Сремски округ - zaprokulzaprokul.org.rs/wp-content/uploads/2015/01/sremski.pdf ·...

1

Сремски округ

Сремски округ смештен је у западном делу Републике Србије у оквиру Аутономне покрајине

Војводине, на површини од 3.486 км2. Округ обухвата град Сремску Митровицу као центар округа и шест

општина: Инђију, Ириг, Пећинце, Руму, Стару Пазову и Шид. Сремска Митровица је град с веома дугом традицијом у којој је неколико

пута из основа мењала не само своје име, већ и своју физиономију. Испрва је била дрвено илирско-келтско насеље, затим антички град и престоница, средњовековна варош са много господара, оријентална паланка с минаретима, пуковско граничарско место, занатско-трговачки центар у доба грађанског просперитета и најзад савремен индустријски град у пуном напону једне нове историје. Римљани освајају Сирмијум крајем првог века старе ере. У њему или у околини рођени су цареви Деције Трајан, Аурелијан, Проб и Максимилијан. Године 1180. Византија предаје град Краљевини Угарској, која подиже нов средњовековни град на темељима срушеног Сирмијума. Град добија име CIVITAS SANCTI DEMETRII (Град Светог Димитрија), по градском патрону и у Сирмијуму погубљеном хришћанском мученику Светом Димитрију. Срби од тада град називају- Д(и)митровица. Године 1526. град пада под османлијску власт и постаје познат као Шехер-Митровица. Пожаревачким миром 1718. Митровица постаје део Хабзбуршке монархије у којој Срби добијају одређене привилегије, као што је и употреба сопственог језика. У тим годинама се и први пут јавља модификовано српско име за град (без првог слова ”Д”) - Митровица. Године 1881. добијањем статуса слободног краљевског града, службено име насеља на српском језику постаје – Митровица. Ово име одржава се више од 50 година све док тридесетих година ХХ века имену није додат географски префикс Сремска. Територија Града Сремска Митровица се простире на северозападу Србије, на простору три различите морфолошке целине: сремске равнице, мачванске равнице и фрушкогорког побрђа. Површина износи 762 км

2 и на њој живи

85.902 становника. Просечна старост становништва износи 39,5 година (38,0 код мушкараца и 40,9 код жена). Према попису из 2002. године ово насеље је углавном насељено Србима.

Инђија се налази у Срему, на јужним обронцима Фрушке горе. На површини од 384 км² живи око 49.609 становника различитих националности, распоређених у 11 насеља. Инђија се први пут помиње 1455. године, као феудално добро породице Шуљок де Лекче, а према писаним изворима, као насељено место спомиње се 1746. године, када је на позив спахије Марка Пејачевића почело насељавање Срба. Почетком 19. века почињу се досељавати Чеси и Немци, крајем века Мађари, а од велике миграције 1948. године већински део становништва чине Срби. Данас је општина Инђија са развијеном пољопривредом, индустријом, малом привредом, трговином и туризмом једна од

најразвијенијих општина Србије. Ириг је од давнина чувен по својим виноградима и воћнацима. Налази се у централном делу Срема, на јужним падинама Фрушке горе на површини од 226 км2. Окружују је општина Рума, Инђија, Сремски Карловци, Беочин и Сремска Митровица. На овим просторима живот је континуирано текао од праисторије до данашњих дана. Археолошки налази на територији Ирига указују да је овај део Срема био насељен још у праисторијско доба, што потврђују и пронађени трагови Антике. Тешко је сасвим поуздано утврдити када је настао Ириг и како је добио име. Назив Ириг први пут се помиње 1225.године

2

када је у њему основан католички павлински манастир. У периоду од 1526. до 1699. године Ириг је био под Турцима, а потом под Аустроугарском монархијом све до ослобођења 1918. године. У 12 насеља општине Ириг живи 12.329 становника, различитих националности.

