ГОДИШЊАК - ministry of foreign affairsМИНИСТАРСТВО СПОЉНИХ ПОСЛОВА...

МИНИСТАРСТВО СПОЉНИХ ПОСЛОВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

MINISTRY OF FOREIGN AFFAIRS OF THE REPUBLIC OF SERBIA

ГОДИШЊАК

2014.

БЕОГРАД 2015.

Министарство спољних послова Републике Србије Годишњак 2014

2

САДРЖАЈ :

УВОДНА РЕЧ МИНИСТРА СПОЉНИХ ПОСЛОВА…………………………………………………..…3

ПРИПРЕМЕ ЗА ПРЕДСЕДАВАЊЕ ОЕБС-У 2015. ГОДИНЕ ..................................................................... 5

1. КОНСУЛТАЦИЈЕ ПРЕД ПРЕДСЕДАВАЊЕ ................................................................................................ 5

2. ИНТЕРНЕ ПРИПРЕМЕ ЗА ПРЕДСЕДАВАЊЕ ............................................................................................. 6

ПОПЛАВЕ У СРБИЈИ ........................................................................................................................................ 7

ИЗВЕШТАЈ О АКТИВНОСТИМА КРИЗНОГ ШТАБА ............................................................................... 7

ХРОНОЛОГИЈА АКТИВНОСТИ .................................................................................................................... 9

ПРОЦЕС ПРИСТУПАЊА ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ ...................................................................................... 17

1. У ФОКУСУ: ШТА ПРЕДСТАВЉАЈУ ПРЕГОВОРИ О ЧЛАНСТВУ У ЕУ? ........................................17

2. ПОСЕБНО ПИТАЊЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ ......................................................................................17

3. АКТИВНОСТИ МИНИСТАРСТВА СПОЉНИХ ПОСЛОВА .................................................................18

4. РЕГИОНАЛНА САРАДЊА КРОЗ РЕГИОНАЛНЕ ИНИЦИЈАТИВЕ ....................................................21

БИЛАТЕРАЛНИ ОДНОСИ ............................................................................................................................. 23

1. СУСЕДИ И ЗЕМЉЕ ЈУГОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ .......................................................................................23

2. ЕВРОПА .......................................................................................................................................................28

3. РУСИЈА И ЕВРОАЗИЈА .............................................................................................................................33

4. АЗИЈА, АУСТРАЛИЈА И ПАЦИФИК .......................................................................................................36

5. СЕВЕРНA И ЈУЖНА АМЕРИКА ..............................................................................................................41

6. АФРИКА И БЛИСКИ ИСТОК ....................................................................................................................43

МУЛТИЛАТЕРАЛНА САРАДЊА ................................................................................................................. 47

1. АКТИВНОСТИ ............................................................................................................................................47

2. ЉУДСКА ПРАВА .......................................................................................................................................50

3. ХУМАНИТАРНА ПИТАЊА ......................................................................................................................51

БЕЗБЕДНОСНА ПОЛИТИКА ........................................................................................................................ 55

ЗАЈЕДНИЧКА БЕЗБЕДНОСНА И ОДБРАМБЕНА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ И ЕУ ......................................55

САРАДЊА СРБИЈЕ И НАТО У ОКВИРУ ПРОГРАМА ПАРТНЕРСТВО ЗА МИР ................................57

КОНТРОЛА НАОРУЖАЊА ..........................................................................................................................58

КОНЗУЛАРНИ ПОСЛОВИ ............................................................................................................................. 60

У СЛУЖБИ ГРАЂАНА ..................................................................................................................................60

САРАДЊА СА СРПСКОМ ДИЈАСПОРОМ У РЕГИОНУ И СВЕТУ .........................................................62

ДИПЛОМАТСКА АКАДЕМИЈА .................................................................................................................... 64

СТРУЧНО ОБРАЗОВАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ .................................................................................................64

КУЛТУРНА САРАДЊА ................................................................................................................................... 65

ЗНАЧАЈНЕ АКТИВНОСТИ МСП И ДКП ...................................................................................................65

МЕЂУНАРОДНОПРАВНИ ПОСЛОВИ ....................................................................................................... 67

КОМИСИЈА ЗА МЕЂУНАРОДНО ХУМАНИТАРНО ПРАВО.................................................................67

ПРЕГЛЕД ПОТПИСАНИХ БИЛАТЕРАЛНИХ СПОРАЗУМА .................................................................66

ПОТПИСАНИ МЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ ..............................................................................................68

ПРИКАЗ ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНИХ ПРЕДСТАВНИШТАВА СРБИЈЕ У СВЕТУ ............ 69

~ ГОДИШЊАК ИЗРАДИО: МИНИСТАРСТВО СПОЉНИХ ПОСЛОВА – ОДСЕК ЗА ЈАВНУ ДИПЛОМАТИЈУ ~


3


4


5

ПРИПРЕМЕ ЗА ПРЕДСЕДАВАЊЕ ОЕБС-у 2015. ГОДИНЕ

1. КОНСУЛТАЦИЈЕ ПРЕД ПРЕДСЕДАВАЊЕ

Интензивне припреме за председавање Републике Србије ОЕБС-у обележиле су 2014.

годину. Поред бројних консултација са државама учесницама на политичком и радном

нивоу, као будући председавајући Организацији, први потпредседник Владе Србије и

министар спољних послова Ивица Дачић посетио је крајем године Москву и Кијев. У

Берлину је у новембру месецу одржан састанак будуће министарске Тројке ОЕБС-а за

2015. годину, коју чине Швајцарска, Србија и Немачка. Министар Дачић разговарао је о

нашем председавању ОЕБС-у приликом билатералних сусрета са министрима

иностраних послова Швајцарске, Немачке, Холандије, Финске, Норвешке, САД,

Монголије, Шведске, Руске Федерације, Белгије, Турске, Велике Британије, Грузије,

Јерменије, Азербејџана, Казахстана, Киргистана, Туркменистана, Таџикистана и

Молдавије. Председавање Републике Србије ОЕБС-у била је тема разговора министра

Дачића са представницима Спољнополитичке службе ЕУ, генералним секретаром

ОЕБС-а амбасадор Ламбертом Занијеријем, шефовима независних институција ОЕБС-а,

личним представником председавајућег ОЕБС-а у Трилатералној Контакт групи за

Украјину амбасадорком Хајди Таљавини, као и са копредседавајућима „Минск групе“' и

специјалним представницима председавајућег ОЕБС-а за поједине регионе.

Поред Швајцарске, са којом блиско сарађујемо у слопу консекутивног председавања,

радне консулатције су обављене и са Немачком, Француском, Великом Британијом,

Руском Федерацијом, САД, ЕУ, Финском, Белгијом, Шведском, Пољском, Аустријом и

Секретаријатом ОЕБС-а. Приоритете нашег председавања министар Дачић представио

је у јулу Сталном савету ОЕБС-а у Бечу.

Учешће министра Дачића на 21. Министарском савету ОЕБС у Базелу

Министарски савет, одржан 4. и 5. децембра у Базелу, био је значајан за наше припреме.

Наше учешће на овом скупу било је веома активно и запажено први потпредседник

Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић учествовао је на неформалној

министарској дебати посвећеној кризи у Украјини; имао иступање на пленарном

састанку о Украјини; председавао пленарној седници, посвећеној сарадњи са

Медитеранским партнерима ОЕБС-а и иступао на завршном пленарном састанку. Од

посебног значаја је учешће министра Дачића на церемонији поводом затварања процеса

по члану IV Дејтонског споразума, заједно са министрима иностраних послова Црне

Горе, Хрватске и БиХ.


6

Швајцарско председавање је на састанку у Базелу објавило одлуку о формирању Панела

еминентних личности ОЕБС-а, што су подржале Република Србија и СР Немачка.

Учешће министра Дачића на 21. Министарском савету ОЕБС у Базелу

2. ИНТЕРНЕ ПРИПРЕМЕ ЗА ПРЕДСЕДАВАЊЕ

Радна група за усклађивање активности председавања Републике Србије ОЕБС-у

отпочела је са радом 2014. године и до краја исте одржала је неколико састанака.

Радном групом руководи представник Министарства спољних послова, а у њен рад

укључени су и представници органа управе.

Кадровски су ојачане надлежне организационе јединице у Министарству спољних

послова, као и Стална мисија Републике Србије при ОЕБС-у и другим међународним

организацијама у Бечу. У Секретаријату ОЕБС-а, у Београду и Бечу, организована је

припрема и додатна обука кадрова Министарства спољних послова кроз специфичне

курсеве које ОЕБС организује за новог председавајућег.

На крају нашег председавања 2015. године, у Београду ће бити организован састанак

Министарског савета ОЕБС-а (највећи скуп који је Србија до сада имала прилику да

организује), за чије припреме је одређен представник Министарства спољних послова.


7

ПОПЛАВЕ У СРБИЈИ

ИЗВЕШТАЈ О АКТИВНОСТИМА КРИЗНОГ ШТАБА

Поводом елементарних непогода

које су погодиле Републику Србију

2014. године, одмах по проглашењу

ванредне ситуације, Министарство

спољних послова формирало је, 16.

маја Кризни штаб, са задатком да

координира активности везане за

прикупљање хуманитарне помоћи и

донација из иностранства. Кризни

штаб је упутио свим дипломатским

мисијама и међународним

организацијама акредитованим у

Републици Србији, као и свим

нашим дипломатско-конзуларним

представништвима (у даљем тексту:

ДКП РС) и организацијама српске

дијаспоре у иностранству, апел за прикупљање и слање хуманитарне, финансијске и

техничке помоћи. Истовремено, упућен је и захтев за активирање Механизма цивилне

заштите ЕУ, уз предузимање неопходних корака, како би се помоћ обезбедила кроз све

доступне механизме и фондове ЕУ којима Србија, као земља кандидат, има приступ.

Од свих 100 ДКП (амбасаде, мисије и конзулати) затражено је да најхитније обавесте

државне институције и органе, невладине организације, привредне субјекте и физичка

лица државе пријема о потреби упућивања помоћи Републици Србији у циљу

спашавања угрожених грађана. Свим ДКП РС наложено је да примају и хуманитарне

донације у готовом новцу, уз комисијски пријем и записник. Дати су бројеви динарског

и девизног жиро-рачуна које је Влада Републике Србије отворила ради прикупљања

новчаних донација за санирање последица поплава. Амбасада РС у Бриселу отворила је

Pay Pal сервис, преко којег је омогућено поједностављено уплаћивање хуманитарних

донација у новцу из 193 земље света. Један од приоритета у раду ДКП, у насталим

околностима, био је и стални контакт са медијима и пласирање информација о

актуелној ситуацији у Србији и размерама природне катастрофе. Резултат тога је

емитовање прилога о поплавама у Србији на готово свим значајним ТВ станицама, у

писаним и електронским медијима. У координацији са осталим ресорима, свим ДКП је

омогућен приступ одговарајућем видео и фото материјалу са поплављених подручја.

Већина држава и међународних организација одазвала се апелу Владе за помоћ у

санирању последица од поплава. Моменталну и хитну помоћ у људству и опреми,

усмерену на спашавање људских живота, спречавање погоршавања ситуације и

одржавање виталних инфраструктурних система пружили су тимови из петнаест

земаља: Руска Федерација, Црна Гора, Македонија и Белорусија, а преко Механизма за

цивилну заштиту ЕУ и Бугарска, Немачка, Румунија, Данска, Словенија, Мађарска,

Чешка, Аустрија, Француска, Хрватска и Кипар. Специјалне тимове послале су и

Уједињене нације и Европска унија. Поменуте државе, уз подршку представника

Јапана, Кине, Азербејџана и др. упутиле су помоћ у опреми, чамцима за спасавање,

пумпама за воду високог капацитета, агрегатима, цистернама за воду, механизацији,

Поплаве у Србији, мај 2014. године


8

хеликоптерима и специјализованим тимовима за реаговање у ванредним ситуацијама.

Овакву помоћ су упутиле и међународне организације: УН, WFP, ЕУ, ОЕБС, OCHА, као

и Канцеларија USAID.

На наменским жиро-рачунима или подрачунима отвореним у ДКП РС, закључно са 24.

октобром 2014. године, прикупљено је укупно 3.944.058,02 ЕУР, што у динарској

протввредности износи 471.346.091,13 РСД. У сарадњи са националним организацијама

Црвеног крста и Црвеног полумесеца и другим хуманитарним организацијама отворени

су и СМС сервиси за прикупљање новчане помоћи. Удружења Срба у иностранству, као

и бројне хуманитарне организације и истакнути појединци организовали су више

културних манифестација, чији приход је био намењен помоћи у санирању последица

од поплава. О финансијским ефектима прикупљања средстава преко поменутих

организација, подаци још увек нису доступни.

С обзиром на то да се акција прикупљања хуманитарне и финансијске помоћи за

пострадало становништво и даље наставља, сва ДКП и даље су максимално ангажована

на прикупљању помоћи, њеном складиштењу и отпремању. У ДКП организовано је

непрекидно дежурство како би физичка и правна лица била у могућности да у сваком

тренутку доставе своје донације. Такође, достављен им је јединствен образац потврде,

којом се потврђује хуманитарни карактер пошиљки из иностранства, као и образац

захвалнице, коју ДКП у иностранству уручују донатору. На овај начин, Министарство

значајно је олакшало процедуру на граничним прелазима, јер су царински и полицијски

органи Србије по убрзаној процедури пропуштали хуманитарне конвоје, који су имали

поменуту потврду.

Ради пружања информација и захтева за додатно слање свих врста хуманитарне помоћи,

кризни штаб МСП-а у сталном је контакту са страним амбасадама у Београду и нашим

амбасадама и конзулатима у свету. Читав поступак прикупљања хуманитарне помоћи у

иностранству и слања у Србију спроводи се у координацији са надлежним државним

органима и институцијама Републике Србије, као и са Црвеним крстом Србије.

Посредством ДКП у иностранству, а на основу издатих потврда и обавештења, до 24.

Поплаве у Србији, мај 2014. године


9

октобра пристигла је хуманитарна помоћ у роби, укупне вредности од око 34,5 милиона

евра.

ХРОНОЛОГИЈА АКТИВНОСТИ

Хронологија активности претходног министра спољних послова, Ивана Мркића и

актуелног министра, Ивице Дачића, који је преузео дужност 27. априла 2014. године.

Активности МСП у земљи.

Активности МСП ван земље.

ЈАНУАР

23. јануар, Софија - Министар Иван Мркић боравио је у званичној посети Републици

Бугарској где се састао са председником Росеном Плевнелијевим, премијером

Пламеном Орешарским и министром иностраних послова Кристијаном Вигенионом.

28. - 31. јануар, Адис Абеба - Министар Иван Мркић је учествовао на Самиту Афричке

уније у Адис Абеби.

ФЕБРУАР

07. фебруар, Атина - Министар спољних послова Иван Мркић је учествовао на

Конференцији о Стратегији ЕУ за Јадранско-јонски регион.

10. фебруар, Брисел - Министар Иван Мркић је присуствовао заједничкој радној

вечери министара спољних послова земаља чланица и земаља кандидата за чланство у

ЕУ, чији је домаћин била Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност

Кетрин Ештон.

12. фебруар, Београд - Министар Мркић примио је заменика министра иностраних

послова Руске Федерације Алексеја Мешкова.

13. фебруар, Београд - Министар Иван Мркић примио је амбасадора Жерара

Штудмана, специјалног представника председавајућег ОЕБС-у за Западни Балкан.

18. фебруар, Београд - Министар Мркић примио је потпредседника Владе и министра

иностраних послова Републике Грчке Евангелоса Венизелоса у својству

председавајућег Саветом ЕУ.

21. фебруар, Београд - Министар Иван Мркић састао се са министром иностраних

послова Републике Македоније Николом Попоским, који је био у званичној посети

Републици Србији и том приликом потписали су Споразум о нострификацији диплома

у циљу унапређења сарадње у области образовања.

24. фебруар, Београд - Министар Иван Мркић разговарао је са министром иностраних

послова Републике Кипар Јанисом Касулидисом.

24. фебруар, Београд - Министар Мркић разговарао је са првом потпредседницом

Владе и министарком вањских и европских послова Републике Хрватске Весном

Пусић.

26. фебруар, Београд - Министар Мркић и аустријски министар за Европу, интеграције

и међународне послове Себастијан Курц разговарали у Београду.


10

МАРТ

05. - 06. март, Тунис - У оквиру обележавања 100 година од почетка Првог светског

рата председник Републике Србије Томислав Николић, заједно са министром Иваном

Мркићем и министром културе и информисања Иваном Тасовцем је посетио Тунис.

Том приликом министар се сусрео са туниским министром иностраних послова

Монгијем Хамдијем и потписао Споразум о економској и трговинској сарадњи, као и

Споразум о друмском превозу и транзиту људи и роба између две земље.

11. март, Јереван - Министар Иван Мркић учествовао је на првом Српско-јерменском

пословном форуму и том приликом разговарао са председником Сержом Саргасјаном,

тадашњим премијером Тиграном Саркисјаном, председником Народне скупштине

Овиком Абрамјаном, министром иностраних послова Јерменије Едвардом

Налбандјаном и поглаваром Јерменске апостолске цркве Гарегином II.

04. март, Београд - Министар Иван Мркић разговарао је са министар иностраних

послова Уједињених Арапских Емирата Њ.В. шеиком Абдулах бин Зајед Ал Нахјаном,

током његове званичне посете нашој земљи.

АПРИЛ

01. април, Београд - Министар Иван Мркић потписао је са првим замеником министра

иностраних послова Чешке Републике Петром Друлаком Меморандум о сарадњи

између два министарства.

05. април, Атина - Министар Мркић учествовао је на неформалном састанку

министара иностраних послова 28 земаља чланица ЕУ и земаља кандидата за чланство.

Поред разговора са високом представницом ЕУ Кетрин Ештон имао је одвојене

билатералне разговоре са министром иностраних послова Шпаније Хосеом Мануелом

Гарсија-Маргаљом и новом шефицом италијанске дипломатије Федериком Могерини.

24. април, Београд - Министар Иван Мркић разговарао је са министром иностраних

послова Швајцарске Конфедерације Дидијеом Буркхалтером, који је, у својству

председавајућег ОЕБС-у, боравио у званичној посети Србији. Министри су након

разговора потписали Споразум о бављењу плаћеним послом чланова породице чланова

дипломатских мисија, конзуларних представништава и сталних мисија при

међународним организацијама.

МАЈ

05. мај, Београд - Први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова

Ивица Дачић разговарао је са комесаром ЕУ за проширење и политику суседства

Штефаном Филеом.

05. - 06. мај, Беч - Министар спољних послова Ивица Дачић учествовао је на 124.

Министарској седници Комитета министара Савета Европе и састао се са аустријским

шегом дипломатије, министром иностраних послова Руске Федерације Сергејом

Лавровим, као и бившим министром иностраних послова Краљевине Холандије Ф.

Тимермансом.

07. - 08. мај, Солун - Министар Ивица Дачић учествовао је на Министарској

конференцији ЕУ-Западни Балкан, која је одржана симболично на десетогодишњицу од

усвајања Солунске агенде европских интеграција држава ЗБ. На маргинама скупа,

министар Дачић сусрео се са министром иностраних послова Италије Федериком

Могерини, грчким министром иностраних послова Евангелосом Венизелосом и


11

потпредседником Владе и министром иностраних и европских послова Словачке

Републике Мирославом Лајчаком.

09. - 10. мај, Београд - Министар Ивица Дачић се сусрео са потпредседником Владе и

МИиЕП Словачке Републике Мирославом Лајчаком током његове посете Републици

Србији.

10. мај, Београд - Министар Дачић учествовао је на Првој пленарној седници Светске

федерације конзула (FICAC) за регион југоисточне Европе.

12. мај, Београд - Први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова

Ивица Дачић Дачић примио је специјалног представника за Западни Балкан

председавајућег ОЕБС-у амбасадора Жерара Студмана, који ће ову функцију обављати

током консекутивног председавања Швајцарске Конфедерације и Републике Србије

ОЕБС-у 2014-2015.

20. мај, Београд - Ранији министар иностраних послова Краљевине Холандије Франс

Тимерманс је са групом холандских привредника посетио Пољопривредни сајам у

Новом Саду и сусрео се са шефом српске дипломатије Ивицом Дачићем.

21. мај, Брисел - Министар Дачић предводио је делегацију Владе Републике Србије

која се састала са европским комесаром за проширење Јоханесом Ханом ради добијања

помоћи од ЕУ због поплава.

28. - 29. мај, Алжир - Министар Дачић учествовао је на XVII Министарској

конференцији Покрета несврстаних земаља у Алжиру, где је имао више билатералних

сусрета са министрима земаља учесница.

30. мај, Београд - Министар спољних послова Ивица Дачић сусрео се са председником

Републике Словеније Борутом Пахором, у склопу његове званичне посете Републици

Србији.

31. мај, Београд - Министар Ивица Дачић примио је генералног секретара ОЕБС-а

Ламберта Занијера.

ЈУН

02. јун, Београд - Министар Дачић састао се са британским министром за Европу

Дејвидом Лидингтоном, током његове радне посете Србији.

02. - 03. јун, Беч - Шеф српске дипломатије Ивица Дачић учествовао је на

„Конференцији о Западном Балкану 2014“ и на годишњем састанку МИП чланица

Централноевропске иницијативе (ЦЕИ).

06. јун, Београд - Министар Дачић састао се са помоћником генералног секретара УН-а

за мировне операције Едмондом Мулетом.

