РЕПУБЛИКА СРПСКАУНИВЕРЗИТЕТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУФАКУЛТЕТ ПОСЛОВНЕ ЕКОНОМИЈЕ У

БИЈЕЉИНИ

ИЗВЈЕШТАЈКОМИСИЈЕ О ПРИЈАВЉЕНИМ КАНДИДАТИМА ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ

Бијељина, октобар 2010. година

И З В Ј Е Ш Т А ЈКОМИСИЈЕ О ПРИЈАВЉЕНИМ КАНДИДАТИМА ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ

I ПОДАЦИ О КОНКУРСУ

Конкурс објављен: У Гласу Српске 07. јула 2010.Ужа научна/умјетничка област: Информационе науке (друштвени аспекти)Назив факултета: Универзитет у Источном Сарајеву, Факултет пословне економије, БијељинаБрој кандидата који се бирају: 1Број пријављених кандидата: 1

II ПОДАЦИ О КАНДИДАТИМА

1. Основни биографски подаци

Име, средње име и презиме: Бранко (Остоје) КрсмановићДатум и мјесто рођења: 22.10.1960. у Бановићима, БиХ Установе у којима је био запослен: Дирекција РМУ Бановићи, МУП РС, Дирекција за приватизацију РС, Комисија за хартије од вриједности РС, Економски факултет Бања Лука, Министарство финансија РС, Факултет пословне економијеЗвања/ радна мјеста: Аналитичар, Пројектант информационих система, Шеф службе АОП-а, Главни пројектант информационих система, Помоћник директора, Замјеник Предсједника Комисије за ХОВ, Министар финансија у Влади РС, Универзитетски професор Научна/умјетничка област: Економске наукеЧланство у научним и стручним организацијама или удружењима:Савез рачуновођа и ревизора РС, Удружење за управљање пројектима БиХ

2. Биографија, дипломе и звањаОсновне студије: Назив институције: Економски факултет БеоградМјесто и година завршетка: Београд, 1983.

Постдипломске студије:Назив институције: Економски факултет БеоградМјесто и година завршетка: Београд, 1995.Назив магистарског рада: Базе података за праћење процеса приватизације Ужа научна/умјетничка област: Економија – Пословни информациони системи

Докторат:Назив институције: Универзитет у Новом саду, Економски факултет СуботицаМјесто и година завршетка: Суботица, 1998.Назив дисертације: Ревизорско испитивање поузданости рачуноводствених интерних контрола у условима рачунарски подржаних информационих системаУжа научна/умјетничка област: Економија – рачуноводство и ревизија - информациони системиПретходни избори у наставна и научна звања (институција, звање и период): Економски факултет Бања Лука, Доцент, 2000-2004 на предмету Управљачки информациони системи; Економски факултет Бања Лука, Ванредни професор на предмету Управљачки информациони системи, 2004-2010, Факултет пословне еконимије, Ванредни професор на предмету Финансијска контрола и ревизија, избор 2006. г.

3. Научна/умјетничка дјелатност кандидата

1. Радови прије последњег избора/реизбора

а ) Уџбеници и монографије

1. Др Раде Станкић, Др Бранко Крсмановић, ИНФОРМАТИКА за економисте, Виша школа за спољну трговину, Бијељина, 2002.2. Др Раде Станкић, Др Бранко Крсмановић, Електронско пословање, Виша школа за спољну трговину, Бијељина, 2001.3. Др Раде Станкић, Мр Б. Крсмановић, Пословни информациони системи, Виша школа за спољну трговину, Бијељина, 1995.4. Др Р. Станкић, Мр Б. Крсмановић, Примењена информатика, Виша школа за спољну трговину, Бијељина, 1997.5. Др Мирко Андрић, Др Бранко Крсмановић, Др Дејан Јакшић, РЕВИЗИЈА, теорија и пракса, Економски факултет Суботица, 2004.6. Др Мирко Андрић, Мр Снежана Љубосављевић, Владимир Цветковић, Мр Бранко Крсмановић, Ревизија, Водич за учење, Суботица, 1997.7. Др Алекса Милојевић, Др Рајко Радовић, Мр Бранко Крсмановић, Ревизија, Бијељина, 1995.

б) Чланци и реферати

1. Др Бранко Крсмановић, Информационе и телекомуникационе технологије и квалитет ревизорског извјештаја, XXXV Симпозијум, Златибор, 2004. 2. Др Бранко Крсмановић, Технике ревизије уз помоћ компјутера, часопис Финансије, рачуноводство и ревизија (ФИНРАР), Бања Лука, 2001. 3. Др Бранко Крсмановић, Достигнућа информационих технологија и њихов утицај на ревизију, V Симпозијум СРР РС, Теслић, 2001.4. Др Мирко Андрић, Мр Бранко Крсмановић, Процена ризика ревизије у рачунарски подржаним информационим системима, часопис РЕВИЗОР, бр 1-98, Институт за економику и финансије Београд, 1988.

5. Мр Бранко Крсмановић, Ревизорско процењивање поузданости интерних контрола у условима компјутерски подржаног рачуноводственог информационог система, XXVIII Симпозијум, Златибор, 1997.6. Др Мирко Андрић, Мр Бранко Крсмановић, Очекивања и одговорности у ревизији рачуноводствених извештаја, I Симпозијум СРР РС, Бања Врућица, Теслић, 1997.7. Др Мирко Андрић, Мр Бранко Крсмановић, Коришћење регресионе анализе у ревизији код примене компјутерске технологије, II Симпозијум СРР РС, Бања Врућица, Теслић, 1998.8. Др Бранко Крсмановић, Апликативне контроле у функцији ревизије рачуноводствених извештаја, III Симпозијум СРР РС, Бања Врућица, Теслић, 1999.9. Др Бранко Крсмановић, Индиректно опорезивање – изазов реформи, VII Симпозијум СРР РС, Теслић, 2003.10. Др Бранко Крсмановић, Политика директног и индиректног опорезивања у Републици Српској, Симпозијум, Теслић, 2003.11. Др Бранко Крсмановић, Расподјела јавних прихода у Босни и Херцеговини, IX Конгрес СРР РС, Теслић, 200512.Мр Бранко Крсмановић, Информациони систем процеса приватизације, часопис "Приватизација и развој", Бијељина, 1995,13. Мр Бранко Крсмановић, Модел информационог система за праћење процеса приватизације, Зборник радова, "Приватизација у Републици Српској", Бијељина, 1995.14. Мр Бранко Крсмановић, Савремени информациони и телекомуникациони системи, Саветовање "Менаџмент у транзицији", Соко Бања 1997. 15. Др Веселин Вукотић, Др Алекса Милојевић, Др Рајко Радовић, Мр Бранко Крсмановић, Небојша Медојевић и Мр Петар Ивановић, Концепцијске основе успостављања и изградње тржишта капитала у Републици Српској, Подгорица-Бијељина, фебруар 1988. год.

2. Радови послије последњег избора/реизбора

а ) Објављене књиге - уџбеници (релевантно за избор)

1. Др Раде Станкић, Др Бранко Крсмановић, Управљачки информациони системи, Факултет спољне трговине, Бијељина, 2009.