Пећинци се налазе у Доњем Срему, на површини од 489 км2. Општина се

граничи са београдским подручјем, Старом Пазовом, Румом, а на југу границу чини река Сава. У близини Пећинаца налази се и Обедска бара, која је данас заштићени резерват животињског света и веома атрактивна с околним шумама у којима су ловишта и излетишта. На овом подручју, у 15 и 16. веку, било је више мањих насеља. Током народноослободилачких ратова ово је био устанички крај, а крајем 1941. године ту је одржано прво партијско саветовање за Срем. Током 1942. године формирани су партизански одреди и народноослободилачки одбори, а годину дана касније отвориле су се и партизанске школе. Општина је установљена 1960. године од периферних делова бивших срезова Рума, Стара Пазова и Земун. Према

подацима из 2002. године Општина има 21.506 становника, а најбројнији су припадници српске националности (93%).

Рума се налази недалеко од Фрушке Горе у средишту Срема, између саве и Дунава. Простире се на површини од 589 км2 и броји 58.000 становника, од којих око 32.000 људи живи у самом гради Руми, док остало становништво живи у 16 руралних насеља. Настанак живота на територији Руме датира још из присторије. О томе сведоче археолошки налази праисторијских насеља, од којих је најзначајнији археолошки локалитет Гомолава код села Хртковаца у Румској општини. Први познати становници ових крајева били су припадници разних илирских и келтских народа (Амантини, Бреуци, Скордисци ...). Насеље са именом Рума први пут се помиње у Сремском дефтеру из 1566/7. године.

Стара Пазова налази се у југоисточном делу Срема, на површини од 351 км

2 , на којој живи 67.576 становника. Општина Стара

Пазова се по први пут помиње у списима пре 300 година. Основно етничко језгро на територији Општине је формирано досељавањем Срба у данашњу Војводину под вођством Арсенија III Чарнојевића крајем 17. века (1690). Крајем 18. века ово подручије насељавају Словаци, 20 година касније Немци, а потом и Хрвати. Стога треба истаћи и данашњу вишенационалну струкутру становништва, коју осим Срба који представљају већину (81,16%), чине и Словаци (8,86%), Хрвати (2,38%), Мађари, Роми и други.

Шид се налази у западном делу Сремског округa, на површини од 687 км2 .

Постоје различите претпоставке о пореклу имена Шид. По једној име потока Шидина и насеља везано је за обраслу и густу шикару, која се звала „сита“, из које је настало поменуто насеље, које је првобитно названо Сит, а касније Шид. Друга претпоставка говори као је преко потока још у доба Римљана био саграђен мост, а како се на мађарском мост каже „хид“ ово насеље око моста добило је назив Шид. Ове претпоставке говоре да у предтурско доба и прве деценије турске владавине, насеље са именом Шид није постојало. Данас се у Општини налази спомен кућа и галерија једног од најзначајнијих представника српског модернизма Саве Шумановића, на кога су становници Шида веома поносни. Општину чини 19 насеља у којима живи 38.973 становника.

Највише становника као и највећу густину насељености у Сремском округу има град Сремска

Митровица као административни центар округа, док најмање становника има Ириг, а најмању густину насељености Пећинци.

Сремска Митровица која има највећи буџет у свом округу издваја и највише средстава за културу по глави становника. Након Сремске Митровице за културу по глави становника највише издваја Шид, а најмање Рума.

3

Табела 1: Основни подаци о површини и броју становника у граду/општинама

Град/Општина

Површина територије

града/општине у км

2

Број становника у граду/општини

према попису из 2002.године

Густина насељености по

км2

Просечно годишње издвајање за културу по глави становника

у периоду од 2007. до 2009. године

Сремска Митровица

762 85.908 113 32,16 евра 2.728,28 дин.

Инђија 385 49.609 129 11,41 евра 956,49 дин. Ириг 230 12.329 54 7,89 евра 665,18 дин. Пећинци 489 21.506 44 7,17 евра 611,08 дин. Рума 582 60.006 103 6,47 евра 557,52 дин. Стара Пазова 351 67.576 192 7,28 евра 621,66 дин. Шид 687 38.973 57 12,46 евра 1.050,92 дин.

