Весна Вучинић Биљана Радојевићzuns.me/sites/default/files/muzicko 4...

МУЗИЧКАКУТИЈАМузичка култура зачетврти разред основне школеПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ

Весна Вучинић Биљана Радојевић

Завод за уџбенике и наставна средстваПОДГОРИЦА, 2013.

МУЗИЧКА КУТИЈАМузичка култураза четврти разред основне школеПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ

Др Весна Вучинић Биљана Радојевић

Издавач Завод за уџбенике и наставна средства – Подгорица Главни уредник Марко Јокић Одговорни уредник Лазо Лековић Уредница Биљана Мирановић Консултанткиња Ана Перуновић-Ражнатовић

Рецезенти мр Добрила Поповић мр Наташа Поповић Бисерка Ровчанин Бранка Мартиновић Радмила Бајковић

Лектура Предраг Николоћ Коректура Сања Марјановић Дизајн и графичко обликовање Маша Елезовић Технички уредник Рајко Радуловић За издавача Небојша Драговић Штампа Штампарија Остојић – Подгорица Тираж 300

CIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Црне Горе, Цетиње

ISBN 978-86-303-1771-2 (приручник)ISBN 978-86-303-1772-9 (ЦД 1)ISBN 978-86-303-1774-3 (ЦД 2)COBISS.CG-ID 22696720

Национални савјет за образовање, рјешењем број 16-3230 од 24. 06. 2013. године, одобрио је овај уџбеник за употребу у основној школи.

Предговор

Вриједност слушања музикеОбрада пјесме

Методски поступак код обраде пјесме по слухуМетодски поступак код обраде пјесме из нотног текстаАнализа облика пјесме

Музичке игреМетодски поступак у припреми игре

Стваралаштво и креативност кроз мале музичке драматизацијеИзвођење задатих аранжманаРитмичка импровизација на задати текстОткривање музичких способности код ученика/ученицаПланирање наставе и припремање наставника

Музика Гдје све можемо да чујемо музикуГдје је онај цв’јетак жутиНота – писани знак за тон

Трајање нотаТакт – врсте такта

Двочетвртински тактТрочетвртински тактТактирање

Линијски систем. Виолински кључМолба гљиве мухареПишемо тонове по висини

Тон солТон до

И паузе се записујуТон ми

ЗвончићиЗимска пјесмаТон ре

Редом иду сви ђациПоскакушаПрављење инструмената – за спретне рукеТон фа

Фабрика бомбона и чоколадеФарба Мићо врата

Под оном, под оном

САДРЖАЈ

5

6677889101010111213

1415161818191919192021232323242525262727283030303132

Гласно и тихо извођењеСпавај, Никола малиТрамвај, ауто, воз

Подсјетимо се познатих инструменатаВиола, виолончелоТон ла

Лазара мајка училаМотивМузичка реченица

Маца предеОбоа, тромбонМузичка игра

Бим-БомСпустила се густа маглаРепетиција, прима волта, секонда волта

ПатакДјевојачко колоМузичка школа — подсјети сеЈесте л‘ икад чули тоМузичка бајка

ЛабудПрви лет малог бумбараЗетско колоНина, нонаМузичка бајка у сликама

Инструмент чаробњак

Приједлог за часове предвиђене за локалну заједницуПрилози:1. Инструменти2. Музичка укрштеница3. Да се подсјетимо I4. Да се подсјетимо II5. Научио/научила сам ноте6. Подсјетимо се познатих инструмената...

ЛитератураБиљешке

3434343637383839404041424244464648495051515253545555

56

575859606162

Предговор

Уџбенички комплет за предмет Музичка култура за IV разред садржи: Уџбеник, ЦД за ученике/ученице и Приручник с ЦД-ом за наставнике/наставнице.

Уџбеник и Приручник су конципирани према плану и програму и садрже све елементе предвиђене за овај узраст. Међутим, не искључује се могућност коришћења додатних музичких садржаја.

Приручник за наставнике/наставнице осмишљен је да обезбиједи успјешну наставу. Како би се олакшала реализација Наставног програма, као и коришћење Уџбеника, припремили смо потребна упутства. Она су дата у циљу помоћи да се цјеловитије и свестраније развијају музичке способности ученика.

Понуђена рјешења омогућавају наставнику/наставници да одабере активности прилаго-ђене могућностима ученика/ученице, опремљености кабинета и својој стру чности. Управо зато, понуђено је више наставних јединица и већи број активности него што је предвиђено. Циљ коме се тежи могао би се формулисати реченицом – да нам је свима жеља да ученике/ученице заинтересујемо за предмет Музичка култура.

Наставни садржаји, у оквиру једне школске године, распоређени су у неколико цјелина, па ће се и методска упутства кретати у том оквиру. Посебан изазов за нас је жеља да се и ученици и наставници што ефикасније укључе у даље упознавање језика музике.

Аутори

6

Обрада пјесме

Пјевање је најпопуларнији облик музицирања код ученика/ученица нижих разреда основне школе. Оно доприноси развоју говора, естетских осјећања, побуђује ведро расположење, утиче на развој музичког укуса, богати рјечник појашњењима непознатих ријечи. Пјевање нарочито утиче на развој музичких способности дјеце, као што су: слух, ритам, музичко памћење, вје-шти на пјевања.

Познато је да ученици/ученице на овом узрасту имитирају наставника/наставницу, стога је потребно водити рачуна о коректном пјевању мелодије, ритму, тоналитету, јасноћи изговора текста, дикцији, правилном наглашавању слогова, фразирању, динамици, темпу.

При избору пјесме потребно је водити рачуна да опсег пјесме одговара опсегу дјечијег гласа у том узрасту, како је и прописано Предметним програмом. Ученицима/ученицама приступачна је пјевна мелодијска линија у којој се фразе понављају, без великих и честих интервалских скокова, да нема хроматских покрета, једноставног и чврстог ритма. Пјесма се обрађује на два начина: по слуху и из нотног текста. Први начин обраде подразумијева слободнији избор, јер се ради путем имитације: наставник/наставница пјева, а ученици/ученице понављају. За обраду из нотног текста бирају се пјесме које садрже само познате елементе знања из теорије музике.

Вриједност слушања музике

Слушање музике је активни психички процес, који обухвата емоционално доживљавање и мисаону активност. Његова образовна и васпитна вриједност је велика, због чега му савремена педагогија поклања дужну пажњу. Правилно усмјерена и вођена настава омогућава да музика постане саставни дио културе ученика/ученица.

Да би ученици/ученице могли што потпуније доживјети музичко дјело, треба створити услове за контакт с квалитетном музиком, односно развијати жељу за таквим примјерима и усмјеравати ученике/ученице ка свјесном – активном слушању. Подстицање жеље за слушањем постиже се квалитетном припремом наставника/наставнице за час и правилном примјеном методског поступка. Циљ припрема је да се омогући ученицима/ученицама комплетан музички доживљај.

Као увод у слушање може послужити разговор који слушање повезује с претходно обрађеним садржајем на часу или је тематски везан за нумеру која ће се слушати. Дакле, нумере за слушање треба бирати по тематској повезаности с наставном јединицом, тематским пјесмама или бројалицама, или с неким од циљева које на том часу треба остварити. Такође, прије сваког слушања композиције у цјелини (ако је кратка) или њених дјелова (ако је дужа) ученицима/ученицама је потребно поставити питање, с циљем да слушање буде што пажљивије, како би могли обратити пажњу на појединости и послије слушања тачно одговорити.

У циљу реализације слушања, битно је да се, послије демонстрације одговарајуће нумере, ученици/ученице оспособе да повежу карактер музике с изражајним елементима: веселој композицији одговара брз темпо, јачи динамични ступањ, живљи ритам и слично.

Свако поновљено слушање захтијева нови задатак за ученике/ученице, нове појединости и стицање нових знања. Тиме је емоционални однос према слушаном дјелу снажнији. Сваки нови сусрет с истом композицијом треба вербално припремити, пружајући нове информације, које ће употпунити знање: о дјелу, извођачком апарату и по неку занимљивост. Вредновање рада заснива се на показаном интересовању од стране ученика/ученица, тако да осјете потребу да музику слушају и у слободном времену, ван школе.

7

Методски поступак код обраде пјесме по слуху

Код обраде пјесме по слуху потребно је бирати поступке који ће за вријеме учења одржати пажњу ученика/ученица, што је важно за њихову активну сарадњу. Важну улогу игра и текст пјесме, од којег може да се састави прича, која својим садржајем одржава пажњу и омогућава да се пјесма више пута понови. Прича је корисна, јер се повременим прекидима пјевања одмарају њежне гласне жице ученика и ученица.

Текст се усваја упечатљиво, рецитаторски, с правилним акцентовањем, кад је потребно и с одређеном мимиком.

Методски поступак:- Увод – за стварање расположења;- Слушање и доживљавање нове пјесме;- Усвајање текста (може се користити очигледно средство);- Усвајање мелодије путем имитације;- Дотјеривање пјесме (динамика и темпо);- Пратња уз употребу дјечијег инструментарија.

За уводни дио часа предлажемо упјевавање ученика/ученица, за што може користити раније научена пјесма. Позната пјесма нека буде свирана на инструменту, у циљу препознавања, а треба је и отпјевати. То је најбољи начин да се провјери интонација и меморија ученика.

Ученици/ученице слушају пјесму с ЦД-а, као и у извођењу наставника/наставнице. На тај начин доживљавају њен карактер.

У даљем току ради се текст нове пјесме, објашњавају се непознате ријечи, а текст се може и илустративно приказати на табли. Пјесма се усваја путем имитације, по фразама, и у току понављања дотјерује се темпо, динамика, репродукција. Предлажемо да на маштовит, интересантан начин образложите понављање како би се ученици/ученице заинтересовали за даљи рад.

Наученој пјесми се, уколико је једноставнија, може додати пратња на ритмичким инстру-ментима из Орфовог инструментарија.

Методски поступак код обраде пјесме из нотног текста

Учење по нотном тексту примјењује се ради лакшег схватања одређених појмова из теорије музике. Анализа нотног текста подразумијева анализу мелодијско-ритмичког тока: врста такта, висина и трајање тонова, подјела текста на слогове (ако постоје два тона на једном слогу), ознаке за темпо и динамику у зависности од обрађених појмова из теорије музике.

Методски поступак се односи на анализу мелодије пјесме као мелодијско-ритмичке вјежбе. Уводни разговор прати очигледно средство у виду ликовне илустрације или приче која је

садржајем везана за текст пјесме. Послужиће као погодно средство за стварање атмосфере у обради нове пјесме. Кораци који слиједе су:

8

Анализа облика пјесме

Научене појмове из музичких облика, мотив, реченицу, треба препознати у пјесмама које се раде из нотног текста. Најбољи је начин да их ученици/ученице вјежбају кроз пјесме моделе.

Музичке игре

За игру кажемо да је стални пратилац дјетета, од првих дана живота, и води га до откривања нових спознаја, до свјесног овладавања простором око себе, до увјежбавања великог броја радњи које су му неопходне за живот.

Дјеца кроз игру упознају свијет, околину и њена збивања. Кроз игру задовољавају потребу за кретањем и активношћу.

Покрете у играма потребно је повезати с разним садржајима, који су ученицима/ученицама интересантни и приступачни. Они се лако уживе у разне ликове и њима одговарајуће радње. То им помаже да снажније доживе, лакше запазе и правилније покретом изразе и музички елемент, који је у вези са садржајем игре.

Примјер – Поставити циљ да ученици/ученице запазе код слушане композиције промјене у темпу. Поновним слушањем те промјене изражавају покретима руку или добовањем ногу. Покрете могу да изводе тако што корачају у колони или се крећу кружно. За изражавање промјена темпа могу се користити и ритмички инструменти.

То је игра која нема одређени садржај. У њој ће емотивно доживљавање, побуђени интерес и пажња бити нешто слабији, а издржљивост мања. Овакве вјежбе треба радити кртко временски и у корелацији с Физичким васпитањем.

Примјер – Ученицима треба рећи да се игра зове Жељезница. Треба саставити вагоне (дјеца појединачно представљају вагоне и стоје једно иза другог). Прва је локомотива (што треба изразити наставним средствима, рецимо капа у облику димњака). Жељезница треба да вози између станица, пролази кроз тунел, преко мостова, звижди. На знак, крене са станице – полагано, па све брже, успорава и стане.

