотребнија и њихово укључивање у одговарајуће мере локалних планова за јавно здравље;

јачање међуресорне сарадње и увођење интегрисаних услуга из области јавног здравља с циљем превенције у складу с потребама најугроженијих категорија лица на локалном нивоу;

унапређење базе података у циљу анализе здравственог стања и праћења промена у здрављу за бољу координацију одговора на здравствене потребе осетљивих друштвених група.

Социјална заштита изградња механизама за индивидуализацију услуга, дефинисање адекватнијих критеријума

за избор корисника, увођење праћења и оцене квалитета услуга (укључујући и процену задовољства корисника);

увођење интегрисаних услуга за најсиромашније; успостављање локалне или регионалне/међуопштинске услуге подршке за самосталан

живот и/или саветодавно-терапијске и социјално-едукативне услуге.

Становање унапређење базе података како би се адекватније прикупљали, анализирали и ажурирали

подаци релевантни за праћење социјалне искључености у области становања; подизање свести о значају енергетске ефикасности зграда, умрежавању и сарадњи

заинтересованих страна; дефинисање и успостављање мера за подршку домаћинствима да побољшају енергетску

ефикасност својих станова и породичних кућа; успостављање система за превенцију бескућништва, пружање адекватне и благовремене

подршке бескућницима; развијање програма и мера за оснаживање и реинтеграцију бескућника.

12

4. Циљне групе и крајњи корисници

4.1. Циљне групе

Градске и општинске управе које територијално припадају административним регионима и окрузима наведеним у делу Локација програма;

Јавне установе (образовне установе, установе социјалне заштите, установе здравствене заштите, установе културе);

Филијале Националне службе за запошљавање; Организације цивилног друштва, локалне и регионалне; Удружења грађана; Фондације; Струковна удружења; Јавна предузећа чији је оснивач локална самоуправа; Регионалне развојне агенције; Представници приватног сектора; Задруге; Медији (локални, регионални, национални) Друге јавне, цивилне и приватне институције/организације које својим радом могу допринети

остварењу циљева програма.

4.2. Крајњи корисници

Грађани који имају пребивалиште и боравиште на територији локалних самоуправа обухваћених Програмом.

Социјално искључене групе (жене, млади, Роми/Ромкиње, мигранти, особе с инвалидитетом), посебно у руралним и изузетно сиромашним подручјима локалних самоуправа обухваћених Програмом.

Крајњи корисници пројеката могу припадати већем броју група а не само једнoj осетљивој друштвеној групи које су дефинисане као приоритет овог јавног позива (нпр. млади с инвалидитетом).

13

5. Локација Јавног позива

У оквиру овог јавног позива активности се могу реализовати на територији једне или више ЈЛС у Републици Србији у наведеним регионима и окрузима.

Регион Округ Локалне самоуправе

Шумадија и западна Србија

Златиборски Ужице, Ариље, Бајина Башта, Чајетина, Косјерић, Пожега, Прибој,

Пријепоље, Нова Варош и Сјеница;

Моравички Ивањица и Лучани;

Рашки Краљево, Врњачка Бања, Нови Пазар, Рашка и Тутин;

Јужна и источна Србија

Зајечарски Зајечар, Бољевац, Књажевац и Сокобања;

Борски Бор, Кладово, Мајданпек и Неготин;

Пиротски Пирот, Бела Паланка, Бабушница и Димитровград;

Пчињски Босилеград,  Бујановац,  Владичин Хан, Врање, Прешево,

Сурдулица и Трговиште;

Јабланички Бојник, Власотинце, Лебане, Лесковац, Медвеђа и Црна Трава;

Топлички Блаце, Житорађа, Куршумлија и Прокупље;

Нишавски Ниш, Алексинац, Сврљиг, Мерошина, Ражањ, Дољевац и Гаџин Хан.

Обавезан партнер (ОЦД) на пројекту мора имати седиште или представништво на територији на којој ће се пројекат реализовати.