Приказ 1: Рангирање градова/општина према просечном годишњем издвајању за културу по глави становника у периоду од 2007. до 2009. године

За потребе културе у односу на укупан буџет града/општине очекивано највише издваја град

Сремска Митровица, док најмањи удео културе у укупном буџету има општина Пећинци. Приказ 2: Рангирање градова/општина према просечном годишњем уделу културе у укупном буџету града/општине у периоду од 2007. до 2009. године

Табела 2а: Подаци о финансирању сектора културе

Гр

ад

/ О

пш

ти

на

Година Укупан градски буџет у еврима

Укупан општински буџет у динарима

Буџет за културу у еврима

Буџет за културу у динарима

% од укупног

општинског буџета

СР

ЕМ

СК

А

МИ

ТР

ОВ

ИЦ

А

2007. 20.916.380,90 1.672.478.000,00 2.606.221,60 208.394.000,00 12,5

2008. 22.975.262,70 1.870.917.000,00 3.124.197,20 254.409.000,00 13,6

2009. 18.063.561,80 1.696.723.000,00 2.558.175,30 240.291.200,00 14,2

32.16

12.46 11.417.89 7.28 7.17 6.47

0

10

20

30

40


Шид Инђија Ириг Стара Пазова Пећинци Рума

Просечно годишње издвајање за културу по глави становника 2007-2009

13.4

7.6

3.8 3.5 3.3 3 2.7

0

5

10

15


Шид Рума Стара Пазова Ириг Инђија Пећинци

Просечан годишњи удео културе у укупном буџету града/општине 2007-2009

4

Табела 2б: Подаци о финансирању сектора културе

Гр

ад

/ О

пш

ти

на

Година Укупан

градски буџет у еврима

Укупан општински буџет

у динарима

Буџет за културу у еврима

Буџет за културу у динарима

% од укупног општинског

буџета

ИН

ЂИ

ЈА

2007. 17.898.906,02 1.431.200.105,00 616.869,67 49.325.022,00 3,5

2008. 20.591.426,70 1.676.796.941,00 681.274,93 55.477.444,00 3,3

2009. 18.527.763,47 1.740.325.792,00 399.745,38 37.548.363,00 2,2

ИР

ИГ 2007. 3.323.553,47 265.752.000,00 107.340,90 8.583.000,00 3,2

2008. 3.000.952,95 244.373.000,00 103.264,32 8.409.000,00 3,4

2009. 2.510.233,61 235.788.000,00 81.027,82 7.611.000,00 3,2

ПЕ

ЋИ

НЦ

И

2007. 10.043.848,71 803.108.152,00 133.276,39 10.656.807,00 1,3

2008. 5.193.896,36 422.948.330,00 170.898,24 13.916.551,00 3,3

2009. 4.679.681,45 439.565.754,00 158.121,11 14.852.427,00 3,4

РУ

МА

2007. 8.356.182,52 668.162.026,00 293.394,04 23.459.846,00 3,5

2008. 11.650.240,61 948.700.063,00 401.548,17 32.698.790,00 3,3

2009. 10.505.771,04 986.814.428,00 470.622,98 44.205.946,00 4,5

СТ

АР

А

ПА

ЗО

ВА

2007. 15.794.340,95 1.262.918.661,00 441.054,69 35.266.821,00 2,8

2008. 15.886.189,36 1.293.640.995,00 517.247,84 42.120.423,00 3,2

2009. 11.265.519,35 1.058.178.118,00 517.849,86 48.642.000,00 4,6

ШИ

Д 2007. 5.877.748,44 469.985.940,70 481.726,66 38.518.960,37 8

2008. 7.222.042,92 588.103.954,58 580.567,44 47.276.651,93 8

2009. 5.747.572,05 539.873.465,89 394.721,22 37.076.441,00 6,9

У периоду од 2007. до 2009. године буџет за културу, у односу на укупне буџете града Сремске

Митровице и општина Сремског округа, једино у Сремској Митровици, Пећинцима и Старој Пазови бележи континуиран раст. Инђија је једина општина у Сремском округу која бележи континуирани пад удела културе у укупном буџету, док у осталим општинама удео варира у посматраном периоду од 2007. до 2009. године. У Шиду је у 2007 и 2008. години удео културе у укупном буџету био исти, да би у 2009. години забележио пад, док је у Руми удео културе у укупном буџету забележио незнатан пад у 2008. години, али и знатан раст у 2009. години.