10. јун, Београд - На позив министра спољних послова Ивице Дачића у посети

Београду боравио је министар иностраних послова Републике Турске Ахмет Давутоглу.

11. јун, Београд – Шеф српске дипломатије састао се са послаником Хришћанско-

демократске уније (CDU) немачког Бундестага Торстеном Фрајом.

13. јун, Београд - Министар Дачић разговарао је са потпредседником Владе Белорусије

Пјотром Прокоповичем и министром иностраних послова Владимиром Макејом.

17. јун, Београд - Министар Дачић разговарао је са министром иностраних послова

Руске Федерације Сергејем Лавровим. Том приликом два министра потписала су План

консултација два Министарства за период 2015. до 2016. године.

17. јун, Београд - Министар Дачић примио је у званичну посету потпредседника Владе

и министра вањских послова и европских интеграција Црне Горе Игора Лукшића. Два


12

министра потписала су Споразум о сарадњи дипломатских академија и Споразум о

уступању коришћења непокретности на реципрочној основи за смештај ДКП.

18. јун, Београд - Министар Ивица Дачић сусрео се са председницом Владе Републике

Словеније Аленком Братушек.

19. јун, Варна - Министар Дачић предводио је делегацију Србије на састанку Савета

министара спољних послова Организације за црноморску економску сарадњу (BSEC), и

том приликом разговарао са шефовима дипломатија Бугарске и Румуније, Кристијаном

Вигенином и Титусом Корлацеаном.

20. јун, Букурешт - Министар спољних послова Ивица Дачић је учествовао на

Састанку министара иностраних послова Процеса сарадње у Југоисточној Европи

(ПСуЈИЕ) и разговарао са председником Владе Румуније Виктором Понтом. Са

молдавском шефицом дипломатије Наталијом Герман потписан је Споразум о сарадњи

и узајамној помоћи у царинским питањима између две стране.

23. јун, Београд - Министар Дачић сусрео се са министром иностраних послова

Краљевине Норвешке Боргеом Брендеом.

23. јун, Београд - Министар Дачић разговарао је са министром иностраних пслова

Новог Зеланда Марејем Мекалијем.

24. јун, Беч - Министар Ивица Дачић учествовао је на Годишњој прегледној

конференцији ОЕБС-а о безбедности.

26. - 27. јун, Беч - Министар Ивица Дачић предводио је делегацију Републике Србије на

трећем годишњем форуму Стратегије ЕУ за дунавски регион (EUSDR), као и на Састанку

министара иностраних послова Подунавских земаља.

27. јун, Београд - Министар Ивица Дачић разговарао је са секретаром Свете Столице за

односе са државама, надбискупом Домиником Мамбертијем, који је боравио у

званичној посети Србији.

ЈУЛ

01. јул, Београд - Први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова

Ивица Дачић учествовао је на првом Самиту Влада Србије и Мађарске и разговарао са

министром иностраних послова и спољне трговине Тибором Наврачичем.

03. јул, Београд - Министар Дачић састао се са министром иностраних послова Бугарске

Кристијаном Вигенином.

04. јул Београд - Министар Ивица Дачић састао се са државним секретаром МИП

Републике Португалије Бруном Масаешом.

11. - 12. јул, Дубровник - На „CROATIA FORUM 2014" министар Ивица Дачић се

сусрео са повереником за основна питања спољних послова ЕУ и односе са чланицама

ЕУ у МИП СР Немачке Јоакимом Блајкером.

13. јул, Београд - Помоћник државног секретара САД Викторија Нуланд посетила је

Београд и том приликом се сусрела са председником Николићем, премијером Вучићем и

министром Дачићем.

16. јул, Брисел - Поводом катастрофалних поплава које су задесиле Србију и БиХ,

одржана је донаторска конференција на којој је учествовао први потпредседник Владе

Србије и министар спољних послова Ивица Дачић.

17. јул, Београд - Министар Ивица Дачић сусрео се са министром иностраних послова

Румуније Титусом Корлацеаном током његове званичне посете.


13

23. јул, Београд - Министар Ивица Дачић примио је генералног секретара Организације

за црноморску економску сарадњу (BSEC) Виктора Цвиркуна током званичне посете

Републици Србији.

28. јул, Београд - Шеф српске дипломатије Дачић примио је министарку иностраних

послова Италије Федерику Могерини.

АВГУСТ

14. август, Београд - Министар Ивица Дачић примио је посланика немачког Бундестага

Јосипа Јуратовића, члана Социјадемократске партије Немачке и информисао га о

преговарачком процесу о чланству у ЕУ, као и о нашој позицији у вези са отварањем

појединих преговарачких поглавља.

20. август, Београд - Министар Дачић разговарао је са замеником председавајућег

Савета министара и министром иностраних послова БиХ Златком Лагумџијом, који је

боравио у радној посети Србији.

22. август, Берлин - Шеф српске дипломатије посетио је Берлин и том приликом

разговарао са министром иностраних послова СРН Франк-Валтером Штајнмајером,

посланицима Бундестага Петером Бајером и Акселом Шефером и саветником

канцеларке Кристофом Хојзгеном.

28. август, Берлин - Министар Дачић учествовао је на Конференцији о Западном

Балкану.

29. август - 01. септембар, Београд - Министар Ивица Дачић разговарао је са МИП

Канаде Џоном Бердом, који је боравио у званичној посети Србији.

СЕПТЕМБАР

01. септембар, Блед - Министар Дачић учествовао је на Бледском стратешком форуму

где се сусрео са словеначком премијерком Аленком Братушек, министрима спољних

послова Словеније и Шри Ланке Карлом Ерјавецом и Гамини Лакшман Пеирисом,

замеником помоћника ДС САД Хојтом Јием, председником Европске банке за обнову и

развој Сумом Чакрабартијем и председником Одбора за спољну политику хрватског

Сабора Милорадом Пуповцем.

01. септембар, Њујорк - Први потпредседник Владе Србије и министар спољних

послова Ивица Дачић учествовао је на седници Савета безбедности Уједињених нација

о раду УНМИК.

08. септембар, Београд - Министар Ивица Дачић разговарао је са тужиоцем

новооснованог Механизма за међународне кривичне судове Хасаном Џалоуом, који је

боравио у званичној посети Београду.

10. септембар, Баку - На позив министра иностраних послова Републике Азербејџан Е.

Мамадјарова, министар спољних послова Ивица Дачић посетио је Баку и разговарао са

председником Азербејџана Илхамом Алијевом и премијером Артуром Расизадеом.

10. - 12. септембар, Београд - Министар Дачић примио је Делегацију Комитета за

проширење Савета ЕУ (COELA) и упознао је са реформским и законодавним

активностима које наша држава споводи са циљем што скоријег отварања поглавља у

преговарачком процесу.

11. септембар, Београд - Посланик Социјадемократске партије Немачке Кристоф

Штресер, опуномоћеник немачке владе за људска права и хуманитарну помоћ, посетио

је Србију и том приликом се састао са министром Дачићем.


14

12. септембар, Београд - Министар Дачић примио је Питерa Дуеа, представника

Генералног секретара Уједињених нација и шефа Канцеларије УН у Београду у

контексту сарадње наше земље са УН у вези са имплементацијом резолуције СБ УН

1244.

15. септембар, Скопље - Министар Дачић боравио је у првој званичној посети

Републици Македонији и састао се са председником Републике Македоније Ђорђом

Ивановим, и МИП Николом Попоским. Том приликом два министра потписала су

Споразум о заједничком коришћењу просторија ДКП.

22. - 26. септембар, Њујорк - Делегација Србије предвођена министром Дачићем

учествовала је на генералној дебати 69. заседања ГС УН. На маргинама скупа министар

Ивица Дачић састао се председником Владе Таџикистана Кохиром Расулзодом,

замеником помоћника ДС САД Хојтом Јием, министром иностраних послова

Туркменистана Рашидом Мередовим, Казахстана Ерланом Идрисовом, Киргистана

Ерланом Абдулдајевим, Грузије Мајом Панџикидзе, Украјине Павлом Климкиним, РФ

Сергејем Лавровим, Молдавије Наталијом Герман, Шпаније Х. М. Гарсија-Маргаљoм,

Швајцарске Дидијеом Буркхалтером, бившим министром иностраних послова

Краљевине Шведске Карлом Билтом, ДНР Кореје Ли Су Јонгом, Сингапура К.

Шанмугамом, Кубе Бруном Родригесом Париљом, Алжира Рамтанеом Ламамром, са

државним министром Уједињених Арапских Емирата задуженим за спољне послове

Анаваром Гаргашом и са замеником генералног секретара НАТО Александром

Вершбоуом.

30. септембар, Женева - Први потпредседник Владе Србије и министар спољних

послова Ивица Дачић учествовао је на 65. заседању Извршног комитета Високог

комесаријата за избеглице у Женеви.

ОКТОБАР

02. октобар, Београд - Шеф српске дипломатије Ивица Дачић сусрео се са министром

иностраних послова Републике Јерменије Едвардом Налбандијаном. Након разговора

потписан је Меморандум о сарадњи између Дипломатске академије Министарств

спољних послова Србије и Дипломатске школе Министарства иностраљних послова

Републике Јерменије.

07. октобар, Москва - Министар Дачић учествовао је на 13. заседању Међувладиног

комитета за трговину, економску и научно-техничку сарадњу Србије и Руске

Федерације, у својству копредседника Мешовитог комитета и шефа српске делегације.

08. октобар Београд - Министар Дачић и аустријски колега Себастијан Курц

разговарали у Београду.

09. октобар, Хелсинки - Министар Дачић боравио је у Финској где је учествовао на

конференцији „ОЕБС – развој безбедносне заједнице“.

10. октобар, Брисел – Први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова

Ивица Дачић предводио је делегацију Србије на билатералном скринингу за Поглавље

31 о питањима спољне, безбедносне и одбрамбене политике.

22. октобар, Београд - Министар Дачић примио је директора Канцеларије ОЕБС-А за

демократске институције и људска права (ODIHR) Михаела Георга Линка у оквиру

припрема наше земље за преузимање председавања ОЕБС-у.

23. октобар, Београд - Министар Ивица Дачић је учествовао на Конференцији о

Западном Балкану у формату „ЗБ6“ под називом: „Економско управљање и повезаност“.


15

29. октобар, Београд - Министар Дачић одржао је састанак са петнаест амбасадора

групе Афричко-арапских земаља: Алжира, Анголе, Гвинејe, ДР Конга, Египта, Ирака,

Кувајта, Либана, Либије, Марока, Нигерије, Палестине, Сирије, Туниса и УАЕ, у циљу

даљег јачања позиције Србије у арапским земљама, као и унапређења и интензивирања

билатералних односа са афричким партнерима.

31. октобар, Братислава - На Годишњем састанку мнистара иностраних послова

земаља чланица Вишеградске групе и Западног Балкана, први потпредседник Владе и

министар спољних послова Републике Србије Ивица Дачић се сусрео са министром

иностраних послова Словачке Републике Мирославом Лајчаком и министром

Републике Пољске Гжегожем Схетином.

НОВЕМБАР

01. новембар, Београд - Шеф српске дипломатије Ивица Дачић сусрео се са

председницом Одбора за спољне послове Народне скупштине Француске Елизабет Гигу.

05. новембар, Берлин - Министар Дачић учествовао је на конференцији ЕУ - Западни

Балкан у организацији Аспен института, уз покровитељство МИП СРН и УК, Франк-

Валтера Штајнмајера и Филипа Хамонда, са којим је имао билатерални састанак.

06. новембар, Београд - Министар Дачић састао се са престолонаследником Краљевине

Норвешке принцом Хоконом Магнусом.

07. новембар, Београд - Министар Дачић разговарао је са новим известиоцем Европског

парламента за Србију Дејвидом Мекалистером.

12. - 13. новембар, Берлин - Министар Дачић боравио је у Берлину на Комеморативном

скупу поводом десетогодишњице Берлинске декларације о антисемитизму и учествовао

на састанку Тројке ОЕБС-а (Швајцарска-Србија-Немачка).

14. новембар, Београд - Министар Ивица Дачић примио је директора Дирекције за

Источно партнерство, регионалну сарадњу и ОЕБС у Спољнополитичкој служби ЕУ

Ричарда Тибелса и амбасадора ЕУ при ОЕБС-у Тијерија Бешеа.

14. новембар, Београд - Министар Ивица Дачић састао се са државним секретаром

МИП Летоније Пилдеговичсем.

17. новембар, Београд - Шеф српске дипломатије Дачић састаo се са Мохамедом Ларби

Оулд Калифом, председником Народне националне скупштине ДНР Алжира.

18. новембар, Брисел - Први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова

Ивица Дачић предводио је делегацију Србије на међународној конференцији, одржаној

под покровитељством италијанског председавања Саветом ЕУ и Европске комисије, а

којом је званично обележено покретање Стратегије ЕУ за јадранско-јонски регион

(EUSAIR).

20. новембар, Београд - Министар Дачић примио је европског комесара за суседску

политику и проширење Јоханеса Хана.

21. новембар, Београд - Министар Ивица Дачић састао се са МИП Мађарске Петером

Сијартом.

24. новембар, Копенхаген - Министар Дачић посетио је Данску на позив министар

иностраних послова Краљевине Данске Мартина Лидегарда.

25. - 26. новембар, Буенос Аирес - Министар Дачић разговарао је са министром

иностраних послова Аргентине Ектором Тимерманом. Том приликом потписани су

споразуми везани за научно-технолошку сарадњу и сарадњу у области културе.


16

27. - 28. новембар, Сантијаго де Чиле - Министар Дачић током посете Републици Чиле

разговарао је са МИП Ералдом Муњозом Веленсуелом и са председником Посланичког

дома Конгреса Алдом Корнехом.

30. новембар - 01. децембар, Минск - Министар спољних послова Ивица Дачић током

званичне посете Белорусији разговарао је са председником Владе Михаилом

Мјасниковичем, председником Савета Републике Народне скупштине Анатолијем

Рубиновим и МИП Владимиром Макејом.

ДЕЦЕМБАР

02. децембар, Брисел - Министар Ивица Дачић учествовао је на седници Комитета за

спољне послове у Европском парламенту којој су присуствовали и шефови дипломатија

земаља ЗБ.

03. децембар, Брисел - Министар Дачић учествовао је на министарском састанку

партнера Глобалне коалиције у борби против Исламске државе, у седишту НАТО-а у

Бриселу.

04. - 05. децембар, Базел - Први потпредседник Владе Србије и министар спољних

послова Ивица Дачић учествовао је на 21. заседању Министарског савета ОЕБС-а. Том

приликом одржани су сусрети са ДС САД Џоном Керијем, британским министром за

Европу Дејвидом Лидингтоном, министром иностраних послова Швајцарске Дидијеом

Буркхалтером, Краљевине Шведске Маргот Валстром, Краљевине Белгије Дидијеом

Рејндерсом, Холандије Бертом Кундерсом, Русије Сергејом Лавровим, Турске Мевлутом

Чавушоглуом, Молдавије Наталијом Герман, Грузије Тамар Барухвашили, вршиоцем

дужности министра иностраних послова Монголије Дамбом Ганкхујагом, бившим МИП

Канаде Џоном Бердом, као и високом комесарком ОЕБС-а за националне мањине Астрид

Торс.

08. децембар, Београд - Министар Дачић састао се са послаником немачког Бундестага

Нилсом Аненом, чланом Социјадемократске партије Немачке (SPD) и шефом фракције

SPD у Одбору за спољне послове Бундестага.

09 - 10. децембар, Рига - Министар спољних послова Ивица Дачић боравио је у

Републици Летонији где се састао са премијерком Летоније Лаимдотом Страујумом,

министром иностраних послова Едгарсом Ринкевичсем и заменицом председнице

Парламента Инес Либина Егнере.

16 - 17. децембар, Београд - Република Србија је заједно да НР Кином организовала

Самит Кина - ЦИЕЗ у Београду. Министар Ивица Дачић разговарао са МИП НР Кине

Ванг Јием и мађарским МИП Петером Сијартом.

18. децембар, Париз - У оквиру припрема за председавање Републике Србије ОЕБС-у

2015. први потпредседник Владе и министар спољних послова Ивица Дачић је разговарао

са МИП Лораном Фабијусом.

19. децембар, Москва - Шеф српске дипломатије Ивица Дачић је разговарао са МИП РФ

Сергејем Лавровим.

22. - 23. децембар, Кијев - Министар И. Дачић, у својству будућег председавајућег

ОЕБС-у разговарао је са украјинским МИП Павлом Климкином, са специјалним

представником председавајућег ОЕБС-у за Источну Украјину и представником ОЕБС-а у

Трилатералној контакт групи, амбасадорком Хајди Таљавини и шефом Специјалне

посматрачке мисије ОЕБС-а у Украјини, амбасадором Ертугрулом Апаканом.


17

ПРОЦЕС ПРИСТУПАЊА ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

1. У ФОКУСУ: ШТА ПРЕДСТАВЉАЈУ ПРЕГОВОРИ О ЧЛАНСТВУ У ЕУ?

Да би започела преговоре, који представљају

крајњу фазу процеса интеграције државе у

Европску унију, држава кандидат претходно

треба да закључи Споразум о придруживању,

да стекне статус кандидата и да је способна да

уђе у последњу, али и најтежу фазу европске

интеграције. Потребно је ускладити домаће

законодавство са правним тековинама ЕУ (ЕU

acquis) које су подељене у 35 поглавља, с тим

што се о сваком посебно преговара.

Србија је значајно напредовала и даље

наставља да напредује на путу ка Европској

унији. 29.4.2008. потписан је Споразум о

стабилизацији и прикључењу и Прелазни

споразум, док је први конкретан резултат

уследио 19. децембра 2009. када је на снагу

ступио безвизни режим за грађане Србије.

Разлози за ову одлуку Савета ЕУ били су

остварени резултати наше земље у области

права, слободе и безбедности, као и

испуњавање предвиђених услова у распореду

за визну либерализацију.

Након што је 22. децембра 2009. поднела

захтев за чланство у ЕУ, Србији је 01. марта

2014. одобрен статус кандидата.

2. ПОСЕБНО ПИТАЊЕ КОСОВА И

МЕТОХИЈЕ

Упоредо са процесом отпочињања преговора о

чланству у ЕУ, Република Србија улаже

додатне напоре у проналажењу одрживих и

дугорочних решења када је у питању Косово и

Метохија. Ова тематика је од круцијалног

значаја за преговоре и за само приступање

Републике Србије у ЕУ. Без решавања овог

конкретног проблема, скоро са сигурношћу се

може рећи да неће уследити напредак Србије у евроинтеграцијама, односно улазак у

ЕУ.

ПРЕГОВАРАЧКА ПОГЛАВЉА 1. Слободно кретање роба 2. Слобода кретања радника 3. Право пословног настањивања и слобода

пружања услуга 4. Слобода кретања капитала 5. Јавне набавке 6. Право привредних друштава 7. Интелектуална својина 8. Конкуренција 9. Финансијске услуге 10. Информационо друштво и медији 11. Пољопривреда и рурални развој 12. Безбедност хране, ветеринарска и

фитосанитарна политика 13. Рибарство 14. Транспортна политика 15. Енергетика 16. Опорезивање 17. Економска и монетарна политика 18. Статистика 19. Социјална политика и запошљавање 20. Предузетништво и индустријска политика 21. Трансевропске мреже 22. Регионална политика и координација

структурних инструмената 23. Правосуђе и основна права 24. Правда, слобода и безбедност 25. Наука и истраживање 26. Образовање и култура 27. Животна средина 28. Заштита потрошача и заштита здравља 29. Царинска унија 30. Економски односи са иностранством 31. Спољна, безбедносна и одбрамбена

политика 32. Финансијска контрола 33. Финансијске и буџетске одредбе 34. Институције 35. Остала питања


18

Први кораци у дијалогу између српске и албанске стране, тј постепеног решавања

тешких питања за обе стране, учињени су 2012. Дискусије о северу Косова и Метохије

и забринутости српске заједнице конкретизоване су 19. априла 2013. са парафирањем

првог споразума о принципима нормализације односа између Београда и Приштине –

познатог као Бриселски споразум који наводи:

- формирање Заједнице српских општина на Косову и Метохији,

- локалне изборе у српским општинама,

- интегрисано управљање прелазима- ИБМ,

- привремени договор о прикупљању царина, пореза и ПДВ-а,

- договор у области телекомуникација и енергетике.

3. АКТИВНОСТИ МИНИСТАРСТВА СПОЉНИХ ПОСЛОВА

Активности Министарства спољних послова у процесу европских интеграција

Републике Србије у 2014. одвијале су се у оквирима приступних преговора са ЕУ,

покренутих 21. јануара 2014. године, када је одржана прва Међувладина конференција

ЕУ и Републике Србије и усвојен Преговарачки оквир, и процеса аналитичког прегледа

правних тековина Европске уније, тзв. процеса скрининга.

Министарство је у оквиру својих надлежности иницирало и реализовало бројне обавезе

које произилазе из наставка политичког и економског дијалога између Републике

Србије и ЕУ, као и

преговарачког процеса, са

акцентом на обавезе

дефинисане Националним

програмом за усвајање

правних прописа ЕУ који

предвиђа законодавни

оквир са агендом

активности у циљу

добијања позитивне оцене

нашег напретка.

