ИДЕНТИТЕТСКИ ПРЕОБРАЖАЈ СРБИЈЕ preobrazaj...

ИДЕНТИТЕТСКИ

ПРЕОБРАЖАЈ СРБИЈЕ

ПРИЛОЗИ ПРОЈЕКТУ 201 –7

КОЛЕКТИВНА МОНОГРАФИЈА

БЕОГРАД2018

РАДМИЛА ВАСИЋ

БОЈАНА ЧУЧКОВИЋ

УРЕДНИЦЕ

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ – ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ

БиблиотекаЗБОРНИЦИ

ИДЕНТИТЕТСКИ ПРЕОБРАЖАЈ СРБИЈЕ

ПРИЛОЗИ ПРОЈЕКТУ 2017 –КОЛЕКТИВНА МОНОГРАФИЈА

УредницеПроф. др Радмила ВасићДоц. др Бојана Чучковић

Београд 2018.

ИДЕНТИТЕТСКИ ПРЕОБРАЖАЈ СРБИЈЕПРИЛОЗИ ПРОЈЕКТУ 2017 – КОЛЕКТИВНА МОНОГРАФИЈА

УредницеПроф. др Радмила ВасићДоц. др Бојана Чучковић

ИздавачУниверзитет у Београду – Правни факултет

Центар за издаваштво и информисање

За издавача Проф. др Зоран Мирковић, декан

Уредник библиотекеПроф. др Драган М. Митровић

Зборник је резултат истраживања у оквиру реализације пројекта„Идентитетски прображај Србије“ Правног факултета Универзитета у Београду

© Универзитет у Београду – Правни факултет, 2018.Сва права задржана. Ниједан део ове књиге не може бити репродукован, преснимаван или пре-ношен било којим средством – електронским, механичким, копирањем, снимањем или на било који други начин без претходне сагласности аутора и издавача.

www.ius.bg.ac.rs

САДРЖАЈ

ПРЕДГОВОР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

I. ТРАНЗИЦИОНЕ ПРОМЕНЕ У СРБИЈИИ ПРОЦЕС ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ

Александра ЈовановићПРОБЛЕМ ИНСТИТУЦИОНАЛНОГ РЕДЕФИНИСАЊА УУСЛОВИМА ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ И ЊЕНИХ ПРОТИВРЕЧНОСТИ . . . . . 15

II. МЕЂУНАРОДНИ И ЕВРОПСКИ СТАНДАРДИКАО ОКВИР ЗА ПРАВНИ ПРЕОБРАЖАЈ СРБИЈЕ –ПРИВАТНОПРАВНИ И ЈАВНОПРАВНИ АСПЕКТИ

Владимир ПавићОБАВЕЗА ПРЕДУЈМЉИВАЊА АРБИТРАЖНИХ ТРОШКОВА . . . . . . . . 29

Милена ЂорђевићНАЧЕЛО ПРЕВЕНЦИЈЕ ШТЕТЕ КАО НАЧИН ОГРАНИЧЕЊАОБИМА НАКНАДЕ ШТЕТЕ ЗБОГ ПОВРЕДЕ УГОВОРА О МЕЂУНАРОДНОЈ ПРОДАЈИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

Маја Лукић РадовићПРЕСУДА У СЛУЧАЈУ ПРИНГЛ 2012: ПРАВНО СРЕДСТВОНАДМОЋИ ПОЛИТИЧКЕ НАД ЕКОНОМСКОМПРИРОДОМ УНИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

Урош ЖивковићИНСТИТУТ RENVOI У МЕЂУНАРОДНОМ ПРИВАТНОМПРАВУ СРБИЈЕ ПРОБЛЕМИ ПРИМЕНЕ И ТУМАЧЕЊА . . . . . . . . . . . . 79

Бојана ТодоровићВАГАЊЕ ИЗМЕЂУ ЗАШТИТЕ ЈАВНОГ ИНТЕРЕСА И ПРАВАНА ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ ПРИМЕНАЕВРОПСКИХ СТАНДАРДА У ПРАВУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ. . . . . . . . . . . 89

Андријана МишовићУТИЦАЈ ИНДИВИДУАЛНЕ ОДГОВОРНОСТИ ЗА МЕЂУНАРОДНА КРИВИЧНА ДЕЛА НА МЕЂУНАРОДНУ ОДГОВОРНОСТ ДРЖАВЕ. . . . 119

6 Идентитетски преображај Србије

Андреа НиколићПОСЛЕДИЦЕ НЕМОГУЋНОСТИ УТВРЂИВАЊА САДРЖИНЕМЕРОДАВНОГ СТРАНОГ ПРАВА У СУДСКИМ ПОСТУПЦИМАСА ЕЛЕМЕНТОМ ИНОСТРАНОСТИ DE LEGE LATA ИDE LEGE FERENDA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137

III. ИЗМЕНЕ СРПСКОГ ЗАКОНСКОГ ОКВИРА

Слободан И. ПановРАЗВОД БРАКА: ПРАВНОСОЦИОЛОШКИ ПРОФИЛУ ЕВРОПИ И СРБИЈИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159

Далибор ЂукићИЗАЗОВИ РЕГУЛИСАЊА ПРАВНОГ ПОЛОЖАЈА ВЕРСКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА ТОКОМ ЗАМРЗНУТИХ КОНФЛИКАТА . . . . . . . . . . . . 181

Драган ПавићЗАКУП ПОСЛОВНОГ ПРОСТОРА У СРПСКОМ ПРАВУ . . . . . . . . . . . . . . 197

Новак ВујичићО ПРЕРАДИ ПРИМЕРКА АУТОРСКОГ ДЕЛА АРХИТЕКТУРЕ . . . . . . . . 209

Никола ИлићИНДИКАТОРИ ВРЕДНОСТИ ПАТЕНТА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229

IV. КРИВИЧНОПРАВНИ И КРИМИНОЛОШКИАСПЕКТИ ИДЕНТИТЕТСКОГ ПРЕОБРАЖАЈА СРБИЈЕ

Наталија ЛукићКАЗНЕНА ПОЛИТИКА ПРЕМА ЖЕНАМА ТЕОРИЈСКААНАЛИЗА И СТАЊЕ У СРБИЈИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243

Ивана МиљушТРАГАЊЕ ЗА ИСТИНОМ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ . . . . . . . . . . . . . . 259

Бојана СтанковићНАЧЕЛО ОПОРТУНИТЕТА КРИВИЧНОГ ГОЊЕЊА НОРМАТИВНИ И ПРАКТИЧНИ АСПЕКТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277