Приказ 3: Тенденција кретања удела буџета за културу у периоду од 2007. до 2009. године

0%

10%

20%

2007 2008 2009


0%

2%

4%

2007 2008 2009

Инђија

5

Приказ 4: Тенденција кретања удела буџета за културу у периоду од 2007. до 2009. године

Структура расподеле средстава за културу показује да се у три општине Сремског округа највећи

део користи за плате запослених у култури, док се у Сремској Митровици највећи део издваја за програме. Инђија је 2007. години такође највише средстава издвојила за програме, у 2007. за материјалне трошкове, док је у 2009. години највећи део обезбеђен за плате. У општини Рума је у 2007. и 2008. години највише средстава искоришћено за плате запослених, док је у 2009. години највећи део издвојен за материјалне трошкове. Општина Шид, која је и једина општина у Сремском округу која у посматраном периоду није издвојила средства за програме, је у 2007. и 2008. години највећи део обезбедила за материјалне трошкове, док је у 2009. години највише издвојено за плате запослених у култури. Приказ 5: Структура буџета у периоду од 2007. до 2009. године у граду/општинама Сремског округа

Организација и функионисање културе у оквиру локалних самоуправа

За култури у граду Сремској Митровици задужена је градска управа за образовање, културу и спорт, док се у осталим општинама Сремског округа о култури брину особе задужене за друштвене

0%

2%

4%

2007 2008 2009Ириг

0%

2%

4%

2007 2008 2009

Пећинци

2%

4%

6%

2007 2008 2009

Рума

2%

4%

6%

2007 2008 2009

Стара Пазова

6%

7%

8%

9%

2007 2008 2009

Шид

0% 50% 100%

СРЕМСКА МИТРОВИЦА

ИНЂИЈА

ИРИГ

ПЕЋИНЦИ

РУМА

СТАРА ПАЗОВА

ШИД

27%

30.6%

40%

46.7%

43.5%

45.0%

37.8%

17%

33.3

%37

%37

.3%

37.3

%39

%62

.2%

56%

36.1%

23%

16%

19.2%

16%

Плате и доприносиМатеријални трошковиПрограми и пројекти

0% 50% 100%


ИНЂИЈА

ИРИГ

ПЕЋИНЦИ

РУМА


ШИД

29%

34%

43%

47.8%

45.9%

40%

42.7%

20.6

%35

%37

%37

.2%

33.2

%24

%

57.3

%

50.4%

31%

20%

15%

20.9%

36%


0% 50% 100%


ИНЂИЈА

ИРИГ

ПЕЋИНЦИ

РУМА


ШИД

33%

52.4%

48%

53.8%

37%

49%

51%

21.2

%

28.7

%40

%27

.9%

40.4

%17

%

49%

45.8%

18.9%

12%

18.3%

22.6%

34%


6

делатности. Често ова одељења обједињују и друге службе општинске организације. Ни у Сремској Митровици, ни у једној општини не постоји одељење које се бави искључиво облашћу културе, али три општине имају савете, формиране као скупштинска тела, који су задужени за ту област. Табела 3: Преглед организације града/општина по питању сектора културе

Град/Општина Одељење задужено за питања из

области културе

Да ли постоји већник за културу?

Да ли постоји савет за

културу као скупштинско

тело?

Да ли постоји

конкурс за пројекте из

области културе?