Локална самоуправа која нема улогу носиоца пројекта, а на чијој територији се реализују планиране активности, може да узме учешће у пројекту у својству партнера или сарадника. Предност приликом доделе бесповратних средстава, у случају да две или више ЈЛС имају једнак број поена, имаће ЈЛС која припада нижој категорији развијености, с посебним освртом на оне ЈЛС које припадају девастираним подручјима28. Ова правила примењиваће се како у фази оцењивања концепта пројекта, тако и у фази оцењивања комплетне пријаве.

28 http://www.ras.gov.rs/uploads/2019/01/uredba-o-utvrdivanju-jedinstvene-liste-razvijenosti-regiona-i-jedinica-l-2.pdf

14

6. Правила јавног позива

У Смерницама су утврђена правила о подношењу предлога, избору и реализацији пројеката који се финансирају у оквиру овог јавног позива у складу с најбољом праксом СИПРУ.

6.1. Подносиоци пријава, партнери и сарадници који имају право учешћа

6.1.1. Носиоци пројекта

Подносилац предлога пројекта, у оквиру овог јавног позива, мора кумулативно испуњавати следеће услове:

да буде орган јединице локалне самоуправе (град, општина) и да има седиште на

територији обухваћеној јавним позивом;

да буде правно лице;

да буде непрофитан;

да буде непосредно одговоран за припрему и управљање пројектом с партнером (или више

њих) и сарадницима, а не да наступа као посредник.

Обавезно је партнерство ЈЛС с организацијом цивилног друштва, чија улога, одговорност и допринос пројекту треба да буду дефинисани Споразумом о партнерству, приликом подношења комплетне пријаве.

Уколико овај услов није задовољен, пријава неће бити узета у разматрање.

Партнерство носиоца предлога пројекта с партнерима и сарадницима из више од два сектора је пожељно.

Јединица локалне самоуправе (општина, град) у својству носиоца пројекта може доставити највише три концепта пројекта, али само један предлог може бити одобрен.

Осим тога, јединица локалне самоуправе (општина, град) може бити партнер у највише једном пројекту, у ком је носилац пројекта друга локална самоуправа, док се у својству сарадника може појавити на неограниченом броју пријава.

У случају одобравања предлога пројекта, носилац пројекта ће бити уговорна страна која ће заступати све друге учеснике, ОЦД/обавезног партнера, као и друге партнере и сараднике, поступати у њихово име, координирати спровођење пројекта и бити одговоран за управљање финансијским средствима и извештавање о реализацији пројекта Тиму за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије.

15

6.1.2. Партнери на пројекту

Програм предвиђа две врсте партнера – обавезног партнера и остале партнере на пројекту.

Обавезни партнер

Подносилац предлога пројекта (носилац пројекта-ЈЛС) мора да наступа с најмање једним обавезним партнером, организацијом цивилног друштва, који мора да кумулативно испуњава следеће критеријуме:

да буде правно лице; да буде непрофитан; да буде организација цивилног друштва29 која делује у секторима релевантним за овај

позив, основана30 у Републици Србији31, најмање две године пре објављивања овог позива;

да делује на локалном, регионалном/међуопштинском или националном нивоу; да је активно укључена у израду идејног и финалног предлога пројекта и одговорна за

остваривање дефинисаних циљева и резултата.

Организација цивилног друштва може као обавезни партнер да се појави на више предлога пројекта, али ће учешће бити подржано за највише два пројектна предлога.

Други партнери

Следеће организације могу да учествују као остали партнери на пројекту:

Градске и општинске управе које територијално припадају административним регионима и окрузима наведеним у делу Локација програма;

Јавне установе (образовне установе, установе социјалне заштите, установе здравствене заштите, установе културе);

Филијале Националне службе за запошљавање; Организације цивилног друштва, локалне и регионалне; Удружења грађана; Фондације; Струковна удружења; Јавна предузећа чији је оснивач локална самоуправа; Регионалне развојне агенције; Представници приватног сектора; Задруге; Медији (локални, регионални, национални) И друге јавне, цивилне и приватне институције/организације које својим радом могу

допринети остварењу циљева програма.

Трошкови партнера на пројекту прихватају се на исти начин као и они које има носилац пројекта.

