НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: Промене у...

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: I. ЕВРОПА И СВЕТ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 19. И ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКАНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ВОДЕЋЕ ДРЖАВЕ ЕВРОПЕ И СВЕТА И ЊИХОВИ ОДНОСИ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 19. И ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКАБРОЈ ЧАСА 1.

ТИП ЧАСА обрадаОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАУпознавање са временским и просторним оквирима савремене епохе.Ученик ће знати да на историјској карти Европе и света покаже државе и народе који су обележили период од краја 19. до краја 20. века, а знаће и датуме најзначајнијих догађаја.Стицање основних знања о друштвеној и државној структури савремене епохе.Ученик ће знати основне карактеристике државног и друштвеног уређења од краја 19. до краја 20. века, уочиће сличности и разлике међу различитим облицима државног уређења у истом периоду, схватити основне разлоге неравномерног развоја држава у истој епохи.Разумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба. Ученик ће уочити везе и међусобне односе међу најзначајнијим државама света, Европе и Балкана, уочиће узроке настанка, успона и падова држава савремене епохе, као и међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.7. именује најважније појаве из националне историје1.1.8 именује најважније појаве из опште историје1.1.9. зна на којем простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из националне и опште историје1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легендаСредњи ниво2.1.2. препознаје да постоји повезаност националне, регионалне и светске историје2.1.4. препознаје да постоји повезаност појава из прошлости са појавама из садашњости2.1.5. зна и разуме узроке и последице важних историјских феномена у националној историји2.2.1. уме да закључи о којем догађају, феномену и личности је реч на основу садржаја карактеристичних писаних историјских извораНапредни ниво3.2.5. уме да прочита историјске информације у различитим симболичким модалитетима и повеже их са претходним историјским знањем (закључује на основу историјске карте без понуђене легенде, упоређује два графикона и закључује о појави)

1

http://portal.ceo.edu.rs/file.php/7/istorija/IST.3.2.5.pdf





ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА Разговарамо са ученицима – подсећамо се које су нове државе настале у Европи у другој половини 19. века и када су и како САД стекле независност.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Саопштавамо ученицима да су најзначајније државе света крајем 19. и почетком 20. века биле Велика Британија, Русија, Немачка, Француска, Аустро–Угарска, Јапан и САД. Упознајемо ученике са најзначајнијим историјским моментима и личностима тих земаља. Објашњавамо појмове колонијализам и империјализам и на карти света показујемо где су се налазиле најзначајније колоније великих сила. Истичемо да су новонастале државе Немачка и Италија желеле нову поделу колонија, док су, с друге стране, Велика Британија, Француска и Русија желеле да задрже постојеће стање. Објашњавамо да ће ти супротстављени интереси довести до настанка политичко–војних савеза: Савеза централних сила, који су чиниле Немачка, Аустро–Угарска и Италија (1879–1882) и Антанте, коју су чиниле Велика Британија, Француска и Русија (1895,1904. и 1907.). Говоримо ученицима о последицама настанка савеза и о томе како је сваки спор или криза (Мароканска, Анексиона) могла да доведе до рата светских размера.ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: Зашто је Немачка тражила да јој се доделе колоније? Зашто Аустро–Угарску нису интересовале колоније и који су били њени стратешки циљеви? Зашто суВелика Британија, Француска и Русија настојале да одложе рат?

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

ВОДЕЋЕ ДРЖАВЕ ЕВРОПЕ И СВЕТА И ЊИХОВИ ОДНОСИ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 19. И ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКА

Велика Британија:– парламентарна монархија– политичке странке: виговци (либерали) и торијевци (конзервативци)– краљица Викторија, 1837–1901.Француска: – централизована република– стагнација привредеНемачка: убрзани привредни развојСједињене Америчке Државе: – крајем 19. века укинуто ропство– политичке странке: републиканска и демократскаРусија:– аграрна реформа– цар Николај II 1897–1917: убрзани индустријски развој– 1905. године: Царски манифест (устав Русије)Јапан: привредни напредак– Империјализам: тежња за господарењем над другим народима и за освајањем– Колонијалне силе: Велика Британија, Француска, Немачка– Тројецарски савез: Немачка, Аустро–Угарска и Русија– Савез централних сила: Немачка, Аустро–Угарска и Италија– Тројна алијанса (Антанта): Француска, Русија и Велика Британија

2

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: I. ЕВРОПА И СВЕТ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 19. И ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКАНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ЕПОХА НАПРЕТКАБРОЈ ЧАСА 2.

ТИП ЧАСА обрадаОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАУпознавање са временским и просторним оквирима савремене епохе.Ученик ће знати да на историјској карти Европе и света покаже државе и народе који су обележили период од краја 19. до краја 20. века, а знаће датуме најзначајнијих догађаја.Стицање основних знања о друштвеној и државној структури савремене епохе.Ученик ће знати основне карактеристике државног и друштвеног уређења од краја 19. до краја 20. века, уочиће сличности и разлике међу различитим облицима државног уређења у истом периоду и схватиће основне разлоге неравномерног развоја држава у истој епохи.Разумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба. Ученик ће уочити везе и међусобне односе међу најзначајнијим државама света, Европе и Балкана, уочиће узроке настанка, успона и падова држава савремене епохе, као и међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације1.1.8. именује најважније појаве из опште историје1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике 1.2.5. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми табеле1.2.6. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми графикона Средњи ниво2.1.2. препознаје да постоји повезаност националне, регионалне и светске историјеНапредни ниво3.1.1. уме да примени знање из историјске хронологије (уме прецизно да одреди којој деценији и веку, историјском периоду припада одређена година, личност и историјски феномен)

ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА Обнављамо – разговарамо са ученицима о индустријској револуцији и њеним главним обележјима.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА

3


Саопштавамо ученицима да је у другој половини 19. века дошло до Друге индустријске револуције, коју су обележили примена нових облика енергије и низ проналазака који су омогућили примену тих врста енергије у индустрији и саобраћају. Помињемо најзначајније научнике и њихове проналаске. Објашњавамо како је дошло до развоја аутомобилске индустрије, унапређења железничког саобраћаја и пловидбе (прокопавање Суецког канала и Панамског канала. Истичемо да су се почетком 20. века појавили и први авиони. Објашњавамо ученицима да је индустријски развој довео до друштвеног раслојавања и пораста броја радника и градског становништва. Упознајемо ученике с карактеристикама идеологија насталих у том периоду, које су имале утицаја на историјски развитак епохе 20. века: либерализма, конзервативизма, социјализма, комунизма, национализма, шовинизма и расизма. Истичемо да је период о коме говоримо и време борбе за женска права. Упознајемо ученике с напретком природних наука и помињемо Дарвина – теорија еволуције, Луја Пастера – бактерије, вакцина против беснила, Ренген зраке. Истичемо да су књижевност обележили реализам и настанак модерне и помињемо најзначајније писце. Упознајемо ученике с појмом импресионизам у сликарству, најзначајнијим представницима импресионизма. Говоримо и о увођењу обавезног основног образовања у многим земљама Европе.ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: Шта је Друга индустријска револуција? Које су биле њене друштвене последице? Које су идеологије настале крајем 19. и почетком 20. века?


ЕПОХА НАПРЕТКА

– Привреда– напредак у саобраћају, индустрији, хемији, биологији, физици– појава електричне струје– почеци ауто–индустрије

– Чарлс Дарвин – теорија еволуције– Напредак у медицини– Пораст становништва– Државно уређење: монархије и републике– Идеологије: национализам, либерализам, конзервативизам, радикализам, социјализам– Култура

– увођење обавезног основног образовања– позитивизам у науци– филм– развој спорта– феминистички покрет

4

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: I. ЕВРОПА И СВЕТ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 19. И ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКАНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ЕВРОПА И СВЕТ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 19. И ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКАБРОЈ ЧАСА 3.

ТИП ЧАСА утврђивањеОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАСтицање основних знања о друштвеној и државној структури савремене епохе.Ученик ће знати временске оквире савремене епохе, као и да на историјској карти Европе и света покаже државе и народе који су обележили период од краја 19. до краја 20. векаРазумевање основних обележја идеологије и културе, њихове међузависности и утицаја на друштво, државу и појединца савремене епохе.Ученик ће знати основне одлике неоколонијализма, либерализма, конзервативизма, радикализма, социјализма, познаваће културне карактеристике у другој половини 19. и на почетку 20. века, разликоваће културна подручја и уочиће њихову условљеност религијском и идеолошком припадношћу и знаће најзначајнија културна и научна достигнућа друге половине 19. и 20. века.Разумевање представа о свету и начину живота људи и динамичности промена и њихове условљености политичким, друштвеним и културним приликама.Ученик ће уочити условљеност свакодневног живота политичким, културним, привредним, идеолошким и верским утицајима, увиђати разлике у свакодневном животу људи из различитих друштвених група и биће у стању да направи паралелу са светом у коме живи.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације 1.1.8. именује најважније појаве из опште историје1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легендаСредњи ниво2.1.3. препознаје да постоји повезаност регионалне и светске историје 2.2.2. уме да закључи о којем историјском феномену је реч на основу карактеристичних сликовних историјских извора Напредни ниво3.1.3. зна специфичне детаље из националне и опште историје3.1.6. уме да закључи зашто је дошло до одређених историјских догађаја и које су последице важних историјских дешавања

ТОК ЧАСА

5

УВОДНИ ДЕО ЧАСА Разговарамо са ученицима – подсећамо се шта је то индустријска револуција и које су њене привредне и друштвене последице.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: Шта је то Друга индустријска револуција? Које се нове индустријске гране развијају као последица Друге индустријске револуције? Који су најзначајнији технички проналасци и ко су њихови аутори? Шта је омогућило унапређење железничког саобраћаја? Шта је убрзало прекоокеанску пловидбу? Када је и како дошло до процеса урбанизације у земљама западне Европе? Објасните појам идеологија и наведите најзаступљеније у другој половини 19. и почетком 20. века. Шта је либерализам? Шта је конзервативизам? Шта је социјализам, односно комунизам? Која је разлика између национализма и шовинизма? Какав је био положај жена у Европи крајем 19. и почетком 20. века? Који су најпознатији научници у другој половини 19. и почетком 20. века? Шта је то теорија еволуције? Који се књижевни правци јављају у овом периоду и који су најзначајнији представници? Које су карактеристике сликарства? У којем правцу се развијао образовни систем крајем 19. и почетком 20. века? ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Питамо ученике који су се наши научници и проналазачи истакли у овом периоду. Након њихових одговора обавештавамо их да за наредни час обнове најзначајније одредбе Берлинског конгреса.

6

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: I. ЕВРОПА И СВЕТ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 19. И ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКАНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ВЕЛИКЕ СИЛЕ И БАЛКАНСКЕ ЗЕМЉЕБРОЈ ЧАСА 4.

ТИП ЧАСА обрадаОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАРазумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.Ученик ће уочити међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне, биће у стању да на карти покаже простор који насељавају Срби, уочиће разлоге распада појединих држава, спознаће условљеност променљивости српских граница односима са суседима (Аустро–Угарска, Италија, Бугарска, Турска) и најзначајнијим европским државама.Развијање свести о националној припадности, као и широј заједници – Балкан, Европа, Медитеран, свет.Ученик ће развијати свест о националној припадности, као и позитиван однос према сопственој историји, традицији и култури, поштоваће традицију и културу других народа и биће свестан места српске државе и културе у балканским, медитеранским и европским оквирима.Разумевање привредних карактеристика савремене епохе.Ученик ће знати основне одлике привреде у другој половини 19. века и на почетку 20. века, уочити разлику између привредних особености на крају 19. и на почетку 20. века, као и утицај ратова на привредни развој, разликовати различите нивое привредног развоја држава исте епохе и навести узроке таквог развоја, уочиће развојност привредног процеса и разумеће утицај привреде на политички, друштвени и културни развој.

СТАНДАРДИОсновни ниво1.1.7. именује најважније појаве из националне историје1.1.9. зна на којем простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из националне и опште историје1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легенда1.2.7. зна да исте историјске појаве могу различито да се тумачеСредњи ниво2.1.2. препознаје да постоји повезаност националне, регионалне и светске историје2.1.5. зна и разуме узроке и последице важних историјских феномена у националној историји

7


2.2.2. уме да закључи о којем историјском феномену је реч на основу карактеристичних сликовних историјских извора

ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА Разговарамо са ученицима – подсећамо се шта је то Источно питање и које су најважније одлуке Берлинског конгреса.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСАОбјашњавамо ученицима како су Аустро–Угарска и Турска биле животно везане за Балканско полуострво. Питамо их какви су били односи Србије и Аустро–Угарске крајем 19. и почетком 20. века. Објашњавамо значај анексије Босне и Херцеговине за стратешко позиционирање Аустро–Угарске на Балкану. Упознајемо ученике са приликама у Турској, истичемо насиље над хришћанским становништвом и циљевима и последицама Младотурске револуције. Говоримо и о руским тежњама на Балкану које су имале за циљ контролу мореуза Босфор и Дарданеле, као и о настојањима Аустро–Угарске и Велике Британије да то спрече. Излажемо ученицима о процесу уједињења Румуније (уједињењем Влашке и Молдавије) и истичемо да је Ердељ у саставу Угарске. Саопштавамо да је ујединитељ и први краљ био Јон Кузу, али ће крајем 19. века бити устоличена немачка династија Хоенцолерн. Објашњавамо процес уједињења Источне Румелије и Кнежевине Бугарске и долазак на власт династије Сакс Кобург Гота. Упознајемо ученике с процесом грчког ослобођења од турске власти и истичемо најзначајније личности политичког живота на крају 19. и почетком 20. века: краља Ђорђа из династије Олденбург и Елефтериоса Венизелоса. Објашњавамо ученицима шта је то Призренска лига и који су били циљеви албанског националног покрета. ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Од ученика тражимо да на карти Балканског полуострва покажу где су се укрштали интереси балканских народа.


ВЕЛИКЕ СИЛЕ И БАЛКАНСКЕ ЗЕМЉЕ

– Вишевековна османска власт, исламизација Срба, Хрвата и Албанаца– Русија и Аустро–Угарска – борба за превласт на Балкану– Турска: – феудална и пољопривредна земља

– 1908. године: Младотурска револуција– Први светски рат: савезница Централних сила– 1923. године република

– Грчка: – прва независна држава на Балкану– 1844. године: уставна монархија– територијално ширење: Епир и Тесалија, Крит, Егејска Македонија

– Бугарска: – 1878. Кнежевина Бугарска и Источна Румелија– 1885. године: уједињење, Српско–бугарски рат– спор са Србијом око Вардарске Македоније

– Румунија: – уједињење Влашке и Молдавије (1859)– династија Хоенцолерн– убрзан индустријски развој– учешће у Другом балканском рату

Албанци: – подељени на три вероисповести– Призренска лига, 1878.– 1912. године стварање независне Албаније

8



ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: I. ЕВРОПА И СВЕТ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 19. И ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКАНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: МЕЂУНАРОДНИ ОДНОСИ И БАЛКАНСКЕ ПРИЛИКЕ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 19. И ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКАБРОЈ ЧАСА 5.

ТИП ЧАСА утврђивањеОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАУпознавање са временским и просторним оквирима савремене епохе.Ученик ће знати да на историјској карти Европе и света покаже државе и народе који су обележили период од краја 19. до краја 20. века, а знаће датуме најзначајнијих догађаја.Разумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.Ученик ће уочити међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне, биће у стању да на карти покаже простор који насељавају Срби, уочиће разлоге распада појединих држава, спознаће условљеност променљивости српских граница односима са суседима (Аустро–Угарска, Италија, Бугарска, Турска) и најзначајнијим европским државама.Развијање свести о националној припадности, као и широј заједници – Балкан, Европа, Медитеран, свет.Ученик ће развијати свест о националној припадности, као и позитиван однос према сопственој историји, традицији и култури, поштоваће традицију и културу других народа и биће свестан места српске државе и културе у балканским, медитеранским и европским оквирима.Разумевање привредних карактеристика савремене епохе.Ученик ће знати основне одлике привреде у другој половини 19. века и на почетку 20. века, уочиће разлику између привредних особености та два периода, уочити утицај ратова на привредни развој, разликоваће различите нивое привредног развоја држава исте епохе и навести узроке таквог развоја, уочиће развојност привредног процеса и разумети утицај привреде на политички, друштвени и културни развој.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.7. именује најважније појаве из националне историје1.1.8. именује најважније појаве из опште историје1.1.9. зна на којем простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из националне и опште историје1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике 1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легенда1.2.7. зна да исте историјске појаве могу различито да се тумачеСредњи ниво

9

2.1.2. препознаје да постоји повезаност националне, регионалне и светске историје2.1.5. зна и разуме узроке и последице важних историјских феномена у националној историји2.2.2. уме да закључи о којем историјском феномену је реч на основу карактеристичних сликовних историјских извора

ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА Тражимо од ученика да на карти света покажу најутицајније државе у другој половини 19. и почетком 20. века. Питамо их које су од тих држава старе силе, а које су се на светској сцени појавиле у том периоду.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: Шта знамте о унутрашњем развоју Велике Британије у другој половини 19. века? Какве су биле прилике у Француској у другој половини 19. и почетком 20. века? Шта знамте о развоју Немачке после уједињења? Какве су биле прилике у Аустро–Угарској после нагодбе? Зашто је Русија била једна од привредно најзаосталијих држава? Шта је обележило развој САД и Јапана у овом периоду? Зашто су великим силама биле потребне колоније? Које су биле старе колонијалне силе? Тражимо од ученика да карти света покажу где су се налазиле најзначајније колоније Велике Британије и Француске. Постављамо питања: Зашто је било значајно прокопавање Суецког канала? Како је Русија изгубила своје позиције на Далеком истоку? Када је и како дошло до склапања Савеза централних сила? Када је и како дошло до настанка Антанте? Који су били стратешки циљеви Аустро–Угарске? Какве су биле политичке и друштвене прилике у Османском царству? Које територије су насељавали Румуни и када је и како створена Краљевина Румунија? Шта знамо о Бугарима између Берлинског конгреса и балканских ратова? Како је текао процес грчког ослобођења од турске власти? Шта је Призренска лига?ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: Које су велике силе имале своје интересе на Балкану? Како се стварање савеза одразило на међународне односе у другој половини 19. и почетком 20. века?

10


ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: I. ЕВРОПА И СВЕТ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 19. И ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКАНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: СВЕТ, ЕВРОПА И БАЛКАН У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 19. И ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКАБРОЈ ЧАСА 6.

ТИП ЧАСА систематизацијаОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАУпознавање са временским и просторним оквирима савремене епохе.Ученик ће знати да на историјској карти Европе и света покаже државе и народе који су обележили период од краја 19. до краја 20. века, а знаће и датуме најзначајнијих догађаја.Разумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.Ученик ће уочити међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне, као и разлоге распада појединих држава и спознаће условљеност променљивости српских граница односима са суседима (Аустро–Угарска, Италија, Бугарска, Турска) и најзначајнијим европским државама.Разумевање привредних карактеристика савремене епохе.Ученик ће знати основне одлике привреде у другој половини 19. века и на почетку 20. века, уочиће разлику између привредних особености та два периода, разликоваће различите нивое привредног развоја држава исте епохе и навешће узроке, уочиће развојност привредног процеса и разумеће утицај привреде на политички, друштвени и културни развој.Разумевање основних обележја идеологије и културе, њихове међузависности и утицаја на друштво, државу и појединца савремене епохе.Ученик ће знати основне одлике неоколонијализма, либерализма, конзервативизма, радикализма, социјализма, познаваће културне карактеристике у другој половини 19. и на почетку 20. века и знаће најзначајнија културна и научна достигнућа у том периоду.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.8. именује најважније појаве из опште историје1.1.9. зна на којем простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из националне и опште историје1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легендаСредњи ниво2.1.2. препознаје да постоји повезаност националне, регионалне и светске историје2.1.5. зна и разуме узроке и последице важних историјских феномена у националној историјиНапредни ниво3.1.3. зна специфичне детаље из националне и опште историје

11



3.2.5. уме да прочита историјске информације у различитим симболичким модалитетима и повеже их са претходним историјским знањем (закључује на основу историјске карте без понуђене легенде, упоређује два графикона и закључује о појави)

ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: Које су биле најутицајније државе Европе и света у првој половини 19. века? Које се нове државе појављују у другој половини 19. века? Које су најзначајније одлуке Берлинског конгреса?ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: Шта је Друга индустријска револуција? Које су идеологије имале велики утицај на историјски развитак током 19. и 20. века? Који се друштвени покрети јављају у другој половини 19. века? Које су одлике науке и културе у другој половини 19. и почетком 20. века? Које су основне карактеристике британске, француске, руске, немачке и аустроугарске историје у другој половини 19. и почетком 20. века? Које су биле најзначајније земље изван европског континента? Од ученика тражимо да на карти света покажу највеће колонијалне земље и њихове поседе. Постављамо питања: Који војни савези настају у другој половини 19. и почетком 20. века? Које државе чине Тројни савез и који су њихови стратешки циљеви? Које државе чине Антанту и који су њихови стратешки циљеви? Које су велике силе биле заинтересоване за простор Балканског полуострва? Када и како долази до анексије Босне и Херцеговине? Које су основне карактеристике историјског развоја Бугара, Румуна и Грка у другој половини 19. и почетком 20. века? ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Заједно са ученицима анализирамо карту Европе с почетка 20. века и упоређујемо је са савременом картом, па тражимо од њих да уоче разлике.

12




ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: II. НЕЗАВИСНА СРБИЈА И ЦРНА ГОРА. СРБИ ПОД ВЛАШЋУ АУСТРО–УГАРСКЕ И ТУРСКЕНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: СРБИЈА 1878–1903.БРОЈ ЧАСА 7.

ТИП ЧАСА обрадаОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинованаНАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАРазвијање свести о националној припадности, као и широј заједници – Балкан, Европа, Медитеран, свет.Ученик ће развијати свест о националној припадности, као и позитиван однос према сопственој историји, традицији и култури, поштоваће традицију и културу других народа, биће свестан места српске државе и културе у балканским, медитеранским и европским оквирима и знаће основне правце ширења српских нововековних држава.Разумевање променљивости етничких и државних граница крајем 19. и почетком 20. века. Ученик ће уочиће разлоге распада појединих држава, спознаће условљеност променљивости српских граница односима са суседима (Аустро–Угарска, Италија, Бугарска, Турска) и најзначајнијим европским државама и знаће најзначајније догађаје из опште и националне историје.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.5. уме да одреди којем историјском периоду припадају важне године из прошлости 1.1.7. именује најважније појаве из националне историје1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике 1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легендаСредњи ниво2.1.1. уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском одредницом и историјским периодом 2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опште историје

ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА Разговарамо са ученицима – подсећамо се шта је Србија добила Берлинским конгресом. ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Објашњавамо ученицима како је 80-их година 19. века дошло до развоја политичког живота и упознајемо их са најзначајнијим политичким странкама тог времена, њиховим лидерима и програмима. Објашњавамо да је Србија 1882. године постала краљевина и да су апсолутистичке тежње краља Милана изазвале сукоб између њега и радикала,

13

који је кулминирао Тимочком буном 1883. године. Говоримо зашто се краљ Милан после Берлинског конгреса окренуо Аустро–Угарској. Објашњавамо суштину Тајне конвенције, из 1881. године и околности под којима долази до српско–бугарског рата 1885. године. Упознајемо ученике са абдикацијом Милана Обреновића и истичемо усвајање демократског устава. Говоримо и о Намесништву. Излажемо како је краљ Александар 1893. године започео самосталну владавину, те о односима с радикалима и државним ударима, који ће обележити његову владавину. Истичемо да је настојао да се на привреда јача, да се унапређује војска и администрација, као и да је улагао напор да се побољшају односи са Русијом. Објашњавамо зашто је брак са Драгом Машин изазвао незадовољство у земљи и упознајемо ученике са завером официра, на чијем челу је био Драгутин Димитријевић Апис, која ће довести до убиства краљевског пара и Мајског преврата. ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: У којим правцима се кретала српска спољна политика за време краља Милана и краља Александра? Како је изгледала српска парламентарна сцена.


СРБИЈА 1878–1903.

– 1878. године – Берлински конгрес: стицање независности– 1878–1903: ослањање на Аустро–Угарску– Тајна конвенција – 1881. године

– Краљевина, 1882. године, отварање дипломатских представништава– Тимочка буна – 1883. године, повод: увођење стајаће војске– 1885. године: српско–бугарски рат– 1889. године: абдикација краља Милана– Краљ Александар, 1889–1903.

– намесништво: Јован Ристић, Коста Протић, Јован Белимарковић– 1893. године: самостална владавина и завођење личног режима– поправљени односи са Русијом– брак са Драгом Машин– 1903. године: Мајски преврат

14

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: II. НЕЗАВИСНА СРБИЈА И ЦРНА ГОРА. СРБИ ПОД ВЛАШЋУ АУСТРО–УГАРСКЕ И ТУРСКЕНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: СРБИЈА 1903–1914, НАПРЕДАК ДЕМОКРАТИЈЕ И ОТПОР АУСТРО–УГАРСКОЈБРОЈ ЧАСА 8.

ТИП ЧАСА обрадаОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОВИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАСтицање основних знања о друштвеној и државној структури савремене епохе.Ученик ће знати основне карактеристике државног уређења од краја 19. до краја 20. века, знаће одлике парламентаризма, уочиће сличности и разлике међу различитим облицима државног уређења у истом периоду, знаће развој српске државности крајем 19. и почетком 20. века и спознаће утицаје других држава на државно и друштвено устројство нововековних српских земаља.Развијање свести о националној припадности, као и широј заједници – Балкан, Европа, Медитеран, свет.Ученик ће развијати позитиван однос према сопственој историји, традицији и култури, поштоваће традицију и културу других народа и биће свестан места српске државе и културе у балканским, медитеранским и европским оквирима.

СТАНДАРДИОсновни ниво1.1.5. уме да одреди којем историјском периоду припадају важне године из прошлости1.1.7. именује најважније појаве из националне историје1.1.8. именује најважније појаве из опште историје1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легендаСредњи ниво2.1.1. уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском одредницом и историјским периодом 2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опште историје

ТОК ЧАСА УВОДНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања ученицима: Каква је била спољнополитичка оријентација Краљевине Србије у време краља Милана и краља Александра Обреновића? Шта је Мајски преврат?ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА

15





Упознајемо ученике с приликама у Србији непосредно после Мајског преврата, са сазивањем Народног представништва и одлукама које су усвојене. Објашњавамо да је стриктно поштовање Устава од стране краља Петра I утицало на развој парламентаризма. Говоримо ученицима о улози официра завереника у политичком животу Србије, решавањем „завереничког питања” и упознајемо их с настанком Црне руке. Истичемо да је најзначајнија политичка личност био Никола Пашић. Објашњавамо како се Србија у спољној политици окреће земљама Антанте, пре свега Русији, што за последицу има заоштравање односа са Аустро–Угарском. Упознајемо ученике са узроцима, током и последицама Царинског рата (1906–1911). Објашњавамо како је и под којим околностима Србија 1909. године прихватила анексију Босне и Херцеговине.ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: До каквих промена долази у Србији после Мајског преврата? Шта је отежавало позицију новог краља – Петра I Карађорђевића?