Градска управа за образовање, културу и спорт Да Не Да

Инђија Одељење за друштвене делатности Не Не Не

Ириг Одељење за друштвене делатности, општу

управу и заједничке послове Да Да Не

Пећинци Одељење за друштвене делатности Не Да Не

Рума Одељење за друштвене делатности Да Не Не

Стара Пазова Одељење за друштвене делатности Не Не Да

Шид Одељење за друштвене делатности Да Да Не

Када је реч о питањима из културе на нивоу одлучивања град Сремска Митровица и општине

Ириг, Рума и Шид имају чланa у општинском већу задуженог за област културе, док у осталим општинама то није пракса .

Сремска Митровица и Стара Пазова су једине локалне самоуправе у Сремском округу које расписују конкурсе за финансирање пројеката из области културе. Поред тога све локалне самоуправе из буџета издвајају део средстава за финансирање аматеризма. Највећи удео аматеризма у укупном буџету града/општине имају Ириг и Стара Пазова – око 0,5%, па Рума – 0,3%. Када се сагледају апсолутни износи највише средстава у посматраном периоду издвојила је општина Стара Пазова.

Табела 4: Издвајање града/општине за аматеризам

Град/Општина Издвајање за аматеризам у култури у односу на укупан буџет града/општине

2007 2008 2009


/ / 0,1% (1.500.000,00 дин/15.969,22 евра)

Инђија 0,2% (2.392.821,00 дин/29.925,15 евра) 0,2% (3.952.244,00 дин/48.534,40 евра) 0,1% (1.830.501,00 дин/19.487,78 евра)

Ириг 0,7% (1.950.000,00 дин/24.387,13 евра) 0,6% (1.656.780,00 дин/20.345,61 евра) 0,3% (912.000,00 дин/9.709,29 евра)

Пећинци 0,1% (400.000,00 дин/5.002,49 евра) 0,1% (500.000,00 дин/6.140,11 евра) 0,1% (600.000,00 дин/6.387,69 евра)

Рума 0,3% (2.000.000,00 дин/25.012,44 евра) 0,3% (2.500.000,00 дин/30.700,54 евра) 0,3% (3.000.000,00 дин/31.938,44 евра)

Стара Пазова 0,5% (7.098.000,00/88.769,16 евра) 0,6% (11.023.000,00/135.364,81 евра) 0,5% (5.870.000,00/62.492,88 евра)

Шид 0,3% (1.519.373,00 дин/19.001,62 евра) 0,3% (1.839.802,00 дин/22.593,16 евра) 0,2% (1.325.881,00/14.115,52 евра)

Када је у питању дугорочно планирање све самоуправе, изузев општине Пећинци, имају

стратегије развоја својих општина. али не и стратегије развоја културе. Ипак, у већини стратегија које постоје разматрају се питања из области културе. Наиме, поред стратегија развоја општина, већина места има и стратегије које се баве другим проблемима и питањима:

- Сремска Митровица има Стратегију за развој туризма, Стратегију о младима и Стратегију образовања које се баве и културом;

- Инђија и Рума имају дефинисану Стратегију о младима која третира и област културе; - Ириг има Стратегију о младима и Стратегију руралног развоја; - Стара Пазова има неколико докумената који се баве питањима из културе и то су:

Стратегија социјалног и економског развоја, Стратегија о младима и Акциони план за децу;

- Шид у оквиру Стратегије социјалног и економског развоја и Стратетије о младима разматра и питања из културе.

7

Пећинци нису доставили податке о стратешким документима на нивоу своје општине. Када је реч о пружању информација из области културе, град Сремска Митровица и све општине

Сремског округа имају званичне интернет презентације где се могу наћи основне информације о установама културе, као и стално или повремено информације о културним манифестацијама. Табела 5: Доступност основних информација о култури града/општина на интернету

Град/Општина Званична интернет адреса

града/општина

Да ли се налазе основни подаци о установама у

култури?

