2 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 43 28.5.2019.

IIIОва одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-

вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.Број: 04/1-012-2-1264/19 Предсједник16. маја 2019. године Владе,Бањалука Радован Вишковић, с.р.

На основу члана 43. став 6. Закона о Влади Републи-ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 118/08), члана 18. став 2. Закона о систему јавних служби (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 68/07 и 109/12) и члана 140. ст. 1. и 2. Закона о основном васпитању и обра-зовању (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 44/17 и 31/18), Влада Републике Српске, на 20. сједници, одржаној 16.5.2019. године, д о н о с и

Р Ј ЕШЕЊЕО ПРЕСТАНКУ ДУЖНОСТИ ДИРЕКТОРА ЈАВНЕ

УСТАНОВЕ ОСНОВНА ШКОЛА “ДРАГАН ВУЈАНОВИЋ” СВОДНА, НОВИ ГРАД

1. Миодрагу Зорићу, професору физичког васпитања и спорта, престаје дужност директора Јавне установе Основ-на школа “Драган Вујановић” Сводна, Нови Град, на лични захтјев - оставком.

2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.Број: 04/1-012-2-1260/19 Предсједник16. маја 2019. године Владе,Бањалука Радован Вишковић, с.р.

На основу члана 43. став 6. Закона о Влади Републи-ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 118/08), члана 18. став 3. Закона о систему јавних служби (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 68/07, 109/12 и 44/16) и члана 137. став 6. Закона о основном васпитању и образовању (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 44/17 и 31/18), Влада Републике Српске, на 20. сједници, одржаној 16.5.2019. године, д о н о с и

Р Ј ЕШЕЊЕО ИМЕНОВАЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ДИРЕКТОРА

ЈАВНЕ УСТАНОВЕ ОСНОВНА ШКОЛА “ДРАГАН ВУЈАНОВИЋ” СВОДНА, НОВИ ГРАД

1. Марина Буразор, дипломирани педагог, именује се за вршиоца дужности директора Јавне установе Основна шко-ла “Драган Вујановић” Сводна, Нови Град, до завршетка конкурсне процедуре за избор директора, а најдуже на 90 дана.

2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.

3. Права, обавезе и одговорност директора Школе одно-се се и на вршиоца дужности директора.Број: 04/1-012-2-1259/19 Предсједник16. маја 2019. године Владе,Бањалука Радован Вишковић, с.р.

784На основу члана 88. став 2. Закона о гасу (“Службени гла-

сник Републике Српске”, број 22/18) и члана 76. став 2. Закона о републичкој управи (“Службени гласник Републике Срп-ске”, број 115/18), министар енергетике и рударства д о н о с и

ПРАВИЛНИКО ТЕХНИЧКИМ НОРМАТИВИМА ЗА ТРАНСПОРТ

ПРИРОДНОГ ГАСА МАГИСТРАЛНИМ ГАСОВОДИМА И ГАСОВОДИМА ЗА МЕЂУНАРОДНИ ТРАНСПОРТ

ГЛАВА IОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.Овим правилником прописују се технички услови и

нормативи за избор трасе гасовода, локацију, пројектовање

и изградњу гасовода, начин изградње објеката који су са-ставни дијелови гасовода, електричне инсталације, опрема и уређаји на гасоводу, антикорозивна заштита, испитивање, рад и одржавање гасовода, минимум техничких и других података о гасоводу и рок чувања тих података, инвести-ционо-техничка документација о гасоводу, даљински над-зор и управљање гасоводом.

Члан 2.(1) Одредбе овог правилника примјењују се на гасоводе

за транспорт природног гаса притиска већег од 16 barа (у даљем тексту: гасовод).

(2) Саставни дијелови гасовода у смислу овог правил-ника су: компресорске станице, чистачке станице, блок-ста-нице дуж трасе, уређаји катодне заштите, арматуре, мјерне станице, регулационе станице и мјерно-регулационе стани-це, друга одговарајућа постројења и уређаји и телекомуни-кациона мрежа која служи искључиво за потребе гасовода.

Члан 3.Поједини појмови употријебљени у овом правилнику

имају сљедећа значења:1) блок-станица је станица на гасоводу, опремљена за-

порним органима и другом потребном арматуром и уређаји-ма за затварање и пражњење појединих дионица гасовода, при хаваријском и редовном одржавању,

2) гасовод је цjевовод са свим својим саставним диjело-вима, опремљен потребним уређајима који служе за тран-спорт природног гаса,

3) интерконектор је гасовод који прелази границу изме-ђу држава ради повезивања њихових система и опрема која се користи за повезивање њихових система,

4) експлоатационо поље је простор у коме се налазе ре-зерве минералних сировина и геотермалних ресурса и про-стор предвиђен за смјештај јаловишта и другог рударског отпада, за изградњу објеката припреме минералних сиро-вина, за изградњу објеката одржавања, водозахвата и дру-гих објеката и који је ограничен одговарајућим полигоним линијама на површини терена и простире се до пројектова-не дубине експлоатације,

5) заштитни појас гасовода је прописани простор са једне и друге стране гасовода, рачунајући од осе гасовода, у коме други објекти утичу на сигурност гасовода,

6) заштитни појас зграда је простор око зграда, инди-видуалних стамбених објеката и индивидуалних стамбе-но-пословних објеката у коме гасовод утиче на сигурност тог објекта, а чија се ширина рачуна од спољних ивица зграде,

7) зграда је објекат чију грађевинску цјелину чине хо-ризонтални и вертикални елементи и кров, заједно са оста-лим инсталацијама и опремом и који чине функционалну цјелину, а намијењен је за становање или обављање одре-ђених дјелатности или функција,

8) зоне опасности су прописани дијелови простора у којима се налазе или постоји могућност да се нађу запаљи-ве и експлозивне смјесе пара, течности и ваздуха, односно гаса и ваздуха,

9) јединица појаса гасовода је заштитни појас гасовода у дужини од једног километра за утврђивање густине на-сељености,

10) компресорска станица (КС) је станица опремљена компресорима, потребном арматуром и уређајима за по-већање притиска који је потребан за транспорт гаса гасо-водом,

11) мјерна станица (МС) је постројење опремљено уређајима и опремом за мјерење протока, температуре и притиска гаса, технолошки спојена са транспортним гасо-водом,

12) мјерно-регулациона станица (МРС) је постројење опремљено уређајима и опремом за регулацију притиска, мјерење протока и температуре гаса, технолошки спојена са транспортним гасоводом,

28.5.2019. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 43 313) максимални инцидентни притисак у случају сме-

тњи (енгл. maximum incidental pressure - MIP) је максимал-ни дозвољени притисак који се може краткотрајно појавити у транспортном гасном систему у погону, а који огранича-вају сигурносни уређаји,

14) максимални радни притисак (енгл. maximum operating pressure - MOP) је максимални притисак под којим гасовод може да ради континуирано под нормалним околностима и може да буде једнак пројектном притиску или мањи од њега,

15) магистрални гасовод је гасовод који служи за тран-спорт гаса унутар граница земље или већег подручја, од тачке интерконекције са транспортним системом сусјед-них земаља до већих или мањих оператера дистрибутивног система те великих индустријских или енергетских објека-та,

16) минимална граница развлачења материјала цијеви је мјеродавна карактеристика чврстоће за прорачун дебљи-не зида цијеви и код које при статичном оптерећењу не може доћи до пластичне деформације,

17) називни пречник (енгл. diametre nominal - DN) пред-ставља бројчану ознаку величине која је својствена свим компонентама гасовода, осим оних означених спољним пречником или величином навоја,

18) ободно напрезање је напрезање у материјалу зида цијеви проузроковано притиском медија у цијеви,

19) притисак гаса је изведена физичка величина која дефинише дејство притисне силе, односно њене нормалне компоненте и површине на коју дјелује, а дефинише се као натпритисак чија је јединица bar,

20) притисак за испитивање чврстоће (енгл. strenght test pressure - STP) је максимални притисак испитног медија, дозвољен овим правилником при испитивању за одређени материјал и локацију,

21) пројектни притисак (енгл. design pressure - DP) је конструктивни притисак на коме се базира прорачун гасног постројења и који је у складу са важећим стандардом,

22) пројектни фактор (f0) је фактор који се примјењује при израчунавању дебљине зида цијеви према BAS EN 1594,

23) пружни појас је земљишни појас са обје стране пру-ге, у ширини од 8 m, у насељеном мјесту 6 m, рачунајући од осе крајњих колосијека, земљиште испод пруге и ваздушни простор у висини 14 m, укључујући и земљишни простор службених мјеста (станица, стајалишта, распутница, пут-них прелаза и слично), који обухвата све техничко-техно-лошке објекте, инсталације и приступнопожарни пут до најближег јавног пута,

24) путни појас је земљишни појас са обје стране пута, потребан за несметано одржавање пута, ширине одређене пројектoм пута, а најмање један метар мјерено од линије која спаја крајње тачке попречног профила пута,

25) радни појас је прописани минимални простор дуж трасе гасовода потребан за њихову несметану изградњу и одржавање,

26) регулациона станица (РС) је станица опремљена уређајима и опремом, која служи за редукцију и регулацију притиска гаса, технолошки спојена са гасоводом,

27) сепаратор за гас је посуда под притиском са армату-ром и уређајима, технолошки везана за гасовод и служи за издвајање течности и нечистоћа из гаса,

28) чистачка станица је надземни објекат на гасоводу који се састоји од блокадног уређаја и система за прихват и слање чистача/испитивача (енгл. pig) погонске цијеви,

29) цијев је цијевни елемент израђен од челичних мате-ријала који се бирају у складу са BAS EN ISO 3183,

30) даљински надзор цјевоводног система је систем опремљен системом за даљински надзор и управљање и систем веза, с циљем остваривања безбједног и несметаног преноса информација које се односе на њихово коришћење и одржавање,

31) систем катодне заштите су активне мјере за зашти-ту укопаних и уроњених гасовода од корозије узроковане стално присутним електрохемијским корозионим процеси-ма у земљи и води.

ГЛАВА II

ТРАСА ГАСОВОДА

Члан 4.(1) Траса гасовода утврђује се спроведбеним докумен-

том просторног уређења, у складу са прописима којима се уређује област уређења простора и грађења.

(2) Гасоводи се граде по правилу изван насељених мjе-ста, ограђених комплекса привредних субјеката, жељезнич-ких и аутобуских станица, лука и пристаништа, заштиће-них области на водном подручју и заштићених подручја за љековите воде и војних објеката.

(3) При избору трасе, пројектовању и изградњи гасово-да потребно је осигурати безбjедан и поуздан рад гасовода и заштиту људи и имовине, односно потребно је спријечи-ти могућност штетних утицаја околине на гасовод и гасо-вода на околину.

(4) На експлоатационом пољу на коме се врши експло-атација минералних сировина и других геолошких ресурса изградња гасовода може се изводити само по претходно прибављеној сагласности, у складу са прописима којим се уређује област рударства и геологије.

Члан 5. (1) Приликом изградње нових и реконструкције по-

стојећих објеката није дозвољено угрожавати стабилност, безбједност и поуздан рад изграђених гасовода.

(2) Ради заштите гасовода успостављају се:1) експлоатациони појас гасовода, 2) радни појас гасовода,3) заштитни појас гасовода, 4) заштитни појас зграда, индивидуалних стамбених

објеката и индивидуалних стамбено-пословних објеката. (3) Положаји појасева из става 2. овог члана у односу на

гасовод приказани су у Прилогу 7а. овог правилника, који чини његов саставни дио.

(4) У експлоатационом појасу гасовода за вријеме експлоатације гасовода не могу се постављати трајни или привремени објекти или предузимати друге активности које би могле да утичу на стање, погон или интервенције на гасоводу, осим објеката у функцији гасовода.

(5) У радном појасу гасовода спроводи се непотпуна ек-спропријација само за потребе изградње гасовода у складу са Законом о експропријацији.

(6) У радном појасу из става 5. овог члана послије изградње гасовода прописују се ограничени услови ко-ришћења земљишта и није дозвољена изградња објеката у којима бораве људи, осим објеката који су у функцији га-совода.

(7) У оквиру заштитног појаса гасовода из става 2. тач-ка 3) овог члана издвајају се:

1) појас непосредне заштите,2) појас уже заштите,3) појас шире заштите.(8) У појасу непосредне заштите, који обухвата простор

од пет метара са сваке стране гасовода, није дозвољено са-дити дрвеће и друго растиње чији коријени досежу дуби-ну већу од једног метра, односно за које је потребно да се земљиште обрађује дубље од 0,5 m.

(9) Појас уже заштите је простор од 100 метара са сва-ке стране гасовода у коме након изградње гасовода није дозвољено градити зграде намијењене за становање или боравак људи, без обзира на степен сигурности са којим је гасовод изграђен и у коју је класу локације цјевовод свр-стан.

4 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 43 28.5.2019.

(10) У појасу уже заштите из става 9. овог члана могу се адаптирати, санирати и реконструисати зграде намијењене за становање или боравак људи ако су већ биле изграђене, с тим да најмање растојање насељене зграде од гасовода не може бити мање од 30 m.