СРБИЈА 1903–1914, НАПРЕДАК ДЕМОКРАТИЈЕ И ОТПОР АУСТРО–УГАРСКОЈ

– Петар I Карађорђевић, 1903–1921– враћен Устав из 1888. године – парламентарна монархија– приближавање Антанти– завереничко питање– Царински рат, 1906 – 1911– Анексиона криза, 1908 – 1909

16

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: II. НЕЗАВИСНА СРБИЈА И ЦРНА ГОРА. СРБИ ПОД ВЛАШЋУ АУСТРО–УГАРСКЕ И ТУРСКЕНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ДРУШТВО И ПРИВРЕДА НЕЗАВИСНЕ СРБИЈЕБРОЈ ЧАСА 9.

ТИП ЧАСА обрадаОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАСтицање основних знања о друштвеној и државној структури савремене епохеУченик ће знати основне друштвене категорије у Србији крајем 19. и почетком 20. века, схватиће променљивост и динамичност друштвених односа, спознаће условљеност променљивости српских граница односима са суседима (Аустро–Угарска, Италија, Бугарска, Турска) и најзначајнијим европским државама и уочиће узроке миграција из села у градове и на друге континенте.Разумевање привредних карактеристика савремене епохе.Ученик ће разумети утицај привреде на политички, друштвени и културни развој, разумеће главне карактеристике српске привреде крајем 19. и почетком 20. века и биће способан да уочи утицај географског фактора на развој привреде.Уочавање међузависности појединца, друштва и културе којој припада.Ученик ће знати знамените личности друге половине 19. и с почетка 20. века, схватиће због чега су оне обележиле своју епоху, разумеће њихову улогу у тој историјској епохи и спознаће утицај друштва, религије, културе и идеологије на формирање тих личности.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.5. уме да одреди којем историјском периоду припадају важне године из прошлости1.1.7. именује најважније појаве из националне историје1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости 1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике 1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легендаСредњи ниво2.1.1. уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском одредницом и историјским периодом 2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опште историје

ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: Када је Србија стекла независност? Када је изграђена прва пруга у Србији?

17


ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Објашњавамо ученицима да се број становника Србије увећавао проширивањем територије, досељавањем и природним прираштајем. Истичемо да је Србија имала најмлађе становништво у Европи. Саопштавамо ученицима да је највећи проценат становништва живео на селу. Говоримо ко је чинио малобројни грађански слој и наглашавамо његову улогу у српском друштву. Указујемо на значај увођења обавезног образовања и отварања различитих школа. Упознајемо их са најзначајнијим именима српске интелигенције. Причамо им како је текао процес еманципације жена. Наглашавамо да се привредни живот одвијао споро и да је Србија била претежно пољопривредна земља. Истичемо да су од индустријских грана развијени били прехрамбена индустрија, занатство и трговина. Објашњавамо зашто слаба привреда није могла да створи стабилан финансијски систем.ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања из градива. Покушавамо да са ученицима утврдимо да ли у месту постоји нека зграда, установа или железничка станица грађена почетком 20. века. Организујемо истраживање и радионицу.


ДРУШТВО И ПРИВРЕДА НЕЗАВИСНЕ СРБИЈЕ

Становништво:– најмлађе у Европи– раст броја становника услед проширења територије, досељавања и природног прираштајаДруштво: – доминација сеоског становништва– грађански слој: индустријалци, трговци, занатлије, чиновници, официри– отварање школаПравци у књижевности и уметностиПривреда:– успорен развој– саобраћај: примитиван– пруга Ниш–Београд (1884)– пољопривреда – главно занимање– индустрија у повојуНародна банка основана је 1884. године

18

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: II. НЕЗАВИСНА СРБИЈА И ЦРНА ГОРА. СРБИ ПОД ВЛАШЋУ АУСТРО–УГАРСКЕ И ТУРСКЕНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: СРБИЈА КРАЈЕМ 19. И ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКАБРОЈ ЧАСА 10.

ТИП ЧАСА утврђивањеОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАСтицање основних знања о друштвеној и државној структури савремене епохе.Ученик ће знати основне карактеристике државног уређења крајем 19. и почетком 20. века, знаће одлике парламентаризма, уочиће сличности и разлике међу различитим облицима државног уређења у истом периоду, знаће развој српске државности крајем 19. и почетком 20. века и спознаће утицаје других држава на државно и друштвено устројство нововековних српских земаља.Развијање свести о националној припадности, као и припадности широј заједници – Балкан, Европа, Медитеран, свет.Ученик ће развијати позитиван однос према сопственој историји, традицији и култури, поштоваће традицију и културу других народа и бити свестан места српске државе и културе у балканским, медитеранским и европским оквирима.Уочавање међузависности појединца, друштва и културе којој припада. Ученик ће знати знамените личности друге половине 19. и с почетка 20. века, схватиће због чега су оне обележиле своју епоху, разумеће њихову улогу у тој историјској епохи и спознаће утицај друштва, религије, културе и идеологија на формирање тих личности.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице 1.1.7. именује најважније појаве из националне историје1.1.8. именује најважније појаве из опште историје1.1.9. зна на којем простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из националне и опште историје1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости 1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легендаСредњи ниво2.1.1. уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском одредницом и историјским периодом2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опште историје 2.2.1. уме да закључи о којем догађају, феномену и личности је реч на основу садржаја карактеристичних писаних историјских извораНапредни ниво

19



3.1.1. уме да примени знање из историјске хронологије (уме прецизно да одреди којој деценији и веку, историјском периоду припада одређена година, личност и историјски феномен) 3.1.6. уме да закључи зашто је дошло до одређених историјских догађаја и које су последице важних историјских дешавања

ТОК ЧАСА УВОДНИ ДЕО ЧАСА Од ученика тражимо да на карти покажу како су изгледале границе Србије пре Берлинског конгреса, а како после Берлинског конгреса.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: Шта је омогућило развој политичког живота 80-их година 19. века? Које су биле назначајније политичке партије у Србији крајем 19. века? Када је и под којим околностима Србија постала краљевина? Када и зашто долази до Тимочке буне и које су биле њене последице? Каква је била спољнополитичка оријентација Србије после Берлинског конгреса? Када је и зашто дошло до српско–бугарског рата? Када је и у којим околностима абдицирао краљ Милан? Како је и када краљ Александар започео своју самосталну владавину? Које су одлике унутрашње политике краља Александра? Какву је спољну политику водио краљ Александар? Када и под којим околностима долази до Мајског преврата? Које су биле последице Мајског преврата? Шта је завереничко питање и како је оно решено? До каквих промена долази у спољној политици после промене династије? Који су били узроци и последице Царинског рата? Када је и под којим околностима Србија признала анексију Босне и Херцеговине? Какве су биле друштвене прилике у Србији крајем 19. и почетком 20. века? Какве су биле привредне прилике у Србији у другој половини 19. и почетком 20. века? ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСАСа ученицима анализирамо илустрације на 30. страни Уџбеника и упоређујемо начин одевања сеоске и градске породице.

20



ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: II. НЕЗАВИСНА СРБИЈА И ЦРНА ГОРА. СРБИ ПОД ВЛАШЋУ АУСТРО–УГАРСКЕ И ТУРСКЕНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ЦРНА ГОРА КАО НЕЗАВИСНА ДРЖАВА 1878–1912.БРОЈ ЧАСА 11.

ТИП ЧАСА обрадаОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАРазумевање променљивости етничких и државних граница крајем 19. и почетком 20. века.Ученик ће биће у стању да на карти покаже простор који насељавају Срби, знаће основне правце ширења српских нововековних држава и спознаће условљеност променљивости српских граница односима са суседима (Аустро–Угарска, Турска) и најзначајнијим европским државама.Развијање свести о националној припадности, као и припадности широј заједници – Балкан, Европа, Медитеран, свет. Ученик ће развијати свест о националној припадности, као и позитиван однос према сопственој историји, традицији и култури, поштоваће традицију и културу других народа и биће свестан места српске државе и културе у балканским, медитеранским и европским оквирима.Стицање основних знања о друштвеној и државној структури савремене епохе.Ученик ће знати одлике државног и друштвеног уређења Црне Горе и спознаће утицаје других држава на државно и друштвено устројство нововековних српских земаља.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.5. уме да одреди којем историјском периоду припадају важне године из прошлости 1.1.7. именује најважније појаве из националне историје1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике1.2.4 уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легендаСредњи ниво2.1.1. уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском одредницом и историјским периодом 2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опште историје

ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА

21


Разговарамо са ученицима – подсећамо се шта је Црна Гора добила на Берлинском конгресу.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Подсећамо ученике да је Црном Гором владао књаз Никола Петровић (1860–1916). Истичемо да је владао апсолутистички и да формирање Државног савета, министарстава и Великог суда није променило карактер његове власти. Упознајемо ученике с новом територијално–административном поделом. Кажемо им да је Црна Гора 1905. године добила устав, који је даровао сам књаз и којим је само озакоњен апсолутизам – Народна скупштина делила је законодавну власт са кнезом, који је и постављао и разрешавао министре, судије и све чиновнике, сазивао и распуштао скупштину. Упознајемо ученике с почецима политичког живота и настанком странака у Црној Гори: Клуб народних посланика – клубаши (Народна странка) и Права народна странка – праваши. Истичемо да је Црна Гора 1910. године постала краљевина. Говоримо о Русији и Италији као најзначајнијим спољнополитичким ослонцима Црне Горе. Објашњавамо да су се у националном погледу становници Црне Гори изјашњавали као Срби и да су у свим ратовима били савезници са Србијом. Говоримо о ривалству династија Петровић, Обреновић, Карађорђевић и Бомбашкој афери. Истичемо да је Црна Гора била привредно неразвијена земља и да је сточарство било главна привредна грана. ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Од ученика тражимо да погледају карту Србије и Црне Горе после Берлинског конгреса и да кажу шта је онемогућивало интензивнију сарадњу двеју српских земаља.


ЦРНА ГОРА КАО НЕЗАВИСНА ДРЖАВА 1878–1912.

– 1878. Берлински конгрес:– независност и територијално проширење– најнеразвијенија држава на Балкану– неразвијен школски систем

– Државне институције: Државни савет, министарства и Велики суд– Општи имовински законик– 1905. Устав:

–уставна монархија– кнез и Народна скупштина деле законодавну власт– влада има извршну власт и одговорна је кнезу и Скупштини

– 1910. краљевина– Спољна политика:

– ослонац на Русију– супарништво Србије и Црне Горе

22

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: II. НЕЗАВИСНА СРБИЈА И ЦРНА ГОРА. СРБИ ПОД ВЛАШЋУ АУСТРО–УГАРСКЕ И ТУРСКЕНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ЦРНА ГОРА КАО НЕЗАВИСНА ДРЖАВА 1878–1912.БРОЈ ЧАСА 12.

ТИП ЧАСА утврђивањеОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАРазумевање променљивости етничких и државних граница крајем 19. и почетком 20. века.Ученик ће биће у стању да на карти покаже простор који насељавају Срби, знаће основне правце ширења српских нововековних држава и спознаће условљеност променљивости српских граница односима са суседима (Аустро–Угарска, Турска) и најзначајнијим европским државама.Развијање свести о националној припадности, као и припадности широј заједници – Балкан, Европа, Медитеран, свет. Ученик ће развијати свест о националној припадности, као и позитиван однос према сопственој историји, традицији и култури, поштоваће традицију и културу других народа и биће свестан места српске државе и културе у балканским, медитеранским и европским оквирима.Стицање основних знања о друштвеној и државној структури савремене епохе.Ученик ће знати одлике државног и друштвеног уређења Црне Горе и спознаће утицаје других држава на државно и друштвено устројство нововековних српских земаља.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице 1.1.7. именује најважније појаве из националне историје1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легендаСредњи ниво2.1.1. уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском одредницом и историјским периодом 2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опште историје2.2.1. уме да закључи о којем догађају, феномену и личности је реч на основу садржаја карактеристичних писаних историјских извораНапредни ниво3.1.4. разуме на који начин су повезане појаве из националне, регионалне, опште историје

23

3.1.6. уме да закључи зашто је дошло до одређених историјских догађаја и које су последице важних историјских дешавања

ТОК ЧАСА УВОДНИ ДЕО ЧАСА Тражимо од ученика да на карти упореде границе Црне Горе пре и после Берлинског конгреса.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: Каква је по карактеру била владавина књаза Николе Петровића? Колико је формирање Државног савета, министарстава и Великог суда променило карактер његове власти? Када је Црна Гора добила устав? Како је према уставу била распоређена власт? Које су биле најзначајније политичке партије и како је дошло до њиховог формирања? Када је и под којим околностима Црна Гора постала краљевина? Који су били главни спољнополитички савезници краља Николе? На који начин је учвршћивао своје односе са савезницима? Какви су били односи између Црне Горе и Србије у време краља Николе? Шта је нарушавало односе између две српске државе? Које су биле карактеристике црногорске привреде? ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСАПитања за ученике: Које су основне одлике унутрашње политике књаза/краља Николе? Каква је била спољнополитичка оријентација Црне Горе у време краља/књаза Николе?

24

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: II. НЕЗАВИСНА СРБИЈА И ЦРНА ГОРА. СРБИ ПОД ВЛАШЋУ АУСТРО–УГАРСКЕ И ТУРСКЕНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: СРБИ ПОД ВЛАШЋУ АУСТРО–УГАРСКЕБРОЈ ЧАСА 13.

ТИП ЧАСА обрадаОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАСтицање основних знања о друштвеној и државној структури савремене епохе.Ученик ће знати основне карактеристике државног уређења Аустро–Угарске и уочити међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, друштвене и економске.Разумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.Ученик ће биће у стању да на карти покаже простор који насељавају Срби и уочиће разлоге распада појединих држава.Развијање свести о националној припадности, као и припадности широј заједници – Балкан, Европа, Медитеран, свет.Ученик ће развијати свест о националној припадности, као и позитиван однос према сопственој историји, традицији и култури, поштоваће традицију и културу других народа и биће свестан места српске државе и културе у балканским, медитеранским и европским оквирима.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.7. именује најважније појаве из националне историје1.1.8. именује најважније појаве из опште историје1.1.9. зна на којем простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из националне и опште историје1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легендаСредњи ниво2.1.2. препознаје да постоји повезаност националне, регионалне и светске историје2.1.4. препознаје да постоји повезаност појава из прошлости са појавама из садашњости2.1.5. зна и разуме узроке и последице важних историјских феномена у националној историји2.2.1. уме да закључи о којем догађају, феномену и личности је реч на основу садржаја карактеристичних писаних историјских извора

ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: Како је и зашто настала Војна крајина? Ученици обнављају знање о Крајини из претходног разреда, њеним границама и улози крајишника у Хабзбуршком царству.

25

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Показујемо на карти како су после Аустро–угарске нагодбе 1867. године управно подељене територије насељене Србима и другим Јужним Словенима. Објашњавамо да су на простору јужне Угарске Срби чинили 1/3 становништва и да су мађарске власти настојале да спроведу мађаризацију. Наглашавамо да је у другој половини 19. века грађанство преузело улогу националног предводника и упознајмо ученике с програмом Српске народне слободоумне странке, на чијем је челу био Светозар Милетић, и која се крајем 19. века расцепила на два крила – либерално (Михаило Полит Десанчић) и радикално (Јаша Томић). Помињемо српске гимназије, Матицу српску и друга просветно–културна друштва. Наглашавамо да су Срби у Хрватској и Славонији чинили трећину становништва и да су те области имале аутономију у оквиру Угарске. Истичемо да су се српске и хрватске странке међусобно сукобљавале али и сарађивале и да је та сарадња оживела почетком 20. века када је 1905. године формирана Српско–хрватска коалиција. Упознајемо ученике са програмом Српске странке на приморју (Саво Бјелановић). Истичемо улогу српског грађанства у привредном животу Хрватске и Славоније и објашњавамо положај Срба у Далмацији. Истичемо борбу српске цркве против унијаћења. Објашњавамо ученицима да је у Дубровнику и околини живео знатан број Срба католика и зашто долази до устанка Срба у Боки которској 1869. године.ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: Који су били највећи проблеми Срба под хабзбуршком влашћу? Какви су били односи Срба и Хрвата крајем 19. и почетком 20. века?


СРБИ ПОД ВЛАШЋУ АУСТРО–УГАРСКЕ

– Аустро–угарска нагодба 1867. године: подела државе на аустријски и угарски део– Матица српска– Српска народна слободоумна странка, Светозар Милетић– Хрватско–угарска нагодба 1868. године: Хрвати стекли аутономију, Војна крајина у њеном саставу од 1881.

Српска самостална странка, 1881.– 1905. године: Српско–хрватска коалиција– Велеиздајнички процес 1909. године – „Привредник” – Срби у Далмацији: Саво Бјелановић, Српска странка на приморју

26

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: II. НЕЗАВИСНА СРБИЈА И ЦРНА ГОРА. СРБИ ПОД ВЛАШЋУ АУСТРО–УГАРСКЕ И ТУРСКЕНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА ПОД АУСТРОУГАРСКОМ УПРАВОМБРОЈ ЧАСА 14.

ТИП ЧАСА обрадаОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАРазумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.Ученик ће биће у стању да на карти покаже простор који насељавају Срби, спознаће условљеност променљивости српских граница односима са суседима (Аустро–Угарска, Италија, Бугарска, Турска) и најзначајнијим европским државама и знаће најзначајније догађаје из опште и националне историје.Развијање свести о националној припадности, као и припадности широј заједници – Балкан, Европа, Медитеран, свет.Ученик ће развијати свест о националној припадности, као и позитиван однос према сопственој историји, традицији и култури, поштоваће традицију и културу других народа и биће свестан места српске државе и културе у балканским, медитеранским и европским оквирима.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.5. уме да одреди којем историјском периоду припадају важне године из прошлости1.1.7. именује најважније појаве из националне историје1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легендаСредњи ниво2.1.1. уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском одредницом и историјским периодом2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опште историје

ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА Питамо ученике који је догађај означио избијање Велике источне кризе, а потом која одлика Берлинског конгреса се односи на Босну и Херцеговину.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Објашњавамо ученицима положај Босне и Херцеговине после Берлинског конгреса. Истичемо да је на челу аустроугарске управе крајем 19. и почетком 20. века био

27

Бењамин Калај, који је радио на стварању босанске нације. Објашњавамо ученицима да је Калај ограничавао употребу ћирилице и увоз књига из Србије. Истичемо да су феудални односи опстали и под аустроугарском управом. Појашњавамо ученицима да је кметовско питање решено тако што су сељаци 1910. добили право да откупе земљу. Истичемо економску улогу српског грађанства и најзначајнијих економских центара: Сарајева, Мостара и Бање Луке. Објашњавамо како су у циљу очувања идентитета и традиције основана многа културна, певачка и просветна друштва. Истичемо најзначајније српске интелектуалце: Петра Кочића, Јована Дучића и Алексу Шантића. Питамо ученике зашто је Аустро–Угарска извршила анексију Босне и Херцеговине 1908. и како је анексија доживљена у Србији. Говоримо о доношењу устава 1910. године. Упознајемо ученике с настанком тајне организације Млада Босна, чији је активиста Гаврило Принцип убио аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда на Видовдан 1914. године.ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: Ко је био Бењамин Калај? Какав је био одговор Срба на Калајеву политику? Зашто је Аустро–Угарска анектирала Босну и Херцеговину?


БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА ПОД АУСТРОУГАРСКОМ УПРАВОМ

– Берлински конгрес 1878. године: тридесетогодишња аустроугарска управа, Босна и Херцеговина остала под влашћу Турске– Бењамин Калај – аустроугарски управитељ Босне и Херцеговине, радио на стварању нове, „босанске” нације.– Анексија Босне и Херцеговине 1908. године: аустроугарска власт– Устав 1910. године: Сабор у Сарајеву– Млада Босна, Гаврило Принцип

28

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: II. НЕЗАВИСНА СРБИЈА И ЦРНА ГОРА. СРБИ ПОД ВЛАШЋУ АУСТРО–УГАРСКЕ И ТУРСКЕНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: СРБИ ПОД ВЛАШЋУ АУСТРО–УГАРСКЕБРОЈ ЧАСА 15.

ТИП ЧАСА утврђивањеОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАСтицање основних знања о друштвеној и државној структури савремене епохе. Ученик ће знати основне карактеристике државног уређења Аустро–Угарске и уочити везе и међусобне односе међу најзначајнијим државама света, Европе и Балкана.Разумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.Ученик ће биће у стању да на карти покаже простор који насељавају Срби и уочиће међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне.Развијање свести о националној припадности, као и припадности широј заједници – Балкан, Европа, Медитеран, свет. Ученик ће развијати свест о националној припадности, као и позитиван однос према сопственој историји, традицији и култури, поштоваће традицију и културу других народа и биће свестан места српске државе и културе у балканским, медитеранским и европским оквирима.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.7. именује најважније појаве из националне историје1.1.9. зна на којем простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из националне и опште историје1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легенда1.2.7. зна да исте историјске појаве могу различито да се тумачеСредњи ниво2.1.2. препознаје да постоји повезаност националне, регионалне и светске историје2.1.4. препознаје да постоји повезаност појава из прошлости са појавама из садашњостиНапредни ниво3.1.3. зна специфичне детаље из националне и опште историје3.1.6. уме да закључи зашто је дошло до одређених историјских догађаја и које су последице важних историјских дешавања


29




Разговарамо са ученицима – подсећамо се како су територије насељене Јужним Словенима подељене Аустро–угарском нагодбом између Беча и Пеште.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: Какав је био положај Срба у јужној Угарској после 1867. године? На који начин је спровођена политика мађаризације? Које су најзначајније културне институције Срба у јужној Угарској? Ко је био Светозар Милетић? Какав је био положај Хрватске и Славоније унутар Аустро–Угарске? Када је укинута Војна крајина и како је подељена њена територија? Како се звала странка Срба у Хрватској и који су били њени политички циљеви? Када и како формирана Српске–хрватска коалиција? Какву је улогу имало српско грађанство у привредном животу Хрватске и Славоније? Какав је био положај Срба на простору Далмације? Када је и зашто избио устанак Срба у Боки которској? Какав је био положај Босне и Херцеговине после Берлинског конгреса? Шта је била суштина политике Бењамина Калаја у Босни и Херцеговини? На који начин је Аустро–Угарска покушала да реши сељачко питање? Какав је био положај српског грађанства? Какав је био одговор српског народа на културно–просветну политику Калајевог режима? Колико се променио положај Срба у Босни и Херцеговини после анексије? Када је Босна и Херцеговина добила устав? Шта је Млада Босна?ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Постављамо ученицима на који начин су се Срби борили за очување свог идентитета под аустроугарском влашћу, а њихов задата је да на њега одговоре писмено, у својим свескама.

30

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: II. НЕЗАВИСНА СРБИЈА И ЦРНА ГОРА. СРБИ ПОД ВЛАШЋУ АУСТРО–УГАРСКЕ И ТУРСКЕНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: СРБИ У ТУРСКОМ ЦАРСТВУ 1878–1912.БРОЈ ЧАСА 16.

ТИП ЧАСА обрадаОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАРазумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба. Ученик ће биће у стању да на карти покаже простор који насељавају Срби, спознаће условљеност променљивости српских граница односима са суседима (Аустро–Угарска, Италија, Бугарска, Турска) и најзначајнијим европским државама и знаће најзначајније догађаје из опште и националне историје.Развијање свести о националној припадности, као и припадности широј заједници – Балкан, Европа, Медитеран, свет. Ученик ће развијати свест о националној припадности, као и позитиван однос према сопственој историји, традицији и култури, поштоваће традицију и културу других народа и биће свестан места српске државе и културе у балканским, медитеранским и европским оквирима.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.7. именује најважније појаве из националне историје1.1.8. именује најважније појаве из опште историје1.1.9. зна на којем простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из националне и опште историје1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми сликеСредњи ниво2.1.2. препознаје да постоји повезаност националне, регионалне и светске историје2.1.4. препознаје да постоји повезаност појава из прошлости са појавама из садашњости2.1.5. зна и разуме узроке и последице важних историјских феномена у националној историји2.2.1. уме да закључи о којем догађају, феномену и личности је реч на основу садржаја карактеристичних писаних историјских извора

ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА Разговарамо са ученицима – подсећамо се када су у већини европских земаља укинути феудални односи, а када у Србији.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА

31

Упознајемо ученике с појмом Стара Србија, који се односио на територије средњевековне Србије које нису ушле у састав Кнежевине Србије: Рашка област, Косово, Метохија и северни део данашње Македоније. Објашњавамо да је због слабљења централне власти и терора наоружаних албанских банди положај Срба у Косовском вилајету био најтежи у односу на друге делове Балкана. Упознајемо ученике с формирањем и циљевима Призренске лиге. Истичемо настојања српске владе да дипломатским средствима спречи насиље над својим сународницима. Објашњавамо зашто је било значајно постављање српских митрополита у Призрену и Скопљу. Говоримо о тешком положају српских сељака. Истичемо да је положај српског грађанства био бољи, оно је захваљујући стеченом богатству имало више утицаја на локалне прилике. Објашњавамо значајну улогу православне цркве у образовању, али и у чувању српске националне свести. Истичемо оснивање Богословије у Призрену (1871) и ниже српске гимназије у Приштини (1894). Упознајемо ученике са избијањем и циљевима Младотурске револуције 1908. године, али наглашавамо да је већ наредне године забрањен рад свим националним организацијама. ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања ученицима: Зашто је положај Срба у Отоманском царству био најтежи у односу на живот њихових сународника у осталим деловима Балкана? Шта је Младотурска револуција?


СРБИ У ТУРСКОМ ЦАРСТВУ 1878–1912.

– Стара Србија, масовно исељавање Срба са Косова и Метохије после 1878.– Призренска лига– Српски митрополити у Призрену и Скопљу– Богословија у Призрену 1871.– Гимназија у Приштини1894. – Младотурска револуција 1908.

32

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: II. НЕЗАВИСНА СРБИЈА И ЦРНА ГОРА. СРБИ ПОД ВЛАШЋУ АУСТРО–УГАРСКЕ И ТУРСКЕНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: СРБИ У ТУРСКОМ ЦАРСТВУ 1878–1912.БРОЈ ЧАСА 17.