Никола ВујичићСАОБРАЋАЈНИ КРИМИНАЛИТЕТ КРИМИНОЛОШКИАСПЕКТИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297

Садржај 7

V. ПРАВНО НАСЛЕЂЕ ИИДЕНТИТЕТСКИ ПРЕОБРАЖАЈ СРБИЈЕ

Мирјана СтефановскиЗАСНИВАЊЕ КНЕЖЕВСКЕ ВЛАСТИ У СВЕТЛУ ИЗВОРА ИЗВРЕМЕНА ПРВЕ ВЛАДЕ КНЕЗА МИЛОША . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 317

Андреја КатанчевићСТИЦАЊЕ СВОЈИНЕ ПРЕКО ЗАЈЕДНИЧКОГ РОБА . . . . . . . . . . . . . . . . . 333

Душан РакитићПОУКЕ ЗА УЈЕДИЊЕЊЕ ЕВРОПЕ ИЗ МЕЂУРАТНОГ ПЕРИОДА:БРИЈАНОВ ПРОЈЕКАТ ФЕДЕРАЛНЕ ЕВРОПЕ И КРАЉЕВИНА СРБА,ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА КРАЉЕВИНА ЈУГОСЛАВИЈА . . . . . . . . . . . . . 347

VI. ДОПРИНОС ТЕОРИЈЕ И СОЦИОЛОГИЈЕ ПРАВА

Валерија ДабетићГАЛИГАНОВА ПЕРЦЕПЦИЈА ХАРТОВЕ ТЕОРИЈЕДРУШТВЕНИХ ПРАВИЛА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 359

VII. ПРЕВОДИ

Јадранка МешићДА ЛИ СУ РАДНА ПРАВА ЉУДСКА ПРАВА? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 377

VIII. СТУДЕНТСКИ РАДОВИ

Александар ГрбићСВОЈИНА У ЛОКОВОЈ И ХЕГЕЛОВОЈ ТЕОРИЈИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 401

Лука ЈурићКЕЛСЕНОВА ТЕОРИЈА ПРАВНОГ ТУМАЧЕЊА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 419

Николија НедељковићКОНСТИТУЦИОНАЛИЗАЦИЈА ЕУТАНАЗИЈЕ ARGUMENTUMPRO ET CONTRA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 463

ПРЕДГОВОР

Пред читаоцима се налазе резултати истраживања спроведених 2017. го-дине у оквиру стратешког пројекта Правног факултета Универзитета у Бео-граду под називом Идентитетски преображај Србије.

Као сталан и континуиран процес који подразумева промену из постојећег у жељено стање, преображај у правним, економским, политиколошким, соци-олошким, историјским и другим елементима идентитета Републике Србије нужно је држати под будним оком стручне јавности. И то из два разлога. С једне стране, други процеси, појаве и фактори могу остварити одлучујући утицај на поменуте елементе идентитета Србије и тиме потпуно онемогући-ти или бар значајно отежати постизање очекиваних промена. С друге стране, постојећи правни оквир Републике Србије, али и планирани правци његовог реформисања, иако начелно добри, могу у пракси довести до другачијих, чес-то неприхватљивих резултата, а тиме и до негативних тенденција у идентитет-ском преображају Србије.

Радови који су објављени у овогодишњем зборнику стога нуде јасне од-говоре и конкретна решења за два уочена проблема. У једној групи радова аутори настоје да идентификују факторе који се налазе изван позитивног за-конског оквира али који поседују способност да на њега значајно утичу. Друга група радова посвећена је, пак, важећим законским решењима и нуди предло-ге за њихово реформисање са циљем да се постигне ефикаснија правна заш-тита. Резултати истраживања тиме осветљавају пут за даље правце мењања не само правног поретка Републике Србије већ и самог њеног идентитета.

Зборник је подељен у осам тематских целина.Утицај процеса глобализације на транзиционе промене у Републици Ср-

бији предмет је разматрања у првом делу зборника. Промене које транзиција и европске интеграције Србије собом носе посматрају се као саставни део ши-рих глобализацијских процеса који не морају нужно имати негативне ефекте. Напротив, глобализација може послужити и као подстрек за редефинисање институција са циљем економског раста Републике Србије, али и ефикаснијег управљања другим проблемима са којима се наше друштво суочава.

Највећи број радова сврстан је у другу целину. У њима се анализира ево-луција правног система Републике Србије посредством норми међународног приватног, међународног јавног, али и права Европске уније. Као саставни део правног поретка Републике Србије, који се, по слову самог Устава, нала-зи изнад закона и других општих аката, потврђени међународни уговори и

10 Радмила Васић, Бојана Чучковић

општеприхваћена правила међународног права чине не само природан и ло-гичан већ и обавезан оквир за правни преображај Србије. Примена домаћих норми без осврта на правила и стандарде међународног права јесте могућа, али не и правилна. Штавише, Устав Републике Србије прописује и обавезу праћења и позивања на праксу међународних институција које врше надзор над применом људских права, између осталих, Европског суда за људска пра-ва. С обзиром на чињеницу да Суд правде Европске уније не спада у међу-народне институције из члана 18 Устава, органи Републике Србије још увек немају обавезу да тумаче национално законодавство у складу са праксом Суда правде Европске уније. Ипак, као држава кандидат за пријем у чланство у ту регионалну међународну организацију, Република Србија има обавезу да на-стави са даљим преображајем свог законодавства и праксе надлежних органа како би се оно потпуно ускладило са правним тековинама Европске уније. Ра-дови аутора који чине ову целину управо указују на правце даљег правног и идентитетског преображаја Републике Србије као уговорнице великог броја значајних међународних мултилатералних и билатералних уговора, али и подсећају на то да поступање и пропусти надлежних органа подлежу контро-ли међународних механизама за надзор над њиховим извршењем.

Измене српског законског оквира предмет су разматрања у трећем делу зборника. У процесу приступања Европској унији, Република Србија чини од-говарајуће напоре да своје законодавство и праксу надлежних органа ускла-ди са европским стандардима. Међутим, од пресудног је значаја проучавање ефеката које је начин регулисања извесних правних института имао у упоред-ном праву, нарочито у државама које већ имају статус чланица Европске уније. Радовима који су садржани у овом одељку, мада пружају продубљену анализу важних института који припадају различитим областима права, својствено је то што конкретне предлоге за измену важећих прописа заснивају на лекција-ма које можемо научити из искустава и грешака других, што би правни пре-ображај Србије учинило не само једноставнијим већ и ефикаснијим.