- Анализа ритма и обрада неутралним слогом;- Анализа текста;- Анализа нотног текста (читање нота солмизацијом);- Извођење ритма парлато;- Пјевање солмизацијом;- Пјевање с текстом;- Изражајно дотјеривање.

Мелодија, као вјежба, састоји се у анализи елемената музичке теорије и облика који су ученицима/ученицама познати: врста такта, репетиција, мотив, реченица. Уколико се јави неки нови појам, он се мора прво теоријски објаснити, послије чега се примјењује у пјесми и препознаје пјевајући и слушајући.

Ритам може да се ради на неутрални слог (ма, па, ла), ако је потребно и говорним ритмом, који помаже да се схвате одређени ритмички мотиви.

Сви кораци рада временски трају онолико колико је потребно да се усвоје и схвате. Повезујемо их пјевајући пјесму солмизацијом уз ритмичко тактирање. Евентуалне грешке морају се у току рада исправљати, а на дотјеривању динамике и темпа може се радити дуже вријеме.

Што се тиче стварања расположења и музичког доживљаја, они се реализују као код методе обраде пјесме по слуху. У даљем раду, научену пјесму треба понављати и лијепо интерпретирати као и сваку другу, било да је научена по слуху или из нотног текста.

9

Описали смо једну игру, кроз коју схватају појам темпа. Она ће изазвати радосно расположење. Може реализовати и више часова, кроз различите садржаје у циљу утврђивања појма, али кроз игру: кола возе узбрдо (споро), низбрдо (брзо), вожња у ауту, трамвају, на мотору, санке се вуку узбрдо (споро), брзо се спуштају низбрдо.

Код избора пјесме или композиције уз коју се изводе покрети треба водити рачуна и изабрати кратке композиције, једноставне и изражајне, с нарочито наглашеним музичким елементом, које ученици/ученице треба да доживе. Да игра буде занимљивија, треба користити разна средства: вјетрењаче, заставице, траке, лопте.

Методски поступак у припреми игре

1. Поставити циљ игре и према њему одабрати одређени садржај, који је приступачан, једноставан и јасан.

2. Одабрана музика треба да је једноставна у изражајним елементима, приступачна схватању ученика/ученица.

3. Музичко извођење треба да је ритмички прецизно и на умјетничком нивоу.4. Потребно је планирати услове за реализацију: простор, средства и методе.Наставник/наставница мора бити сигуран/сигурна у руковођењу, јер у супротном, интерес

ученика/ученица слаби.5. Садржај игре је потребно јасно и једноставно образложити да би се могао реализовати.6. Након објашњавања садржаја и задатака потребно је провјерити јесу ли ученици/

ученице схватили задатак. Игру треба најприје извести откуцавањем и свирањем на ритмичким инструментима.

7. Образложења и разговори треба да су кратки, да игра не губи у темпу. Дјелови који се приповиједају треба да дјелују емотивно, а излагање мора бити кратко, али сликовито и изражајно.

8. Одређене покрете ученицима/ученицама треба објаснити и показати, а онима којима је то потребно непрекидно помагати у извођењу и подстицати их на даљу реализацију.

9. Од ученика/ученица треба захтијевати максимално залагање, уважавајући њихове могућности, као и индивидуалне разлике и способности.

10. Повремено је потребно провјеравати њихово реаговање кроз рад у мањим групама. 11. Одабране игре су већином раздијељене и састављене од више дјелова у нотном тексту.

Контрастне дјелове означити са а, б, ц, а тактове обиљежити бројевима да се могу лакше понављати.

Најбоље је изабрати игру коју можете да одсвирате, јер је такво извођење најкорисније. Важно је пратити ток реализације и истовремено понављати сваки дио на инструменту колико је потребно. Таквим начином рада може се и темпо подредити могућностима ученика/ученица. Уколико се пјесма жели обрадити као игра, водити рачуна о одговарајућем опсегу дјечијег гласа, због интерпретације, која мора бити интонативно тачна. Ученике/ученице подијелити у групе према задужењима, тако да I група пјева, II изводи покрете, III свира на удараљкама.

Игре се могу планирати у учионици или на отвореном простору. Одабир простора захтијева да се гру пе мијењају и прилагођавају околини. Избор игара треба поставити поступно и проблемски.

Традиционалне дјечије игре имају за циљ да се ученици/ученице упознају с народним играма које су се вјековима чувале и преносиле с генерације на генерацију. Доживљавале су одређене промјене, под утицајем времена кроз која су пролазиле.

Учењем покрета и корака у народним играма ученици/ученице се упознају с играчком традицијом свог народа и других народа из окружења, навикавају се на колективно стварање, овладавају простором, развијају концентрацију, складност покрета и креативност.

Већину народних игара треба изводити a cappella, а само гдје је то неопходно уз инстру-менталну пратњу.

10

Стваралаштво и креативност кроз мале музичке драматизације

Најемотивнији облик игара је представљен кроз музичке драматизације. Кроз њих ученици/ученице могу да прикажу радњу у којој учествују одређени ликови (људи, животиње, јунаци из цртаних филмова). Овај облик рада потребно је припремати дуже времена и кроз корелацију више предмета. На часу Матерњег језика учи се текст, на часу Физичког васпитања уче се кораци, а на часу Ликовне културе израдђују се маске.

Драматизација треба да поприми облик стваралачке игре ученика/ученица, због чега их треба подстицати да својим ријечима интерпретирају текст, а уз извођење осмисле своје покрете. Важно је организовати простор. Ако је то учионица, што ефикасније распоредити клупе због осталих часова који слиједе.

За драматизацију ученика/ученицу треба емотивно припремити. Прије реализације, с њима разговарати и дати им могућност да сами дођу до одређених рјешења. Ако их немају, подстицати их да дају своје сугестије. На примјер, да осмисле покрет, костим, предложе инструмент. Пјесме које су дате у Уџбенику или Приручнику могу послужити и за драматизацију. (Намијењене су за пјевање, а уз њих се може извести и драматизација).

Извођење задатих аранжмана

Умијеће ученика/ученица у музичком стварању повећава се развојем њихових музичких способности. Ритмичке и мелодијско-ритмичке комбинације (кроз рад са мотивима), бројалице, пјесме, игра неопходан су музички фонд, који дјеци помаже да усавршавају своје стваралаштво. Неопходно је припремити садржаје рада, низом осмишљених поступака, нарочито у почетном периоду: савладати предвиђене ритмичке аранжмане, што подразумијева измишљање, комби–новање и извођење ритмичких мотива и звучних ефеката. То се може извести на неком од ритмичких инструмената да дионица буде пратња пјесми, бројалици или игри.

Аранжирање обухвата:- импровизацију ритмичке пратње бројалици, пјесми или музичкој игри,- избор врсте удараљки за пратњу.

Ученике/ученице треба поступно припремати за самостално ритмичко изражавање. Први корак се састоји у томе да се памте и изводе различите ритмичке комбинације. Изводити краће мотиве, које ученици/ученице понављају, од једноставнијих ка сложенијима (рад поједина-чно и по групама). Што се више изводе аранжмани, ученици/ученице ће бити спремнији за свирање. Почети с мелодијском и једном ритмичком дионицом, додати двије, три итд.

11

Вјежба се свака дионица засебно, откуцавањем ритма властитим удараљкама (рукама), комбинују се по двије, и кад се науче, додаје се трећа дионица. Сви заједно пјевају мелодију, а откуцавају ритам, свако своју дионицу.

Ритмичка импровизација на задати текст

Овај начин рада подразумијева стварање кратких ритмичких фраза, на основу задатог текста. У овом стваралаштву ученици/ученице испољавају музичке способности, креативност и стечено музичко знање.

Требало би почети са једноставнијим текстом бројалице. Цијели разред изговара текст бројалице, послије чега наставник/наставница предложи да неко откуца (тактира) и тако понови ријечи које су научили. Битно је код ученика/ученица изазвати интересовање за ову врсту рада.

Сљедећа етапа рада на импровизацији може бити рецитовање одабраних стихова, али да се текст изговара тачно и јасно. Подстицати ученике/ученице да воде разговор о садржају пјесме. Кад извођење пјесме прихвате сви у групи, изабраће најбоље извођење да представља групу. Почетни корак у импровизацијама обично ће подржати талентовани ученици или они који су смјели по природи, а наставник/наставница треба у даљем увјежбавању да укључи што већи број појединаца.

Напомена: Овај рад захтијева много труда и стрпљења, јер се у кратком временском року можда неће постићи никакав напредак.

12

Откривање музичких способности код ученика

Овом задатку је потребно приступити кроз упознавање природе ученика/ученица и њихо-вих музичких способности. Елементарне компоненте музикалности су: осјећај за ритам, разликовање висине тона, памћење цјелина.

Откривањем музичких способности ученика и ученица, сазнање код кога је музикалност више, мање или никако развијена, помоћи ће бољој организацији наставе: избору садржаја, наставних метода, облика рада, поступака и пружања помоћи сваком ученику/ученици коме је потребна.

Испитивање се врши помоћу слушаних текстова. Мисли се на препознавање и репро-дуковање ритмичких и мелодијских фраза. Почети двотактним фразама и лакшим мотивима. Ритмичке фразе куцати оловком на клупи, пљескањем длана о длан или пјевањем на неутралном слогу, попут примјера:

наставник

ученик

Мелодијске фразе су једноставне, у обиму гласа ученика.

Користе се и појединачни тонови, за које ученицима/ученицама треба скренути пажњу да пажљиво слушају сваки тон и репродукују га. Између појединих тонова треба правити паузе.

Потребно је у даљем раду систематски пратити развој сваког ученика/ученице ради про-цје њивања ефикасности наставе. Запажања о немузикалности појединаца не треба јавно износити, јер би то оставило дубок траг на психу дјетета и створило осјећај ниже вриједности.

13

Планирање наставе и припремање наставника

За квалитетну реализацију наставе потребна је припрема. У том процесу важну улогу играју и услови рада школе, дидактичко-техничка опремљеност, могућност коришћења појединих дидактичких медија, као и услови средине у којој се школа налази. Требало би водити рачуна о индивидуалном и тимском планирању, као и о способности ученика, у припремању и организацији васпитно-образовног рада.

У практичном начину планирања треба водити рачуна о прегледном сређивању, програмом предвиђених садржаја, по активностима (пјевање, свирање, музичко описмењавање, слушање музике, музичко изражавање и стварање). Ради потпунијег сагледавања комплетног садржаја музичке културе, било би добро да се уз садржаје одговарајућих активности унесе тачно утврђен, по редосљеду обраде распоређен, избор бројалица, пјесама и музичких игара, као и композиција за слушање.

Припрема за час састоји се у бољем упознавању садржаја, њиховом логичном повезивању и избору начина како остварити циљ. Важно је да сами савладате планирани музички примјер и припремите композицију за слушање. Тај дио припреме обухвата и чињенице које ученици/ученице треба да усвоје.

Поред вербалног тумачења материје, важно је код ученика/ученица развијати способност за доживљај музике путем одабраних примјера, свирања и слушања. У том смислу у настави су присутни функционални задаци, који се односе на развијање музичких способности, способности изражавања и креативних реализација.

Наставне методе представљају начине за остварење што бољих резултата у раду с ученицима/ученицама. Најчешће се примјењују:

1. Метода разговора, која се примјењује у оквиру упознавања музичких дјела и обраде садржаја музичке писмености;

2. Метода усменог излагања, која је присутна у припреми ученика/ученица за учење нове пјесме, слушања музичког дјела или стварања атмосфере за музичке активности;

3. Метода демонстрације присутна је на сваком часу и у свим подручјима рада: када се пјева, када се слуша музика, свира на дјечијим инструментима, у свим ситуацијама у којима наставник/наставница скреће пажњу на било који звучни феномен;

4. Метода читања и рада на тексту представља рад на вербалном и нотном тексту;5. Метода учења пјесме по слуху;6. Метода рада на дјечијим инструментима.

Зависно од садржаја, све поменуте методе се комбинују. Када је ријеч о облицима рада: фронтални, групни, у паровима и индивидуални, највише се у

уводном дијелу часа примјењује фронтални, јер наставник/наставница треба ученике/ученице да припреми за заједничко пјевање, свирање или слушање музике. Овај рад има својих предности и недостатака. Предност је у томе што се постиже стална сарадња са свим ученицима/ученицама, а слабост што се темпо и тежина рада треба прилагодити свима. Рад по групама наставник/наставница може да организује код свирања истих дионица код аранжмана, да уче пјесму и да појединац свира, пјева, откуцава (краће вријеме док савлада одређени проблем).