(11) Појас шире заштите обухвата простор до 200 мета-ра са сваке стране гасовода од појаса уже заштите до гра-нице плана.

(12) У појасу шире заштите из става 11. овог члана надлежно министарство из области уређења простора и грађења даје смјернице за урбанистичке планове, при чему је изградња ограничена према густини насељености.

Члан 6.(1) Ширина заштитног појаса зграда, индивидуалних

стамбених објеката, индивидуалних стамбено-пословних објеката, зависно од притиска и пречника гасовода при-казана је у Прилогу 1. овог правилника, који чини његов саставни дио.

(2) Изузетно од одредбе става 1. овог члана, зграде на-мијењене за становање или боравак људи могу се градити у појасу ужем од 30 m за гасоводе притиска од 16 barа до 50 barа ако је градња већ била предвиђена спроведбеним документом просторног уређења прије пројектовања гасо-вода и ако су примијењене посебне мјере заштите, с тим да најмање растојање насељене зграде од гасовода треба да је у складу са Прилогом 1. овог правилника.

(3) У заштитном појасу насељених зграда, приликом рачунања минималне дебљине зида цијеви узима се вријед-ност пројектног фактора напона f0 = 0,4 без обзира на кла-су локације гасовода из Прилога 11. овог правилника, који чини његов саставни дио.

Члан 7.(1) За гасоводе притиска већег од 50 barа минимално

потребна растојања гасовода од насељених мjеста и градо-ва, рачунајући од границе подручја планираног за грађење у складу са прописима којим се уређује планирање и изградња жељезничких и аутобуских станица, аеродрома, ријечних лука и пристаништа, путних објеката, брана са акумулацијама, складишта лакозапаљивих течности запре-мине веће од 1.000 m3, одвојено постављених објеката са окупљањем више од 100 људи, приказана су у Прилогу 2. овог правилника, који чини његов саставни дио.

(2) Растојање из става 1. овог члана може се смањити и до 50% уз примјену додатних мјера, као што су смањење пројект-ног фактора, повећање дубине укопавања или примјена меха-ничке заштите при ископавању, и ако се изврши радиографско испитивање заварених спојева у обиму од 100%.

(3) Изградња нових објеката у ширем заштитном појасу не може утицати на класу локације гасовода.

Члан 8. (1) Минимална растојања спољне ивице подземних га-

совода од других објеката или објеката паралелних са га-соводом приказана су у Прилогу 3. овог правилника, који чини његов саставни дио.

(2) Изузетно, приликом полагања гасовода, растојања из става 1. овог члана могу се смањити уз додатне заштитне мјере, као што су смањење пројектног фактора, повећање висине надслоја, заштита армиранобетонским плочама, израда глинене баријере, повећање дебљине зида цијеви и слично.

(3) Минимално потребно растојање при укрштању га-совода са подземним линијским инфраструктурним објек-тима је 0,5 m.

(4) Укрштања гасовода са јавним путевима и пругама изводе се под посебним условима, које прописује управљач путне и жељезничке инфраструктуре.

Члан 9.(1) Минимална растојања подземних гасовода од над-

земне електромреже и стубова далековода приказана су у Прилогу 4. овог правилника, који чини његов саставни дио.

(2) Минимално растојање из става 1. овог члана рачуна се од темеља стуба далековода и уземљења (уземљивача).

(3) Стубови далековода не могу се постављати у експлоатационом појасу гасовода.

Члан 10.Минимална растојања спољне ивице надземних гасо-

вода од других објеката или објеката паралелних са гасово-дом приказана су у Прилогу 5. овог правилника, који чини његов саставни дио.

Члан 11.(1) При пројектовању гасовода безбједносна растојања

могу се смањивати, уз предузимање одговарајућих додат-них мјера, наведених у чл. 7. и 8. овог правилника.

(2) При пројектовању других објеката безбједносна ра-стојања од гасовода из чл. 6. до 10. овог правилника не могу се смањивати.

Члан 12.Изградња надземних гасовода преко жељезничке пруге

није дозвољена, осим у изузетним случајевима по прибавље-ној сагласности управљача жељезничком инфраструктуром.

Члан 13.(1) Приликом пројектовања гасовода узима се у обзир

густина насељености подручја на коме ће гасовод бити изграђен.

(2) Густина насељености одређује се у заштитном поја-су гасовода широком 200 m са сваке стране, рачунајући од осе гасовода и у дужини јединице појаса гасовода.

(3) Према густини насељености, појасеви гасовода свр-ставају се у сљедеће четири класе:

1) класа локације I - обухвата појас гасовода у коме се на јединици појаса гасовода налази до шест индивидуал-них стамбених објеката нижих од четири спрата,

2) класа локације II - обухвата појас у коме се на је-диници појаса гасовода налази више од шест, а мање од 28 индивидуалних стамбених објеката, нижих од четири спрата,

3) класа локације III - обухвата појас гасовода у коме се на јединици појаса гасовода налази 28 или више индиви-дуалних стамбених објеката, нижих од четири спрата или у коме се налазе пословне, индустријске, услужне, школске, здравствене и сличне зграде и јавне површине, као што су: градилишта, шеталишта, рекреациони терени, отворене позорнице, спортски терени, сајмишта, паркови и сличне површине на којима се трајно или повремено задржава више од двадесет људи, а налазе се на удаљености мањој од 100 m од осе гасовода и

4) класа локације IV - обухвата појас гасовода у коме на јединици појаса гасовода преовлађују четвороспратне или вишеспратне зграде.

Члан 14.При преласку гасовода из појаса више класе локације

у нижу морају се обезбиједити услови прописани за вишу класу локације на дужини од 200 m дуж гасовода, рачу-најући од посљедњег објекта из више класе локације, ако је то зграда или група индивидуалних стамбених објеката или индивидуалних стамбено-пословних објеката, односно на дужини од 100 m, рачунајући од посљедњег објекта из појаса класе локације III из члана 13. овог правилника.

Члан 15.Класа локације утврђује се у складу са спроведбеним

документом просторног уређења, при чему се узима у обзир и будући развој утврђен стратешким документом до-несеним за подручје на којем се планира грађење гасовода.

Члан 16.(1) Минимална растојања објеката који су саставни

дијелови гасовода од других објеката приказана су у При-логу 6. овог правилника, који чини његов саставни дио.

28.5.2019. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 43 5(2) За зидане или монтажне објекте из става 1. овог чла-

на растојање се мјери од зида објекта.(3) За надземне објекте на отвореном простору из става

1. овог члана растојање се мјери од потенцијалног мјеста истицања гаса.

(4) Растојање објеката из става 1. овог члана од жеље-зничке пруге мјери се од спољне ивице пружног појаса, а растојање од јавних путева мјери се од спољне ивице пут-ног појаса.

Члан 17.(1) Ширина експлоатационог појаса гасовода у зависно-

сти је од притиска и пречника гасовода, што је приказано у Прилогу 7. овог правилника, који чини његов саставни дио.

(2) Вриједности из става 1. овог члана представљају укупну ширину експлоатационог појаса, тако да се по јед-на половина дате вриједности простире са обје стране осе гасовода.

(3) Код паралелних гасовода чији се експлоатацио-ни појасеви додирују или преклапају, укупна ширина експлоатационог појаса састоји се од збира растојања међу гасоводима и половина ширине експлоатационог појаса гасовода.

(4) Ако експлоатациони појас једног гасовода потпуно обухвата експлоатациони појас другог гасовода, укупна ширина експлоатационог појаса представља ширину већег експлоатационог појаса.

Члан 18.У експлоатационом појасу гасовода могу се градити

само објекти који су у функцији гасовода.

Члан 19.(1) Угрожени простор од експлозије је простор у коме је

присутна или се може очекивати присутност експлозивне смјеше запаљивих гасова, пара или прашине са ваздухом у таквим количинама које захтијевају примјену посебних мјера ради заштите људи и добара, а нарочито примјену посебних мјера у погледу монтаже и употребе електричних уређаја, инсталација, алата, машина и прибора.

(2) Према учесталости појављивања и трајању експло-зивне атмосфере, угрожени простори из става 1. овог члана класификовани су у складу са стандардом BAS EN 60079-10-1 у зоне опасности:

1) зона опасности од експлозије 0,2) зона опасности од експлозије 1,3) зона опасности од експлозије 2.(3) Зона опасности 0 је простор у ком је трајно присутна

експлозивна смјеша запаљивог гаса и ваздуха.(4) Зона опасности 1 је простор у којем се могу за врије-

ме нормалног рада појавити запаљиве или експлозивне смјеше ваздуха и гаса.

(5) Зона опасности 2 је простор у ком се могу појавити запаљиве или експлозивне смјеше ваздуха и гаса, али само у непредвиђеним радним условима.

(6) Под непредвиђеним радним условима из става 5. овог члана подразумијевају се: пропуштање на заптива-чима гасовода, прскање цијеви или посуда, лом електро-мотора и пумпи, пожар који може угрозити постројења и уређаје на гасоводу и остали непредвиђени догађаји током рада гасовода.

(7) Зоне опасности од експлозије одређују се и за објек-те који су саставни дио гасовода.

(8) Зоне опасности за објекте који су саставни дио га-совода притиска мањег или једнаког 50 barа одређују се у складу са Прилогом 8. овог правилника, који чини његов саставни дио или прорачуном.

(9) Зоне опасности за објекте који су саставни дио га-совода притиска већег од 50 barа одређују се прорачуном.

(10) У зонама опасности обавезно је употребљавати опрему у одговарајућој противексплозивној заштити (pEx).

(11) Зоне опасности постоје не само у објектима који су саставни дијелови гасовода него и на отвореном простору и који ће се дефинисати као саставни дијелови техничке до-кументације, а према прописима којима се уређују безбјед-ност и заштита радника, опреме и заштитних система по-тенцијално изложених ризику од експлозивних атмосфера.

Члан 20.(1) У зонама опасности не могу се налазити материје и

уређаји који могу проузроковати пожар и омогућити њего-во ширење.

(2) У зонама опасности није дозвољено:1) заваривати и радити са отвореним пламеном,2) уносити прибор за пушење,3) радити алатом и уређајима који могу, при употреби,

изазвати варницу,4) присуство возила која при раду погонског уређаја

могу изазвати варницу,5) коришћење електричних уређаја који нису у складу са

прописима којима се уређује противексплозивна заштита,6) одлагање запаљивих материјала,7) држање материјала који су подложни самозапаљи-

вању.(3) При обављању радова у зонама опасности корисник

постројења и уређаја мора предузети потребне мјере сигур-ности да би се избјегли пожари и експлозије.

ГЛАВА III

КОНСТРУКЦИЈА ГАСОВОДА

Члан 21.(1) Гасоводи се морају димензионисати за предвиђени

максимални радни притисак (MOP).(2) Максимални радни притисак (MOP) не може преко-

рачити пројектни притисак (DP). (3) Приликом конструкције гасовода потребно је води-

ти рачуна о врсти и условима предвиђених испитивања, мо-гућности чишћења и испитивања гасовода свим типовима чистача/испитивача, евентуалног пролаза дијела гасовода кроз подручја у којим могу настати значајна спољна опте-рећења, оптерећењима усљед температурних осцилација и слично.

Члан 22.(1) Минимална дебљина зида гасовода израчунава се

у складу са BAS EN 1594, како је приказано у Прилогу 9. овог правилника, који чини његов саставни дио.

(2) У приказаној једначини из Прилога 9. овог правил-ника у обзир се узима само оптерећење од унутрашњег притиска гаса.

(3) Једначина се односи само за равни дио гасовода. (4) Дебљина зида цијевних фитинга (лукови, кољена, Т-

комади, цијевне капе) рачунају се посебним једначинама.

Члан 23.Минимална дебљина зида лука са полупречником

мањим од 20 D, потребна да би гасовод издржао унутра-шњи притисак, рачуна се у складу са BAS EN 1594, како је приказано у Прилогу 9. овог правилника.

Члан 24.(1) Гасовод се пројектује тако да током изградње, испи-

тивања, одржавања и коришћења може да, осим сила иза-званих притиском, издржи и дејства других предвидивих сила које су изазване:

1) уградњом анкера или укопавањем гасовода, друм-ским и жељезничким саобраћајем и оптерећењима која настају приликом постављања гасовода и његовог испити-вања на притисак,

2) тежинским оптерећењем током хидростатичког испитивања,

6 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 43 28.5.2019.