ТИП ЧАСА утврђивањеОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАРазумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба. Ученик ће биће у стању да на карти покаже простор који насељавају Срби, спознаће условљеност променљивости српских граница односима са суседима (Аустро–Угарска, Италија, Бугарска, Турска) и најзначајнијим европским државама и знаће најзначајније догађаје из опште и националне историје.Развијање свести о националној припадности, као и припадности широј заједници – Балкан, Европа, Медитеран, свет. Ученик ће развијати свест о националној припадности, као и позитиван однос према сопственој историји, традицији и култури, поштоваће традицију и културу других народа и биће свестан места српске државе и културе у балканским, медитеранским и европским оквирима.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.7. именује најважније појаве из националне историје1.1.9. зна на којем простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из националне и опште историје1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легенда1.2.7. зна да исте историјске појаве могу различито да се тумачеСредњи ниво2.1.2. препознаје да постоји повезаност националне, регионалне и светске историје2.1.4. препознаје да постоји повезаност појава из прошлости са појавама из садашњостиНапредни ниво3.1.6. уме да закључи зашто је дошло до одређених историјских догађаја и које су последице важних историјских дешавања

ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА Од ученика тражимо да на карти балканског полуострва покажу области које су на почетку 20. века биле у саставу Османског царства. Подсећамо се на које се области односио назив Стара Србија.

33




ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: Шта је отежавало положај хришћана у Османском царству? Зашто је положај Срба на Косову и Метохији био изузетно тежак? На који начин је српска влада настојала да утиче на положај својих сународника на Косову и Метохији? Ко су били комите? Какву је улогу имала православна црква у животу Срба са Косова и Метохије? Шта је Младотурска револуција? Какве су биле економске прилике Срба у Османском царству? Какве су биле просветне прилике?ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Задајемо ученицима да на основу карте „Косовски вилајет” на страни 43, у својим свескама запишу називе санџака тог вилајета и већих места која су на тој карти приказана.

34

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: II. НЕЗАВИСНА СРБИЈА И ЦРНА ГОРА. СРБИ ПОД ВЛАШЋУ АУСТРО–УГАРСКЕ И ТУРСКЕНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: БАЛКАНСКИ РАТОВИ 1912–1913.БРОЈ ЧАСА 18.

ТИП ЧАСА обрадаОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАРазумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.Ученик ће уочити међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне, биће у стању да на карти покаже простор који насељавају Срби, знаће основне правце ширења српских нововековних држава, уочиће разлоге распада појединих држава, спознаће условљеност променљивости српских граница односима са суседима (Аустро–Угарска, Италија, Бугарска, Турска) и најзначајнијим европским државама и знаће најзначајније догађаје из опште и националне историје.Развијање свести о националној припадности, као и припадности широј заједници – Балкан, Европа, Медитеран, свет.Ученик ће развијати свест о националној припадности, као и позитиван однос према сопственој историји, традицији и култури, поштоваће традицију и културу других народа и биће свестан места српске државе и културе у балканским, медитеранским и европским оквирима.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легендаСредњи ниво2.1.3. препознаје да постоји повезаност регионалне и светске историје2.2.2. уме да закључи о којем историјском феномену је реч на основу карактеристичних сликовних историјских извораНапредни ниво3.1.1. уме да примени знање из историјске хронологије (уме прецизно да одреди којој деценији и веку, историјском периоду припада одређена година, личност и историјски феномен)

ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА Разговарамо са ученицима – подсећамо се шта је то Источно питање и које су велике силе била најдиректније заинтересоване за поседе Турске.

35

ГЛАВНИ ДЕОЧАСА Користећи карту, ученике упознајемо с територијалним претензијама балканских држава. Истичемо да су Србија, Црна Гора, Грчка и Бугарска склопиле Балкански савез с циљем да ослободе своје сународнике турске власти, али и због политичких и економских интереса. Појашњавамо ученицима однос великих сила према стремљењима балканских народа. Упознајемо их са током Првог балканског рата, који је започео крајем октобра 1912. године, и истичемо Кумановску битку, заузумање Скопља, Битоља, Косова и излазак на јадранску обалу, као и бугарску опсаду Једрена и грчко заузимање Солуна. Објашњавамо како се и зашто Аустро–Угарска умешала у рат и њену улогу у стварању Албаније. Упознајемо ученике с последицама Првог балканског рата, говоримо о потпуном поразу Турске, али и о чињеници да је једина трајна тековина Лондонског мира (мај 1913. године), којим је завршен Први балкански рат, било стварање Албаније. Упознајемо ученике са избијањем и током Другог балканског рата. Причамо о томе како је бугарска војска напала српску војску, без објаве рата, на реци Брегалници 29/30. јуна 1913. године. Саопштавамо да су у рат ушле и ставиле се на страну Србије Грчка, Црна Гора, Румунија и Турска. Упознајемо ученике са последицама Другог балканског рата – протеривање турске власти с Балкана и укидање феудалних односа. Наглашавамо да су све балканске државе прошириле своје територије.ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: Који су узроци Првог балканског рата? Који су најзначајнији моменти Првог балканског рата? Зашто се Аустро–Угарска дипломатски умешала у Први балкански рат? Од ученика тражимо да анализирају карте дате у Уџбенику на 51. страни и да кажу које су територије припале балканским државама после завршетка рата.


БАЛКАНСКИ РАТОВИ 1912–1913.– Балкански савез– 1912. Први балкански рат, зараћене стране: Турска – чланице Другог балканског савеза, Кумановска битка– Конференција у Лондону, 1913: стварање Албаније– Јун 1913. – почетак Другог балканског рата, зараћене стране: Бугарска – Србија, Црна Гора, Грчка, Турска и Румунија, Брегалничка битка– Букурешки мир, 1913.– Територијални добици:

Србија: Вардарска Македонија, Косово, део Метохије и Рашка област, Црна Гора: део Метохије и део Рашке области,Грчка: део Тракије, Егејска Македонија и Епир,Турска: повратила Једрене,Румунија: Добруџа,Бугарска: задржала део Тракије и добила Пиринску Македонију.

36

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: II. НЕЗАВИСНА СРБИЈА И ЦРНА ГОРА. СРБИ ПОД ВЛАШЋУ АУСТРО–УГАРСКЕ И ТУРСКЕНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: БАЛКАНСКИ РАТОВИ 1912–1913.БРОЈ ЧАСА 19.

ТИП ЧАСА утврђивањеОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАРазумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.Ученик ће уочити међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне, биће у стању да на карти покаже простор који насељавају Срби, знати основне правце ширења српских нововековних држава, уочиће разлоге распада појединих држава, спознати условљеност променљивости српских граница односима са суседима (Аустро–Угарска, Италија, Бугарска, Турска) и најзначајнијим европским државама и знаће најзначајније догађаје из опште и националне историје.Развијање свести о националној припадности, као и припадности широј заједници – Балкан, Европа, Медитеран, свет.Ученик ће развијати свест о националној припадности, као и позитиван однос према сопственој историји, традицији и култури, поштоваће традицију и културу других народа и биће свестан места српске државе и културе у балканским, медитеранским и европским оквирима.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.7. именује најважније појаве из националне историје1.1.9. зна на којем простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из националне и опште историје1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легенда1.2.7. зна да исте историјске појаве могу различито да се тумачеСредњи ниво2.1.2. препознаје да постоји повезаност националне, регионалне и светске историје2.1.4. препознаје да постоји повезаност појава из прошлости са појавама из садашњостиНапредни ниво3.1.3. зна специфичне детаље из националне и опште историје3.1.6. уме да закључи зашто је дошло до одређених историјских догађаја и које су последице важних историјских дешавања


37




Од ученика тражимо да на карти Балканског полуострва покажу области које су на почетку 20. века биле у саставу Османског царства. Подсећамо се на које се области односио назив Стара Србија.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: Шта је отежавало положај хришћана у Османском царству? Зашто је положај Срба на Косову и Метохији био изузетно тежак? На који начин је српска влада настојала да утиче на положај својих сународника на Косову и Метохији? Шта је Младотурска револуција? Шта је кочило стварање Балканског савеза? На који начин је решен српско–бугарски спор? Какав је био однос великих сила према политици балканских држава? Када је избио Први балкански рат и које су биле најзначајније битке? Када се и на који начин Аустро–Угарска умешала у Први балкански рат? Како је завршен Први балкански рат? Које су биле последице Првог балканског рата? Која су питања остала спорна после Првог балканског рата? Када и како избија Други балкански рат? Које су биле зараћене стране у Другом балканском рату? Када је и како завршен Други балкански рат?ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Питамо ученике које су биле економске, територијалне и демографске последице Балканских ратова.

38

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: II. НЕЗАВИСНА СРБИЈА И ЦРНА ГОРА. СРБИ ПОД ВЛАШЋУ АУСТРО–УГАРСКЕ И ТУРСКЕНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: НЕЗАВИСНЕ СРБИЈА И ЦРНА ГОРА, СРБИ ПОД ВЛАШЋУ АУСТРО–УГАРСКЕ И ТУРСКЕБРОЈ ЧАСА 20.

ТИП ЧАСА систематизацијаОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинованаНАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАСтицање основних знања о друштвеној и државној структури савремене епохе. Ученик ће знати основне карактеристике државног уређења Аустро–Угарске и уочити везе и међусобне односе међу најзначајнијим државама света, Европе и Балкана.Разумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.Ученик ће биће у стању да на карти покаже простор који насељавају Срби и уочиће међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне.Развијање свести о националној припадности, као и припадности широј заједници – Балкан, Европа, Медитеран, свет. Ученик ће развијати свест о националној припадности, као и позитиван однос према сопственој историји, традицији и култури, поштоваће традицију и културу других народа и биће свестан места српске државе и културе у балканским, медитеранским и европским оквирима.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице1.1.7. именује најважније појаве из националне историје1.1.9. зна на којем простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из националне и опште историје1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легендаСредњи ниво2.1.1. уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском одредницом и историјским периодом 2.1.4. препознаје да постоји повезаност појава из прошлости са појавама из садашњости2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опште историје2.2.1. уме да закључи о којем догађају, феномену и личности је реч на основу садржаја карактеристичних писаних историјских извораНапредни ниво

39


3.1.1. уме да примени знање из историјске хронологије (уме прецизно да одреди којој деценији и веку, историјском периоду припада одређена година, личност и историјски феномен)3.1.6. уме да закључи зашто је дошло до одређених историјских догађаја и које су последице важних историјских дешавања

ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСАРазговарамо са ученицима – подсећамо се које су се одлуке Берлинског конгреса односиле на Балканско полуострво.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Питања за ученике: Како је изгледао политички живот Србије после стицања независности? Када је и зашто избила Тимочка буна? Какву је спољну политику водио краљ Милан Обреновић? На који начин је краљ Александар дошао на власт? Колико се разликовала спољна политика краља Александра у односу на ону коју је водио краљ Милан? Које су последице Мајског преврата? Шта је завереничко питање и како је оно решено? Какву је спољну политику водила Краљевина Србија после Мајског преврата? Шта је Царински рат? Како је решена анексиона криза? Какве су биле друштвено–привредне прилике у Србији крајем 19. и почетком 20. века? Које су биле одлике унутрашње политике књаза Николе? Какву је спољну политику водила Црна Гора крајем 19. и почетком 20. века? Како су подељене територије насељене Јужним Словенима после Аустро–угарске нагодбе? Ко је био Светозар Милетић? Са којим су се проблемима суочавали Срби под угарском влашћу? Када је дошло до стварања Српско –хрватске коалиције? Какав је био положај Срба у Далмацији? Какву је политику водио Бењамин Калај у Босни и Херцеговини? Какав је био положај Срба на простору Старе Србије? Када је и зашто избио Први балкански рат? Како је и зашто избио Други балкански рат? Како се променила политичка карта Балкана после балканских ратова? ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Питамо ученике које су велике силе и на који начин утицале на прилике на Балканском полуострву и које су балканске државе биле незадовољне исходом балканских ратова.

40

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: III. ПРВИ СВЕТСКИ РАТ – ВЕЛИКИ РАТНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ИЗБИЈАЊЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА И ПРВЕ РАТНЕ ГОДИНЕБРОЈ ЧАСА 21.

ТИП ЧАСА обрадаОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАРазумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.Ученик ће знати узроке, повод, ток и последице Првог светског рата, уочиће међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне, биће у стању да на карти покаже простор који насељавају Срби, знаће основне правце ширења српских нововековних држава, уочиће разлоге распада појединих држава, спознаће условљеност променљивости српских граница односима са суседима (Аустро–Угарска, Италија, Бугарска, Турска) и најзначајнијим европским државама и знаће најзначајније догађаје из опште и националне историје.Развијање свести о националној припадности, као и припадности широј заједници – Балкан, Европа, Медитеран, свет.Ученик ће развијати свест о националној припадности, као и позитиван однос према сопственој историји, традицији и култури, поштоваће традицију и културу других народа и биће свестан места српске државе и културе у балканским, медитеранским и европским оквирима.Уочавање међузависности појединца, друштва и културе којој припада:Ученик ће знати знамените личности друге половине 19. и с почетка 20. века, схватиће због чега су оне обележиле своју епоху и разумеће њихову улогу у тој историјској епохи.

СТАНДАРДИОсновни ниво1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легенда1.2.5. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми табеле1.2.7. зна да исте историјске појаве могу различито да се тумаче1.2.8. препознаје различита тумачења исте историјске појаве на једноставним примеримаСредњи ниво2.1.3. препознаје да постоји повезаност регионалне и светске историје2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опште историје

41

2.2.2. уме да закључи о којем историјском феномену је реч на основу карактеристичних сликовних историјских извораНапредни ниво3.1.1. уме да примени знање из историјске хронологије (уме прецизно да одреди којој деценији и веку, историјском периоду припада одређена година, личност и историјски феномен)

ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА Питамо ученике која су два војно-политичка савеза постојала у Европи почетком 20. века и које силе су их чиниле.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Упознајемо ученике са супротстављеним интересима великих сила који су били узроци избијања Првог светског рата. Објашњавамо како је Аустро–Угарска искористила Сарајевски атентат као повод за напад на Србију. Излажемо како је аустроугарско–српски сукоб (28. 7. 1914) прерастао у светски рат. Упознајемо ученике са три главна фронта на којима се водио рат: Источни, Западни и Балкански. Тражимо од ученика да анализирају карту на 55. страни Уџбеника и одговоре на следећа питања: Где се простирао Западни фронт и које су се земље на том фронту сукобљавале? Где се простирао Источни фронт и које су се државе сукобљавале на том фронту? Где се простирао Балкански фронт и које су се државе на том фронту сукобљавале? Упознајемо ученике с током ратних операција на Западном фронту и истичемо битку на Марни (септембар 1914). Објашњавамо шта су биле предности, а шта недостаци руске војске и помињемо битке на Церу и Колубари, као најзначајније на Балканском фронту 1914. године. Упознајемо ученике с дипломатским активностима зараћених страна током 1915. године вођени у циљу придобијања нових савезника, па ће Италија Лондонским уговором приступити Антанти, док ће Бугарска прићи Аустро–Угарској и Немачкој. Објашњавамо ученицима како су Немци током 1915. године пробили руску одбрану код Горолица и упознајемо их с током и циљевима Галипољске операције. Упознајемо ученике и с током и последицама битке код Вердена и битке на Соми и великом руском офанзивом током лета 1916. године, коју је предводио генерал Брусилов. Истичемо да је у току те руске офанзиве Румунија ушла у рат на страни Антанте. Кажемо ученицима да су током Првог светског рата први пут примењене неке врсте наоружања и ратне технике – бојни отрови, тенкови, авиони, балини и цепелини, али и подморнице.ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: Који су били узроци Првог светског рата? Шта је био повод за отпочињање непријатељстава? Који су били главни фронтови?


ИЗБИЈАЊЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА И ПРВЕ РАТНЕ ГОДИНЕ

– Први светски рат 1914–1918.– Узроци: жеља за новом поделом света, агресивна политика Аустро–Угарске и тежња Србије да реши национално питање.– Повод: Сарајевски атентат, 28. јуна 1914. године.Зараћене стране:– Антанта: Велика Британија, Француска, Русија– Србија, Црна Гора, Белгија и Јапан (1914), Италија (1915), Румунија и Португалија (1916), САД и Грчка (1917)– Централне силе: Аустро–Угарска, Немачка–Турска(1914) и Бугарска (1915)

42

Фронтови: – Западни: Северно море–швајцарска граница,– Источни: Балтичко море–Румунија,– Балкански: дуж Саве, Дрине и Дунава,– Солунски фронт,– Италијанско ратиште.

– Западни фронт, битка на Марни (1914) и на Соми 1916)– Источни фронт, офанзива генерала Брусилова (1916)– Рововски рат, тенкови, бојни отрови, авиони, подморнице

43

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: III. ПРВИ СВЕТСКИ РАТ – ВЕЛИКИ РАТНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ИЗА ФРОНТОВА ВЕЛИКОГ РАТАБРОЈ ЧАСА 22.

ТИП ЧАСА обрадаОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАРазумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.Ученик ће знати узроке, повод, ток и последице Првог светског рата, уочити међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне, биће у стању да на карти покаже простор који насељавају Срби, знаће основне правце ширења српских нововековних држава, уочиће разлоге распада појединих држава, спознаће условљеност променљивости српских граница односима са суседима (Аустро–Угарска, Италија, Бугарска, Турска) и најзначајнијим европским државама и знаће најзначајније догађаје из опште и националне историје.Развијање свести о националној припадности, као и припадности широј заједници – Балкан, Европа, Медитеран, свет.Ученик ће развијати свест о националној припадности, као и позитиван однос према сопственој историји, традицији и култури, поштоваће традицију и културу других народа и биће свестан места српске државе и културе у балканским, медитеранским и европским оквирима.Уочавање међузависности појединца, друштва и културе којој припада:Ученик ће знати знамените личности друге половине 19. и с почетка 20. века, схватиће због чега су оне обележиле своју епоху и разумеће њихову улогу у тој историјској епохи.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легенда1.2.5. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми табеле1.2.7. зна да исте историјске појаве могу различито да се тумаче1.2.8. препознаје различита тумачења исте историјске појаве на једноставним примеримаСредњи ниво2.1.3. препознаје да постоји повезаност регионалне и светске историје2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опште историје

44

2.2.2. уме да закључи о којем историјском феномену је реч на основу карактеристичних сликовних историјских извораНапредни ниво3.1.1. уме да примени знање из историјске хронологије (уме прецизно да одреди којој деценији и веку, историјском периоду припада одређена година, личност и историјски феномен)

ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА Разговарамо са ученицима – подсећамо се настанка националних држава у Европи.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Објашњавамо ученицима да је јавност у свим земљама које су припадале једној од зараћених страна са одушевљењем дочекала рат, верујући у брзу победу своје стране. Истичемо да су још од краја 19. века знатна новчана средства издвајана за наоружање, а да је избијање рата још додатно ојачало улогу војске у друштву. Указујемо на то да је продужетак рата довео до стишавања ратне еуфорије, које је на крају прешло у безвољност и незадовољство. Објашњавамо ученицима шта је Зелени кадар и зашто је дезертерство било најизраженије у Аустро–Угарској. Упознајемо ученике са одликама ратне привреде, која је у потпуности била подређена потребама фронта и зашто је дошло до масовнијег запошљавања жена, али и старије деце. Објашњавамо зашто је долазило до несташице хране, нарочито међу чланицама савеза Централних сила. Објашњавамо ученицима да је и наука била подређена ратним приликама и да су замрли сви међународни контакти, као и да се књижевност и уметност развијала под утицајем ратних страхота. Истичемо да је у Швајцарској настао нови књижевни правац – дадаизам, док је у сликарству експресионизам потиснуо импресионизам.ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Питамо ученике које су економске недаће погодиле цивилно становништво зараћених страна и како се рат одразио на развој уметности, културе и науке.


ИЗА ФРОНТОВА ВЕЛИКОГ РАТА

– Мобилизација, милиони војника испраћани у рат– Ратна привреда: ангажовање жена и деце– Тежак живот цивила у ратном окружењу– Наука у служби рата– Књижевност и уметност у доба рата

45

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: III. ПРВИ СВЕТСКИ РАТ – ВЕЛИКИ РАТНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ИЗБИЈАЊЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТАБРОЈ ЧАСА 23.

ТИП ЧАСА утврђивањеОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинованаНАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАРазумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.Ученик ће знати узроке, повод, ток и последице Првог светског рата, уочиће међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне, биће у стању да на карти покаже простор који насељавају Срби, знаће основне правце ширења српских нововековних држава, уочиће разлоге распада појединих држава, спознати условљеност променљивости српских граница односима са суседима (Аустро–Угарска, Италија, Бугарска, Турска) и најзначајнијим европским државама и знаће најзначајније догађаје из опште и националне историје.Развијање свести о националној припадности, као и припадности широј заједници – Балкан, Европа, Медитеран, свет.Ученик ће развијати свест о националној припадности, као и позитиван однос према сопственој историји, традицији и култури, поштоваће традицију и културу других народа и биће свестан места српске државе и културе у балканским, медитеранским и европским оквирима.Уочавање међузависности појединца, друштва и културе којој припада:Ученик ће знати знамените личности друге половине 19. и с почетка 20. века, схватиће због чега су оне обележиле своју епоху и разумеће њихову улогу у тој историјској епохи.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легенда1.2.5. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми табеле1.2.7. зна да исте историјске појаве могу различито да се тумаче1.2.8. препознаје различита тумачења исте историјске појаве на једноставним примеримаСредњи ниво2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опште историјеНапредни ниво3.1.3. зна специфичне детаље из националне и опште историје

46


ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: Која два војно–политичка савеза су постојала у Европи почетком 20. века и које су га силе чиниле? Зашто је Аустро–Угарска била стратешки заинтересована за подручје Балканског полуострва?ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: Који су узроци избијања Првог светског рата? Шта је био повод за избијање Првог светског рата? Зашто је Србија одбила аустроугарски ултиматум? Како је аустроугарско–српски сукоб прерастао у светски рат? Који су били главни фронтови током 1914. године? Које су карактеристике ратовања на Западном фронту? Које су карактеристике ратовања на Источном фронту? Које су најзначајније битке на Балканском фронту током 1914. године? Који су догађаји обележили 1915. годину? Шта је Дарданелска операција? Када је и како настао Солунски фронт? Због чега је Румунија ушла у рат на страни Антанте и када?ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Заједно са ученицима анализирамо карту „Европе у време Првог светског рата”. Питамо их које су подручја била поприште интензивних ратних операција и које државе нису биле захваћене ратом.

47

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: III. ПРВИ СВЕТСКИ РАТ – ВЕЛИКИ РАТНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: РЕВОЛУЦИЈА У РУСИЈИ И УЛАЗАК САД У РАТ – ПРЕКРЕТНИЦЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТАБРОЈ ЧАСА 24.

ТИП ЧАСА обрадаОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАСтицање основних знања о друштвеној и државној структури савремене епохе.Ученик ће знати основне карактеристике државног и друштвеног уређења Русије крајем 19. и почетком 20. века.Разумевање привредних карактеристика савремене епохе..Ученик ће знати основне одлике привреде у другој половини 19. века и на почетку 20. века и уочити утицај ратова на привредни развој.Уочавање међузависности појединца, друштва и културе којој припада:Ученик ће знати знамените личности друге половине 19. и с почетка 20. века, схватиће због чега су оне обележиле своју епоху и разумеће њихову улогу у тој историјској епохи.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легендаСредњи ниво2.1.3. препознаје да постоји повезаност регионалне и светске историје2.2.2. уме да закључи о којем историјском феномену је реч на основу карактеристичних сликовних историјских извораНапредни ниво3.1.1. уме да примени знање из историјске хронологије (уме прецизно да одреди којој деценији и веку, историјском периоду припада одређена година, личност и историјски феномен)3.1.3. зна специфичне детаље из националне и опште историје3.1.6. уме да закључи зашто је дошло до одређених историјских догађаја и које су последице важних историјских дешавања

ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА Разговарамо са ученицима – подсећамо се који су били главни узроци Првог светског рата, ко су биле зараћене стране, који су били главни фронтови и најзначајнији

48


моменту прве две године рата. Подсећамо се и друштвених и економских прилика у Русији крајем 19. и почетком 20. века.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Објашњавамо ученицима да је избијање рата продубило друштвено–економску кризу у Русији и да су несташице и глад биле све чешће. Упознајемо ученике с последицама тзв. Фебруарске револуције – збацивање царизма и формирање Привремене владе, с Александром Керенским на челу. Објашњавамо како бољшевици (припадници Руске комунистичке партије) формирају своје совјете, који су практично били паралелна влада. Истичемо да је тај период карактеристичан по том двовлашћу. Упознајемо ученике с кратком биографијом вође бољшевика – Владимиром Иљичем Лењином. Објашњавамо им како је Привремена влада наоружала бољшевике и како је избила Октобарска револуција. Појашњавамо ученицима да је она била комунистичког карактера и упознајемо их с догађајима који ће довести до крвавог грађанског рата између Црвене и беле армије. Истичемо да је коначну победу 1920. године однела бољшевичка војска. Објашњавамо како је дошло до потписивања Брест–литовског мира, у марту 1918. године, као и његове последице. Говоримо о околностима под којима су САД ушле у рат 1917. године и објашњавамо како су Американци стекли огромну економску корист од рата. Упознајемо ученике с почетком француско–британско–америчке офанзиве на Западном фронту, у лето 1918. године, али истичемо да је коначан удар Централним силама нанет после пробоја Солунског фронта у јесен 1918, када су најпре капитулирале Бугарска (29. септембра), потом Турска (30. септембра), па Аустро–Угарска (3. новембра) и на крају Немачка (11. новембра 1918. године), чија ће капитулација означити крај Првог светског рата.ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Питамо ученике зашто је Русија изашла из рата, зашто су САД ушле у рат и какве је то последице имало на даљи ток рата.


РЕВОЛУЦИЈА У РУСИЈИ И УЛАЗАК САД У РАТ – ПРЕКРЕТНИЦЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

– Незадовољство и исцрпљеност: штрајкови и немири– Фебруар 1917: немири и побуна у Петрограду прерастају у грађанску револуцију, цар абдицира.– Октобар 1917: Октобарска револуција – комунистички карактер, Совјет народних комесара – влада– Грађански рат 1918–1920.– Брестлитовски мир, март 1918. – Русија се одрекла западних делова у корист Немачке.– Улазак САД и Грчке у рат 1917.– 1918:

– септембар: почетак савезничке офанзиве– 29. 9: капитулација Бугарске– 30. 9: капитулација Турске– 3. 11: капитулација Аустро–Угарске– 11. 11: капитулација Немачке–крај Првог светског рата

49

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: III. ПРВИ СВЕТСКИ РАТ – ВЕЛИКИ РАТНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ПРВИ СВЕТСКИ РАТ – ВЕЛИКИ РАТБРОЈ ЧАСА 25.