Када је реч о политичком

дијалогу у процесу

европских интеграција

Србије, реализовани су

бројни сусрети и разговори

првог потпредседника Владе Србије и министра спољних послова са високом

представницом ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон односно

Федериком Могерини, након њеног преузимања дужности 1. новембра, затим

комесаром за проширење Штефаном Филеом, односно новоименованим комесаром за

европску суседску политику и проширење Јоханесом Ханом, и другим званичницима

Европске комисије, као и Европског савета и Европског парламента. Од посебног

значаја је дијалог који је у 2014. години тзв. европских избора (за нови сазив Европског

парламента, Европски савет и Европску комисију) остварен у циљу очувања политике

проширења у фокусу приоритета ЕУ у наредном периоду.

Остварен је и конструктиван дијалог и сарадња са званичницима и институцијама

држава чланица ЕУ председавајућих Европским саветом, Грчком и Италијом. Током

ППВ и МСП Ивица Дачић


19

грчког председавања, министар Дачић учествовао је у мају на министарској

конференцији ЕУ-Западни Балкан у Солуну, која је одржана симболично на

десетогодишњицу од усвајања Солунске агенде европских интеграција држава западног

Балкана и на којој је политика проширења истакнута као једна од најуспешнијих

политика ЕУ, реафирмисана даља посвећеност ЕУ проширењу на државе региона и

изражено опредељење ЕУ да до 2020. године издвоји значајна средства у износу од

милијарду евра за државе западног Балкана кроз претприступне ИПА фондове и 10

милијарди евра за регионалне пројекте. Са наше стране истакнуто је опредељење

српске Владе да спроведе реформе у свим областима и оконча приступне преговоре до

краја свог мандата 2018. године.

У току италијанског председавања, од посебног значаја била је реализација вишедневне

посете Републици Србији делегације Комитета за проширење Савета ЕУ у септембру,

која је омогућила да званичници и грађани Републике Србије директно разговарају са

представницима ЕУ који се баве процесом проширења, а европским дипломатама да из

прве руке сагледају напредак наше земље на њеном путу европских интеграција.

Министар Дачић упознао је делегацију Комитета са реформским и законодавним

активностима које Србија спроводи са циљем што скоријег отварања првих поглавља у

преговарачком процесу, као и интензивном међународном агендом и бројним

спољнополитичким активностима Србије.

Подршка процесу европских интеграција Србије реафирмисана је и на заседању

Комитета за спољне послове Европског парламента у децембру, на којој је учествовао и

шеф српске дипломатије. У свом обраћању осврнуо се на извештај Европске комисије

о напретку и истакао одлучност Републике Србије да испуни постављене циљеве у

процесу европских интеграција. Извештај о напретку за 2014. позитивно је интониран,

уз истицање да су приступни преговори у току, да се процес скрининга одвија по плану,

да је остварен напредак у битним сегментима унутрашњих реформи, и да Република

Србија треба да остане посвећена регионалној сарадњи као и напретку у нормализацији

односа Београда и Приштине, који треба да се остварује паралелно са напретком

преговора у целини.

На унутрашњем плану, први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова

Ивица Дачић учествовао је, као члан Координационог тела, у разматрању најважнијих

питања и усмеравању послова из делокруга органа државне управе у процесу

приступања ЕУ. Државни секретар МСП учествовао је, као члан Савета

Координационог тела, у старању о текућим питањима приступног процеса. Као члан

преговарачког тима Републике Србије, државни секретар је такође учествовао у изради

преговарачких позиција и вођењу преговора у свим поглављима и фазама преговора.

Представници МСП учествовали су у раду шест преговарачких група, а одржани су

експланаторни и билатерални скрининзи преговарачке групе за Поглавље 31, спољна

безбедносна и одбрамбена политика, чији је носилац МСП.

У циљу праћења примене Споразума о стабилизацији и придруживању Републике

Србије и Европске уније, представници МСП су учествовали у раду Савета за

стабилизацију и придруживање, у разматрању најважнијих питања која се тичу

спровођења Споразума, у раду Одбора за стабилизацију и придруживање, у решавању

специфичних питања која произилазе из примене Споразума, као и раду пододбора.

У складу са чланом 15. Споразума о стабилизацији и придруживању Република Србија

је, до сада, закључила билатералне уговоре о регионалној сарадњи са земљама које су


20

потписале ССП, и то са Црном Гором и Македонијом. Споразум о сарадњи између

Владе Србије и Владе Црне Горе у контексту приступања Европској унији, који су две

владе потписале 12. октобра 2013. године, након спроведених унутрашњих поступака

потврђивања, ступио је на снагу 23. октобра 2014. године.

Министарство спољних послова је појачало свој укупан ангажман према државама

чланицама ЕУ и европским институцијама, између осталог и кроз активности

дипломатских представништава и Мисије Републике Србије при ЕУ, чија је улога

додатно повећана због покретања процеса преговора са ЕУ.

Аналитички преглед и оцена усклађености прописа Србије са правним тековинама ЕУ

и њихове примене (screening), који представља почетну фазу преговора, успешно се

одвијао током 2014. године и у доброј мери je заокружен. До краја године, завршени су

скрининзи (експланаторни и билатерални) за 25 преговарачких поглавља, односно

одржани су експланаторни скринизи за још седам поглавља. Према радном распореду

ЕК, планирано је да до краја марта 2015. у потпуности буде заокружен процес

скрининга за свих 35 поглавља.

Представници Министарства спољних послова учествују у раду следећих

преговарачких група: за поглавља 23 (Правосуђе и основна права), 24 (Правда, слобода

и безбедност), 30 (Спољни односи), а носиоци су Преговарачке групе за Поглавље 31

(Заједничка спољна и безбедносна политика). У јулу и октобру 2014. године

учествовали су на експланаторним и билатералним скрининзима за поглавља 30 и 31.

Делегацију РС на билатералном скринингу за Поглавље 31 (10. октобра 2014.)

предводио је министар Ивица Дачић.

Министарство спољних послова учествовало је у припреми нацрта акционог плана за

Поглавље 24 из области визне политике и визног режима и утврђени су основни правци

даље хармонизације прописа и праксе који се односе на ову материју.

У склопу активности по Преговарачком поглављу 30 (Спољни односи), односно

Потпоглавља "Политика развоја и хуманитарне помоћи" за чију је реализацију

непосредно задужено, Министарство спољних послова је именовало сталног

известиоца за поменуто Поглавље и покренуло процедуру формирања интерне радне

групе.

У складу са одредбама Споразума о стабилизацији и придруживању, након његовог

ступања на снагу 1. септембра 2013. године, формирана су заједничка тела Републике

Србије и ЕУ за његово спровођење и то: Савет за стабилизацију и придруживање,

Одбор за стабилизацију и придруживање и Парламентарни одбор за стабилизацију и

придруживање.

Државни секретар у МСП Роксанда Нинчић присуствовала је, у својству члана Савета

за стабилизацију и придруживање (највишег тела по ССП, задуженог за надзор,

примену и решавање најважнијих питања која проистичу из Споразума или његове

примене), другом заседању Савета 17. децембра у Бриселу.

Представници МСП, предвођени тадашњим државним секретаром у МСП др Снежаном

Јанковић, учествовали су и у раду конститутивне седнице Одбора за стабилизацију и

придруживање (оперативног тела које помаже Савету у обављању његових дужности),

која је одржана 4. марта 2014. у Београду.


21

Представници МСП/СЕУ учествују у раду Заједничких надзорних/управних одбора

ИПА програма прекограничне сарадње за период 2007-2013. и Радних група за

припрему ИПА програма прекограничне сарадње за период 2014.-2020. године.

Тренутно се у Републици Србији спроводи шест програма - са Мађарском, Румунијом,

Бугарском, Црном Гором, Босном и Херцеговином, Хрватском.

Р. Србија је наставила у 2014. години да се придружује декларацијама ЕУ и пружа

допринос координисаном деловању са ЕУ у оквиру појединих међународних

организација, у складу са својим спољнополитичким интересима.

МСП, преко своје мреже дипломатско-конзуларних представништава, значајно

доприноси успешној реализацији Споразума између Европске заједнице и Р. Србије о

реадмисији лица која незаконито бораве. На исти начин редовно информише како ЕУ,

тако и њене државе чланице, о мерама које Р. Србија предузима у циљу смањења броја

неоснованих захтева за азил, које у њима подносе наши држављани.

4. РЕГИОНАЛНА САРАДЊА КРОЗ РЕГИОНАЛНЕ ИНИЦИЈАТИВЕ

МСП је током 2014. године, спроводећи један од спољнополитичких приоритета

Републике Србије, наставило да јача регионалну сарадњу кроз регионалне иницијативе и

то не само као координатор великог броја активности, већ и као непосредни учесник.

ПРОЦЕС САРАДЊЕ У ЈУГОИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ

На Самиту Процеса сарадње у југоисточној Европи (ПСуЈИЕ), одржаном 25. јуна у

Букурешту, Р. Србија је, поштујући постигнуте договоре на министарском састанку на

коме је учествовао први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова

Ивица Дачић, а који је претходио Самиту, прихватила учешће једнострано проглашене

независности Косова и Метохије (са звездицом и познатим текстом фусноте) у

активностима ПСуЈИЕ, на равноправној основи, али без прејудицирања статуса и у

складу са Договором о регионалном представљању и сарадњи и Бриселским споразумом.

Наведеним решењем, поменутим у Декларацији Самита, Србија је испунила обавезу да

неће спречавати нити блокирати једнострано проглашену независност Косова и Метохије

у процесу европских интеграција, али овим није промењена позиција Србије у односу на

статус ЈПН Косова и Метохије нити је одступила од својих ставова у вези са оквиром за

обележавање и представљање ЈПН Косова и Метохије остају Резолуција СБ УН 1244 и

саветодавно мишљење Међународног суда правде.

КОНФЕРЕНЦИЈА О ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ У ФОРМАТУ „ЗБ6“

МСП је било главни носилац посла у припрема за одржавање Конференције о западном

Балкану у формату „ЗБ6“, која је одржана у Београду 23. октобра под називом:

„Економско управљање и повезаност“ (Western Balkan`s Conference, Economic

Governance and Connectivity. Овај скуп је имао вишеструки политички и економски

значај, првенствено као природан наставак Берлинске конференције о западном


22

Балкану, одржане 28. августа, а и због чињенице да су се по први пут у Београду састали

министри из региона, укључујући и министарски ниво ПиС у Приштини, уз подршку

Европске комисије и Регионалног савета за сарадњу. Учесници Конференције усвојили

су Заједничку изјаву у којој је потврђено да регионална сарадња и економска стабилност

представљају заједничко „средство“ за постизање европских стандарда и испуњавање

критеријума за чланство у ЕУ.

СТРАТЕГИЈА ЕУ ЗА ЈАДРАНСКО - ЈОНСКИ РЕГИОН

Први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић

предводио је делегацију Републике Србије на међународној конференцији у Бриселу 18.

новембра, одржаној под покровитељством италијанског председавања Саветом ЕУ и

Европске комисије, а којом је званично обележено покретање Стратегије ЕУ за

јадранско-јонски регион (EUSAIR). Током 2014. године Србија је наставила активности

израде и усвајања Стратегије ЕУ за јадранско-јонски регион и са Италијом је

координирала стуб бр. 2 Стратегије, „повезивање региона“ (транспорт и енергетика). У

осталим тематским областима Србија је посебан акценат ставила на „увећавања

регионалне привлачности“ (туризам) и „очување еко-система“ (животна средина).

На предлог МСП Влада. Србије је на седници одржаној 7. децембра 2014. године, донела

Одлуку о образовању Радне групе за сарадњу са ЕУ у Јадранско–јонском региону, чији

задатак је да, у координацији са надлежним органима државне управе, предлаже мере у

остваривању сарадње са Европском комисијом и другим државама чланицама Стратегије

ЕУ за Јадранско–јонски регион на имплементацији Стратегије ЕУ за Јадранско–јонски

регион и предлаже друге мере које се односе на Јадранско–јонски регион.

СТРАТЕГИЈА ЕУ ЗА ДУНАВСКИ РЕГИОН

Министар Дачић предводио је делегацију Србије на трећем годишњем форуму

Стратегије ЕУ за дунавски регион (EUSDR) који је одржан 26. и 27. јуна у Бечу, као и на

Састанку министара спољних послова Подунавских земаља 26. јуна у Бечу.

Министарство спољних послова активно на нивоу заменика националног координатора

учествује у раду Радне групе за Подунавље коју је формирала Влада Републике Србије.

ФОНД ЗА ЗАПАДНИ БАЛКАН

Током 2014. године залагањем Министарства спољних послова настављен је рад на

оснивању Фонда за западни Балкан (ФЗБ), по узору на Међународни вишеградски фонд

(МВФ) Вишеградске групе, а чије седиште ће бити у Тирани.


23

БИЛАТЕРАЛНИ ОДНОСИ

1. СУСЕДИ И ЗЕМЉЕ ЈУГОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ

Србија је чврсто опредељена да у пуној мери развија билатералне односе, како са својим

непосредним суседима, тако и са свим државама региона ЈИЕ. Посебна важност се

придаје унапређењу билатералних односа са државама насталим на територији бивше

СФРЈ. Србија води активну политику са циљем јачања међународног поверења и

успоставњања добросуседских односа и сарадње, што је у складу са њеним настојањима

да допринесе јачању мира и стабилности у региону. Србија одржава интензивну

билатералну сарадњу и размену посета са свим суседним земљама, а са већином суседа

остварује садржајну сарадњу и у бројним регионалним иницијативама (ЦЕИ, ПСЈИЕ,

ЈЈИ, МАРРИ, ЦМЕС). Поред тога, у сарадњи са суседима Србија је остварила и

вишеструко корисне трилатералне облике сарадње. Опредељеност за јачање односа са

свим државама у региону потврђује и одржани састанак министара спољних послова и

привреде Западног Балкана, као и представника међународних финансијских

институција (октобар 2014. Београд), а од посебног значаја је одржани Самит Кина-

ЦИЕЗ (децембар 2014. Београд).

РЕПУБЛИКА АЛБАНИЈА

Србија делује у правцу нормализације односа са Албанијом уз пуно поштовање

принципа немешања у унутрашње ствари. Догађаји уочи посете ПВ Албаније Едија

Раме, у новембру (убацивање дрона с мапом „Велике Албаније” на утакмици

репрезентација у Београду у октобру, што је утицало на одлагање посете), као и

непримерено понашање албанског премијера на конференцији за штампу са премијером

Александром Вучићем, његове изјаве током посете Прешеву знатно су заоштрили

билатералне односе, али је затегнутост донекле отклоњена у наредном сусрету два

премијера током самита Кина-ЦИЕЗ у Београду у децембру. Две земље су

заинтересоване за напредак у сарадњи у области инфраструктуре од значаја за регион

(друмски и железнички саобраћај, повезивање електроенергетских система,

диверзификација снабдевања гасом).

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

За Србију је развој високог нивоа односа са Босном и Херцеговином и даље приоритет.

Србија је један од гаранта Дејтонског мировног споразума и подржава територијални

интегритет БиХ, али и положај Републике Српске у складу са тим споразумом. Такође,

подржава сваки консензусом постигнути договор три народа и два ентитета. Осим

високог нивоа односа са централним властима БиХ, приоритет је и даље развијање

специјалних, паралелних веза са Републиком Српском. Између Србије и БиХ постоји

интензиван политички дијалог на највишем нивоу. У оквиру тог дијалога више пута је

исказан обостран интерес о потреби интензивирања напора ка решавању отворених

питања, a то су границе, питање несталих и избеглих лица, као и спровођење Споразума

о сукцесији. Приликом сусрета на највишем нивоу апострофирана је важност


24

унапређења свих видова сарадње, са посебним акцентом на унапређењу привредне

сарадње са оба ентитета, као и у области европских интеграција и прекограничне

сарадње. Доказ великог значаја који Србија придаје билатералној сарадњи са БиХ била

је посета премијера Александра Вучића Сарајеву, 13. маја, као прва посета другој земљи

након избора. У претходном периоду реализована је радна посета заменика

председавајућег Савета министара и МИП БиХ Златка Лагумџије Београду, 19. и 20.

августа, председавајући СМ БиХ Вјекослав Беванда предводио је БиХ делегацију на

Самиту Кина-ЦИЕЗ, а у радној посети Београду 24. децембра боравио је и

председавајући Председништва БиХ Младен Иванић. БиХ је један од најзначајнијих

спољнотрговинских партнера Србије. У 2014. години укупна трговинска размена је

износила око 1,4 милијарде евра, од тога наш извоз је достигао 993 милиона евра, а

извоз БиХ 403 милиона евра. Србија је, са скоро 900 милиона евра улагања, један од

највећих инвеститора у БиХ.

РЕПУБЛИКА БУГАРСКА

Билатерални односи са Бугарском су добри и стабилни и одликује их задовољавајући

интензитет политичког дијалога. Уз бројне сусрете високих званичника (тадашњи ПВ

Ивица Дачић је учествовао на трилатералном састанку на нивоу премијера Србије,

Бугарске и Румуније, у граду Русе, Бугарска, 7. марта, а бивши МИП Бугарске,

Кристијан Вигенин боравио је у узвратној посети Србији 3. јула), реализовано је и више

сусрета ресорних министара, као и сусрета на маргинама међународних скупова.

Бугарска је у свим контактима истицала спремност да нам пренесе своја искуства у

преговорима о приступању ЕУ и посебно укаже на грешке које су у том процесу

учињене. Постоји обостран интерес и спремност за даље унапређење економске

сарадње, посебно на плану енергетике и инфраструктуре, као и сарадње у

прекограничним пројектима. Економска сарадња се одвија претежно путем робне

размене. По обиму размене, Бугарска спада међу значајније трговинске партнере

Србије. У 2014. години укупна спољнотрговинска размена је износила 596,7 милиона

евра, од чега се на српски извоз односи 287,8 милиона евра, а увоз 308,9 милиона евра.

Поред трговине, најзначајније области у економској сарадњи су саобраћај, енергетика,

туризам и прекогранична сарадња.

РУМУНИЈА

Билатерални односи са Румунијом су традиционално добри уз потврђену опредељеност

обе стране за интензивним и конструктивним политичким дијалогом на свим нивоима,

као и за континуирано разматрање могућности унапређења међусобне сарадње и

решавања свих отворених питања. Премијер Румуније Виктор Понта боравио је у

званичној посети Србији у јулу и том приликом је први пут организован сусрет на овом

нивоу са представницима румунске националне мањине. Наша страна посебно цени то

што Румунија, упркос бројним међународним притисцима, не тежи да промени

принципијелни став о непризнавању ЈПНК. Што се тиче даљег унапређивања односа,

потенцијал се посебно препознаје на економском и инфраструктурном плану (изградња

аутопута Београд-Темишвар), у енергетици (изградња далековода Панчево-Решица,

гасовода Арад-Мокрин и нафтовода Констанца-Питешти-Панчево), прекограничној и


25

регионалној сарадњи. Румунија је значајан економски партнер Србије и показује стални

интерес за реализацију економских и инфраструктурних пројеката. У првих осам

месеци 2014. године, извоз у Румунију износио око 371 милиона евра, а увоз око 265,2

милиона евра.

РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА

Билатерални политички односи са Македонијом су у претходном периоду значајно

унапређени реализацијом посета на највишем и високом нивоу (размењене посете ПР и

МИП, ПВ Р. Србије посетио РМ, ПР Собрања посетио РС), као и припремама за

одржавање Друге заједничке седнице двеју влада планиране за почетак 2015. године.

Обострано постоји спремност за интензивирање сарадње у великим инфраструктурним

пројектима у региону (брзе пруге и снабдевање гасом).

МАЂАРСКА

Србија је опредељена за даље интензивирање билатералних односа са Мађарском.

Добру основу томе представљало је одржавање првог Самита влада Србије и Мађарске

у Београду, 01. јула 2014. Тада је потврђено обострано опредељење за наставак узлазног

тренда у билатералним односима, јачање сарадње у областима од заједничког интереса,

пре свега економији, и наставак политичког дијалога на свим нивоима. Посебно је

реафирмисана подршка Мађарске нашим европским интеграцијама и заједничка

решеност на интензивирању сарадње на том, као и на плану спровођења

инфраструктурних пројеката регионалних размера (реконструкција железничке пруге

Београд-Будимпешта из средстава кинеског фонда за земље централне и источне

Европе). Потврђена је решеност да се сва питања у вези са положајем мађарске мањине

у Србији, као и српске мањине у Мађарској, решавају кроз отворен и ефикасан

билатерални дијалог. У периоду јануар - септембар 2014. године извоз у Мађарску је

износио 214,3 милиона евра, а увоз 559,9 милиона евра.

РЕПУБЛИКА ХРВАТСКА

Србија је опредељена за успостављање добросуседских односа са Хрватском, који би

били засновани на истинским европским вредностима, као и на конкретном доприносу

стабилизацији и развоју региона. Наш интерес у односима са Хрватском се огледа у

следећим областима: интензивирање политичког дијалога на високом и највишем

нивоу; интензивирање рада мешовитих међудржавних комисија на решавању отворених

питања; унапређење економске, културне и осталих видова сарадње и даље попуштање

затегнутости у односима; остваривање сарадње у процесу евроинтеграција Србије и

раздвајање овог процеса од процеса решавања отворених питања између две земље. У

2014. години, укупна спољнотрговинска размена износила је 756,7 милиона евра, од

чега је наш извоз износио 344,4 милиона евра, а увоз из Хрватске 412,3 милиона евра.