Програм Музичке културе инсистира на доживљавању музике путем активног музицирања и слушања музичких дјела. У реализацији таквог програма неопходна је сарадња с ученицима/ученицама. Тај процес захтијева стално развијање способности ученика/ученица да чују, изводе и стварају музику.

Без обзира на то за који се тип одлучите, мора се водити рачуна о употреби наставних сре-дстава. Настава Музичке културе не може се ни замислити без инструмената, аудио и аудио-визуелних средстава. Она чине наставу садржајнијом и занимљивијом.

Посљедња фаза припреме за час је писана припрема. Она треба да садржи чињенице и дидактичка рјешења којим ће се наставник/наставница служити у реализацији планираног садржаја. У њој се истичу: оперативни циљеви, активности, садржаји, корелација.

14

Музика

Циљеви:

Ученик/ученица треба да: упозна се са садржајем Уџбеника; заинтересује се за различите облике учествовања у музици;ликовно изражава доживљаје приликом слушања музике.

Слушање музике:

А. Вивалди: Годишња доба – Јесен ЦД 1 (1)Ј. М. Богојевић: МузикаП. И. Чајковски: Валцер цвијећа ЦД 1 (2)

Главни кораци:

Уводни диоДоживљајно слушање композицијеРазговор о разним облицима извођења музикеРазговор о доживљајном слушању музике

Упутства:

1. Разговарати о томе што за ученике/ученице значи појам музика. Упознати их са сад р-жајем уџбеника Музичка кутија 4.

Заједнички констатују да ће се ове године упознати са новим појмовима из музичке умјетности. Истаћи да ће у четвртом разреду продубити знања о тоновима, што ће им помоћи да боље разумију музику. Затим коментаришу уводну ријеч аутора и тумаче пиктограме, који прате све активности и задатке у Уџбенику. Подстицати ученике и ученице да значење сваког пиктограма објасне својим ријечима.

2. Ученици/ученице слушају композицију Јесен, А. Вивалди, са задатком да препознају извођаче (оркестар), темпо (брз-лаган), динамички ступањ (гласно-тихо). Након одговора, прочитају име композитора и назив композиције и коментаришу налоге у вези са слушањем композиције (Уџбеник, стр. 8)

3. Разговарати о разним облицима извођења музике које су учили у трећем разреду. Подстицати ученике/ученице да дају одговоре на питање — како се изражава музика (тоновима), по чему се тонови разликују (по трајању: кратко-дуго, по висини: дубоко-високо, по јачини: тихо-гласно, по боји: различити извори звука — инструменти, гласови).

Информисати ученике/ученице да ће ове године научити како се записује музика, што су ноте, како изгледају, колико трају, како се пишу.

4. Ученици слушају пјесму Музика, Ј. М. Богојевић, коју су учили прошле године, са задатком да препознају извођаче, темпо (брз-лаган), динамички ступањ (гласно-тихо). Затим слушају композицију Валцер цвијећа, П. И. Чајковског; разговарају о доживљају.

1.2.3.4.

•••.

•••.

15

Гдје све можемо да чујемо музику

Циљеви:

Ученик/ученица треба да:препозна извођачки састав: оркестар, хор, соло пјевање; да се подсјети појма диригент, композитор.


П. И. Чајковски, Валцер цвијећа ЦД 1 (2)Ј. М. Богојевић, МузикаЏ. Гершвин, Рапсодија у плавом ЦД 1 (3)


Уводни диоСлушање музикеРазговор о доживљајном слушању музике

Упутства:

1. Ученици/ученице, након одслушаних нумере, препознају извођаче (оркестар, кларинет, хор, солисту), обнављају основне појмове о њима и записују у нотне свеске.

2. Ученици/ученице на основу илустрација из Уџбеника наводе мјеста гдје све чују музику. Води се разговор о датим ситуацијама.

Слушају музички примјер са задатком да препознају композицију, запишу назив композиције и име композитора.

Напомена: Композиције се слушају другачијим редосљедом у односу на фотографије приказане у Уџбенику. Задатак је да ученици/ученице проналазе слику којој одговара слушана композиција.

3. Разговарати о различитим расположењима која инструменти дочаравају.

1.2.3.

•••

••

16

Гдје је онај цв′јетак жутиЂ. Б. Перголези

Вјетар ћути, гране дира, пита цв`јет гдје снива сад.Још ми срце нема мира, дођи цв`јете смири јад!

У њем` боје, сунца има, што нам дивни даде мај,Стиже јесен, иде зима, вене цв’јет свој нађе крај.

17

Циљеви:

Ученик/ученица треба да: побољша технику пјевања и шири гласовни опсег;проширује знање и детаљније се упозна с умјетничком музиком;естетски обликује извођење.


Ђ. Б. Перголези: Гдје је онај цв’јетак жути ЦД 1 (4)


Уводни диоПодјела у групеСлушање пјесме Гдје је онај цв’јетак жутиУчење пјесме по слухуРазговор

Упутства:

1. Уводни дио часа наставник/наставница користи за разговор о годишњим добима.Коментаришу се питања кад цвјета цвијеће, што га карактерише (мирис, боја), кога уве-

сељава, гдје расте, како се његује? 2. Наставља се разговор о природи, о свим годишњим добима: прољеће, љето, јесен, зима.

Ученици/ученице се дијеле у четири групе. Свака представља једно годишње доба и присјећају се научених појмова из предмета Природа и друштво (корелација). Свака група треба своје годишње доба да опише ријечима. Послије тога, појединци из свих група треба цртежом и једним карактеристичним елементом (симболом) да представе своје годишње доба. Нпр. прољеће — цвијетак, љето — сунце, јесен — жути лист, зиму — Сњешко Бијелић. Наставник/наставница води рачуна да задатак не траје дуже од десетак минута.

Разговор се повезује с текстом пјесме коју ће у наставку часа учити.3.4. Ученици/ученице слушају пјесму Перголезија: Гдје је онај цв’јетак жути. Отварају

Уџбеник на страни 42 на којој је исписан текст пјесме. Објаснити ученицима/ученицама апо-строфе у ријечима који олакшавају пјевани текст: цв`јетак, ц`јело, б`јело, св`јет.

Учење пјесме је по слуху, по утврђеном методском поступку. Наставник/наставница пјева и свира, а ученици/ученице понављају по строфама.

5. Послије научене пјесме разговарати с ученицима о динамици, брзини извођења, обликовању уста приликом изговора текста.

•••.

•.

1.2.3.4.5.

18

Нота – писани знак за тон

Трајање нота

Циљеви:

Ученик/ученица треба да: стиче знање о ноти; научи нотна трајања: четвртина ноте, половина, осмина;продубљује осјећај за ритам изрицањем бројалице.


Ф. Шуберт: Екосеза ЦД 1 (6)


УводУчење бројалице Иде пужУпознавање с нотама и њиховим трајањимаВјежбе препознавања нота и записивање трајањаРазговор о доживљајном слушању музике

Упутства:

1. Ученици/ученице разговарају о музичком звуку — тону, користећи се садржајем пјесме Звук — тон (Уџбеник, стр. 11). Подстицати их да се присјете онога што су учили у претходном разреду о звуку.

2. У наставку часа отворити Уџбеник на стр. 13 и прочитати бројалицу Иде пуж. Пажњу ученика/ученица усмјерити на појаву дугих и кратких слогова у бројалици питањем: По чему се разликују слогови бројалице коју сте изговарали? Потребно је обратити пажњу на графички запис. Ученици/ученице уочавају разлику слогова бројалице по дужини и увјежбавају их на датом примјеру у Уџбенику. Да би лакше усвојили појам дуго - кратко, представљају га кора-цима. Дужи слогови обиљежени су с два корака, а краћи једним кораком.

Слиједи нови задатак. Тражити од ученика/ученица да у бројалици на страни 13 уоче слогове који трају дуже. Након тога анализирати бројалицу, слогове и ноте које су заокружене. Наставник/наставница објашњава да се дуги и кратки слогови могу записивати музичким знацима, нотама.

3. Подијелити ученике на парове, са задатком да пажљивим посматрањем илустрација и читањем текста Уџбеника на стр. 12 (уводни дио тезе Трајања тона) одговоре на питања: Што су ноте? Од чега су састављене? По чему се разликују? Подстицати ученике да својим ријечима дају одговор на постављена питања.

Затим четвртину ноте, као писани знак, представити графички. Тражити од ученика да опишу њен облик (пуна нотна глава и нотни врат). Провјерити да ли су ученици усвојили што означава облик ноте (трајање нота). Информисати их да се ова нота назива четвртина ноте и да траје један откуцај или један корак. На сличан начин представити и половину и осмину ноте. Подстицати ученике/ученице да повезују облик нота с њиховим трајањима.

Подијелити ученике/ученице у шест група, са задатком да осмисле занимљив начин представљања нота (за сваку ноту по двије групе), користећи се садржајима датим у Уџбенику (подтезе: Четвртина ноте, Половина ноте, Осмина ноте). Вреднује се повезивање облика ноте с њеним трајањем.

1.2.3.4.5.

•••.

•

19

4. Након усвајања нота по трајању, ученици/ученице треба у нотне свеске дазапишу половину, четвртину и осмину ноте. 5. Ученици слушају Екосезу Ф. Шуберта. Након слушања разговарати с њима о доживљају

који је на њих оставила музика.

Такт – врсте такта

Двочетвртински тактТрочетвртински тактТактитање

Циљеви:

Ученик/ученица треба да: уочи такт и тактицу;научи да разликује врсте такта (двочетвртински и трочетвртински); научи да тактира.

Учење бројалице

Н. Греговић: Загонетка ЦД 1 (7)


В. А. Моцарт: Турски марш ЦД 1 (9) Главни кораци:

Увод Врсте тактова (двочетвртински, трочетвртински)Учење бројалице ЗагонеткаУтврђивање и изражајно дотјеривање бројалицеСлушање музике

Упутства:

1. У уводном дијелу часа треба повести разговор о омиљеним играма. Ученици/ученице набрајају игре и објашњавају начин како формирају групе путем разбрајања.

2. Ученици/ученице отварају Уџбеник на страни 16, посматрају илустрације, читају текст, уочавају тактице, двочетвртински и трочетвртински такт. Наставник/наставница објашњава да су то јединице бројања. Оне равномјерно откуцавају као сат и омогућавају да се прецизно изведе ритам. Јединице бројања прво се изводе тапшањем, а затим куцањем оловке о клупу, дланом, корачањем, а сада се учи гласно бројање, прва, друга, и куца се ритам бројалице.

Ритмичко бројање — куцање, замјењује се тактирањем. Тактирање двочетвртинског такта треба да проистекне из имитирања покрета руку, покрет доље — на један, горе на два (↓1 ↓2).

1.2.3.4.5.

••

•

•

•

20

Тактирање трочетвртинског такта треба да проистекне из имитирања покрета руке, покрет доље на један, покрет удесно на два и покрет горе на три.

3. Водити разговор с ученицима/ученицама о појму загонетка, тражити да наброје оне које знају. Након тога изражајно прочитати бројалицу Загонетка. Ученици/ученице уочавају нотне вриједности у бројалици, колико трају откуцаја и тактирају четвртине и половине. Затим наставник/наставница тактира бројалицу на неутрални слог (па, ма, ла, та), то ради цијели разред, па појединачно. Након тога, бројалицу тактирати с текстом, а ученици/ученице имитирају. Пажљиво пратити тактирање ученика/ученица и отклањати евентуалне грешке.

4. Усвојену бројалицу треба примијенити у игри разбрајања. Одабрани учесник игре бира један од инструмената школског музичког инструментарија (ритмичке инструменте) и бира још три ученика који су учесници у игри. С њима треба поновити називе одабраних инструмената (дрвени штапићи, звечке, кастањете, дрвени бубањ), и начин свирања на њима, а задатак цијелог разреда је да осмисле инструменталну пратњу за бројалицу.

5. Ученици/ученице слушају композицију Турски марш, В. А. Моцарта са задатком да обрате пажњу на ритам. Током сљедећег слушања рећи им да покушају откуцајем руке пратити ритмички ток композиције. Водити разговор о карактеру композиције и врсти такта.