29 У оквиру овог позива за подношење предлога пројекта користи се најшире могуће разумевање појма организација цивилног друштва. 30 Одређује се на основу статута организације, у коме треба да се покаже да је основана по акту који је регулисан националним законом у дотичној земљи и да има централу у прихватљивој земљи. У том смислу, ниједно правно лице чији је статут утврђен у другој земљи не може се сматрати прихватљивом локалном организацијом, чак ни ако је тај статут регистрован и локално или ако је закључен Меморандум о разумевању.31 Ако су регистроване у Србији, невладине организације укључују оне које имају следећи статус: „удружење“, „савез удружења“, „представништво страног удружења“, „фондација“, „представништво стране фондације“.

16

6.1.3. Сарадници

Статус сарадника на пројекту могу имати:

Градске и општинске управе које територијално припадају административним регионима и окрузима наведеним у делу Локација програма;

Јавне установе (образовне установе, установе социјалне заштите, установе здравствене заштите, установе културе);

Филијале Националне службе за запошљавање; Организације цивилног друштва, локалне и регионалне; Удружења грађана; Фондације; Струковна удружења; Јавна предузећа чији је оснивач локална самоуправа; Регионалне развојне агенције; Представници приватног сектора; Задруге; Медији (локални, регионални, национални) И друге јавне, цивилне и приватне институције/организације које својим радом могу

допринети остварењу циљева програма.

Сарадници могу да буду укључени у припрему и реализацију пројекта, али немају право на пријем средстава из буџета програма, осим покривања дневница, путних трошкова и трошкова смештаја.

17

7. Опис подршке

Кроз овај јавни позив (Прва фаза подршке) биће финансирано до 20 предлога пројеката у износу од највише 3.000,00 CHF32 за развој/унапређење иновативних мера, услуга или програма.

На основу развијених решења из прве фазе, биће одабрано 15 предлога пројеката који ће добити до 25.000,00 CHF за тестирање решења у пракси (Друга фаза подршке).

СИПРУ ће обезбедити финансијску и стручну/менторску помоћ како за развој, тако и за тестирање иновативног решења за социјално укључивање.

ФАЗА ПОДРШКЕ Трајање подршке

Менторска подршка

Максимална финансијска подршка по

пројекту

Очекивани број

подржаних пројеката

Укупна средства по

фазама

ПРВА ФАЗА:Подршка развоју

иновативних мера/услуга/

програма

до 4 месеца

Менторска подршка приликом развоја иновативног решења

3.000,00 CHF до 20 ЈЛС 60.000,00 CHF

ДРУГА ФАЗА:Подршка

тестирању развијених

иновативних решења

до 12 месеци

Менторска подршка токомтестирања иновативног решења

25.000,00 CHF до 15 ЈЛС 375.000,00 CHF

Укупно 435.000,00 CHF

СИПРУ задржава право да не утроши сва финансијска средства ако примљени предлози пројеката не буду испуњавали циљеве јавног позива или ако предлози пројеката не буду задовољавајућег квалитета.

У табели испод налазе се детаљи у вези са сваком од фаза подршке.

32 Швајцарски франак.

18

ФАЗА ПОДРШКЕ ПРВА ФАЗАПодршка развоју иновативних мера/услуга/програма

ДРУГА ФАЗАПодршка тестирању развијених иновативних решења

Циљ подршке Подршка р азвоју нове/иновативне или унапређење постојеће мере, услуге или програма, којом се одговара на проблем у заједници до фазе када је пројекат спреман за спровођење, тј. тестирање у пракси.

Подршка за тестирање иновативног решења у пракси.

Списак индикативних активности за врсту подршке

Прикупљање података и детаљна анализа проблема који се решава;

Консултације с корисницима и заинтересованим странама;

Консултације с циљном групом и актерима у заједници на развоју/унапређењу решења;

Радионице, састанци; Детаљан опис решења и

пројектни предлог за тестирање иновативног решења.

Тестирање иновативног/их решења кроз спровођење пројекта;

Развој процедура и практичних знања (know-how) за спровођење пројекта;

Анализа економичности(cost-benefit);

Анализа делотворности предложеног модела;

План одрживости; Израда плана/инструмената за

праћење и евалуацију; Алатке за комуникацију с циљним

групама.