26

ЦРНА ГОРА

Односе са Црном Гором карактерише интензивни политички дијалог на високом нивоу

и редовни сусрети званичника, који су довели до напретка у билатералним односима.

Процес евроинтеграција, регионална стабилност и напредак, као и сарадња у области

економије афирмисани су као заједнички приоритетни циљеви. Постоји узајамна

подршка на плану евроинтеграција две државе, која се остварује путем Споразума о

сарадњи између Владе Црне Горе и Владе Републике Србије у контексту приступања

ЕУ. Србија је један од најважнијих економских партнера Црне Горе. Постоји обострана

заинтересованост за унапређење економске сарадње и за реализацију заједничких

инфраструктурних пројеката (реконструкција пруге Београд-Бар и изградња аутопута

Бар-Београд), као и у енергетици (слив Дрине, река Комарница, постављање подводног

кабла од Црне Горе до Италије). С тим у вези, планирано је да се прва заједничка

седница две владе одржи током 2015. године у Београду. Србија остварује значајан

суфицит у робној размени са Црном Гором. Робна размена је у 2014. години износила

618,6 милиона евра (извоз 568 - увоз 50,6).

РЕПУБЛИКА СЛОВЕНИЈА

Билатерални односи са Словенијом су добри и стабилни и карактерише их динамичан и

отворен политички дијалог који је нарочито интензивиран у другој половини 2014.

посетама председника Борута Пахора и тадашње премијерке Аленке Братушек.

Постојећа динамика сусрета настављена је учешћем шефа дипломатије Ивице Дачића

на Бледском стратешком форуму (01-02. септембар). Висок ниво солидарности

демонстриран је када је Словенија, међу првима, упутила хуманитарну помоћ и

подршку Србији и активно учествовала, заједно са ЕК и Француском, у организацији

Донаторске конференције за Р. Србију и БиХ у Бриселу 16. јула. Посебно значајан

квалитет односа представља континуирана подршка Словеније даљем процесу

евроинтеграција Србије, с обзиром на административно-организациону и финансијску

захтевност процеса преговарања са ЕУ и чињеницу да је то наш спољнополитички

приоритет. Заседање МK за економску сарадњу са Словенијом одржано је у јуну, док су

у Београду 15. октобра одржане билатералне политичке консултације и консултације у

области ЕУ на нивоу помоћника односно генералних директора два МСП. Тада су

потврђени добри односи и спремност Словеније да подржи даљи европски пут Србије.

Такође, од великог је значаја и реализација посете ВП за питања сукцесије проф. др

Родољуба Етинског као и одржавање билатералних консултација у вези са применом

пресуде ЕСЉП у Љубљани, 10-11. новембра 2014.

РЕПУБЛИКА ТУРСКА

Србија сматра Турску важним чиниоцем у региону са којом жели да одржава

конструктивне односе. Сарадња са Турском одвија се у контексту регионалне сарадње

као компоненте стабилизације и развоја региона, као и унапређења билатералног

дијалога у свим областима од заједничког интереса. У циљу даљег унапређења

политичког дијалога и јачања сарадње у области економије, у Београду су 14. априла

одржане билатералне политичке консултације министарства спољних послова Србије и


27

министарства иностраних послова Турске, а 29. маја у Анкари су одржане консултације

два министарства у области безбедносне политике. На позив министра Дачића, 10. јуна

у посети Београду боравио је министар иностраних послова Турске Ахмет Давутоглу.

РЕПУБЛИКА ИТАЛИЈА

Односи с Италијом су стабилни и развијају се на бази успостављеног стратешког

партнерства (2009). Успостављен је механизам одржавања заједничких седница две

владе којих је до сада било три. Италија је један од кључних партнера у процесу

придруживања Србије ЕУ. На трећој заједничкој седници две владе у Анкони 15.

октобра 2013. потписана је Заједничка декларација која предвиђа формирање

Билатералног комитета о сарадњи у овиру ЕУ (експертско тело), које треба да олакша

преговоре по преговарачким поглављима. Италија је прворазредни привредни партнер

Србије, увек је на једном од прва три места по робној размени и водећа је земља

инвеститор по укупној суми уложеног новца и броју инвестиционих пројеката (61). У

претходном периоду одржаван је висок ниво односа, а циљ МСП и даље остаје

обезбеђење подршке Италије за остварење кључних приоритета Србије.

РЕПУБЛИКА ГРЧКА

Са Грчком су настављени традиционално пријатељски односи, без отворених питања.

Грчка, упркос снажним притисцима, није признала ЈПН Косова и Метохије и није

смањила број припадника у KFOR-у. Између Србије и Грчке се одржава редован

политички дијалог са жељом да се интензивира. Србија очекује да се заједничка

седница две владе одржи у што скорије време. У Солуну је 8. маја одржан неформални

састанак на нивоу МИП држава чланица ЕУ и кандидата за чланство, где је учествовао

први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић. Грчка је

међу чланицама ЕУ које пружају снажну подршку интеграцији Србије и целог региона

ЈИЕ у ЕУ. Постоји обострана заинтересованост за реализацију инфраструктурних

пројеката (продужетак брзе пруге Београд – Будимпешта која би се спојила са

модернизованом пругом Београд – Скопље – Солун – Атина). Билатерална економска

сарадња је нарочито развијена у областима банкарства, енергетике, некретнина,

хотелијерства и производње цемента. У 2014. години је реализован извоз из Србије од

126 милиона евра, а увоз који је забележен износи близу 230 милиона евра.

РЕПУБЛИКА КИПАР

Односи са Кипром су традиционално пријатељски и карактерише их политички дијалог

уз размену посета на највишем нивоу, подршка Србији у процесу интеграције у ЕУ и

непризнавање ЈПН Косова и Метохије. Висок квалитет односа и подршку Кипра по

свим питањима од значаја за Србију, имали су за резултат Самит у Београду у јануару

2013. када је и потписан Меморандум о успостављању унапређеног партнерства, који

односе дефинише као стратешко партнерство и који предвиђа редовно одржавање

Самита две државе уз учешће председника, премијера и чланове Владе две земље. МИП

Кипрa Јоанис Касулидис посетио је Београд 24. и 25. фебруара 2014. године.


28

2. ЕВРОПА

Наставак процеса евроинтеграција Србије је био централна тема и током 2014. Поред

значајног броја сусрета МСП на високом нивоу са званичницима европских земаља,

претежно чланица ЕУ, треба истаћи напредак који је постигнут захваљујући напорима

свих државних институција у спровођењу реформи и паралелно оном у оквиру дијалога

Београда и Приштине.

Поред континуитета политичког дијалога, са европским државама је на билатералном

плану настављен тренд унапређивања односа на економском плану, у оквиру

парламентарне сарадње, те сарадње у оквиру међународних организација и

регионалних иницијатива.

КРАЉЕВИНА ШПАНИЈА

Билатерални односи Србије са Краљевином Шпанијом су веома добри, без отворених

питања. Шпанија активно подржава нашу земљу у остваривању спољнополитичких

приоритета везаних за европске интеграције и непризнавање ЈПН Косова и Метохије, а

пружа снажну пријатељску подршку нашим напорима у преговарачком процесу. У

септембру министри Ивица Дачић и Х.М. Гарсија-Маргаљo су се сусрели на маргинама ГС

УН у Њујорку. У прва два месеца 2014. године наш извоз је износио 13,736 милиона

евра, док је наш увоз био 25,372 милиона евра.

РЕПУБЛИКА ПОРТУГАЛИЈА

Добри и стабилни односи са Републиком Португалијом задржали су континуитет.

Унапређењу, иначе веома добрих билатералних односа са овом земљом допринела је

посета ДС МИП Португалије Бруна Масаеша Београду 4. јула.

РЕПУБЛИКА ФРАНЦУСКА

Председница Одбора за спољне послове Народне скупштине Француске Елизабет Гигу

посетила је Србију 1. новембра, и том приликом се сусрела са шефом дипломатије

Ивицом Дачићем.

У оквиру припрема за председавање Републике Србије ОЕБС-у министар Ивица Дачић

је током радне посете Француској 18. децембра разговарао са министром иностраних

послова Лораном Фабијусом. Тема разговора два званичника била је улога ОЕБС-а у

решавању украјинске кризе, али и процес преговора Србије са ЕУ у чијем контексту је

потврђена подршка Француске даљем процесу евроинтеграција наше земље.


29

ППВ и МСП И. Дачић и МИП РФ Л. Фабијус

Укупна вредност робне размене у 2014. години износила је око 745 милиона евра (извоз

313,5, а увоз 431,6).

СЛОВАЧКА РЕПУБЛИКА

У протеклој години настављене су активности у циљу даљег интензивирања

билатералне сарадње са Словачком републиком, с обзиром на то да је она једна од пет

земаља чланица ЕУ која није признала ЈПН Косова и Метохије, те да континуирано

подржава европски пут Србије. У односима са Словачком настављен је динамичан

политички дијалог на свим нивоима. Министар Ивица Дачић више пута се сусрео са

ППВ и МИиЕП Словачке Мирославом Лајчаком. Први пут на маргинама Министарске

конференције ЕУ - Западни Балкан у Солуну, 7-8. маја, затим током посете словачког

министра Србији, 9. и 10. маја, на маргинама донаторске конференције за Републику

Србију и БиХ у Бриселу, 16. јула и на маргинама Годишњег састанка МИП-ова земаља

чланица Вишеградске групе (В4) и З. Балкана у Братислави, 31. октобра.

УЈЕДИЊЕНО КРАЉЕВСТВО

Настављен је тренд из претходне

године. Билатерални односи са

Уједињеним Краљевством су

даље унапређени, нарочито у

погледу динамичног политичког

дијалога. Министар Дачић се

састао са министром за Европу у

Форин офису Дејвидом

Лидингтоном, током његове

радне посете Београду у јуну

месецу, као и у децембру на

маргинама Министарског

састанка ОЕБС-а у Базелу. У

новембру, на маргинама

конференције ЕУ – Западни Министар И. Дачић са британским министром за Европу Д.

Лидингтоном


30

Балкан у Берлину, министар спољних послова Ивица Дачић се састао са ДС за

иностране послове Филипом Хамондом. Октобра Премијер Александар Вучић је

учествовао на економској конференцији Serbia Investment Day у Лондону и том

приликом састао се са првим ДС и парламентарним министром Вилијамом Хејгом и ДС

за иностране послове Филипом Хамондом. Током 2014. године, остварен је извоз од

око 116 и увоз од око 182 милиона евра, укупно 298 милиона евра.

КРAЉЕВИНА НОРВЕШКА

Добри и стабилни односи са Краљевином Норвешком су задржали континуитет, уз

редован политички дијалог на свим нивоима. МИП Бјорг Бренде je боравио у радној

посети Београду у јуну када се састао са министром Дачићем. Престолонаследник

Краљевине Норвешке крунисани принц Хокон посетио је Београд у новембру и том

приликом се сусрео са шефом српске дипломатије.

ШВАЈЦАРСКА КОНФЕДЕРАЦИЈА

Након договора о консекутивном председавању ОЕБС-у 2014. и 2015. и интензивирања

сарадње у овом контексту, политички односи између Србије и Швајцарске су добили

нову димензију, која ће додатно допринети унапређењу свеукупне билатералне

сарадње. У том контексту истичемо сусрете министра Дачића са председником и МИП

Швајцарске Дидијеом Буркхалтером током 21. заседања Министарског савета ОЕБС-а у

Базелу, 5. децембра, на маргинама комеморативног скупа на високом нивоу поводом

десетогодишњице Берлинске декларације о антисемитизму у Берлину, 12. и 13.

новембар и међусобни сусрет два званичника на маргинама 69. заседања ГС УН , 25.

септембра. Робна размена у 2014. години достигла је 257,5 милиона евра, од тога наш

извоз је износио 74,4 милиона евра, док је увоз био 183,1 милион евра.

КРАЉЕВИНА БЕЛГИЈА

Политички дијалог са Краљевином Белгијом, током протекле године, настављен је

захваљујући сусрету првог потпредседника Владе Србије и министра спољних послова

Ивице Дачића са ППВ и МИЕП Дидијеом Рејндерсом на 21. Министарском састанку

ОЕБС у Базелу, децембра месеца.

КРАЉЕВИНА ХОЛАНДИЈА

Билатералне односе са Краљевином Холандијом карактерише константан политички

дијалог на високом нивоу, уз стално испољавање подршке процесу евроинтеграција

Србије. У мају, тадашњи МИП Франс Тимерманс је са групом холандских привредника

посетио Србију у време одржавања Пољопривредног сајма у Новом Саду, у мају и том

приликом се сусрео са премијером Александром Вучићем и првим потпредседником


31

Владе Србије и министром спољних послова Ивицом Дачићем. Шеф дипломатије је са

холандским МИП имао два сусрета на маргинама међународних скупова. Са бившим

МИП Ф. Тимермансом се састао током 124. Министарске седнице Савета Европе у

Бечу, маја месеца, а са новим МИП Берт Кундерсом током 21. Министарског састанка

ОЕБС у Базелу у децембру.

РЕПУБЛИКА ПОЉСКА

Политички дијалог са Републиком Пољском је редован и билатерални односи су

традиционално добри. Министар Дачић се сусрео са МИП Гжерожем Схетином на

маргинама Годишњег састанка МИП земаља чланица Вишеградске групе (В4) и З.

Балкана у Братислави, 31. октобра. У периоду јануар - јул 2014. године, робна размена

je била око 594 милиона евра, од тога наш извоз био 133,45 a увоз 461 милиона евра.

САВЕЗНА РЕПУБЛИКА НЕМАЧКА

Протеклу годину су обележиле активности на унапређењу билатералних односа са

СРН, имајући у виду њен значај и утицај, посебно у оквирима европске политике, као и

чињеницу да је Немачка један од најзначајнијих спољнотрговинских партнера и

инвеститора у Србији. Са СРН постоји редован и интензиван политички дијалог на

високом нивоу. Министар спољних послова Ивица Дачић је посетио Берлин 22.

августа, када се срео са МИП СРН Франком-Валтером Штајнмајером, посланицима

Бундестага Петером Бајером и Акселом Шефером и саветником канцеларке Кристофом

Хојзгеном.

ППВ и МСП И. Дачић и МИП СРН Ф. В. Штајнмајер


32

Министар Дачић је у Берлину 5. новембра учествовао на Шестој конференцији МИП-

ова Западаног Балкана, одржаној у организацији Аспен института Немачка, уз

покровитељство МИП-ова СРН и УК, Франк-Валтера Штајнмајера и Филипа Хамонда и

12-13. новембра на Комеморативном скупу поводом десетогодишњице Берлинске

декларације о антисемитизму, као и на састанку Тројке ОЕБС-а - Швајцарска-Србија-

СРН.

Шеф дипломатије се током 2014. сусрео са више немачких посланика и то са:

послаником ЦДУ Торстеном Фрајем, у периоду од 10-12. јуна, послаником СПД,

Јосипом Јуратовићем, 13-14. августа, послаником СПД Кристофом Штресером,

опуномоћеником немачке владе за људска права и хуманитарну помоћ, 11-14.

септембра и послаником СПД Нилсом Аненом 5. децембра 2014. године.

На маргинама Кроација форума, који је одржан од 11-12. јула 2014. године у

Дубровнику, министар Дачић се срео са повереником за основна питања спољних

послова ЕУ и односе са чланицама ЕУ у МИП СР Немачке Јоакимом Блајкером.

У 2014. години спољнотрговинска размена је порасла за више од 6% у односу на

претходну годину и износи 3183,2 милиона евра - извоз у СРН је порастао за 1,8 %

и износи 1330,1 милиона евра, док је увоз из СРН већи за 9,1% и износи 1853,1


РЕПУБЛИКА АУСТРИЈА

Билатерални односи са Републиком Аустријом су на високом нивоу, стабилни и

свеобухватни. Наше односе дефинише велики број Срба и грађана српског порекла који

живе у Аустрији, као и заједничка политика која се манифестовала кроз процес наших

евроинтеграција. Односе са Аустријом карактеришу, поред интензивног политичког

дијалога и, добра регионална сарадња, интензивна војна и полицијска, као и она у

области културе. Први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова

Ивица Дачић је боравио више пута у Бечу ради учешћа на међународним и регионалним

скуповима – на 124. Министарској седници Комитета министара Савета Европе, 5. и 6.

маја и на „Конференцији о Западном Балкану 2014“ и годишњем састанку министара

спољних послова чланица Централноевропске иницијативе, 2. и 3. јуна.

Министар Дачић и министар за Европу, интеграције и међународне послове Себастијан

Курц разговарали су током његове посете Београду, 8. октобра.

Обим спољнотрговинске размене у 2014. години је износио 748 милиона евра. Наш

извоз износио је 264,6 милиона евра, а увоз 483,4 милиона евра.

КРАЉЕВИНА ДАНСКА

Континуирани политички дијалог вођен је између Републике Србије и Краљевине

Данске током 2014. године. Министар Дачић је посетио Краљевину Данску 24.

новембра и том приликом се сусрео са данским МИП Мартином Лидегардом. Вредност

робне размене закључно са новембром протекле године је износила око 113 милиона

евра. Од тога, наш извоз je био 32,7, a увоз 80,2 милиона евра.


33

РЕПУБЛИКА ЛЕТОНИЈА

Билатерални односи Републике Србије са Републиком Летонијом су задржани на

редовном нивоу политичког дијалога. Србија нема дипломатско представништво у

Риги, већ наша амбасада у Стокхолму покрива Летонију на нерезиденцијалној основи.

Њихов амбасадор у Стразбуру покрива Србију. Министар спољних послова Ивица

Дачић је посетио Ригу 9. и 10. децембра и том приликом се сусрео са МИП Едгарсом

Ринкевичсем. Са ДС МИП Летоније Пилдеговичсем наш министар се састао на

маргинама припремног састанка националних координатора за Самит Кина - ЦИЕЗ, у

Београду 14. новембра. Вредност робне размене y првих једанаест месеци 2014. године

износила je око 7,6 милиона евра. Од тога, наш извоз je био 4,5, a увоз 3,1 милиона евра.

КРАЉЕВИНА ШВЕДСКА

Република Србија и Краљевина Шведска имају дуготрајне односе и добру сарадњу, што

потврђује снажна подршка те земље нашем путу ка ЕУ. Редован политички дијалог је

задржан и у протеклој години. Шеф дипломатије састао се са бившим МИП Шведске

Карлом Билтом, 24. септембра на 69 заседању ГС УН-а у Њујорку,а затим са актуелним

МИП Маргот Валстром 5. децембра на маргинама Савета министара спољних послова

ОЕБС-а у Базелу. Вредност робне размене y првих једанаест месеци 2014. године

износила je 199,578 милиона евра. Од тога, наш извоз je био 45,578, a увоз 154,009


РЕПУБЛИКА ФИНСКА

У протеклој години задржан је уобичајени тренд политичког дијалога између Србије и

Финске на тему европских интеграција наше државе. Министар Дачић почетком

октобра учествовао је у Хелсинкију на конференцији „ОЕБС - развој безбедносне

заједнице“ и том приликом је имао билатерални сусрет са МИП Финске Еркијем

Туомиојом.

Добри политички односи представљају основу за јачање економске сарадње две земље.

Вредност робне размене y првих шест месеци износила je око 43 милиона евра. Од тога,

наш извоз je био 5,8, a увоз 36,9 милиона евра.

3. РУСИЈА И ЕВРОАЗИЈА

РУСКА ФЕДЕРАЦИЈА

Република Србија и Руска Федерација негују вишевековне, традиционално пријатељске

односе, засноване на богатој сарадњи, језичкој, духовној и културној блискости,

узајамном разумевању и подршци. Стратешки карактер савремених односа две земље


34

огледа се у интензивом политичком дијалогу на високом и највишем нивоу,

константном унапређивању билатералне сарадње у свим областима и блиским

ставовима о већини актуелних међународних питања. Потписивањем Декларације о

стратешком партнерству, од стране двојице председника, Томислава Николића и

Владимира Путина, почиње квалитативно нова фаза у односима Србије и Русије.

Посета председника

Србије Томислава

Николића Москви 7.

фебруара, приликом

отварања ЗОИ у

Сочију, као и посета

председника Русије

Владимира Путина

Републици Србији, 16.

октобра, поводом

обележавања 70.

годишњице

ослобођења Београда у

Другом светском рату,

додатно су потврдиле

развијене и свестране

односе две земље. Као

резултат континуира-

ног рада на унапређењу уговорно-правне основе, током посете председника Путина,

потписано је неколико билатералних уговора: о узајамној заштити тајних података,

реадмисији и војно-техничкој сарадњи; меморандум о разумевању у области енергетске

ефикасности и обновљивих извора енергије и протокол о размени података који се

односе на царинску вредност робе у промету између Србије и Русије.

Током протекле године, упоредо са политичком сарадњом, успешно су се развијали и

привредни односи, о чему сведочи податак, да је робна размена премашила

2.500.000.000 евра, што је 300 милиона евра више него 2013. Од 6. до 8. октобра у

Москви је одржано XIII заседање српско-руског Међувладиног комитета за трговину,

економску и научно-техничку сарадњу, који делује као стални инструмент креирања и

праћења развоја укупних економских односа две земље.