Линијски систем – Виолински кључ

Циљеви:

Ученик/ученица треба да: упозна основне карактеристике линијског систем;упозна виолински кључ.


Ј. М. Богојевић: Чаролија музикеПод оном, под оном, народна пјесма из Црне Горе ЦД 1 (10)


Уводни диоЛинијски систем, уочавање линија и празнинаВиолински кључПод оном, под оном, народна пјесма из Црне Горе

Упутства:

1. У уводном дијелу часа ученици/ученице слушају и пјевају познату пјесму — Ча ролија музике. Пјевају, препознају боје инструмената и брзину извођења

композиције.

1.2.3.4.

••

••

21

2. Ученици/ученице отварају Уџбеник на страни 20 и уочавају линије и празнине линијског система. Скреће им се пажња да се линије и празнине броје увијек одоздо на горе, како је представљено и у Уџбенику.

3. Ученици/ученице уочавају да се на почетку линијског система налази кључ, а наставник/наставница наглашава да се он увијек пише на почетку линијског система.

Скреће се пажња ученицима/ученицама да се кључ назива виолински кључ. Упознаје ученике/ученице с чињеницом да ће у току године учити ноте које се записују у линијском систему, а читају се зависно од кључа који се налази на његовом почетку. Може им се напоменути да постоји и кључ у којем се записују дубљи тонови и зове се бас кључ.

Ученици/ученице уочавају да виолински кључ почиње да се пише од друге линије линијског система и записују га у нотне свеске, пратећи поступак из Уџбеника.

4. Ученици/ученице уочавају како се уписују ноте у линијски систем, на примјеру њима познате пјесме Под оном, под оном. Пјевају пјесму, тактирају нотна трајања, одређују такт и уочавају тактице.

Свако ме познаје са сличица из књигаа што нисам јестива није моја брига.Зато молим не дирајте хаљиницу моју,најновији модел по јесенском кроју.

Молба гљиве мухареМ. Матановић

22

Циљеви:

Ученик/ученица треба да: побољша технику пјевања;обликује пјевачки глас и постепено шири гласовни обим;заинтересује се за различите облике учествовања у музици.


М. Матановић: Молба гљиве мухаре ЦД1 (13)


Уводни диоСлушање пјесме, анализа текста, учење пјесме по слухуИзвођење пјесме

Упутства:

1. Ученици/ученице треба да одгонетну загонетку: „Ја сам скромна и малена у травици сакривена, али иза кише дигнем главу више.“ Кроз разговор их наводити да погоде што је то. Послије тачног одговора наставник/наставница ставља фотографију гљиве (печурке) на таблу.

Води се разговор о гљивама. (Корелација с предметом Природа) Присјећају се појма из трећег разреда — гљива. Кад расту (послије кише). Гдје се могу видјети (у шуми). Каква подлога треба бити за њих (влажна). Ученици/ученице описују изглед печурке и размишљају каквих све има врста — јестиве (шампињони, вргањи) и нејестиве.

2.3.4. Слиједи слушање пјесме с ЦД-а. Кроз анализу текста описују гљиву мухару чији је изглед пјесник упоређивао с кишобраном,

а у овој пјесми гљива има своју хаљиницу. Напомиње се да ова гљива није јестива, али да својим изгледом скреће пажњу.

Пјесма се учи по слуху, по устаљеном методском поступку. Наставник/наставница свира и пјева, а ученици/ученице понављају путем имитације.

5. Научену пјесму ученици/ученице изводе по редовима, групама, паровима.Награда за најљепше извођење састоји се у томе да оживе ликовним путем гљиву која је

нацртана на табли. Остали ученици/ученице у разреду цртају и боје у својим блоковима.

•••

•

1.2. 3. 4.

5.

23

Пишемо тонове по висини

Циљеви:

Ученик/ученица треба да: научи да разликује тонове сол и до;записује тонове сол и до.


УводУвјежбавање висине тонова сол, доЗаписивање тонова сол и доОбрада пјесме модела Сол ми дајОбрада пјесме модела До, до, шта је то?

Упутства:

1. У уводном дијелу часа поновити што су ноте, гдје се записују. Питати их да ли су чули за на-зиве неких нота, што мисле — да ли се записују на различитим висинама у линијском систему?

2. Послије констатације да се тонови разликују по висини, наставник/наставница свира тон сол, а ученици/ученице понављају и записују ноту у нотне свеске. Тон до, на првој помоћној линији испод линијског система, записују у нотне свеске, а наставник/наставница свира на инструменту. Ученике/ученице информисати да се за записивање нота користе и помоћне линије, испод и изнад линијског система. Понављајући тонове сол и до ученици/ученице увјежбавају виши и нижи тон. Даљи рад се може наставити кроз игру Наћули уши. Ученици/ученице препознају тонове сол и до, а наставник/наставница обиљежава простор у учионици за тонове. Кад одсвира до, ученик/ученица излази из клупе и трчи до мјеста које је обиљежено именом до, кад чује тон сол, сљедећи/сљедећа ученик/ученица трчи ка мјесту гдје је обиљежен тон сол.

3. Отворити Уџбеник на страни 26 и погледати примјер Ко је знао није пао. Слиједи препознавање и читање нота. Скренути пажњу ученицима/ученицама на правилно узимање ваздуха (што је означено зарезом), како би знали правилно удахнути ваздух, у току вјежбе, гдје је то и предвиђено.

4. Пјесма Сол ми дај служи као модел за обраду тона сол, јер тим тоном и почиње. Почетни тон је обојен црвеном бојом, што ученици/ученице одмах уочавају. Пјесма се обрађује по утврђеном методском поступку учења пјесме по слуху, а за уочавање тона сол ученици/ученице свирају тон сол на металофону проналазећи га по истој боји. У даљем наставку рада тон сол се записује у нотне свеске, како је назначено у Уџбенику.

5. Обрада пјесме До, до, шта је то, која је модел за тон до, написан зеленом бојом, ради се истим поступком као и пјесма за тон сол.

На крају часа увјежбавају се пјесме модели.

Тон солТон до

1.2.3.4.5.

••

24

И паузе се записују

Циљеви:

Ученик/ученица треба да: упозна знак за тишину — паузу,научи да разликује врсте пауза: половина, четвртина, осмина.

Учење пјесме:

Стиже нам прољеће, дјечија пјесма из Аустрије ЦД 1 (20)


УводУочавање писаног знака за паузуЗаписивање паузаУчење пјесме — Стиже нам прољеће

Упутства:

1. Ученици/ученице у уводном дијелу часа треба да понове ноте по трајању и линијски систем.

2. У Уџбенику на страни 23 проналазе нотни запис са задатком да пажљиво посматрају и уоче што је нови знак у нотном запису. Ученици/ученице на основу илустрације које су дате у Уџбенику корачају у мјесту поред клупе, послије чега и ритмички откуцавају кораке и уочавају привремене прекиде.

Корисно би било направити паралелу с Црногорским — српским, босанским, хрватским језиком и објаснити да се и у говору, као у музици, користе паузе.

3. Ученици/ученице уочавају да и паузе имају вријеме трајања, правећи паралелу с нотним траја њима (четвртина ноте одговара четвртини паузе, половина ноте одговара половини паузе итд.), записују паузу као музички знак.

Ученици/ученице у нотне свеске вјежбају да пишу виолински кључ, паузе, половине, четвртине и осмине ноте.

4. Учење пјесме Стиже нам прољеће, по утврђеном методском поступку како се учи пјесма из нотног текста. Ученици/ученице уочавају и тачно изводе — ширењем руку — паузе.

1.2.3.4.

••

•

Стиже нам прољећеНародна пјесма из Аустрије

25

Циљеви:

Ученик/ученица треба да: упозна се с тоном ми;записује тон ми.


Џ. Пијерпонт: Звончићи ЦД 1 (24)


УводУсвајање и записивање тона миОбрада модела пјесме — Ми идемоОбрада пјесме ЗвончићиПрепознавање научених тонова до, ми, сол

Упутства:

1. На почетку часа са ученицима/ученицама треба поновити ноте по трајању и висини (сол, до). Увјежбавати гдје се налазе и како се записују (друга линија и прва помоћна цртица испод линијског система).

ЗвончићиЏ. Пијерпонт

1.2.3.4.5.

••

•

Тон ми

26

Зимска пјесма

2. Ученици/ученице треба да отворе Уџбенике на страни 29 и уоче ноту која се записује на првој линији линијског система. Нота је обиљежена жутом бојом и представља се као тон ми. Преко модела пјесме Ми идемо, ученици/ученице препознају тон ми по висини јер је наставник/наставница свира на синтесајзеру. Слиједи текстуална и мелодијска обрада пјесме по методском поступку који је дат на почетку. Ученици/ученице ноту ми свирају на свом инструменту (металофону), проналазећи плочицу по боји, жута плочица одговара жутој ноти ми у линијском систему.

3. Наставник/наставница узима из дјечијег инструментарија звончиће и ритмички откуцава почетак пјесме Звончићи из Уџбеника. Задатак се упућује ученицима/ученицама да препознају из које је пјесме ритам, јер је ова пјесма позната и популарна. Обрада пјесме по слуху тече по уобичајеном методском поступку, а ученици, у даљем раду, обиљежавају тон ми у нотне свеске. Важно је ученицима/ученицама скренути пажњу да препознају у низу ноте ми, сол.

4. Послије обрађене пјесме, која се неколико пута отпјева, тражити од ученика/ученица да препознају тонове које свирате на синтесајзеру и да их отпјевају. Редосљед у почетку нека буде до, ми, сол, кад овај узлазни ход усвоје, прелази се на сол, ми, до. Ученици/ученице слушају пажљиво и навикавају ухо на прилагођавање дурском трозвуку. Тај податак наставник/наставница не помиње, јер је важно да ученици/ученице слијед тонова прихвате слушно.

Ко се боји може кући,да не стоји чекајући,јер грудвице б’ијеле нашекукавице само плаше.

В. Перичић

27

Циљеви:

Ученик/ученица треба да: развија музичке способности;продубљује знања о умјетничкој музици;развија осјећај за музичку форму;развија музичко мишљење.

••••

Звучни запис:

В. Перичић: Зимска пјесма ЦД1 (26)


Уводни диоСлушање снимка Зимске пјесме, анализа текста и учење пјесме по слухуИзвођење пјесме

Упутства:

1. У овом дијелу часа водити разговор о зими као годишњем добу. Што све карактерише ово годишње доба? Какве се игре зими играју? Каква је зимска идила

у граду? Каква је зимска идила на селу? По чему се разликују ова два амбијента? Гдје иду за вријеме зимског распуста? Које радости им доноси јануар?

Наставник/наставница најављује учење пјесме Зимска пјесма (стр. 50).2.3.4. Слушају снимак пјесме с ЦД-а и воде разговор о утиску које је на њих оставила

пјесма. Анализирају текст, описују природу у зимском периоду. Упоређују зиму у селу и граду. Разговарају о зимским чаролијама на селу.

Слиједи учење мелодије. Наставник/наставница свира дио по дио, а ученици/ученице слу-шају и понављају.

Пјесму пјевају сви, по редовима, групама и појединци. 5. Научену пјесму изводе тихо, како би дочарали чаробну зиму.

1.2. 3. 4.

5.

•

Тон ре

Ре

Редом иду ђациЗ. М. Васиљевић

28

Ову игру поскакушу, а, ха, ха,поскакушу, е, хе, хе,ову игру хај, хај хај.

ПоскакушаНародна пјесма из Босне и Херцеговине

метал

29

Циљеви:

Ученик/ученица треба да: упозна се с тоном ре,записује тон ре.


З. М. Васиљевић, Редом иду ђаци ЦД 1 (28)Поскакуша, народна пјесма из Босне и Херцеговине ЦД 1 (30)


УводУсвајање и записивање тона реМелодијска обрада пјесме Редом иду ђациПјевање и свирање научених тоноваОбрада пјесме Поскакуша

Упутства:

1. Час почиње игром Боја – тон, коју у даљем раду можете често упражњавати. Учени-цима/ученицама се подијеле картице с бојама: зелена (до), црвена (сол), жута (ми). Када одсвирате један од тонова, ученици/ученице имају задатак да слушном перцепцијом одреде о којем је тону ријеч односно боју картона повезују с тонском висином. Рад се одвија слушно и визуелно.