Промена правног идентитета Србије не мора нужно почивати на из-мени законског оквира. Преображај се може одиграти на суптилније и мање формалне начине – променама у поступању самих надлежних органа. Такав аспект преображаја правног идентитета Републике Србије проучен је у ра-довима који истражују његове криминолошке, кривичноправне и кривич-нопроцесне аспекте. Анализа нормативних али и практичних елемената реле-вантних одредаба кривичног законодавства, уз критички осврт и поређење са упоредноправним решењима из региона, пружа смернице за даље поступање надлежних органа, нарочито у проналажењу начина да се примери лоше прак-се отклоне или бар сведу на најмању могућу меру.

Правно наслеђе, као и социологија и теорија права, значајни су за разу-мевање и тумачење промена у идентитету Србије чији смо сведоци, те пред-стављају предмет разматрања посебних делова зборника. У радовима који се баве историјскоправним аспектом идентитетског преображаја Србије анали-зирају се прошли догађаји, начин на који су поједини правни институти били

Предговор 11

уређени током историје, те да ли и како утичу на промену идентитета Србије који се одиграва у садашњем тренутку, али истовремено се нуде корисне лек-ције за време које долази. С друге стране, целина посвећена доприносу со-циологије и теорије права садржи разматрања о појединцима као деловима различитих социјалних сфера које представљају окружење у коме грађани и представници власти долазе у додир са правом. Кроз социјалне сфере усме-рава се појединчев суд и о постојећим и о предложеним правним решењи-ма, али оне уједно одсликавају сву различитост тих мишљења јер припадници разних социјалних сфера не морају посматрати право из исте перспективе, а самим тим ни имати сличне погледе на пожељне правце преображаја правног идентитета државе.

Посебан, претпоследњи део зборника садржи превод чланка „Да ли су радна права људска права“ ауторке Вирџиније Мантувалу, који је објављен у часопису European Labour Law Journal. Чланак постављено питање анали-зира путем три различита приступа. Први је позитивистички и своди се на став да се нека група права сматра људским правима уколико су она као так-ва призната одређеним међународним уговорима. Други приступ је инстру-менталан, својствен теоретичарима радног права, и посматра последице ко-ришћења стратегија као што су парница или активности цивилног друштва које промовишу радна права као људска. Трећи приступ питању да ли су рад-на права људска права нормативне је природе, њиме се испитује шта је људ-ско право и оцењује, сходно датој дефиницији, да ли су одређена радна права људска права.

Последњи део зборника чине радови студената. У питању су текстови представљени на Четвртој конференцији из теорије и филозофије права, која је одржана на Правном факултету Универзитета у Београду у децембру 2017. године. Објављивањем најуспешнијих радова својих студената, Правни фа-култет настоји да додатно утиче на процес стварања одговорног грађанског и демократског друштва. Осим тога, благовремено мотивисање студената за предано проучавање проблема који се јављају у примени права не само што унапређује њихову способност за аналитичко и критичко мишљење и из-градњу правне аргументације, већ и доприноси формирању будућих правни-ка, теоретичара и практичара, који ће сасвим сигурно постати иницијатори и творци даљих, надамо се, позитивних промена у правном идентитету Репу-блике Србије.

Београд, април 2018. Проф. др Радмила ВасићДоц. др Бојана Чучковић

I. ТРАНЗИЦИОНЕ ПРОМЕНЕ У СРБИЈИ И ПРОЦЕС

ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ

Др Александра Јовановић*

ПРОБЛЕМ ИНСТИТУЦИОНАЛНОГ РЕДЕФИНИСАЊА У УСЛОВИМА ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ

И ЊЕНИХ ПРОТИВРЕЧНОСТИ

У раду се испитује проблем превазилажења противречности глобали-зације разумевањем њене повезаности са економским и политичким ин-ституцијама, генерално и у Србији. Економски раст и технички прогрес, интегрисаност социјалних процеса и побољшање економског благостања великог броја људи позитивни су ефекти глобализације. Они иду насупрот негативним ефектима, који се огледају у неравномерном економском расту, еколошким проблемима, протекционизму, изолационизму, национализму, ксенофобији, популизму, политичкој нестабилности. Транзиционе проме-не у Србији и евроинтеграције интегрални су део глобализацијских процеса који су захтевали институционално редефинисање са циљем подстицања, пре свега, економског раста и развоја. Негативни социјални екстерни ефек-ти, односно трошкови глобализације, стварају поделе између заговорника тржишта и заговорника државне интервенције, али и нови феномен који се огледа у томе да људи све снажније паралелно исказују неповерење и према слободном тржишту и према исходима државне интервенције. Управо зато аутор указује на то да глобализација даје нове подстицаје да се редефинишу институције како би се уредилo управљање проблемима у друштву које про-лази кроз фазе развоја које је донела глобализација. То уређење подразумева редуковање трансакционих трошкова.

Кључне речи: Противречности глобализације. – Институционално редефини-сање. – Институционално неповерење. – Глобалнo управљање. – Трансакциони трошкови глобализације.

* Аутор је редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду, [email protected].

16 Александра Јовановић

1. ПРОТИВРЕЧНОСТИ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ

Глобализација се уобичајено дефинише као повезаност и обједињавање економских процеса региона, држава и света. У најширем смислу, глобали-зација је ширење и повезивање свих тржишта, интегрисање националних економија, отварање за сарадњу и деловање пре свега у економској и техно-лошкој сфери, али и у свим осталим облицима социјалне интеракције – ин-формационе, културне, и то независно од припадности државама, регионима, културама. Она се базично заснива на отклањању баријера – институционал-них, правних, политичких, економских, културних и идентитетских – тржиш-ној размени, због чега се поставља питање њеног односа према суверености националних држава. Глобализација је процес хомогенизације света, упркос тренутним отказима које су исказали Brexit, нови протекционизам Сједиње-них Америчких Држава, резултати референдума у Каталонији.