Краћи приказ:

Уџбеник је, првенствено, написан за студенте III год. Факултета Пословне економије и студенте IV године Економског факултета у Брчком за истоимени наставни предмет. Поглавља књиге су : Појам информационо-комуникационих технологија (садржи опис информационо-комуникационе технологије са посебним освртом на утицај информационих технологија на обављање економске дјелатности) , Управљачки информациони системи (УИС) – врсте и функције (описана је улога управљачких информационих система у глобалном окружењу, основне компоненте УИС-а, начине управљања информационим ресурсима као и информационе системе за подршку одлучивању), Системска анализа и моделирање управљачких информационих система (обухвата технике и алате за системску анализу, начине моделирања УИС-а, структурну

системску анализу и моделирање и објектно оријентисану системску анализу), Пројектовање управљачких информационих система (садржи описе пројектовања излазних информација из информационог система, улазних података у информациони систем, датотека и база података, рачунарских мрежа и софтвера), Увођење, управљање и одржавање управљачких информационих система (описане су активности које се односе на развој програма, тестирање система и увођење система у експлоатацију), Ревизија информационих система (садржи опис типова ревизије и ревизорски приступ, циљеве ревизије информационих система, сегменте и стандарде ревизије и програме ревизије) и ЕRP – Интегрални пословни софтвер и управљачки информациони системи (описује се еволуција интегралног пословног софтвера, начини употребе ERP-а за унапређење перформанси предузећа, предности и недостаци инвестирања у ERP софтвер као и имплементацију ЕRP-а и врсте ERP софтвера).Страна 322, илустр.;25 цм

2. Др Бранко Крсмановић, Др Станислав Полић, Информационе технологије у рачуноводству и ревизији, Финрар–Факултет спољне трговине, Бања Лука–Бијељина, 2008.

Краћи приказ: Књига је првенствено намијењена кандидатима за стицање свих нивоа професионалних звања у рачуноводству и ревизији (рачуноводствени техничар, овлашћени рачуновођа, ревизор финансијских извјештаја) као релевантна литература као и студентима последипломских студија који изучавају истоимени предмет или пак, узучавају поједине области које су у књизи обрађене. Коришћена је релевантна и актуелна домаћа и страна литература укључујући и бројне Интернет изворе. Књига садржи 23 (двадесет три) поглавља и то: Историјски развој информационих система, Компарација техника рада традиционалне и дигиталне економије, Компоненте рачунарског система, Пословна стратегија и регулисање, Савремене технике у пројектовању информационих технологија, Појам и улога базе података, Стандард рачуноводственог софтвера, Опис традиционалне стуктуре централизованог одјељења информационог система, улога и одговорности сваке функције, приступ набавци готовог информационог система, Студија изводљивости-физибилити студија, Кориснички захтјеви, Компјутерски софтвер који помаже инжењерском раду, Информациони подсистем рачуноводства, Главна књига, Помоћне пословне књиге, ERP технологија, Електронско пословање, Финансијско извјештавање и ревизорски извјештаји на Интернету, Базбедност и законски захтеви, IТ ревизија, Дигитални потпис, Етика и компјутерска технологија, Наставни план ревизије у IТ окружењу, Технике тестирања података, Правне регулативе, Оквир и стандард ревизије. На почетку сваког поглавља дат је кратак садржј тог поглавља а поглавље се завршава са завршним размтрањима, пирањима за лично тестирање и типским питањима. књига садржи и рјечник и индекс појмова.Страна 642, илустр.;25 цм

3. Др Раде Станкић, Др Бранко Крсмановић, Електронско пословање, Факултет спољне трговине, Бијељина, 2007.

Краћи приказ:

Уџбеник је, првенствено, написан за студенте IV год. Факултета Пословне економије у Бијељини и Економског факултета у Брчком за истоимени наставни предмет. Коришћена је релевантна и актуелна домаћа и страна литература укључујући и бројне Интернет изворе. Поглавља књиге су : Електронска трговина, Електронски маркетинг, Електронско банкарство, Електронски платни промет, Електронско осигурање, Глобални дистрибуциони и резервациони системи. Специфичност књиге је у чињеници да се комплексна грађа електронског пословања представља читаоцу са пословног аспекта (писана је за студенте економских факултета), у мјери у којој је то могуће, стављање у „други план“ техничких аспеката електронског пословања. Књига обилује и бројним примјерима, илустрацијама и практичним упутствима за обављање електронског пословања у различитим пословним областима.Страна 272, илустр.;24 цм

4. Др Раде Станкић, Др Бранко Крсмановић, Пословна Информатика, Факултет спољне трговине, Бијељина, 2005.

Краћи приказ:

Уџбеник је, првенствено, написан за студенте I год. Факултета Пословне економије у Бијељини за истоимени наставни предмет и урађен је на основу најновије научно-стручне литературе и искуства у примјени информационих технологија у многим пословним системима. Књига је припремљена према захтјевима изучавања ове наставне дисциплине на економским факултетима те је стога наглашен пословни аспект изучавања. То најбоље илуструје садржај књиге и наглашено обрађивање тема попут: системски приступ пројектовању пословног информационог система (ПИС), дугорочни план развоја ПИС-а, идејни и извршни пројекат пословног информационог система, увођење, праћење и оцјена пројектованог пословног информационог система, ПИС и електронска размјена података, ПИС и телекомуникациона технологија, ПИС и рачунарске мреже, ПИС и царински, банкарски, ИС у трговини, туризму и сл. Поглавља књиге су: Информатика, рачунарство и кибернетика, Информациони системи, Интернет – глобална рачунарска мрежа, Електронско пословање, Управљачки системи базе података и Савремене рачунарске мреже. Сем наведених поглавља, књига садржи и практикум. Кључне области које су обухваћене практикумом су: Оперативни систем Windows, Интернет апликације, Оutlook еxpress, Internet explorer, програм за обраду текста – Word, програми за табеларна израчунавања – Еxcel и програми за управљање базом података – Аccess. Страна 485, илустр.;25 цм

Објављени чланци (релевантно за избор)

1. Др Бранко Крсмановић, Стратешка важност примјене Информационих технологија у управљању и овладавању кризом, V Симпозијум о корпоративном управљању у РС, Бања Врућица, 2010.

Краћи приказ:

У раду се разматрају узроци и последице глобалне економске кризе у интеракцији са глобализацијом, глобалним пословањем и глобалним умрежавањем. Глобализација и дигитална економија постали су синоним новог миленијума а у раду се разматрају из два дијаметрално супротна угла: једном као узрок, трансмисиони медиј и подстрекач а други пут као дио одговора на велику кризу. IТ омогућава преокрет у пословању, покретање нових процеса и стварање нових вриједности. То их чини незаобилазним у процесу управљања и овладавања кризом. Информационо-комуникационе технологије (IТ) су истински постале важан фактор производње и економске активности на глобалном нивоу. Пад цијене производа IТ учинио их је доступним готово свима па и неразвијеним земљама. Развој и примјена ИТ учинили су могућом комуникацију на сваком мјесту на свијету и у сваком тренутку. Њихова примјена у пословању и од стране појединаца уноси велике промјене. То се нарочито уочава секторима као што су здравство, образовање, финансијске услуге, авио-саобраћај и трговина. Покренуте су нове могућности за обављање и унапређење пословања. Омогућен је приступ већем броју информација и увођење високих технологија у процес пословања, остваривање конкурентне предности и стварање могућности за даљи развој и иновације. IТ олакшавају приступ информацијама о производима и тражњи које су неопходне за успостављање и отпочињање послова. Глобализација и Интернет су заправо симболи новог миленијума при чему је Интернет метафора новог дигиталног доба. У информационој економији каква је данас доминантни ресурси су информација и знање. Рушење временских и просторних баријера умањило је значај физичке локације предузећа. Купци и продавци у новој, дигиталној економији се срећу на тржишном простору који представља домен компјутерских мрежа. IТ представљају велики преокрет у способности прибављања, манипулисања, чувања и трансферисања информација.