Обавезне активности

Консултације с представницима циљне групе и њихово укључивање у креирање решења.

Тестирање иновативног/их решења кроз спровођење;

План одрживости; Израда плана/инструмената за

праћење и евалуацију.Очекивани исходи

Иновативна идеја је у потпуности разрађена, формулисана у писаној форми у виду предлога пројекта и спремна за спровођење/тестирање.

Иновативно решење је тестирано или унапређено, резултати пројекта су остварени.

Подршка СИПРУ Обезбеђена бесповратна средства у износу од 3.000,00 швајцарских франака за четири месеца за развој решења.

Обезбеђена менторска подршка у развоју комплетне пријаве.

Обезбеђена бесповратна средства у износу до 25.000,00 швајцарских франака за спровођење пројекта у трајању до 12 месеци.

Обезбеђена менторска и мониторинг подршка током имплементације.

Процес селекције

Јавни позив Евалуација СИРПУ тима након прве фазе

Период спровођења

Јун–септембар 2019. Октобар 2019.– октобар 2020.

Број ЈЛС до 20 ЈЛС до 15 ЈЛС

Пројектне активности у оквиру концепта пројекта треба да буду осмишљене и испланиране тако да остваре очекиване исходе прве фазе подршке.

19

7.1. Подршка развоју иновативних мера/услуга/програма (прва фаза)

СИПРУ ће носиоцима пројеката и партнерима на пројекту обезбедити подршку за развој/унапређење мере, услуге или програма како би се решење развило до фазе да је спремно за тестирање.

За ову врсту подршке, која може трајати најдуже четири месеца, обезбеђена је финансијска подршка у износу до 3.000,00 CHF.

Подносиоци пријаве/а и/или партнер/и у обавези су да обезбеде сопствена средства (финансијски или нефинансијски допринос33) у минималном износу од 10% од укупне вредности пројекта одобреног од стране СИПРУ.

Учешће подносилаца пријаве може се у сваком тренутку заменити учешћем других донатора. Ако корисник већ користи финансијску подршку Швајцарске агенције за развој и сарадњу, она се не може користити за обезбеђивање доприноса у оквиру овог јавног позива.

Није дозвољено да корисници бесповратних средстава остваре добит као непосредан резултат операција/активности које се финансирају у оквиру овог јавног позива.

7.2. Подршка тестирању иновативних решења (друга фаза)

Након завршетка прве фазе подршке: подршка развоју/унапређењу иновативних мера/услуга/програма, СИПРУ ће на основу разрађеног решења (мере, услуге или програма) и предлога пројекта за његово спровођење донети одлуку који пројекти ће добити подршку за тестирање решења у пракси.

За ову врсту подршке, која може трајати најдуже 12 месеци, обезбеђена је финансијска подршка у износу до 25.000,00 CHF.

Подносиоци пријаве/а и/или партнер/и34 у обавези су да обезбеде сопствена средства (финансијски или нефинансијски допринос35) у минималном износу од 10% од укупне вредности пројекта одобреног од стране СИПРУ.

Учешће подносилаца пријаве може се у сваком тренутку заменити учешћем других донатора. Ако корисник већ користи финансијску подршку Швајцарске агенције за развој и сарадњу, она се не може користити за обезбеђивање доприноса у оквиру овог јавног позива.

Није дозвољено да корисници бесповратних средстава остваре добит као непосредан резултат операција/активности које се финансирају у оквиру овог јавног позива.

33 Време и стручност запослених, простор, опрема и друго.34 Проценат учешћа подносилаца пројекта.35 Време и стручност запослених, простор, опрема и друго.

20

7.3. Календар активности

Табела испод даје приказ свих корака у вези с овим јавним позивом и процесом подршке иновативним решењима за социјално укључивање у Републици Србији на локалном нивоу.

ПРВА ФАЗА

Подношење концепта пројекта

Оцењивање и избор концепта пројекта

Радионице на теме друштвених иновација иуправљање пројектним циклусом

Подношење комплетне пријаве

Оцењивање и избор комплетне пријаве

Подршка развоју иноватив. решења – прва фаза(потписивање уговора: Јун)

Април 2019. Април 2019. Април 2019. Мај 2019. Мај 2019. Јун – септембар 2019.