ТИП ЧАСА утврђивањеОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАРазумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.Ученик ће знати узроке, повод, ток и последице Првог светског рата, уочити међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне, биће у стању да на карти покаже простор који насељавају Срби, знаће основне правце ширења српских нововековних држава, уочиће разлоге распада појединих држава, спознаће условљеност променљивости српских граница односима са суседима (Аустро–Угарска, Италија, Бугарска, Турска) и најзначајнијим европским државама и знаће најзначајније догађаје из опште и националне историје.Развијање свести о националној припадности, као и припадности широј заједници – Балкан, Европа, Медитеран, свет.Ученик ће развијати свест о националној припадности, као и позитиван однос према сопственој историји, традицији и култури, поштоваће традицију и културу других народа и биће свестан места српске државе и културе у балканским, медитеранским и европским оквирима.Уочавање међузависности појединца, друштва и културе којој припада:Ученик ће знати знамените личности друге половине 19. и с почетка 20. века, схватиће због чега су оне обележиле своју епоху и разумеће њихову улогу у тој историјској епохи.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легенда1.2.5. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми табеле1.2.7. зна да исте историјске појаве могу различито да се тумаче1.2.8. препознаје различита тумачења исте историјске појаве на једноставним примеримаСредњи ниво2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опште историје Напредни ниво3.1.3. зна специфичне детаље из националне и опште историје

50



ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА Разговарамо са ученицима – подсећамо се узрока и повода за избијање Првог светског рата.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: Који су били главни фронтови током 1914. године? Које су карактеристике ратовања на Источном фронту? Када је и зашто Русија изашла из рата? Када и како долази до Фебруарске револуције? Ко је после тих догађаја преузео власт у Русији? Како се према тим догађајима односио цар Николај II? Ко су бољшевици? Ко је био Владимир Иљич Лењин? Зашто се раздобље од марта до октобра 1917. године назива „период двовлашћа”? Када је и како избила Октобарска револуција? Шта је Совјет народних комесара? Када је избио грађански рат? Када је склопљен Брестлитовски мир и које су његове последице? Каква је била судбина царске породице Романов? Каква је била позиција САД током првих година рата? Зашто су и када САД ушле у рат? Када је дошло до коначне офанзиве која ће одлучити исход Првог светског рата? Који се догађај узима за крај Првог светског рата? Како су Први светски рат доживели народи зараћених држава? ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Питамо ученике које су биле последице Првог светског рата. На табли цртамо четири колоне (политичке, друштвене, привредне и културне последице) и исписујемо одговоре ученика.

51

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: IV. СРБИЈА И ЦРНА ГОРА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: СРБИЈА И ЦРНА ГОРА 1914 – ПРВЕ РАТНЕ ПОБЕДЕБРОЈ ЧАСА 26.

ТИП ЧАСА обрадаОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАРазумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.Ученик ће уочити међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне, биће у стању да на карти покаже простор који насељавају Срби, знаће основне правце ширења српских нововековних држава, уочиће разлоге распада појединих држава, спознаће условљеност променљивости српских граница односима са суседима (Аустро–Угарска, Италија, Бугарска, Турска) и најзначајнијим европским државама и знаће најзначајније догађаје из опште и националне историје.Развијање свести о националној припадности, као и припадности широј заједници – Балкан, Европа, Медитеран, свет.Ученик ће развијати свест о националној припадности, као и позитиван однос према сопственој историји, традицији и култури, поштоваће традицију и културу других народа и биће свестан места српске државе и културе у балканским, медитеранским и европским оквирима.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.5. уме да одреди којем историјском периоду припадају важне године из прошлости 1.1.7. именује најважније појаве из националне историје1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легендаСредњи ниво2.1.1. уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском одредницом и историјским периодом 2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опште историје

ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСАРазговарамо са ученицима – подсећамо се узрока Првог светског рата и непосредног повода за његово избијање.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Објашњавамо ученицима суштину српског одговора на аустроугарски ултиматум и настојања Србије да избегне рат. Излажемо како су у Србији текле припреме за одбрану, кажемо ученицима да су државне институције премештене у Ниш, и

52


упознајемо ученике са командном структуром српске војске, чији је врховни командант био регент Александар Карађорђевић, а начелник генералштаба војвода Радомир Путник. Саопштавамо ученицима да је командант аустроугарске балканске војске био Оскар Поћорек, који је у августу 1914. године напао српску војску из правца Дрине и да је Церска битка била прва већа битка и прва савезничка победа у Првом светском рату. Истичемо улогу Степе Степановића и његовог „марша на Дрину”. Упознајемо ученике са злочинима над цивилима у привремено окупираним крајевима. Објашњавамо како долази до нове непријатељске офанзиве у септембру 1914. године, говоримо о биткама на Гучеву и Мачковом камену, о окупацији Београда и улози Живојина Мишића у српској противофанзиви, која је довела до протеривања непријатељских војника са српске територије (Колубарска битка). Саопштавамо да је Црна Гора 6. 8. објавила рат Аустро–Угарској и да је на челу штаба био Божидар Јанковић, генерал из Србије. ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: У ком правцу је био усмерен продор Аустро–Угарске почетком 20. века? Које су велике битке вођене у Србији 1914. године? У чему се огледало савезништво Србије и Црне Горе на почетку Првог светског рата?


СРБИЈА И ЦРНА ГОРА 1914. – ПРВЕ РАТНЕ ПОБЕДЕ

– Сарајевски атентат – 28. јуна 1914.– Аустроугарски ултиматум Србији, објава рата 28. јула 1914.– Регент Александар Карађорђевић – врховни командант српске војске, војвода Радомир Путник – начелник генералштаба– Оскар Поћорек – главнокомандујући аустроугарске балканске војске– Церска битка: август 1914, Степа Степановић, победа и српска контраофанзива– Терор у Срему и источној Босни, Арчибалд Рајс– Гучево и Мачков камен: септембар 1914. – Колубарска битка: децембар 1914, Живојин Мишић– Црна Гора објављује рат Аустро-Угарској 6. августа 1914.– Сердар Јанко Вукотић, генерал Божидар Јанковић

53

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: IV. СРБИЈА И ЦРНА ГОРА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: СРБИЈА И ЦРНА ГОРА 1914.БРОЈ ЧАСА 27.

ТИП ЧАСА утврђивањеОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАРазумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.Ученик ће уочити међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне, биће у стању да на карти покаже простор који насељавају Срби, знати основне правце ширења српских нововековних држава, уочиће разлоге распада појединих држава, спознаће условљеност променљивости српских граница односима са суседима (Аустро–Угарска, Италија, Бугарска, Турска) и најзначајнијим европским државама и знаће најзначајније догађаје из опште и националне историје.Развијање свести о националној припадности, као и припадности широј заједници – Балкан, Европа, Медитеран, свет.Ученик ће развијати свест о националној припадности, као и позитиван однос према сопственој историји, традицији и култури, поштоваће традицију и културу других народа и биће свестан места српске државе и културе у балканским, медитеранским и европским оквирима.

СТАНДАРДИОсновни ниво1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице 1.1.7. именује најважније појаве из националне историје1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости 1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легендаСредњи ниво2.1.1. уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском одредницом и историјским периодом2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опште историје 2.2.1. уме да закључи о којем догађају, феномену и личности је реч на основу садржаја карактеристичних писаних историјских извораНапредни ниво3.1.1. уме да примени знање из историјске хронологије (уме прецизно да одреди којој деценији и веку, историјском периоду припада одређена година, личност и историјски феномен) 3.1.6. уме да закључи зашто је дошло до одређених историјских догађаја и које су последице важних историјских дешавања

ТОК ЧАСА

54





УВОДНИ ДЕО ЧАСА Питамо ученике шта су били узроци за избијање Првог светског рата и шта је био непосредни повод за избијање тог рата.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: Зашто Србија није прихватила ултиматум Аустро–Угарске? Како је изгледала командна структура српске војске? Када је дошло до прве аустроугарске офанзиве? Које су биле најзначајније битке у оквиру прве непријатељске офанзиве? Када је и како дошло до Колубарске битке? Који се српски војсковођа истакао у Колубарској бици? У чему се огледало савезништво Србије и Црне Горе на почетку Првог светског рата? ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Тражимо од ученика да прочитају биографије Степе Степановића и Живојина Мишића и да их у кратким цртама напишу у свескама. Задајемо им домаћи задатак: да помоћу података из енциклопедија напишу кратку биографију војводе Радомира Путника.

55

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: IV. СРБИЈА И ЦРНА ГОРА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: АЛБАНСКА ГОЛГОТА И ОКУПАЦИЈА СРБИЈЕ, СОЛУНСКИ ФРОНТБРОЈ ЧАСА 28.

ТИП ЧАСА обрадаОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАРазумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.Ученик ће уочити међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне, биће у стању да на карти покаже простор који насељавају Срби, знати основне правце ширења српских нововековних држава, уочиће разлоге распада појединих држава, спознаће условљеност променљивости српских граница односима са суседима (Аустро–Угарска, Италија, Бугарска, Турска) и најзначајнијим европским државама и знаће најзначајније догађаје из опште и националне историје.Развијање свести о националној припадности, као и припадности широј заједници – Балкан, Европа, Медитеран, свет.Ученик ће развијати свест о националној припадности, као и позитиван однос према сопственој историји, традицији и култури, поштоваће традицију и културу других народа и биће свестан места српске државе и културе у балканским, медитеранским и европским оквирима.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.5. уме да одреди којем историјском периоду припадају важне године из прошлости1.1.7. именује најважније појаве из националне историје1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легендаСредњи ниво2.1.1. уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском одредницом и историјским периодом2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опште историје

ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА Разговарамо са ученицима – подсећамо се ратне хронологије током 1914. године на Балканском фронту.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА

56

Причамо ученицима да је почетком 1915. године Србију задесила велика епидемија пегавог тифуса, од које је умрло око 100 000 људи. Саопштавамо да је немачки фелдмаршал Аугуст фон Макензен преузео команду на Балканском фронту. Упознајемо ученике са правцима велике непријатељске офанзиве (јесен 1915. године) и повлачењем српске војске Вардарском долином ка савезницима на Солунском фронту. Појашњавамо како је бугарско заузимање Скопља одсекло одступницу према Солуну и да је војска била приморана на повлачење преко Албаније. Истичемо да је српску војску од опкољавања спасла црногорска војска – Мојковачком битком (јануар 1916. године) успорила је аустроугарско напредовање. Упознајемо ученике с последицама албанске голготе и опоравком српске војске на Крфу. Саопштавамо да је због болести војводе Путника на чело генералштаба постављен Петар Бојовић и причамо ученицима о првој српској офанзиви на Солунском фронту, о заузимању Кајмакчалана и ослобађању Битоља у јесен 1916. године. Објашњавамо како је подељена окупирана Србија, да су предузимане мере чији је циљ био мењање националног идентитета. Говоримо о узроку и последицама Топличког устанка. Излажемо како је дошло до велике офанзиве средином септембра 1918. године на Солунском фронту и који су били правци продирања. Објашњавамо последице рата за Србију и српски народ.ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: Када и као долази до повлачења преко Албаније? Какво је било стање у окупираној Србији? Када је започела коначна офанзива на Солунском фронту, која ће одлучити исход Првог светског рата?


АЛБАНСКА ГОЛГОТА И ОКУПАЦИЈА СРБИЈЕ, СОЛУНСКИ ФРОНТ

– Епидемија тифуса у Србији– Аугуст фон Макензен – главнокомандујући немачке и аустроугарске војске

октобар 1915: почетак непријатељске офанзивеповлачење српске војске Вардарском долиномулазак Бугарске у рат: албанска голгота

– Мојковчка битка: јануар 1916, капитулација Црне Горе– Долазак српске војске у Албанију и пребацивање на Крф – почетком 1916.– Српска војска на Солунском фронту: 1916:битка за Кајмакчалан – освајање Битоља– Аустроугарска и бугарска окупациона зона, тежак живот у окупираној Србији, 1917 – Топлички устанак

57

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: IV. СРБИЈА И ЦРНА ГОРА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: АЛБАНСКА ГОЛГОТА И ОКУПАЦИЈА СРБИЈЕ, СОЛУНСКИ ФРОНТБРОЈ ЧАСА 29.

ТИП ЧАСА утврђивањеОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАРазумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.Ученик ће уочити међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне, биће у стању да на карти покаже простор који насељавају Срби, знати основне правце ширења српских нововековних држава, уочиће разлоге распада појединих држава, спознаће условљеност променљивости српских граница односима са суседима (Аустро–Угарска, Италија, Бугарска, Турска) и најзначајнијим европским државама и знаће најзначајније догађаје из опште и националне историје.Развијање свести о националној припадности, као и припадности широј заједници – Балкан, Европа, Медитеран, свет.Ученик ће развијати свест о националној припадности, као и позитиван однос према сопственој историји, традицији и култури, поштоваће традицију и културу других народа и биће свестан места српске државе и културе у балканским, медитеранским и европским оквирима.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.5. уме да одреди којем историјском периоду припадају важне године из прошлости 1.1.7. именује најважније појаве из националне историје1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике 1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легендаСредњи ниво2.1.1. уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском одредницом и историјским периодом 2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опште историје

ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: Шта су били узроци за избијање Првог светског рата? Шта је био непосредни повод за избијање Првог светског рата? Који су главни ратни догађаји у Србији 1914. и 1915. године? Читамо текст „Херојска одбрана Београда 1915. године” 73. страни Уџбеника.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА

58


Постављамо питања: У чему се огледало савезништво Србије и Црне Горе на почетку Првог светског рата? Које су недаће задесиле цивилно становништво током прве године рата? Када је и зашто дошло до српског повлачења преко Албаније? Када је и зашто капитулирала Црна Гора? Када је започела прва офанзива српске војске на Солунском фронту? Какав је био положај становништва у окупираној Србији? ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСАУченике поделимо у парове и задамо им да погледају карту на 73. страни Уџбеника. Затим у свескама треба да запишу правце повлачења српске војске 1915. године уписујући називе већих места кроз која је војска прошла.

59

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: IV. СРБИЈА И ЦРНА ГОРА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ПОБЕДА У РАТУ И СТВАРАЊЕ ПРВЕ ЈУГОСЛАВИЈЕБРОЈ ЧАСА 30.

ТИП ЧАСА обрадаОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАРазумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.Ученик ће уочити међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне, биће у стању да на карти покаже простор који насељавају Срби, знаће основне правце ширења српских нововековних држава, спознаће условљеност променљивости српских граница односима са суседима (Аустро–Угарска, Италија, Бугарска, Турска) и најзначајнијим европским државама и знаће најзначајније догађаје из опште и националне историје.Развијање свести о националној припадности, као и припадности широј заједници – Балкан, Европа, Медитеран, свет.Ученик ће развијати свест о националној припадности, као и позитиван однос према сопственој историји, традицији и култури, поштоваће традицију и културу других народа и биће свестан места српске државе и културе у балканским, медитеранским и европским оквирима.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице 1.1.7. именује најважније појаве из националне историје1.1.8. именује најважније појаве из опште историје1.1.9. зна на којем простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из националне и опште историје1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости 1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легендаСредњи ниво2.1.2. препознаје да постоји повезаност националне, регионалне и светске историје2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опште историје 2.2.1. уме да закључи о којем догађају, феномену и личности је реч на основу садржаја карактеристичних писаних историјских извораНапредни ниво

60

3.1.1. уме да примени знање из историјске хронологије (уме прецизно да одреди којој деценији и веку, историјском периоду припада одређена година, личност и историјски феномен)

ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА Разговарамо са ученицима – подсећамо се под чијом су се влашћу налазили Јужни Словени почетком 20. века.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Упознајемо ученике с догађајима који су се збили у лето 1918. године и с пробојем Солунског фронта. Затим говоримо о капитулацији Бугарске, Турске, Аустро–Угарске и Немачке. Посебну пажњу посвећујемо последицама рата у Србији – огроман број жртава и демографска катастрофа српског народа. Затим ученике упознајемо с настанком југословенске идеје и позицијом Србије као Пијемонта Јужних Словена. Објашњавамо који су ратни циљеви изнети у Нишкој декларацији. Говоримо о томе како је формиран Југословенски одбор и који су били његови циљеви. Објашњавамо суштину Крфске декларације, која је усвојена 20. јуна 1917. године. Излажемо о догађајима после пробоја Солунског фронта, о формирању Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба и доласку српске војске на подручје некадашње Аустро–Угарске. Објашњавамо да поједина подручја (Банат, Бачка, Срем, Барања, Босна и Херцеговина, Црна Гора) проглашавају директно присаједињење Србији. Истичемо да је Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца формирано 1. децембра 1918. године.ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: Који су ратни циљеви формулисани Нишком декларацијом? Шта је дефинисано Крфском декларацијом? Када је формирано Краљевство СХС?


ПОБЕДА У РАТУ И СТВАРАЊЕ ПРВЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

– Септембар 1918: почетак офанзиве на Солунском фронту– Ослобођење Београда: новембар 1918.– Југословенска идеја, Србија – Пијемонт српства– Нишка декларација: децембар 1914, ослобођење и уједињење Срба, Хрвата и Словенаца– Југословенски одбор, 1915.– Крфска декларација: јул 1917.– Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба– Присаједињење Барање, Бачке и Баната Србији – новембар 1918– Велика народна скупштина српског народа у Црној Гори – уједињење са Србијом– Регент Александар Карађорђевић 1. 12. 1918. проглашава стварање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца.

61

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: IV. СРБИЈА И ЦРНА ГОРА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ПОБЕДА У РАТУ И СТВАРАЊЕ ПРВЕ ЈУГОСЛАВИЈЕБРОЈ ЧАСА 31.

ТИП ЧАСА утврђивањеОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАРазумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.Ученик ће уочити међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне, биће у стању да на карти покаже простор који насељавају Срби, знаће основне правце ширења српских нововековних држава, спознаће условљеност променљивости српских граница односима са суседима (Аустро–Угарска, Италија, Бугарска, Турска) и најзначајнијим европским државама и знаће најзначајније догађаје из опште и националне историје.Развијање свести о националној припадности, као и припадности широј заједници – Балкан, Европа, Медитеран, свет.Ученик ће развијати свест о националној припадности, као и позитиван однос према сопственој историји, традицији и култури, поштоваће традицију и културу других народа и биће свестан места српске државе и културе у балканским, медитеранским и европским оквирима.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице 1.1.7. именује најважније појаве из националне историје1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легенда1.2.5. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми табелеСредњи ниво2.1.2. препознаје да постоји повезаност националне, регионалне и светске историје2.2.1. уме да закључи о којем догађају, феномену и личности је реч на основу садржаја карактеристичних писаних историјских извораНапредни ниво3.1.1. уме да примени знање из историјске хронологије (уме прецизно да одреди којој деценији и веку, историјском периоду припада одређена година, личност и историјски феномен)3.1.3. зна специфичне детаље из националне и опште историје3.1.6. уме да закључи зашто је дошло до одређених историјских догађаја и које су последице важних историјских дешавања

ТОК ЧАСА

62

УВОДНИ ДЕО ЧАСА Разговарамо са ученицима – подсећамо се напада на Србију, тока и последица окупације по српски народ. ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Тражимо од ученика да посматрају карту на страни 77. и да кажу када је и како почео пробој Солунског фронта. Питамо их какве су биле последицаме Првог светског рата по српски народ. Да ли су велике жртве биле оправдане? Постављамо следећа питања: Под чијом су се све влашћу налазиле територије насељене Јужним Словенима? Зашто се Србија називала Пијемонтом Јужних Словена? Који су ратни циљеви формулисани Нишком декларацијом? Шта је Југословенски одбор? Ка чему је била усмерена дипломатска борба српске владе током Првог светског рата? Шта је дефинисано Крфском декларацијом? Шта је Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба? Које су територије донеле одлуке о директном присаједињењу Србији? Када је и како настало Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца?ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСАНа наш захтев ученици прочитају текст „Добровољци у српској војсци”, на 77. страни Уџбеника, а затим у својим свескама пишу најбитније податке из тог текста. Док један чита, остали допуњују или исправљају.

63

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: IV. СРБИЈА И ЦРНА ГОРА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ПРВИ СВЕТСКИ РАТБРОЈ ЧАСА 32.

ТИП ЧАСА систематизацијаОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинованаНАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАРазумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.Ученик ће знати узроке, повод, ток и последице Првог светског рата, уочиће међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне, биће у стању да на карти покаже простор који насељавају Срби, знаће основне правце ширења српских нововековних држава, уочиће разлоге распада појединих држава, спознати условљеност променљивости српских граница односима са суседима (Аустро–Угарска, Италија, Бугарска, Турска) и најзначајнијим европским државама и знаће најзначајније догађаје из опште и националне историје.Развијање свести о националној припадности, као и припадности широј заједници – Балкан, Европа, Медитеран, свет.Ученик ће развијати свест о националној припадности, као и позитиван однос према сопственој историји, традицији и култури, поштоваће традицију и културу других народа и биће свестан места српске државе и културе у балканским, медитеранским и европским оквирима.Уочавање међузависности појединца, друштва и културе којој припада:Ученик ће знати знамените личности друге половине 19. и с почетка 20. века, схватиће због чега су оне обележиле своју епоху и разумеће њихову улогу у тој историјској епохи.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице 1.1.7. именује најважније појаве из националне историје1.1.9. зна на којем простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из националне и опште историје1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости 1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легендаСредњи ниво2.2.1. уме да закључи о којем догађају, феномену и личности је реч на основу садржаја карактеристичних писаних историјских извораНапредни ниво3.1.1. уме да примени знање из историјске хронологије (уме прецизно да одреди којој деценији и веку, историјском периоду припада одређена година, личност и историјски феномен) 3.1.3. зна специфичне детаље из националне и опште историје

64


ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА Разговарамо са ученицима – подсећамо се како је српско–аустроугарски сукоб прерастао у светски рат, који су били главни фронтови и када је и како завршен Први светски рат.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Цртамо табелу на табли, па делимо ученике у четири групе. Прва група у табелу уписује битке вођене на Западном фронту, друга група битке вођене на Источном фронту, трећа на Балканском фронту и четврта на Солунском фронту.

Фронтови 1914. 1915. 1916. 1917. 1918.ЗАПАДНИ

ФРОНТИСТОЧНИ

ФРОНТБАЛКАНСКИ

ФРОНТСОЛУНСКИ

ФРОНТЗАВРШНИ ДЕО ЧАСАПредставници група уписују своје одговоре у табелу на табли. Остали коментаришу, допуњују и исправљају нетачне одговоре.

65

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: V. СВЕТ И ЕВРОПА ИЗМЕЂУ ПРВОГ И ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТАНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: СВЕТ И ЕВРОПА ПОСЛЕ ВЕЛИКОГ РАТА – НОВЕ ДРЖАВЕ, НОВЕ ГРАНИЦЕБРОЈ ЧАСА 33.

ТИП ЧАСА обрадаОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАУпознавање са временским и просторним оквирима савремене епохе.Ученик ће знати временске оквире савремене епохе и знаће да на историјској карти Европе и света покаже државе и народе који су обележили прву половину 20. века.Разумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.Ученик ће уочити међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне, као и разлоге распада појединих држава.Разумевање представа о свету и начину живота људи, динамичности промена и њихове условљености политичким, друштвеним и културним приликама:Ученик ће познавати основне одлике свакодневног живота људи у другој половини 19. и у првој половини 20. века, уочиће условљеност свакодневног живота политичким, културним, привредним, идеолошким и верским утицајима и увиђаће разлике у свакодневном животу људи из различитих друштвених група.Разумевање привредних карактеристика савремене епохе.Ученик ће уочити утицај ратова на привредни развој и разумети утицај привреде на политички, друштвени и културни развој.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легендаСредњи ниво2.1.3. препознаје да постоји повезаност регионалне и светске историје2.2.2. уме да закључи о којем историјском феномену је реч на основу карактеристичних сликовних историјских извораНапредни ниво3.1.1. уме да примени знање из историјске хронологије (уме прецизно да одреди којој деценији и веку, историјском периоду припада одређена година, личност и историјски феномен)


66

Тражимо од ученика да анализирају карту Европе пре Првог светског рата и карту Европе после тог рата, па да кажу које су државе претрпеле територијалне губитке и које нове државе су настале у Европи после Првог светског рата?ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Саопштавамо ученицима да је мировна конференција започела у Версају код Париза и да су главну реч водили представници победничких држава: САД, Велике Британије, Француске и Италије. Објашњавамо да су споразуми закључени у дворцима поред Париза, са сваком земљом појединачно: Немачка – Версај, Аустрија – Сен Жермен, Мађарска – Тријанон, Бугарска – Неј и Турска – Севр. На карти показујемо које је територије изгубила Немачка и објашњавамо да је та земља морала савезницима да плати ратну одштету, да демилитаризује Рајнску област и да није смела да има више од 100 000 војника. Упознајемо ученике с декларацијом Вудра Вилсона „Програм светског мира у четрнаест тачака” и настанком Лиге народа. Говоримо о циљевима Лиге народа, главним телима (Скупштина и Веће народа), као и о начину њеног функционисања. Констатујемо да Лига народа није успела да спречи сукобе и светски рат. Показујемо на карти територијалне промене на Балкану после рата и кажемо да ће оне довести до великог померања становништва. Говоримо ученицима о револуцији у Мађарској, о њеном гушењу и успостављању личног режима адмирала Хортија. Сопштавамо да је 1922. године Турска постала република и да је први председник био Мустафа Кемал Ататурк.ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: Која су четири царства нестала током Првог светског рата? Које су нове државе настале у Европи? Шта је Лига народа?


СВЕТ И ЕВРОПА ПОСЛЕ ВЕЛИКОГ РАТА – НОВЕ ДРЖАВЕ, НОВЕ ГРАНИЦЕ

– Последице: нестанак четири царства – Руског, Немачког, Османског и Хабзбуршког– Државе победнице: Француска, Велика Британија, САД, Италија, Јапан– Поражене државе: Немачка, Аустро–Угарска, Бугарска и Турска– Конференција мира у Паризу, јануар 1919.– Мировни уговори са пораженим државама:

1919. Версај – са Немачком1919. Сен Жермен – са Аустријом1919. Неиј– са Бугарском1920. Тријанонски мировни уговор са Мађарском

– Лига народа, 1920. Женева1918. Вудро Вилсон: „Програм светског мира у 14 тачака“циљеви: мир и сигурност у свету

– Друштвени немири и револуционарна превирања: Мађарска,грчко–турски рат, Кемал Ататурк

67

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: V. СВЕТ И ЕВРОПА ИЗМЕЂУ ПРВОГ И ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТАНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: СВЕТ И ЕВРОПА ПОСЛЕ ВЕЛИКОГ РАТА – НОВЕ ДРЖАВЕ, НОВЕ ГРАНИЦЕБРОЈ ЧАСА 34.