2. Др Бранко Крсмановић, Мр Момчило Кокић, Раст квалитета менаџера условљен еволуцијом Cloud Computinga, Научно-стручни Симпозијум ИнфоТех, Јахорина, 2010.

Краћи приказ:

Дуго очекивана визија рачунарства као програмске услуге је у настајању. Указала се прилика за брзе информатичке услуге на захтјев корисника по приступачним цијенама путем интернета. Cloud Computinд (CC) профилира најмање двије врсте нових компанија, провајдере и кориснике CC. Провајдери виде своју шансу за опстанак и развој у развијању великих дата центара који ће пружати услуге

великом броју корисника по нижим цијенама, у било које доба и на захтјев са било којега мјеста. Корисници се надају мањим издацима за информатичке потребе, очекују могућност формирања властитог виртуелног рачунског центра жељених карактеристика без великух трошкова и у вријеме када им је потребан.Менаџере IS у пословним системима, који се одлуче за CC, очекују проблеми везани за избор провајдера, сигурност података складиштених у складиштима провајдера, њихова доступност у случају спора провајдера и корисника, сигурност података у процесу преноса и проблем капацитета комуникационих путева, проблем одговорности за прекид рада интернета као својеврсног посредника између провајдера и корисника, непроучени проблеми интернационалних дистрибуираних система, проблеми скалирања адекватних капацитета виртуелног рачунског центра, проблеми лиценцирања апликативног софтвера који ће у будућности имати корисничку и провајдерску страну.

3. Др Бранко Крсмановић, Међународни стандард XBRL – садржај и увођење, Education and Culture Тempus , Зборник Радова II, Подгорица, 2009.

Краћи приказ:

Потреба континуираног информисања пословног окружења, прије свега менаџмента компанија, уједно подразумева и одређени квалитет примљених информација. Услов да финансијске информације које постају, доносиоцима пословних одлука расположиве на Интернету, уживају и њихово пуно повјерење, уједно поставља читав низ задатака пред процесе рачуновођа, интерне и екстерне ревизије. Да би ревизорски процеси контроле били максимално олакшани и ефикасни, а у функцији доносиоца пословних одлука, међународна пословна заједница и удружења рачуноводствених радника су дефинисали нови међународни стандард XBRL, који пословно извештавање чини ефикасним и поузданим. XBRL представља посебно примењен напредни језик за пословно извештавање. Брзо заузимајући доминантну позицију у свету, XBRL је постао међународни стандард, односно практични софтверски алат за ефикасно припремање и коришћење пословног извештавања. Све веће коришћење XBRL-а за генерисање финансијских обрачуна и извештавање истих, наводи и побуђује бројне нове факторе које рачуновођа, односно ревизор мора да узима у разматрање приликом обављања рачуноводствених поступака и ревизорских претрага у компанијама које издају извештаје по XBRL технологији.

4. Др Бранко Крсмановић, Утицај електронске трговине на ревизију финансијских извјештаја, XIII Конгрес Савеза рачуновођа и ревизора Републике Српске (СРРРС), Бања Врућица, 2009.

Краћи приказ:

Кључна обиљежја „нова економија“ уочавају се и код пословања „домаћих“ предузећа. Различити модели електронског пословања могу се видјети свакодневно и у нашим срединама. Доминатни модели електронског пословања код нас су

електронска трговина и електронско банкарство. Са мањим заостатком у односу на побројане, је и е-маркетинг, е-финансијска тржишта те глобални резервациони и дистрибуциони системи. Због специфичне дјелатности и тешкоћа пословања путем Интернета у нешто већем заостају у односу на претходне моделе је е-осигурање. Ипак, у последњих неколико година видљив је и значајан напредак и у примјени овог модела. За ревизоре ове новине у начину пословања (е-пословање) значи суочавање са новим елементима ризика које правно лице треба да превазиђе а ревизор да размотри у фази планирања и извођења ревизије финансијских извјештаја. Да би се разумјело е-пословање потребна су нова знања и нове вјештине а њихов ниво зависи од сложености активности е-пословања. Сигурно је да ће ревизор у таквим условима пажљиво проучити ниво оспособљености ангажованих лица на пословима е-пословања (е-трговине). При томе од помоћи може бити Међународна смјерница IEG 11 „Информациона технологија у наставном плану за рачуноводство„ коју је објавио Одбор за образовање IFAC-а а којом су дефинисане вјештине и знања која се захтијевају од свих професионалних рачуновођа у вези са информационим технологијама. У условима када е-трговима веома пуно утиче на пословање предузећа (правног лица) онда су потребна посебна знања која се односе на информационе технологије (IТ) и Интернет а ради разумијевања утицаја на финансијске извјештаје (стратегија е-трговине, технологија која се користи за активности е-трговине, ризика који постоје у активностима е-трговине и сл). Сем тога то утиче и на природу, вријеме и обим ревизијски поступака.

5. Др Бранко Крсмановић, Др Станислав Полић, Информационе технологије под лупом Sarbanes-оxley аcт-а, Финрар бр. 4., Бања Лука, 2009.

Краћи приказ:

Глобална природа пословања и примјењене технологије су дуго диктирале опште разумјевање и подршку пословним стандардима, што је демонстрирано стратегијским и партнерским односом од стране различитих организација као што су: Међународна организација за стандардизацију (ISO), Међународна електротехничка комисија (IEC), Међународна телекомуникациона унија (ITU) и Свјетска трговинска организација (WТО). Учешће у телима ових организација које обрађују стандарде је било добровољно са општим циљем промоције глобалне трговине за све земље у свијету и на свим нивоима. Појединачне земље су, независно од тога, радиле даље на успостављању државне контроле у пословним активностима корпорацијских операција, унутар својих граница. Значај законске регулативе у вези са информационим технологијама постаје неизбјежан императив за редовно и регуларно пословање организација. У односу на ова питања најдаље су отишле развијене земље те је и Sarbanes–Оxley Аct одговор на потребу јачања корпоративне одговорности, између осталог, и у вези примјене информационих технологија у пословању. У свему томе, интерне контроле, интерна и екстерна ревизија постају важне пратеће службе електронског пословања.

6. Др Бранко Крсмановић, Др Станислав Полић, Интерна ревизија и оutsource рад, Финрар бр. 10., Бања Лука, 2009.

Краћи приказ:

Окружење информационих технологија се стално прилагођава новонасталим приликама. Тако је последњих десетак година оutsource рад везан за информационе технологије изузетно добио на популарности, као ефикасно, ефективно и експертско решење, пројектовано да задовољи захтеве имплементације информационог система, њихово одржавање, безбедност и функционисање. Иза процеса могуће примене ИТ outsource рада у компанији је непосредним корисницима омогућен олакшан приступ потребним вештинама "стручњака", напредним технолошким инфраструктурама, уз повећану флексибилност и знатну трошковну уштеду. Корист од примене ИТ оutsource рада је истовремено праћена потребом за адекватним управљањем таквим начином рада имајући у виду комплексност, ризике и изазове који долазе са том применом. У таквим условима пословања интерни ревизори могу да помогну компанијама кроз обухватно разматрање оutsource операција, идентификовању потенцијалних ризика, обезбеђивању препорука за бољим управљањем ризиком као и кроз укључивање у оцењивање усаглашености outsource активности са примењеним законима и правном регулативом. ИТ оutsource рад је још увек у развоју и мало је примера развијене праксе у тој области. Пре узимања у закуп једног ИТ сервис провајдера, менаџер компаније се суочава са неким критичним питањима на које мора дати одговор да би се остварили пословни циљеви компаније. Приручник обезбеђује неке најважније одговоре, за и против ИТ оutsource рада. Ови одговори омогућавају компанијама да формулишу боље одлуке о оutsource раду.