3) повезивањем одвојака,4) повезивањем компонената које нису под притиском,5) испливавањем гасовода,6) другим подземним објектима,7) поплавама, ледом, снијегом, вјетром,8) вертикалним помјерањем усљед мраза,9) слијегањем тла и слијегањем усљед рудничких ак-

тивности,10) клизиштима,11) ерозијом тла,12) високим сеизмичким ризицима,13) накнадним насипањем терена, насипима и слично,14) надземним дионицама гасовода.(2) Приликом пројектовања гасовода узимају се у обзир

и посебне околности при изградњи гасовода:1) виша температура гасовода и/или велике температур-

не разлике код специфичних конфигурација цијеви,2) околности које могу да доведу до прекомјерних ра-

злика у слијегању конструкције као посљедица коришће-них техника изградње,

3) надземни дијелови гасовода са носачима,4) сви други могући утицаји на гасовод. (3) Ако анализа покаже да је за дату дионицу гасовода

могућ утицај и других сила и околности из ст. 1. и 2. овог члана, за израчунавање дебљине зида цијеви мора се при-мијенити анализа напона и напрезања у складу са тачком 7.4. стандарда BAS EN 1594.

Члан 25.Минималне стандардне дебљине зида цијеви, зависно

од пречника, којима се омогућава квалитетно и вишеслојно заваривање крајева цијеви приказане су у Прилогу 10. овог правилника, који чини његов саставни дио.

Члан 26.Цијевни лукови, кољена и други елементи морају бити

индустријске израде, веће носивости од гасовода и изграђе-ни у складу са тачком 7.10. стандарда BAS EN 1594.

Члан 27.(1) Зависно од класе локације гасовода из члана 13. овог

правилника, пројектни фактор напона ƒ0 који се узима за израчунавање Tmin приказан је у Прилогу 11. овог правил-ника, који чини његов саставни дио.

(2) Изузетно од одредбе става 1. овог члана, пројектни фактор f0 за израчунавање пројектног притиска јесте:

1) 0,6, и то:1. за гасоводе који пролазе испод локалних путева са

уграђеном заштитном цијеви и без ње, за класе локације I и II,

2. при паралелном вођењу гасовода уз путеве и пруге, за класе локације I и II;

2) 0,5, и то:1. за гасоводе који пролазе испод јавних путева, осим

ауто-путева са уграђеном заштитном цијеви и без ње, за класе локације I, II и III,

2. за гасоводе који пролазе испод ријека и канала, за класе локације I, II и III,

3. за дијелове гасовода код надземних прелаза, паралел-ног надземног вођења са јавним путевима и пругама и за све врсте гасних станица, за класе локације I, II и III,

4. за гасоводе који пролазе кроз заштитне зоне црпи-лишта воде за пиће;

3) 0,4, и то:1. за гасоводе који пролазе испод ауто-путева, са за-

штитном цијеви и без ње, за све класе локације,2. за гасоводе који пролазе испод жељезничких пруга за

све класе локације,

3. за гасоводе који пролазе испод јавних путева, осим ауто-путева и пруга, за класу локације IV,

4. за све надземне дијелове гасовода и гасних станица за класу локације IV,

5. за прелазе гасовода преко водотока и канала ако се постављају на друмске и жељезничке мостове, за све класе локације.

(3) При прелазу гасовода преко већих нагиба терена мора се израдити посебан прорачун свих сила које дјелују на гасовод и, по потреби, предвидјети анкерисање гасо-вода, а при пролазу кроз клизишта потребно је, на осно-ву геолошког испитивања земљишта, извршити санацију клизишта и израдити детаљан пројекат уградње цјевовода.

(4) Усвојена номинална дебљина зида цијеви гасово-да и цијевних фазонских комада мора да издржи испитни притисак на чврстоћу и непропусност након монтаже без деформација и других оштећења.

Члан 28.Заштитне цијеви које се постављају ради преузимања

спољних оптерећења потребно је прорачунати на чврстоћу према максималном оптерећењу које је могуће на том дије-лу јавног пута или пруге.

Члан 29.(1) Недозвољена оптерећења гасовода која се могу

појавити због температурних промjена елиминишу се кон-структивним рјешењима.

(2) Напрезање у материјалу цијеви не може да прелази дозвољено напрезање за дату класу локације.

(3) Надземни гасовод прорачунава се и на: извијање, савијање и издужење проузроковано промјенама темпера-туре.

Члан 30.(1) За изградњу гасовода употребљавају се само цијеви

од угљеничних или нисколегираних челика, које по квали-тету и димензијама одговарају потребама транспорта при-родног гаса.

(2) Избор цијеви и материјала за гасоводе мора бити у складу са стандардом BAS EN ISO 3183.

(3) Избором цијеви и материјала за гасоводе потребно је обезбиједити непропусност и еластичност гасовода.

(4) За изградњу гасовода и свих објеката који су његови саставни дијелови употребљавају се искључиво стандард-ни челични елементи као што су: кољена, лукови, Т-кома-ди, прелазни комади, редукциони комади, челичне капе и други елементи за директно и бочно заваривање цијеви, израђени од истог или одговарајућег материјала у складу са стандардом BAS EN 10253-2.

(5) Притисак разарања цијевног елемента треба да буде већи од притиска разарања цијеви са којом је елемент спојен.

Члан 31.(1) Приликом изградње гасовода укрштање гасовода

и јавних путева врши се у складу са условима управљача јавних путева.

(2) Гасовод се поставља испод јавних путева и пруга искључиво методом без ископа уз обавезно постављање радне цијеви у заштитну цијев одговарајућих димензија и чврстоће.

(3) Испод електрификованих жељезничких пруга мора бити урађена двострука изолација гасовода у дужини од 50 m са обје стране пружног појаса.

(4) У рову испод јавних путева и пруга гасовод без за-штитне цијеви мора бити положен у постељицу од ситног пијеска у слоју од 15 cm око цијеви, збијеним водом или неком другом одговарајућом методом.

(5) Дебљина зида цијеви испод јавних путева и пруга мора бити прорачуната тако да се узму у обзир утицаји свих спољних сила на гасовод.

28.5.2019. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 43 7(6) Пречник заштитне цијеви мора бити изабран тако

да омогући несметано провлачење радне цијеви, при чему пречник заштитне цијеви треба да буде најмање 150 mm већи од спољашњег пречника гасовода.

(7) Ако се радна цијев поставља техником динамичког утискивања без заштитне цијеви, мора се изабрати техно-логија која обезбјеђује да не дође до оштећења изолације гасовода.

(8) Крајеви заштитне цијеви која се поставља на прела-зу испод јавног пута морају бити удаљени минимално један метар од линија које чине крајње тачке попречног профила јавног пута ван насеља, мјерено на спољну страну, и мини-мално три метра са обје стране од крајње ивице коловоза.

(10) Крајеви заштитне цијеви која се поставља на пре-лазу испод жељезничке пруге морају бити удаљени мини-мално осам метара са обје стране од оса крајњих колосије-ка, односно један метар од ножица насипа.

(11) Заштитна цијев мора бити тако одабрана да издржи сва напрезања током полагања и експлоатације са пројект-ним фактором 0,67.

Члан 32.(1) Гасовод се у заштитну цијев поставља тако да се не

оштети његова антикорозивна изолација и мора бити по-стављен на изоловане одстојнике.

(2) Одстојници морају бити израђени од материјала који обезбјеђује функционалност одстојника током експлоата-ције гасовода.

(3) Крајеви заштитне цијеви морају бити заптивени.(4) Ради контролисања евентуалног пропуштања гаса у

међупростор заштитне цијеви и гасовода, на једном крају заштитне цијеви мора се уградити одушна цијев пречника најмање 50 mm.

(5) Минимално растојање одушне цијеви, мјерено од линија које чине крајње тачке попречног профила јавног пута ван насеља на спољну страну, мора бити најмање пет метара, односно најмање десет метара од осе крајњег коло-сијека жељезничке пруге.

(6) Отвор одушне цијеви поставља се на висину од два метра изнад површине тла и заштићен од атмосферских утицаја.

Члан 33.(1) При укрштању гасовода са водотоковима, каналима,

далеководима, нафтоводима, продуктоводима и другим га-соводима угао осе гасовода према тим објектима мора да износи између 60° и 90°.

(2) При укрштању гасовода са јавним путевима, пруга-ма као и водотоковима са водним огледалом ширим од пет метара угао осе гасовода према тим објектима по правилу мора да износи 90°.

(3) Угао укрштања из става 2. овог члана на мјестима где је то технички оправдано дозвољено је смањити на ми-нимално 60°.

(4) За извођење укрштања гасовода са инфраструктур-ним објектима из ст. 1. и 2. овог члана са углом мањим од 60° потребно је прибавити одговарајућу сагласност упра-вљача инфраструктуре.

Члан 34.(1) Минималне висине надслоја мjерене од горње ивице

гасовода, зависно од класе локације гасовода, приказане су у Прилогу 12. овог правилника, који чини његов саставни дио.

(2) За гасоводе пречника преко 1.000 mm минимална висина надслоја је један метар.

Члан 35.Минимална висина надслоја, мјерена од горње ивице

цијеви, код укрштања са надземним и подземним грађеви-нама, односно различитим типовима јавних површина при-казана је у Прилогу 13. овог правилника, који чини његов саставни дио.

Члан 36.(1) У изузетним случајевима, посебно из разлога техни-

ке пројектовања и градње, надслој цијеви може бити мањи од вриједности прописаних чл. 34. и 35. овог правилника, при чему свако одступање треба образложити одговорно стручно лице, уз навођење оправданих разлога за тај по-ступак, при чему се морају предвидјети повећане мјере безбједности, али тако да минимална висина надслоја не може бити мања од 50 cm.

(2) Стручна лица из става 1. овог члана морају имати одговарајућу лиценцу у складу са прописима о уређењу простора и грађењу.

Члан 37.(1) За гасоводе се употребљавају челични запорни орга-

ни, прирубнице и прирубнички спојеви, по конструкцији и квалитету материјала намијењени за природни гас, а изра-ђени према одговарајућим стандардима.

(2) С обзиром на конструкциону изведбу, запорни орга-ни у гасном систему могу бити:

1) славине, 2) вентили.(3) Запорни органи производе се са крајевима за зава-

ривање (нерастављива веза или уварна варијанта) или са прирубницама (растављива или прирубничка варијанта).

(4) Арматура се уграђује подземно, надземно или у га-сним окнима.

(5) Запорни органи покрећу се ручно директно или ин-директно (пужни пренос или планетарни редуктор).

(6) За погон запорних органа може се користити и елек-тромоторни, хидраулички и пнеуматски погон.

(7) Ако се у подземни гасовод уграђују запорни орга-ни са прирубничким спојем, постављају се у бетонско во-допропусно окно довољних димензија да се може вршити одржавање и руковање тим запорним органом.

(8) Запорни органи уграђени под земљом опремљени су продужним вретеном довољне дужине да управљачки ме-ханизам буде на висини од 80 cm изнад површине тла.

(9) Прикључне славине које служе за извођење при-кључка без прекида транспорта природног гаса не морају се постављати у шахт ни бити опремљене продужним вре-теном.

Члан 38.(1) При преласку подземног у надземни дио гасовода

потребно је спријечити могућност помјерања надземног гасовода.

(2) Ослонац надземног гасовода је електрично одвојен од гасовода и изведен тако да омогући безбједно помјерање гасовода усљед осцилације спољне температуре.

Члан 39.(1) Цијеви и њихови елементи за прикључивање ин-

струмената морају бити израђени од материјала који могу да издрже максимални радни притисак и температуру га-совода.

(2) Спојеви цијеви и спојеви цијеви и њихових елеме-ната за прикључивање инструмената морају бити изведени на начин који одговара максималном радном притиску и температурама.

(3) Дијелови гасовода за прикључивање инструмената у којима се може појавити вода или кондензат неопходно је да су гријањем или на неки други одговарајући начин заштићени од смрзавања и опремљени елементима за испу-штање течности.

(4) Ако гас садржи прашину, инструментални и импул-сни водови опремљени су погодним филтером за прашину.

(5) Цијеви и њихови елементи за прикључивање регула-тора и вентила сигурности изведени су и заштићени да не дође до оштећења која би онемогућила дејство тих уређаја и дозволила прекорачење радног притиска.

8 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 43 28.5.2019.

Члан 40. (1) Повећање или смањење притиска у гасоводу врши

се у компресорским и регулационим станицама.(2) Дио гасовода иза система за регулацију притиска

штити се од посљедица квара сигурносним уређајима, у складу са важећим стандардима.

(3) Сигурносни уређаји из става 2. овог члана треба да функционишу независно од активног регулационог уређаја.

(4) Максимални инцидентни притисак (МIP) може бити највише за 15% већи од максималног радног притиска.

(5) Прекорачење максималног радног притиска не може трајати дуже од времена неопходног за налажење узрока квара и поновно успостављање нормалних радних услова.

(6) Сигурносни уређаји из става 2. овог члана поде-шавају се тако да се спријечи пораст притиска изнад пре-двиђеног максималног инцидентног притиска у складу са Прилогом 14. овог правилника, који чини његов саставни дио.

(7) Сигурносни уређаји из става 2. овог члана за систе-ме за регулацију притиска постављају се у складу са стан-дардом BAS EN 12186, а за компресорске станице у складу са стандардом BAS EN 12583.