Глобализација је још један историјски тест који потврђује везу економског раста са институционалним развојем и који по својој суштини редефинише алокацију својинских права у процесу економске глобализације. Економска анализа институција полази од англосаксонског концепта својинских права и става да глобализација мења положај економских субјеката и положај свих учесника у социјалним интеракцијама, па дакле и њихова својинска права.1 Та веза захтева политекономску анализу и, у њеном оквиру, анализу хармониза-ције и унификације прописа, посебно у односу на улогу националних држава у тражењу нових модела економског раста и развоја који се нужно неће засни-вати на протекционизму ни изолационизму. Наиме, нема глобалне државе, па је глобализација неуправљива, а ипак постоји „тражња“ за „институционали-зовањем регулаторних механизама на светском нивоу и управљачком актив-ношћу да се очува добробит“.2 Такви захтеви се могу разумети само у контекс-ту међународних преговора и споразума које примењују националне државе. Постоје и захтеви да се формулишу институције које управљају и обуздавају, односно кроте глобализацију. Међутим, протекционизам и изолационизам (за којима расте тражња) не заустављају глобализацију већ је само успоравају. Емпиријско искуство постојања негативних социјалних екстерних ефеката глобализације (о чему су усаглашени ставови) објашњава се различитим узро-цима, а из тих објашњења следе различите политичкоекономске импликације које показују да глобализација не значи свемоћ тржишта.

На крају, институционално редефинисање које прати глобализацијске промене у економији, политици и правној регулативи само је специјализова-ни продукт који произилази из редефинисања својинских права и редуковања

1 Англосаксонски концепт својинских права обухвата својину и друга имовинска права – стварна права, потраживања, интелектуалну својину итд., па чак под појмом својинских права у најширем смислу подразумева и људска права као специјалну врсту својинских права.

2 О анализи потребе да се институционализује регулација глобализацијских процеса и исхо да на светском нивоу вид. Љ. Маџар, „Сјај и одсјај глобализације“, Глобализација и изолационизам (ур. В. Вукотић et al.), Центар за економска истраживања Института друштвених наука, Београд 2017, 33.

Проблем институционалног редефинисања у условима глобализације 17

трансакционих трошкова размене у глобализованој економији. Интернализа-ција екстерних ефеката – позитивних или негативних – институционалним редефинисањем одговор је на нове или промењене екстерне трошкове до којих је довела глобализација.

2. ГЛОБАЛИЗАЦИЈА – ПОЗИТИВНАИ НЕГАТИВНА КОНОТАЦИЈА

Данас је популарно бити антиглобалиста. Зато уз ризик дисквалифика-ције, без улажења у све димензије и аспекте глобализације као феномена који је увек пратио економске и социјалне процесе, а који данас представља фено-мен који их доминантно обележава, наглашавам позитивне стране глобализа-ције и у глобализацији видим позитиван процес.3

Глобализација је генерално позитиван феномен јер упркос негативним социјалним екстерним ефектима обезбеђује социјалну добробит – економски раст и технички прогрес, увећање благостања великог броја људи и интегри-саност социјалних процеса. Промена технологије, преференција и релативног односа цена подстиче глобализацију и истовремено је продукт глобализације тако да глобализација подразумева редефинисање својинских права, односно редефинисање институција. Глобализацију, која природно иде руку под руку са економским слободама и тржиштем, прате и последице као што су нерав-номеран економски раст, неравномерна расподела доходака и богатства и еко-лошки проблеми који изазивају реакцију у форми колатералних негативних појава као што су економско затварање, протекционизем, па чак и изолацио-низам националних привреда и држава. И у осталим социјалним сферама супротстављање глобализацији се исказује као национализам, ксенофобија, популизам, политичка нестабилност. Транзиционе промене у Србији и ев-роинтеграције део су глобализацијских процеса који су захтевали институ-ционално редефинисање са циљем подстицања, пре свега, економског раста и развоја. С друге стране, негативни социјални ефекти, односно трошкови гло-бализације, у економској сфери стварају разлике и поделе између заговорника тржишта и заговорника државне интервенције, али и нови феномен који се огледа у томе да људи све снажније истовремено исказују институционално неповерење и према слободном тржишту и према исходима државне интер-венције. У таквим околностима и тржиште и држава се схватају као механи-зми који не решавају економске и социјалне проблеме.

Проблеми глобализације су мултидисциплинарног карактера јер се глоба-лизација захваљујући модерним информационим технологијама прелама преко свих области људских активности. Зато та тема захтева истраживања која боље објашњавају противречности које изазива глобализација (технички прогрес, економски раст и увећање благостања великог броја људи насупрот неравно-мерном економском расту, еколошким проблемима, протекционизму, изола-ционизму, национализму, ксенофобији, популизму, политичкој нестабилности)

3 J. Bhagwati, In Defense of Globalization, Oxford University Press, New York 2007. Зa супротно, бид. J. E. Stiglitz, Globalization and its Discontents, W. W. Norton & Co, New York 2002.


и њиховом превазилажењу разумевањем њене повезаности са економским и по-литичким институцијама, генерално и у Србији. Наиме, критичари глобализа-ције те противречности традиционално приписују тржишној неефикасности и процесима економске дерегулације, због којих захтевају још снажнију државну интервенцију (пре свега интервенцију којом се успостављају баријере слободној размени). Залагање за такву политику подразумева повлађивање специјалним (лево или десно оријентисаним) интересним групама, и то путем правне регу-лативе, што повлачи питање усклађености таквих акција са владавином права, али и питање увећања улоге државе и јавне потрошње.

3. ГЛОБАЛИЗАЦИЈА КАО ПРОДУКТТЕОРИЈЕ И ПРАКСЕ НЕОЛИБЕРАЛИЗМА

Противречности глобализације су још један повод за традиционално супротстављање тржишног либерализма и државног интервенционизма (у различитим облицима), што је дежурна тема сваког ширег, односно мултиди-мензионалног контекста економске анализе. Политекономска основа глобали-зације методолошки се заснива на индивидуалној слободи и фундаменталној улози тржишта у социјалним процесима. У томе, дакле, неолибералина фило-зофија јесте теоријска основа глобализације. Међутим, неолиберална филозо-фија не може да се окривљује за економски национализам, протекционизам и изолационизам, који су реакција на глобализацију. У суштини, на делу има-мо деловање две супротстављене филозофије у процесу тржишно-државног, односно политичко-тајкунског и политичко-популистичког повезивања, што све заједно образује деформисано тржиште за које се неолиберализам ника-ко не залаже.4 Таквој спрези интересних група, која продукује негативне еко-номске и социјалне последице, приписује се неолиберални карактер иако так-ва квалификација нема смисла. Наиме, постојање спреге држава – тржиште – моћне корпорације објашњено је као нови практично-политички облик нео-либерализма, који је различит од свог теоријског пандана.