РЕПУБЛИКА БЕЛОРУСИЈА

У последње две године дијалог између Србије и Белорусије интензивиран је на високом

и највишем нивоу. 11. и 12. јуна реализована је узвратна посета председника Белорусије

А. Лукашенка Србији, док је министар Дачић боравио у званичној посети Белорусији

30. новембра и 1. децембра. Током посете министра одбране РС Б. Гашића Белорусији,

од 10. до 12. новембра, потписан је Споразум о сарадњи у области одбране. У Народној

Скупштини РС формирана је посланичка група пријатељства са Белорусијом. У 2014.

години робна размена износила је 119.043.000 евра (извоз 54.689.000 и увоз 64.354.000

евра). Дани српског филма одржани су у Минску од 18. до 20. јуна, док је Београд био

домаћин манифестацији „Дани белоруског филма“ од 12. до 14. новембра.

МСП И. Дачић и МИП РФ С. Лавров


35

РЕПУБЛИКА МОЛДАВИЈА

Политички дијалог две земље одвија се углавном у оквиру међународних и регионалних

скупова. 22. јуна премијер Србије Александар Вучић састао се са тадашњим премијером

Молдавије Јуријем Леанком у Румунији, док су министри спољних послова Србије и

Молдавије Ивица Дачић и Наталија Герман имали сусрете на маргинама следећих

скупова: састанак министара спољних послова „Процес сарадње у Југоисточној

Европи“, 20. јуна у Букурешту (том приликом су потписали Споразум о сарадњи и

међусобној помоћи у царинским питањима), генерална дебата 69. заседања ГС УН, 24.

септембра у Њујорку и Министарски савет ОЕБС-а 4. децембра у Базелу. Споразум о

укидању виза за држављане двеју земаља, потписан је 23. децембра. Робна размена

износила је 54.211.000 евра, од чега наш извоз 12.746.000 евра и увоз 41.465.000 евра.

УКРАЈИНА

Билатералне односе Републике Србије и Украјине карактерише пријатељство и

разумевање. На инаугурацији ПР Украјине Петра Порошенка 4. јуна нашу земљу је

представљао саветник председника Србије за спољне послове Иван Мркић. 23.

септембра први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић

састао се са МИП Павлом Климкиним на маргинама генералне дебате 69. заседања ГС

УН у Њујорку. Шеф дипломатије Ивица Дачић посетиo је Кијев 23. децембра, уочи

преузимања председавања ОЕБС-у. Укупна робна размена износила је 196.427.000 евра,

од тога наш извоз 75.529.000 евра и увоз 120.898.000 евра.

РЕПУБЛИКА ЈЕРМЕНИЈА

Дипломатски односи између Републике Србије и Републике Јерменије одржавају се на

нерезиденцијалној основи преко амбасада Србије и Јерменије у Атини. Билатерални

дијалог са Јерменијом интензивиран је током 2014. када су реализоване посете МИП

Јерменије Едварда Налбандијана Београду 1. и 2. октобра и председника Србије

Томислава Николића Јеревану од 10. до 12. октобра. Том приликом председник

Јерменије Серж Саргсјан одликовао је председник Николића Орденом славе за

допринос јачању и развоју односа између две земље, док је председник Томислав

Николић Златном медаљом за заслуге одликовао почасног конзула Србије у Јерменији

др Бабкена Симонјана за изузетне заслуге у јавним и културним делатностима и

представљању наше земље у Јерменији. Остварена је робна размена у вредности од

1.353.000 евра (наш извоз 1.278.000, увоз 75.000).

РЕПУБЛИКА АЗЕРБЕЈЏАН

У последње три године дошло је до снажног развоја билатералних односа и сарадње, уз

одржавање континуираног политичког дијалога на високом и највишем нивоу. На позив

МИП Азербејџана Елмар Мамадјарова, министар Дачић боравио је у званичној посети


36

Бакуу 9. и 10. септембра. У 2014. години остварена је робна размена у вредности од

12.151.000 евра (наш извоз 11.835.000, увоз 316.000), док изградња деонице аутопута Е-

763 (Љиг-Прељина на Коридору 11) представља најзначајнији пројекат билатералне

економске сарадње.

ГРУЗИЈА

Република Србија тренутно нерезиденцијално покрива Грузију из амбасаде у Кијеву, а

Грузија Србију из Атине. Билатерални дијалог између Србије и Грузије је скромног

интензитета и одвија се претежно на маргинама међународних скупова. Садашњи ниво

економске сарадње не одговара потенцијалима и потребама двеју земаља, о чему

сведочи робна размена која је током 2014. године достигла 12.380.000 евра (наш извоз

9.341.000, увоз 3.039.000).

ЗЕМЉЕ ЦЕНТРАЛНЕ АЗИЈЕ: РЕПУБЛИКА КАЗАХСТАН, КИРГИСКА РЕПУБЛИКА,

РЕПУБЛИКА ТАЏИКИСТАН, ТУРКМЕНИСТАН И РЕПУБЛИКА УЗБЕКИСТАН

Киргиску Републику, Таџикистан, Туркменистан и Узбекистан Србија покрива на

нерезиденцијалној основи амбасада Србије у Москви, док у Казахстану имамо ДКП. На

маргинама генералне дебате 69. заседања ГС УН министар Ивица Дачић састао се 22.

септембра са потредседником Кабинета министара и министром иностраних послова

Туркменистана Рашидом Мередовим; 23. септембра са председником Владе

Таџикистана Кохиром Расулзодом; 25. септембра са министром иностраних послова

Киргистана Ерланом Абдулдајевим и 26. септембра са министром инострних послова

Казахстана Јерланом Идрисовом. Економска размена Србије и Казахстана у 2014.

години износила је 161,288 милиона евра. У Народној Скупштини Србије постоје

Посланичке групе пријатељства са Казахстаном и Туркменистаном.

4. АЗИЈА, АУСТРАЛИЈА И ПАЦИФИК

Република Србија има вишедеценијске пријатељске односе и сарадњу са земљама

азијско-пацифичког региона. Покренуте су иницијативе за даље унапређење

политичких односа и економске сарадње, укључујући и инфраструктурне пројекте, као

и сарадње у другим областима. Интензивирани су такође напори на реафирмацији

подршке земаља региона суверенитету и територијалној целовитости Републике Србије.

НАРОДНА РЕПУБЛИКА КИНА

Српско-кинеске односе карактерише традиционално пријатељство, међусобно

разумевање и поверење, као и подршка у најважнијим питањима. Србија је прва земља у

региону централне и источне Европе која је успоставила стратешко партнерство са

Кином. Кина је стратешки партнер и један од главних ослонаца спољне политике

Србије (Заједничка изјава о успостављању стратегијског партнерства РС и НРК, 20.

августа 2009. и Заједничка изјава о продубљивању стратешког партнерства РС и НРК,

26. августа 2013.).


37

САМИТ КИНА-ЦИЕЗ

Премијер Александар Вучић се сусрео са премијером Ли Кећиангом на Летњем форуму

Давос 10-12. септембра у Тиенђину и том приликом кинеска страна се сагласила да

заједно са нашом земљом организује Самит Кина-ЦИЕЗ 16-17. децембрa у Београду.

Премијер Ли Кећианг посетио је Србију 15-18. децембра и том приликом у Београду је

одржан и трећи самит Кина-ЦИЕЗ. Кинески премијер је имао сусрет са председником

Томиславом Николићем, а министар спољних послова Ивица Дачић разговарао је у

одвојеном сусрету са министром иностраних послова Кине Ванг Јием. Посета премијера

Ли Кећианга може се оценити као историјска, будући да је реализована 28 година након

доласка једног кинеског премијера у Републику Србију и представља значајан напредак

у обогаћивању садржаја стратешког партнерства две земље. Потписан је велики број

споразума1 који дају додатни импулс у реализацији до сада договорених пројеката и

нових облика сарадње, све у циљу прилива кинеских инвестиција. На Самиту је

учествовало 14 премијера и 3 вицепремијера, као и велики број пословних људи који су

присуствовали бизнис форуму, одржаном паралелно са Самитом. На скупу је усвојен

заједнички документ Београдске смернице, који је, уз преглед до сада остварених

резултата, дефинисао будуће правце сарадње. Ово је био најзначајнији међународни

скуп организован у Србији у протеклoм периоду.

Сусрет ППВ и МСП И. Дачића са МИП НР Кине Ванг Јием

Кина је најзначајнији привредни партнер Србије у Азији. Обим трговинске размене

бележи узлазни тренд, али робну размену карактерише велики дефицит на страни РС (у

2014. размена је износила 1,58 млрд. УСД, од чега наш извоз само 14,2 мил. УСД). У

1 Потписано је 13 билатералних споразума и 2 споразума у оквиру механизма Кина-ЦИЕЗ.


38

плану је да се током 2015. године одржи 11. заседање МК за економску сарадњу у

Пекингу.

Посебан сегмент српско-кинеског стратешког партнерства везан је за реализацију

крупних инфраструктурних и енергетских пројеката. Током посете премијера Ли

Кећианга свечано је отворен мост Земун-Борча (вредност пројекта 255 мил. УСД),

приводи се крају ревитализација ТЕ Костолац (344,6 мил. УСД) и обављају се

припремни радови за изградњу аутопута Обреновац-Љиг (334 мил. УСД). Ови пројекти

се финансирају из преференцијалних кредита које обезбеђује кинеска страна. У

припреми су и друга фаза пројекта ТЕ Костолац која подразумева и изградњу нове

термоелектране (715,6 мил. УСД) и изградња брзе железничке пруге Београд-

Будимпешта, као и низ других пројеката. Неки од ових пројеката реализују се у склопу

посебног механизма сарадње Кине и шеснаест земаља централне и источне Европе

(Кина-ЦИЕЗ), коме Србија придаје посебан значај. Кина је наставила и са давањем

бесповратне техничке помоћи нашој земљи, а две стране јачају сарадњу и на другим

пољима, посебно у области културе, просвете (учење кинеског језика у основним и

средњим школама), науке, технологије и спорта.

ЈАПАН

Јапан је један од наших важнијих партнера у Азији, првенствено на економском плану.

Политички односи су у успону. Јапан подржава евроинтеграције Републике Србије и

види Србију као кључну земљу у региону Западног Балкана. Вице министар за ванредне

ситуације Јуичија Нишимура посетио је Србију у јулу како би се детаљно упознао са

ситуацијом у регионима који су погођени катастрофалним поплавама. Делегација

јапанске пословне асоцијације Кеиданрен посетила је Србију 23-25. септембра и имала

сусрете са премијером Александром Вучићем, МП Жељком Сертићем и министарком

Јадранком Јоксимовић, а одржан је и бизнис форум у ПКС. Политичке консултације на

нивоу ЗПМСП/ЗГД су одржане 30. октобра у Београду.

У фебруару и марту потписани су споразуми о донацијама јапанских малих и средњих

предузећа и хибридних и дизел возила најновије генерације. Крајем 2014. године

потписан је Споразум о донацији Владе Јапана у виду јапанских индустријских

производа у износу од 831.000 долара. Србији је одобрен јенски кредит за пројекат

„Одсумпоравање димних гасова у ТЕНТ” у вредности од 28,2 млрд. јена (око 260 мил.

евра). За други јенски кредит (Решавање проблема отпадних вода у Београду, вредност

око 200 милиона евра) урађена је студија изводљивости. Почетком октобра Србија је

упутила захтев јапанској страни за добијање преференцијалног зајма у износу од 65

мил. евра за потребе обнове енергетског и рударског сектора након поплава.

У периоду јануар-септембар 2014. године увоз из Јапана износио је 60,7 милиона евра, а

извоз 3,9 милиона евра.

РЕПУБЛИКА КОРЕЈА

Србија јача сарадњу са Републиком Корејом, пре свега на економском плану. У

погонима и представништвима корејских компанија у нашој земљи запослено је око


39

5.500 људи. Две земље су у 2014. години обележиле 25. годишњицу успостављања

дипломатских односа. У периоду јануар - септембар 2014. године робна размена је

износила 90,9 милиона УСД, од чега је извоз из Србије био 1,5 милиона УСД.

ДЕМОКРАТСКА НАРОДНА РЕПУБЛИКА КОРЕЈА

Први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић се срео са

министром иностраних послова Кореје Ли Су Јонгом на маргинама 69. заседања ГСУН

у Њујорку, којом приликом је поновљено да ДНР Кореја подржава наше ставове у вези

са КиМ. У периоду јануар - септембар 2014. године робна размена је износила 1,23

милиона УСД, при чему није забележен извоз из Србије.

РЕПУБЛИКА ИНДИЈА

Односе Србије и Индије карактерише традиционално пријатељство утемељено у ПНЗ,

уз континуитет веома добрих односа на политичком плану. Постоји обострано исказан

интерес за унапређење и интензивирање политичког дијалога и развој свеукупне,

посебно економске сарадње.

Делегација ПКС на челу са тадашњим председником Жељком Сертићем посетила је

Индију од 24-30. јануара, у оквиру промоције Србије као инвестиционе дестинације.

Том приликом потписан је Меморандум о разумевању са Конфедерацијом индијске

индустрије. Индијски привредници су истакли интерес за улагања у инфраструктуру,

фармецутску и ауто индустрију, РТБ Бор, Сартид, иригационе системе и сектор ИТ.

Друго заседање Мешовитог комитета за економску сарадњу одржано је 19. септембра

путем телеконференције. Такође је истакнут обострани интерес за што скорије

одржавање Мешовитог комитета за пољопривреду.

ДЕМОКРАТСКА СОЦИЈАЛИСТИЧКА РЕПУБЛИКА ШРИ ЛАНКА

Почетком септембра 2014. године, министар Дачић сусрео се са министром иностраних

послова Шри Ланке Г.Л. Пеирисом на маргинама Бледског форума.

РЕПУБЛИКА ИНДОНЕЗИЈА

Република Индонезија представља једног од најзначајнијих партнера Републике Србије

у региону Југоисточне Азије. Традиционално пријатељски односи, представљају основу

за стално унапређење како политичких односа, тако и сарадње у области трговине,

војске, културе, спорта, образовања и верских питања. У 2014. години обележена је 60.

годишњица од успостављања дипломатских односа са Индонезијом. Делегација

Националног архива Републике Индонезије посетила је Архив Југославије 18-22.

септембра и присуствовала свечаности промоције зборника докумената Југославија-

Индонезија 1945-1967. Директори два архива су том приликом договорили и потписали

План активности за период 2013-2016, у складу са Меморандумом о сарадњи,


40

потписаним 2013. у Џакарти. У току је усаглашавање текста Меморандума о сарадњи у

области образовања, а у марту 2014. усаглашен је и текст МоР о сарадњи у области

омладине и спорта. Десетогодишњи Споразум о укидању виза за носиоце ДПИ и СПИ је

истекао 27. јула 2014. али су се две стране договориле да до закључивања новог (који је

припремљен за потписивање), примењују релаксирани визни режим. Прехрамбена

компанија “Indofood” инвестирала је око 20 милиона УСД у РС. Индонезија је била

земља партнер на Сајму туризма 2014. године.

РЕПУБЛИКА МЈАНМАРСКА УНИЈА

Министар за електричну енергију Мјанмара Кин Маунг Со је посетио Србију од 28. до

30. новембра 2014. године ради упознавања са нашим електроенергетским

капацитетима. У току је процедура за закључивање споразума о сарадњи у другим

областима.

РЕПУБЛИКА ФИЛИПИНИ, РЕПУБЛИКА СИНГАПУР И НАРОДНА ДЕМОКРАТСКА

РЕПУБЛИКА ЛАОС

Председник Србије Томислав Николић је разговарао са председником Филипина

Бенињом Аквином на маргинама 69. заседања ГС УН, у септембру 2014. године у

Њујорку.

Током заседања ГСУН, шеф српске дипломатије Ивица Дачић се срео и са министром

спољних послова Сингапура Касивисванатана Шанмугамом.

Очекујемо да ће контакти који су успостављени са највишим личностима Лаоса

приликом предаје акредитива амбасадора Миодрага Николина, дати значајан подстрек

унапређењу сарадње са овом земљом у свим областима од заједничког интереса.

АУСТРАЛИЈА И НОВИ ЗЕЛАНД

Унапређен је политички дијалог и сарадња са Аустралијом и Новим Зеландом. У току

су преговори за закључивање Споразума о социјалном осигурању између Србије и

Аустралије. Споразум о ваздушном саобраћају између Владе Републике Србије и Владе

Аустралије ступио је на снагу 21. маја 2014. године и одређени су авио превозници за

обављање редовног авио превоза на линијама Београд-Сиднеј, Београд-Мелбурн и

Београд-Бризбејн. Аустралијски министар за животну средину Грег Хант посетио је

Србију 16. септембра.

Министар иностраних послова Новог Зеланда Мареј Мекали боравио је у Србији 23. и

24. јуна. У разговорима је истакнута обострана спремност за развијање сарадње у свим

областима од заједничјког интереса (политички контакти, УН, економија, визни режим,

уговорно стање итд.). Покренута је процедура за закључивање Споразума о ваздушном

саобраћају.


41

Покренута је иницијатива за успостављање дипломатских односа са острвским

државама у Пацифику, са којима ови односи још нису регулисани.

5. СЕВЕРНA И ЈУЖНА АМЕРИКА

СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ

Током 2014. године настављена је позитивна динамика у билатералним односима са

Сједињеним Америчким Државама која се превасходно огледа у интензивираном

политичком дијалогу званичника двеју земаља. САД су наставиле са отвореном

подршком европским интеграцијама наше земље, уз истицање конструктивне улоге

Републике Србије која се огледа у спремности за наставак Бриселских преговора.

Поздравили су реформски процес у области економије и владавине права у Србији.

МСП И. Дачић и помоћница државног секретара САД В. Нуланд

Реализовани су значајни сусрети наших званичника са представницима америчке

администрације: помоћник државног секретара Виторија Нуланд посетила је Београд

13. јула у оквиру регионалне турнеје и том приликом се срела са председником

Томиславом Николићем, премијером Александром Вучићем и првим потпредседником

Владе Србије и министром спољних послова Ивицом Дачићем. На маргинама 69.

заседања ГС УН-а реализован је краћи сусрет председника Томислава Николића и

председника Барака Обаме. Министар Дачић сусрео се у септембру са замеником

помоћника ДС Хојтом Јием на маргинама Бледског стратешког форума и током 69.

заседања ГС УН. Министар Дачић састао се са државним секретаром Џоном Керијем на

маргинама Министарског састанка ОЕБС-а у Базелу у децембру.

Представници америчке администрације и Конгреса пружали су подршку нашој земљи

током припрема за председавање ОЕБС-у, а ДС Џон Кери је најавио да разматра учешће

на Министарском састанку ОЕБС-а у Београду децембра 2015. Од заједничких

мулатилатералних активности, са америчке стране је поздрављено приступање Србије

Глобалној коалицији у борби против ИСИЛ.


42

Робна размена са Америком је током 2014. износила је 591,8 милиона долара, са малим

суфицитом на нашој страни, те је, према подацима Републичког завода за статистику,

извоз из РС износио око 312 милиона УСД, а увоз 279 милиона УСД.

По питању уговорних активности, настављени су преговори ради закључивања

Споразума о ваздушном саобраћају (Open Sky Agreement).

На плану парламентарне сарадње, Београд је У децембру посетило осам америчких

конгресмена, као и сенатор Кристофер Марфи. У америчком Конгресу функционише

Српски кокус, док је Народној скупштини Србије маја прошле године формирана нова

Парламентарна група пријатељства са САД која броји 80 чланова.

На плану војне сарадње, реализована је посета тадашњег министра одбране Небојше

Родића у јануару, када се сусрео са бившим ДС одбране Ч. Хегелом.

Очуван је континуитет полицијске сарадње, чије је тежиште остало на размени

искустава и информација, посебно у области борбе против организованог криминала,

корупције и тероризма. Настављен је рад на усаглашавању Споразума о екстрадицији, а

Споразум о сарадњи у контроли наркотика и спровођењу закона потписан је 29.

септембра.

КАНАДА

Билатералне односе са Канадом, поред значајних сусрета на високом нивоу,

карактерише узлазни тренд економске сарадње. У 2014. години интензивиран је

политички дијалог са Канадом имајући у виду да је тадашњи министар инстраних

послова Џон Берд посетио Србију у периоду од 29. августа до 01. септембра, када се

сусрео са председником Томиславом Николићем, премијером Александром Вучићем,

првим потпредседником Владе и министром спољних послова Ивицом Дачићем, као и

министром трговине, туризма и телекомуникација Расимом Љајићем. Ради се о првој

министарској посети након 13 година (тадашњи министар иностраних послова Канаде

Џон Менли био је у Београду маја 2001.). Министар Дачић срео се са бившим

министром иностраних послова Џоном Бердом на маргинама МС ОЕБС-а у Базелу у

децембру.

Приликом посете Републици Србији, бивши министар иностраних послова Џон Берд

изразио је подршку процесу европских интеграција Србије, уз указивање да почетак

преговора о чланству Србије у ЕУ

представља подстицај за даље унапређење

односа две земље. Такође је поздравио

напредак у процесу нормализације односа

са Приштином. Током посете потписан је

Споразум о узајамном подстицању и

заштити инвестиција, који је ратификован

у Парламенту Канаде.

У канадском Парламенту у марту

формирана је Парламентарна група

пријатељства са Србије, која броји 14

Сусрет министра Дачића са канадским шефом

дипломатије Џ. Бердом


43

чланова. У Народној скупштини Србије је јуна формирана Група пријатељства са

Канадом која тренутно броји 24 посланика.