Да ли се врши информисање о културним

догађајима


www.sremskamitrovica.org.rs Контакти и други подаци о установама Стално

Инђија www.indjija.net Контакти и други подаци о установама Повремено

Ириг www.irig.rs Нема података о установама културе Стално

Пећинци www.pecinci.org Контакти и други подаци о установама Стално

Рума www.ruma.rs Контакти и други подаци о установама Стално

Стара Пазова www.starapazova.eu Контакти и други подаци о установама Повремено

Шид www.sid.rs Контакти и други подаци о установама Повремено

Град Сремска Митровица и пет општина Сремског округа имају особе за односе са јавношћу које

стално (Сремска Митровица, Пећинци) или повремено, по потреби (Инђија, Рума, Стара Пазова и Шид), приликом значајнијих манифестација, информишу грађанство о актуелним догађајима из културе. Општина Ириг је једина општина у Сремском округу која нема службу или особу у општинској управи задужену за односе са јавношћу.

Као највеће проблеме културе представници општина истичу финансирање како програма тако и одржавања установа културе, док се у Сремској Митровици као највећи проблем истиче слаба заинтересованост грађана за културне садржаје. Иза наведених проблема представници локалних управа Сремског округа истичу и недовољну стручност и бројност кадрова у култури, недовољну бригу за културно и историјско наслеђа, недовољно развијен културни туризам и недовољну развијеност мултикултурализма и међународне сарадње. Када је о приоритетима реч представници Сремске Митровице наводе развој савременог стваралаштва, док Пећинци и Стара Пазова неговање традиције и заштиту културне баштине истичу као приоритет за улагање и развој културе. Остале општине Сремског округа као главни приоритет виде опремање установа културе, што је у складу са највећим проблемима са којима се локалне управе сусрећу. А поред тога истичу се још едукација запослених, неговање традиције и заштита баштине, подстицање сарадње културе и привреде, развој културног туризма и промовисање мултикултуралности и међународне сарадње. Табела 6а: Главни проблеми и приоритети у култури града/општина Сремског округа

Град/Општина Највећи проблеми у култури Приоритети за улагање и развој културе


1. Слаба заинтересованост грађана за културне садржаје 2. Недовољно развијен културни туризам 3. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру

1. Савремено стваралаштво 2. Едукација запослених у култури 3. Културни туризам

Инђија

1. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2.Недостатак средстава за програме 3.Недовољна стручност и бројност кадрова

1.Опремање установа културе 2.Неговање традиције и заштита културне баштине 3.Савремено стваралаштво

Ириг

1. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2.Недостатак средстава за програме 3.Недовољна развијеност мултикултурализма и међународне сарадње.

1.Опремање установа културе 2. Подстицање сарадње културе и привреде 3.Промовисање мултикултуралности и међународне сарадње.

http://www.sremskamitrovica.org.rs/

http://www.pecinci.org/

http://www.ruma.rs/

http://www.starapazova.eu/

8

Табела 6б: Главни проблеми и приоритети у култури града/општина Сремског округа

Град/Општина Највећи проблеми у култури Приоритети за улагање и развој културе

Пећинци

1. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2.Недовољна стручност и бројност кадрова 3.Недовољна брига за културно и историјско наслеђе

1.Неговање традиције и заштита културне баштине 2.Опремање установа културе 3.Културни туризам

Рума

1.Недостатак средстава за програме 2.Недовољна стручност и бројност кадрова 3. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру

1.Опремање установа културе 2.Неговање традиције и заштита културне баштине 3. Културни туризам


1. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2.Недовољна брига за културно и историјско наслеђе 3.Недовољно развијен куклтурни туризам

1.Неговање традиције и заштита културне баштине 2.Културни туризам 3.Подстицање сарадње културе и привреде

Шид

1. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2.Недовољна стручност и бројност кадрова 3. Недостатак средстава за програме

1. Опремање установа културе 2.Неговање традиције и заштита културне баштине 3.Едукација запослених у култури

Културни ресурси општина У Сремском округу укупно има 25 установа од којих се највећи број налази у Сремској Митровици,

која је центар округа. Према сазнањима Завода цивилна културна сцена најбогатија је у Инђији, Руми и Старој Пазови

где је истраживачки тим мапирао по 21 удружење у свакој општини. Табела 7а: Преглед актера у култури у Сремском округу (актери обележени црвеним словима нису Заводу доставили упитнике)