Полазећи од ставова да је глобализација генерално позитиван феномен (који, упркос томе што постоје негативни социјални екстерни ефекти, обез-беђује економски раст), да промена технологије, преференција и релативног односа цена подстиче глобализацију и истовремено је продукт глобализације, да глобализација подразумева редефинисање својинских права, односно ре-дефинисање институција, и да доводи до отпора новим економским инсти-туцијама и економском поретку, у раду се разматра да ли се отпори глоба-лизацији могу савладати формулисањем институционалног решења које доприноси социјалној подношљивости негативних ефеката које глобализа-ција генерише. Односно, питање је да ли блага интервенција екстрактивно--редистрибутивним институцијама може да амортизује противречности и

4 Вид. А. Јовановић, „Неолиберализам, антилиберализам и економска транзиција Србије“, Демократска транзиција Србије: (ре)капитулација првих 25 година (ур. Б. Вранић, Г. Дајо-вић), Правни факултет Универзитета у Београду – Центар за издаваштво и информисање и Службени гласник, 2016, 88.


отпоре глобализацији а да истовремено не истисне инклузивне институције које расподелу заснивају на индивидуалној продуктивности и које су осно-ва економског раста. Проблем је у томе што екстрактивно-дистрибутивне институције, омогућавајући политички надмоћним мањинама да учествују у прерасподели доходака, воде економској стагнацији и сиромаштву у многим земљама у којима доминирају. На тај начин постављено питање садржи и мо-гућност тражења и формулисања компромисног решења које ће подржавати глобализацију по цену неких уступака интервенционизму.

Историја показује да је глобализација неминован процес који је одвек постојао у различитим облицима и манифестацијама и са различитом брзи-ном напредовања. Неминовност се огледа у непрестаној комуникацији и пре-носу знања, економском, политичком, правном, културолошком повезивању, економским и глобалним миграцијама. Трошкови за заустављање тог процеса били би недвосмислено већи од користи, што потврђују трошкови које на-мећу протекционизам и, шире, изолационизам. Управо се зато у раду доказује да глобализација даје нове подстицаје да се редефинишу институције, односно реалоцирају својинска права како би се уредили проблеми у друштву које пролази кроз нове фазе развоја које је донела глобализација. Глобализација не почива на акцијама бездушних, похлепних и неморалних економских субјека-та јер се у суштини свака економска активност одвија као избор рационалних актера под институционалним ограничењима – правним, обичајним или мо-ралним. Управо таква популистичка реторика и са леве и са десне, конзерва-тивне стране идеолошког спектра представља велики изазов глобализацији и превазилажењу њених противречности. Оба популизма занемарују економ ску логику и цену која се плаћа због спречавања и заустављања глобализације.5 Спрега различитих интересних група са државом нарушава тржишне процесе и конкуренцију јер обезбеђује заштиту од тржишта и подстиче рентоносне активности са циљем постизања одговарајућих регулаторних и редистрибу-тивних исхода.6 Такве активности и њихови исходи противрече глобализа-цији и њеним позитивним ефектима.

3.1. Популизам и глобализацијаОпшта је сагласност да постоје негативни социјални екстерни ефекти гло-

бализације, али су другачија објашњења узрока тих ефеката и тиме су раз-личите и економско-политичке препоруке које се изводе из тих објашњења. Занимљиво је да и лево и десно оријентисани популизам види зло у глоба-лизацији и противи јој се. Различито схватање узрока негативних последи-ца глобализације води различитим препорукама, које се крећу од препору-чивања благих компромисних решења до заговарања снажних екстремних

5 Вид. P. B. Boettke, „Rebuilding the Liberal Project“, Policy 4/2017–2018, 25, https://www.cis.org.au/app/uploads/2017/ 12/33–4-boettke-peter.pdf, 15. децембар 2017. Чланак се бави социјал-ним користима од либерализма, али и глобализоване економије и света и начинима како да се оне очувају, док теоријско противљење глобализацији види у лошем економском ре-зоновању.

6 Вид. А. Јовановић, 87.


интервенционистичких решења. Заговорници благих интервенција су свесни да су „неке политике управљене на заштиту добробити појединих делова ста-новништва непосредно (су) супротстављене и противне стандардним еко-номским пропозицијама које артикулишу претпоставке за ефикасност“, али да дугорочно неке социјалне политике могу да ублаже друштвена ограничења за глобализацију и да се, у крајњој линији, испоље као економски пожељни јер иду насупрот популистичких, изолационистичких, протекционистичких, националистичких решења која могу зауставити економски раст.7 С друге стране, заговорници екстремне државне интервенције приписују филозофији и пракси неолиберализма кривицу за глобализацију, односно за њене нега-тивне ефекте. Антилиберално упориште се, дакле, заснива на ставу да све што је лоше може да се објасни неолиберализмом.8 Они који неолиберализму при-писују кривицу за негативне последице глобализације, полазе од тога да су не-олиберали криви за смањење улоге државе иако се у суштини улога државе не смањује – ни по обиму ни по снази. Раст улоге државе најбоље потврђује раст њеног учешћа у расподели БДП-а.9 Што се тиче улоге државе у условима гло-бализације, неолиберали сматрају да се држава није уздржавала од интервен-ције и да, напротив, помаже корпоративни сектор који не би опстао да нема државну заштите, да популистички врши редистрибуцију и да тако својом интервенцијом ораничава економске слободе и бира добитнике и губитнике глобализације. С друге стране, лево оријентисани антилиберали сматрају да држава треба снажније да интервенише како би заштитила губитнике, а десни популисти да интервенција треба да буде усмерена тако да појединим послов-ним интересним групама обезбеди протекционистичке мере. Парадоксално је да и леви и десни популизам не виде да се пратећи негативни ефекти глобали-зације не могу лечити рецептом који нуде – а нуде све снажнију интервенцију, протекционизам и затварање.

4. ПОСТОЈЕЋИ ИЗАЗОВИИНСТИТУЦИОНАЛНОГ РЕДЕФИНИСАЊА

Глобализација тестира и потврђује везу између институционалног ре-дефинисања својинских права и економског раста, што треба политеконом-ски анализирати, а посебно питање хармонизације и унификације прописа и

7 Љ. Маџар, 21.8 Таквом критиком се у суштини ништа не објашњава. „У земљама у којима се тај назив (нео-

либерализам, А. Ј.) рутински користи, он има релативно јасно значење. Мисли се на полити-ке госпође Тачер и господина Регана и њихових партијских и непартијских следбеника. Реч је о прилично јасно одређеним и циљевима и мерама, услед чега је могуће и мерити њихове домете и оценити им успешност. Такође, уколико је реч о теоријама, бар онима које се могу доследно формулисати, њима се могу изнети приговори како за конзистентност тако и за истинитост и релевантност. Те су расправе, наравно, изузетно корисне за развој друштвене науке.“ Вид. Владимир Глигоров, „Друштвене науке“, Нови магазин, http://www.novimagazin.rs/stav/vladimir-gligorov-drustvene-nauke, 6. новембар 2017.