ГЛАВА IV

ИЗГРАДЊА ГАСОВОДА

Члан 41.(1) Прије почетка радова на градњи гасовода, односно

његовог полагања извођач је дужан да пропише техноло-гију радова, коју треба да одобре надзорни орган за послове заваривања, надзорни орган за монтажне радове, пројек-тант и инвеститор.

(2) Технологија радова из става 1. овог члана обухва-та: технологију утовара, превоза и истовара цијеви, зава-ривања, транспорта материјала и опреме за објекте, мон-таже објекта на гасоводу, савијања цијеви, антикорозивне заштите, полагања гасовода и монтаже запорних органа, процедуре испитивања сигурности гасовода на чврстоћу, испитивање на непропусност, испитивања заварених споје-ва неразарајућом методом и слично.

(3) Свака појединачна цијев, цијевни елемент или уређај мора се визуелно испитати непосредно прије мон-таже да би се установило да ли има било какав недостатак који би могао штетно да утиче на његову употребљивост.

Члан 42.(1) Приликом хладног савијања цијеви највеће дозво-

љено савијање по дужини једнакој пречнику цијеви може да износи 1,5°.

(2) Савијање уздужно заварених цијеви изводи се тако да се заварени спој налази у близини неутралне осе лука цијеви.

(3) Приликом полагања гасовода минимални полупреч-ници еластичних лукова, зависно од пречника цијеви, мо-рају износити како је приказано у Прилогу 15. овог правил-ника, који чини његов саставни дио.

Члан 43.(1) Заваривање челичних цијеви и челичних цијев-

них елемената изводи се у складу са стандардом BAS EN 12732+A1.

(2) Квалификација технологије заваривања спроводи се у складу са стандардом BAS EN ISO 15614-1.

Члан 44.(1) Заваривачке радове при изградњи гасовода изводи

правно лице које испуњава услове у складу са стандардом BAS EN ISO 3834-2.

(2) Стручна оспособљеност заваривача, односно опера-тера заваривања мора бити у складу са стандардом BAS EN ISO 9606-1, oдносно са стандардом BAS EN ISO 14732.

Члан 45.(1) Сви заварени спојеви на гасоводу визуелно се пре-

гледају након заваривања, прије примјене друге методе испитивања без разарања.

(2) Визуелни преглед из става 1. овог члана врши лице чија је стручна оспособљеност потврђена у складу са стан-дардом BAS EN ISO 9712, и то најмање за ниво II.

(3) О визуелном прегледу заварених спојева сачињава се записник.

Члан 46.(1) Испитивање заварених спојева методама без разара-

ња врши се по цијелом обиму завареног споја. (2) Испитивања без разарања из става 1. овог члана

може да обавља привредно друштво које је акредитовано према стандарду BAS EN ISO/IEC 17025 за одговарајућу врсту и методу испитивања, у складу са прописом који де-финише начин и услове овлашћивања привредног друштва за обављање предметне дјелатности.

(3) Испитивања без разарања из става 1. овог члана врши лице чија је стручна оспособљеност потврђена у складу са стандардом BAS EN ISO 9712, и то најмање за ниво II.

Члан 47.(1) У зависности од класе локације кроз коју гасовод

пролази, најмањи проценат заварених спојева који се испи-тује радиографском методом јесте:

1) за класу локације I - 10%, а најмање осам заварених спојева на дужини гасовода од 1.000 m,

2) за класу локације II - 50%, а најмање 40 заварених спојева на дужини гасовода од 1.000 m,

3) за класе локације III и IV - 100%. (2) Проценат заварених спојева из става 1. овог члана

одређује се у односу на број заварених спојева изведених у току једног дана.

(3) У случају да је за класе локације I и II један или више заварених спојева изведених у току једног дана не-исправно, мора се извршити поновно испитивање у истом проценту, али на другом узорку заварених спојева.

(4) У случају да се и након поновног испитивања из става 3. овог члана утврди да је један или више заварених спојева за класу локације I неисправно, мора се извршити испитивање свих заварених спојева изведених тог дана.

(5) Сви заварени спојеви на гасоводу који се постављају у земљишни појас или пружни појас, у тунеле, на мосто-ве, на надземне и укопане прелазе преко или испод путева и пруга и на прелазе преко водених токова, и у заштитни појас стамбених зграда, индивидуалних стамбених објека-та и индивидуалних стамбено-пословних објеката и црпи-лишта воде за пиће морају се 100% радиографски испитати.

(6) Сви варови на гасоводу испитују се радиографски, имајући у виду радни притисак.

(7) Радиографски се 100% морају испитати и сви за-варени спојеви на чистачким станицама, блок-станицама, мјерним станицама, регулационим станицама, мјерно-ре-гулационим станицама, сепараторима, манипулативним гасоводима компресорских станица и на свим другим над-земним дијеловима гасовода.

(8) Сваки заварени спој за који се утврди да је неиспра-ван мора се поправити и поново испитати.

(9) Испитивање радиографском методом врши се у складу са стандардима BAS EN ISO 17636-1 и BAS EN ISO 17636-2, а нивои прихватљивости грешке одређују се у складу са стандардом BAS EN ISO 10675-1.

(10) Резултати испитивања заварених спојева методама без разарања морају се записнички документовати за сваки испитани спој.

Члан 48.(1) Зависно од пречника гасовода и притиска, осим

испитивања из члана 47. овог правилника, могу се одреди-

28.5.2019. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 43 9ти и додатна испитивања заварених спојева другим метода-ма без разарања.

(2) Испитивање ултразвуком врши се у складу са стан-дардом BAS EN ISO 16810.

(3) Ручно ултразвучно испитивање заварених спојева дебљине веће од 8 mm врши се у складу са стандардом BAS EN ISO 17640.

(4) Ниво прихватљивости грешке из ст. 2. и 3. овог чла-на одређује се у складу са стандардима BAS EN ISO 23279 и BAS EN ISO 11666.

(5) Испитивање пенетрантима врши се у складу са стандардом BAS EN ISO 3452-1.

(6) Ниво прихватљивости грешке из става 5. овог члана одређује се у складу са стандардом BAS EN ISO 23277.

(7) Испитивање магнетним честицама врши се у складу са стандардом BAS EN ISO 17638.

(8) Ниво прихватљивости грешке из става 7. овог члана одређује се у складу са стандардом BAS EN ISO 23278.

Члан 49.Послије заваривања гасовода и поправке неисправних

заварених спојева, а прије изолације, потребно је извршити прочишћавање дионица компримованим ваздухом и про-пуштање чистача са калибрационом плочом пречника, нај-мање 95% од унутрашњег пречника гасовода.

Члан 50.(1) Прије почетка изградње гасовода потребно је одре-

дити радни појас који ће у току градње бити на располага-њу извођачу радова.

(2) Радни појас се прилагођава пречнику гасовода, врсти и количини ископа, врсти и нагибу терена и могућ-ности манипулисања машинама.

(3) Постојећи објекти линијске инфраструктуре који леже у радном појасу не могу бити угрожени изградњом гасовода.

Члан 51.Висина надслоја цијеви мора бити у складу са услови-

ма из чл. 34. до 36. овог правилника, при чему покривни слој цијеви не може да прелази два метра, осим у сљедећим случајевима:

1) на мјестима на којима конфигурација тла то захтијева,2) на мјестима на којима може доћи до издизања тла

због смрзавања подземних вода,3) ако постоји ризик од ерозије тла,4) код водотокова.

Члан 52.(1) Профил и осигурање страница рова треба одредити

према димензијама цијеви и према прописима за земљане радове.

(2) Ров за полагање гасовода ископава се тако да се по-стављањем гасовода у ров постигне пројектовани положај гасовода, спријечи недозвољено напрезање у материјалу цијеви и оштећење изолације цијеви.

(3) Гасовод је неопходно заштитити од подлокавања, плављења, нестабилности тла, одрона земље и других опа-сности које могу условити помјерање или додатно оптере-тити цијеви.

(4) Надземне дијелове гасовода и његове саставне дије-лове који нису ограђени неопходно је заштитити од непо-средног оштећења ако то посебни услови захтијевају.

Члан 53.(1) За полагање појединачних цијеви и дионица цијеви

потребно је обезбиједити потребну опрему тако да се оси-гура равномјерно спуштање цијеви и дионица цијеви, без удара и штетног сабијања.

(2) Није дозвољена појава пластичних деформација цијеви и дионица цијеви.

(3) За полагање изолованих цијеви користе се одговара-јућа помоћна средства као што су траке или ваљци.

(4) Оштећења изолације гасовода која могу настати приликом спуштања цијеви гасовода морају се стручно от-клонити.

(5) Оштећења на изолацији прије полагања откривају се визуелно и уређајима за детекцију оштећења изолације.

(6) Приликом спуштања цијеви и приликом затрпавања рова треба водити рачуна о томе да напони у гасном воду који су условљени температурним разликама буду што мањи.

(7) Полагање гасовода у ров у коме се налази вода до-звољено је само ако се осигура правилно ослањање гасо-вода.

(8) Затрпавање гасовода врши се у што је могуће краћем року након полагања цијеви и геодетског снимања гасово-да.

(9) Положени гасовод затрпава се материјалом из иско-па.

(10) Материјал из става 9. овог члана потребно је да буде ситне гранулације, без крупних комада земље и ка-мења, да не би дошло до оштећења изолације.

(11) Ако нема довољно квалитетног материјала из иско-па, врши се набавка материјала чија је гранулација подесна за затрпавање гасовода са становишта механичке отпор-ности цијеви и цијевне изолације.

(12) Ако је ров ископан на каменитом терену, гасовод се мора положити у заштитни слој пијеска минималне дебљи-не 15 cm.

(13) У случају постојања удубљења у дну рова и у грађевинским јамама, гасовод треба, ако је неопходно, на одговарајући начин подупријети да би се избјегли недозво-љени напони у цјевоводу.

(14) Приликом затрпавања рова за цијеви на саобраћај-ним површинама потребно је придржавати се техничких правила за израду путних конструкција.

(15) На одстојању од 0,3 m до 0,5 m изнад горње ивице цијеви гасовода у ров се поставља трака са одговарајућим упозорењима о гасоводу под притиском.

Члан 54.(1) Трасу гасовода потребно је видно означити посеб-

ним ознакама.(2) Размак између ознака за означавање гасовода не

може бити већи од 500 m на равном дијелу трасе. (3) На мјесту промјене правца трасе гасовода потребно

је поставити најмање три ознаке, и то по једну на почетку, у средини и на крају кривине.

(4) Лукови произведени у фабрици и хладним са-вијањем на терену означавају се у тјемену лука.

(5) Ознаке за означавање трасе гасовода постављају се десно од гасовода на 0,8 m од спољне ивице цијеви у одно-су на смјер протока гаса.

Члан 55.(1) На пролазу гасовода испод водених токова, канала,

јавних путева и пруга ознаке за означавање трасе гасовода и знаци упозорења постављају се са обје стране воденог тока, канала или јавних путева и пруга.

(2) Ознака на пролазу гасовода испод жељезничке пруге не може се поставити на растојању мањем од десет метара од осе крајњег колосијека.

(3) Ознака на пролазу гасовода испод јавног пута не може се поставити на растојању мањем од пет метара од спољне ивице коловоза.

(4) Ознака на пролазу гасовода испод канала не може се поставити ближе од десет метара од осе насипа ка-нала.

(5) На пролазу гасовода испод пловних ријека и канала, са обје стране пролаза, потребно је поставити знак забра-

10 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 43 28.5.2019.

не сидрења у складу са прописима којим је уређена област унутрашње пловидбе.

ГЛАВА V

БЛОК-СТАНИЦЕ

Члан 56.(1) Размјештај блок-станица одређује се на основу рад-

ног притиска, пречника гасовода, конфигурације терена, брзине протицања гаса кроз гасовод и положаја мјерно-ре-гулационих станица на траси.

(2) Осим за планско затварања (реконструкција, попра-вак или редовно одржавање гасовода), блок-станице служе за аутоматско затварање гасовода у инцидентним ситуа-цијама (пукнуће гасовода или елемената на њему) да би се заштитила непосредна околина.

(3) Блок-станица се састоји од главне уварне кугласте славине на гасоводу, уређаја за покретање (актуатора), управљачке јединице (енгл. Electonic line Break Control - ELBC), напојних водова, система за испухивање и остале припадајуће арматуре.

Члан 57.(1) Гасовод мора бити опремљен запорним органима

који морају бити уграђени на таквим међусобним размаци-ма да удаљеност од било које тачке до најближег запорног органа за одређену класу локације гасовода износи најви-ше:

1) 16 km - за класу локације I,2) 12 km - за класу локације II,3) 6 km - за класу локације III,4) 4 km - за класу локације IV. (2) За улогу запорних органа искључиво се користе

подземне уварне гaсне славине са актуатором, смјештене у блок-станицама.

(3) Називни отвор кугласте славине мора бити иденти-чан називном отвору гасовода.

(4) Приликом одређивању локације блок-станице, осим класе локације, потребно је узети у обзир радни притисак, пречник гасовода, вријеме неопходно за долазак до блок-станице, потребе за ЕLBC вентилима у погонске сврхе, из-дашност и ширину водених токова и положај прикључних гасовода и других постројења у гасоводном систему.