2. Ученици/ученице отварају Уџбеник на страни 30, раде задатак и повезују боје коверти с тонским висинама. Уочавају нови тон — ре, обиљежен плавом бојом. Наставник/наставница свира на инструменту тон ре, а дјеца прате и проналазе нови тон на свом инструменту (плочицу плаве боје). Ученици/ученице уочавају мјесто ноте у линијском систему и биљеже је у своје нотне свеске.

3. Слиједи обрада пјесме Редом иду ђаци, по устаљеном методском поступку. 4. Ученици/ученице пјевају и свирају научене тонове редосљедом којим су истакнути у

Уџбенику (до, ре, ми, сол), (ре, ми, сол, до). У току рада набрајају називе пјесама модела за тонове које су научили, наставник/наставница стално свира примјере.

ДО – До, до шта је то?РЕ – Редом идуМИ – Ми идемоСОЛ – Сол ми дај

Ученици/ученице уочавају почетне слогове пјесама.

5. Обрада пјесма Поскакуша по утврђеном методском поступку. Послије савладане пјесме дјеца самостално изводе покрете на дату музику.

1.2.3.4.5.

••

••

30

Прављење инструмената – за спретне руке

Циљеви:

Ученик/ученица треба да:праве једноставне музичке инструменте;изводе ритмичке и мелодијске вјежбе.


Уводни дио Дувачки инструменти од папираКутије с разним садржајемПрактична примјена

Упутства:

1. Саопштавате ученицима/ученицама да у недостатку инструмената Орфовог инструме-нтарија могу и сами да направе инструменте. Такви инструменти могу послужити својој намјени.

2. Папир се може савити у ролну да изгледа као лијевак. Рупице се избуше с једне стране и притискајући прстима на рупице добијају се тонови ра-

зличите висине.3. Ритмичке удараљке се могу добити ако се у кутије различитог материјала (лима, пластике,

дрвета) ставе каменчићи, рижа, пасуљ.4. У даљем раду ученици/ученице откуцавају омиљену пјесмицу уз ритмичку пратњу.

Ритмичке инструменте могу да направе код куће и сами свирају кад зажеле.

1.2.3.4.

••

Тон фа

Фабрика бомбона и чоколадеМ. Живковић, Л. Петровић

Фа

31

Циљеви:

Ученик/ученица треба да: упозна се с тоном фа;уочи и запише ноту фа.


М. Живковић, Л. Петровић: Фабрика бомбона и чоколаде ЦД 1 (32)М. Чабаркапа: Фарба Мићо врата ЦД 1 (34)


УводУсвајање и записивање тона фаОбрада модела пјесме Фабрика бомбона и чоколадеПрепознавање тонова солмизацијом на пјесми Фарба Мићо врата. Мелодијска обрада пјесмеПрочитати солмизацијом имена тонова у пјесми Фарба Мићо врата

Упутства:

1. У уводном дијелу часа организује се игра Погађања тонова. Ученици/ученице треба да изрежу од картона пет кругова и да их обоје у плаво, зелено, жуто, црвено, наранџасто. Наставник/наставница пјева или свира на синтесајзеру, а ученици/ученице треба пажљиво да слушају, па присјећајући се пјесама модела, подижу одговарајући круг. Ученик/ученица из разреда, који/која најбоље погађа тонове, може да поставља исте задатке својим другарима.

2. Послије одигране игре отварају Уџбенике (стр. 30), уочавају нови тон који се налази у пр вој празнини линијског система. Наставник/наставница на инструменту свира, а ученици/ученице заједно са њим/њом пјевају тон фа. У даљем току рада проналазе га на свом инструменту (плочица наранџасте боје) и уочавају његово мјесто у линијском систему (прва празнина). Записују ноту у нотне свеске.

3. Слиједи обрада пјесме модела Фабрика бомбона и чоколаде, по утврђеном методском поступку.

4.5. Читају ноте солмизацијом пјесме Фарба Мићо врата, након чега слиједи обрада пјесме по утврђеном методском поступку.

••

••

1.2.3.4.

5.

Фарба Мићо вратаМ. Чабаркапа

Фарбао је дуго, дивио се дјелугрдила га мама за идеју смјелу.

Фар

32

Под оном, под ономНародна пјесма из Црне Горе

Циљеви:

Ученик/ученица треба да:продубљује знања о изворној музици;овлада основним покретима традиционалних музичких игара;упозна обичаје из прошлости;развија љубав према родном крају.


Под оном, под оном, народна пјесма из Црне Горе ЦД1 (10)


Уводни диоУчење пјесме из нотног текстаУчење коракаИзвођење корака уз пјевање и инструменталну пратњу с ЦД-аСвирање аранжмана на Орфовом инструментарију

Упутства:

1. Водити разговор с ученицима/ученицама о народном музичком благу.Како је настала народна музика? Како је стварао народ? Наставник/наставница заједно ће прочитати са ученицима/ученицама податке из

Уџбеника (54) о нашој историји и коментарисати их.

•

••••

1.2.3.4.5.

И оном, и оном Ловћен планином x2Мало се, мало се село виђело x2У селу, у селу коло играло x2У колу, у колу лијепа ђевојка x2

33

2. Пјесма Под оном, под оном, ученицима/ученицама је позната, али је у IV разреду уче из нотног текста и уз њу се упознају с корацима за игру.

Поновити из теорије музике репетиције, прима и секонда волте и из облика — мотив. Кад се мелодија прочита солмизацијом, може се свирати на металофону. Мелодијску линију треба да савладају сви ученици/ученице, солмизацијом и текстом, а

ритмичку пратњу по групама.Свака група ће савладати своју дионицу, послије чега слиједи извођење цијелог аранжмана. Пјесма је позната, што ће олакшати да се брзо савлада, изведе и понове научени елементи

музичке писмености. 3. Слиједи учење корака. 4. Играчи су у отвореном колу. Држе се за руке укрштене позади или изнад лакта. Коло се

креће у десну страну. Играчка цјелина се састоји од три такта: један корак десном ногом удесно с укрштањем

лијеве испред десне, затим један корак десне ноге удесно с избацивањем лијеве напријед ниско изнад земље, један корак лијевом улијево напријед, ниско изнад земље (кораци су у трајању једне четвртине). Код избацивања нога је савијена у кољену.

5. У даљем току часа ученици/ученице пјевају пјесму и свирају аранжман из Уџбеника на страни 53.

34

Гласно и тихо извођење

Спавај, Никола малиНародна пјесма из Француске

Трамвај, ауто, воз,М. Цукеровна

Улицама ауто јури, ту, ту, ту, ту, ту, туМалу дјецу вози жури ту, ту, ту, ту, ту, туКроз планине воз тај гмиже ш, ш, ш, ш, ш, ш,У град ипак тачно стиже ш, ш, ш, ш, ш, ш.

35

Циљеви:

Ученик/ученица треба да: подсјети се на већ научене појмове из теорије музике: гласни и тихи звукови.


Спавај, Никола мали, француска пјесма ЦД 1 (39)М. Цукеровна, Трамвај, ауто, воз ЦД 1 (41)


Р. Шуман: УспаванкаС. Христић: Игра грлица, Охридска легенда (балет)


Уводни диоПонављање појмова — гласно, тихоОбрада пјесама: Спавај, Никола мали и Трамвај, ауто, воз, из нотног текста по уобича-јеном методском поступкуПрактична примјена гласног и тихог пјевања наизмјеничном интерпретацијом пјесамаСлушање музике: Р. Шуман, Успаванка; С. Христић, Игра грлица

Упутства:

1. У уводном дијелу часа разговорати о разним звуковима који се чују у природи. Ученици/ученице набрајају који су тихи, а који гласни звукови и по чему се разликују. Отварају Уџбеник на страни 35. Формирати двије групе. Једна група запажа тихе звукове, капи кише, шуштање лишћа, друга група запажа гласне звукове, звук звона, трубљење аутомобила. Међусобно опо-нашају звукове појава са слика и предлажу нове примјере. Побјеђује група која се сјети више таквих примјера. У сљедећем задатку побједничка екипа бира инструменте који имају тиши или гласнији звук. Набрајају и препознају инструменте из Уџбеника. Такмичарски дио се наставља одговарањем на питања из Уџбеника.

2. Објаснити ученицима/ученицама да у музици тихо пјевање означава начин извођења пјесме, успаванке или баладе. Насупрот тихом пјевању, гласно се пјева химна или свира корачница и марш. Одабране пјесме у Уџбенику: Спавај, Никола мали и Трамвај, ауто, воз управо представљају два динамична контраста, тихог и гласног пјевања. Пјесме се емитују с ЦД-а или их наставник/наставница свира, примјењујући одговарајући динамички ступањ.

3. Ученици/ученице усвајају пјесме по нотном тексту. Обје су једноставне тако да се могу обрадити у току часа.

4. Ученици/ученице дијеле се у двије групе: једна група пјева успаванку Спавај, Никола мали, тихо, а друга група пјева пјесму јачег динамичког ступња.

Кад се пјесме усвоје, групе се мијењају. Овакав начин рада може да се настави и у мањим групама.

5. Повести с ученицима/ученицама разговор о гласном и тихом пјевању и свирању, о томе на који начин динамички ступањ може да одреди карактер композиције. Наставник/наставница емитује примјере за слушање, а ученици/ученице треба да погоде који примјер одговара одре-ђеном динамичком ступњу. (Успаванка, Р. Шумана и Охридска легенда, С. Христића).

••

•

1.2.3.

4.5.

••

36

Подсјетимо се познатих инструмената

Циљеви:

Ученик/ученица треба да: препознаје инструменте по звуку и изгледу: виолину, гитару, контрабас, хармонику, трубу, кларинет, флауту, клавир;разумије да инструменти свирају више и ниже тонове;разумије да инструменти свирају гласније и тише тонове.


Б. Сметана: Влтава (флаута)В. А. Моцарт: Соната Ц-дур (клавир)П. И. Чајковски: Италијански капричо (труба)Народна из Мађарске: Чардаш (виолина)Радмилино коло (хармоника)Џ. Гершвин: Рапсодија у плавом (кларинет)К. Сенс-Санс: Слон (контрабас)Ф. Тарега: Танго (гитара)


Уводни диоРазликовање звучне боје инструменатаПодјела на групеЧитање и анализа занимљивости о Моцарту и Страдиварију

Упутства:

1. Ученици отварају Уџбеник на стр. 44 и рјешавају загонетку, чије је рјешење — виолина. У даљем наставку рада посматрају изглед инструмената у Уџбенику на стр. 44, које су учили у претходна три разреда: виолина, контрабас, гитара, хармоника, труба, кларинет, флаута, клавир. Разговарају о њиховом изгледу и начину на који се добија тон.

2. Ученици/ученице слушају звучне примјере поменутих инструмената, послије чега слиједи анализа њиховог звука. Снимци су кратки, тако да се могу поновити и више пута.

3. Слиједи подјела у групе за такмичење у погађању инструмената. Слике у књизи и снимци на ЦД-у нијесу сложени по истом редосљеду. Ученици и ученице по звуку треба да погоде који звучни примјер одговара слици из Уџбеника.

Резултате саопштити када све групе дају своје одговоре. 4. У завршном дијелу часа можете испричати ученицима/ученицама занимљивости о

Моцарту и његовој генијалности, као петогодишњем дјечаку. Помиње се стваралаштво Моца-ртово (композиције предвиђене за слушање у IV разреду: Турски марш, Фаћиле соната, Мала ноћна музика).

Ученицима/ученицама се даје задатак да причу из Уџбеника о Моцарту прочитају код куће.Чита се прича о Страдиварију, градитељу виолина. Ученици/ученице треба да схвате улогу градитеља инструмената, у смислу да се инструме-

нти морају чувати како би се на њима могло дуго година свирати.

••••••••

•

••

1.2.3.4.

37

Виола, виолончело

Циљеви:

Ученик/ученица треба да: научи да препознаје по звуку и изгледу виолу и виолончело;разумије да инструменти свирају више и ниже тонове.


Х. Берлиоз: Харолд у Италији (тема)Г. Ф. Телеман: Концерт за виолу и оркестар у Г-дуру (I став)С. Рахмањинов: Вокализа за виолончелоЈ. С. Бах: Прелудијум из Свите у Г-дуру


Уводни диоСлушање звучне боје инструмената

Упутства:

1. Ученици/ученице се подсјећају гудачких инструмената које су раније учили (ви-олина и контрабас). Закључују да се тон добија прелажењем гудала преко жица и код нових инструмената — виоле и виолончела.