9 О расту учешћа државе у расподели БДП у условима тражења прерасподеле и јачања др-жаве благостања, вид. М. Прокопијевић, „Либерални и државни капитализам“, Економске идеје и пракса 16–17/2015, 7–12.


нове улоге националних држава у тражењу новог (нових) модела економског развоја који се неће заснивати на протекционизму, изолационизму, односно интервенционизму него на тржишним трансакцијама у којима ће њихови учесници остваривати користи. То за класичну политичку економију подразу-мева нетехнички економски модел заснован на институцијама које подржа-вају социјалну кооперацију на основу које се ствара економско благостање у чијој расподели учествује све већи број људи, који, дакле, укључује моралне консидерације.10 Према томе, отворено тржиште треба да буде подржано ин-ституционалним оквиром који ствара подстицаје за економску и сваку другу кооперацију. Међутим, дешава се супротно, све је више државних интервен-ционистичких програма вођених бирократском руком који не помажу онима у чију су корист установљени.11 Урушава се систем уговорних односа на којима почива тржиште и успоставља се спрега привилегованих интересних група и државе. Критика неокласичног теоријског оквира равнотеже која се успоставља конкуренцијом и кретањем капитала указује на то да у реалности слободна тр-говина не отклања трговинске неравнотеже и да ствара нестабилност, монопо-ле, неједнакост доходака, односно да не ствара тенденцију егалитарности оних који тргују.12 Зато се развијене економије, пошто су искористиле глобализа-цијске процесе, залажу за затварање и протекционизам па се поставља питање улоге и потребе за националном државом у неопходном послу дефинисања и заштите својинских права. У том контексту важно је и питање конкурентских националних јурисдикција. Заштита од тржишта се остварује повезаношћу корпорација са националном државом, односно администрацијом (субвенције, царине, квоте, опште су место захтева свих социјалних група – од пословне заједнице до запослених и незапослених) и захтевима губитника глобализа-ције да их национална држава заштити од тржишта, а оба захтева противрече глобализацијским процесима. Иако се глобализацијом не може управљати јер нема глобалне државе, ипак многи исказују потребу и „траже“ „институциона-лизовања регулаторних механизама на светском нивоу и управљачку актив-ност како би се очувала добробит“. Пошто је глобализација неуправљива и незаустављива, она се само може успорити националним институционалним оквирима који подижу трансакционе трошкове. Нове институције – нова гло-бализацијска правила игре нису савршена, али се мењају, еволуирају. И управо је задатак институционалних решења да редукују трансакционе трошкове и омогуће кооперацију која увећава друштвени вишак за све учеснике глобали-зацијских процеса. У том смислу, циљ националних политика би требало да буде да обезбеде отвореност економија и што ниже трансакционе трошкове за економску кооперацију у међународној размени.

Историја доказује неминовност и незаустављивост глобализације сталним демонстрирањем различитих начина на које се свет повезује – од технолошког

10 Вид. P. B. Boettke, 28.11 Не само да расте регулаторна држава, него расте и бирократска држава и тражња да екс-

перти одређују институционални дизајн. Вид. P. B. Boettke, 29–30.12 К. Јосифидис, А. Лошонц, „Глобализација: Парадокси отворености и затворености“, Глоба-

лизација и изолационизам (ур. В. Вукотић et al.), Центар за економска истраживања Ин-ститута друштвених наука, Београд 2017, 202.


трансфера и дисеминације знања, економског, политичког, правног, културо-лошког, институционалног повезивања и хармонизације до економских мигра-ција и глобалних миграција. Трошкови заустављања глобализације су високи – то се види из трошкова које ће глобалном економском повезивању доне-ти протекционизам и, шире, изолационизам. Противници глобализације не увиђају да економски национализам и изолационизам имају мултипликативно негативно дугорочно дејство, а не само позитивне стране које се на први по-глед могу учинити разлогом за интервенцију. То је зато што глобализација не настаје из свемоћи тржишта него из природе и карактера људских економских односа и економске рационалности економских субјеката. Тржиште је једно, не трпи баријере којима га државе омеђавају. Насупрот затварању и омеђавању тржишта, глобализација одстрањује баријере и отвара тржиште.

4.1. Србија у процесима глобализацијеи институционалног редефинисања

Транзиционе промене у Србији и евроинтеграције део су глобализа-цијских процеса који су захтевали институционално редефинисање Србије са циљем да се подстакну економски раст и развој. Зато је место Србије у глобалним економским кретањима, пре свега, одређено процесима економс-ке и правне хармонизације заснованим на подстицању тржишне економије. С друге стране делују и истовремени процеси успостављања окошталог би-рократизованог државног интервенционизма карактеристичног за Европску унију (ЕУ). Глобализација је и у чланицама ЕУ покренула национализам, про-текционизам, дискримнаторске односе и ксенофобију. Нема глобалног интер-венционизма, али му је на широком географском простору институционал-но најсличнија интервенција ЕУ. Наиме, логика глобализације се заснива на отклањању баријера размени и креирању униформних или хармонизованих правила игре, што јесте битна карактеристика ЕУ. Из интеграција произилази и стварање идентитета, вредности, културе ЕУ. С друге стране, негативни со-цијални ефекти, односно трошкови транзиције и глобализације, у економској сфери изазивају поделе између заговорника тржишта и заговорника државне интервенције, због чега би требало емпиријски испитати колико је у Србији поверење, односно колико је неповерење и према слободном тржишту и пре-ма исходима државне интервенције у погледу способности тих иституција да решавају економске и социјалне проблеме.

5. МОГУЋИ ОДГОВОРИ НА ИНСТИТУЦИОНАЛНЕИЗАЗОВЕ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ

Глобализација се, захваљујући модерним информационим технологијама, прелама преко свих области људских активности, што захтева мултидисци-плинарни приступ истраживањима која воде бољем објашњењу и превази-лажењу противречности које изазива глобализација. Полазећи од теоријско--методолошког оквира неоинституционалне економије, у раду се указује на


проблеме институционалног редефинисања економских интеракција у усло-вима противречности глобализације, којима би се могле ублажити или неу-тралисати поменуте противречности.