7. Др Бранко Крсмановић, Др Станислав Полић, Улога интерних ревизора у разматрању апликативних контрола, Финрар бр. 5., Бања Лука, 2009.

Краћи приказ:

Свјетска економска криза, софистициране преваре и повећани ризици при коришћењу информационих технологија, пооштрена законска регулатива и условно речено, "невидљивост" пословних дигиталних трансакција су поставиле пред интерну и екстерну ревизију нове задатке. За испуњавање проширених обавеза, у новим технолошким условима, од ревизора се захтевају нова знања и вјештине да би ефикасно деловали у новом пословном окружењу. Суочен са новим потребама свога чланства, амерички институт за интерну ревизију IIA је обавио серију приручника које не треба прихватити као један стандард, већ као вид развијене практичне помоћи за рад у окружењу информационих технологија. Надаље, у раду се елаборирају специфичне апликативне контроле. Апликативне контроле су контроле које се односе на широк обим појединачних пословних процеса или апликативних система, укључујући едитовање података, раздвајање пословних функција (дужности), балансирање при обради тотала, трансакционо

пријављивање (loддinд) и извештавање о грешкама. Постављени циљеви апликативних контрола захтевају да се осигура следеће: да су улазни подаци тачни, комплетни, ауторизовани и коректни, да су подаци обрађени како је очекивано, на прихватљивој временској основи, да је излаз тачан и комплетан и да се слогови одржавају и да прате податке од улаза до меморисања. Постоји неколико типова апликативних контрола:Контроле улаза: ове контроле се користе углавном да се провери интегритет података унесених у пословне апликације, било да су подаци унијети директно од стране особља, са удаљености од стране пословних партнера или кроз wеб подржане апликације. Улазни подаци се провјеравају да би се осигурало да остану унутар специфичних параметара. Контроле обраде: ове контроле обезбеђују аутоматизоване контроле које осигуравају да је обрада тачна, комплетна и ауторизована.Контроле излаза: ове контроле омогућавају да се види шта је урађено са подацима и како треба упоредити излазне резултате са очекиваним резултатима, Менаџерска претрага: представља обраду историјских контрола и често се реферише као интерна ревизорска претрага која омогућава менаџменту пословне организације да идентификује записане трансакције и догађаје. Сам процес се обавља кроз праћење трансакција од њиховог извора (настанка) да њиховог излаза, а често и кроз ретроактивно праћење уназад.

8. Др Бранко Крсмановић, Др Станислав Полић, Улога интерних ревизора у разматрању апликативних контрола, II дио – Методе разматрања апликативних контрола, Финрар бр. 7., Бања Лука, 2009

Краћи приказ:

У овом раду приказане су неке корисне методе за разматрање обима апликационих контрола у пословним организацијама. Интерни ревизори би требало да имају на уму да разматрање обима, дубине, прилаза и фреквенције разматрања интерне ревизије зависи пре свега од резултата процјене ризика и расположивости ресурса интерне ревизије. Било коју методу да изабере за дефинисање свог обима рада, интерни ревизор би кроз разматрање требало да покрије оцену контроле улазних података, контроле обраде и контроле излаза. У практичном раду интерног ревизора изузетно је важно да спровођење интерне ревизије, у окружењу информационих технологија, буде обављено крајње дисциплиновано и детаљно. Ако се жели да се интерна ревизија обави правилно, поступци интерне ревизије би требало да буду документовани и тестирани, укључујући и узимање репрезентативних узорака података пре доношења закључака. Иако је све ово потребно и важно, сам поступак по правилу захтева доста времена и што је најважније, потребна су нова знања. Савремени проналасци у информационој технологији унапређују аутоматизацију пословања. Генерисањем пословних трансакција искључиво на магнетним медијумима остварује се комплетна компјутеризација самог пословања. Унапређење информационих технологија на

такав начин захтева трансформацију поступака интерне ревизије у пословној организацији и захтева ревизију у реалном времену чиме се чини нужним стално и благовремено унапређење ревизорске професије. Менаџмент све чешће поставља питања у вези улоге и поступака интерне ревизије. Савремени, "квалитетни ревизори" користе тестове и доказане процедуре на про-активан начин, да би произвели одличне ревизорске резултате. У склопу тога, интерна ревизија апликативних контрола поставља врло софистициране захтеве за контролом пословања и адекватним резултатима. Поступак интерне ревизије апликативних контрола представља својеврстан "отворени прозор" у пословање који омогућава интерним ревизорима да се стално едукују и наставе даљи развој.

9. Др Бранко Крсмановић, Др Станислав Полић, Улога интерних ревизора у разматрању апликативних контрола, III дио – Check list (листе провера) апликативних контрола, Финрар бр. 7., Бања Лука, 2009

Краћи приказ:

Најновије анализе од стране експерта који процењују ризике, показале су да неадекватне методе контрола промена у пословним организацијама, могу побудити губитак информационог интегритета у финансијским апликацијама и системима података. Потенцијални ризик укључује нетачно извештавање или некомплетно извештавање. Из тих разлога, COSO (Комитет спонзорских организација) је објавио прву формализовану директиву за интерне контроле познату као Интерна контрола, интегрисани оквир. Та добровољна привредна директива је имала намену да помогне јавним пословним организацијама да постану само-регулаторне и на тај начин избегну потребу за допунском владином регулацијом. Опште компјутерске контроле су критичне за глобалан процес финансијског извештавања, пре свега у осигурању интегритета података и безбедности операција информационих технологија. Одељење информационих технологија сада мора формално да адресира и објави дизајн програмских контрола, пратећу документацију, имплементацију, тестирање, мониторинг и одржавање интерних контрола у оквиру информационе технологије у пословној организацији. CEO (Chief Executive Officer) и CFO (Chief Financial Officer) тимови морају у будуће са одређеним респектом и посебном пажњом да гледају на услуге одељења информационих технологија, да би осигурали квалитет општих и специфичних интерних контрола, обезбеђујући их за све апликације, податке, мрежу, уговоре, лиценце, телекомуникације и физичко окружење те захтевајући да исте буду документоване и максимално ефикасне. При томе се посебна пажња мора поклонити апликативним контролама у информационом систему пословне организације.

10. Др Бранко Крсмановић, Елементи и анализа IТ ризика, Зборник радова, Економски факултет у Брчком, 2008.

Краћи приказ:

За ублажавање IТ ризика до недавно су се користили само једноставни софтвери који су се сводили на firewall и антивирус софтвере. Са порастом опасности приликом коришћења IТ ресурса, многе државе су усвојиле законе у којима се налаже спровођење бројних контрола. Такав приступ резултирао је потребом да се управља и IТ ризиком. Примјетно је да су и у нашем окружењу многе организације повећале ефективност својих IТ контрола односно смањиле трошкове тиме што су вршиле добре анализе и управљање ризиком. Борба против ризика је у не тако давној прошлости изгледала сасвим другачије од оне која је данас. Практикован је приступ избјегавања ризика (енг. Risk Avoidance). Овакав приступ подразумијевао је углавном превенцију односно предузимање одговарајућих мјера заштите пословања од губитака или штета. Овакав приступ није водио рачуна о степену изложености ризику те је замијењен новим приступом - управљање ризицима. Управљање ризицима је процес којим организација открива, препознаје, умањује и надзире потенцијалне ризике и губитке којима је изложена. Суштина је у проналажењу прихватљивог нивоа ризика који је повољна комбинација сигурности и трошкова.Анализа ризика се најчешће проводи коришћењем универзалне формуле: Ризик = (вриједност средстава) x пријетња x рањивост. У раду се детаљно анализира сваки од елемената у наведеној формули. Акценат се ставља на питања процјене средстава, пријетњи и рањивости као и на најчешће тешкоће у вези са њиховом процјеном. Утврђивање IТ ризика има карактеристике животног циклуса са препознатљивим фазама: идентификација информационих средстава, квантитативно и квалитативно изражавање пријетњи, процјена рањивости, отклањање недостатака и контрола и управљање текућим ризиком.