Члан 58.(1) Запорни органи из члана 57. став 1. овог правилника

на гасоводима постављају се тако да омогућавају лако ру-ковање и одржавање.

(2) Блок-станица је заштићена од приступа неовлашће-них лица оградом висине минимално два метра, при чему се ограда блок-станице у којој је постављен запорни орган са припадајућим уређајима не може налазити у заштитном појасу зграда, индивидуалних стамбених објеката и инди-видуалних стамбено-пословних објеката, на земљишном и пружном појасу и водном земљишту.

(3) Удаљења надземних дијелова блок-станице на-мијењених за испуштање гаса од других објеката усклађују се са вриједностима прописаним у Прилогу 6. овог правил-ника, који чини његов саставни дио.

(4) Зона опасности од експлозије блок-станице обу-хваћена је оградом.

(5) Запорни органи из члана 57. став 1. овог правилника називног отвора већег од 100 mm опремљен је обилазним водом са два вентила, који се користе за изједначавање при-тиска у секцијама гасовода при отварању запорног органа и за пригушивање протока гаса.

Члан 59.(1) Управљање контролном јединицом блокадног

уређаја, с обзиром на локацију из које се управља и ини-цијални сигнал активирања, могуће је на три начина: ручно управљање на локацији, даљинско управљање из диспечер-

ског центра и аутоматски рад управљачке јединице (затва-рање у случају акцидента помоћу система ELBC).

(2) Аутоматско затварање запорног органа преко систе-ма ЕLBC треба да се оствари ако је пад притиска у гасоводу већи од 3 bar/min који може бити узрокован неконтролиса-ним истицањем гаса из гасовода усљед његовог оштећења или квара на другој опреми.

(3) Повратак запорног органа (гасне славине) у прво-битно стање (отвореност) могућ је тек након што услови у гасоводу буду задовољавајући, при чему се отварање гасне славине тада обавља ручно.

Члан 60.(1) У случају акцидента у коме је дошло до оштећења

цијеви и испуштања гаса, оштећена дионица се затвара запорним органима (блокадне славине), а заостали гас се кроз уређај за испуштање гаса (одушак) шаље у атмосферу.

(2) Одушак је димензионисан тако да је могуће издува-вање гаса из дионица, вертикално на горе, за мање од два сата.

(3) Издувавање гаса је процес који обавља стручно оспособљено особље у складу са утврђеном процедуром.

ГЛАВА VI

ЧИСТАЧКЕ СТАНИЦЕ

Члан 61.(1) За унутрашње чишћење и испитивање стања гасо-

вода на почетку гасовода уграђује се отпремна чистачка станица, а на крају гасовода прихватна чистачка станица, односно универзалне чистачке станице ако се транспорт гаса обавља у оба смјера.

(2) Чистачке цијеви и затварачи морају бити грађени за максимални радни притисак гасовода, са пројектним фактором 0,5 и испитани на чврстоћу и непропусност, при чему је испитни притисак STP = 1,5 ∙ DP.

Члан 62.(1) Чистачка станица је опремљена запорним органом. (2) Свака чистачка станица има индикатор пролаза чис-

тача, чији се положај може са сигурношћу визуелно утвр-дити са раздаљине од 30 m.

(3) Конструкција затварача чистачких кутија потребно је да одговара свим радним условима и да је тако осигурана да се не може отворити док је чистачка кутија под прити-ском.

(4) Издувна цијев за испуштање гаса из чистачке кутије мора бити постављена вертикално на горе, а отвор ције-ви на висини од најмање два метра изнад површине тла и заштићен од атмосферских утицаја.

Члан 63.(1) Чистачке станице постављају се са нагибом, под уг-

лом од 5° према затварачу цијеви.(2) Чистачке кутије постављају се на чврсте темеље и

осигуране од уздужног помјерања.(3) Уздужна оса чистачке кутије поставља се на одго-

варајућој висини у смислу функционалности у односу на површину тла.

Члан 64.Чистачке станице у којима се из гаса може издвојити

кондензована влага опремљене су потребном арматуром за прикључење покретних сепаратора или у оквиру чистачке станице имају фиксни сепаратор.

Члан 65.(1) Чистачке станице заштићене су од приступа неовла-

шћених лица оградом висине минимално два метра, која обухвата зоне опасности чистачке станице.

(2) Ограда чистачке станице из става 1. овог члана не може се налазити у заштитном појасу зграда, индивидуал-

28.5.2019. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 43 11них стамбених објеката и индивидуалних стамбено-по-словних објеката, земљишном и пружном појасу.

ГЛАВА VII

МЈЕРНЕ, РЕГУЛАЦИОНЕ И МЈЕРНО-РЕГУЛАЦИОНЕ СТАНИЦЕ

Члан 66.(1) У погледу функционалних захтјева мjерне станице

се усклађују са стандардом BAS EN 1776.(2) У погледу функционалних захтјева регулационе ста-

нице се усклађују са стандардом BAS EN 12186.(3) У погледу функционалних захтјева мjерно-регула-

ционе станице морају да задовоље услове прописане у ст. 1. и 2. овог члана.

(4) Уређаји за регулацију притиска усклађују се са стан-дардом BAS EN 334 + A1.

(5) Подешавање регулатора притиска, односно сигурно-сних уређаја извршава се према стандарду BAS EN 12186.

Члан 67.Мјерно-регулационе станице зависно од врсте и вели-

чине могу се поставити у посебном грађевинском објекту и на отвореном простору.

Члан 68.(1) На улазном гасоводу у мјерно-регулациону станицу

и на свим излазним гасоводима из мјерно-регулационе ста-нице постављају се противпожарне славине.

(2) Улазне и излазне противпожарне славине из става 1. овог члана морају бити удаљене од мјерно-регулационе станице најмање пет метара, а највише 100 m, и могу бити смјештене и изван ограде.

Члан 69.(1) Мјерно-регулационе станице морају бити ограђене

да би се спријечио приступ неовлашћеним лицима.(2) Ограда мјерно-регулационе станице из става 1. овог

члана обухвата зоне опасности и минималне je висине два метра.

(3) Ако је мјерно-регулациона станица на отвореном простору, са надстрешницом или без ње, ограда мора бити удаљена минимално десет метара од станице.

(4) Ако се мјерно-регулациона станица налази у ограђе-ном простору индустријског објекта, може бити и без соп-ствене ограде, али видно обиљежена таблама упозорења и заштићена од удара возила.

Члан 70.(1) Мјерно-регулационе станице могу се градити уз зид

грађевинског објекта.(2) Кров и зид грађевинског објекта из става 1. овог чла-

на не могу имати отворе и потребно је да су непропусни за гас у простору обухваћеном зонама опасности.

(3) Зид објекта из става 1. овог члана има минималну ватроотпорност од један час и треба да онемогућава пре-скок пожара.

(4) Станице из става 1. овог члана не могу се градити на стамбеним зградама или уз њихове зидове.

Члан 71. (1) Зидови, подови, таванска и кровна конструкција

објеката у који се поставља мјерно-регулациона станица изграђени су од негоривог материјала и материјала без шупљина у којима би могао да се задржи гас.

(2) Зидoви објекта имају минималну ватроотпорност од један час (F 60) и треба да спријече евентуални прескок пожара.

(3) Кровна конструкција објекта у који се поставља мјерно-регулациона станица лаке је изведбе и од незапаљи-вог материјала највеће масе 50 kg/m2.

(4) Подови просторија израђени су од неискрећег мате-ријала, са могућношћу лаког одржавања и чишћења.

(5) Просторија објекта у којој се врши основно мјерење и регулација притиска гаса одвојена је од помоћних про-сторија објекта зидовима који не пропуштају гас и имају минималну ватроотпорност од један час.

(6) Под помоћним просторијама подразумијевају се просторије које су у функцији станице, а у њима се не врше основно мјерење и регулација притиска гаса (котларница, просторија за телеметрију и слично).

(7) Ако су просторије из ст. 5. и 6. овог члана спојене кровном конструкцијом, потребно је онемогућити продор гаса у помоћну просторију.

(8) Ако су просторије из ст. 5. и 6. овог члана међусоб-но одвојене двоструким зидом, зидови који чине двоструки зид не морају бити непропусни за гас, али је потребно да су постављени на међусобном растојању од најмање десет центиметара, са природном вентилацијом међупростора.

(9) Врата на спољним зидовима објекта у који се поставља мјерно-регулациона станица по правилу су двокрилна због лакшег приступа опреми, уз обавезно отварање према споља.

(10) Врата са унутрашње стране морају се отварати без кључева.

(11) Кровна конструкција објекта у који се поставља мјерно-регулациона станица мора бити таква да у случају натпритиска попусти прије зидова објекта.

(12) Просторија објекта у којој се врши основно мје-рење и регулација притиска не може имати стаклене повр-шине.

Члан 72.Пролази цијеви и електричних водова кроз зидове неп-

ропусне за гас између просторије објекта у којој се врше основно мјерење и регулација притиска гаса и помоћних просторија морају бити непропусни за гас.

Члан 73.(1) За просторију објекта у којој је постављено по-

стројење за регулацију притиска гаса и постројење за мје-рење протока гаса треба обезбиједити природну вентила-цију.

(2) Доводни и одводни отвори изведени су тако да се осигура попречно струјање или провјетравање.

(3) Доводни и одводни отвори изведени су тако да је у свим околностима осигурана њихова ефективна површина и да не постоји могућност затварања одводних отвора.

(4) Одводни отвори морају бити на што већој висини, директно на супротном спољњем зиду у односу на доводне отворе, или прикључени на вертикални одводни канал.

(5) Отвори за провјетравање морају бити опремљени заштитним решеткама или мрежицама са отворима вели-чине до 1 cm2.

(6) Потребна ефективна површина вентилационих отвора у односу на тлоцртну површину надземних затво-рених објеката треба да буде у складу са Прилогом 16. овог правилника, који чини његов саставни дио.

Члан 74.(1) Притисак гаса у станицама редукује се и регулише

регулаторима притиска у једном или више степени редук-ције притиска гаса.

(2) Радни притисак регулатора притиска гаса мора бити једнак или већи од максималног радног притиска гаса испред регулатора.

(3) Регулатори притиска морају обезбиједити констан-тан притисак у цијелом регулационом опсегу, а притисак после регулације не може бити већи од максималног радног притиска у систему.

Члан 75.(1) Испред регулатора притиска обавезно се уграђује

сигурносни уређај (сигурносни блокадни вентил), који ће

12 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 43 28.5.2019.

у случају пораста притиска изнад дозвољене границе ауто-матски блокирати проток гаса и који се након активирања мора ручно деблокирати.

(2) Као други сигурносни уређај може се користити и регулатор притиска гаса (монитор регулатор).

(3) С циљем избјегавања пречестог активирања сигур-носно блокадног вентила, иза регулатора притиска уграђује се сигурносни уређај (сигурносни одушни вентил), који се активира код мањих колебања притиска и који се у норма-лан режим враћа аутоматски.

(4) Не могу се користити сигурносни одушни вентили са пуним отварањем (потпуним испуштањем).

(5) Сигурносни уређај који штити инсталацију и гасо-вод од прекорачења максималног радног притиска мора бити подешен тако да притисак послије регулатора не може да порасте за више од:

1) 50% од максималног радног притиска који износи до 0,5 bara,

2) 0,5 bara од максималног радног притиска који износи од 0,5 bara до 3 bara,

3) 15% од максималног радног притиска који износи од 3 bara до 60 bara,

4) 10% од максималног радног притиска који износи више од 60 bara.

(6) Аутоматски вентил за блокирање протока гаса, кад је у комбинацији са сигурносним одушним вентилом, мора се подесити тако да затвори гасовод на притиску 10% већем од притиска отварања сигурносног одушног вентила, а да при томе напрезање у цијевима и цијевним елементима не буде веће од 75% од доње границе еластичности материјала од кога су цијеви и цијевни елементи израђени.

(7) Ако је притисак у улазном и излазном гасоводу у станици већи од 6 bara, изван зграде станице, на улазном и излазном гасоводу, мора се, у складу са прописима о зашти-ти од пожара поставити, односно уградити запорни орган.

Члан 76. (1) На хоризонталном дијелу гасне инсталације, на мје-

сту испред регулатора притиска и мјерења протока гаса, мора се уградити филтер, који ће задржавати механичке честице и течност из гаса.

(2) Филтер мора бити изграђен за максимални радни притисак гаса у доводном гасоводу са коефицијентом си-гурности 2 и испитан притиском за 50% већим од макси-малног радног притиска.

(3) За контролу запрљаности филтерског улошка мора се предвидјети манометар за мјерење диференцијалног притиска.

(4) За улошке филтера мора се употребити материјал отпоран на воду и уље и који не може да се цијепа и распада под дејством струје гаса.

(5) На најнижем дијелу тијела филтера мора се налази-ти испусна цијев пречника најмање 25 mm, која се затвара двјема кугластим славинама.