Глобализација има типично политекономску димензију јер увек покреће питање односа политике и економије, као и питање националних држава и њи-хових политика у решавању проблема економске ефикасности и дистрибутив-не правде, односно у одређивању добитника и губитника глобализације. Поли-текономска димензија је битна за разумевање односа индивидуалних слобода, тржишта и економске ефикасности на којима почива глобализација света, с једне стране, и државне интервенције, с друге стране, која се преовлађујуће национално исказује, институционализује и примењује. Државна интервен-ција се ослања или на снагу тајкунско-монополских интересних група и (или) на популистичке економско-политичке мере у сврхе савлађивања отпора гу-битника приватизације. Тај противречан однос отвара питање да ли слобод-но тржиште, конкуренција и предузетништво воде ка потпуној интеграцији у процесу глобализације или спрези државе са корпорацијима и (или) другим интересним групама – спрези која ствара економске дисторзије и која урушава тржишне процесе.13 Видимо технички прогрес, развој трговине, транснацио-налне корпорације, нову корпоративну културу, економски раст, смањење јаза између националних економија, али и негативне последице – кризе се глоба-лизују, расподела је неравномерна, расте неједнакост доходака и богатства, ви-димо еколошке промене, мигранте без посла, протекционизам, изолационизам (фашизам, нацизам, антисемитизам), политичку нестабилност.14

Негативни ефекти глобализације постављају нас на терен политике и покрећу питања институционалног (пре)уређења, односно редефинисања или прераспоређивања својинских права над ретким ресурсима. Дакле, ин-ституционално редефинисање има задатак да превенира или умањи негатив-не екстерне ефекте, и то пре свега да олакша положај губитника, а тиме и да умањи штете од протекционизма и изолационизма. Тржиште и његово ши-рење представљају институционалну основу глобализације. Међутим, осим (нео)либералних, процес глобализације прате и антилибералне димензије и зато постоји потреба да се институције (својинска права) редефинишу да би се наставили позитивни ефекти глобализацијских процеса и неутралисали њихови негативни ефекти. Реч је о процесима институционализације који су дугорочни и који су најбољи емпиријски тест који упорно и конзистент-но доказује улогу и значај тржишта, односно значај његовог ослобађања од правних и административних баријера за привредни раст.15 Институционал-

13 А. Јовановић, 86–89.14 Б. Милановић, Глобалне неједнакости, Академска књига, Нови Сад 2016. Вид. И. Вујачић,

Ј. Петровић Вујачић „Изолационизам као илузија – могуће последице новог америчког протекционизма“, Глобализација и изолационизам (ур. В. Вукотић et al.), Центар за еко-номска истраживања Института друштвених наука, Београд 2017, 131.

15 Вид. S. Daga, „Antidote to Poverty: Economic Freedom, Not Government Dependancy“, 2014 Index of Economic Freedom, Heritage Foundation, 2014, http://www.heritage.org/index/pdf/2014/book/index_2014.pdf, 10. октобар 2017.


но редефинисање у процесима глобализације типично прати избор или наме-тање институција различитог квалитета, што значи да остаје подела на инклу-зивне (институције које успостављају симетрију расподеле са индивидуалном продуктивношћу, редукују могућност експлоатације и подржавају економски раст јер омогућавају да велики број људи учествује у доношењу одлука и уп-рављању економским процесима) и екстрактивне институције (редистрибу-тивне институције које подржавају одређене интересне групе, експлоатацију, стагнацију, сиромаштво).16 Леви и десни популисти негативне последице гло-бализације приписују кризи тржишта и дају поверење државној интервенцији која лако, у спрези и на основу притисака интересних група, ствара екстрак-тивне институције.17 Поверење се, међутим гради на инклузивним институ-цијама, које, између осталог, неутралишу негативне социјалне екстерне ефек-те који су колатерални продукт глобализацијских процеса ширења тржишта и економског раста.18

Проблем је адекватна институционализација, али и имплементација по-тенцијално промењеног распореда својинских права у условима популистич-ко-државно-пословно/тајкунских коалиција када корист од глобализације није одређена искључиво тржишним процесима него снагама појединих ко-алиција. Зато се поставља питање у чијем се интересу успоставља глобализа-ција, односно хомогенизација.19 Занимљиво је да и леви и десни популисти сматрају да је тржиште полуга која покреће негативне социјалне ефекте, а да државна интервенција, обликована снагама појединих коалиција и попу-лизмом, не утиче на њихово стварање и зато захтевају све више и све снаж-нију интервенцију.

6. ИЗАЗОВИ ИНСТИТУЦИОНАЛНОГРЕДЕФИНИСАЊА СУ НА ПОЛИТИЧКОМ ТЕРЕНУ

На крају, противречности глобализације нас стављају пред питање каква је улога државе у институционализацији глобализацијских промена које омо-гућавају економски и технолошки раст, а истовремено имају и нежељене по-следице. Противречности глобализације треба представити са њиховим мул-

16 Vid. D. Acemoglu, J. A. Robinson, Why Nations Fail: The Origins of Power, Prosperity, and Poverty, Crown Publishers, New York 2012.

17 А. Јовановић, „(Нео)институционална економија, међународни извештаји о институ-ционалном напретку и структурне реформе у Србији“, Развој правног система Србије и хармонизација са правом ЕУ (ур. Р. Васић), Правни факултет Универзитета у Београду – Центар за издаваштво и информисање, 2015.

18 Могући предлог је компромисно решење којим би се ублажиле негативне последице гло-бализације. Вид. Љ. Маџар, 38.

19 Истраживања показују да већу корист од глобализације имају велике економије. Показују, такође, да се дистанца између најразвијенијих и мање развијених земаља смањује, док неједнакост унутар економија расте. Вид. П. Ђукић, „Економски национализам – институ-ционална и стварна глобализација“, Глобализација и изолационизам (ур. В. Вукотић et al.), Центар за економска истраживања Института друштвених наука, Београд 2017, 97. Вид. Б. Милановић, 118.


типликујућим последицама да би се потражило адекватно институционално решење и практично-политичко решење које неће урушити систем, а које ће ублажити негативне социјалне екстерне ефекте. Искуство показује да глоба-лизација, иако почива на слободном тржишту, не значи свемоћ тржишта. С друге стране, глобализација, упркос могућим негативним екстерним ефекти-ма, не подржава идеју о безгрешности државе у избору институција и полити-ка којима се савлађују негативне последице глобализације.