Економска сарадња представља област билатералних односа са најдинамичнијим

развојем, посебно у погледу прилива канадских инвестиција у Републике Србије,

првенствено у области рударства и енергетике. Према подацима Републичког завода за

статистику. Током 2014. године робна размена износила је 45.7 милиона УСД, од чега је

извоз 18.2 милиона УСД, док увоз износи 27.5 млн. УСД.

СЈЕДИЊЕНЕ ДРЖАВЕ МЕКСИКА, РЕПУБЛИКА АРГЕНТИНА, ФЕДЕРАТИВНА

РЕПУБЛИКА БРАЗИЛ, РЕПУБЛИКА ЧИЛЕ, РЕПУБЛИКА КУБА, РЕПУБЛИКА

НИКАРАГВА

Потребно је направити простор за обнављање политичког и привредног присуства

Републике Србије у Јужној и Средњој Америци, региону растуће економске снаге и

међународног утицаја. Свакако треба додатно ојачати политички дијалог са тим

земљама у контексту сагледавања могућности јачања сарадње и очувању њихове

принципијелне подршке по питању ЈПН Косова и Метохије.

Република Србија придаје велики значај унапређењу односа са Мексиком, укључујући

јачање економских односа и привлачење мексичких инвестиција. ГД за Европу

мексичког министра иностраних послова А. Негрини и ЗМСП за билатералу Горан

Петровић предводили су политичке консултације 5. септембра, у Београду.

Република Србија настоји да интензивира билатералне односе са Републиком

Аргентином. У циљу јачања политичког дијалога реализована је посета министра И.

Дачића Аргентини 25-26. новембра као и Чилеу 27-28. новембра.

Министар спољних послова Ивица Дачића сусрео се са МИП Кубе Б. Родригесом на ГС

УН-а у септембру.

Усаглашен је текст Меморандума о разумевању између Министарства спољних послова

Републике Србије и Министарства иностраних послова Републике Никарагве за

успостављање механизма политичких консултација, чије потписивање је планирано

приликом предаје акредитивних писама амбасадора Горана Мешића у Манагви.

6. АФРИКА И БЛИСКИ ИСТОК

Република Србија и Африка имају дугу традицију добрих односа и наша земља је

чврсто опредељена за даље јачање сваког облика вишедеценијске сарадње која

наставља да се развија на здравим основама и међусобном уважавању. Србија жели да

очува и унапреди своје традиционалне везе и са државама арапског света, уз сву

спремност нарочито за даље унапређење економске сарадње.

У оквиру својих могућности Република Србија доприноси мултинационалним

мировним операцијама са мандатом УН и што је изузетно значајно, придружила се

Коалицији за борбу против Исламске државе (ИСИС) те усвојила закон који


44

санкционише учешће њених држављана на ратиштима у иностранству и као начин за

ефикаснију реализацију овог свог опредељења.

Србија је учествовала у раду Донаторске конференције за обнову Газе која је одржана

12. октобра у Каиру и најавила износ од 50 000 долара као свој допринос у те сврхе.

Министар Дачић је 29. октобра одржао посебан брифинг за афричке и арапске

амбасадоре из дипломатског кора у Београду у циљу даљег јачања позиције Србије у

арапским земљама, као и унапређење и интензивирање билатералних односа са

афричким партнерима.

САМИТ АФРИЧКЕ УНИЈЕ

Република Србија је посвећена унапређењу односа са афричким земљама и са њима

поспешује сарадњу и кроз активност Афричке уније. Посета министра Ивана Мркића

Самиту Афричке уније (АУ) одржаном 28 - 31. јануара у Адис Абеби, што је 10.

узастопно учешће делегације Србије, била је у функцији конструктивне размене

мишљења о свим питањима од обостраног интереса.

МСП Иван Мркић на Самиту Афричке уније у Адис Абеби

У разговорима министра са званичницима АУ разматрана је генерално тематика српско-

афричких односа, а у том контексту унапређење политичког дијалога, спољнополитичке

активности и приоритети Р. Србије, обезбеђивање наставка подршке политици Србије

према ЈПН Косову и Метохији, току процеса евро-интеграција, могућностима

унапређења политичке и економске сарадње, помоћи Србији у пост-конфликтној

обнови појединих афричких земаља, учешћу наших оружаних снага у мировним

мисијама УН и ЕУ у појединим кризним подручјима Африке, војно-економској

сарадњи, сарадњи у области пољопривреде, образовно-културној сарадњи и др.

Оцењено је да су српско-афрички односи веома добри и да постоје значајне могућности

за сарадњу у свим областима од међусобног интереса, пре свега у домену

пољопривреде, фармације, грађевинарства, образовања и одбране. Посебно је истакнута

могућност да се Србија укључи у програме АУ за пост-конфликтну обнову појединих

афричких земаља. У разговору са замеником председника Комисије АУ Ерастусом


45

Мвенчом, министар спољних послова Иван Мркић је потврдио наставак редовног

учешћа Републике Србије на Самитима АУ у својству земље посматрача и том

приликом уручио му предлог Споразума о економској сарадњи Србије са АУ који је био

раније договорен. Истакнуто је да ће потписивање овог Споразума допринети

унапређењу односа са афричким земљама у областима сарадње наведеним у Споразуму.

РЕПУБЛИКА ТУНИС

Председник Републике Србије Томислав Николић је на позив туниског председника,

боравио у радној и пријатељској посети Тунису, 5 - 6. марта, са циљем обнове и даљег

унапређења укупних билатералних односа. У саставу делегације били су министар Иван

Мркић и министар културе и информисања Иван Тасовац. Посета је реализована у

оквиру обележавања 100 година од почетка Првог светског рата. Осим са председником

Туниса Монсефом Марзукијем, организовани су сусрети и са председником Скупштине

Мустафом Бен Џафаром и премијером Туниса М. Џомом. Током посете, поред састанка

са министром иностраних послова Монгијем Хамдијем, министар Иван Мркић је

потписао Споразум о економској и трговинској сарадњи и Споразум о друмском

превозу и транзиту људи и роба, док је министар културе Иван Тасовац је потписао

Програм сарадње у области образовања, науке, културе и спорта за 2014 - 2016. годину.

МСП И. Мркић у посети Тунису поводом обележавања 100 година од почетка Првог светског рата

УЈЕДИЊЕНИ АРАПСКИ ЕМИРАТИ

Председник Србије Томислав Николић боравио је у радној посети Уједињеним

Арапским Емиратима 22 - 26. новембра на позив престолонаследника Абу Дабија шеика

Мохамеда бин Заједа. Том приликом, председник је, сем са домаћином, имао и сусрете

са министром омладине, спорта и културе шеиком Нахјаном Ал Нахјаном, као и са

представницима српских и емиратских компанија из Абу Дабија.


46

У току 2014. године, отпочела је са радом Амбасада УАЕ у Београду (амбасадор УАЕ у

Србији Џума Рашид Ал Дахери предао је акредитивна писма 10. априла).

ДРЖАВА КАТАР, КРАЉЕВИНА САУДИЈСКА АРАБИЈА

Током 2014. године Србија је отворила дипломатско-конзуларна представништва у

Дохи, Држави Катар (у марту на нивоу отправника послова, али састав Амбасаде још

није попуњен) и у Ријаду, Краљевини Саудијској Арабији (10. новембра на нивоу

отправника послова, али састав Амбасаде, такође, још није попуњен).

ДРЖАВА ИЗРАЕЛ

У циљу очувања постојећих и даљег јачања позиција Републике Србије председник

Владе Александар Вучић је боравио у званичној посети Израел у периоду од 30.

новембра до 2. децембра 2014. године.


47

МУЛТИЛАТЕРАЛНА САРАДЊА

Афирмација ставова и спољнополитичких приоритета Републике Србије значајним

делом се реализује и кроз Уједињене нације, које су најважнија међународна

организација за Републику Србију, не само када је реч о заштити територијалног

интегритета и суверенитета, већ и заштите интереса у области мира, безбедности,

владавине права и одрживог развоја.

Најактуелнија питања на агенди УН-а којима Република Србија даје свој адекватан

допринос су спровођење Миленијумских развојних циљева, питање климатских

промена, питање одрживог развоја, међународни мир и безбедност, борба против

међународног тероризма, разоружање и реформе система УН-а.

У складу са својим спољно-политичким приоритетима, Република Србија се определила

да на конкретан и видљив начин, кроз учешће у мировним мисијама Уједињених нација,

допринесе очувању мира и

безбедности у свету и заштити

људских права у складу са Повељом

УН-а. Република Србија се налази

међу водећим земљама

контрибуторима мисија УН-а у Европи

(на седмом месту). Припадници Војске

Србије и МУП-а тренутно учествују у

осам мировних операција под заставом

УН - MONUSCO (ДР Конго), UNMIL

(Либерија), UNOCI (Обала

Слоноваче), UNFICYP (Р. Кипар),

UNIFIL (Р. Либан), UNTSO (Блиски

Исток), MINUSTAH (Хаити) и

MINUSCA (ЦАР). У Београду је

одржана прва Регионална

конференција на високом нивоу о учешћу земаља Западног Балкана у мировним

мисијама УН-а (23-24. октобра 2014), што представља својеврсно признање нашој

држави, као лидеру у региону, за њен допринос и учешће у мировним мисијама под

окриљем УН-а.

1. АКТИВНОСТИ

У току претходне године Србија је активно учествовала у форумима УН-а у Њујорку,

посвећеним формулисању Глобалне развојне агенде за период од 2015. до 2030. године.

Србија је била ангажовани члан Отворене радне групе за дефинисање циљева одрживог

развоја и Међувладиног комитета експерата за финансирање одрживог развоја.

Формулисање Глобалне развојне агенде, која ће бити усвојена на Самиту у септембру

2015. представља један од најважнијих стратешких задатака са којима су суочавају УН

и поставиће темеље одрживог развоја у првој половини XXI века. Реч је о амбициозном

пројекту, који ужива подршку најшире међународне заједнице, чији је примарни циљ да

се до 2030. године искорене сиромаштво и глад у свету и обезбеди одрживи развој.

Мировне мисије УН


48

Као чланица Економско социјалног савета УН-а (ЕКОСОК), за период 2014-2016,

Србија већ даје активан допринос глобалној расправи о одрживом развоју у свим

аспектима. Србија је изабрана 2014. године у функционалну комисију ЕКОСОК-а за

становништво и развој. Предстоји рад на формулисању нове Националне стратегије

одрживог развоја, којом би се реализација циљева из Развојне агенде након 2015.

ставила у контекст евро-интеграција, јер се многи циљеви преклапају са обавезама

Србије из преговарачких поглавља са ЕУ.

У овом контексту од значаја je Оквирни програм развојне помоћи и партнерства

Уједињених нација са Републиком Србијом (UNDAF) за период 2016-2020. UNDAF је

стратешки документ којим се постављају основе помоћи и подршке УН система и

агенција укупном економском и социјалном развоју Србије у наредних 5 година. Нови

UNDAF ће бити израђен на основу процене реализације претходног UNDAFA и

заједничке оцене економског и социјалног стања у земљи од стране УН агенција и

Владе Србије, која је садржана у документу „Common Country Assesment" (Заједничка

процена стања земље).

Република Србија сматра да реформа и ревитализација целокупног система УН-а

подразумева свеобухватне функционалне, структуралне и институционалне измене.

Процес реформе СБ је узрочно-последично повезан са процесом ревитализације

Генералне скупштине, где је неопходно унапредити координацију рада и проширити

канале комуникације. Ову тематику подробно пратимо уз пуно залагање за реформу и

ревитализацију целокупног система УН. Србија је заинтересована да у преговорима о

реформи СБ буде озбиљно разматрана могућност још једног места за Источноевропску

групу, имајући у виду повећање броја држава у овом региону након пада Берлинског

зида.

Наш наступ у раду тела Уједињених нација у којима се разматра питање КиМ је у

функцији афирмисања наше позиције у одбрани суверенитета и територијалног

интегритета земље уз статусно неутрални оквир на бази резолуције Савета безбедности

1244. Република Србија је настојала да се у фокусу држе питања положаја неалбанског

становништва на Косову и Метохији, стања људских права на Косову и Метохији, а

посебно спровођења адекватне међународне истраге навода садржаних у извештају о

„Нечовечном поступању према људима и илегалној трговини људским органима на

Косову" Дика Мартија, известиоца Комитета за правна питања и људска права

Парламентарне скупштине Савета Европе.

Редовне тромесечне седнице Савета безбедности УН-а које су биле посвећене раду

УНМИК-а биле су и прилика за реафирмацију ставова Републике Србије о решавању

питања Косова и Метохије, са акцентом на значај суштинске улоге УН-а и подршке

УНМИК-а дијалогу Београда и Приштине у циљу постизања компромиса у виду

балансираног, одрживог и обострано прихватљивог решења. Премијер Александар

Вучић и први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић

учествовали су на редовним седницама СБ посвећеним раду УНМИК-а. У наступу

наших представника указивано је да је неопходно одржавање нивоа присуства УНМИК-

а, што подразумева и несмањивање буџетских средстава за ову мировну мисију.

Превентивно се деловало и на спречавању чланства ЈПН Косова и Метохије у

међународним организацијама и спречавању њеног признавања. Предузимане су и

дипломатске акције на спречавању учешћа представника ЈПН Косова и Метохије на

међународним скуповима које би могло прејудицирати њихову државност. Посебна


49

пажња била је усмерена на обезбеђивање услова за функционисање већег броја

регионалних иницијатива и мултилатералних споразума на линијама поштовања

међународног права и заштите националног интереса Републике Србије.

Република Србија у циљу промоције своје спољне политике и интереса редовно и

активно је учествовала у дебатама, које су се током 2014. године одржавале под

окриљем Генералне скупштине УН-а и Савета безбедности УН-а а односиле су се на

питања мира и безбедности, разоружања, борбе против тероризма, одрживог развоја,

људских права, рада Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију и

Резидуалног механизма, итд.

Делегација Републике Србије предвођена председником Томиславом Николићем

учествовала је у септембру на Генералној дебати 69. заседања Генералне скупштине УН

у Њујорку што је била прилика за реализацију бројних билатералних сусрета, где су

главне теме разговора биле питање Косова и Метохије, перспективе Србије у процесу

европских интеграција Републике Србије, јачање сарадње у региону Југоисточне

Европе, могућности за унапређење билатералне сарадње на политичком и економском

плану, као и привлачење страних инвестиција и одрживи развој. Председник Томислав

Николић и први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица

Дачић учествовали су на бројним пратећим скуповима који су послужили за

афирмацију наших националних и спољнополитичких приоритета. Председник

Томислав Николић је учествовао на једном од најзначајнијих скупова који су одржани

на маргинама 69. ГС УН - Самиту о клими, где је подвукао значај одговорности

најразвијенијих земаља и указао на потребу што хитнијег усаглашавања плана којим би

се преузела одговорност за будућност планете и будућих генерација.

Министар Ивица Дачић

је иступао на отвореној

седници СБ УН-а

посве-ћеној тероризму

и страним борцима

терористима, као и на

регионалном састанку

Западног Балкана о

страним терористичким

борцима. Министар је

такође учествовао и

излагао на Специјалној

седници ГС УН-а о

Међународној конфе-

ренцији о станов-

ништву и развоју, као и

на Самиту о мировним

мисијама.

Од изузетног значаја за Србију су ангажман и деловање у оквиру Унеска. У настојању

да се богатство и разноврсност културе и традиција нашег народа очува и промовише на

међународном плану „Породична слава“ уписана је у Унескову Репрезентативну листу

нематеријалног културног наслеђа човечанства, као први упис нематеријалног добара из

Србије.

Учешће министра Дачића на 69. заседању ГС УН у Њујорку


50

Споразум између Србије и Унеска о успостављању „Центра за воде за одрживи развој и

прилагођавање климатским променама“ у Институту за водопривреду Јарослав Черни

добио је пуни легитимитет ратификацијом у Скупштини Републике Србије. Овај Центар

је део групе од 28 Унеско центара друге категорије за воде у свету и његовим

успостављањем Унеско је потврдио високи ниво активности Института Јарослав Черни

у области вода.

После катастрофалних поплава које су уништиле и велики број значајних културних и

просветних институција у Републици Србији Унеско је, као ургентну помоћ, одобрио

50.000 УСД за санацију штете Завичајног музеја у Аранђеловцу и Националног музеја у

Параћину и тиме омогућио овим значајним установама да обнове капацитете и наставе

рад.

Као подршка даљем научном и професионалном усавршавању и подстицај науци у

Србији, „Лореал Балкан“ од 2010. године, по угледу на „Унеско Лореал награду за

допринос жена“, у сарадњи са Националном Комисијом за Унеско (која функционише у

оквиру Министарства спољних послова) и Министарством просвете и науке, додељује

стипендије у оквиру програма „За жене у науци“. Три младе српске научнице

добитнице су националних стипендија у 2014. години за изузетан научноистраживачки

рад у областима астрофизике, биотехнологије и биохемије. Од покретања програма 15

младих жена добило је ову стипендију.

2. ЉУДСКА ПРАВА

Представници министарства спољних послова наставили су активно да учествују у раду

тела и механизама Уједињених нација и других међународних организација у области

људских права. Посебна пажња је посвећена раду Савета УН за људска права и његовим

механизмима, као и раду Трећег комитета Генералне скупштине УН-а, надлежног за

питања људских права.

Амбасадор Роксанда Нинчић, у функцији помоћника министра спољних послова за

мултилатералу, учествовала је у Сегменту за високе званичнике Савета за људска права,

у марту 2014. године. Том приликом, амбасадор Нинчић је указала на глобалне изазове

у области људских права, напоре које Србија чини у циљу унапређења и заштите

људских права на националном нивоу, као и тешку ситуацију у погледу стања људских

права на Косову и Метохији.

Полазећи од става да би унапређење и заштита људских права требало да почивају на

принципима сарадње и отвореног дијалога, настављено је активно учешће у

Универзалном периодичном прегледу – јединственом механизму у оквиру Савета УН-а

за људска права у којем се разматра стање људских права у свим државама света.

У протеклој години настављена је и активна сарадња са Канцеларијом Високог

комесара УН-а за људска права, као и специјалним процедурама Уједињених нација у

области људских права. Републику Србију, укључујући Косово и Метохију, у јуну је

посетила Радна група за присилне нестанке Савета УН-а за људска права. Током посете,

представници Радне групе су упознати са актуелном ситуацијом у погледу несталих

лица, напорима које Република Србија чини на овом пољу, отвореним питањима у вези

са проналажењем и идентификовањем несталих у региону, као и проблемом присилних

нестанака у контексту извештаја известиоца ПССЕ Д. Мартија о трговини органима.


51

У складу са својим уговорним обавезама, Република Србија пред надлежним

комитетима УН-а периодично подноси извештаје о спровођењу ратификованих

конвенција. У 2014. години, Република Србија је представила периодични извештај о

примени Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима.

3. ХУМАНИТАРНА ПИТАЊА

Имајући у виду велики број лица у дуготрајном расељењу (како избеглица из региона –

Хрватска и БиХ, тако и интерно расељених лица са Косова и Метохије), активности

Министарства спољних послова на међународном плану биле су усмерене на

унапређење положаја и пуну заштиту права избеглица и интерно расељених лица.

ИЗБЕГЛИЦЕ

Србија редовно учествује на састанцима Извршног комитета Високог комесаријата

Уједињених нација за избеглице, чији је члан од 2002. године. Први потпредседник

Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић учествовао је на 65. заседању

Извршног комитета Високог комесаријата за избеглице, 30. септембра у Женеви и том

приликом, између осталог, указао на негативне последице објављивања препоруке о

престанку статуса избеглица из Хрватске, информисао о положају расељених лица у

Републици Србији, спровођењу Регионалног стамбеног програма и значајном порасту

тражилаца азила.

У 2014. години је почела реализација Регионалног програма стамбеног збрињавања за

избеглице (РСП), који представља део ширег процеса регионалне сарадње у

остваривању трајних решења за проблеме избеглих лица (враћање станарских права и

обнова имовине, конвалидација радног стажа и неисплаћене пензије, статус боравка и

држављанства за повратнике, поврат пољопривредних имања законским власницима,

учешће у процесу приватизације, питања несталих лица и безбедносна ситуација

повратника).

Министар Ивица Дачић, у својству председника Комисије за координацију процеса

трајне интеграције избеглица и председника Управног одбора Регионалног стамбеног

програма, учествовао је у медијском догађају, 2. октобра, којим је обележен почетак

имплементације РСП у Србији. Том приликом је организована посета корисничкој

породици у селу Крњешевци код Старе Пазове којој је додељен грађевински материјал,

а потписани су и уговори са представницима девет општина и градова у којима ће бити

изграђено 200 станова у оквиру другог таласа РСП.

ИНТЕРНО РАСЕЉЕНА ЛИЦА

Министарство спољних послова је уложило додатне напоре на међународном нивоу у

циљу побољшања положаја интерно расељених лица са Косова и Метохије у Републици

Србији, која је по броју интерно расељених лица у дуготрајном расељењу на првом


52

месту у Европи. С тим у вези, почео је процес консултација са представницима

релевантних међународних организација, ЕУ и САД.

Уложени су додатни напори да се доследно примени резолуција Савета безбедности

Уједињених нација 1244, која као један од главних задатака међународног присуства на

КиМ изричито наводи «обезбеђивање слободног и неометаног повратка свих избеглих и

расељених лица њиховим домовима на Косову», под надзором УНХЦР-а.