(6) Филтер се сматра дијелом инсталације и не подлије-же прописима о опреми под притиском.

Члан 77.(1) Ако послије редукције притиска гаса могу наступи-

ти услови за формирање хидрата, гас се мора загријавати прије редукције притиска гаса.

(2) За загријавање гаса може се употријебити топла вода или пара.

(3) Није дозвољено загријавање гаса директним пламе-ном.

(4) Измјењивач топлоте мора бити изграђен тако да издржи максимални притисак гаса у доводном гасоводу испред мјернорегулационе инсталације са коефицијентом сигурности 2 и испитан притиском за 50% већим од макси-малног радног притиска.

(5) Измјењивач топлоте сматра се дијелом инсталације и не подлијеже прописима о опреми под притиском.

Члан 78.(1) За мјерење протока гаса употребљава се мјерна

опрема која: 1) испуњава метролошке услове у складу са прописом

којим се уређује метрологија у Републици Српској,2) има одговарајућу класу тачности према важећим

стандардима,3) је редовно испитивана од стране овлашћене лабора-

торије,4) је верификована и жигосана од стране Републичког

завода за стандардизацију и метрологију.(2) Корисник опреме мора посједовати доказе о редов-

ном испитивању и верификацији мјерне опреме.

Члан 79.Одредбе чл. од 66. до 78. овог правилника примјењују

се и на мјерне станице и на регулационе станице.

ГЛАВА VIII

КОМПРЕСОРСКЕ СТАНИЦЕ

Члан 80.(1) У погледу функционалних захтјева компресорске

станице усклађују се са стандардом BAS EN 12583.(2) У погледу захтјева за изградњу, постављање и испи-

тивање компресора и њихових дијелова потребно је придр-жавати се стандарда BAS EN 1012-1.

Члан 81.(1) Компресорске станице могу се постављати испод

настрешница или у затвореним објектима.(2) Зграде компресорских станица и надстрешнице мо-

рају бити изграђене од негоривог материјала.(3) У објекте из става 1. овог члана мора бити уграђен

алармно-сигнални уређај, који упозорава на опасност у случају повећане концентрације гаса.

(4) Затворени објекти у којима су постављени компре-сори и гасне инсталације морају имати најмање два излаза у случају опасности, с тим што се из унутрашњости про-сторије врата морају отварати без кључа и према ван.

(5) Кровна конструкција затворених објекта мора бити та-ква да у случају натпритиска попустити прије зидова објекта.

(6) У вањским зидовима затворених објеката морају бити уграђени горњи и доњи отвори за природно провје-травање.

(7) Површина горњих отвора из става 6. овог члана мора износити 1% од површине пода, а отвори морају бити постављени на највишој тачки просторије.

(8) Доњи отвори из става 6. овог члана морају бити по-стављени на висини 15 cm изнад пода станице и њихова укупна површина мора износити најмање 80% од укупне површине горњих отвора.

Члан 82.(1) Компресори у компресорским станицама на усисној

страни морају бити опремљени сепараторима за одвајање текућине.

(2) Сепаратори за одвајање текућине и сви дијелови гасних инсталација у компресорској станици морају бити изграђени са коефицијентом сигурности 2 и морају се кон-тролисати на чврстоћу због утицаја вибрација у систему које су посљедица рада компресора.

(3) Сепаратори за одвајање текућине морају бити оп-ремљени показивачем нивоа текућине и уређајем за ручно или аутоматско испуштање текућине.

(4) Осим опремом из става 3. овог члана, сепаратори за одвајање текућине морају бити опремљени и уређајима за сигнализацију прекорачења допуштеног нивоа текућине и

28.5.2019. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 43 13уређајем за аутоматско заустављање рада компресора ако се сепаратор напуни текућином за више од 80% од обима се-паратора или ако се ниво текућине у сепаратору подигне на висину 20 cm испод доњег руба отвора цијеви за излаз гаса.

Члан 83.Компресорске станице морају бити опремљене сигур-

носним вентилима са испусним системом капацитета јед-наког укупном капацитету компресорске станице или већег од тог капацитета.

Члан 84.(1) Компресорске станице морају имати запорне еле-

менте за ручно затварање довода и одвода гаса уграђене на удаљености најмање 15 m од објекта станице односно надстрешнице.

(2) У одводни гасовод из компресорске станице мора се уградити неповратни вентил.

Члан 85.Компресорске станице које имају снагу већу од 735 kW

морају имати систем за заустављање рада станица у случају опасности, који мора задовољити сљедеће услове:

1) да затворе довод гаса у станицу и одвод гаса из ста-нице те испусте гас из система станице кроз испусну цијев,

2) да зауставе рад компресора и гасних инсталација те прекину довод електричне струје у компресорску станицу, осим за струјна кола која служе за расвјету у случају опа-сности и струјна кола чије дјеловање може смањити могућ-ност оштећења постројења,

3) да се уређајима за заустављање рада, затварање гаса и искључење електричне струје рукује најмање са два мје-ста, од којих једно мора бити изван пожарне зоне.

ГЛАВА IXЕЛЕКТРИЧНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ И УРЕЂАЈИ НА

ГАСОВОДУЧлан 86.

(1) Електричне инсталације и уређаји који се поста-вљају на постројења гасовода и на његове саставне дије-лове уграђују се на мјеста која су ван зона опасности од експлозије.

(2) Ако се инсталације и уређаји из става 1. овог члана уграђују на мјестима која су у зонама опасности, уградња и извођење инсталација и уређаја спроводи се на начин и по поступку који су утврђени стандардима и техничким нор-мативима за такве инсталације и уређаје.

Члан 87.Електричне инсталације и уређаји који се уграђују

на гасоводе и на њихове саставне дијелове морају бити у границама називних вриједности (називне снаге, напона, струје, фреквенције, врсте погона, групе паљења и слично) и заштићени од дејства воде, електричног, хемијског, тер-мичког и механичког дејства.

Члан 88.Електричне инсталације и уређаји који се постављају

на гасовод и на његове саставне дијелове могу бити уграђе-ни у каналима, удубљењима и на сличним мјестима која се не провјетравају само ако је таква градња условљена техно-лошким захтјевима.

Члан 89.На мјестима која нису угрожена експлозивном смје-

шом, а каналима су повезана са мјестима угроженим том смјешом, потребно је на одговарајући начин спријечити продор гаса.

Члан 90.Прикључци за довод електричне енергије у објекат или

у одјељење објекта које је угрожено експлозивном смјешом морају имати прекидач постављен на приступачно мјесто које није угрожено експлозивном смјешом.

Члан 91.Уређаји и објекти на гасоводу морају бити заштићени

од утицаја усљед атмосферског пражњења.

Члан 92.Уређаји и опрема на гасоводу морају бити уграђени

тако да се онемогући појава варнице статичког електри-цитета који би могао да проузрокује паљење експлозивне смјеше.

Члан 93.Уређаје намијењене за освјетљавање постројења гасо-

вода и њихових саставних дијелова у погледу конструк-тивних особина, квалитета, врсте материјала и начина и услова уградње потребно је ускладити са стандардима и техничким нормативима за такву врсту уређаја.

Члан 94.Уређаји за мјерење и регулацију који се уграђују на га-

совод и његове саставне дијелове морају одговарати усло-вима прописаним за њихову уградњу.

ГЛАВА X

АНТИКОРОЗИВНА ЗАШТИТА ГАСОВОДА

Члан 95.(1) Сви дијелови гасовода морају бити заштићени од

корозије.(2) Надземни делови гасовода који нису галванизовани

морају бити заштићени антикорозивним премазима (боје, лакови, епоксидни вишекомпонентни премази и друго) и/или заштитним облогама (металне превлаке, полипласти и слично). To се мора нанијети у складу са прописима о техничким мјерама и условима за заштиту челичних кон-струкција од корозије.

(3) Антикорозивна заштита подземних гасовода састоји се од пасивне заштите (премази, облоге ) и активне заштите (систем катоднe заштита).

Члан 96.(1) Заштита гасовода из члана 95. овог правилника мора

испуњавати сљедеће услове: 1) да не упија воду и да онемогућава пролаз влаге до

гасовода,2) да има висок електрични отпор,3) да је хемијски и физички стабилна у току експлоата-

ционог периода гасовода,4) да је термички стабилна у подручју радних темпера-

тура гасовода,5) да је флексибилна и еластична,6) да се производи у облику који омогућава лако и си-

гурно наношење на гасовод,7) да са површином метала цијеви ствара чврст спој

који је трајан и отпоран на воду и влагу.(2) Готов изолациони слој на површини предизолова-

них цијеви мора бити довољно чврст, без оштећења и да може издржати напрезања у транспорту и манипулацији при полагању гасовода.

(3) Изолација мора бити усаглашена са катодном за-штитом.

(4) Под утицајем катодне заштите изолација не може да губи своја својства. Изолација, такође, не може да смањује дејство катодне заштите.

Члан 97.Цијеви од којих се састоји гасовод могу бити изоловане

фабрички или на мjесту уграђивања.

Члан 98. (1) Контрола својства заштитних облога укопаних че-

личних гасовода проводи се непосредно прије затрпавања,

14 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 43 28.5.2019.

али и контролним ископавањима током експлоатације га-совода.

(2) При контроли изолације а прије затрпавања гасово-да проводи се:

1) визуелни преглед, чиме се утврђује компактност и цјеловитост изолације,

2) контрола дебљине изолације разним разорним и не-разорним методама (вртложне струје или ултразвук) на мје-стима ручног или машинског намотавања заштитних трака,

3) контрола хомогености (порозности, односно електричне пробојности) изолације помоћу дефектоскопа (ел. детектора) са напоном 5 kV + 5 kV/mm изолационе облоге до највише 25 kV.

(3) На укопаним гасоводима проводи се: 1) контрола хомогености изолације помоћу електрон-

ског детектора (Пеарсонова детекција) и слично, 2) аналитичка контрола квалитета изолације парамета-

ра система катодне заштите.(4) Откривене грешке у изолацији морају се поправити

изолационим материјалом који одговара материјалу који је употријебљен за изолацију гасовода на начин да квалитет изолације на мјесту поправке одговара квалитету изолације цијеви без оштећења.

(5) Послије поправке из става 4. овог члана потребно је извршити поново контролу изолације високонапонским детектором на електропробојност.

Члан 99.(1) Прије затрпавања гасовода испитивање изолације

на гасоводу мора се обавити визуелно и високонапонским детектором.

(2) Приликом испитивања изолације гасовода високона-понским детектором мора се изабрати испитни напон пре-ма типу и дебљини изолације, али не мањи од 10 kV, при чему гасовод мора бити уземљен.

(3) Електрода која се користи при испитивању оштећења изолације високонапонским детектором мора бити еластична и одговарати пречнику цијеви.

(4) Фитинзи и остали дијелови гасовода неправилног облика испитују се посебном електродом.

(5) Брзина провлачења електроде дуж цјевовода мора бити константна и мора бити мања од 20 m/min.

(6) Откривене грешке у изолацији морају се поправити изолационим материјалом који одговара материјалу који је употријебљен за изолацију гасовода на начин да квалитет изолације на мјесту поправке одговара квалитету изолације цијеви без оштећења.

Члан 100. (1) На мјестима на којима је неопходна међусобна елек-

трична изолација дијелова гасовода морају се уградити изолационе спојнице.

(2) Изолационе спојнице из става 1. овог члана морају бити конструисане за одговарајући притисак, температуру и диелектричну чврстоћу и изоловане од утицаја тла.

Члан 101.(1) На мјестима на којима се гасовод поставља кроз за-

штитне цијеви радна цијев мора бити електрично изолова-на од заштитних цијеви.

(2) Заштитна цијев поставља се у складу са стандардом BAS EN 12954.

Члан 102.Елементи вјешања гасовода за конструкцију моста, тегови

за баласт, сидра за гасовод и метална ојачања изолације мо-рају бити електрично изоловани од гасовода слојем изолацио-ног материјала и постављени тако да не оштећују изолацију.

Члан 103.Гасоводи се полажу у тло тако да трајно остану изоло-

вани од других подземних металних инсталација.

Члан 104.Надземни дио гасовода мора бити уземљен на одгова-

рајући начин.

Члан 105.Гасовод је ефикасно катодно заштићен ако су вријед-

ности заштитног потенцијала у складу са вриједностима датим у стандарду BAS EN 12954.

Члан 106. (1) Катодна заштита челичних гасовода може се оства-

рити преко система са галванским анодама (од магнезију-ма, цинка или алуминијума) или преко система са спољним извором једносмјерне струје, који су ефикаснији, еколошки прихватљивији и трајнији.

(2) Системи катодне заштите из става 1. овог члана морају се изградити у складу са стандардом BAS EN 12954, и то нај-касније у року од шест мјесеци од полагања гасовода у тло.

(3) Ако систем катодне заштите није изграђен и пуштен у рад у року из става 2. овог члана, потребно је извести привремену инсталацију катодне заштите до изградње пре-двиђеног система катодне заштите.