ТИП ЧАСА утврђивањеОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАУпознавање са временским и просторним оквирима савремене епохе.Ученик ће знати временске оквире савремене епохе и да на историјској карти Европе и света покаже државе и народе који су обележили прву половину 20. века.Разумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.Ученик ће уочити међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне и уочиће разлоге распада појединих држава.Разумевање представа о свету и начину живота људи и динамичности промена и њихове условљености политичким, друштвеним и културним приликама:Ученик ће познавати основне одлике свакодневног живота људи у другој половини 19. и у првој половини 20. века, уочиће условљеност свакодневног живота политичким, културним, привредним, идеолошким и верским утицајима и увиђаће разлике у свакодневном животу људи из различитих друштвених група.Разумевање привредних карактеристика савремене епохе..Ученик ће уочити утицај ратова на привредни развој и разумети утицај привреде на политички, друштвени и културни развој.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације1.1.8. именује најважније појаве из опште историје1.1.9. зна на којем простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из националне и опште историје1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легендаСредњи ниво2.1.3. препознаје да постоји повезаност регионалне и светске историје 2.1.4 препознаје да постоји повезаност појава из прошлости са појавама из садашњости2.2.2. уме да закључи о којем историјском феномену је реч на основу карактеристичних сликовних историјских извора Напредни ниво3.1.3. зна специфичне детаље из националне и опште историје3.1.6. уме да закључи зашто је дошло до одређених историјских догађаја и које су последице важних историјских дешавања

68


ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА Ученицима читамо две тачке Вилсоновог плана на страни 84 Уџбеника и разговарамо о том тексту. Затим разговарамо о идејама Лиге народа.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Ученицима постављамо питања: Када је одржана Конференција мира у Паризу? Ко је учествовао у њеном раду? Које су државе биле поражене у Првом светском рату? Које државе су биле победнице? Које су главне одлуке Конференције мира у Паризу? Које државе су после рата нестале? Које нове државе су створене? Где и када су потписани мировни уговори? Шта је Немачка изгубила и који су услови мира важили за ту земљу? Ко су велика четворица? Ко је био Кемал Ататурк? У чему је његов значај за турску државу? Када и где је основана Лига народа? Која су њена главна тела? Ко су биле сталне чланице Већа Лиге народа? Ко је и када основао Малу Антанту? Када је и зашто избила револуција у Мађарској? Како је окончана револуција у Мађарској? ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСАУченици добијају задатак да на основу табеле на 85. страни Уџбеника израчунају колико се повећала или смањила територија наведених земаља. Такође треба да на основу датог броја становника израчунају колико се повећао или смањио број становника. Затим треба да покушају да образложе у каквом је односу површина територије неке државе према броју њених становника и одговоре на питање да ли је смањење броја становника само последица смањења територије или још нечег.

69

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: V. СВЕТ И ЕВРОПА ИЗМЕЂУ ПРВОГ И ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТАНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ЕКОНОМСКЕ, ДРУШТВЕНЕ И КУЛТУРНЕ ПРИЛИКЕ У ЕВРОПИ И СВЕТУБРОЈ ЧАСА 35.

ТИП ЧАСА обрадаОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАРазумевање привредних карактеристика савремене епохе.Ученик ће знати основне одлике привреде прве половине 20. века, уочиће утицај ратова на привредни развој, разликоваће различите нивое привредног развоја држава исте епохе и навести узроке таквог развоја, уочиће развојност привредног процеса и разумеће утицај привреде на политички, друштвени и културни развој.Разумевање основних обележја идеологије и културе, њихове међузависности и утицаја на друштво, државу и појединца савремене епохе.Ученик ће познаваће културне карактеристике прве половине 20. века, разликоваће културна подручја и уочиће њихову условљеност религијском и идеолошком припадношћу и знаће најзначајнија културна и научна достигнућа прве половине 20. века.Уочавање међузависности појединца, друштва и културе којој припада:Ученик ће знати знамените личности прве половине 20. века, схватити због чега су оне обележиле своју епоху, разумеће њихову улогу у тој историјској епохи и спознаће утицај друштва, религије, културе и идеологија на формирање тих личности.



70

Питамо ученике које су недаће задесиле цивилно становништво зараћених страна током Великог рата.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Саопштавамо ученицима да су последице рата погодиле скоро све земље у Европи, да су људски губици били огромни, саобраћајнице и фабрике уништене или оштећене. Објашњавмо да се у појединим земљама јавила и глад и да је дошло до неконтролисане инфлације. Истичемо да је рат посебно погодио балканске земље, у којима је доминирала пољопривредна производња, а индустрија била слабо развијена. Објашњавамо како је дошло до слома њујоршке берзе („Црни четвртак”) и како је то довело до затварања фабрика, отпуштања радника, банкротства и велике економске кризе у читавом свету. Упознајемо ученике с мерама америчког председника Френклина Делано Рузвелта – државна контрола у привреди и контрола цена („Нови договор”), које ће довести до изласка из кризе. Истичемо да су повећање производње и излазак из кризе повољно утицали на развој науке, уметности и спорта. Напредак технологије омогућио је употребу вештачких материјала у индустрији, развија се аутомобилска индустрија, израђује се телефонска мрежа, појављују се радио–апарати, телевизијски пренос, филм за снимање фотографија у боји, а ВВС почиње емитовање телевизијског програма. Саопштавамо имена најпознатијих књижевника, уметника и спортиста овог периода. Истичемо да су у многим земљама жене добиле право гласа.ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Питао ученике који су били узроци и последице светске економске кризе и Која су најважнија технолошка открића између два светска рата.


ЕКОНОМСКЕ, ДРУШТВЕНЕ И КУЛТУРНЕ ПРИЛИКЕ У ЕВРОПИ И СВЕТУ

– Привредне прилике – европска привреда претрпела разарања.

– Економске прилике – опоравак привреде започео 1919–1925.– слом Њујоршке берзе– слом банкарског система 1929.

– Државне интервенције у привреди омогућиле излазак из кризе, Франклин Делано Рузвелт.– Наука: убрзани развој, физика – откривена структура атома, настанак синтетичких материјала.– Процват књижевности и уметности– Право гласа за жене – САД, Велика Британија, Немачка– Филм – нова уметност– Штампа и телевизија– Успон спорта

71

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: V. СВЕТ И ЕВРОПА ИЗМЕЂУ ПРВОГ И ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТАНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: СВЕТ ИЗМЕЂУ ДЕМОКРАТИЈЕ И ТОТАЛИТАРИЗМАБРОЈ ЧАСА 36.

ТИП ЧАСА обрадаОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАСтицање основних знања о друштвеној и државној структури савремене епохе.Ученик ће знати основне карактеристике државног уређења од краја 19. до краја 20. века, као и карактеристике тоталитарних режима и одлике парламентаризма, уочиће сличности и разлике међу различитим облицима државног уређења у истом периоду, схватиће основне разлоге неравномерног развоја држава у истој епохи, уочиће везе и међусобне односе међу најзначајнијим државама света, Европе и Балкана, као и узроке настанка, успона и падова држава савремене епохе.Разумевање основних обележја идеологије и културе, њихове међузависности и утицаја на друштво, државу и појединца савремене епохе.Ученик ће знати основне одлике либерализма, комунизма, фашизма и нацизма, схвати условљеност идеологије геополитичким стремљењима државе.Разумевање представа о свету и начину живота људи, динамичности промена и њихове условљености политичким, друштвеним и културним приликама:Ученик ће познавати основне одлике свакодневног живота људи у првој половини 20. века, уочиће условљеност свакодневног живота политичким, културним, привредним, идеолошким и верским утицајима и увиђаће разлике у свакодневном животу људи из различитих друштвених група.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.7. именује најважније појаве из националне историје1.1.9. зна на којем простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из националне и опште историје1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легенда1.2.7. зна да исте историјске појаве могу различито да се тумачеСредњи ниво2.1.2. препознаје да постоји повезаност националне, регионалне и светске историје2.1.5. зна и разуме узроке и последице важних историјских феномена у националној историји2.2.2. уме да закључи о којем историјском феномену је реч на основу карактеристичних сликовних историјских извора

72

ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА Разговарамо са ученицима – подсећамо се које су државе биле незадовољне исходом Првог светског рата и зашто?ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Упознајемо ученике с настанком и одликама фашизма у Италији и биографијом Бенита Мусолинија. Објашњавамо како је дошао на власт (Марш на Рим) и успоставио апсолутну власт у Италији. Говоримо ученицима о настанку Националсоцијалистичке радничке странке у Немачкој, на чијем челу је био Адолф Хитлер, те о одликама Хитлерове идеологије. Објашњавамо како Хитлер легално постао канцелар. Упознајемо ученике с методама његове власти – масовно затварање политичких противника у концентрационе логоре, причамо о томе како је постао фирер и како се Немачка убрзано припремала за рат. Говоримо о Нирнбершким законима (1935) којима Јевреји постају грађани другог реда, и објашњавамо да су они морали да носе жуту Давидову звезду као знак распознавања. Објашњавамо и шта је Кристална ноћ. Упознајемо ученике са савезништвом Немачке, Италије и Јапана. Говоримо о међуратном периоду у Совјетском Савезу: великој економској кризи, настанку Нове економске политике, чије је творац био Лењин. Причамо ученицима о доласку Стаљина на чело СССР–а, о његовој политици колективизације земљишних поседа и планском развоју индустрије. Истичемо да је Стаљинов култ величан у политици, науци и уметности.ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Питамо ученике који су узроци довели до појаве фашизма у Италији и нацизма у Немачкој, као и какве је новине увео Стаљин у привреду Совјетског Савеза.


СВЕТ ИЗМЕЂУ ДЕМОКРАТИЈЕ И ТОТАЛИТАРИЗМА

– Фашизам у Италији: Бенито Мусолини, 1919. насиље као метод за долазак на власт– Протестни марш 1922: долазак на власт– Дуче, напад на Етиопију и Албанију– Вајмарска република: парламентарна република 1919–1923.– Адолф Хитлер: 1919. члан Националсоцијалистичке радничке партије (Нацистичка партија), 1923. Минхенски пуч– 1933. Хитлер постаје канцелар:

– забрањује рад комунистима– Гестапо–тајна полиција– 1934: фирер

– 1935. Нирнбершки расни закони– 1936: Пакт „Осовине Рим–Берлин”; Антикоминтерна пакт– Совјетски Савез, 1922:

– 1921 Нова економска политика– 1929: прелазак на планску привреду, индустријализација– 1924 умире Владимир Иљич Лењин, наслеђује га Јосиф Висарионович

Џугашвили Стаљин; прогон политичких неистомишљеника

73

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: V. СВЕТ И ЕВРОПА ИЗМЕЂУ ПРВОГ И ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТАНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ЕКОНОМСКЕ ПРИЛИКЕ И ПОЈАВА ТОТАЛИТАРИЗМАБРОЈ ЧАСА 37.

ТИП ЧАСА утврђивањеОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАРазумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.Ученик ће уочити међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне и уочиће разлоге распада појединих држава.Разумевање привредних карактеристика савремене епохе.Ученик ће знати основне одлике привреде прве половине 20. века, уочиће утицај ратова на привредни развој, разликоваће различите нивое привредног развоја држава исте епохе и навести узроке таквог развоја, уочиће развојност привредног процеса и разумеће утицај привреде на политички, друштвени и културни развој.Разумевање основних обележја идеологије и културе, њихове међузависности и утицаја на друштво, државу и појединца савремене епохе.Ученик ће познаваће културне карактеристике прве половине 20. века, разликоваће културна подручја и уочиће њихову условљеност религијском и идеолошком припадношћу и знаће најзначајнија културна и научна достигнућа прве половине 20. века.Уочавање међузависности појединца, друштва и културе којој припада:Ученик ће знати знамените личности прве половине 20. века, схватиће због чега су оне обележиле своју епоху, разумеће њихову улогу у тој историјској епохи и спознаће утицај друштва, религије, културе и идеологија на формирање тих личности.

СТАНДАРДИОсновни ниво1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације 1.1.8. именује најважније појаве из опште историје1.1.9. зна на којем простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из националне и опште историје1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легендаСредњи ниво2.1.3. препознаје да постоји повезаност регионалне и светске историје 2.1.4. препознаје да постоји повезаност појава из прошлости са појавама из садашњости2.2.2. уме да закључи о којем историјском феномену је реч на основу карактеристичних сликовних историјских извора Напредни ниво3.1.3. зна специфичне детаље из националне и опште историје

74



ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА Питамо ученике која су четири царства нестала током Првог светског рата и које су нове државе настале у Европи после Првог светског рата.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: Које су главне одлуке Конференције мира у Паризу? Које су државе претрпеле највеће територијалне губитке после рата? Ко је био Вудро Вилсон? Шта је Лига народа? Шта је означило крај Лиге народа? До каквих је промена дошло на Балкану после Првог светског рата? Који су били узроци велике економске кризе? На који начин је Френклин Делано Рузвелт извео САД из велике економске кризе? Која су најважнија технолошка открића између два светска рата? Који су најпознатији књижевни ствараоци између два светска рата? Који су најзначајнији уметници између два светска рата? Шта је обележило олимпијске игре у Берлину 1936. године? Који су узроци довели до појаве фашизма у Италији? Које су главне идеје фашизма и како их је Дуче спроводио? Које земље је Италија прво напала и зашто? Како је Хитлер дошао на власт у Немачкој? Које су главне идеје нацизма? Шта су Нирнбершки закони? Против кога су управљени? Како се Хитлер обрачунавао са својим политичким противницима? Како је завршен грађански рат у Русији? Ко је наследио Лењина на челу совјетских комуниста? Који су главни планови економског опоравка СССР–а?ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Са ученицима разговарамо о данашњој светској економској кризи и тражимо од њих да начине паралелу с кризом из 1929. године.

75

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: V. СВЕТ И ЕВРОПА ИЗМЕЂУ ПРВОГ И ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТАНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: РУШЕЊЕ ВЕРСАЈСКОГ СИСТЕМА. РАТНИ СУКОБИ У СВЕТУ И ЕВРОПИБРОЈ ЧАСА 38.

ТИП ЧАСА обрадаОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАРазумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.Ученик ће уочити међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне, биће у стању да на карти покаже простор који насељавају Срби, знаће основне правце ширења српских нововековних држава и уочиће разлоге распада појединих држава.Разумевање основних обележја идеологије и културе, њихове међузависности и утицаја на друштво, државу и појединца савремене епохе.Ученик ће знати основне одлике неоколонијализма, либерализма, комунизма, фашизма и нацизма и схваће условљеност идеологије геополитичким стремљењима државе.Уочавање међузависности појединца, друштва и културе којој припада:Ученик ће знати знамените личности прве половине 20. века, схватиће због чега су оне обележиле своју епоху, разумеће њихову улогу у тој историјској епохи и спознаће утицај друштва, религије, културе и идеологија на формирање тих личности.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације 1.1.7. именује најважније појаве из националне историје1.1.9. зна на којем простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из националне и опште историје1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легенда1.2.7. зна да исте историјске појаве могу различито да се тумачеСредњи ниво2.1.2. препознаје да постоји повезаност националне, регионалне и светске историје2.1.5. зна и разуме узроке и последице важних историјских феномена у националној историји2.2.2. уме да закључи о којем историјском феномену је реч на основу карактеристичних сликовних историјских извора


76



Питамо ученике који су узроци довели до појаве фашизма у Италији и нацизма у Немачкој и које су одлике фашизма и нацизма.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Објашњавамо како је 1936. године почео шпански грађански рат и говоримо о улози Франциска Франка. Истичемо да је Франко имао подршку Немачке и Италије и да је његова победа 1936. године довела до рестаурације монархије. Упознајемо ученике с приликама у Кини: уједињење под снагама Коуминтанга Чанг Кај Шека и грађанск рат између Коуминтанга и комуниста (1930–1934). Објашњавамо како долази до заоштравања односа између Кине и Јапана, јапанско заузимање Манџурије 1931. године и рата 1937. године. Излажемо на који су начин Сарска и Рајнска област припале Немачкој, да је извршен аншлус Аустрије. Упознајемо ученике с приликама у Судетској области, суштином Минхенског споразума и објашњавамо како је Чехословачка престала да постоји. Саопштавамо да је 1939. Мусолини заузео Албанију. Појашњавамо ученицима да је Совјетски Савез нудио склапање споразума Британији и Француској, али да су оне то одбиле. Истичемо да се због тога СССР окреће склапању савеза са Немачком. Објашњавамо суштину споразума Рибентроп–Молотов из августа и септембра 1939. године.ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: Који су поступци рушили Версајски мировни поредак? Које су биле последице Минхенског споразума? Које су главне тачке споразума Рибентроп–Молотов?


РУШЕЊЕ ВЕРСАЈСКОГ СИСТЕМА. РАТНИ СУКОБИ У СВЕТУ И ЕВРОПИ

– Грађански рат у Шпанији 1936–1939:– влада Народног фронта – 1936. државни удар генерала Франка

– Чан Кај Шек у Кини, Народна странка, рат против комуниста 1930–1934.–Инвазија Јапана на Манџурију 1931.– Немачка:

– промена мировног уговора из Версаја, припајање Сарске и Рајнске области– 1938. аншлус Аустрије– Минхенски споразум: Немачка, Француска и Велика Британија– март 1939. анексија Чешке

– 1939. споразум Рибентроп–Молотов: пакт о ненападању, тајни део пакта: подела Пољске

77

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: V. СВЕТ И ЕВРОПА ИЗМЕЂУ ПРВОГ И ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТАНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: СВЕТ И ЕВРОПА ИЗМЕЂУ ПРВОГ И ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТАБРОЈ ЧАСА 39.

ТИП ЧАСА утврђивањеОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинованаНАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАРазумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.Ученик ће уочити међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне, биће у стању да на карти покаже простор који насељавају Срби, знати основне правце ширења српских нововековних држава и уочиће разлоге распада појединих држава.Разумевање основних обележја идеологије и културе, њихове међузависности и утицаја на друштво, државу и појединца савремене епохе.Ученик ће знати основне одлике неоколонијализма, либерализма, комунизма, фашизма и нацизма и схваће условљеност идеологије са геополитичким стремљењима државе.Уочавање међузависности појединца, друштва и културе којој припада:Ученик ће знати знамените личности прве половине 20. века, схватиће због чега су оне обележиле своју епоху, разумеће њихову улогу у тој историјској епохи и спознаће утицај друштва, религије, културе и идеологија на формирање тих личности.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике1.2.5. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми табеле1.2.7. зна да исте историјске појаве могу различито да се тумаче1.2.8. препознаје различита тумачења исте историјске појаве на једноставним примеримаСредњи ниво2.2.2. уме да закључи о којем историјском феномену је реч на основу карактеристичних сликовних историјских извораНапредни ниво3.1.3. зна специфичне детаље из националне и опште историје3.1.6. уме да закључи зашто је дошло до одређених историјских догађаја и које су последице важних историјских дешавања3.2.6. уме да издвоји разлике и сличности у тумачењима и изворима који се односе на исту историјску појаву3.2.7. уме да изрази став и мишљење о одређеном тумачењу историјског феномена и да одреди врсту пристрасности (манипулација, пропаганда, стереотип...)

78



ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА Разговарамо са ученицима – подсећамо се које су земље биле незадовољне исходом Првог светског рата.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: Ко је био Бенито Мусолини? Које су одлике фашизма? Када и како је Мусолини дошао на власт? Којим је својим активностима Италија угрозила Версајки мировни поредак? Шта је Вајмарска република? Ко је био Адолф Хитлер? Које су одлике нацизма? Када и како је Хитлер дошао на власт? На који начин је Хитлер успоставио своју личну власт? На који начин се Немачка припремала за рат? Које су последице Нирнбершких закона? Шта је Кристална ноћ? Које су биле одлике привреде у СССР–у између два светска рата? На који начин је Стаљин владао Совјетским Савезом? Када и како долази до шпанског грађанског рата? Какве су биле прилике на Далеком истоку тридесетих година 20. века? На који начин су Немачка и Италија срушиле Версајски мировни поредак? Које су последице Минхенског споразума? Које су главне тачке споразума Рибентроп–Молотов? Зашто је Совјетски Савез ушао у савез са Немачком? ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Питамо ученике зашто Друштво народа није успело да спречи ратне сукобе и колико су Француска и Велика Британија утицале на прилике у Европи између два светска рата.

79

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: VI. ЈУГОСЛОВЕНСКА КРАЉЕВИНА 1918–1941.НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: НОВА ДРЖАВА – КРАЉЕВИНА СХС 1918–1929.БРОЈ ЧАСА 40.

ТИП ЧАСА обрадаОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАРазвијање свести о националној припадности, као и припадности широј заједници – Балкан, Европа, Медитеран, свет.Ученик ће развијати свест о националној припадности, као и позитиван однос према сопственој историји, традицији и култури, поштоваће традицију и културу других народа и биће свестан места српске и југословенске државе и културе у балканским, медитеранским и европским оквирима.Разумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.Ученик ће уочити међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне, биће у стању да на карти покаже простор који насељавају Срби и други Јужни Словени, знаће основне правце ширења српских нововековних држава, спознаће условљеност променљивости српских граница односима са суседима (Аустро–Угарска, Италија, Бугарска, Турска) и најзначајнијим европским државама.Разумевање привредних карактеристика савремене епохе..Ученик ће знати основне одлике југословенске привреде у првој половини 20. века, уочити утицај ратова на привредни развој, разликовати различите нивое привредног развоја држава исте епохе и навести узроке таквог развоја, разумеће утицај привреде на политички, друштвени и културни развој и биће способан да уочи утицај географског фактора на развој привреде.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.5. уме да одреди којем историјском периоду припадају важне године из прошлости1.1.7. именује најважније појаве из националне историје1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легендаСредњи ниво2.1.1. уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском одредницом и историјским периодом 2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опште историје

ТОК ЧАСА

80





УВОДНИ ДЕО ЧАСА Разговарамо са ученицима – подсећамо се ратних циљева Србије током Првог светског рата и када је и како створено Краљевство СХС.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Показујемо ученицима на карти границе новоформиране државе и објашњавамо од којих је територија настала. Истичемо да су границе дефинисане посебним уговорима са Аустријом, Мађарском и Италијом. Излажемо како је Краљевство СХС добило прву владу и упознајемо ученике с члановима те владе. Објашњавамо како је држава у јуну 1920. године променила име у Краљевина СХС, добила грб и заставу. Истичемо да је извршена и аграрна реформа, којом су укинути феудални односи на подручју Босне и Херцеговине. Саопштавамо ученицима да су најзначајније политичке странке биле Радикална, Демократска, Хрватска сељачка (републиканска) странка, Словенска људска странка и Југословенска муслиманска организација. Објашњавамо како је 1921. године држава добила свој први устав (Видовдански устав) и какво је било уставно уређење. Упознајемо ученике са оснивањем, циљевима, деловањем и забраном Комунистичке партије Југославије. Објашњавамо им на који начин су хрватски политичари настојали да реше тзв. „хрватско питање“. Истичемо да је најзначајнија личност у држави био регент Александар Карађорђевић, који 1921. године постаје краљ. ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: Које су биле најзначајније политичке странке у Краљевини СХС? Како је држава била уређена према Видовданском уставу? Шта је „хрватско питање”?


НОВА ДРЖАВА – КРАЉЕВИНА СХС 1918–1929.

– 1. 12. 1918. проглашење уједињења– 1920. промена имена државе – Краљевина СХС– 1921. Видовдански устав – уставна парламентарна монархија, извршна власт – влада коју именује краљ– Смрт краља Петра, нови краљ Александар Карађорђевић– Политичке странке:

– Народна радикална странка –Никола Пашић – Демократска странка –Љуба Давидовић– Хрватска сељачка странка – Стјепан Радић– Словенска људска странка – Антон Корошец– Југословенска муслиманска организација – Мехмед Спахо– Југословенска радикална заједница – Милан Стојадиновић

– 1921. Закон о заштити државе, забрана рада Комунистичке партије– Хрватско питање, 1928. атентат у Народној скупштини

81

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: VI. ЈУГОСЛОВЕНСКА КРАЉЕВИНА 1918–1941.НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: НОВА ДРЖАВА – КРАЉЕВИНА СХС 1918–1929.БРОЈ ЧАСА 41.

ТИП ЧАСА утврђивањеОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАРазвијање свести о националној припадности, као и припадности широј заједници – Балкан, Европа, Медитеран, свет.Ученик ће развијати свест о националној припадности, као и позитиван однос према сопственој историји, традицији и култури, поштоваће традицију и културу других народа и биће свестан места српске и југословенске државе и културе у балканским, медитеранским и европским оквирима.Разумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.Ученик ће уочити међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне, биће у стању да на карти покаже простор који насељавају Срби и други Јужни Словени, знаће основне правце ширења српских нововековних држава, спознати условљеност променљивости српских граница односима са суседима (Аустро–Угарска, Италија, Бугарска, Турска) и најзначајнијим европским државама.Разумевање привредних карактеристика савремене епохе..Ученик ће знати основне одлике југословенске привреде у првој половини 20. века, уочити утицај ратова на привредни развој, разликовати различите нивое привредног развоја држава исте епохе и навести узроке таквог развоја, разумеће утицај привреде на политички, друштвени и културни развој и биће способан да уочи утицај географског фактора на развој привреде.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице 1.1.7. именује најважније појаве из националне историје1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости 1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легендаСредњи ниво2.1.1. уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском одредницом и историјским периодом2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опште историје 2.2.1 уме да закључи о којем догађају, феномену и личности је реч на основу садржаја карактеристичних писаних историјских извораНапредни ниво

82



3.1.1. уме да примени знање из историјске хронологије (уме прецизно да одреди којој деценији и веку, историјском периоду припада одређена година, личност и историјски феномен) 3.1.6. уме да закључи зашто је дошло до одређених историјских догађаја и које су последице важних историјских дешавања

ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА Ученицима на карти показујемо границе Краљевине Србије из 1913. године и Краљевине СХС после Првог светског рата. Говоримо у којим крајевима нове краљевине су живели Срби. Обнављамо са ученицима на којим просторима Хабзбуршког и Османског царства су живели Срби.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Тражимо од ученика да покушају да наведу границе нове краљевине. Постављамо питања: Како је дошло до уједињења? Ко се ујединио са Србијом? Какво је било државно уређење нове краљевине? Ко је био на њеном челу? Које су најзначајније партије постојале у Краљевини СХС? Ко су биле вође тих партија? Затим ученицима прочитамо биографију Николе Пашића на 104. страни Уџбеника и тражимо да напишу све што још знају о њему. Подсећамо их да су о њему учили и претходне године. Ученици читају своје белешке, док један чита остали допуњују или исправљају. ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСАУченицима задамо да прочитају биографију краља Александра Карађорђевића, која се налази на страни 106 у Уџбенику и потом да у својим свескама забележе најважније догађаје из живота краља. Питамо ученике ко су били преци краља Александра. Задајемо им домаћи задатак да ураде једноставнију верзију родослова породице Карађорђевић уз помоћ енциклопедија, интернета.