Представници Министарства спољних послова су наставили континуирано залагање на

међународном плану за стварање услова за трајна решења, која подразумевају слободу

опредељивање интерно расељених лица за повратак или интеграцију у месту расељења,

као и пуно поштовање људских права ових лица.

НЕСТАЛА ЛИЦА

Полазећи од тога да је право на истину једно од основних људских права, као и да

процес суштинског помирења у региону зависи од могућности остварења права

породица да сазнају истину о судбини својих најближих, интензивиране су активности

усмерене на решавање овог питања, укључујући и кроз сарадњу на регионалном нивоу.

Четири државе региона (Србија, Босна и Херцеговина, Црна Гора и Хрватска)

потписале су 29. августа 2014. године, у Мостару, Декларацију о улози држава у

решавању питања особа несталих услед оружаних сукоба и злоупотреба људских права.

СВЕТСКИ ХУМАНИТАРНИ САМИТ

Као једна од четири државе чланице Регионалне управљачке групе европских и других

држава, Република Србија је током 2014. године активно учествовала у припреми

Светског хуманитарног самита, који ће се одржати 2016. године у Истанбулу.

У склопу припрема за самит у Истанбулу, вршене су интензивне припреме за

Регионални састанак Групе европских и других држава, у Будимпешти (фебруар 2015).

ЖИВОТНА СРЕДИНА

У склопу припрема за предстојећу 21. Конференцију Оквирне Конвенције УН-а о

промени климе (UNFCCC) у децембру 2015. године Паризу, значајну због тога што је

планирано усвајање новог међународног правно-обавезујућег споразума о климатским

променама, учествовали смо на 20. Конференцији Оквирне конвенције УН-а о промени

климе (UNFCCC) у децембру у Лими (Перу).

Република Србија је биа активна и на плану унапређења сарадње подунавских земаља

чему сведочи и избор амбасадора Радета Дробца за председника Дунавске комисије на

период од три године.


53

САВЕТ ЕВРОПЕ

Република Србија је наставила са активним ангажманом у Савету Европе. Делегацију

Републике Србије је на, редовном годишњем 124. Министарском састанку СЕ у Бечу, 6.

маја предводио министар Дачић. Поред обраћања учесницима седнице, шеф

дипломатије Ивица Дачић имао је билатералне сусрете са ГС СЕ Торбјорн Јагландом и

министрима иностраних послова више земаља чланица.

И током 2014. године Србија се активно супротстављала настојањима Приштине и

прокосовског блока чланица СЕ да се ЈПН Косово и Метохија у већој мери интегрише у

СЕ. Косовска медицинска агенција је два пута поднела захтев за добијање статуса

посматрача при Европској фармакопеји. Први је одбијен због противљења нашег

представника, с обзиром да процедура предвиђа прихватање таквих захтева само уз

једногласну одлуку чланица Фармакопеје, док би о другом захтеву одлука требало да

буде донета током 2015. године.

У контексту украјинске кризе, која је по много чему обележила рад СЕ у 2014. години,

Србија се залагала за тражење компромисних решења, неприхватајући опредељивања за

било коју страну.

У оквиру редовне мониторинг процедуре КМСЕ и припреме извештаја за период

новембар 2011 - новембар 2014. делегација Секретаријата СЕ посетила је Србију у

циљу „редовног праћења сарадње и напретка у испуњавању статутарних обавеза и

демократских процеса, заснованим на дијалогу“.

У октобру је разматрано Треће мишљење Саветодавног комитета о примени Оквирне

конвенције за заштиту националних мањина у Србији. У току је разматрање нацрта

Резолуције КМСЕ сачињеног на бази Трећег мишљења.

КМСЕ је 26.11.2014. усвојио Резолуцију о примени Оквирне конвенције за заштиту

националних мањина на Косову и Метохији. У коначном тексту Резолуције узети су у

обзир и амандмани наше делегације.

У сарадњи са Судом остварен је и значајан напредак у смањивању репетитивних

случајева доношењем тзв. пилот пресуда у неким типским случајевима.

У 2014. години одржана су, уобичајено, два заседања Конгреса локалних и регионалних

органа власти СЕ (у марту и октобру). На мартовском заседању КЛРВЕ усвојена је

одлука којом су потврђени мандати новој делегацији из Србије. После скоро

двогодишње паузе, наша делегација је учествовала на оба заседања Конгреса у 2014.

години.

У активностима Банке за развој СЕ у 2014. години од посебног значаја за Србију је било

обезбеђивање финансијских средстава Банке за санирање последица поплава које су

задесиле Србију у мају 2014. године. Овом питању је посвећена посебна пажња на

састанку УО Банке у јуну када је разматран и прихваћен наш захтев да се изврши

пренамена раније одобрених средстава за изградњу социјалних станова (у висини од

32,5 милиона евра) и она усмере на ургентне пројекте за превазилажење последица

поплава и њихову превенцију.


54

У циљу подршке и помоћи Србији поводом поплава у оквиру СЕ је на добровољној бази

организовано прикупљање помоћи у роби и у новцу и хуманитарни концерт чији је

целокупан приход био намењен жртвама поплава у Србији, БиХ и Бугарској. Део тих

средстава је уручен Мисији и прослеђен у земљу.

2014. године, Србија је ратификовала Четврти додатни протокол уз Европску

конвенцију о екстрадицији 10. јануара 2014. године. Министар омладине и спорта Вања

Удовичић је потписао Конвенцију СЕ о манипулацији спортским резулатитима

(18.9.2014.).

На позив директора Генералног директората СЕ за демократију, министар културе и

информисања Републике Србије Иван Тасовац посетио је крајем марта СЕ и имао низ

сусрета, у којима су разматрана питања стручне помоћи СЕ и реализације пројеката из

домена културне политике, културног наслеђа и процеса дигитализације у култури.


55

БЕЗБЕДНОСНА ПОЛИТИКА

Министарство спољних послова је у 2014. години наставило да активно доприноси на

изградњи и јачању националне, регионалне и глобалне безбедности интензивирањем

билатералне и мултилатералне сарадњe у овој области у оквиру Уједињених нација,

Европске уније, НАТО-а, ОЕБС-а и других међународних организација. Министарство

се посебно ангажовало на очувању територијалног интегритета и суверенитета

Републике Србије и спровођењу Бриселског договора о процесу нормализације односа

Београда и Приштине. У том контексту, Министарство je истрајно радило на очувању

постојећег обима међународног присуства на Косову и Метохији (УНМИК, ЕУЛЕКС,

КФОР) као битног фактора одржавања мира и стабилности у Покрајини и ради

осигурања безбедносних услова за наставак дијалога Београда и Приштине.

Стварање безбедног окружења и његово очување је неопходно како би се остваривали

спољнополитички циљеви Србије, а демократски процеси и европска спољнополитичка

оријентација Србије су у функцији унапређивања политике сарадње и снажења

поверења у региону, као и јачања њене међународне позиције На тој основи је

настављена да се спроводи безбедносна политика Владе Републике Србије како би

Србија остала битан фактор регионалне безбедносне сарадње и поуздан партнер у

међународним односима. Многобројним активностима пружа се допринос државној

политици да се у складу са Повељом УН-а, међународним правом и европским

стандардима сва питања, укључујући и она која се тичу статуса Косова и Метохије,

решавају искључиво политичким средствима и дијалогом у циљу обезбеђења дугорочне

стабилности.

Најзначајније активности Србије у домену безбедносне политике усмерене су на

сарадњу са Европском унијом у области Заједничке безбедносне и одбрамбене политике

(ЗБОП), али и активности у оквиру програма Партнерство за мир (ПзМ), као и сарадњу

са УН, ОЕБС-ом, међународним форумима и иницијативама у домену разоружања,

непролиферације и извозне контроле наоружања.

Поред тога, на билатералној основи настављене су активности одржавањем политичких

консултација у области безбедносне политике, на којима су разматране приоритетне

теме из ове области. У том смислу, одржане су консултације са Турском, Белгијом,

Русијом, Уједињеним Краљевством, Шведском, Чешком, Словенијом и БиХ.

ЗАЈЕДНИЧКА БЕЗБЕДНОСНА И ОДБРАМБЕНА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ И ЕУ

Споразуми са ЕУ о успостављању оквира за учешће Републике Србије у операцијама

ЕУ за управљање кризама и о безбедносним процедурама за размену и заштиту тајних

података, који су ступили на снагу 1. августа 2012. године, представљају законски основ

за учешће Србије у Заједничкој безбедносној и одбрамбеној политици ЕУ (Common

Security and Defence Policy).

Током 2014. године припадници Војске Србије учествовали су у четири операције ЕУ:

EUTM Somalia (штабни официри и медицински тим), EUNAVFOR – ATALANTA

SOMALIA (штабни официри и подофицири и Аутономни тим за заштиту брода),


56

EUFOR RCA у Централноафричкој Републици (медицински тим) и EUTM Mali

(мобилни медицински тим који је у саставу немачког контигента-болница ЛПБ нивоа 2).

У операцији EUNAVFOR ATALANTA први Аутономни тим Војске Србије за заштиту

брода (АТЗБ) био је ангажован у периоду децембар 2013 - март 2014, а други

аутономни тим у периоду септембар-децембар 2014. године. АТЗБ чине 12 припадника

Војске Србије, чији је задатак да дају заштиту комерцијалном броду Светског програма

хране УН-а од напада пирата. Очекује се да трећи АТЗБ буде ангажован у овој

операцији током 2015. године.

Република Србија је изразила спремност да учествује у цивилној мисији ЕУ у Малију

(EUCAP Sahel Mali), чији је циљ пружање подршке унутрашњим безбедносним снагама

у Малију. У 2014. Република Србија је прихватила све позиве које је упутила ЕУ за

учешће у мисијама и операцијама ЕУ.

Република Србија je привржена сарадњи са државама чланицама Европске уније и

европским институцијама на плану Заједничке безбедносне и одбрамбене политике

(ЗБОП), уз уважавање обостраних интереса. Србија даје све већи допринос ЗБОП и

настоји да унапреди сарадњу са Европском унијом интегришући се, у оквиру датих

могућности, у ову област европске политике.

Учешће у мисијама и операцијама ЕУ одражава политичку вољу и спремност државе да

преузме најсложеније задатке у решавању савремених безбедносних изазова, а позиви

да се Србија укључи у борбене групе ЕУ као и досадашње учествовање у операцијама

ЕУ показатељ су уважавања досадашњег доприноса Србије и респектовања способности

њених оружаних снага. Србија се сврстава у ред држава које активно учествују у

успостављању мира и стабилности у свету, а истовремено доприноси изградњи

партнерског односа са земљама ЕУ. Учешће Републике Србије у мисијама и

операцијама није само корак који ће Србију приближити ЕУ, већ представља знак

међусобног поверења и спремности за поделу одговорности у суочавању са

безбедносним изазовима.

Сa седам мисија и операција УН, током 2014. године било је константно ангажовано од

214 до 329 припадника ВС у мултинационалним мисијама и операцијама, од ког броја је

од 17 до 29 ангажовано у ЕУ операцијама. Уколико би се укључиле и ротације састава

наших контигената у мисијама и операцијама ЕУ и УН-а, укупно је било ангажовано

око 600 припадника Војске Србије.

Током 2014. године настављена је сарадња са Европском одбрамбеном агенцијом

(ЕОА), а на основу Административног уговора о сарадњи између Министарства

одбране РС и Европске одбрамбене агенције, који је потписан у Бриселу, децембра

2013. године. Овај уговор омогућује да наша земља учествује у програмима и

пројектима ЕОА и на овај начин отвара се могућност за јачање домаће наменске

индустрије и истраживачких потенцијала института у Србији.

Представници министарства спољних послова учествовали су у 2014. на

експланаторном (јул) и билатералном скринингу (октобар) за Поглавље 31 – Спољна,

безбедносна и одбрамбена политика. Током одржавања ових скрининга представници

МСП су и председавали Преговарачкој групи за Поглавље 31 (амбасадор Миомир

Удовички, помоћник МСП за безбедносну политику на експланаторном и мр Бранимир


57

Филиповић, начелник Одељења за ЗБОП и безбедносне изазове, као в.д.

председавајућег групе на билатералном скринингу).

САРАДЊА СРБИЈЕ И НАТО У ОКВИРУ ПРОГРАМА ПАРТНЕРСТВО ЗА МИР

Резолуцијом Народне Скупштине Републике Србије из децембра 2007. године

дефинисана је војна неутралност Републике Србије. Простор за даље унапређење

сарадње Србије и НАТО у оквиру расположивих механизама постоји у оквиру програма

Партнерство за мир (ПзМ). Србија препознаје важност и улогу коју НАТО има у

систему регионалне безбедности, а посебно безбедности српске заједнице на Косову и

Метохији. Управо је КФОР гарант за спровођење Бриселског споразума са аспекта

безбедности српске заједнице на северу Покрајине.

Србија жели да буде поуздан, одговоран и предвидљив партнер у циљу заједничког

доприноса очувању мира и стабилности у региону, што показујемо и нашим активним

учешћем у програму ПзМ.

Током 2014. године Министарство спољних послова било је ангажовано на

усаглашавању Индивидуалног акционог плана партнерства (IPAP - Individual Partnership

Action Plan) Србије и НАТО-а, који представља најинтензивнији облик сарадње у

оквиру ПзМ, а не подразумева чланство у НАТО-у. Влада Републике Србије усвојила је

IPAP 20. децембра 2014, да би га 15. јануара 2015. године усвојио и Северноатлански

савет. Усвајање IPAP представља значајан допринос даљем унапређењу сарадње Србије

и НАТО-а.

Споразум о статусу снага у оквиру ПзМ (SOFA PfP- Status of Forces Agreement)

потписан је јануара 2014. године. Споразум је значајан за МО и Војску Србије због

учешћа у Концепту оперативних способности и вежбама ПзМ. Осим тога, Споразум у

великој мери олакшава позицију и статус ангажованих припадника Војске Србије у

мултинационалним операцијама.

Министар Ивица Дачић учествовао је на министарском састанку партнера Глобалне

коалиције у борби против Исламске државе, у Седишту НАТО-а у Бриселу 3. децембра

2014. године. Састанак је окупио представнике 59 држава, ентитета и МО који су на

различите начине укључене у активности Глобалне коалиције у свих пет линија борбе

против ИДИЛ. Том приликом је шеф српске дипломатије Ивица Дачић представио

активности и допринос Србије у борби против ИДИЛ.

Представници Министарства спољних послова учествовали су и на бројним

међународним скуповима и конференцијама (нпр. GLOBSEC у Братислави,

Београдском безбедносном форуму, састанцима Партнерске комисије Америчко-

јадранске повеље).

У свим овим приликама афирмисани су наши ставови о приоритетним темама из домена

спољне и безбедносне политике, пре свега у погледу Косова и Метохије, као нашег

најважнијег безбедносног питања. Истовремено, промовисана је позиција Србије као

кредибилног и поузданог партнера у давању доприноса регионалној, европској и

глобалној безбедности, на основу сарадње са ЕУ у оквиру Заједничке безбедносне и

одбрамбене политике и са НАТО-ом у оквиру Партнерства за мир.


58

Сарадњом и разменом искустава са чланицама НАТО-а и ПзМ Србија обезбеђује

реализацију наших кључних спољнополитичких и безбедносних циљева, али и

изграђује капацитете за што успешнију борбу са новим безбедносним изазовима и

претњама (тероризам, пролиферација оружја за масовно уништење, организовани

криминал, сајбер криминал, трговина људима и наркотицима и сл.).

КОНТРОЛА НАОРУЖАЊА

Министарство спољних послова (Одсек за контролу наоружања) током 2014. године

било је ангажовано на спровођењу међународних уговора и режима из области

непролиферације оружја за масовно уништење, разоружања, контроле наоружања и

извозне контроле. Обављало је и друге активности у овој области безбедносне

политике. У току 2014. године посебно значајне у овој области биле су следеће

активности.

1. Настављен је рад на спровођењу Националног акционог плана за праћење примене

Резолуције 1540 Савета безбедности УН-а (НАП 1540). С тим у вези, у мају 2014.

Комитету Савета безбедности за праћење примене Резолуције 1540 достављен је

одговор Републике Србије на Matrix, који de facto представља детаљан извештај о

мерама које Република Србија предузима у циљу спречавања ширења оружја за масовно

уништење и средстава за њихово преношење. Уједно овај одговор садржи каталог мера

о оствареним напретком у вези са јачањем законске регулативе и усвајањем других мера

од времена подношења одговора на први Matrix у 2002. години.

2. У децембру 2014. године је конституисан нови сазив Радне групе за праћење примене

НАП 1540 у складу са одлуком Владе Србије. Радна група прати примену НАП 1540 и

утврђује питања за које се процењује да их је потребно додатно унапредити усвајањем

нових, специфичних мера како би се ојачали сопствени капацитети за квалитетну и

правовремену контролу у спречавању пролиферације оружја за масовно уништење и

средстава за њихово преношење.

3. Република Србија је председавала IX конференцији за оцену примене Споразума о

подрегионалној контроли наоружања (чл. IV, анекса 1-Б Дејтонског споразума), којa је

одржана у Бечу 17. јула 2014. године.

У функцији председавајућег Конференције Република Србија је припремила Нацрт

завршног документа Конференције, као и друге документе који су усвојени. Споразум

о подрегионалној контроли наоружања представља важан фактор стабилности у

региону Балкана, али и у региону ОЕБС-а. Споразум представља мост сарадње у Европи

и на најбољи начин потврђује шта се све може постићи успешном применом споразума

о контроли наоружања.

4. Први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Дачић је 4. децембра

2014. у Базелу потписао заједно са министрима спољних послова осталих страна

Споразума – БиХ, Црне Горе и Хрватске, Амандмане на Споразум о подрегионалној

контроли наоружања (Чл. IV Анекс 1-Б Оквирног споразума за мир у БиХ), на који

начин је успешно окончан процес преноса власништва на Стране Споразума. Овај

процес, инициран је имајући у виду резултате које су Стране постигле на плану примене


59

овог Споразума, као и њихову оспособљеност да самостално, квалитетно и

правовремено извршававају обавезе које из њега произилазе.

Успешним окончањем процеса преноса власништва, овај споразум се профилисао као

модел који се може примењивати и на друге регионе, нарочито у постконфликтном

периоду, уколико су стране спремне да се и саме ангажују на његовој примени. У том

контексту, присутне су идеје о његовој примени на Блиском истоку, северу Африке,

Југоисточној Азији и др.

5. Народна скупштина Републике Србије је, на седници одржаној 29. октобра 2014,

донела Закон о потврђивању Уговора о трговини наоружањем (АТТ), на који начин је

Република Србија ушла у круг земаља које су га ратификовале, пре његовог ступања на

снагу (24. децембар 2014. године). Овај уговор је први међународни инструмент који на

свеобухватан начин регулише област трговине наоружањем. Њиме се дефинишу

категорије наоружања на које се односи, забране, критеријуми о којима свака држава

води рачуна приликом доношења одлуке о извозу, као и друга питања у вези са

трансфером наоружања. Основни циљ Уговора о трговини наоружањем је да се спречи

илегална трговина оружјем која поприма забрињавајуће размере у свету.

6. Представници Министарства спољних послова активно су учествовали у раду више

међународних састанака, форума, семинара у области непролиферације, разоружања,

контроле наоружања, извозне контроле, као и на регионалним скуповима с тим у вези.

На Трећој конференцији о хуманитарним последицама нуклеарног наоружања, која је

одржана у Бечу 8. и 9. децембра 2014. године, учествовала је амб. Бранка Латиновић,

шеф Одсека за контролу наоружања. Република Србија је од почетка подржавала

иницијативу Норвешке (децембар 2013) за одржавање ове Конференције, засноване на

Акционом плану, који је усвојен на Конференцији прегледа NPT, мај/јун 2010. у

Њујорку.

Конференција у Бечу, којој су претходиле две друге конференције у Ослу и Нијарату

(Мексико), била је веома успешна, што показује присуство великог броја учесника

(више од 155 представника држава, као и бројни представници невладиног сектора).

Посебан значај ове конференције, је био што су први пут учествовали представници две

нуклеарне силе – Велика Британија и САД. Такође, на овој конференцији, по први пут,

учествовали су представници Ирана. Резултати ове конференције биће представљени на

Конференцији прегледа Уговора о забрани ширења нуклеарног наоружања, која се

одржава у Њујорку, 27. априла – 22. маја 2015. године.


60

КОНЗУЛАРНИ ПОСЛОВИ

У СЛУЖБИ ГРАЂАНА

Министарство спољних послова, преко Сектора за конзуларне послове и мреже

дипломатско-конзуларних представништава у иностранству наставило је да у 2014.

години пружа разноврсне конзуларне услуге и ангажује се на заштити интереса

Републике Србије, њених правних лица и грађана. Свакодневно, Сектор за конзуларне

послове Министарства спољних послова је био на располагању грађанима, када су

тражили помоћ у решавању статусних питања, а нарочито када је долазило до

саобраћајних и других несрећа са тешким последицама, приликом хапшења, крађе

докумената, пружања помоћи у породичним проблемима и др.

Рад Сектора за конзуларне послове посебно је долазио до изражаја у ванредним

ситуацијама, попут пружањa помоћи нашим радницима и студентима у кризним

ситуацијама, чинећи све да им се помогне по питањима безбедности и могуће

репатријације. Након катастрофалних поплава које су погодиле Републику Србију у

мају 2014. године, Сектор за конзуларне послове је учествовао у организовању

прикупљања хуманитарне помоћи и донација из иностранства, које су путем

дипломатско-конзуларних представништава допремљене у земљу.