Члан 107. (1) Ако усљед дјеловања лутајућих струја постоји опа-

сност од корозије гасовода, та опасност утврђује се, мјери и отклања према стандардима BAS EN 50162 и BAS EN 13509.

(2) За прикључивање уређаја за дренажу потребна је сагласност корисника објеката који узрокују настанак лу-тајућих струја.

(3) Гасоводи морају бити посебно заштићени од пови-шене температуре тла које хемијски није неутрално и на мјестима на којима постоје анаеробне бактерије које врше редукцију сулфата у тлу.

Члан 108. Пројектовањем система катодне заштите морају се обу-

хватити сви утицајни фактори, а посебно:1) основни подаци о гасоводу који се штити од коро-

зије, односно карактеристике гасовода са геодетским сним-ком свих подземних и надземних објеката и инсталација,

2) карактеристике тла,3) програм извођења и резултати теренских мјерења,4) одређивање параметара и избор система катодне за-

штите,5) избор дијелова и опреме за катодну заштиту.

Члан 109.(1) За контролу рада система катодне заштите гасовода

морају се одредити мјерна мјеста за контролу потенцијала, струје и отпора која се постављају на сљедеће дијелове га-совода, и то:

1) на мјеста постављања заштитних цијеви на укрштањима са јавним путевима и пругама,

2) на укрштањима са другим металним инсталацијама,3) на мјеста постављања изолационих спојница у тлу,4) на прелазе преко ријека,5) на мостове,6) на мјеста прикључка на станицу катодне заштите,7) на инсталације са галванским анодама,8) у близини енергетских постројења, 9) на појединим тачкама гасовода гдје се мјери заштит-

ни потенцијал, а не постоји ниједна од наведених ставки.(2) Највеће растојање између два мјерна мјеста не може

бити веће од три километра, а у насељеним мјестима ово растојање не може бити веће од један километар.

Члан 110.(1) Мјерни каблови се са гасоводом спајају завари-

вањем, тврдим лемљењем и алуминотермичким завари-вањем.

28.5.2019. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 43 15(2) Мјесто заваривања мора се изоловати. (3) Квалитет изолације на мјесту споја мора одговара-

ти квалитету изолације цијеви прије њеног уклањања ради споја каблова.

Члан 111.(1) Дионице гасовода које пролазе кроз заштитне зоне

изворишта питке воде морају се појачано изоловати.(2) На дионицама гасовода из става 1. овог члана мјер-

ни изводи за контролу корозије морају се поставити на размацима који нису већи од један километар, а функцио-нисање катодне заштите мора се контролисати најмање че-тири пута годишње.

(3) Гасоводи који се полажу кроз крашка подручја не морају се ојачано изоловати, али се у погледу мјерних изво-да и контроле функционисања система катодне заштите по-ступа у складу са одредбом става 2. овог члана.

Члан 112.(1) Контрола и одржавање система катодне заштите

врши се у складу са стандардом BAS EN 12954.(2) Сви резултати мјерења и интервенције на систему

катодне заштите морају се документовати и чувати у пи-саној или дигиталној форми тако да се обезбиједе детаљ-не информације о ефикасности катодне заштите и омогуће провјере поређењем.

ГЛАВА XIИСПИТИВАЊЕ ГАСОВОДА

Члан 113.(1) Прије пуштања у рад гасовод и његови саставни

дијелови морају се испитати на чврстоћу и непропусност, као доказ исправности и сигурности изграђеног или рекон-струисаног гасовода.

(2) Испитивање из става 1. овог члана врши се при-тиском испитног медија, у складу са стандардом BAS EN 12327.

Члан 114.(1) Испитивање на чврстоћу са водом као испитним ме-

дијем проводи се код температуре воде и околине изнад +4 0C са додатим инхибиторима корозије када је то неопходно.

(2) Испитивање се спроводи са минималним испитним притиском мјереним на највишој тачки испитне дионице, при чему се не може прекорачити дозвољено максимално ободно напрезање у материјалу ни једне уграђене цијеви у испитној дионици.

(3) Вода за спровођење испитивања може се узимати из водотока или се може допремати цистернама на локацију уз претходну провјеру чистоће.

(4) Прије испуштања воде у околини након пробе на чврстоћу извођач мора спровести лабораторијска испити-вања воде.

(5) Ако је потребно, вода из става 4. овог члана пре-чишћава се или третира на други одговарајући начин.

(6) Приликом пуњења гасовода водом, ради спречавања формирања ваздушних џепова, мора се користити крацер.

(7) Испитивање гасовода обавља се при отвореном рову.(8) Ако је температура околине у непосредној близини га-

совода мања од 2 °C, мора се додати антифриз у испитни медиј.

Члан 115.(1) Минимални испитни притисак приликом испити-

вања гасовода и његових саставних дијелова на чврстоћу мора бити већи од максималног радног притиска (MOP) за наведене проценте:

1) за класе локације I и II - за 25%, 2) за класе локације III и IV - за 50%,3) за заштитни појас зграда, индивидуалних стамбених

објеката и индивидуалних стамбено-пословних објеката - за 50%,

4) за блок и чистачке станице на гасоводу - за 50%, 5) за мјерне, регулационе, мјерно-регулационе и

компресорске станице - за 50%. (2) Током испитивања гасовода на чврстоћу обавезно се

мјери и прати евентуална промјена температуре испитног медија.

(3) Током испитивања гасовода на чврстоћу испитни притисак не може показати значајнији пад.

Члан 116.Ако се приликом испитивања чврстоће гасовода и ње-

гових саставних дијелова користи ваздух или инертни гас, односно природни гас, дозвољено максимално ободно напрезање у материјалу цијеви у односу на границу раз-влачења приказано је у Прилогу 17. овог правилника, који чини његов саставни дио.

Члан 117.(1) Ако се на удаљености мањој од 100 m од осе гасово-

да и његових саставних дијелова налазе зграда, индивиду-ални стамбени објекти и индивидуални стамбено-пословни објекти, као испитни медиј мора се користити вода.

(2) Ако се прије испитивања гасовода евакуишу људи из објеката из става 1. овог члана, за испитивање гасовода као испитни медиј може се користити ваздух или инертни гас, при чему се испитни притисак мора одржавати нај-мање осам сати.

Члан 118.(1) Минимални испитни притисак приликом испити-

вања гасовода и његових саставних дијелова на непропу-сност мора бити једнак максималном радном притиску (МОР).

(2) При испитивању гасовода на непропусност испитни притисак мора да се одржава најмање 24 часа.

(3) Гасовод се сматра непропусним ако мјерења темпе-ратуре и притиска покажу да је количина испитног медију-ма непромијењена током испитивања.

Члан 119.(1) Склопови састављени од цијеви и фитинга испитују

се прије уградње у гасовод у сљедећим случајевима:1) када не могу бити испитани након уградње у

постојећу инсталацију,2) када треба да се поставе у близини фабричких по-

стројења која не могу бити заштићена од посљедица не-успјешног испитивања,

3) када се процијени да посљедице неуспјешног испи-тивања оправдавају претходно испитивање.

(2) Склопови из става 1. овог члана не морају се након уградње поново испитивати на чврстоћу и непропусност, али сви заварени спојеви којима се склоп уграђује у гасовод морају бити радиографски испитани.

Члан 120.Све извјештаје и записе о испитивању гасовода и ње-

гових саставних дијелова мора да потпише одговорно лице извођача радова и лица која врше стручни надзор.

Члан 121.Након испитивања, а прије пуштања у рад гасово-

да и његових саставних дијелова, сачињава се елаборат о пуњењу природним гасом, који садржи:

1) технички опис гасовода, 2) редослијед операција приликом пуњења,3) планирано вријеме почетка и завршетка операција

приликом пуњења,4) притисак до ког ће се гасовод пунити и количина

природног гаса потребна за пуњење,5) процјену количине природног гаса која ће се испус-

тити у атмосферу у поступку пуњења гасовода.

16 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 43 28.5.2019.

ГЛАВА XII

РАД И ОДРЖАВАЊЕ ГАСОВОДА

Члан 122.(1) Гасовод и његове саставне дијелове потребно је

користити, контролисати и одржавати на начин да се обе-збиједи њихов сигуран, поуздан и безбједан рад.

(2) Коришћење, контролисање и одржавање гасоводa и његових саставних дијелова врши се у складу са тачком 10. стандарда BAS EN 1594 и о томе се води посебна евиден-ција у писаној и/или електронској форми.

Члан 123. Гасоводи или дијелови гасовода који се више неће ко-

ристити морају се физички одвојити од цјевоводног систе-ма, уређаја или постројења, очистити од угљоводоника и запаљивих смjеша, инертизовати и затворити у складу са стандардом BAS EN 12327.

ГЛАВА XIII

ДАЉИНСКИ НАДЗОР И УПРАВЉАЊE И СИСТЕМ ВЕЗА

Члан 124.Ради остварења безбједног коришћења и одржавања га-

совода, неопходно је успоставити информациони систем за даљински надзор, управљање и прикупљање података.

Члан 125. Систем за даљински надзор и управљање мjерно-ре-

гулационе станице треба да обезбиједи даљински пренос сљедећих података:

1) часовни и дневни проток природног гаса,2) притисак на мjесту мjерења протока природног гаса,3) температуру на мjесту мjерења протока природног

гаса,4) статус положаја (отворено/затворено) улазне против-

пожарне славине испред мjерно-регулационе станице,5) улазни и излазни притисак,6) диференцијални притисак на сваком филтеру, ако се

у мjерно-регулационој станици врши филтрирање,7) улазну и излазну температуру,8) статус положаја (отворено/затворено) сваког сигур-

носног прекидног вентила,9) притисак иза сваког степена регулације код вишесте-

пених регулација,10) положај контролног вентила за ограничење протока

или притиска гаса, када такав вентил постоји на мjерно-ре-гулационој станици,

11) темпертура воде на улазу у котларницу и излазу из котларнице,

12) статус рада пумпе у котларници,13) хемијски састав природног гаса тамо гдје постоје

гасни хроматографи и ако постоје техничке могућности.

Члан 126.Системом за даљински надзор и управљање на мјерно-

регулационој и компресорској станици обезбјеђује се упра-вљање извршним органима вентила који имају техничку могућност за даљинско управљање, а у складу са захтјеви-ма оператера транспортног система.

Члан 127.Одредбе чл. 125. и 126. овог правилника односе се и на

мјерне станице и регулационе станице у складу са функ-цијом коју имају у систему за транспорт природног гаса.

Члан 128. С циљем остваривања безбједног и несметаног прено-

са информација које се односе на коришћење и одржавање гасовода неопходно је обезбиједити телекомуникационе

услуге за пренос података и говора са енергетским субјек-том који обавља дјелатност транспорта и управљања тран-спортним системом.

ГЛАВА XIV

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 129.(1) Управни надзор над спровођењем одредби овог пра-

вилника врши министарство надлежно за област енергетике.(2) Инспекцијски надзор над спровођењем овог правил-

ника врши Републичка управа за инспекцијске послове.

Члан 130. Захтјеви за издавање локацијских услова за гасоводе

радног притиска већег од 16 barа који су поднесени прије ступања на снагу овог правилника окончаће се по одредба-ма правилника који је био на снази у вријеме подношења захтјева.

Члан 131.Ступањем на снагу овог правилника престаје да важи

Правилник о техничким нормативима за безбједан тран-спорт природног гаса магистралним гасоводима и гасово-дима за међународни транспорт (“Службени гласник Репу-блике Српске“, број 64/16).

Члан 132.Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана обја-

вљивања у “Службеном гласнику Републике Српске“.

Број: 05.06/020-1680/1916. маја 2019. године Министар,Бањалука Петар Ђокић, с.р.

ПРИЛОГ 1.Ширина заштитног појаса зграда, индивидуалних стамбених

објеката и индивидуалних стамбено-пословних објеката зависно од притиска и пречника гасовода

Пречник гасоводаПритисак

од 16 barа до 50 barаПритисак> 50 barа

M m≤ DN 150 30 30

DN 150 до DN 500 30 50DN 500 до DN 1.000 30 75

> DN 1.000 30 100

Ширина заштитног појаса зграда, индивидуалних стамбених објеката и индивидуалних стамбено-пословних објеката зависно од притиска и пречника гасовода, у изузетним случајевима

Пречник гасоводаПритисак

од 16 barа до 50 barаПритисак> 50 barа

M m≤ DN 125 10 10

DN 125 до DN 300 15 25DN 300 до DN 500 20 30

DN 500 до DN 1.000 30 50

ПРИЛОГ 2.Минимално потребна растојања гасовода од насељених мjеста

и градова за гасоводе притиска већег од 50 barа

1) За DN ≤ 300 100 m

2) За 300 < DN ≤ 600 150 m

3) За 600 < DN ≤ 800 200 m

4) За 800 < DN ≤ 1.000 250 m

5) За 1.000 < DN ≤ 1.200 300 m

6) За 1.200 < DN ≤ 1.400 350 m

28.5.2019. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 43 17ПРИЛОГ 3.