ДРУГА ФАЗА

Оцењивање описа решења и пројектног предлога за тестирање иновативног решења развијеног током прве фазе подршке

Подршка тестирању иновативног решења –друга фаза(потписивање уговора: Октобар)

Октобар 2019. Октобар 2019. –октобар 2020.

8. Поступак пријављивања

8.1. Укупна расположива средства

Укупан расположиви буџет јавног позива за прву фазу је 60.000,00 CHF (швајцарских франака).

За спровођење иновативних решења предвиђено је додатних 375.000,00 CHF (швајцарских франака) кроз другу фазу.

8.2. Дозвољени и недозвољени трошкови

Максимални административни и програмски трошкови подлежу следећим ограничењима:До 30% укупне вредности донације може бити опредељено за административне трошкове, док је преосталих 70% потребно определити за трошкове програмских активности, укључујући и хонораре спољних стручњака.Индикативни списак трошкова који се могу надоместити средствима у оквиру овог јавног позива:

људски ресурси (финансијска надокнада координатора за ангажман на пројекту, спољних стручњака и сл.);

локална путовања (пут и смештај); изградња капацитета (обуке, едукација и сл.); промотивне активности; анализе, истраживања, консултације на терену; други трошкови неопходни за реализацију пројекта.

21

Средствима намењеним и додељеним за реализацију активности не могу бити подржане активности које се односе на следеће:

финансирање претходно започетих пројеката (попуњавање буџетског дефицита и сл.), финансираних из других средстава или фондова;

основно финансирање носиоца пројекта или партнера; реконструкцију/адаптацију објеката; набавку опреме; додељивање бесповратних средстава другим организацијама (подгрантирање); појединачна спонзорства за учешће на радионицама, семинарима,

конференцијама,конгресима; појединачне стипендије за студије или обуке; покриће губитака, дугова или потенцијалних будућих обавеза; пружање материјалне и нематеријалне подршке политичким странкама и верским

организацијама; хуманитарне активности.

8.3. Садржај пријаве

Пријава на јавни позив укључује подношење следећег документа:

А. Концепт пројекта Преузети формулар са веб-странице СИПРУ

НАПОМЕНА: Приликом припреме концепта пројекта a касније и комплетне пријаве потребно је обратити пажњу на обавезне активности у складу с фазом подршке.

8.4. Како поднети пријаву

Пријаве се обавезно подносе на српском језику, на следећу електронску адресу: sipru.k o nkursi@gov.rs

Подносе се само електронске верзије пријава без штампаних примерака.

Предмет имејл поруке треба обавезно да садржи следеће: „назив пројекта“, назив ЈЛС и број пријаве уколико их има више36.

Пројектни/а документ/а треба поднети и у Word и у PDF формату.

PDF верзије пратећих докумената, приликом достављања комплетне пријаве, треба обавезно да буду попуњене, потписане и оверене печатом одговарајућих ЈЛС/партнера/сарадника.

36 Јединица локалне самоуправе (општина, град) у својству носиоца пројекта може доставити највише три концепта пројекта.

22

Приликом достављања комплетне пријаве, сва документа треба послати у једном зипованом фајлу, а не засебно. Фајл треба да у себи има одвојене фајлове с одговарајућим назива и то: пројектни документи37 и технички документи38.

У следећој табели наведени су најважнији датуми који се односе на овај јавни позив

Датум објављивања: 26. фебруар 2019.

Име и презиме и имејл адреса за тражење појашњења:

Ивана Максићivana.maksic@gov.rs

Рок за тражење појашњења: Најкасније до 19. марта 2019.Рок за подношење концепата пројеката:

03. април 2019. до 00.00 часова

Рок за подношење комплетних пријава:

Прецизна информације ће бити дата носиоцима пројеката чији су предлози прошли евалуацију концепта пројекта (прва фаза подршке јавног позива)

Имејл адреса за подношење пријава:

sipru.k o nkursi@gov.rs

9. Евалуација предлога пројеката и одлучивање

9.1. Процес оцењивања

Пристигле концепте пројеката оцењиваће представници СИПРУ, док ће комплетне пријаве бити оцењене од стране Комисије за оцену пројеката, састављене од релевантних актера (СИПРУ, спољни оцењивачи и корисници СИПРУ 3 Програма – ресорна министарства).