11. Др Бранко Крсмановић, Др Станислав Полић, Електронско трговање са хартијама од вриједности, Финрар бр. 5., Бања Лука, 2008.

Краћи приказ:

У овом раду се указује на изузетан значај примјене међународних стандарда на технологију рада у нашем окружењу, при трговању хартијама од вредности. Евидентно је да досадашњи покушаји имплементације нису довољни ни по свеобухватности ни по потребном интезитету са којим би требало да се приђе реализацији таквих пројеката. Оно што посебно забрињава је одлагање суочавања са потребом интезивног рада и развоја на плану њихове примене. Да би активирали примену међународних стандарда у нашем окружењу потребно је пре свега одређено улагање у: неопходну иновацију знања, примену међународних стандарда у свим областима пословања, адекватан развој телекомуникација.

Савремена технологија пословања по међународним стандардима захтева стручне кадрове који ће се бавити поставком, увођењем и њеним одржавањем у пословном субјекту. Потребна је систематизована обука људи за детаљно овладавањем технологијом, изменом филозофије размишљања, савладавање психолошких баријера до којих неминовно долази увођењем нових технологија рада. То нису једноставни проблеми и они су решиви у мери у којима се менаџери буду њима бавили. Да би се то остварило, потребно је пре свега анимирати менаџерске структуре на свим хијерархијским нивоима у циљу промјене начина њиховог прилаза стратешким циљевима. Анализирајући свјетска искуства на том плану до адекватног резултата се може доћи само на основу организованих акција свих учесника у одређеној пословној области. Све државе развијеног света су примену технологије по међународним стандардима уврстиле као своје стратешко опредељење у плановима развоја, перманентно се баве том проблематиком, дајући кроз законску регулативу и друге видове пуне подршке овом окружењу.

12. Др Бранко Крсмановић, Др Станислав Полић, COSO препоруке и IТ ревизија, Нови економист бр. 3., Факултет спољне трговине, 2008.

Краћи приказ:

Ови алати помажу доброј контроли организације за идентификацију гдје ризици или контролни оперативни услови могу да имају промјене, а као резултат тога, алати обезбеђују користан надзор над информацијама. Ефикасност система интерних контрола омогућава организацијама да управљају ризицима и неизвесностима у њиховим процесима у окружењу и са информацијама које користе да би донели одлуке. Алати унапређују ефикасност, смањују ризик од губитка и помажу осигуравању поузданости финансијских обрачуна и њиховог придржавања са законом. Ефикасни системи интерних контрола су изграђени у активностима људи једне организације и у њиховим политикама, процедурама и технологијама. Наглашавамо, пет компоненти система интених контрола – контрола окружења, процена ризика, контрола активности, информације и комуникације и надзор, све раде међусобно усаглашено да би обезбедиле организацију са разумном сигурношћу, како би могла да реализује своје постављене циљеве.

13. Др Бранко Крсмановић, Оквир и стандарди ревизије IТ, XII Симпозијум СРР РС, Бања Врућица, 2008.

Краћи приказ:

У раду се разматрају оквири и стандарди који се прописују за контролу и управљање информационим технологијама. Приступ по коме су организације самостално развијале сопствене методе за управљање операцијама замијењен је оквирима, стандардима и смјерницама за управљање IТ процесима. Међу бројним, најистакнутији су COSO, CobiT и ITIL и они су обрађени у овом раду. Сем тога постоји и стандард ISO 27001/ISO 17799/BS 7799 те NSA IFOSEC методологија

процјене и други стандарди који су у развоју а чија ће примјена побољшати контролу над IТ процесима. COSO уводи револуционарне промјене у рачуноводствену професију увођењем интерних контрола, управљањем ризиком предузећа и другим фундаменталним концептима. Интерна контрола добија важно мјесто у управљачким структурама а управљање ризицима на нивоу организације постаје кључан приоритет вођења пословања. Интерна контрола је процес на који утиче менаџмент у вези са остварењем циљева у категоријама: ефективности и ефикасност рада, поузданости финансијског извјештавања и усклађености са важећим законима и прописима. Са друге стране CobiT представља кровни оквир за управљање IТ. Кључни циљеви CobiT-а своде се на усклађивање циљева пословања са циљевима рада IТ. CobiT омогућавају менаџерима да премосте празнину између контролних захтјева, техничких одлука и пословног ризика. Оквир CobiT-а садржи исказе о жељеним резултатима који би се постигли кроз имплементацију специфичних контролних процедура унутар активности IТ. ITIL садржи препоруке, документа и сет књига који описују интегрисани, на процесима заснован, најбољи практични оквир за управљање услугама у оквиру информационих технологија.

14. Др Бранко Крсмановић, Др Станислав Полић, Стандардизација електронског тржишта, Финрар бр. 12, Бања Лука, 2008.

Краћи приказ:

Важан дио рада комисије UNECE се доводи у везу са припремом јединственог форума за дискусију о политици у трговини, у којој земље у транзицији партиципирају са једнаком основом са другим много развијенијим Европским земљама, Сједињеним Америчким Државама и Канадом. То је нарочито важно за земље које су у транзицији, које имају мање искуства у приступању WТО или су у поступку да то ураде. Постојањем тела за подешавање правила, WТО не гледа које су политике неопходне за ефикасну имплементацију и примењивање препоручених правила. Поред тога постоје многе трговачке одлуке везане за политику унапређивање трговине и регионалног развоја које нису упоредиве са WТО дискусијама и где је UNECE једина експертиза а по потреби и арбитража. Рад на трговачком унапређивању и стандардизацији повећава економски потенцијал држава чланица кроз повећавање приступа тржишту смањујући – редуцирајући трошкове трговине. Државе чланице UNECE експлицитно захтевају континуирани рад овог тела. Важност оваквог приступа и рада је такође наглашено у најновијој директиви Уједињених Нација којом се захтева дељење користи која се може остварити глобализацијом тржишта укључујући у то Декларацију везану за нови миленијум и циљеве монетарног концензуса. Развој "програма за унапређивање трговачких активности" ће се континуирано фокусирати на ове области и омогућиће отворени форум у коме ће све земље моћи да партиципирају у развоју нових норми и стандарда. У склопу својих активности UNECE-ov UN/EDIFACT је међународни стандард за електронску размјену података – EDI и UNECE, у сарадњи са пословном заједницом је актуелно развила

следећу генерацију стандарда за електронско пословање – еbXML. Поред тога UNECE развија хармонизоване међународне трговачке стандарде за пољопривредне производе и наглашава интезиван рад на хармонизацији и стандардизацији укупне пословне политике.

15. Др Бранко Крсмановић, Корпоративно управљање IТ ризиком, III Симпозијум о корпоративном управљању, Бања Врућица, 2008.