Упоређују тијела сва четири гудачка инструмента закључујући да имају исти облик, али се разликују по величини.

Отварају Уџбеник на стр. 46 и посматрајући илустрације коментаришу држање инструмената приликом свирања.

Закључују да се виола држи као и виолина, са стране, а виолончело се свира сједећи и свирач га држи испред себе.

Ученици/ученице примјећују да виолончело има дужи врат од виоле. 2. Наставник/наставница коментарише да се виолончело може звати и чело. Ученицима се говори да се умјетник/умјетница који/која свира виолу зове виолиста/

виолисткиња, а умјетник/умјетница који/која свира виолончело, виолончелиста/виолончели-сткиња или челиста/челисткиња.

Ученици слушају композиције за виолу и виолончело. Покушавају да погоде коме од та два инструмента припада који звук, уз навођење њихових особености и уз помоћ наставника/наставнице.

Код слушања Берлиоза и Телемана (виола), звук инструмента се упоређује с виолином и закључује се да је нешто тамнији и да је топао.

Код слушања Баха и Рахмањинова, звук чела је још дубљи и пунији.Информисати ученике/ученице да је данашњу величину виолончела одредио чувени

градитељ виолина Страдивари, с чијим именом су се већ сусрели понављајући инструменте из претходних разреда.

••••

••

1.2.

38

Лазара мајка училаНародна пјесма из Србије

Циљеви:

Ученик/ученица треба да: упознају се с тоном ла;записују ноту ла.


Лазара мајка учила, народна пјесма из Србије ЦД 1 (36)


УводУсвајање и записивање тона лаОбрада модела пјесме Лазара мајка училаЗаписивање нота у линијски систем и именовање солмизацијом

Упутства:

1. У празни линијски систем дјеца каче картончиће обојене за тонове (до, ре, ми, фа, сол). Воде разговор о томе гдје се која нота налази у линијском систему (празнини или линији), чи та ју их навише и наниже. Одређује се мјесто новог тона који се налази у другој празнини лини јског система, што је приказано у Уџбенику на страни 32.

2. Ученици/ученице уочавају мјесто тона у линијском систему и записују у нотне свеске. 3. У даљем току часа треба анализирати текст пјесме, а затим научити читање нота солми-

зацијом. Ученици/ученице уче цијелу пјесму. Када је науче, дијеле се у двије групе. Дјевојчице пјевају текст који мајка изговара, а дјечаци дио који се односи на понашање младог Лазара.

4. Подијелити картончиће обојене различитим бојама које представљају тонове (до, ре, ми, фа, сол, ла) ученицима/ученицама са задатком да препознају моделе пјесама на датим картончићима. Ученици/ученице заједно пјевају по слуху моделе пјесама. Записују ноте у нотне свеске и испод сваке ноте њено име солмизацијом.

•

••

1.2.3.4.

Тон ла

Лазаре сине једини, не иди близу потока.Поток хладан и дубок могао би, сине, упасти!

Ла

39

Мотив

Циљеви:

Ученик/ученица треба да: стиче информативно знање о основном појму из музичких облика — мотиву.


Л. В. Бетовен: Пета симфонија, I став (одломак)


Уводни диоУочавање мотива у природи Уочавање мотива у музици на примјеру Естонске пјесмеСлушање музике — Л. В. Бетовен: Пета симфонијаРад по групамаРезултати

Упутства:

1. У уводном дијелу часа водити разговор с ученицима/ученицама о појму мотив и на што њих асоцира та ријеч (подстицај за неку активност; основна замисао у умјетничком дјелу; украсни детаљ, шара). Циљ је да ученици/ученице разумију да појам има више значења.

2. Разговор се наставља кроз анализу примјера из природе који су ученицима/ученицама познати. Упоређује лист с цијелом крошњом. Један лист је најмања издвојена цјелина, а мноштво листова чини крошњу.

3. Након сликовитог упознавања, наставник/наставница упућује ученике да се код ства-рања музичког дјела почетна идеја зове мотив, а да је он најмањи заокружени дио који се може издвојити из композиције. Наставник/наставница ће мотив објаснити на нотним примјерима из Уџбеника — да група тонова представља мотив и код Естонске пјесме, у којој је обиљежен хоризонталним цртицама испод линијског система. Естонску пјесму ученици/ученице треба да отпјевају солмизацијом, што ће им омогућити да боље схвате појам мотива (Уџбеник, стр.36)

4. У даљем току часа ученицима/ученицама треба емитовати звучни запис Бетове но-ве Пете симфоније, како би се уочио мотив код става који представља јединствен примјер у музичкој литератури у коме се константно ради с мотивом (базираном на једном мотиву од четири тона). Објашњавање често треба комбиновати с емитовањем примјера, ријеч мотив и име композитора записати на табли. Било би интересантно испричати занимљиву причу о настанку симфоније (као куцање судбине на врата), објаснити да је симфонија инструментално дјело које изводи оркестар.

Поменути да се понекад у симфонији може појавити и хор, као на примјер Бетовенова Девета симфонија, Ода радости.

5. Кад ученици/ученице савладају појам мотив, наставник/наставница треба да покаже задатак из Уџбеника на коме се налази више мотива. Подстаћи ученике/ученице да ријеше задатак, компонујући малу мелодијску вјежбу у својим нотним свескама.

Тај задатак се може ријешити на сљедећем часу у раду по групама.6. Све примјере ријешених задатака практично извести и све групе похвалити.

•

•

1.2.3.4.5.6.

40

Музичка реченица

Маца предеЗ. Шпољар

А кад тата дође кући, лијепо ћемо се обући.Тата ће се веселити, све нас редом загрлити.

Циљеви:

Ученик/ученица треба да: стиче информативно знање о основном појму из музичких облика — музичкој реченици.


З. Шпољар: Маца преде ЦД 1 (57)


К. М. Вебер: Позив на плес


Уводни диоУпознавање с појмом музичка реченицаОбрада пјесме Маца преде и учење коракаИгра уз научену пјесмуСлушање музике — К. М. Вебер: Позив на плес

Упутства:

1. У уводном дијелу часа понавља се мотив и његове особине, уз слушање одломка из Пете симфоније, Л. В. Бетовена.

2. Ученици/ученице слушају изведбу наставника/наставнице и по утврђеном методском по-ступку науче да отпјевају пјесму Маца преде. Потребно им је објаснити како се у свакодневном

•

•

1.2.3.4.5.

•

41

говору користимо ријечима и кад употријебимо више њих добијамо реченицу. Објашњење треба поткријепити с неколико конкретних примјера из црногорског језика. Свака реченица има свој почетак, ток и крај. Питањима навести ученике/ученице да размишљајући упоређују како се реченица у говору састоји од ријечи док музичка реченица има мотиве који је граде. Обрадити примјер из Уџбеника, а затим прећи на музичку реченицу. Показати нотни примјер из Уџбеника. Анализирајући примјере с ученицима/ученицама закључиће се да постоји мала реченица од четири такта и велика од осам тактова.

Послије вјежбања примјера из Уџбеника, као и њихове анализе, упоређујући нотни запис пјесме Маца преде с претходном мелодијском вјежбом, ученици/ученице треба да уоче велику реченицу.

3.4. Пјесму Маца преде ученици/ученице уче солмизацијом.Наставник/наставница објашњава кораке, а ученици/ученице играју уз пјесму. Такав поступак

ће подстаћи малишане на весело расположење, заправо, да нови појам из музичких облика прихвате и усвоје кроз игру.

5. Прије слушања композиције Позив на плес, К. М. Вебера, разговарати о плесовима који су ученицима/ученицама познати, мјестима и догађајима на којима се најчешће плеше, о томе да ли неко иде у плесну школу. Усмјерити пажњу ученицима/ученицама на брзину извођења. Након слушања, разговарати о брзини извођења и карактеру композиције. Час се може наставити уз слушање композиције и осмишљавање покрета. Могу се подијелити у групе како би сви били укључени. Наставник/наставница учествује само код оних ученика и ученица који се не сналазе.

Циљеви:

Ученик/ученица треба да:препознаје по звуку и изгледу обоу и тромбоне;разумије да инструменти свирају више и ниже тонове.


П. И. Чајковски: Лабудово језеро (тема лабуда) ЦД 2 (2)Г. Ф. Хендл: Концерт за обоу и оркестар (I став) ЦД 2 (3)А. Дворжак: Симфонија из Новог свијета, IV став (одломак из Коде) ЦД 2 (4)Х. Манцини: Мјесечева ријека ЦД 2 (5)


Уводни диоСлушање звучне боје инструмената Рад по групама

Упутства:

1. Мотивисати ученике/ученице с причом о почецима развоја дувачких инструмената. Податке из Уџбеника допунити фотографијама или илустрацијама на којима су приказани први дувачки инструменти.

2. Ученици/ученице слушају звучне примјере и закључују да је обоа специфична по звуку, да је њен тон пријатан, тако да се стиче утисак као да долази кроз нос. Тромбон има продоран

Обоа, тромбон

••

••••

1.2.3.

42

звук, а код тихог свирања може да буде мек. Слушајући музичке примјере прате изглед инструмената на стр. 49.

Обоа се држи равно испред себе кад се свира, а инструменталиста који/која свира зове се обоист/обоисткиња.

Ученици/ученице констатују да је тромбон сличан труби само је дужи од ње. Саопштити им да се инструменталиста на тромбону зове тромбонист/тромбонисткиња.

3. Рад по групама може се организовати тако да једна група слуша музичке примјере и погађа по звуку инструменте: виолу, виолончело, обоу и тромбон.

Друга група слуша и црта инструменте по сјећању.Трећа група записује како се добија тон код научених инструмената.Најбољи резултати се коментаришу.

Музичка игра

Бим-Бом

Циљеви:

Ученик/ученица треба да:побољша технику пјевања;научи да покретом изражава музички садржај;заинтересује се за различите облике учествовања у музици.


Бим-Бом, народна пјесма из Словачке ЦД 2 (6)

•••

•

3.4.5. Бјежи зеко с′ лончићем иде гасит мацин дом.6. Пас већ вози штрцаљку иде гасит ватру злу.7. Ватрогасци храбри сви плешу с′ мацом радосни.

Народна пјесма из Словачке

43

1.2.3.4.5.


Уводни диоУчење пјесме из нотног текстаИзвођење пјесмеУвјежбавање игреИзвођење игре

Упутства:

1. Ученици/ученице појединачно бирају пјесму која им се највише допада, а наставник/наставница је емитује на ЦД-у. Задатак је да је ученици/ученице интонативно понављају на брум (затвореним устима). Овај начин рада је потребан да би се припремили за вокално интонирање пјесме Бим-Бом, у којој се највише ријечи завршава сугласником (м). Ова вјежба код ученика/ученица побуђује весело расположење и они се мотивишу на даљи рад.

2. Слиједи учење пјесме из нотног текста, као мелодијско ритмичка вјежба (Уџбеник, стр. 59).

3. Прочитати гласно текст пјесме и наставити њено извођење с текстом.4. Игра

Напомена: Прије увјежбавања игре ученике/ученице треба упознати с дужностима ва-трогасаца и подијелити им маске поменутих ликова.

5. Опис игре: Ученици/ученице стоје у групи и пјевају научену пјесму. Са стране је смјештена „мачкина кућа“ (сто, столице, дрво) пред којом стоји маца и запомаже.

Према тексту појединих строфа, ученици/ученице трче с маскама животиња. Свака жи-вотиња на одређен начин помаже гасити пожар.

У посљедњој строфи поскакују „мачке“ и „ватрогасци“ око спашене куће. Завршетак се може поновити неколико пута.

44

Циљеви:

Ученик/ученица треба да:развија интересовање за народну музику кроз пјевање;шире и детаљније се упознаје с народном (изворном) музиком;обликује пјевачки глас и постепено шири гласовни обим.


Спустила се густа магла, народна пјесма из Србије ЦД 2 (8)


Уводни диоПроширивање знања о народној музициСлушање пјесме с ЦД-а, анализа текста, учење пјесме по слухуСвирање музичког аранжмана

Спустила се густа маглаНародна пјесма из Србије

1.2.

3. 4. 5.6.