1. О интензитету и стално растућем обиму конзуларних послова најбоље сведочи број

од 40.481 предмета обрађених у Министарству спољних послова и 80.434 у

дипломатско-конзуларним представништвима. У највећем делу ових предмета

поступано је и по неколико пута.

Један од најобимнијих конзуларних послова свакако је пријем захтева за путне исправе.

У 2014. години, примљено је 18.312 захтева за издавање биометријских пасоша. Од

осталих конзуларних радњи, наводимо да је примљено укупно 11.608 захтева у вези са

држављанством (у односу на 2013. годину пораст за 1.664 захтева), издато је 5.835

потврда или уверења по разним основама, обрађена 4.194 замолницa. Овера докумената

или потписа, тзв. легализација је, такође, значајан сегмент у раду на конзуларним

пословима. У Министарству је прошле године легализовано 9.727 јавних исправа, а у

иностранству је било 16.216 предмета легализације. У области старатељства ДКП су се

ангажовала у 112 предмета, а склопљено је и 315 бракова у дипломатско-конзуларним

представништвима Републике Србије. У Министарству је током 2014. године издато

372 извода из матичних књига и 53 уверења о држављанству.

2. Конзулати наше земље помажу грађанима и у посебно компликованим ситуацијама,

попут хапшења и притварања, као и у смртним случајевима. Према евиденцијама

дипломатско-конзуларних представништава, прошле године ухапшено је укупно 1.641

држављана Србије у иностранству. Конзуларни представници су учинили 303 посета

држављанима Србије у страним затворима. Сектор за конзуларне послове је прошле

године био ангажован у 580 предмета из области заштите и остваривања наследних

права наших држављана у иностранству.

Једна од редовних активности конзуларне службе је и одржавање конзуларних дана,

односно, организовање посета представника амбасаде, генералног конзулата или

конзулата срединама где борави значајнији број држављана Србије, ради пружања


61

конзуларних услуга уз уштеду у времену и финансијским средствима грађана. У току

2014. године организовано је 27 конзуларних дана, највише у државама региона

Југоисточне Европе, као и у неким прекоокеанским земљама, у којима борави велики

број наших грађана.

3. У складу са основним принципима на којима се заснива визна политика Републике

Србије, током 2014. године настављен је рад на даљем усаглашавању визног режима

Републике Србије са визним режимом држава Шенгена, а покренуте су и иницијативе

за укидање виза на дипломатске и службене пасоше са више држава.

Кроз процес скрининга, у оквиру преговора са ЕУ, извршена је евалуација

институционалног оквира и праксе у остваривању визне политике и визног режима и

утврђени су основни правци даље хармонизације домаћих прописа и праксе који се

односе на ову материју, као и израду нацрта Акционог плана. Представници МСП

активно су учествовали у раду Преговарачке групе за поглавље 24 – Слобода, правда,

безбедност, а представник Одељења за визну политику је био одређен за известиоца за

подпоглавље Развојна политика и хуманитарна помоћ.

4. Остваривању визне политике Републике Србије и успешном спровођењу

успостављеног визног режима, доприноси и успостављање визно-информационoг

система у Министарству спољних послова који је електронским путем повезао

дипломатско-конзуларна представништва са надлежним органима у земљи и тиме

омогућио бржу и сигурнију обраду захтева за издавање виза.

Током 2014. године, у нашим ДКП поднето је укупно 24.362 захтева за визу, што је, у

односу на 2013. годину, пораст од 6 процената. Највише виза издато је у дипломатско-

конзуларним представништвима Републике Србије у Либији, Кини, УАЕ, Индонезији и

Египту.

Сектор за конзуларне послове прати ефекте спровођења одлуке Владе Републике

Србије о уласку без виза носилаца страних путних исправа који поседују важећу

Шенген визу, визу Велике Британије и осталих чланица Европске уније или визу

Сједињених Америчких Држава и носилаца страних путних исправа који имају

регулисан боравак у државама Шенген зоне, чланицама Европске уније и Сједињеним

Америчким Државама, која је ступила на снагу 08.11.2014. године. По том основу, а

због пословно – туристичких разлога, на месечном нивоу, око 800 особа долази у Р.

Србију.

У оквиру праћења безвизног режима путовања грађана Републике Србије у земље

Европске уније, посебно у контексту повећаног броја лажних тражилаца азила из наше

земље у појединим државама Европске уније, редовно је и са посебном пажњом

праћена ова појава и у сарадњи са другим надлежним органима предузимане су мере и

активности у вези са тим.

5. Посебан значај придаје се развоју конзуларне сарадње у региону и са суседним

државама, тако да су током 2014. године одржане конзуларне консултације на нивоу

помоћника министара са Босном и Херцеговином и Македонијом. У прошлој години,

ступио је на снагу Споразум о узајамном конзуларном заступању са Црном Гором, а

сличан споразум сe примењује са Босном и Херцеговином још од 2012. године.


62

У циљу побољшања ефикасности у раду и унапређења квалитета у пружању

конзуларних услуга, посебан акценат био је на модернизацији радног процеса.

Приступило се превођењу матичних књига које се воде у Министарству и

дипломатско-конзуларним представништвима у електронски облик, као и другим

видовима модернизације службе који треба додатно да осавремене пружање

конзуларних услуга.

Стално се проширује мрежа каријерних и почасних конзулата Републике Србије у

иностранству, посебно у оним државама где је потребно унапредити билатералне

односе и остварити ефикаснију конзуларну заштиту наших грађана и правних лица. У

овом тренутку, ова мрежа обухвата 72 почасна конзула Републике Србије на свим

континентима.

САРАДЊА СА СРПСКОМ ДИЈАСПОРОМ У РЕГИОНУ И СВЕТУ

Значајан сегмент ангажовања Сектора за конзуларне послове МСП и дипломатско-

конзуларних представништава Републике Србије у иностранству били су задаци и

активности усмерени на јачање веза и сарадње са српском дијаспором.

Велика пажња била је усмерена на реализацију активности намењених српској

заједници у региону на плану очувања националног идентитета, српског језика, културе

и обичаја кроз програме финансирања курсева српског језика. За ове намене, српским

мањинским заједницама у Републици Албанији и Републици Македонији додељена су

финансијска средства из буџета Републике Србије.

Допунска настава за припаднике српских заједница у иностранству, под окриљем

Министарства просвете, науке и технолошког развоја, која обухвата изучавање српског

језика, националне историје, географије и културе, изводи се у 5 европских и 2

ваневропске земље (Кина и Јужноафричка Република).

Настављена је реализација пројекта „Србија за Србе из региона“, у сарадњи са

Министарством просвете, науке и технолошког развоја, који се односи на доделу

стипендија за школовање на универзитетима Републике Србије. У оквиру овог

пројекта, припадницима српске мањинске заједнице у региону додељено је 29

стипендија за основне, мастер и докторске студије.

У оквиру Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону у 2014. години

расписан је конкурс намењен српској заједници у земљама региона који имају за циљ

употребу, учење, чување и неговање српског језика, очување и неговање културног

идентитета (укупно 155 пројеката у укупном износу од 59.950.000,00 динара). У

децембру 2014. године расписан је и конкурс за суфинансирање пројеката за дијаспору

(укупно 98 пројеката, у укупном износу од 38.980.000,00 динара) који има за циљ

очување културног идентитета, представљање уметничког стваралаштва дијаспоре у

Србији, очување српског језика и писма, истраживање потреба и ставова припадника

дијаспоре и организацију едукације која доприноси бољој повезаности са матицом.

Посебна пажња посвећена је јачању капацитета организација и унапређењу економске

сарадње Републике Србије са дијаспором.


63

Посредством Министарства културе и информисања расписан је конкурс за

финансирање или суфинансирање пројеката у области културних делатности Срба у

иностранству, а у циљу подстицања и презентације културног стваралаштва

припадника српског народа у иностранству и очувања њиховог културног идентитета.

У години обележавања стогодишњице Првог светског рата, министарство спољних

послова је, у сарадњи са САНУ, Војном академијом и Црвеним крстом Крагујевац,

израдио Стогодишњак под називом ,,Србија памти“.


64

ДИПЛОМАТСКА АКАДЕМИЈА

СТРУЧНО ОБРАЗОВАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ

Министарство, у циљу професионализације дипломатске службе, велику пажњу

посвећује обуци и усавршавању приправника, дипломата и запослених и остварује ову

важну надлежност кроз редовне активности Дипломатске академије. Сходно томе,

системски су организовани бројни образовни програми: Основни програм дипломатско-

конзуларне обуке, специјалистички семинари о значајним темама из међународних

односа и спољне политике, у сарадњи са Канцеларијом за европске интеграције посебан

циклус семинара о ЕУ и Републици Србија у приступним преговорима, стручно

усавршавање млађих дипломата у земљи и иностранству, стручни испити и настава

страних језика.

У 2014. години Основни програм дипломатско-конзуларне обуке завршило је 46

полазника. На основу законски прописане праксе у програм дипломатске обуке су били

укључени и запослени у другим државним органима ангажовани на пословима

међународне сарадње, у циљу ефикасније међуресорне координације и деловања у овој

области.

Министарство унапређује и развија билатералну сарадњу на плану дипломатске

едукације са партнерским институцијама на темељу потписаних споразума о сарадњи (на

снази је 25), или кроз преговоре о њиховом потписивању. Током 2014. године потписани

су споразуми са дипломатским академијама министарстава спољних послова Руске

Федерације, Јерменије, Црне Горе, Ирака и остварени многи билатерални сусрети на

нивоу директора дипломатских академија.

Дипломатска академија је, негујући академске везе са просветним и научним

институцијама, сваке године домаћин бројним професорима и студентима универзитета у

земљи и иностранству, за које се пригодно организују сусрети и предавања о

спољнополитичким приоритетима Републике Србије. Тако је у 2014. била домаћин

студентима Америчког универзитета из Брисела и Вашингтона, Универзитета

Northeastern из Бостона, Clamson универзитета из Јужне Каролине (САД), Фaкултета

друштвених и политичких наука Универзитета из Брисела, Бечке дипломатске академије,

Факултета политичких наука, Правног факултета и Економског факултета Универзитета

у Београду и др.

У оквиру стручног усавршавања, Министарство је посебно уредило и подстакло

спровођење стручне праксе у дипломатско-конзуларним представништвима и

организационим јединицама у земљи, која је првенствено намењена студентима и

постдипломцима. Праксу је обавило 153 кандидата.

Такође, као део билатералне сарадње, омогућено је и стажирање наших дипломата у

страним министарствима иностраних послова, па је у протеклом периоду реализован

боравак представника Србије у МИП Пољске, са акцентом на савладавању вештина и

знања из области евроинтеграција.


65

КУЛТУРНА САРАДЊА

ЗНАЧАЈНЕ АКТИВНОСТИ МСП И ДКП

Изложба Путеви римских императора – Виминацијум (сарадња са Археолошким

парком Виминацијум), приказана је у: Лондону („Српска кућа“, фебруар),

Будимпешти (у Текелијануму, 27. март – 15. април), Сан Франциску (у Саборном

храму Св. Јована Крститеља, мај); Лос Анђелесу (у Цркви Св. Саве, мај), Сталној

мисији Србије при УН у Њујорку (поводом 69. заседања Генералне скупштине УН,

отворио председник Републике Томислав Николић 25. септембра) и комплексу

Виторијано у историјском центру Рима (од 04. до 17. децембра, у оквиру пројекта

„Рим према ЕКСПО Милано 2015“ кроз који су представљене државе учеснице на

ЕКСПО Милано).

У Палати УН-а у Женеви у организацији Сталне Мисије Републике Србије и

Удружење ликовних уметника „Урош Предић“ (уметници српског порекла који

живе и раде у Швајцарској) организована изложба Светлост мира, коју је отворила

Маја Гојковић, председница Скупштине Републике Србије, на којој је приказано

преко 130 уметничких дела чланова Удружења (слика и скулптура).

Изложба о Николи Тесли у изложбеном простору, у организацији “Фондације

Телефоника“ у Мадриду, под покровитељством Амбасаде Србије у Шпанији и

Музеја Никола Тесла из Београда (отворена 12. новембра).

Изложба Народног музеја Ваљево Солунски фронт у објективу ратног сликара и

фотографа Драгољуба Павловића, поводом обележавања 100 година од почетка

Првог светског рата, приказана је у: Амбасади Србије у Љубљани (14. фебруара) и у

Пирану (22. октобра).

У оквиру прославе 100. годишњице од почетка Првог светског рата приказана је

изложба Историјског музеја Србије Срби у Северној Африци 1915-19 у Војном

музеју у Мануби, у Дому културе у Бизерти и у Архиву Марока у Рабату.

Гостовање представе „Бањско злато“ Народног позоришта из Приштине на

иницијативу српског културног клуба „Сербика“ из Гњилана, а у оквиру пројекта

„Обновимо Бањску“ (за обнову манастира Бањска на КиМ) у Диселдорфу 19.

октобра у сарадњи са МСП, ГК Србије у Диселдорфу и СПЦ .

Гостовање Београдског камерног хора на Међународном фестивалу ускршње музике

у Катедрали Св. Петра и Павла у Брну (25. април).

Гостовање београдског камерног оркестра „Pro Classica“ на 5. међународном

фестивалу “Шефика Кутлуер“ у Анкари, у коорганизацији Амбасаде Р. Србије у

Турској и агенције „ТИКА“ (8. новембар).

У Каирској опери (16. октобра) и Александријској опери (18. октобра) успешно су

одржани концерти познате српске сопранисткиње Катарине Јовановић и

пијанисткиње Милене Петровић у организацији Амбасаде Р. Србије у Каиру и

Каирске опере. Исте уметнице су, у оквиру заједничког обележавања стогодишњице


66

Првог светског рата амбасада Србије и Белгије (земље, прве нападнуте у Великом

рату, на Западном, односно Јужном фронту), наступиле у резиденцији белгијског

амбасадора у Каиру.

4. Ревија српског филма у сали Финске фондације за филм у Хелсинкију, од 24-26.

октобра, у организацији Амбасаде Србије у Финској, Друштва српско-финског

пријатељства и Филмског центра Србије.

У сарадњи Амбасаде Србије у Хагу и организације за промоцију српске уметности и

културе у Холандији „Мрежа“, 26. октобра 2014. године одржан је „Дан српскe

кинематографије“ у биоскопу „Риалто“ у Амстердаму.

Ретроспектива филмова Ж. Жилника у берлинском биоскопу „Арсенал“, јануара

2014. год. Амбасада је била суорганизатор са Филмским центром Србије.

Посредством амбасада Србије у свету и у сарадњи са Филмским центром Србије,

обезбеђено је учешће српске кинематографије на бројним међународним филмским

фестивалима, као што су: “Eastern Neighbours Film Festival” у Хагу (представљени

најновији филмови из Источне и Југоисточне Европе), Међународни фестивал

филмова из централне и источне Европе, Сине-аст у Луксембургу, Међународни

фестивал документарног филма Миленијум у Бриселу, 13. фестивал медитеранског

филма у Бриселу, Филмски фестивал “Ал Есте дел Плата” у Буенос Аиресу, 7.

панорама европског филма у Каиру, 36. Каирски међународни филмски фестивал,

Фестивал европских и египатских филмова у Луксору, Дани кинематографије у

Картагини, 21. Филмски фестивал ЕУ у Бејруту, Абу Даби филмски фестивал,

Народном музеју у Београду враћено је 150 римских новчића из II – IV века н.е., које

је Савезни уред за културу Швајцарске предао нашој Амбасади у Берну.

13. новембра у Резиденцији амбасадора Србије у Анкари обележено издавање новог

турско-српског речника, аутора Марије Ђинђић, чији је издавач Турско

лингвистичко друштво (TDK).

У оквиру ангажовања наших ДКП у свету на прикупљању хуманитарне помоћи за

подручја захваћена поплавама у Републици Србији, организовани су бројни

програми са културним садржајем.

ПРЕГЛЕД ПОТПИСАНИХ БИЛАТЕРАЛНИХ СПОРАЗУМА ИЗ ОБЛАСТИ

КУЛТУРЕ

1. Споразум о сарадњи у области културе и образовања између Републике Србије и

Републике Аргентине - потписан 26. октобра 2014. године, током посете Аргентини

министра Дачића.

2. Споразум између Владе Републике Србије и Владе НР Кине о обостраном оснивању

културних центара - током одржавања Самита НР Кина – ЦИЕЗ у Београду,

потписали министар спољних послова Ивица Дачић и амбасадор НР Кине у

Београду, 17. децембра 2014. године.


67

3. Програм сарадње између Владе Републике Србије и Владе Туниске Републике у

области образовања, науке, културе и спорта за 2014, 2015. и 2016. годину -

потписан 05. марта 2014. г. у Тунису.

МЕЂУНАРОДНОПРАВНИ ПОСЛОВИ

КОМИСИЈА ЗА МЕЂУНАРОДНО ХУМАНИТАРНО ПРАВО

Комисија за међународно хуманитарно право организовала је два састанка, на којима се

дебатовало о развоју међународног хуманитарног права и о питањима која се односе на

усвајање нових уговора и других докумената.

Први састанак одржан је 10. маја. То је уједно био и девети по реду састанак Комисије

за међународно хуманитарно право. Том приликом су разматрана следећа питања:

1. Усвајање предстојећих задатака и разматрање састава Комисије у 2014. години;

2. Разматрање примене правила међународног хуманитарног права у вези са

избегличким статусом;

3. Примене правила међународног хуманитарног права од стране Европског суда

за људска права;

4. Примена правила међународног хуманитарног права од стране Међународног

кривичног трибунала за бившу Југославију;

5. Међународне активности: извештај са конференције Expert Workshop on Health

Care in Danger Project (HCiD) - ( 29- 31. jануар 2014, Брисел).

Десети састанак Комисије за међународно хуматитарно право уследио је 19. новембра.

На састанку су разматрана следећа питања:

1. Приступање Републике Србије изменама Римског статута Међународног

кривичног суда у вези са чланом 8;

2. Формирање Саветодавног комитета који је предвиђен Резолуцијом бр. 2 уз

Хашку конвенцију за заштиту културних добара у случају оружаних сукоба од

14. маја 1954. године;

3. Приступање Републике Србије Конвенцији о касетној муницији;

4. Конференција о неприхватљивости употребе експлозивног оружја у насељеним

подручјима, у фебруару 2015. године;

5. Конференција у вези са санкционисањем кршења правила међународног

хуманитарног права намењена представницима правосудних органа, у мају 2015.

године;

6. Придруживање изјавама ЕУ у области међународног хуманитарног права;

7. Резолуција усвојена на 69. заседању ГС УН-а – Шести комитет у вези са

међународним хуманитарним правом.

Посебно место на састанку заузела је презентација Уговора о забрани трговине оружјем

(АТТ) који је ратификован од стране Републике Србије.

Сви учесници скупа упознати су са процесом јачања усклађености одредби

националног права са међународним хуманитарним правом.


68

ПОТПИСАНИ МЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ

Бр. Нацрт закона о потврђивању међународних

мултилатералних уговора

Датум када је

прослеђено Влади РС

1 Амандмани на члан 20. став 1. Конвенције о елиминисању

свих облика дискриминације жена. 07.05.2014.

2 Оригиналне конвенције (1975) о оснивању Европског центра за

средњорочне прогнозе времена, Оригиналног протокола о

привилегијама и имунитетима Европског центра за средњорочне

прогнозе времена, Протокола о изменама Конвенције о оснивању

Европског центра за средњорочне прогнозе времена и Протокола о

привилегијама и имунитетима Европског центра за средњорочне

прогнозе времена и Конвенције о оснивању Европског центра за

средњорочне прогнозе времена и Протокола о привилегијама и

имунитетима Европског центра за средњорочне прогнозе времена.

09.06.2014.

3 Акта Светског поштанског савеза: Општи правилник светског

поштанског савеза, Светска поштанска Конвенција, Завршни

протокол Светске поштанске Конвенције и Аранжман о

поштанско-финансијским услугама.

01.07.2014.

4 Међународна конвенција против регрутовања, коришћења,

финансирања и обуке плаћника.

(Конвенција Уједињених нација)

25.07.2014.

5 Конвенција Међународне организације рада бр. 94 о радним

клаузулама јавних уговора. 05.09.2014.

6 Споразум о трговини наоружањем (АТТ).

(Уједињене нације)

30.09.2014.

7 Европска конвенција о заштити аудиовизуелног наслеђа.

(Савет Европе)

06.10.2014.

8 Протокол о заштити од поплава уз Оквирни споразум о сливу

реке Саве.

13.10.2014.

9 Други амандман на Уговор о сарадњи између Владе Републике

Србије и Европске организације за експлоатацију

метеоролошких сателита (EUMETSAT).

17.10.2014.

10 Протокол о одрживом туризму уз Оквирну конвенцију о

одрживом развоју Карпата.

27.11.2014.

11 Протокола о oдрживом управљању шумама уз Оквирну

конвенцију о заштити и одрживом развоју Карпата.

28.11.2014.

12 Меморандум о разумевању о институционалном оквиру

Иницијативе за превенцију и спремност у случају катастрофа

за регион Југоисточне Европе (2013).

04.12.2014.


69

ПРИКАЗ ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНИХ ПРЕДСТАВНИШТАВА СРБИЈЕ У СВЕТУ

ГОДИШЊАК - ministry of foreign affairsМИНИСТАРСТВО СПОЉНИХ ПОСЛОВА...

Documents