83



ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: VI. ЈУГОСЛОВЕНСКА КРАЉЕВИНА 1918–1941.НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: КРАЉЕВИНА ЈУГОСЛАВИЈА 1929–1941. ГОДИНЕБРОЈ ЧАСА 42.

ТИП ЧАСА обрадаОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАРазвијање свести о националној припадности, као и припадности широј заједници – Балкан, Европа, Медитеран, свет.Ученик ће развијати свест о националној припадности, као и позитиван однос према сопственој историји, традицији и култури, поштоваће традицију и културу других народа и биће свестан места српске и југословенске државе и културе у балканским, медитеранским и европским оквирима.Разумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.Ученик ће уочити међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне, биће у стању да на карти покаже простор који насељавају Срби и други Јужни Словени, знаће основне правце ширења српских нововековних држава, спознаће условљеност променљивости српских граница односима са суседима (Аустро–Угарска, Италија, Бугарска, Турска) и најзначајнијим европским државама.Разумевање привредних карактеристика савремене епохе..Ученик ће знати основне одлике југословенске привреде у првој половини 20. века, уочити утицај ратова на привредни развој, разликовати различите нивое привредног развоја држава исте епохе и навести узроке таквог развоја, разумеће утицај привреде на политички, друштвени и културни развој и биће способан да уочи утицај географског фактора на развој привреде.

СТАНДАРДИОсновни ниво 1.1.5. уме да одреди којем историјском периоду припадају важне године из прошлости 1.1.7. именује најважније појаве из националне историје1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легендаСредњи ниво2.1.1. уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском одредницом и историјским периодом 2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опште историје

ТОК ЧАСА

84


УВОДНИ ДЕО ЧАСАПитамо ученике које су биле најзначајније политичке странке у Краљевини СХС, а потом и шта је то хрватско питање.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Упознајемо ученике с карактером парламентарног живота Краљевине СХС који ће и довести до убиства у Скупштини. Објашњавамо како је краљ Александар 6. 1. 1929. године успоставио лични режим (диктатуру). Истичемо да је држава променила име у Краљевина Југославија, да је територијално подељена на девет бановина, које су биле засноване на економским и географским основама. На карти показујемо територије бановина. Упознајемо ученике с октороисаним – Септембарским уставом из 1931. године. Истичемо да је политика интегралног југословенства донела краљу бројне непријатеље и да ће то довести до његовог убиства у Марсељу 1934. године. Објашњавамо зашто је створено намесништво с кнезом Павлом Карађорђевићем на челу. Упознајемо ученике са политиком Милана Стојадиновића, председника владе од 1935. године, који је у унутрашњој политици протежирао чланове своје странке – Југословенске радикалне заједнице. Истичемо његове економске реформе и велики спољнополитички заокрет, који је довео до приближавања Немачкој, Италији, али и Ватикану. Објашњавамо како је Цветковић дошао на чело владе и указујемо на надлежности Бановине Хрватске, створене 1939. године. Објашњавамо околности под којима је Југославија приступила Тројном пакту марта 1941. године. ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСАПостављамо питања: Какву је националну политику водио краљ Александар? Шта су узроци, а шта последице завођења диктатуре краља Александра? Које су биле надлежности Бановине Хрватске?


КРАЉЕВИНА ЈУГОСЛАВИЈА 1929–1941. ГОДИНЕ

– 1929. Шестојануарска диктатура, председник владе – Петар Живковић, забрана рада политичких странака– Краљевина Југославија, бановине – административне јединице: Дравска, Савска, Врбаска, Дринска, Приморска, Зетска, Дунавска, Моравска и Вардарска– 1931. Септембарски (Октроисани устав) – велика овлашћења краља– Убиство краља Александра 9. октобра 1934, усташе и ВМРО– Кнез Павле Карађорђевић – намесник– Влада Милана Стојадиновића 1935–1938:

– привредни напредак– сарадња са Италијом и немачком– покушај склапања Конкордата

– 1939. споразум Цветковић–Мачек – Бановина Хрватска– Југославија и Тројни пакт

85

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: VI. ЈУГОСЛОВЕНСКА КРАЉЕВИНА 1918–1941.НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ДРУШТВО КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕБРОЈ ЧАСА 43.

ТИП ЧАСА обрадаОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАРазвијање свести о националној припадности, као и припадности широј заједници – Балкан, Европа, Медитеран, свет.Ученик ће развијати свест о националној припадности, као и позитиван однос према сопственој историји, традицији и култури, поштоваће традицију и културу других народа и биће свестан места српске и југословенске државе и културе у балканским, медитеранским и европским оквирима.Разумевање основних обележја идеологије и културе, њихове међузависности и утицаја на друштво, државу и појединца савремене епохе.Ученик ће схватити условљеност идеологије геополитичким стремљењима државе, познаваће културне карактеристике у другој половини 19. и првој половини 20. века, разликоваће културна подручја и уочиће њихову условљеност религијском и идеолошком припадношћу, знаће најзначајнија културна и научна достигнућа прве половине 20. века, разумеће процес развоја српске културе у другој половини 19. и у првој половини 20. века и уочиће утицаје под којим се развијала.Разумевање представе о свету и начину живота људи и динамичности промена и њихове условљености политичким, друштвеним и културним приликама:Ученик ће познавати основне одлике свакодневног живота људи у првој половини 20. века, уочити условљеност свакодневног живота политичким, културним, привредним, идеолошким и верским утицајима и спознати утицај природних карактеристика на начин живота људи.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације1.1.7. именује најважније појаве из националне историје1.1.8. именује најважније појаве из опште историје1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легендаСредњи ниво2.1.2. препознаје да постоји повезаност националне, регионалне и светске историје2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опште историје2.2.1. уме да закључи о којем догађају, феномену и личности је реч на основу садржаја карактеристичних писаних историјских извораНапредни ниво

86



ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА Питамо ученике од којих је територија настала Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, а потом и које су вероисповести биле заступљене на том подручју.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Саопштавамо ученицима да је пољопривреда била главна привредна грана у Краљевини СХС. Објашњавамо да је извршена аграрна реформа, тј. подела великих имања сељацима. Истичемо да се живело сиромашно, да су кућна и лична хигијена биле на ниском нивоу, те да су услови у градовима били нешто бољи. Објашњавамо да су лоши животни услови имали као последицу раширеност многих болести. Истичемо да су улагана велика средства у развој индустрије и да су се развијале привредне гране које су биле повезане с пољопривредом. Саопштавамо да је Југославија највише извозила у Италију, Аустрију и Немачку. Излажемо ученицима да је неписменост била врло раширена, али и да је влада стално повећавала број средњих и основних школа. Упознајемо ученике са најзначајнијим просветним и културним институцијама и истичемо светски познате научнике Мику Петровића Аласа, Милутина Миланковића, Јована Цвијића, Слободана Јовановића. Истичемо да је позориште имало солидну традицију, а да је развој музике и филма био скроман. Упознајемо ученике са вероисповестима на простору Југославије и истичемо да је Видовдански устав прокламовао начело слободе вере.ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Питамо ученике које су најважније привредне гране у Краљевини Југославији и какве су биле културне прилике у Краљевини. Од ученика тражимо да се распитају и истраже како се живело у њиховим породицама пре Другог светског рата.


ДРУШТВО КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

– Економско јачање села, подела земље, преовлађује ситан посед, лоши стамбени услови, хигијена на ниском нивоу– Индустрија: прерађивачка, текстилна – Просвета и култура: велики број неписмених, повећање броја основних школа– Универзитетски центри: Београд, Загреб, Љубљана– Културна средишта: Београд, Загреб, Љубљана– Штампа: Политика– Верске заједнице: православци, католици, муслимани, протестанти, Јевреји

87

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: VI. ЈУГОСЛОВЕНСКА КРАЉЕВИНА 1918–1941.НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ЈУГОСЛОВЕНСКА КРАЉЕВИНА 1918–1941.БРОЈ ЧАСА 44.

ТИП ЧАСА утврђивањеОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАРазвијање свести о националној припадности, као и припадности широј заједници – Балкан, Европа, Медитеран, свет.Ученик ће развијати свест о националној припадности, као и позитиван однос према сопственој историји, традицији и култури, поштоваће традицију и културу других народа и биће свестан места српске и југословенске државе и културе у балканским, медитеранским и европским оквирима.Разумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.Ученик ће уочити међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне, биће у стању да на карти покаже простор који насељавају Срби и други Јужни Словени, знати основне правце ширења српских нововековних држава и спознаће условљеност променљивости српских граница односима са суседима (Аустро–Угарска, Италија, Бугарска, Турска) и најзначајнијим европским државама.Разумевање привредних карактеристика савремене епохе..Ученик ће знати основне одлике југословенске привреде у првој половини 20. века, уочити утицај ратова на привредни развој, разликовати различите нивое привредног развоја држава исте епохе и навести узроке таквог развоја, разумеће утицај привреде на политички, друштвени и културни развој и биће способан да уочи утицај географског фактора на развој привреде.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.8. именује најважније појаве из опште историје1.1.9. зна на којем простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из националне и опште историје1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легенда1.2.7. зна да исте историјске појаве могу различито да се тумачеСредњи ниво2.1.2. препознаје да постоји повезаност националне, регионалне и светске историје2.1.3. препознаје да постоји повезаност регионалне и светске историје2.2.1. уме да закључи о којем догађају, феномену и личности је реч на основу садржаја карактеристичних писаних историјских извораНапредни ниво3.1.1. уме да примени знање из историјске хронологије (уме прецизно да одреди којој деценији и веку, историјском периоду припада одређена година, личност и историјски феномен)

88

3.1.3. зна специфичне детаље из националне и опште историје3.1.6. уме да закључи зашто је дошло до одређених историјских догађаја и које су последице важних историјских дешавања

ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА Од ученика тражимо да на карти покажу од којих територија је настала Краљевина СХС? Питамо их који народи су је чинили и које је све називе носила до 1941. године.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: Како су утврђене и дефинисане границе нове државе? Када је и како Краљевство СХС добило прву владу? Које су биле најзначајније политичке странке у Краљевини СХС? Како је држава била уређена према Видовданском уставу? Зашто је и када забрањен рад КПЈ? Шта је „хрватско питање”? Какву је националну политику водио краљ Александар? Које су биле карактеристике парламентарног живота у Краљевини СХС? Када је и зашто краљ Александар завео лични режим? Зашто је краљ променио име државе? Како је држава била уређена према Септембарском уставу? Када је и како убијен краљ Александар? Зашто је формирано Намесништво и ко су били његови чланови? Какву је унутрашњу политику водио Милан Стојадиновић? Какву је спољну политику водио Милан Стојадиновић? Када је и како створена Бановина Хрватска? Које су биле надлежности Бановине Хрватске? Када је и под којим условима Краљевина Југославија приступила Тројном пакту? Која је била главна привредна грана у Краљевини Југославији? Које су биле главне карактеристике пољопривреде? Колико су се разликовали услови становања на селу и у граду? Које су индустријске гране биле развијене између два рата? У које земље се највише извозило? Какву је просветну политику водила Краљевина Југославија? Који су били најзначајнији универзитетски центри у Краљевини Југославији? Који су наши научници стекли светску славу? Ко су били најпознатији књижевници између два рата?ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Тражимо од ученика да погледају карте у Историјском атласу на 92. и 93. страни: „Административна подела Краљевине Југославије 1929. и 1939. године” и „Етничка карта Краљевине Југославије” и кажу каква је била национална структура сваке од бановина.

89



ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: VII. ДРУГИ СВЕТСКИ РАТНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ПОЧЕТАК РАТА – ДОМИНАЦИЈА СИЛА ОСОВИНЕ 1939–1943.БРОЈ ЧАСА 45.

ТИП ЧАСА обрадаОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинованаНАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАСтицање основних знања о друштвеној и државној структури савремене епохе.Ученик ће знати основне карактеристике државног уређења у првој половини 20. века, као и карактеристике тоталитарних режима.Разумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.Ученик ће знати узроке, ток и последице Другог светског рата, уочити међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне, као и разлоге распада појединих држава.Разумевање основних обележја идеологије и културе, њихове међузависности и утицаја на друштво, државу и појединца савремене епохе.Ученик ће знати основне одлике либерализма, комунизма, фашизма и нацизма и схватити условљеност идеологије геополитичким стремљењима државе.


ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА Питамо ученике које су биле последице Минхенског споразума и које су главне тачке споразума Рибентроп–Молотов.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА

90

Објашњавамо ученицима како је немачки напад на Пољску 1. 9. 1939. године прерастао у светски сукоб – уласком Енглеске и Француске у рат. Истичемо да су првих година рата превласт имале силе Осовине, – Немачка, Јапан и Италија. На карти показујемо како је Хитлер 1940. године заузео Данску, Норвешку, Холандију, Белгију и Француску. Упознајемо ученике са околностима француске капитулације. Објашњавамо зашто је Хитлер бомбардовао Британију. Саопштавамо да је током 1941. године Немачка заузела Југославију и Грчку. Излажемо како је и када нападнут Совјетски Савез, истичемо главне правце напада и најзначајније догађаје (опсаду Лењинграда, битку за Севастопољ, Стаљинградску и Курску битку). Упознајемо ученике са ратним операцијама на северноафричком фронту, улогом Ервина Ромела, говоримо о бици код Ел Аламејна, о заузимању Туниса и искрцавању снага антифашистичке коалиције на Сицилију и Италију. Објашњавамо ученицима околности под којима су САД ушле у Други светски рат.ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: Који су догађаји довели до избијања Другог светског рата? Које су биле зараћене стране? Зашто су силе Осовине оствариле доминацију у првим годинама рата?


ПОЧЕТАК РАТА – ДОМИНАЦИЈА СИЛА ОСОВИНЕ 1939–1943.

– Зараћене стране: Тројни пакт – Немачка, Италија и Јапан (1940); – Антифашистичка коалиција – Велика Британија, САД, СССР (1941)– Трајање рата: 1939–1945.– Повод рата: немачки напад на Пољску 1. 9. 1939.– СССР окупирао источну Пољску и прибалтичке републике– Совјетско–фински рат 1939–1940.– Ратне операције 1940.

– април: немачка окупација Данске и Норвешке– немачка окупација Белгије, Холандије и Луксембурга– 22. јун: окупација Француске, генерал Петен – Вишијевска Француска, Шарл

де Гол– Битка за Британију

– Ратне операције 1941:– борбе у северној Африци– април и мај: капитулација Југославије и Грчке– 22. јуна: немачки напад на СССР– новембар: одбрана Москве

– Јапански напад на САД – децембар 1941.– Стаљинградска битка– Битка код Ел Аламејна, новембар 1942. – победа савезничких снага у северној Африци

91

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: VII. ДРУГИ СВЕТСКИ РАТНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ПОЧЕТАК РАТА – ДОМИНАЦИЈА СИЛА ОСОВИНЕ 1939–1943.БРОЈ ЧАСА 46.

ТИП ЧАСА утврђивањеОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинованаНАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАСтицање основних знања о друштвеној и државној структури савремене епохе.Ученик ће знати основне карактеристике државног уређења у првој половини 20. века, као и карактеристике тоталитарних режима.Разумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.Ученик ће знати узроке, ток и последице Другог светског рата, уочиће међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне, као и разлоге распада појединих држава.Разумевање основних обележја идеологије и културе, њихове међузависности и утицаја на друштво, државу и појединца савремене епохе.Ученик ће знати основне одлике либерализма, комунизма, фашизма и нацизма и схватити условљеност идеологије геополитичким стремљењима државе.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легенда1.2.5. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми табеле1.2.7. зна да исте историјске појаве могу различито да се тумаче1.2.8. препознаје различита тумачења исте историјске појаве на једноставним примеримаСредњи ниво2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опште историјеНапредни ниво3.1.3. зна специфичне детаље из националне и опште историје3.1.6. уме да закључи зашто је дошло до одређених историјских догађаја и које су последице важних историјских дешавања


92



Тражимо од ученика да анализирају карту „Европа у Другом светском рату” на 95. страни Историјског атласа и карту на 122. страни Уџбеника, па да кажу које су државе биле савезнице сила Осовине, а које су биле неутралне земље.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: Зашто је Хитлер захтевао да му се уступи слободни град Данцинг? Какав став су заузеле Британија и Француска? Како је Хитлер успео да избегне рат на два фронта? Које је државе Хитлер напао у пролеће 1940. године? Зашто је Хитлеру била потребна територија Норвешке? Како је Француска подељена после капитулације? На који начин је Немачка водила рат против Британије? Када је и како формиран Тројни пакт? Зашто је немачки напад изненадио совјетско руководство? Који су били правци немачког напада на Совјетски Савез? Када су коначно Немци заустављени на Источном фронту? Какве су биле прилике на северноафричком фронту током 1941. и 1942. године? Када су и под којим околностима САД ушле у Други светски рат?ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Ученицима задајемо да прочитају биографију Винстона Черчила и да у својим свескама запишу најважније чињенице из његовог живота.

93

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: VII. ДРУГИ СВЕТСКИ РАТНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ПОБЕДА АНТИФАШИСТИЧКЕ КОАЛИЦИЈЕБРОЈ ЧАСА 47.

ТИП ЧАСА обрадаОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАСтицање основних знања о друштвеној и државној структури савремене епохе.Ученик ће знати основне карактеристике државног уређења у првој половини 20. века, као и карактеристике тоталитарних режима.Разумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.Ученик ће знати узроке, ток и последице Другог светског рата, уочиће међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне, као и разлоге распада појединих држава.Разумевање основних обележја идеологије и културе, њихове међузависности и утицаја на друштво, државу и појединца савремене епохе.Ученик ће знати основне одлике либерализма, комунизма, фашизма и нацизма и схватити условљеност идеологије геополитичким стремљењима државе.


ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСАРазговарамо са ученицима – подсећамо се избијања Другог светског рата и најзначајнијих догађаја у периоду од 1940. до средине 1943. године.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Објашњавамо како долази до искрцавања савезника на Сицилију, као и околности под којима је Италија капитулирала у септембру 1943. године. Причамо ученицима о

94

искрцавању на обале Нормандије, отварању другог фронта у Европи, улози Двајта Ајзенхауера, Шарла де Гола и ослобађању Француске. Објашњавамо како је и којим правцима ишла офанзива Црвене армије према Немачкој, говоримо о битци за Берлин и капитулацији Немачке 9. маја 1945. године. Информишемо ученике о току рата на Далеком истоку, најзначајнијим биткама и околностима под којима је дошло до капитулације Јапана 2. септембра 1945. године. Упознајемо их са циљевима Атлантске повеље и истичемо да је она представљала основ за настанак Антифашистичке коалиције. Указујемо на значај и одлуке савезничких конференција у Техерану (новембар 1943), Квебеку, на Јалти (фебруар 1945) и у Потсдаму (јул 1945). Истичемо да је у априлу 1945. године у Сан Франциску одржана оснивачка конференција Уједињених нација, чији је циљ био очување мира у свету.ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: Како је настала Антифашистичка коалиција? Који су ратни догађаји преокренули рат у корист Антифашистичке коалиције? Које су најважније савезничке конференције и које су одлуке донете на њима?


ПОБЕДА АНТИФАШИСТИЧКЕ КОАЛИЦИЈЕ

– Искрцавање савезника на Сицилији: јул 1943.– капитулација Италије: септембар 1943.

– Ратне операције 1944.– јун: операција „Оверлорд” – искрцавање у Нормандији,– ослобођене Француска, Белгија, Луксембург и већи део Холандије,– офанзива Црвене армије,– Варшавски устанак.

– Ратне операције 1945:– 2. маја завршена битка за Берлин,– самоубиство Адолфа Хитлера,– 9. мај: капитулација Немачке,– америчка војска осваја Окинаву и Иво Џиму,– август: бачене атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки,– 2. септембра капитулација Јапана – крај Другог светског рата.

– Август 1941: „Атлантска повеља” – САД, Велика Британија, СССР‒ Антифашистичка коалиција– Савезничке конференције

– Конференција у Техерану 1943,– Конференција на Јалти 1945,– Сан Франциско – формирана Организација уједињених нација,– Конференција у Потсдаму 1945.

95

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: VII. ДРУГИ СВЕТСКИ РАТНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ПОСЛЕДИЦЕ РАТА – ХОЛОКАУСТ, ГЕНОЦИД, СТРАДАЊА У РАТУБРОЈ ЧАСА 48.

ТИП ЧАСА обрадаОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинованаНАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАРазумевање основних обележја идеологије и културе, њихове међузависности и утицаја на друштво, државу и појединца савремене епохе.Ученик ће знати основне одлике фашизма и нацизма и схватити условљеност идеологије геополитичким стремљењима државе.Разумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.Ученик ће знати узроке, ток и последице Другог светског рата, уочити међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне и биће у стању да схвати негативне последице насилне промене граница.Разумевање представе о свету и начину живота људи и динамичности промена и њихове условљености политичким, друштвеним и културним приликама:Ученик ће познавати основне одлике свакодневног живота људи у рату и уочити условљеност свакодневног живота политичким, културним, привредним, идеолошким и верским утицајима.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легендаСредњи ниво2.1.3. препознаје да постоји повезаност регионалне и светске историје2.2.2. уме да закључи о којем историјском феномену је реч на основу карактеристичних сликовних историјских извораНапредни ниво3.1.1. уме да примени знање из историјске хронологије (уме прецизно да одреди којој деценији и веку, историјском периоду припада одређена година, личност и историјски феномен

ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: Које су одлике нацизма? Шта су Нирнбершки закони? Шта је Кристална ноћ?ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА

96

Упознајемо ученике с појмом Холокауста. Тражимо од њих да анализирају карту на 129. страни Уџбеника и одговоре на питање који су били највећи концентрациони логори. Кажемо ученицима да је нацистичко вођство 1942. године донело одлуку о „коначном решењу јеврејског питања”, што је значило истребљење читавог народа. Истичемо да је Други светски рат по људским и материјалним губицима био највећи ратни сукоб у историји човечанства и да је у њему посебно страдало цивилно становништво. Сматра се да је страдало око педесет милиона људи. Објашњавамо да су и сами Немци доживели страшну судбину – да је велики број њих протеран из источне Европе, разорени су бројни немачки градови, нарочито је страдао Дрезден. Истичемо да је током рата уништена и значајна културна баштина и као пример наводимо разарање Варшаве после неуспелог устанка. Саопштавамо да је приликом немачког бомбардовања Београда 6. априла 1941. године спаљена и Народна библиотека.ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Питамо ученике шта је Холокауст и које су биле последице Другог светског рата.


ПОСЛЕДИЦЕ РАТА – ХОЛОКАУСТ, ГЕНОЦИД, СТРАДАЊА У РАТУ

– Тотални рат– Холокауст: „коначно решење јеврејског питања“, концентрациони логори: Дахау, Аушвиц, Матхаузен, Треблинка, Мајданек– 1945 – суђење у Нирнбергу– Уништавање културне баштине: Варшава, Дрезден, бомбардовање Народне библиотеке у Београду 6. априла 1941.

97

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: VII. ДРУГИ СВЕТСКИ РАТНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ДРУГИ СВЕТСКИ РАТБРОЈ ЧАСА 49.

ТИП ЧАСА утврђивањеОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАРазумевање основних обележја идеологије и културе, њихове међузависности и утицаја на друштво, државу и појединца савремене епохе.Ученик ће знати основне одлике фашизма и нацизма и схватити условљеност идеологије геополитичким стремљењима државе.Разумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.Ученик ће знати узроке, ток и последице Другог светског рата, уочити међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне и биће у стању да схвати негативне последице насилне промене граница.Разумевање представе о свету и начину живота људи и динамичности промена и њихове условљености политичким, друштвеним и културним приликама:Ученик ће познавати основне одлике свакодневног живота људи у рату и уочити условљеност свакодневног живота политичким, културним, привредним, идеолошким и верским утицајима.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легенда1.2.5. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми табеле1.2.7. зна да исте историјске појаве могу различито да се тумаче1.2.8. препознаје различита тумачења исте историјске појаве на једноставним примеримаСредњи ниво2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опште историјеНапредни ниво3.1.3. зна специфичне детаље из националне и опште историје3.1.6. уме да закључи зашто је дошло до одређених историјских догађаја и које су последице важних историјских дешавања


98







Од ученика тражимо да на карти света покажу подручја која су била захваћена Другим светским ратом.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: Који су били узроци Другог светског рата? Шта је био повод за избијање Другог светског рата? Које је државе Немачка заузела током 1939. године? Како је подељена Француска после капитулације? На који начин је Немачка водила рат против Британије? Када је и како склопљен Тројни пакт? Када је и како Немачка напала Совјетски Савез? Када је Немачка коначно заустављена на Источном фронту? Ко је био Ервин Ромел? Када су немачко–италијанске снаге протеране из северне Африке? Када су и на који начин САД ушле у Други светски рат? Када је и како Италија капитулирала? Шта је Дан Д? Када је коначно поражена Немачка? Који су били преломни догађаји рата на Далеком истоку? Када је и како створена Антифашистичка коалиција? Које су најзначајније савезничке конференције и шта је на њима одлучено? Када су основане Уједињене нације? Шта је Холокауст? Које су последице Другог светског рата? ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Тражимо од ученика да на основу табеле на 128. страни Уџбеника одговоре на питање који су народи поднели највеће жртве у Другом светском рату.

99

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: VIII. ЈУГОСЛАВИЈА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: НАПАД НА ЈУГОСЛАВИЈУ – АПРИЛСКИ РАТ. ОКУПАЦИЈАБРОЈ ЧАСА 50.

ТИП ЧАСА обрадаОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАРазумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.Ученик ће уочити међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне, уочиће и разлоге распада појединих држава, спознаће условљеност променљивости југословенских граница односима са суседима (Албанија, Италија, Бугарска, Мађарска) и најзначајнијим европским државама.Разумевање основних обележја идеологије и културе, њихове међузависности и утицаја на друштво, државу и појединца савремене епохе.Ученик ће знати основне одлике фашизма и нацизма и схватити условљеност идеологије са геополитичким стремљењима државе.Развијање свести о националној припадности, као и припадности широј заједници – Балкан, Европа, Медитеран, свет.Ученик ће развијати свест о националној припадности, као и позитиван однос према сопственој историји, традицији и култури, поштоваће традицију и културу других народа и биће свестан места српске државе и културе у балканским, медитеранским и европским оквирима.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.5. уме да одреди којем историјском периоду припадају важне године из прошлости1.1.7. именује најважније појаве из националне историје1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости1.2.1 препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легендаСредњи ниво2.1.1. уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском одредницом и историјским периодом2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опште историје

ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА Питамо ученике када је избио Други светски рат, а потом и када је и под којим условима Југославија приступила Тројном пакту.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА

100



Саопштавамо ученицима да је у ноћи 26/27. марта група официра организовала пуч, краљ Петар II је проглашен пунолетним, а нова влада је признала све раније уговоре. Истичемо да је Хитлер одлучио да уништи Југославију и да је напад започео 6. јануара 1941. године бомбардовањем Београда. На карти показујемо где су на наше подручје упале мађарске, бугарске и италијанске трупе. Објашњавамо како је потписана капитулација и на карти показујемо коме су припала поједина подручја. Истичемо да су окупационе снаге спроводиле политику асимилације. Објашњавамо ученицима стање у окупираној Србији и упознајемо их са околностима под којима је формирана влада Милана Стојадиновића. Излажемо ученицима како је дошло до стварања Независне државе Хрватске и упознајемо их са дискриминационом политиком према Србима. Истичемо нарочито расне законе, који су имали за циљ истребљење Срба, Рома и Јевреја. Објашњавамо да су и на подручју НДХ оснивани концентрациони логори и логори смрти а да су највећи били Јасеновац, Стара Градишка, Госпић и логор на Пагу.ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: Које су одлуке протокола о приступању Југославије Тројном пакту? Како је подељена окупирана Југославија? Какву је политику водила НДХ–а према Србима, Ромима и Јеврејима.