Сваки од чланова комисије за евалуацију самостално доноси одлуку. Сви резултати бодовања се сабирају и деле бројем укључених евалуатора. Просечан остварени број бодова јесте број бодова који се уноси у обавештење о одлуци и ранг-листу у свим фазама процеса селекције.

Свака грешка или већа неусаглашеност у вези с концептом пројекта или свака већа недоследност у обрасцу пријаве може да доведе до одбијања пријаве.

Појашњења од подносилаца предлога пројекта СИПРУ ће тражити само у случајевима када наведене информације нису довољне за спровођење објективне процене.

37 Финални предлог пројекта, буџет пројекта, логичка матрица пројекта.38 Споразум о сарадњи, извод из АПР за обавезног партнера на пројекту, биографије координатора пројекта (носилац пројекта и обавезни партнер на пројекту).

23

Пријаве из прве фазе подршке ће бити оцењене кроз следеће кораке:

Корак 1 Концепт пројекта – развој иновативне мере /услуге/програма (прва фаза)

Административна техничка провера

а. Да ли је концепт пројекта поднет у року, на одговорајућу адресу и на прописаном

обрасцу?

б. Да ли је концепт пројекта поднет на српском језику?

Пројектна документација

в. Концепт пројекта на прописаном обрасцу

За успешне подносиоце пријава који прођу фазу концепта пројекта, прва фаза, СИПРУ ће организовати две радионице – једну о друштвеним иновацијама и једну о управљању пројектним циклусом, као подршку припреми комплетне пријаве.

Пријаве из друге фазе подршке ће бити оцењене кроз следеће кораке:

Корак 2 Комплетна пријава – тестирање иновативног решења (друга фаза)

Административна техничка провера

а. Да ли је комплетна пријава поднета у року, на одговарајућу адресу и на прописаном

обрасцу?

б. Да ли је комплетна пријава на српском језику?

в. Да ли је поднет Споразум о сарадњи и да ли јасно предвиђа улоге и одговорности

партнера/ сарадника?

г. Да ли је поднет извод из АПР за обавезног партнера на пројекту?

д. Да ли су приложене биографије координатора пројекта (носилац пројекта и обавезни

партнер на пројекту)

Пројектна документација

ђ. Финални предлог пројекта на прописаном обрасцу

е. Буџет пројекта

ж. Логичка матрица пројекта

24

9.2. Критеријуми за оцену

9.2.1. Критеријуми за евалуацију концепта пројекта – прва фаза

Концепти пројеката ће се оцењивати према следећим критеријумима:

Категорија Кључне области процене Максималан број бодова

Захтевани минималан број бодова

1. Релевантност иновативне идеје 24 3

1.1. Концепт пројекта је у складу с општим и посебним циљем

ЛИП 2 и приоритетним областима јавног позива утврђеним

у Смерницама

5

1.2. Проблем је добро дефинисан као и потребе и ограничења

која се односе на лица/групе о којима је реч (крајњи

корисници, циљне групе)

6

1.3. Предлог решења даје примерен одговор на проблеме,

ограничења и потребе

3

1.4. Улоге и одговорности циљних група/крајњих корисника су

предвиђене у развоју решења

3

1.5. Решење задовољава критеријуме иновативности 7 3

2. Опис и устројство пројекта 6 0

2.1. Предлог одражава анализу утврђених проблема и узима у

обзир екстерне факторе и релевантне актере

3

2.2. Предлог је остварљив и у складу с очекиваним

резултатима пројекта

3

МАКС. БР. БОДОВА 30

МИНИМУМ за предселекцију18

Максималан број бодова за концепт пројекта је 30, док се за наредну фазу преноси максимално 24 поена за оба критеријума (тачке 1 и 2). Минималан број бодова за предселекцију је 18, од чега најмање 3 бода за ставку 1.5. – критеријуми иновативности, наведени у секцији 2.2. – Критеријуми иновативности.