•••

•

45

Упутства:

1. Повести разговор о народној музици. Подсјетити ученике/ученице да у народно стваралаштво спадају пословице, бројалице, бр-

за лице, бајке и друго. 2. Наставник/наставница наставља причу да је народ у прошлости стварао пјесме, које су се

преносиле с кољена на кољено. Правили су инструменте и на њима свирали. Подсјећа ученике/ученице на познате народне инструменте: гусле, дипле и хармонику.

Понављају да су гусле инструмент, направљене су од дрвета и имају једну жицу која је састављена од струна коњског репа, а свира се превлачењем гудала преко струна.

Наставник/наставница говори да се уз гусле пјевају јуначке (епске) пјесме, опјевавају леге-ндарни и историјски догађаји. Важну улогу у специфичном пјевању текстова има гуслар који је добар пјевач, свирач, а често и творац текстова.

Ученици/ученице описују дипле — народни инструмент који је направљен од дрвета, помоћу којег се звук добија дувањем.

Наставник/наставница их подсјећа да се свирач на диплама зове диплар. Хармоника се посљедња појавила код свирача народне музике и уз њу су се пјевале народне

пјесме или се играло коло. Данас се на овом инструменту изводи и умјетничка музика. Наставник/наставница саопштава да сви народи свијета имају своје пјесме и да ће се на

овом часу учити пјесма из Србије Спустила се густа магла.Води се разговор о ријекама, особинама природе, биљака поред ријека, временских

промјена током године.3.4.5. Ученици/ученице слушају изведбу пјесме Спустила се густа магла наставника/

наставнице. Анализира се текст пјесме. Строфе су кратке, тако да се може с ученицима/ученицама поновити текст, а у даљем раду их мотивисати за пјесму (кроз корелацију са При-родом). Тражити одговор на питања: Кад се спушта магла над ријеком? Које је то годишње доба? Које се промјене дешавају у јесен?

Пјесма се учи по слуху, по уобичајеном методском поступку. Наставник/наставница је изводи, а ученици/ученице је понављају.

Пјесму пјевају сви, по групама, у паровима и појединачно. 6. Кад науче пјесму, пјевању додају пратњу на ритмичким Орфовим инструментима.Подијелити ученике/ученице у двије групе (дионице). Прва свира прву добу такта, а прави

паузу на осмине (пети такт, седми такт и у тринаестом такту на другу добу), а друга група свира само на тим мјестима осмине. То су ријечи: покрај Дунава и покрај.

46

Репетицијаприма волта, секонда волта

Циљеви:

Ученик/ученица треба да:стиче информативно знање о основним појмовима теорије музике: репетиција, прима и секонда волта.

Понављање пјесме:

Тартаља-Калински: Патак ЦД 2 (10)


А. Хачатурјан: Игра сабљама, из балета (Гајана)


Уводни диоУпознавање с појмом репетицијаЧитање нотног текста солмизацијомУпознавање с појмом прима волта, секонда волтаУочавање репетиције и прима и секонда волта у пјесми ПатакСлушање музике — А. Хачатурјан, Игра сабљама

Упутства:

1.2. Током уводног дијела часа обновити појмове: музички мотив и музичке реченице. По-слије провјере знања ученици/ученице анализирају прве двије реченице, солмизацијом и ритмички (Уџбеник, 41). Ученици треба да закључе да се ради о истој реченици. Објаснити да се постављени примјер може написати и на краћи начин, ако се на крају стави знак за репетицију,

ПатакТартаља-Калински

1.2.3.4.5.6.

•

•

•

47

односно за понављање. Наставник/наставница графички записује знак за репетицију на табли, а ученици записују у своје нотне свеске. Даље објашњење треба да слиједи и за тачке у репетицији, које се пишу с лијеве или десне стране у односу на тактицу.

Предлажемо да примјер графички прикажете на табли, уз помоћ стрелица (као у Уџбенику), да би појашњење ученицима било јасније. Сви нотни примјери из Уџбеника могу се написати на табли, како би сви ученици/ученице у исто вријеме сконцентрисано пратили тумачење.

3. Чита се нотни текст солмизацијом и ученици/ученице уочавају нове ознаке: репетиција, прима волта и секонда волта.

4. Ученици/ученице гледају шематски приказан знак за прима и секонда волту (Уџбеник, стр. 40). Ознаке записати на табли и објаснити да заграда с бројем 1. значи први пут, а с бројем 2. други пут. Односно, преписује се и први примјер, с ове стране, на коме су тачно забиљежене угласте заграде, изнад такта, а коментарише први завршетак и други завршетак испод такта. Сликовити приказ примјера показује да се појам може лакше савладати, уз додатно објашњење наставника/наставнице.

Сљедећи примјер показује сликовито — стрелицама, како се пјева први, а како други пут. 5. Кад сви ученици/ученице схвате нове појмове, прелази се на усвајање пјесме Патак,

по нотном тексту. Ученици/ученице читају ноте солмизацијом уочавајући научене ознаке: репетицију, прима и секонда волту. Уз пјесму се може осмислити и игра.

Ученик или ученица „патак“ сједи у кругу, а остали се држе за руке око њега/ње формирајући круг.

Група пјева: „Иде иде патак на далеки путрепић му је кратак, кљун јењегов жут. Као војник ступа

„Патак“: „тра, тра, та, та, та“ (корацима одржавајући ритам)Група пјевача: „иде да се купа“„Патак“ каже: „ква, ква, ква“ (правећи гримасу на лицу).

Бројалицом се бира сљедећи „патак“.

6. Слушајући композицију Игра сабљама, обратити пажњу на дио који се понавља.Методски поступак за слушање композиције А. Хачатурјан, Игра сабљама, примјењује се

по устаљеном редосљеду. Наставник/наставница одређује карактер композиције и њен темпо (брз). Ученици/ученице понављају раније научене покрете и примјењују их у ритму музике.

48

Циљеви:

Ученик/ученица треба да: продубљује знање о народној (изворној) музици;обликује пјевачки глас;научи да покретом и плесом изражава музички доживљај.


Дјевојачко коло, народна пјесма из Босне и Херцеговине ЦД 2 (13)


Уводни диоПроширивање знања о народној музициСлушање пјесме, анализа текста, учење пјесме из нотног текстаИзвођење игре

Упутства:

1.2. Ученици/ученице обнављају игре које су им познате: Ој, Врсуто; Шири, шири, везени пешкири; Поранила Јагода на воду; Дуње ранке.

Разговарати о корацима, демонстрирати карактеристичне покрете. Ученици/ученице се та-кмиче ко зна више покрета. Тиме се проширују знања о народној музици кроз кораке у народним играма.

3.4.5. Ученици/ученице слушају пјесму с ЦД-а, а наставник/наставница им саопштава да ће учити пјесму из околине Сарајева — Дјевојачко коло.

Текст треба анализирати, послије чега га ученици/ученице усвајају.Пјесма се обрађује по нотном тексту уобичајеним методским поступком. Ноте се прочитају

солмизацијом, коментарише се њихово трајање (осмине и четвртине), запажа се врста такта. На крају се пјесма интонира солмизацијом и текстом.

6. Кораци: Праве се двије љесе (праволинијски ред), дјевојчица и дјечака. Дјевојчице иду кораком удесно, привлачећи лијеву ногу десној. Дјечаци иду улијево, привлачећи десну ногу лијевој. Тако праве четири корака. На другу строфу обрнутим редом. (Дјевојчице у лијеву страну, а дјечаци у десну).

Дјевојачко колоНародна пјесма из Босне и Херцеговине

Ја их носим, па носим, јер се њима поносим.Ја ћу шишке носити, да ћу хљеба просити.

1.2.

3. 4. 5.6.

•••

•

49

Музичка школа— подсјети се...

Циљеви:

Ученик/ученица треба да:разликује звук инструмената;разликује изглед инструмената.


флаута, клавир, обоа, виолончело, солфеђо


Уводни диоСлушање музичких примјераУпоређивање изгледа инструменатаУвјежбавање наученог

Упутства:

1. У уводном дијелу часа разговарати о посјети музичкој школи. О утисцима које су на ученике/ученице оставили разни инструменти, извођења њихових вршњака која су слушали; о инструменту који им се највише допао...

Упознати ученике/ученице са занимањима која подразумијевају завршену музичку школу. Они разговарају која им се од тих занимања допадају и образлажу због чега.

2. Ученици/ученице слушају музичке примјере инструмената које су током године учили (виола, виолончело, обоа, тромбон), са задатком да препознају звук инструмента.

Ученици/ученице уочавају звучне разлике између инструмената, а своје познавање музичке литературе проширују новим композицијама.

3. Ученицима показати фотографије инструмената и заједно их анализирати. 4. Ученици/ученице на основу звучних примјера препознају инструмент, дају опис, начин

на који се добија тон.

1.2.3.4.

••

•

50

Јесте л` икад чули тоНародна пјесма из Хрватске

Циљеви:

Ученик/ученица треба да:развија интересовање за народну музику кроз пјевање;обликује пјевачки глас и шири гласовни обим.


Јесте л` икад чули то, народна пјесма из Хрватске ЦД 2 (15)


Уводни диоОбрада приче — Изокренута прича, Бранка Ћопића (корелација с Црногорским језиком)Слушање пјесме, анализа текста и учење пјесме из нотног текста

Упутства:

1. Почети час шаљивим тоном, предочавајући да у животу могу неки догађаји кренути на-опако. Може се испричати неки догађаји из стварног живота, неочекиван и смијешан.

2. Саопштити ученицима/ученицама да ће покушати да доведу у ред дио приче која је „претрпјела земљотрес“ и у којој се све испретурало. Рад се одвија по групама, свака група добија по реченицу или двије. Њихов је задатак да текст реченице анализирају и ријечи врате на своје право мјесто.

3.4.5. Анализирати текст пјесме. Ученици/ученице треба да запазе да редосљед ријечи подсјећа на обрађену причу. Саопштити им да је то шаљива народна пјесма. Слиједи учење пјесме по нотном тексту и пјевање уз звучни снимак.

Пјесма се учи из нотног текста по устаљеном методском поступку. Врши се мелодијско- ритмичка анализа. Научену пјесму треба поновити с текстом по редовима, групама, паровима и појединачно.

1.2.

3. 4. 5.

Пиле учи коку вашутрава пасе краву нашуохо хо, охо хо,јесте л′ икад чули то?

••

•

51

Музичка бајка

Циљеви:

Ученик/ученица треба да:оспособљава се да слуша музику;разумије значај музичке бајке (развијање маште, изражавање карактера бојом ин-струмената).


К. Сен-Санс: Лабуд


Уводни диоСлушање музике и одређивање карактера композицијеЧитање бајкеАнализа ликова из бајкеСлушање музике и доживљавањеЛиковно изражавање музичких утисака

Упутства:

1. Разговарати с ученицима/ученицама о појму бајка: Што за њих бајке значе? Како се читају (осјећајно)? Како се осјећају док слушају бајку? Што им се свиђа у њима, које особине јунака, који догађаји? Како замишљају ликове? Која питања најчешће постављају? Дати им задатак да смисле другачији наслов за бајку која им се свиђа, да промијене почетак приче или њен завршетак.

Ученицима/ученицама треба рећи да свака прича може бити повод за разне врсте игара.2. Ученици/ученице слушају композицију Лабуд од Сен-Санса, са задатком да препознају

Лабуд

Изокренута прича(одломак)

„Тек је брдо изишло иза сунца, а кревет скочи из пространог чиче, навуче ноге на опанке, стави главу на капу и отвори кућу на вратима…

… - Бако, скувај у јајету четири лонца док се посао врати с чиче. Данас ће ручак слатко појести старца.

Пут распали низ чичу дижући својом широком прашином облаке опанака. Од тога се уплашише нека кола, па у трку изврнуше коње, а узда испушти кочијаша и бубну ледином о леђа.

Догађај се уплаши од овог необичног чиче и опружи поље преко ногу, јурећи брже него брдо преко зеца. Најзад, кад је бацио себе испред погледа, од зуба му зацвокота страх и глава му се диже на коси: из оближњег вука вирила је крволочна шума!...“

Бранко Ћопић

••

•

1.2.3.4.5.6.

52

,,Дошао је прољећни дан и сунце је постало топлије. Птичице су почеле весело да цвркућу. Њихов разговор су прекидали и други становници природе.