Минимална растојања спољне ивице подземних гасовода од других објеката или објеката паралелних са гасоводом

Притисак16 barа до 50 barа

(m)

Притисакод 50 barа

(m)

DN≤ 150

150<

DN≤

500

500 <DN

≤ 1.000

DN>

1.000DN≤ 150

150 <

DN ≤

500

500 <DN

≤ 1.000

DN>

1.000

Некатегорисани путеви (рачунајући од спољне ивице путног појаса) 10 10 10 10 10 10 10 10

Локални путеви (рачунајући од спољне ивице путног појаса) 10 10 10 10 10 10 10 10

Регионални путеви (рачунајући од спољне ивице путног појаса) 20 20 20 20 20 20 20 20

Магистрални путеви (рачунајући од спољне ивице путног појаса) 20 20 20 20 20 20 20 20

Ауто-путеви и брзи путеви (рачунајући од спољне ивице путног појаса) 40 40 40 40 40 40 50 50

Жељезнички колосиjеци (рачунајући од спољне ивице пружног појаса) 50 50 50 50 50 50 50 50

Подземни линијски инфраструктурни објекти (рачунајући од спољне ивице објекта) 0,5 1 3 5 3 5 10 15

Нерегулисан водоток (рачунајући од уреза Q 100 god. воде мјерено у хоризонталној пројекцији) 5 10 10 15 10 20 25 35

Регулисан водоток или канал (рачунајући од брањене ножице насипа, мјерено у хоризонталној

пројекцији)10 10 10 10 25 25 25 25

ПРИЛОГ 4.Минимална растојања подземних гасовода од надземне електромреже и стубова далековода

Паралелно вођење (m)

При укрштању (m)

< 20 kV 10 520 kV < U ≤ 35 kV 15 535 kV < U ≤ 110 kV 20 10110 kV < U ≤ 220 kV 25 10220 kV < U ≤ 440 kV 30 15

ПРИЛОГ 5.Минимална растојања спољне ивице надземних гасовода од других објеката или објеката паралелних са гасоводом

Притисак од 16 barа до 50 barа(m)

Притисак > 50 barа(m)

Путеви (рачунајући од спољне ивице земљишног – путног појаса) 40 40Жељезнички колосијеци (рачунајући од спољне ивице пружног појаса) 50 50

ПРИЛОГ 6.Минимална растојања објеката који су саставни дијелови гасовода од других објеката

Објекти који су саставни дијелови гасовода (удаљености у m)

МТС, МС и РС

Грађевински и други објекти

Зидане илимонтажне

На отвореномили под

настрешицомКомпресорске станице Блок-станице са

испуштањем гасаЧистачке станице

≤ 30.000 m3/h

> 30.000 m3/h За све капацитете

< 2mlrd

m3/god.

> 2mlrd

m3/god.За све

капацитете

Зграде, индивидуални стамбени објекти и индивидуални стамбе-но-пословни објекти

15 25 30 100 500 30 30

Производне фабричкезграде и радионице

15 25 30 100 500 30 30

Складишта запаљивих течности* 15 25 30 100 350 30 30

Електрични водови (надземни) За све објекте: висина стуба далековода + 3 m

Трафостанице* 30 30 30 30 100 30 30Жељезничке пруге и објекти 50 50 50 50 100 50 50Индустријски колосијеци 15 15 25 25 50 15 15

18 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 43 28.5.2019.

Ауто-путеви и брзи путеви 40 40 40 40 100 40 40Магистрални путеви 20 20 20 20 50 20 20Регионални путеви 20 20 20 20 30 20 20Локални путеви 10 10 10 10 20 10 10Водотокови изван водног земљиштаШеталишта и паркиралишта* 10 15 20 15 100 30 30Остали грађевински објекти* 10 15 20 30 100 15 15* Ова растојања не односе се на објекте који су у функцији гасоводног система.

ПРИЛОГ 7.Ширина експлоатационог појаса гасовода зависно од притиска и пречника гасовода

Ширина експлоатационог појаса Притисак од 16 barа до 50 barа(m)

Притисак > 50 barа(m)

Пречник гасовода до DN 150 10 10Пречник гасовода изнад DN 150 до DN 500 12 15Пречник гасовода изнад DN 500 до DN 1.000 15 30Пречник гасовода изнад DN 1.000 20 50

ПРИЛОГ 7а.Дефинисање појасева за потребе планирања, изградње и коришћења гасоводa

ПРИЛОГ 8.Графички приказ зона опасности за објекте који су саставни дио гасовода притиска мањег или једнаког 50 barа

Слика 1: Мјерно-регулациона станица са уређајима за телеметријски пренос – секундарни извор опасности

28.5.2019. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 43 19

Слика 2: Мјерно-регулациона станица – секундарни извор опасности

Слика 3: Компресорска станица на гасоводу – секундарни извор опасности

Слика 4: Блок-станица на гасоводу – секундарни извор опа-сности

Слика 5: Чистачка станица на гасоводу – примарни извор опа-сности

ПРИЛОГ 9.Минимална дебљина зида цијеви на равном дијелу гасоводаДебљина зида гасовода са радним притиском већим од 16 barа рачуна се у складу са техничким нормама за транспорт и дистрибуцију

гаса - стандард BAS EN 1594.Минимална рачунска дебљина цијеви износи:

Tmin = уз услов:

σP ≤

гдје је: Tmin израчуната минимална дебљина зида цијеви, без додатка на корозију и негативне толеранције израде – mmDP пројектни притисак – bar D спољни пречник цијеви у складу са стандардом BAS EN ISO 3183 – mmАко је Di унапријед одређено, D = Di + 2 Tmin, гдје је Di унутрашњи пречник – mm σp ободно напрезање због притиска – N/mm2

fo пројектни фактор fo ≤ 0,72 за подземне дионице, осим станицеfo ≤ 0,67 за станицеRt 0,5(θ) одређена минимална граница развлачења на пројектној температури – N/mm2 тако да:за температуру једнаку или нижу од 60 °C Rt 0,5(θ) = Rt 0,5

за температуру вишу од 60 °C вриједност одређене минималне границе развлачења треба да буде коригована за температуру

Rt 0,5 минимална граница развлачења на температури средине – N/mm2, у складу са BAS EN ISO 6892-1

Приликом избора стандардне дебљине цијеви израчунатој минималној дебљини додају се специфична доња вриједност толеранције и додатак за корозију. Добијена вриједност треба да је већа или једнака стандардној дебљини зида цијеви (Прилог 10). Материјал и његове карактеристике бирају се према важећем стандарду.

20 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 43 28.5.2019.

Минимална дебљина зида цијевног лука У случају коришћења цијевних лукова са полупречником мањим од 20 D, да би гасовод издржао максимално оптерећење усљед

унутрашњег притиска, потребно је да минимална дебљина зида цијевног лука буде:- са унутрашње стране зида:

Tmin

- са спољашње стране зида:

Tmin =

гдје је:R - полупречник лука дуж осе симетрије - mm.

ПРИЛОГ 10.Минималне стандардне дебљине зида цијеви челичних гасовода за притиске веће од 16 barа, према стандарду BAS EN 1594.

DN < 100 150 200 250 300 350 400 500 600 > 600D (mm) < 114,3 168,3 219,1 273 323,9 355,6 406,4 508 610 > 610Tmin (mm) 3,2 4 4,5 5 5,6 5,6 6,3 6,3 6,3 1% D

ПРИЛОГ 11.Пројектни фактор напона ƒ0 који се узима за израчунавање Tmin зависно од класе локације гасовода

Класа локације Пројектни фактор f0Класа локације I 0,72Класа локације II 0,6Класа III 0,5Класа IV 0,4

ПРИЛОГ 12.Минимална висина надслоја мjерена од горње ивице гасовода зависно од класе локације гасовода

Класа локације Минимална висина надслоја (cm)А Б*

Класа локације I 80 60Класа локације II, III и IV 100 80У заштитном појасу стамбеног објекта 110 90* Примјењује се само за терене на којима је за израду рова потребан експлозив.

ПРИЛОГ 13.Минимална висина надслоја мјерена од горње ивице цијеви код укрштања са другим објектима

Објекат Минимална висина надслоја (cm)А Б*

до дна одводних канала путева и пруга 100 60до дна регулисаних корита водених токова 100 50до горње коте коловозне конструкције пута 135 135до горње ивице прага жељезничке пруге 150 150до горње ивице прага индустријске пруге 100 100до дна нерегулисаних корита водених токова 150 100* Примјењује се само за терене на којима је за израду рова потребан експлозив.

ПРИЛОГ 14.

28.5.2019. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 43 21ПРИЛОГ 15.

Минимални полупречници еластичних лукова приликом пола-гања гасовода зависно од пречника цијеви

Називни пречник Полупречник лукаNO 100 350 mNO 150 350 mNO 200 400 mNO 250 450 mNO 300 450 mNO 350 450 mNO 400 450 mNO 450 550 mNO 500 550 mNO 600 600 mNO 650 700 mNO 700 800 mNO 750 850 m

ПРИЛОГ 16.Потребна ефективна површина вентилационих отвора у одно-

су на тлоцртну површину надземних затворених објеката

Бруто тлоцртна површинаA/m2

Минимална ефективна површина вентилационих отвора

A ≤ 15 5% тлоцртне површине пода15 < A ≤ 25 4% тлоцртне површине пода

A > 25 3% тлоцртне површине пода

ПРИЛОГ 17.Дозвољено максимално ободно напрезање у материјалу цијеви

у односу на границу развлачења

За ваздух и инертни гас За природни гас1) за класу локације I 80% 80%2) за класу локације II 75% 30%3) за класу локације III 50% 30%4) за класу локације IV 40% 30%5) за заштитни појас стамбених зграда 40% 30%

785На основу члана 20. став 7. Закона о култури (“Службе-

ни гласник Републике Српске”, број 66/18) и члана 76. став 2. Закона о републичкој управи (“Службени гласник Репу-блике Српске”, број 115/18), министар просвјете и културе, 8. маја 2019. године, д о н о с и

ПРАВИЛНИКО ПОСТУПКУ ВОЂЕЊА РЕГИСТРА УМЈЕТНИКА И

РЕГИСТРА СТРУЧЊАКА У КУЛТУРИ

Члан 1.Овим правилником прописује се поступак вођења Реги-

стра умјетника и Регистра стручњака у култури.

Члан 2.Регистар умјетника и Регистар стручњака у култури

води Министарство просвјете и културе (у даљем тексту: Министарство), у складу са Законом o култури (у даљем тексту: Закон).

Члан 3.(1) Регистар умјетника у култури води се у електрон-

ском облику.(2) Регистар умјетника у култури воде лица запослена

у Министарству која ће имати приступну шифру која омо-гућава уписивање података.

Члан 4.(1) Попуњавање рубрика у Регистру умјетника у култу-

ри обавља се уписивањем одговарајућих података у назна-ченом простору у електронском обрасцу.

(2) У Регистар умјетника у култури уписују се сљедећи подаци:

1) Одјељак 1 - Основни подаци о умјетнику: 1. датум уписа,2. име и презиме умјетника,3. држављанство,4. мјесто пребивалишта,5. подручје дјеловања у култури,6. број радова,7. регистарски број умјетника,8. датум брисања из Регистра,9. напомена;

2) Одјељак 2 - Подаци о промјенама у Регистру умјетни-ка у култури:

1. редни број промјене,2. регистарски број умјетника,3. датум статусне промјене, 4. врста статусне промјене.

Члан 5.(1) Физичко лице може бити уписано у Регистар

умјетника у култури ако испуњава опште и посебне услове, у складу са Законом.

(2) Општи услови које физичко лице треба да испуњава да би било уписано у Регистар умјетника у култури су:

1) да је држављанин Републике Српске и Босне и Хер-цеговине,

2) да има пребивалиште у Републици Српској посљедње три године,

3) да се најмање три године бави умјетничком дјелатно-шћу, независно од стеченог образовања.

(3) Осим општих услова из става 2. овог члана, физичко лице треба да испуњава и сљедеће посебне услове:

1) да има континуитет обављања умјетничке дјелатно-сти,

2) доступност, односно јавно објављено умјетничко дје-ло.

(4) Прописани критеријуми за вредновање услова из става 3. овог члана наведени су у Прилогу 1 овог правилни-ка, који чини његов саставни дио.

Члан 6.(1) Захтјев за упис у Регистар умјетника у култури под-

носи физичко лице.(2) Уз захтјев из става 1. овог члана кандидати треба да

приложе доказе о испуњавању општих и посебних услова:1) овјерену фото-копију увјерења о држављанству,2) овјерену фото-копију увјерења о пребивалишту,3) доказ о континуитету у раду за посљедње три године,4) доказ о доступности дјела и његовом јавном обја-

вљивању. (3) Документација из става 2. т. 3) и 4) овог члана доста-

вља се у писаној или електронској форми објављеног или реализованог дјела, у форми стручног или научног рада, или у форми документације о јавном наступу или интер-претацији дјела.