Глобализација генерише јаке политичке притиске губитника да их држава заштити од тржишта, али таква заштита се директно супротставља налазима економске теорије у погледу остваривања економске ефикасности. „Неки об-лици новог протекционизма могли би да постану трајније укорењени делови међународног економскополитичког пејзажа, а деценијама грађени и мукотр-пно реализовани услови либерализације светске привреде могли би да дођу под озбиљан знак питања.“20 Управо таква политика која означава „лева скре-тања“ ограничава тржишне процесе и може имати лоше последице не само на ефикасност него и на политичке процесе који надаље учвршћују лоше еко-номске институције. Ипак, неке политике управљене на заштиту појединих делова становништва дугорочно могу да ублаже друштвене отпоре глобали-зацији и коначно да се покажу као економски дугорочно препоручљиви. Под утицајем таквог објашњења могућих последица, неки заговорници глобализа-ције су закључили да пожар треба гасити модификацијом глобализације у ње-ним периферним елементима како би се она учинила „социјално подношљи-вом“ и „политички проходном“.21

Треба имати у виду да изложена модификација социјалне политике која има задатак да одбрани глобализацију и економски раст од националистич-ких, популистичких, изолационистичких и протекционистичких решења управо јесте на трагу тих истих решења која излажу економију и политику опасностима заустављања економског раста. Не треба губити из вида да ин-ституциoналну основу процеса глобализације, односно размене и тржишта које су његове основне полуге, не чине савршена правила него правила која отказују, која се мењају и еволуирају. Дакле, постепено се успостављају ин-ституције које стварају основу за редуковање трансакционих трошкова, што значи савладавање отпора глобализацији, а то води све снажнијем ширењу процеса глобализације.

Институционално редефинисање које прати и истовремено усмерава гло-бализацијске процесе налази се на политичком терену, a институционалне промене у економији и промене у правној регулативи само су специјализо-вани продукт који произилази из реалокације својинских права. Наиме, со-цијални екстерни трошкови настали глобализацијом захтевају интернализа-цију екстерних ефеката путем новог институционалног редефинисања који редукује трансакционе трошкове размене као одговор на нове или промењене екстерне трошкове. Такав закључак може бити основа за формулисање зако-

20 Љ. Маџар, 31.21 Ibid., 37–38.


нодавне политике и економско-политичких мера. У раду се указује на то да глобализација ствара подстицаје за институционално редефинисање својин-ских права како би се уредили проблеми у друштву које пролази кроз нове фазе развоја које је донела глобализација. Институционално уређивање које редукује трансакционе трошкове размене повећава економско благостање. На крају, економски и технолошки раст потврђују да економско благостање, како историја показује, настаје захваљујући снази тржишта, чак и онда када га др-жава спутава различитим интервенцијама.22

Aleksandra Jovanović, PhDFull ProfessorUniversity of Belgrade Faculty of Law

GLOBALIZATION, ITS CONTRADICTIONSAND THE PROBLEM OF INSTITUTIONAL REDEFINING

Summary

The paper analyses the issue of the globalization process contradictions and its connectedness with economic and political institutions, in general and in Serbia in particular. Economic growth and technical progress, integration of social processes, welfare improvement for a large number of people as positive effects of globaliza-tion are opposed to negative effects demonstrated in inequality of economic growth, environmental problems, protectionism, isolationism, nationalism, xenophobia, populism, political instability. Serbian transition and EU integration of Serbia as integral parts of the globalization process demand institutional redefinition in order to, above all, generate incentives for economic growth and development. In regard to overcoming negative social externalities as a cost of globalization, the two cam-puses of economic thought are divided – the proponents of market coordination and the proponents of government intervention. A cost of globalization rises, the issue of a new phenomenon demonstrated in the strong distrust of people in free market on the one hand and on the other hand, a parallel, distrust of the outcome of the government interventionism. The author claims that globalization, because of the denoted institutional distrust, instigates the institutional redefinition in order to govern the problems of the society transiting through the development phases brought about by globalization. The institutional change provides for the transac-tion cost reduction.

Key words: Contradictions of globalization. – Institutional redefining. – Institutional distrust. – Global governance. – Transaction cost of globalization.

22 Вид. P. B. Boettke, 34.

II. МЕЂУНАРОДНИ И ЕВРОПСКИ СТАНДАРДИ КАО ОКВИР ЗА

ПРАВНИ ПРЕОБРАЖАЈ СРБИЈЕ –ПРИВАТНОПРАВНИ И

ЈАВНОПРАВНИ АСПЕКТИ

Др Владимир Павић*

ОБАВЕЗА ПРЕДУЈМЉИВАЊААРБИТРАЖНИХ ТРОШКОВА

У раду се разматрају правна природа обавезе предујмљивања арбитражних трошкова, расподела те обавезе међу странкама у правилницима арбитраж-них институција и последице неиспуњења такве обавезе од једне од страна-ка у спору (по правилу туженог). Рад се фокусира на последице третирања обавезе као материјалноправне, те проблемима изналажења правног основа захтева за повраћај средстава у светлу упоредноправних законских прописа и правних односа који поводом спровођења арбитражног поступка настају из-међу странака, али и између станака и (или) арбитара и арбитражне инсти-туције. У раду се анализирају упоредноправна решења тог проблема и предла-же решење које би било најприхватљивије (односно најмање неприхватљиво) у нашем праву, као и могући начин да се тежина питања релативизује у пракси.

Кључне речи: Арбитража. – Арбитражни споразум. – Трошкови. – Предујам трошкова. – Receptum arbitri. – Институционална арбитража. – Накнада штете. – Законска суброгација. – Уговор у корист трећег. – Неосновано обогаћење. – Солидарна обавеза.

Закључењем арбитражног споразума странке се обавезују једна према дру-гој да ће своје спорове из одређеног правног односа поверити арбитражи, а не државним судовима. Последицe таквог обавезивања су, осим одрицања од приступа редовним судовима1, и додатне обавезе које се по начину испуњења и последицама неиспуњења разликују од сличних обавеза у судском поступку.

* Аутор је редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду, [email protected]. Аутор се захваљује проф. др Марији Караникић Мирић (Правни факултет Универзитета у Београду) и проф. др Милошу Живковићу (Правни факултет Универзитета у Београду) на

ИДЕНТИТЕТСКИ ПРЕОБРАЖАЈ СРБИЈЕ preobrazaj...

Documents