Почели су да лете лептири и бумбари. На свој први лет одлучио се и мали бумбар Бамби (тема), послушајте дјецо како је весело

летио. Час је летио високо, час ниско, сустижући облаке и лептире (тема).Занио се у свом расположењу и није осјетио да га је ухватио сан. Почео је да губи снагу,

летећи све спорије. Одједном се из далека приближавала олуја. Бамби се уплашио и почео да дозива своје пријатеље: ,,Гдје сте, спасите ме’’. (тема)

Сажали се на малог Бамбија вјетар, отјера облаке и лагано донесе Бамбија кући. Сав сретан обећа родитељима да никад неће ићи сам од куће“. (цијела композиција)

Прича је поучна јер ће ученици/ученице бити њежни према свакој птичици, лептиру, бумбару и неће их тјерати, а исто тако схватиће да морају бити искрени и послушни према родитељима.

Напомена: Потребно је причу емотивно прочитати или испричати, водите рачуна да тему правилно емитујете.

Ученицима/ученицама дати задатак да описују бумбаре из природе, да их цртају. Слушајући музику да погађају кад је бумбар полетио, кад се налази високо, а кад се спустио.

Да ли се његово зујање чује уједначено?Да ли је некад гласније, а некад тише?Да ли је музика брза или спора?Каква је разлика између ње и прве композиције? (темпо)

Први лет малог бумбара

инструменте (виолончело и клавир) и обрате пажњу на карактер. Након слушања, наводити ученике/ученице да дођу до закључка како клавир дочарава таласање воде, а виолончело мирно кретање лабуда.

3. Слиједи читање бајке, Уџбеник, страна 60. Сваки дио бајке чита други ученик/ученица како би им пажња била усредсређена на причу.

4. Послије читања, слиједи анализа ликова — лабуд, Сњежана. 5. Слиједи доживљајно слушање музике. Наставник/наставница чита причу (емотивно),

ученици/ученице прате из књиге, код сваке слике црног лабуда пушта се само тема с ЦД-а три пута, а кад се заврши прича, емитује се цијела композиција.

6. Задатак у Уџбенику је да се нацрта лични доживљај.Кад наставник/наставница осјети колико је прича била снажан подстицај за слушање,

пожељеће да им понуди још неки примјер за слушање. Други примјер је контрастног темпа (брзог). Предлажемо композицију Римског-Корсакова Бумбаров лет.

53

Зетско колоНародна игра из Црне Горе

Циљеви:

Ученик/ученица треба да:зна да постоје кораци за одређене игре;продубљује знања о народној (изворној) музици;овладава основним покретима традиционалних игара.


Зетско коло, народна пјесма из Црне Горе


Уводни диоУчење пјесмеИзвођење пјесмеУчење коракаИзвођење пјесме и игре

Упутства:

1. Ученици/ученице разговарају о народним пјесмама које су већ обрадили, анализирају научене кораке у народним играма.

2. Кад савладају пјесму Зетско коло солмизацијом, пјевају је с текстом, по уобичајеном методском поступку.

3. Игра се изводи у отвореном или затвореном колу, дјечаци ставе руке један другом на рамена, тако и дјевојчице.

4. Пјесма за игру:

Први такт:,,Коло“ — десном ногом један корак удесно.,,коло“ — лијева нога се укрсти напријед с десном и прими тежину тијела.

Други такт:,,Хва“ — један корак десном ногом удесно. Одмах се испружена лијева нога подигне косо

десно и тиме се укрсти с десном.,,тај“ — ноге задржавају претходни положај.

Бијеле руке придрж’те се. x2Лаке ноге поскочите, x2Свако добро доскочите! x2

1.2.3.4.5.

•••

•

54

Циљеви:

Ученик/ученица треба да:развије интересовање за народну музику кроз пјевање;обликује пјевачки глас и шири гласовни обим.


Нина, нона, народна пјесма из Албаније ЦД 2 (20)


Уводни диоПроширивање знања о народној музициСлушање пјесме, анализа текстаУчење пјесме

Упутства:

1. Наставник/наставница у уводном дијелу часа емитује ученицима/ученицама пјесме које су учили из Црне Горе, Србије, Босне и Хрватске.

2. Обнављају се стечена знања о изворној музици. Упоређују се обичаји из крајева слушаних пјесама. Прелази се на албанску музику и коментаришу се њене карактеристике, обичаји и инструменти. Наставник/наставница напомиње да је пјесма Нина, нона из Албаније.

3. 4. Слуша се пјесма Нина, нона, и анализира се њен текст, дат у Уџбенику.

Трећи такт:,,мо“ — лијева нога се враћа уз десну и тежина тијела прелази на њу. Одмах се десна нога

савије назад у кољену, укрштено с лијевом.,,се“ — ноге задржавају претходни положај.Послије другог понављања дјевојчице се повлаче један корак уназад, а дјечаци остају у

мјесто и повезују се с рукама на раменима. Дјевојчице около могу да играју повезано с рукама на раменима или појединачно.

Напомена: Коло се игра мирно и достојанствено. Служи као позив на игру и изводи се на почетку народног весеља или игара у колу.

5. Кад се науче кораци, пјева се и игра истовремено.

Nina, nonaНародна пјесма из Албаније

1.2.3.4.

••

•

55

Циљеви:

Ученик/ученица треба да:стиче знања да се приче могу „испричати“ музиком;слушањем разликује боје инструмената.


Б. Сакач: Инструмент чаробњак, музичка бајка


Уводни диоСлушање звучног записа бајке и тумачење непознатих ријечиСлушање појединих инструмената и праћење њиховог јављања на сликамаОписивање познатих инструмената

Упутства:

1. На почетку часа наставник/наставница мотивише ученике/ученице подсјећајући их на Фа рму из III разреда. Понављају који су се све ликови јављали у њој и који су их инструменти представљали.

2. Наставник/наставница с ЦД-а емитује бајку и тумачи непознате ријечи. Ученици/ученице отварају Уџбенике на страни 62.

3. Слиједи слушање дјелова бајке, као праћење приче према сликама. На сликама се види изглед инструмента који тренутно свира. Ученици/ученице истовремено слушају звук инструмента и гледају његову слику у Уџбенику. Говорни дјелови дочаравају особине инструмената и те коментаре наставник/наставница може да понови у каснијем дијалогу с ученицима.

4. У наставку слиједи понављање о познатим инструментима и демонстрација звучних примјера за сваки од њих.

Напомена: Бајка траје 34 минута, па се може обрађивати два часа.4. Порука из бајке гласи да инструменти најљепше свирају заједно, као и људи који, кад се

удруже, постижу најбоље резултате. Ученици/ученице на часу Ликовне културе могу ову поруку да илуструју!

Инструмент чаробњакБ. Сакач

Музичка бајка у сликама

Угодити — наштимовати; кут — угао; срдито — љутито; држао — сматрао;

•

••

1.2.3.4.

домена — домет; обитељ — породица; одвише — сувише; натјецати — такмичити;

диригирати — дириговати; напухати — надувати; увјет — услов; попут — као; опћи - општи

56

Приједлог за часове предвиђене за локалну заједницу

Ови часови реализују се у зависности од могућности, мјеста гдје се настава одвија. Сваки наставник/наставница индивидуално планира часове предвиђене за локалну заједницу.

Предлажемо:

1. Посјета музичкој школи

2. Ученици — гости културно-умјетничког друштва

3. На концерту класичне музике

4. Музичка манифестација на градском тргу

5. Посјета локалној РТВ, приликом снимања дјечије музичке емисије

6. Гост у школи — музички умјетник

7. Колективни одлазак у ,,Music shop“

8. Градска карневалска свечаност

9. Међушколска смотра дјечијих хорова (ако се организује)

10. Организовање аудиције – млади музички таленти

1. Инструменти

1. Који пут којем инструменту води?

Када пронађеш путеве који воде до инструмената који су на слици, упиши их на црте под бројем којим су обиљежени.

2. На линијама испод инструмената напиши њихове називе.

57

A

Б

В

1.

1.

2.

3.

2.

3.

58

2. Музичка укрштеница

Ријеши музичку укрштеницу:

Водоравно:

1. Назив музичког инструмента с диркама.

2. Како се назива извођач који сам пјева или свира?

3. Назив за музичара који управља хором или оркестром

4. Назив за музичко дјело.

5. Како се назива група свирача?

6. Како се назива група пјевача?

7. Што свира контрабасиста?

Ако си правилно ријешио/ријешила укрштеницу у првом пољу усправно, сазнаћеш како се назива музичка приредба.

11

23

45

67

59

3. Да се подсјетимо I

ДОПУНИ:

Мелодија је

Такт је

Линијски систем чине

На почетку линијског система пише се

Пишући ову пјесму неко је заборавио тактице.Нацртај тактице на одговарајућим мјестима.

1.

2.

60

4. Да се подсјетимо II

ДОПИШИ:

Ноте су

На почетку линијског система пишемо

Паузе су

У линијском систему упиши:- четвртину ноте и четвртину паузе;- половину ноте и половину паузе;- осмину ноте и осмину паузе.

Упиши називе нота солмизацијом на црте испод линијског система.

1.

2.

3.

61

5. Научио/научила сам ноте

Напиши на одговарајућим мјестима све ноте које си научио/научила.Поред сваке ноте напиши назив пјесме коју си пјевао/пјевала док си је учио/учила.

Назив пјесме






62

6. Подсјетимо се познатих инструмената...

У водоравним, усправним и дијагоналним колонама пронађи 9 инструмената.Запиши на линијама:

• који су инструменти са жицама

• који су инструменти с диркама

• који су дувачки инструменти

Т Р У Б А Т О А Ц Ф А

К Л А В И Р О Р М Л Н

Т А Г В И О Л А С А И

У К Г О А М И Т Ф У Л

К А Р О С Б Е И Д Т О

Т У Б А С О Е Г Р А И

Ц О Л Е Ч Н О Л О И В

63

Литература

1. Буквић-Којов, Ирена, Методика наставе музичког васпитања, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1989.2. Васиљевић, Зорислава, Музички буквар, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1991.3. Васиљевић, Зорислава, Стојановић, Гордана, Дробни, Татјана, Музичка радионица, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2004.4. Васиљевић, Зорислава, Тракиловић, Десанка, Стојановић, Гордана, Музичка култура 4 и 5, Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2011.5. Васиљевић, Зорислава, Методика музичке писмености, Академија, Београд, 2000.6. Вучинић, Весна, Методика музичке културе и почетна школа свирања на клавиру, Универзитет Црне Горе, Подгорица, 2006.7. Вучековић, Радоња, Основи теорије музике, Удружење композитора Црне Горе, Подгорица, 2002.8. Деспић, Дејан, Музички инструменти, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2001.9. Завршки, Јосип, Жупановић, Ловро, Пјевајте и свирајте II, Школска књига, Загреб, 1974.10. Ивановић, Мирјана, Грујић, Габриела, Стефановић, Ранко, Музичке игре, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд11. Ивановић, Мирјана, Методика наставе, Нота, Књажевац, 1985.12. Ивановић, Марија, Тавчар, Аида, Глазбена шкрињица 1, Профил, Загреб, 2003.13. Ивановић, Нада, Музика у основној школи, Завод за уџбенике и наставна средства, Подгорица, 2008.14. Ивановић, Мирјана, Музичка збирка 1, 2, 3, 4, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1995.15. Кусовац, Сузана, Методика, Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2011.16. Манастериоти, Вишња, Музички одгој на почетном ступњу, Школска књига, Загреб, 1987.17. Пожгај, Јелена, Методика глазбеног одгоја у основној школи, Просвјетни сабор Хрватске, Загреб, 1975.18. Плавша, Душан, Поповић, Боривоје, Ерић, Д., Музика у школи, Београд, 1961.19. Ракијаш, Бранко, Пјесма и игра, Школска књига, Загреб, 1965.20. Ракијаш, Бранко, Основе музичке културе, Школска књига, Загреб, 1981.21. Савковић, Драшко, Народне ношње, игре и пјесме у ЦГ, Подгорица, 2005.22. Стојановић, Гордана, Музичка култура 4, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2006.23. Стојановић, Гордана, Ћирић, Надежда, Музичка збирка 5, 6, 7, 8, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1996.24. Стефановић, Божидар, Музичка настава II, Научна књига, Београд, 1965.

64

Биљешке

Весна Вучинић Биљана Радојевићzuns.me/sites/default/files/muzicko 4...

Documents