Краћи приказ:

Појава да IТ нису више „технолошки слуга“ него „стратешки партнер“ условила је нужност корпоративног управљања IТ ресурсима. Површан приступ овом проблему може довести до тога да огроман потенцијал IТ у погледу стратешких предности организације буде претворен у ноћну мору управе. Наиме, омогућавајући компанијама јефтиније и конкурентније пословање, IТ их истовремено излаже новим пословним ризицима који су директно или индиректно повезани са њиховим коришћењем. Динамика у погледу структуре и природе IТ ризика и утицај на пословне функције условила је потребу сталног управљања, надзора и контроле од стране највиших корпоративних тијела (управа, надзорни одбор, одбор за управљање IТ ресурсима и др.). Надаље, сем активности у вези управљања IТ ризицима, на корпоративном нивоу требају да се доносе и одлуке у вези усклађивања са регулаторним одредбама (Sarbanes-Оxley закон, Basel II, ISO 27001 и сл.). Питања IТ ризика протежу се не само на организацију него и на све друге организације са којима организација има пословне везе. Због тога је од посебне важности подизање свијести о потреби управљања IТ ризицима на највишем корпоративном нивоу за све оне који у свом пословању користе информационе ресурсе.

16. Др Бранко Крсмановић, Др Станислав Полић, Савремено извјештавање на Интернету по стандарду XBRL, XI Симпозијум СРР РС, Бања Врућица, 2007.

Краћи приказ:

Већ дуже време у свету постоји пракса да се финансијски извештаји компанија презентују на Интернету. Тако презентирани подаци су практично доступни свима. Те информације могу бити употребљене као информације која се достављају у оквиру законских обавеза, за контакте са партнерима, али у многим случајевима и као информације за доношење пословних одлука потенцијалних инвеститора у хартије од вриједности посматраних компанија. У свету се све више захтјева примјена савремених технологија и стандарда који омогућавају интеграцију информација различитих компанија укључујући у то стандарде као што су XМL и XBRL. У Сједињеним Америчким Државама, Државна Комисија за хартије од вриједности и Берза - SEC, у свом акту који обрађује рад са хартијама од вриједности, број 33-7233, изричито обавезује једнаку примену свих законских правила код процеса рада, без обзира да ли се он обавља са папирном или електронском технологијом. Сам члан закона гласи: "Одредбе федералног закона о

хартијама од вриједности се обавазно једнако примењују на електронске и папирно засноване медијуме". Другим ријечима, Интернет технологија је управо други транспарентан медијум и правила која се примењују приликом формирања годишњих финансијских извештаја на папирно заснованој технологији би требала да се једнако примењују и на извјештавање посредством Интернета. Касније су стандард XBRL прихватиле и друге асоцијације у Америци, прије свега GAAP а затим и друге земље. На основу почетног модела стандарда озваничен је XBRL стандард заснован на XML језику, односно протоколу који је развијен од стране опште рачуноводствене заједнице и представљен са конзорцијумом који се назива XBRL.орг . У пракси процес извјештавања започиње са одвијањем примарних пословних процеса у једној компанији. Примарни процеси стварају пословне трансакције (е-пословање) које су улаз за обрачуне и извјештајни процес, а извјештајни процес даље дјелује кроз интеракцију са дионичарима, екстерним и интерним странама у пословном процесу.

17. Др Бранко Крсмановић, Специфичности извођења ревизије у окружењу компјутерских информационих система, Нови Економист бр. 1, Факултет спољне трговине, 2007.

Краћи приказ:

Информационе и телекомуникационе технологије значајно су утицале и на окружење у којем ревизори пружају своје услуге. Ове технологије су се посљедњих деценија брзо мијењале и као резултат тога, ревизор се суочавао и суочава се са окружењем које се константно развија. Примјена савремених достигнућа информационих и телекомуникационих технологија од стране клијената ревизије наметнула је потребу ревизорима да размотре њихов утицај на процес рачуноводственог евидентирања и формирања мишљења о финансијским извештајима. За ревизора који врши ревизију у компјутерском окружењу важно је да разумије карактеристике тог окружења будући да различите информационе и телекомуникационе технологије (IТТ) стављају ревизора пред различите изазове, понекад му олакшавајући посао, а понекад га усложњавајући. Употреба компјутера у процесуирању рачуноводствених података утицала је и на потребне вјештине и ниво компетентности који се захтијевају од ревизора. У промјењивим условима рада, ревизор мора да одговори растућим потребама. Сложено информатичко окружење у коме се изводи ревизија не смије да доведе до формирања ревизорског мишљења на нивоу увјеравања који је мањи од разумног, како се то захтјева општеприхваћеним стандардима ревизије. Ако ревизија жели да задржи своје мјесто централног механизма за обезбјеђење стабилности финансијских тржишта, ревизори и у IТТ окружењу морају обезбиједити квалитетне ревизорске извјештаје које ће садржати мишљење које повећава кредибилитет финансијских извјештаја до прихватљивог нивоа. Због тога је неопходно сагледати специфичности новог окружења и дефинисати смјернице за очување квалитета рада ревизора.

18. Др Бранко Крсмановић, Дизајнирање и развој информационих система уз подршку CASE алата, Нови економист бр 2., Факултет спољне трговине, 2007.

Краћи приказ:

Излагањем у овом чланку се презентују савремене методе производње софтверских рјешења уз коришћење посебних алата као испомоћ тој производњи. То су такозвани CASE алати, односно аутоматизовани софтверски алати коришћени од стране системских аналитичара и дизајнера у развоју модела и података за спецификације информационог система. Тржишни услови савременог начина пословања са једне стране, могућности најновијег хардвера са друге стране, диктирају да крајњи корисници рачунарских система имају све сложеније информационе захтјеве. За такве корисничке захтјеве треба реализовати и одговарајуће софтверске производе, који треба да испуњавају одређене, међусобно конфликтне захтјеве као што су: одговарајућа свеобухватност, актуелност и функционалност с обзиром на домен дефинисане примјене, захтјевана висока поузданост у раду, потребан довољно брз одзив при давању одговора на информациони захтјев корисника, практично у дијеловима секунди, једноставност за употребу, једноставност за одржавање и захтјев да рјешење буде довољно брзо реализовано, с обзиром на тренутак идентификације информационог захтјева. У данашњој савременој информатичкој пракси, то се остварује са CASE алатима који представљају различито коришћење софтвера да би се помогло у развоју и одржавању софтверских рјешења. Алати који се користе на тај начин су познати као (CASE тools). У том склопу, важно је напоменути да упркос имену, језици четврте генерације су сада релативно неважни у развоју новог софтвера иако се они још користе за руковањем наслеђених система. Главни изузетак је програмски језик SQL. Данас је модел прототипа основа у дизајнирању софтвера.

19. Др Бранко Крсмановић, Ревизорске софтверске апликације, Финрар бр. 11., Бања Лука 2007.