25

9.2.2. Критеријуми за евалуацију комплетних пријава – друга фаза

Комплетне пријаве за развој иновативних решења ће се оцењивати према следећим критеријумима:

Категорија Опис критеријума у категорији

Максималан број бодова

Оцењени број бодова

1. Релевантност2. Опис

Максималан број бодова се преноси из евалуације концепта пројекта

24

1. Јасноћа и квалитет предложеног пројекта 241.1. Активности су реалне, доприносе резултатима и циљевима

пројекта и добро су осмишљене у односу на предложени временски оквир.

9

1.2. Детаљне улоге и одговорности партнера (носилац пројекта, обавезни партнер, партнери, сарадници) добро су дефинисане и јасне.

8

1.3. Улоге и одговорности тима за реализацију добро су дефинисане и јасне.

7

2. Јасноћа предложеног буџета 242.1. Буџет је добро балансиран (однос процењених трошкова и

очекиваних резултата је задовољавајући).9

2.2. Буџет правилно одражава активности предвиђене у предлогу пројекта.

8

2.3 Задовољен је однос административних и програмских активности.

7

3. Квалитет плана праћења и евалуације 143.1. Методи прикупљања података ради потврде остварених

резултата су јасни.7

3.2. Индикатори су технички исправни (мере циљеве, активности и резултате).

7

4. Капацитет подносиоца пријаве и партнера 144.1 Релевантно искуство и/или стручност за тему 74.2. Управљачки капацитети 7Максималан број бодова 765. МАКС. БР. БОДОВА ИЗ КОНЦЕПТА ПРОЈЕКТА И

КОМПЛЕТНЕ ПРИЈАВЕ 100

У укупном збиру с поенима из концепт фазе и комплетне пријаве је максимално 100 поена.

26

10. Процес селекције и евалуација

10.1. Ранг-листа

Коначна листа изабраних предлога пројеката биће састављена сабирањем бодова остварених за концепт пројекта и комплетну пријаву. Бесповратна средства ће се додељивати подносиоцима пријава с највишим бројем бодова до утрошка свих расположивих средстава.

Коначна листа ће бити објављена на интернет адреси: http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/sr/

Образац коначне ранг-листе изабраних предлога

А Б Ц Д Е ФНазив

подносиоца пријаве /

број пријаве(ЈЛС)

Назив обавезног партнера

Назив пројекта Број бодова остварених у евалуацији концепта пројекта

Минимум 18 Максимум 24

Број бодова остварених у евалуацији комплетне

пријаве

Максимум 76

Укупно бодова

Д + Е

СИПРУ задржава право да не утроши сва финансијска средства ако примљени предлози пројеката не буду испуњавали циљеве јавног позива или ако предлози пројеката не буду задовољавајућег квалитета.

27

10.2. Уговарање

С успешним подносиоцима пројеката биће закључен уговор између носиоца пројекта и СИПРУ, у име Владе Републике Србије (и за прву и за другу фазу подршке).

Носилац пројекта који закључи уговор биће ослобођен плаћања ПДВ.

Одобрена средства за сваки пројекат биће уплаћена на рачун носиоца пројекта, у динарима, у износу обрачунатом према продајном курсу пословне банке за швајцарски франак на дан конверзије.

Плаћање одобрених средства за прву фазу ће бити извршено следећом динамиком:

по потписивању уговора износ од 70% средстава од укупног траженог износа ће бити уплаћен на рачун носиоца пројекта;

преосталих 30% биће уплаћено по усвајању завршног извештаја о спровођењу пројекта.

Уговором ће, поред осталог, бити предвиђено да СИПРУ задржава право на повраћај одобрених средстава у случају да носилац пројекта и обавезни партнер не реализују активности у складу с одобреним пројектом

10.3. Извештавање

Носиоци пројеката с којима буде био потписан уговор (за прву фазу подршке) имају обавезу да доставе први наративни извештај на половини спровођења пројекта и завршни извештај 15 дана од завршетка пројекта.

28