НАПАД НА ЈУГОСЛАВИЈУ – АПРИЛСКИ РАТ. ОКУПАЦИЈА

– Протокол о приступању Југославије Тројном пакту, 25. март 1941.– Војни пуч: 27. марта 1941. – официри ратног ваздухопловства, влада генерала Симовића, Петар II Карађорђевић– проглашен пунолетним.– Немачки напад на Југославију: 6. април 1941, бомбардовање Београда, напади из Бугарске, Румуније, Немачке (Аустрије), Мађарске, Италије (Албаније), влада и краљ Петар II напустили земљу.– Подела Југославије: анектирана и окупирана подручја, 10. априла створена НДХ у Загребу.– Геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ, концентрациони логори: Јасеновац, Стара Градишка, Госпић, Паг.

101

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: VIII. ЈУГОСЛАВИЈА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: НАПАД НА ЈУГОСЛАВИЈУ – АПРИЛСКИ РАТ. ОКУПАЦИЈАБРОЈ ЧАСА 51.

ТИП ЧАСА утврђивањеОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАРазвијање свести о националној припадности, као и припадности широј заједници – Балкан, Европа, Медитеран, свет.Ученик ће развијати свест о националној припадности, као и позитиван однос према сопственој историји, традицији и култури, поштоваће традицију и културу других народа и биће свестан места српске државе и културе у балканским, медитеранским и европским оквирима.Разумевање основних обележја идеологије и културе, њихове међузависности и утицаја на друштво, државу и појединца савремене епохе.Ученик ће знати основне одлике либерализма, комунизма, фашизма и нацизма, схватити условљеност идеологије геополитичким стремљењима државе и уочити узроке грађанског рата.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице 1.1.7. именује најважније појаве из националне историје1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости 1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легендаСредњи ниво2.1.1. уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском одредницом и историјским периодом2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опште историје 2.2.1. уме да закључи о којем догађају, феномену и личности је реч на основу садржаја карактеристичних писаних историјских извораНапредни ниво3.1.3. зна специфичне детаље из националне и опште историје 3.1.6. уме да закључи зашто је дошло до одређених историјских догађаја и које су последице важних историјских дешавања

ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСАРазговарамо са ученицима – подсећамо се ратних операција на европском ратишту у периоду од 1939. до краја 1941. године.

102





ГЛАВНИ ДЕО ЧАСАПостављамо питања: Када је и под којим условима Југославија приступила Тројном пакту? Када је дошло до војног пуча у Београду и које су биле његове последице? Када је и из којих праваца нападнута Краљевина Југославија? Од ученика тражимо да нам на карти покажу како је подељена држава после окупације. Какву управу је имала окупирана Србија? Ко је био на челу Владе националног спаса? Какву су политику водиле немачке окупационе снаге на подручју Словеније? Како је изгледала окупација у Србији? Када је и како настала НДХ? Какав је био положај Срба у НДХ? Који су најпознатији концентрациони логори створени на територији НДХ?ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Тражимо од ученика да се распитају код чланова својих породица, па да на основу тих сазнања напишу есеј „Моја породица у Другом светском рату”.

103

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: VIII. ЈУГОСЛАВИЈА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: АНТИФАШИСТИЧКИ ПОКРЕТИ ОТПОРА. ГРАЂАНСКИ РАТ У ОСЛОБОДИЛАЧКОМ РАТУБРОЈ ЧАСА 52.

ТИП ЧАСА обрадаОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАРазвијање свести о националној припадности, као и припадности широј заједници – Балкан, Европа, Медитеран, свет.Ученик ће развијати свест о националној припадности, као и позитиван однос према сопственој историји, традицији и култури, поштоваће традицију и културу других народа и биће свестан места српске државе и културе у балканским, медитеранским и европским оквирима.Разумевање основних обележја идеологије и културе, њихове међузависности и утицаја на друштво, државу и појединца савремене епохе.Ученик ће знати основне одлике либерализма, комунизма, фашизма и нацизма и схватити условљеност идеологије геополитичким стремљењима државе.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.5. уме да одреди којем историјском периоду припадају важне године из прошлости 1.1.7. именује најважније појаве из националне историје1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легендаСредњи ниво2.1.1. уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском одредницом и историјским периодом 2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опште историје

ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА Питамо ученике када је и под којим условима Југославија приступила Тројном пакту и како је подељена окупирана Југославија.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Саопштавамо ученицима да је већ у првим данима рата војска поражена, држава раскомадана, а да су краљ и влада побегли из земље. Говоримо о групи официра која је избегла заробљавање и која се склонила на Равној гори. Од њих ће настати Југословенска војска у отаџбини, чији су припадници у народу познатији као четници,

104


а њихов вођа је био Драгољуб Дража Михаиловић. Објашњавамо ученицима однос четника и избегличке владе и њихову опрезну војну стратегију. Саопштавамо ученицима да се паралелно јавља и други покрет отпора, који је организовала КПЈ са Јосипом Брозом Титом на челу – партизански. Објашњавамо које су биле идеолошке разлике између та два покрета. Информишемо ученике о првим војним операцијама четника и партизана, али и о репресивним мерама које су предузимали Немци како би застрашили становништво (масовна стрељања у Крагујевцу и Краљеву). Обавештавамо ученике када је и под којим околностима избио устанак у Црној Гори. Истичемо да су, и поред почетне сарадње партизана и четника разлике међу њима биле непремостиве, па је већ крајем новембра почео братоубилачки рат. Саопштавамо ученицима да је у западној Србији створена велика слободна територија са центом у Ужицу, али да је крајем новембра уследила велика немачка офанзива, после које су партизани морали да се повуку у Босну.ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Тражимо од ученика да наведу разлике између партизанског и четничког покрета, као и да одговоре на питање како су окупационе снаге реаговале на устаничке акције.


АНТИФАШИСТИЧКИ ПОКРЕТИ ОТПОРА. ГРАЂАНСКИ РАТ У ОСЛОБОДИЛАЧКОМ РАТУ

– Први отпор, формирање Југословенске војске у отаџбини:– прва акција у Јадру, априла 1941,– ослобођење Лознице, августа 1941.

– Формирање партизанских одреда:– заједничким акцијама ослобођени Горњи Милановац и Чачак,– сукоб партизана и четника у околини Пожеге,– „Ужичка република“,– почетак грађанског рата.

– Септембар–децембар 1941: – немачка офанзива на слободну територију,– страдања цивила, стрељања у Крагујевцу, Краљеву, Нишу,– повлачење у источну Босну и Санџак.

105

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: VIII. ЈУГОСЛАВИЈА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: АНТИФАШИСТИЧКИ ПОКРЕТИ ОТПОРА. ГРАЂАНСКИ РАТ У ОСЛОБОДИЛАЧКОМ РАТУБРОЈ ЧАСА 53.

ТИП ЧАСА утврђивањеОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАРазвијање свести о националној припадности, као и припадности широј заједници – Балкан, Европа, Медитеран, свет.Ученик ће развијати свест о националној припадности, као и позитиван однос према сопственој историји, традицији и култури, поштоваће традицију и културу других народа и биће свестан места српске државе и културе у балканским, медитеранским и европским оквирима.Разумевање основних обележја идеологије и културе, њихове међузависности и утицаја на друштво, државу и појединца савремене епохе.Ученик ће знати основне одлике либерализма, комунизма, фашизма и нацизма и схватити условљеност идеологије геополитичким стремљењима државе.


ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА Разговарамо са ученицима – подсећамо се ратних операција на европском ратишту у периоду од 1939. до краја 1941. године.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА

106





Постављамо питања: Који су били покрети отпора у окупираној Југославији? Које су биле идеолошке разлике између партизана и четника? У чему су се разликовале стратегије борбе партизана и четника? Какав је био одговор окупационих власти на устаничке акције? Шта су биле последице Казнене наредбе бр. 888? Када је дошло до првих борби између партизана и четника? Где је и када створена велика слободна територија? Када је почела непријатељска офанзива на слободну територију и шта су биле њене последице?ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Ученици читају текстове „Крагујевачке жртве” и „Одмазда и злочини окупатора– на странама 142 и 144 Уџбеника. Потом разговарамо о тим текстовима и о књижевним делима која се баве овим темама (Десанка Максимовић, „Тражим помиловање“)

107

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: VIII. ЈУГОСЛАВИЈА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ЈУГОСЛОВЕНСКО РАТИШТЕ И ЗАВРШНА ФАЗА РАТА 1943–1945.БРОЈ ЧАСА 54.

ТИП ЧАСА обрадаОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАРазвијање свести о националној припадности, као и припадности широј заједници – Балкан, Европа, Медитеран, свет.Ученик ће развијати свест о националној припадности, као и позитиван однос према сопственој историји, традицији и култури, поштоваће традицију и културу других народа и биће свестан места српске државе и културе у балканским, медитеранским и европским оквирима.Разумевање основних обележја идеологије и културе, њихове међузависности и утицаја на друштво, државу и појединца савремене епохе.Ученик ће знати основне одлике либерализма, комунизма, фашизма и нацизма и схватити условљеност идеологије геополитичким стремљењима државе.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице 1.1.7. именује најважније појаве из националне историје1.1.9. зна на којем простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из националне и опште историје1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости 1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легендаСредњи ниво2.1.2. препознаје да постоји повезаност националне, регионалне и светске историје2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опште историје 2.2.1. уме да закључи о којем догађају, феномену и личности је реч на основу садржаја карактеристичних писаних историјских извораНапредни ниво3.1.1. уме да примени знање из историјске хронологије (уме прецизно да одреди којој деценији и веку, историјском периоду припада одређена година, личност и историјски феномен)


108


Разговарамо са ученицима – подсећамо се прилика на светским ратиштима у периоду између 1943. и 1945. године.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Саопштавамо ученицима да су устаничке борбе крајем 1941. пренете на подручје Босне и Херцеговине и да до лета 1944. године нема значајнијих војних акција на подручју Србије. Објашњавамо ученицима да је немачки војни врх, због могућег савезничког искрцавања на Балканско полуострво, одлучио да коначно уништи партизанске и четничке формације. Упознајемо ученике с немачким акцијама: операцијом Вајс – битком на Неретви, операцијом Шварц – битком на Сутјесци, као и с током Мартовских преговора. Објашњавамо зашто су Британци после Техеранске конференције одлучили да помогну партизанима. Анализирамо одлуке Првог и Другог заседања АВНОЈ–а и указујемо на последице тих одлука. Упознајемо ученике са околностима под којима је краљ Петар II позвао све Југословене да приђу Титу и са последицама такве одлуке по четнички покрет. Објашњавамо им зашто су савезници бомбардовали српске градове. Информишемо ученике о детаљима споразума Тито–Шубашић (јун 1944) и споразума Тито–Стаљин. Причамо ученицима о току ратних операција током друге половине 1944. године, које су довеле до ослобађања Србије и пробоја Сремског фронта. ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: Зашто су Немци организовали офанзиву на устаничке снаге током 1943. године? Како је према одлукама АВНОЈ–а требало да буде уређена држава? Које су главне одлуке споразума Тито–Шубашић?


ЈУГОСЛОВЕНСКО РАТИШТЕ И ЗАВРШНА ФАЗА РАТА 1943–1945.

– Средина јануара 1943: операција „Вајс” – битка на Неретви, у марту 1943: партизани наносе пораз четницима на Неретви.– Мај 1943: операција „Шварц” – битка на Сутјесци, Немци разоружавају четнике, Михаиловић прелази у Србију.– Друго заседање АВНОЈ–а: 29. 30. 11. 1943:

– АВНОЈ– врховно извршно законодавно и извршно тело,– НКОЈ– влада,– избегличкој влади одузет легитимитет, а краљу забрањен повратак у земљу,– федеративно уређење будуће државе.

– Јануар 1944: Светосавски конгрес у селу Ба – верност краљу и уставном поретку земље– Пролеће 1944: савезничко бомбардовање немачких снага у Србији– Јун 1944: споразум Тито–Шубашић– Септембар 1944: састанак Тито– Стаљин– Новембар 1944: други споразум Тито–Шубашић – формирање заједничке владе ДФЈ–Лето 1944: долазак партизана у Србију, 20. 10. 1944: ослобођење Београда

109

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: VIII. ЈУГОСЛАВИЈА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ДОПРИНОС ЈУГОСЛАВИЈЕ ПОБЕДИ НАД ФАШИЗМОМ. ЉУДСКИ И МАТЕРИЈАЛНИ ГУБИЦИБРОЈ ЧАСА 55.

ТИП ЧАСА обрадаОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАРазвијање свести о националној припадности, као и припадности широј заједници – Балкан, Европа, Медитеран, свет.Ученик ће развијати свест о националној припадности, као и позитиван однос према сопственој историји, традицији и култури, поштоваће традицију и културу других народа и биће свестан места српске државе и културе у балканским, медитеранским и европским оквирима.Разумевање основних обележја идеологије и културе, њихове међузависности и утицаја на друштво, државу и појединца савремене епохе.Ученик ће знати основне одлике либерализма, комунизма, фашизма и нацизма, схватити условљеност идеологије геополитичким стремљењима државе, разумети процес развоја српске културе у току рата и уочити утицаје под којим се она развијала.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице 1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације 1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости 1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легендаСредњи ниво2.1.3. препознаје да постоји повезаност регионалне и светске историје2.2.2. уме да закључи о којем историјском феномену је реч на основу карактеристичних сликовних историјских извораНапредни ниво3.1.1. уме да примени знање из историјске хронологије (уме прецизно да одреди којој деценији и веку, историјском периоду припада одређена година, личност и историјски феномен)

ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА Питамо ученике како је Југославија подељена после капитулације и који су покрети отпора постојали на подручју Југославије.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Саопштавамо ученицима да ниједна окупирана земља у Европи није подељена на већи број територија од Југославије. Истичемо цивилне жртве које су биле последица

110

формуле да се за једног убијеног Немца стреља 100, а за рањеног 50 цивила. Напомињемо да је цивилно становништво страдало и због грађанског рата, који је вођен између два покрета отпора. Објашњавамо ученицима политику НДХ према Србима, да је довела до геноцида, који је оставио трајне последице по српски народ у Хрватској. Саопштавамо ученицима који су били највећи концентрациони логори у НДХ, истичемо Госпић–Јадовно и Јасеновац, те да ни Јевреји у Југославији нису избегли судбину својих сународника који су живели у осталом делу Европе. Кажемо ученицима да су највећи концентрациони логори на подручју Србије били Сајмиште и Бањица, у којима су осим Јевреја страдали и Роми, али и присталице партизанског и четничког покрета. Објашњамо да су свакодневицу цивилног становништва обележили општи страх, несигурност, страдање, али и недостатак хране и одеће. Истичемо да је велики број људи крај рата дочекао у избеглиштву.ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: Какву су политику водиле усташке власти према Србима у НДХ? Како је изгледала ратна свакодневица у окупираној Југославији? Узимамо од ученика есеје „Моја породица у Другом светском рату”.


ДОПРИНОС ЈУГОСЛАВИЈЕ ПОБЕДИ НАД ФАШИЗМОМ. ЉУДСКИ И МАТЕРИЈАЛНИ ГУБИЦИ

– Геноцид у НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима, увођење расног законодавства– Концентрациони логори: Јадовно, Госпић, Јасеновац, Сајмиште под управом Гестапоа– Страдање Јевреја и цивила у Србији, Бањица, Црвени крст у Нишу, Шабац– Живот у рату: терор, страх, страдање, неизвесност, глад

111

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: VIII. ЈУГОСЛАВИЈА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: КРАЈ РАТА И ДОПРИНОС ПОБЕДИ НАД ФАШИЗМОМБРОЈ ЧАСА 56.

ТИП ЧАСА утврђивањеОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАРазвијање свести о националној припадности, као и припадности широј заједници – Балкан, Европа, Медитеран, свет.Ученик ће развијати свест о националној припадности, као и позитиван однос према сопственој историји, традицији и култури, поштоваће традицију и културу других народа и биће свестан места српске државе и културе у балканским, медитеранским и европским оквирима.Разумевање основних обележја идеологије и културе, њихове међузависности и утицаја на друштво, државу и појединца савремене епохе.Ученик ће знати основне одлике либерализма, комунизма, фашизма и нацизма, схватити условљеност идеологије геополитичким стремљењима државе, разумети процес развоја српске културе у току рата и уочити утицаје под којима се она развијала.


ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА Разговарамо са ученицима – подсећамо се окупационе поделе Југославије, одлика партизанског и четничког покрета и устанка на подручју Србије.

112




ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: Зашто је Немцима било важно да осигурају залеђе јадранске обале током 1943. године? Шта је операција Вајс? Шта су Мартовски преговори? Шта је био циљ операције Шварц? Које се одлуке Техеранске конференције односе на Југославију? Које су одлуке другог заседања АВНОЈ–а? Зашто је четнички покрет изгубио подршку савезника током 1944. године? Које су главне одлуке споразума Тито–Шубашић? Шта је био циљ савезничког бомбардовања циљева у Србији током 1944. године? Када је и како ослобођена Србија?ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСАИздвајамо есеје ученика који осликавају различите судбине и различита виђења рата. Тражимо од ученика да их прочитају, па их са осталим ученицима анализирамо.

113

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: VIII. ЈУГОСЛАВИЈА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ЈУГОСЛАВИЈА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУБРОЈ ЧАСА 57.

ТИП ЧАСА утврђивањеОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАРазумевање основних обележја идеологије и културе, њихове међузависности и утицаја на друштво, државу и појединца савремене епохе.Ученик ће знати основне одлике фашизма и нацизма и схватити условљеност идеологије геополитичким стремљењима државе.Разумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.Ученик ће знати узроке, ток и последице Другог светског рата, уочиће међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне и биће у стању да схвати негативне последице насилне промене граница.Разумевање представе о свету и начину живота људи и динамичности промена, њихове условљености политичким, друштвеним и културним приликама.Ученик ће познавати основне одлике свакодневног живота људи у рату и уочити условљеност свакодневног живота политичким, културним, привредним, идеолошким и верским утицајима.Развијање свести о националној припадности, као и припадности широј заједници – Балкан, Европа, Медитеран, свет.Ученик ће развијати свест о националној припадности, као и позитиван однос према сопственој историји, традицији и култури, поштоваће традицију и културу других народа и биће свестан места српске државе и културе у балканским, медитеранским и европским оквирима.

СТАНДАРДИОсновни ниво1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице 1.1.7. именује најважније појаве из националне историје1.1.9. зна на којем простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из националне и опште историје1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости 1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легендаСредњи ниво2.2.1. уме да закључи о којем догађају, феномену и личности је реч на основу садржаја карактеристичних писаних историјских извораНапредни ниво3.1.1. уме да примени знање из историјске хронологије (уме прецизно да одреди којој деценији и веку, историјском периоду припада одређена година, личност и историјски феномен)

114

3.1.3. зна специфичне детаље из националне и опште историје 3.1.6. уме да закључи зашто је дошло до одређених историјских догађаја и које су последице важних историјских дешавања

ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: Када је и како започео Други светски рат? Које су биле зараћене стране у том рату? Када је и како завршен Други светски рат?ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Цртамо табелу на табли и тражимо од ученика да исто ураде у својим свескама. Потом их поделимо у четири групе. Прва група уписује имена фронтова у Европи, друга у Северној Африци, трећа на Далеком истоку и четврта у Југославији.фронтови 1939. 1940. 1941. 1942. 1943. 1944. 1945.

ЕвропаСеверна АфрикаДалеки исток

ЈугославијаЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Представници група читају своје одговоре и попуњавају табелу на табли, коментаришемо и исправљамо евентуалне нетачности.

115

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: IX. СВЕТ ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТАНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ПОСЛЕРАТНИ СВЕТ И ЊЕГОВЕ СУПРОТНОСТИ. ОД РАТНОГ САВЕЗНИШТВА ДО ХЛАДНОГ РАТАБРОЈ ЧАСА 58.

ТИП ЧАСА обрадаОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАУпознавање са временским и просторним оквирима савремене епохе.Ученик ће знати временске оквире савремене епохе, као и да на историјској карти Европе и света покаже државе и народе који су обележили другу половину 20. века.Стицање основних знања о друштвеној и државној структури савремене епохе.Ученик ће знати основне карактеристике државног уређења у другој половини 20. века, знати карактеристике тоталитарних режима, као и одлике парламентаризма, уочиће сличности и разлике међу различитим облицима државног уређења у истом периоду, схватиће основне разлоге неравномерног развоја држава у истој епохи и уочиће везе и међусобне односе међу најзначајнијим државама света, Европе и Балкана.Разумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.Ученик ће уочити међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне, разумеће процес деколонизације и уочиће узроке и последице политичких криза у савременом свету.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легендаСредњи ниво2.1.3. препознаје да постоји повезаност регионалне и светске историје 2.2.2. уме да закључи о којем историјском феномену је реч на основу карактеристичних сликовних историјских извораНапредни ниво3.1.1. уме да примени знање из историјске хронологије (уме прецизно да одреди којој деценији и веку, историјском периоду припада одређена година, личност и историјски феномен)

ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА Разговарамо са ученицима – подсећамо се исхода и последица Другог светског рата.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА

116

Излажемо хронологију настанка Уједињених нација и говоримо о начину функционисања те организације. Упознајемо ученике са судбином Немачке после Другог светског рата, причамо о настанку Савезне Републике Немачке и Демократске Републике Немачке. Истичемо да су се већ велике разлике између социјалистичких и капиталистичких држава још више продубиле после Другог светског рата и да ће затегнути односи између две највеће војне силе – САД и СССР–а – довести до трке у наоружању. Објашњавамо ученицима како настаје блоковска подела света и које су њене последице. Питамо их које су биле највеће колонијалне силе и где су се налазиле њихове најзначајније колоније. Потом упознајемо ученике с процесом деколонизације и на карти света показујемо нове државе. Објашњавамо им политику апартхејда у Јужноафричкој Републици и каква је била делатност Мартина Лутера Кинга у САД. Упознајемо ученике с настанком Покрета несврстаних, Вијетнамским и Корејским ратом.ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Питамо ученике које су сличности и разлике између Друштва народа и ОУН и шта је хладни рат, па тражимо да наведу важније ратне сукобе који су се догодили после 1945. године.


ПОСЛЕРАТНИ СВЕТ И ЊЕГОВЕ СУПРОТНОСТИ. ОД РАТНОГ САВЕЗНИШТВА ДО ХЛАДНОГ РАТА

– Април 1945: Организација уједињених нација, Сан Франциско– Генерална скупштина и савет безбедности– Декларација о људским правима 1948.

– САД и СССР највеће војне силе– Хладни рат: совјетска утицајна сфера и утицајна сфера Запада

– 1949: створен НАТО, Вашингтон– 1955: Варшавски пакт– трка у наоружању

– Деколонизација: Индија (Махатма Ганди), Пакистан, Цејлон, Индокина, Африка– У Београду 1961. први скуп несврстаних земаља– Расни сукоби у Америци, рат у Вијетнаму

117

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: IX. СВЕТ ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТАНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ПОСЛЕРАТНИ СВЕТ И ЊЕГОВЕ СУПРОТНОСТИ. ОД РАТНОГ САВЕЗНИШТВА ДО ХЛАДНОГ РАТАБРОЈ ЧАСА 59.

ТИП ЧАСА утврђивањеОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАРазумевање основних обележја идеологије и културе, њихове међузависности и утицаја на друштво, државу и појединца савремене епохе.Ученик ће знати основне одлике либерализма, комунизма, апартхејда, глобализације и тероризма, схватиће условљеност идеологије геополитичким стремљењима државе, знаће културне карактеристике друге половине 20. века, разликоваће културна подручја и уочиће њихову условљеност религијском и идеолошком припадношћу и знаће најзначајнија културна и научна достигнућа друге половине 20. века.Разумевање представе о свету и начину живота људи, динамичности промена и њихове условљености политичким, друштвеним и културним приликама.Ученик ће знати основне одлике свакодневног живота људи у другој половини 20. века, уочити условљеност свакодневног живота политичким, културним, привредним, идеолошким и верским утицајима и увиђати разлике у свакодневном животу људи из различитих друштвених група.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легенда1.2.5. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми табеле1.2.7. зна да исте историјске појаве могу различито да се тумаче1.2.8. препознаје различита тумачења исте историјске појаве на једноставним примеримаСредњи ниво2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опште историјеНапредни ниво3.1.3. зна специфичне детаље из националне и опште историје3.2.7. уме да изрази став и мишљење о одређеном тумачењу историјског феномена и да одреди врсту пристрасности (манипулација, пропаганда, стереотип...)

ТОК ЧАСА

118


УВОДНИ ДЕО ЧАСА Разговарамо са ученицима – подсећамо се савезничких конференција, одлука донетих на њима и њихових последица по светску политику.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Када је створена Организација уједињених нација и који су њени циљеви? На који начин функционише ОУН? Каква је судбина задесила Немачку после капитулације? Шта је хладни рат? Који су војни савези настали после Другог светског рата? Шта је деколонизација? Шта је апартхејд? Када и како настаје Покрет несврстаних? Зашто се Мартин Лутер Кинг сматра значајном личношћу? Који су најзначајнији ратни сукоби после Другог светског рата? ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Разговарамо са ученицима о актуелним ратним сукобима у свету и питамо их да ли су Уједињене нације испуниле циљеве и задатке које су себи поставиле?

119

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: IX. СВЕТ ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТАНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ЕВРОПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ – ОД ИДЕЈЕ ДО РЕАЛИЗАЦИЈЕБРОЈ ЧАСА 60.

ТИП ЧАСА обрадаОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАСтицање основних знања о друштвеној и државној структури савремене епохе.Ученик ће знати основне карактеристике државног уређења држава у другој половини 20. века, уочиће сличности и разлике међу различитим облицима државног уређења у истом периоду и схватити основне разлоге неравномерног развоја држава у истој епохи.Разумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.Ученик ће уочити међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне, као и разлоге распада појединих држава.Разумевање основних обележја идеологије и културе, њихове међузависности и утицаја на друштво, државу и појединца савремене епохе.Ученик ће знати основне одлике либерализма, комунизма, парламентаризма, деколонизације, схватиће условљеност идеологије геополитичким стремљењима државе, знаће културне карактеристике друге половине 20. века, разликоваће културна подручја и уочиће њихову условљеност религијском и идеолошком припадношћу.


ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: Шта је хладни рат? Када долази до покрета деколонизације? Шта је Покрет несврстаних?

120




ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Објашњавамо ученицима каква је била политику Совјетског Савеза, које су следиле и земље источне Европе, и говоримо о променама које су се десиле доласком Никите Хрушчова на власт. Информишемо ученике о револуцији у Мађарској 1954. године и Прашком пролећу 1968. Упознајемо их с политиком перестројке, делатношћу Михаила Горбачова и распадом Совјетског Савеза. Указујемо ученицима на значај синдикалног покрета „Солидарност” у Пољској и на рушење комунистичких режима у Пољској, Мађарској, Чехословачкој, Бугарској, Румунији. Посебну пажњу посвећујемо паду Берлинског зида и уједињењу Немачке. Излажемо ученицима хронологију настанка Европске уније, говоримо о најзначајнијим споразумима и проширењима. Причамо ученицима о великом економском, научном и културном развоју света у другој половини 20. века. Истичемо најзначајније глумце, музичаре, сликаре и спортисте који су стекли светску славу. ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Питамо ученике који су били узроци слома Источног блока, а потом и како је текао процес европских интеграција.


ЕВРОПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ– ОД ИДЕЈЕ ДО РЕАЛИЗАЦИЈЕ

– Крај хладног рата и слом комунизма у Европи– 1954. совјетска интервенција у Мађарској– 1968. Прашко пролеће

‒ Михаил Горбачов, 1985. – перестројка– Распад социјалистичког покрета

Пољска: синдикални покрет „Солидарност” – Лех Валенсановембар 1989: пад Берлинског зидапротести у Чехословачкојпреврати у Бугарској и Румунији

– 1991: распад СССР–а и стварање Заједнице Независних Држава– 1951. Економска заједница за угаљ и челик– 1967: Европска заједница – Француска, Италија, Западна Немачка, Белгија, Холандија и Луксембург

1973: приступање Данске, Ирске и Велике Британије– 1991: састанак у Мастрихту–заједничка монетарна политика– 2002. евро постаје јединствена монета Европске уније.– Бурне културне промене

121

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: IX. СВЕТ ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТАНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ЕВРОПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ – ОД ИДЕЈЕ ДО РЕАЛИЗАЦИЈЕБРОЈ ЧАСА 61.

ТИП ЧАСА утврђивањеОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинованаНАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАСтицање основних знања о друштвеној и државној структури савремене епохе.Ученик ће знати основне карактеристике државног уређења држава у другој половини 20. века, уочиће сличности и разлике међу различитим облицима државног уређења у истом периоду и схватиће основне разлоге неравномерног развоја држава у истој епохи.Разумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.Ученик ће уочити међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне, као и разлоге распада појединих држава.Разумевање основних обележја идеологије и културе, њихове међузависности и утицаја на друштво, државу и појединца савремене епохе.Ученик ће знати основне одлике либерализма, комунизма, парламентаризма, деколонијализма, схваће условљеност идеологије геополитичким стремљењима државе, познаваће културне карактеристике друге половине 20. века, разликоваће културна подручја и уочиће њихову условљеност религијском и идеолошком припадношћу.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легенда1.2.5. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми табеле1.2.7. зна да исте историјске појаве могу различито да се тумаче1.2.8. препознаје различита тумачења исте историјске појаве на једноставним примеримаСредњи ниво2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опште историјеНапредни ниво3.1.3. зна специфичне детаље из националне и опште историје3.2.7. уме да изрази став и мишљење о одређеном тумачењу историјског феномена и да одреди врсту пристрасности (манипулација, пропаганда, стереотип...)

ТОК ЧАСА

122


УВОДНИ ДЕО ЧАСА Разговарамо са ученицима о актуелним ратним сукобима у свету и постављамо питање: Да ли су Уједињене нације испуниле своје постављене циљеве и задатке?ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Када је створена Организација Уједињених нација и који су њени циљеви? На који начин функционише ОУН? Шта је Хладни рат? Шта је деколонизација? Шта је апартхејд? Када и како настаје Покрет несврстаних? Који су најзначајнији ратни сукоби после Другог светског рата? Које су биле последице прекида са стаљинизмом Никите Хрушчова? Шта су били узроци слома Источног блока? Када је и како дошло до распада Совјетског Савеза? У чему је значај рушења „Берлинског зида”? Када је започео процес европских интеграција? Када је дошло до највећег проширења Европске уније и колико она данас броји чланова? До каквих промена долази у науци и технологији у другој половини 20. века? ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Ученицима задајемо да прочитају биографије познатих личности дате на 169. страни Уџбеника, а затим разговарамо о тим личностима, као и о другим уметницима, глумцима и музичарима који су обележили другу половину 20. века.

123

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: X. ЈУГОСЛАВИЈА ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТАНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ЈУГОСЛАВИЈА 1945–48. НА ТРАГУ СОВЈЕТСКОГ МОДЕЛАБРОЈ ЧАСА 62.

ТИП ЧАСА обрадаОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАСтицање основних знања о друштвеној и државној структури савремене епохе.Ученик ће знати карактеристике тоталитарних режима, као и одлике парламентаризма, уочиће сличности и разлике међу различитим облицима државног уређења у истом периоду, уочити везе и међусобне односе међу најзначајнијим државама света, Европе и Балкана, спознаће утицаје других држава на државно и друштвено уређење Југославије, схватиће променљивост и динамичност друштвених односа и уочиће узроке настанка, успона и падова држава савремене епохе.Разумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.Ученик ће уочити међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне, спознаће условљеност променљивости српских граница односима са суседима и најзначајнијим европским државама, знаће најзначајније догађаје из опште и националне историје и уочиће узроке миграција из села у градове и на друге континенте.Разумевање привредних карактеристика савремене епохе.Ученик ће разумети утицај привреде на политички, друштвени и културни развој, разумеће главне карактеристике српске привреде у 20. веку, биће у стању да схвати одлике привреде у комунистичким земљама и биће способан да уочи утицај географског фактора на развој привреде.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице 1.1.7. именује најважније појаве из националне историје1.1.9. зна на којем простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из националне и опште историје1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости 1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легендаСредњи ниво2.1.3. препознаје да постоји повезаност регионалне и светске историје 2.1.4 препознаје да постоји повезаност појава из прошлости са појавама из садашњости2.2.2. уме да закључи о којем историјском феномену је реч на основу карактеристичних сликовних историјских извораНапредни ниво

124



ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА Разговарамо са ученицима – подсећамо се исхода рата у Југославији и детаља споразума Тито–Шубашић.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Подсећамо ученике на велике људске губитке које је Југославија претрпела током Другог светског рата. Истичемо да је становништво оскудевало у обући, одећи и намирницама, па је до 1948. године УНРА помагала становништву набављајући му разне потрепштинама. Објашњавамо ученицима зашто је део становништва остао у емиграцији. Истичемо да су нове власти хапшењима и убиствима „чистиле” административни апарат од тзв. народних непријатеља. Упознајемо ученике с мерама национализације, обавезног откупа пољопривредних производа и са стварањем сељачких радних задруга. Објашњавамо им како је формирана Привремена народна скупштина и да су демократе Милана Грола представљале једину опозицију у земљи. Говоримо о околностима под којима су одржани избори, у новембру 1945. године, о њиховим резултатима и проглашењу републике. Излажемо како је Србија територијално уобличена 1945. године, на карти показујемо њене границе и упознајемо ученике са уставом ФНРЈ из 1946. године. Истичемо успостављање блиских односа са Совјетским савезом и са социјалистичким суседима. Излажемо хронологију сукоба са Информбироом и упознајемо ученике с последицама тог сукоба. Говоримо о економском моделу самоуправљања.ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Питамо ученике када је и како Југославија постала република и које су биле главне одлике система који је грађен у земљи до 1948. године.


ЈУГОСЛАВИЈА 1945–48. НА ТРАГУ СОВЈЕТСКОГ МОДЕЛА

– Разарања и жртве– Привремена народна скупштина, Устав 1946.– Конституисање Србије, прикључење Војводине, Косова, Метохије и Санџака– 1947. формиран Информациони биро– 1948. сукоб Стаљина и Тита– Приближавање Западу– Никита Хрушчов у Београду 1955, нормализација односа– Радничко самоуправљање, 1950, раднички савети– Економска реформа– Смена Александра Ранковића

125

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: X. ЈУГОСЛАВИЈА ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТАНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ЈУГОСЛАВИЈА 1945–48. НА ТРАГУ СОВЈЕТСКОГ МОДЕЛАБРОЈ ЧАСА 63.

ТИП ЧАСА утврђивањеОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАСтицање основних знања о друштвеној и државној структури савремене епохе.Ученик ће знати карактеристике тоталитарних режима, као и одлике парламентаризма, уочиће сличности и разлике међу различитим облицима државног уређења у истом периоду, као и везе и међусобне односе међу најзначајнијим државама света, Европе и Балкана, спознаће утицаје других држава на државно и друштвено уређење Југославије, схватиће променљивост и динамичност друштвених односа и уочиће узроке настанка, успона и падова држава савремене епохе.Разумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.Ученик ће уочити међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне, спознаће условљеност променљивости српских граница односима са суседима и најзначајнијим европским државама, знаће најзначајније догађаје из опште и националне историје и уочиће узроке миграција из села у градове и на друге континенте.Разумевање привредних карактеристика савремене епохе.Ученик ће разумети утицај привреде на политички, друштвени и културни развој, разумеће и главне карактеристике српске привреде 20. века, биће у стању да схвати одлике привреде у комунистичким земљама и биће способан да уочи утицај географског фактора на развој привреде.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице 1.1.7. именује најважније појаве из националне историје1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легендаСредњи ниво2.1.1. уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском одредницом и историјским периодом 2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опште историје2.2.1. уме да закључи о којем догађају, феномену и личности је реч на основу садржаја карактеристичних писаних историјских извораНапредни ниво3.1.3. зна специфичне детаље из националне и опште историје

126



ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА Питамо ученике какву је улогу у политичком животу југословенске државе имала организација Народни фронт и на који начин је дефинисана југословенска држава према Уставу из 1946. године.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Објашњавамо ученицима да се Југославија после Другог светског рата ослањала на Совјетски Савез у спољној политици. Говоримо о детаљима сарадње. Истичемо да је Запад Југославију третирао као експонента совјетске политике. Објашњавамо ученицима да је Информациони биро био одговор на „Маршалов план”. Говоримо о узроцима и току сукоба између СССР–а и Југославије који је започео 1948. године. Говоримо и о бојкоту и економској блокади социјалистичких земаља, те о унутрашњем терору којем су били изложени они који су прихватили Резолуцију. Објашњавамо како је текао процес помирења Југославије и социјалистичких земаља. Упознајемо ученике са суштином радничког самоуправљања. ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања из одељка „Питања и задаци“ на 178. страни Уџбеника. Заједно са ученицима коментаришемо њихове одговоре и исправљамо евентуалне нетачности. Затим ученицима задамо да посматрају карту Југославије на истој страни, да уоче границе република и запишу њихова имена. Потом на 179. страни Уџбеника ученици траже одговарајући грбове република и посматрају њихове карактеристике.

127



ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: X. ЈУГОСЛАВИЈА ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТАНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ДРУШТВЕНИ, ЕКОНОМСКИ, ПОЛИТИЧКИ И КУЛТУРНИ РАЗВОЈ – ГЛАВНИ ПРОЦЕСИ И ПРОБЛЕМИБРОЈ ЧАСА 64.

ТИП ЧАСА обрадаОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАСтицање основних знања о друштвеној и државној структури савремене епохе.Ученик ће знати карактеристике тоталитарних режима, као и одлике парламентаризма, уочиће сличности и разлике међу различитим облицима државног уређења у истом периоду, као и везе и међусобне односе међу најзначајнијим државама света, Европе и Балкана, спознаће утицаје других држава на државно и друштвено уређење Југославије, схватиће променљивост и динамичност друштвених односа и уочиће узроке настанка, успона и падова држава савремене епохе.Разумевање привредних карактеристика савремене епохе.Ученик ће разумети утицај привреде на политички, друштвени и културни развој, разумеће главне карактеристике српске привреде у 20. веку, биће у стању да схвати одлике привреде у комунистичким земљама и биће способан да уочи утицај географског фактора на развој привреде.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације 1.1.7. именује најважније појаве из националне историје1.1.8. именује најважније појаве из опште историје1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике1.2.5. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми табеле1.2.6. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми графиконаСредњи ниво2.1.2. препознаје да постоји повезаност националне, регионалне и светске историјеНапредни ниво3.1.1. уме да примени знање из историјске хронологије (уме прецизно да одреди којој деценији и веку, историјском периоду припада одређена година, личност и историјски феномен)

ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА Питамо ученике када је и како Југославија постала република и које су биле главне одлике система који је грађен у земљи до 1948. године?ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА

128


Говоримо о процесу индустријализације земље, који је као последицу имао велики прилив становника у градове. Објашњавамо околности под којима је дошло до повећања стандарда. Говоримо о напорима чији је циљ било описмењавање становништва и упознајемо ученике са школском реформом, чији је резултат било укидање гимназија и успостављање средњошколских центара са око 500 занимања, од првог до четвртог степена. Указујемо ученицима на то да је масовна култура до 1948. године била под совјетским утицајем, а да се после тога развија под интензивнијим утицајем Запада. Упознајемо ученике са студентским демонстрацијама из 1968. године, али и демонстрацијама Албанаца, који су захтевали да Косово постане република. Објашњавамо ученицима појаву и циљеве МАСПОК–а у Хрватској и тзв. либерала у Србији. Истичемо да је под изговором борбе против централизма и унитаризма дошло до јачања надлежности република, што је као последицу имало појачане националне супротности и јачање сепаратизма. Упознајемо ученике са суштином уставних промена из 1974. године којима је Југославија постала конфедерација. Истичемо да је све до своје смрти 1980. године Тито био неприкосновена личност у Југославији.ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Питамо ученике како се уставно развијала југословенска федерација,а потом тражимо од њих да истраже и упореде животе својих породица у шестој и деветој деценији 20. века.


ДРУШТВЕНИ, ЕКОНОМСКИ, ПОЛИТИЧКИ И КУЛТУРНИ РАЗВОЈ – ГЛАВНИ ПРОЦЕСИ И ПРОБЛЕМИ

– Брз економски развој – 50–их и 60–их година захваљујући повољним кредитима– миграције село–град– одлазак на рад у иностранство– пораст стандарда– масовна култура

– Демонстрације 1968.– студенти у Београду– Албанци на Косову и Метохији и уМакедонији– Маспок у Хрватској 1971.– обрачун са либералима у Србији 1972.

– 1974. нови устав СФРЈаутономне покрајине добијају широка овлашћења, изједначене са републикама

– 1980. умире Јосип Броз Тито.

129

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: X. ЈУГОСЛАВИЈА ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТАНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ДРУШТВЕНИ, ЕКОНОМСКИ, ПОЛИТИЧКИ И КУЛТУРНИ РАЗВОЈ – ГЛАВНИ ПРОЦЕСИ И ПРОБЛЕМИБРОЈ ЧАСА 65.

ТИП ЧАСА утврђивањеОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАСтицање основних знања о друштвеној и државној структури савремене епохе.Ученик ће знати карактеристике тоталитарних режима, као и одлике парламентаризма, уочиће сличности и разлике међу различитим облицима државног уређења у истом периоду, као и везе и међусобне односе међу најзначајнијим државама света, Европе и Балкана, спознаће утицаје других држава на државно и друштвено уређење Југославије, схватиће променљивост и динамичност друштвених односа и уочиће узроке настанка, успона и падова држава савремене епохе.Разумевање привредних карактеристика савремене епохе.Ученик ће разумети утицај привреде на политички, друштвени и културни развој, разумеће и главне карактеристике српске привреде 20. веку, биће у стању да схвати одлике привреде у комунистичким земљама и биће способан да уочи утицај географског фактора на развој привреде.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације 1.1.7. именује најважније појаве из националне историје1.1.8. именује најважније појаве из опште историје1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике1.2.5. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми табеле1.2.6. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми графиконаСредњи ниво2.1.2. препознаје да постоји повезаност националне, регионалне и светске историјеНапредни ниво3.1.1. уме да примени знање из историјске хронологије (уме прецизно да одреди којој деценији и веку, историјском периоду припада одређена година, личност и историјски феномен)

ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА Разговарамо са ученицима – подсећамо се исхода и биланса рата на подручју Југославије.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА

130


Постављамо питања: Које су биле последице рата по живот цивилног становништва? Зашто је део становништва остао да живи у емиграцији? Какав је био однос нових власти према симпатизерима и члановима четничког покрета? Шта је национализација? Када је и како Југославија постала република? Када је држава добила нови устав? Какав је био спољнополитички положај земље? Када и зашто долази до сукоба са Информбироом? Шта је самоуправљање? Какве промене су се догодиле у привредној структури после Другог светског рата? Када је и на који начин дошло до повећања стандарда становништва? Које су биле одлике масовне културе? Шта је МАСПОК? Какву су визију развоја изнели тзв. либерали у Србији? Које су последице Устава из 1974. године?ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Разговарамо са ученицима о музичким групама, које су слушали њихови родитељи, глумцима које су волели. Тражимо да кажу који од њих су и данас актуелни.

131

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: X. ЈУГОСЛАВИЈА ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТАНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ДРУШТВЕНА КРИЗА И ПОРАЗ ЈУГОСЛАВИЈЕ – РАЗБИЈАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕБРОЈ ЧАСА 66.

ТИП ЧАСА обрадаОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАСтицање основних знања о друштвеној и државној структури савремене епохе.Ученик ће знати карактеристике тоталитарних режима, као и одлике парламентаризма, уочиће сличности и разлике међу различитим облицима државног уређења у истом периоду, као и везе и међусобне односе међу најзначајнијим државама света, Европе и Балкана, спознаће утицаје других држава на државно и друштвено уређење Југославије, схватиће променљивост и динамичност друштвених односа и уочиће узроке настанка, успона и падова држава савремене епохе.Разумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.Ученик ће уочити међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне, спознаће условљеност променљивости српских граница односима са суседима и најзначајнијим европским државама, знаће најзначајније догађаје из опште и националне историје и уочиће узроке миграција из села у градове и на друге континенте.Развијање свести о националној припадности, као и припадности широј заједници – Балкан, Европа, Медитеран, свет.Ученик ће развијати свест о националној припадности, као и позитиван однос према сопственој историји, традицији и култури, поштоваће традицију и културу других народа и биће свестан места српске државе и културе у балканским, медитеранским и европским оквирима.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације 1.1.7. именује најважније појаве из националне историје1.1.8. именује најважније појаве из опште историје1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике1.2.5. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми табеле1.2.6. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми графиконаСредњи ниво2.1.2. препознаје да постоји повезаност националне, регионалне и светске историјеНапредни ниво

132



ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА Разговарамо са ученицима – подсећамо се устава из 1974. године и његових последица.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Говоримо ученицима о економској кризи која је захватила Југославију и о томе како програм економске стабилизације (1982) није давао жељене резултате. Истичемо чињеницу да осамдесетих година у политичком животу доминирају национална питања. Објашњавамо ученицима да је најсложенија ситуација била на Косову, где су 1981. године организоване сепаратистичке демонстрације. Истичемо тежак положај Срба на Косову. Објашњавамо да је формални распад Југославије започео 25. јуна 1991. године, када је словеначки парламент, на основу резултата референдума, прогласио независност, а наредног дана је то учинио и хрватски сабор. Указујемо ученицима да је пораст међунационалне мржње изазвао до грађанске ратове на подручју Хрватске и Босне и Херцеговине. Упознајемо ученике са исходом и последицама тих ратова. Објашњавамо им како је 1992. године настала Савезна Република Југославија. Упознајемо ученике са узроцима наметања санкција СРЈ и последицама такве политике међународне заједнице. Излажемо ученицима о терористичким акцијама Ослободилачке војске Косова и последицама по безбедност цивилног становништва. Објашњавамо околности под којима је дошло до тромесечног бомбардовања Југославије током пролећа 1999. године и под којим је околностима оно окончано. Излажемо ученицима догађаје из септембра и октобра 2000. године, који су довели до рушења режима Слободана Милошевића. ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Питамо ученике који су узроци распада Југославије и када је и зашто НАТО напао СРЈ. Тражимо од ученика да за наредни час опишу како су њихове породице доживеле НАТО бомбардовање.


ДРУШТВЕНА КРИЗА И ПОРАЗ ЈУГОСЛАВИЈЕ – РАЗБИЈАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ

– Мај 1980: смрт Јосипа Броза Тита, 1981. демонстрације на Косову– Први вишестраначки избори у Југославији 1990.– Распад СФРЈ започео 25. јуна 1991, референдуми у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини– Ратни сукоби: Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина– Грађански рат у Хрватској, акције „Бљесак” и „Олуја”– Рат у Босни и Херцеговини: 1992–1995.

1995. преговори у Дејтону: створена република Српска– Акција албанских терориста на Косову и Метохији

подршка САД терористима24. март 1999. бомбардовање Србијерезолуција Савета безбедности 1244

– Септембар 2000: парламентарни избори, победа Војислава Коштунице, Зоран Ђинђић премијер– Мај 2006. године: самосталност Црне Горе

133

ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: X. ЈУГОСЛАВИЈА ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТАНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ЈУГОСЛАВИЈА ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТАБРОЈ ЧАСА 67.

ТИП ЧАСА утврђивањеОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелнаЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАСтицање основних знања о друштвеној и државној структури савремене епохе.Ученик ће знати карактеристике тоталитарних режима, као и одлике парламентаризма, уочиће сличности и разлике међу различитим облицима државног уређења у истом периоду, као и везе и међусобне односе међу најзначајнијим државама света, Европе и Балкана, спознаће утицаје других држава на државно и друштвено уређење Југославије, схватиће променљивост и динамичност друштвених односа и уочиће узроке настанка, успона и падова држава савремене епохе.Разумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.Ученик ће уочити међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне, спознаће условљеност променљивости српских граница односима са суседима и најзначајнијим европским државама, знаће најзначајније догађаје из опште и националне историје и уочиће узроке миграција из села у градове и на друге континенте.Развијање свести о националној припадности, као и припадности широј заједници – Балкан, Европа, Медитеран, свет.Ученик ће развијати свест о националној припадности, као и позитиван однос према сопственој историји, традицији и култури, поштоваће традицију и културу других народа и биће свестан места српске државе и културе у балканским, медитеранским и европским оквирима.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице 1.1.7. именује најважније појаве из националне историје1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте на којој је наведена легенда1.2.7. зна да исте историјске појаве могу различито да се тумачеСредњи ниво2.1.1. уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском одредницом и историјским периодом 2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опште историје2.2.1. уме да закључи о којем догађају, феномену и личности је реч на основу садржаја карактеристичних писаних историјских извора

134


Напредни ниво3.1.3. зна специфичне детаље из националне и опште историје3.1.6. уме да закључи зашто је дошло до одређених историјских догађаја и које су последице важних историјских дешавања

ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: Када је створена заједничка држава Јужних Словена? Који су били највећи проблеми у функционисању државних органа у предратној Југославији? Како је Југославија била уређена према Уставу из 1974. године?ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања: Који су били узроци распада Југославије? Када је и на којим подручјима започео грађански рат? Како су и када завршени грађански ратови на подручју Хрватске и Босне и Херцеговине? Када је и како створена Савезна Република Југославија? Какав је био спољнополитички положај СРЈ? Како је криза на Косову прерасла у бомбардовање Југославије? Када је и на који начин окончано бомбардовање СРЈ? Када је и како Слободан Милошевић отишао с власти?ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Разговарамо са ученицима о томе како су њихове породице доживеле НАТО бомбардовање.

135



ПРЕДМЕТ: ИсторијаНАСТАВНИК:РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:НАЗИВ ТЕМЕ: X. ЈУГОСЛАВИЈА ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТАНАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: СВЕТ, ЕВРОПА И ЈУГОСЛАВИЈА ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТАБРОЈ ЧАСА 68.

ТИП ЧАСА систематизацијаОБЛИК РАДА: комбинованиМЕТОДА РАДА: комбинована НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелна ЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСАСтицање основних знања о друштвеној и државној структури савремене епохе.Ученик ће знати основне карактеристике државног уређења држава у другој половини 20. века, уочиће сличности и разлике међу различитим облицима државног уређења у истом периоду и схватиће основне разлоге неравномерног развоја држава у истој епохи.Разумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.Ученик ће уочити међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне, као и разлоге распада појединих држава.Разумевање основних обележја идеологије и културе, њихове међузависности и утицаја на друштво, државу и појединца савремене епохе.Ученик ће знати основне одлике либерализма, комунизма, парламентаризма, деколонијализма, схватиће условљеност идеологије геополитичким стремљењима државе, знаће културне карактеристике друге половине 20. века, разликоваће културна подручја и уочиће њихову условљеност религијском и идеолошком припадношћу.

СТАНДАРДИ Основни ниво1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице 1.1.7. именује најважније појаве из националне историје1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је речНапредни ниво3.1.3. зна специфичне детаље из националне и опште историје3.1.6. уме да закључи зашто је дошло до одређених историјских догађаја и које су последице важних историјских дешавања

ТОК ЧАСАУВОДНИ ДЕО ЧАСА Разговарамо са ученицима – подсећамо се настанка Друштва народа, његових циљева и задатака, као и разлога због којих је престало да постоји.ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Постављамо питања ученицима: Када је и како настала ОУН, који су њени циљеви и начин функционисања? Шта је хладни рат? Које су биле последице блоковске поделе света? Које су биле последице процеса деколонизације? Шта је покрет несврстаних земаља? Које су важније кризе и ратни сукоби после 1945. године? Шта су били узроци слома Источног блока? Када је и како дошло до распада Совјетског Савеза? У чему је значај рушења Берлинског зида? Како је текао процес европских интеграција? Које су

136




одлике културе друге половине 20. века? Које су најзначајније друштвене, политичке и економске промене наступиле после Другог светског рата у Југославији? Какав је био спољнополитички положај Југославије у другој половини 20. века? Када и зашто долази до сукоба са Информбироом? Када је и како Југославија постала конфедерација? Које су одлике масовне културе у Југославији у другој половини 20. века? Који су главни узроци распада Југославије? Када су и како завршени грађански ратови на подручју бивше Југославије? Које су личности обележиле српску историју друге половине 20. века?ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА На основу истраживања које су обавили у својим породицама ученици излажу – упоређују живот у шестој и живот у деветој деценији 20. века.

137

НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: Промене у...

Documents