Краћи приказ:

Током вршења ревизије, ревизори прибављају одговарајуће фајлове из база података и/или датотека и користе рачунарске програме да би спровели преглед садржаја посматраних фајлова. Поред тога програми се користе да се "произведу" односно креирају потребни ревизорски извјештаји, без обзира о коме типу се ревизорских услуга ради. Рачунарски програми се стандардно користе да очитавају садржаје, израчунавају, пореде поља, сортирају и реорганизују податке, као и да их селекционишу, екстрахују и по потреби штампају. У поступку планирања тестирања података софтверске апликације на рачунару, узима се у обзир планирање циљева ревизије, избор адекватне технике тестирања података у оквиру предметне апликације. Потребно је анализирати рачуноводствени информациони подсистем организације у којој се врши ревизија, прибавити и

анализирати фајлове са подацима, да би се на крају обавио избор, анализа и екстраховање потребних података. Кроз технику аналитичког прегледа се обавља анализа битних карактеристика, како би трендови финансијских коефицијената указали на битне проблеме и потенцијалне ризике у ревизији, које треба минимизирати. То се чини кроз проширивање обухвата статистичких узорака или другим ревизорским поступцима прибављања квалитетних и поузданих доказа. Потом се обавља контрола тестирања и детаљно се изводи сам процес тестирања по стандардним етапама рада ревизора. У пракси се све више у свијету користе генерализовани софтверски пакети за ревизију (енг. GASP). Присутне су двије групе софтвера за ове намјене, кориснички и посебно написани програми. Све чешће се у ревизији комплексних Информационих Система користе претходно креирани а затим уграђени модули за ревизију у Информациони Систем корисника као и експертни системи подршке обављању ревизије и доношењу одлука у ревизији. Ревизор треба бити компетентан да контролише CAAT алате и само контролно окружење.

20. Др Бранко Крсмановић, Студија изводљивости пројекта информационог система, Финрар бр. 10, Бања Лука, 2007.

Краћи приказ:

У чланку је приказана сврха и садржај студије изводљивости новог информационог система организације. Токође су сагледане методе за оцјењивање трошкова и користи које ће настати коришћењем новог информационог система. Примјена савремених Информационих технологија постаје преокупација већине пословних субјеката у нашем окружењу. Свака организација мора посебно да дефинише потребе, ниво потребне аутоматизације и сходно томе цијену потребних улагања и очекивану корист. У тај поступак треба уврстити све различите начине доласка до новог информационог система - сопствени развој, набавку на тржишту информационог и/или ERP система од неке софтверске куће, или сам поступак реинжењеринга постојећег система и миграцију на нови. У том смислу организацијама, прије свега менаџменту, највећу помоћ може да пружи израда студије изводљивости, или популарно назване физибилити студијe која може да понуди ваљане одговоре у вези изградње новог информационог система. Најчешћа дефиниција физибилити студије, термина који ћемо користити у даљем тексту је: Студија способности би требала да дефинише анализу проблема да би детерминисала да ли проблем може да буде ријешен ефикасно. Приступ је мултифункционалан - оперативан (да ли ће се радити ?) економски (колики је трошак и корист) и технички (може ли он да буде изграђен ?), и сви аспекти прилаза су дио студије. Резултат студије детерминише да ли рјешење треба да буде имплементирано.

21. Др Бранко Крсмановић, Пројектовање информационих система – кориснички захтјеви, Финрар бр. 7. Бања Лука, 2007.

Краћи приказ:

У овом чланку је истраживано како се добијају кориснички захтјеви и поглед на различите методе које су на располагању систем аналитичарима приликом пројектовања рачуноводствених информационих система. Надаље, даје се опис ситуација и одлука гдје корисници, прије свега рачуновође и менаџери тешко налазе могућност да на адекватан начин изразе своје захтјеве. Такође се разматрају могући алати који потенцијалним корисницима, прије свега рачуновођама стоје на располагање како би дошли до квалитетно постављених пројектних захтјева. Савремена пракса, као и препоруке АCCA и IFAC-а упућују да би рачуноводствени стручњаци морали да буду од самог почетка па све до краја, директно ангажовани у изради захтјева за информациони систем организације, његовог уобличавања, тестирања, па све до имплементације, да би нови информациони систем прихватили као сопствено рјешење. У раду се указује на то да савремено пословање базира на знању и да квалитетно располагање пословним информацијама представља својеврсну парадигму данашњег пословања. Практично гледано, у аутоматизованом пословању информације се налазе у оквиру екстерних рачунарских меморија, најчешће архивиране у оквиру аутоматизованих пословних процеса. Зато је изузетно важно опредјелити се на који начин дефинисати аутоматизацију пословних процеса да се истовремено добије потребни ниво информација које ће омогућити квалитетно доношење пословних одлука. То подразумијева да корисници, рачуновође и менаџмент имају сва потребна сазнања о могућностима савремених информационих технологија, начину на који могу да функционишу аутоматизовани пословни процеси који за последицу имају стварање читаве палете пословних информација. Имајући то у виду, потенцијални корисник може да приђе дефинисању свог пројектног захтјева на осмишљен и квалитетан начин.

22. Др Бранко Крсмановић, Апликационе карактеристике рачуноводственог софтвера, Финрар бр. 4. Бања Лука 2007.

Краћи приказ:

Апликативни софтвер чине програми који су израђени да разријеше конкретне проблеме у различитим областима. Настанак једног апликативног програма подразумијева израду алгоритма, писање програма у неком од програмских језика, превођење и повезивање у тзв. извршни облик програма. Различите су области примјене апликативног софтвера а једна од области у којој је наглашена имплементација апликативног софтвера је свакако рачуноводство. Разлози првенствено леже у ефектима који се постижу аутоматизацијом рачуноводствене функције као и уређеношћу ове области законском и

професионалном регулативом. Апликације рачуноводственог софтвера треба да омогуће вођење финансијског књиговодства и књиговодства трошкова и учинака. При томе је потребно да се обезбиједи законски прописана рачуноводствена структура у цјелини, модуларно или парцијално преко књиговодствених инструмената дневника, главне књиге, помоћних књига, пописа и рачуноводствених и пословних извјештаја. Потребно је да се стандардизује структура дневника, главне и помоћних књига, процеси на основу којих се формирају дневник, главна и помоћне књиге, чиниоци пословања те формалне и логичке контроле у процесу настајања апликације и формирања датотека односно база података, које садржи рачуноводствени софтвер.

23. Др Бранко Крсмановић, Квалитет рачуноводственог софтвера, Финрар бр. 3., Бања Лука, 2007.

Краћи приказ:

У раду се истиче да је током последњих година објављено мноштво стандарда за софтвер и системе као и стандарда процеса, модела зрелости, препоручене праксе, упутстава и других докумената, у настојању да се укаже на ефикасан начин побољшања способности софтверских процеса и повећања зрелости организације. И поред тога још увијек су остала бројна неријешена питања у вези са квалитетом софтвера и обавезујућим стандардима. Подразумијева се да се развој информационих система заснива на усвојеним стандардима (међународним, националним) и да се током његове имплементације врше бројна вредновања. Стандардизација приликом развоја и вредновање информационог система треба да створе претпоставке за постизање квалитета жељеног нивоа. Развој софтвера у различитим областима пратио је развој стандарда, процедура, метода и алата за развој и управљање софтвером. С обзиром на тренутно стање на тржишту софтвера, изгледа да смо, још увијек, предалеко од пожељног нивоа квалитета софтвера. Ништа стање није боље ни у погледу специјализованих врста апликативног софтвера попут софтвера за рачуноводство. Додуше, било је више покушаја да се усвоји национални стандард који би се бавио питањима рачуноводственог софтвера. На томе се и остало и за последицу данас се има у употреби, најблаже речено, софтвер ниског квалитета. Произвођаче софтвера, данас, ништа посебно не обавезује да развијају и имплементирају софтвер заснован на одговарајућим стандардима квалитета. Они који користе софтвер најчешће и нису свјесни свих посљедица употребе софтвера ниског квалитета и његовог утицаја на квалитет финансијских извјештаја. Надаље, ни интерни а ни екстерни ревизори често нису обучени да успјешно обављају ревизију у таквом окружењу и постаје јако упитно једно од кључних обиљежја ревизорске професије - компетенција. Неспорно је да (лоше) извјештавање има директан утицај на квалитет управљања а ово последње у крајњој линији и на само пословање.

Објављене књиге - уџбеници (остало)

5. Др Мирко Андрић, Др Бранко Крсмановић, Др Дејан Јакшић, РЕВИЗИЈА, теорија и пракса, V измењено и допуњено издање, Економски факултет Суботица, 2009.6. Др Мирко Андрић, Др Бранко Крсмановић, Др Наташа Чалија, Мр Драган Кулина, Ревизија јавног сектора, Економски факултет Суботица, 2007.

Објављени чланци (остало)

1. Др Бранко Крсмановић, Надзор као инструмент спречавања кризе, XIV Конгрес савеза рачуновођа и ревизора РС, 2010.2. Др Бранко Крсмановић, Надзор у привредним друштвима, IV Симпозијум о корпоративном управљањуу РС, Теслић, 2009.3. Др Бранко Крсмановић, Нови фискални изазови, Коментар Закона о порезу на добит и Закона о порезу на доходак у Републици Српској, Бања Лука, 2007.4. Др Бранко Крсмановић, Улога ревизије у откривању криминалних радњи и грешака, I Симпозијум о корпоративном управљању у РС, Бања Врућица, 2006.5. Др Бранко Крсмановић, Расподјела јавних прихода у БиХ, IX Конгрес СРРРС, Теслић, 2005.

4. Образовна дјелатност кандидата1. Образовна дјелатност прије последњег избора/реизбора

Од 1993-2000. године предавао је на Вишој школи за спољну трговину у Бијељини као професор више школе на предметима Информатика и Примена рачунара у пословању.

Поред обављања наставног процеса на предмету Управљачки информациони системи, на Економском факултету у Бањој Луци, гдје је био и стално запослен, од школске 2001/2002 године, изводио је наставу и обављао испите на предмету Примена рачунара у рачуноводству (до краја школске 2002/2003 године). Школске 2002/2003 године изводио је наставу и обављао испите на предмету Пословни информациони системи, на Економском факултету у Брчком.

На последипломском курсу Рачуноводство и ревизија, на Економском факултету Пале, изводио је наставу из области Информациона подршка ревизији, школске 2001/2002 и 2004/2005 године.

2. Образовна дјелатност послије пос љ едњег избора/реизбора

Од августа 2005. г. запослен је на Факултету пословне економије у Бијељини гдје изводи наставу и обавља испите из уже научне области Информациони системи (по новом Правилнику Информационе науке) и уже научне области Рачуноводство и ревизија на предметима: Управљачки информациони системи, Пословна информатика и Финасијска контрола и ревизија.

На Економском факултету у Брчком, Бранко Крсмановић изводи наставу и обавља испите на предметима Електронско пословање и Ревизија финансијских извјештаја.

На Факултету пословне економије изводи наставу и обавља испите на последипломском студију на предметима Електронско банкарство, Електронско пословање у осигурању и Ревизија финансијских извјештаја.

На Економском факултету Брчком изводи наставу и обавља испите на последипломском студију на предмету Екстерна ревизија финансијских извјештаја.

На Економском факултету у Бањој Луци изводи наставу и обавља испите на предметима Информациони системи у малим и средњим предузећима и Ревизија финансијских извјештаја.

На Економском факултету у Суботици повремено је ангажован на извођењу наставе на мастер студију на предмету Ревизија јавних расхода.

На Економском факултету у Подгорици, Бранко Крсмановић је ангажован на извођењу наставе на последипломском студију на предмету Ревизија, област Ревизија у окружењу компјутерских информационих система.Бранко Крсмановић је ментор на изради три докторске дисертације (менторство на једној докторској дисертацији је успјешно окончано) и четири магистарска рада. Био је члан комисије (предсједник) за одбрану три докторске дисертације и пет магистарских теза.

5. Стручна дјелатност кандидата 1. Стручна дјелатност прије последњег избора/реизбора

У Комисији за хартије од вриједности, током 2000. године, Бранко Крсмановић је обављао функцију замјеника председника Комисије за хартије од вриједности Републике Српске и предсједник Комисије за стицање професионалних звања брокера и инвестиционих менаџера.Стални је сарадник – професор Савеза рачуновођа и ревизора Републике Српске на предметима: Информационе технологије у рачуноводству и Ревизија у компјутерском окружењу.

Био је члан редакционог тима приликом припреме Ревизорских стандарда Републике Српске, у издању Савеза рачуновођа и ревизора Републике Српске, 2000. године.Током 2000. године био је на студијском путовању у Енглеској у циљу упознавања организације и функционисања Лондонске берзе. Исте године боравио је у Словенији и проучавао рад Љубљанске берзе хартија од вриједности. У 2003. и 2004. г. боравио је на Високом студијском путовању у Енглеској, Шкотској, Пољској и Словачкој. Учествовао је у пројектним тимовима или водио више пројеката из области процене вредности капитала и ревизије.Учествовао је као професор у едуковању процjенитеља, рачуновођа, ревизора, инвестиционих менаџера и брокера. Последњих пет година је члан Програмског одбора Конгреса Савеза рачуновођа и ревизора РС, члан је научне редакције часописа Нови економист у издању Факултета пословне економије и члан је Издавачког савјета часописа за економију Financing. Надаље, Бранко Крсмановић је био током 2005 и 2006 г. члан Научно-економског вијећа Савјета министара БиХ а последње три године је члан Вијећа експерата Спољнотрговинске коморе БиХ. На факултету Пословне економије у Бијељини, у једном мандату, био је продекан за науку и Руководилац последипломског студија.Краће вријеме, током текућег мандата Сената Универзитета био је члан Сената а потом и члан (актуелног) Управног одбора Универзитета.

III ЗАКЉУЧНО МИШЉЕЊЕ

На основу „Правилника о поступку избора и условима избора академског особља на Универзитету Источно Сарајево“, усвојеног на сједници Сената Универзитета од 20.06.2010. године, а по члану 32. истог Правилника, избор у звање се врши за ужу научну област, с тим да су чланом 34. Правилника прописани ближи услови за избор наставника.За избор наставника у звање редовног професора за ужу научну област Информационе науке (друштвени аспекти) пријавио се следећи кандидат:

1. Др Бранко Крсмановић, ванредни професор

Сагледавајући испуњеност тражених услова за обављање дјелатности у области високог образовања, сматрамо да кандидат Др Бранко Крсмановић у потпуности испуњава постављене услове.

Имајући у виду научну, наставну и стручну оријентацију кандидата Др Бранка Крсмановића, Комисија за писање извјештаја предлаже Научно-наставном вијећу Факултета пословне економије у Бијељини и Сенату Универзитета у Источном Сарајеву, да Др Бранка Крсмановића изабере у звање РЕДОВНОГ ПРОФЕСОРА за ужу научну област Информационе науке (друштвени аспекти).

Чланови Комисије: 1.__________________________________________

Проф. др Раде Станкић, редовни професор, Економски факултет Београд, научна област

Статистика и математика – Пословна информатика, предсједник комисије

2.__________________________________________Проф. др Пере Тумбас, редовни професор, Економски факултет Суботица, ужа научна

област Информациони системи и инжењеринг, члан

3.__________________________________________

Проф. др Стеван Стевић, редовни професор, Економски факултет Брчко, ужа научна област

Економетрија, члан

Бијељина: ___________