бр

ој

Установе

бр

ој

Удружења

бр

ој

КУД-ови

Сремска Митровица 19 актера

8

-Центар за културу Sirmiumart -Установа за неговање културе Срем -Библиотека Глигорије Возаревић -Музеј Срема -Историјски архив Срем -Завод за заштиту споменика културе -Галерија Лазар Возаревић -Позориште Добрица Милутиновић

4

-Удружење ликовних уметника Сирмиум -Удружење ликовних уметника Еснаф -Књижевна заједница Сремска Митровица -Културни центар Немаца Гете

7

-КУД Аца Дејановић -МКУД Срем -КУД Извор Врањеш -КУД Гајде -КУД Доситеј Обрадовић -Друштво за неговање украјинске културе Коломејка -Хрватски културни центар Сријем

9

Табела 7б: Преглед актера у култури у Сремском округу (актери обележени црвеним словима нису Заводу доставили упитнике)


бр

ој

Установе

бр

ој

Удружења

бр

ој

КУД-ови

Инђија 24 актера 3

-Културни центар Инђија -Народна библиотека Др. Ђорђе Натошевић -Ромски театар Suno e Rromengo

8

-Ликовно удружење уметника Инђија -Глумачка дружина Позориштанце -Удружење грађана Етнодом Гороцвет Инђија -Друштво за неговање културних и духовних вредности Етноарт -Завичајно друштво Ђорђе Војновић -Књижевни клуб Мирослав Мика Антић -Завичајно друштво Стара Бешка -Музичка омладина Инђије

13

-ОКУД Инђија -КУД Соко, Инђија -КУД Бранко Радичевић, Бешка -КУД Паја Зарић, Нови Карловци -КУД Др Ђорђе Натошевић, Нови Сланкамен -Хрватско културно-просветно друштво Стјепан Радић, Нови Сланкамен -КУД Младост, Чортановци -КУД Чигра, Љуково -КУД Боривоје Гњатић, Стари Сланкамен -КУД Иво Лола Рибар, Крчедин -КУД Петефи Шандор, Марадик -СКУД Виногради, Сланкаменачки Виногради -КУД Калена

Ириг 8 актера 1

-Српска читаоница Ириг

1

-Центар за развој ликовне уметности Јазак

6

-КУД Стеван Шалајић, Врдник -КУД Петефи Шандор, Шатринци -КУД Теодор Аврамовић, Јазак -КУД Петефи Шандор, Добродол -КУД Змај -КУД Боривоје Ћирић Туре, Ривица

Пећинци 5 актера 3

-Културни центар Пећинци -Народна библиотека Пећинци -Српски музеј хлеба Јеремија

1

-Удружење жена Сремица

1

-КУД Пећинци

Рума 24 актера 3

-Културни центар Рума -Градска библиотека Рума -Завичајни музеј Рума

5

-Удружење ликовних стваралаца Рума -Независни филмски центар Кино клуб - Vorky team -Књижевна омладина општине Рума -Независна омладинска организација Рума -Градско позориште Рума

16

- Српско певачко друштво Рума - Вокално инструментални ансамбл Врело - Етно ансамбл Андесила -Хрватско културно просветно друштво Матија Губец -Ансамбл Народних игара и песама Бранко Радичевић - КУД Хуњади Јанош -Изворна група Завичај, Хртковци -КУД Бранко Радичевић, Никинци -КУД Невен - КУД Жарковац -КУД Десанка Максимовић, Хртковци -КУД Петефи Шандор, Никинци - КУД Стеван Петровић Бриле, Стејановци -КУД Крајишник -Тамбурашки оркестар Плави чуперак - Градски тамбурашки оркестар Бранко Радичевић

10

Табела 7в: Преглед актера у култури у Сремском округу (актери обележени црвеним словима нису Заводу доставили упитнике)


бр

ој

Установе

бр

ој

Удружења

бр

ој

КУД-ови

Стара Пазова 25 актера 4

-Центар за културу Стара Пазова -Културно пословни центар Нова Пазова -Народна библиотека Доситеј Обрадовић -Музеј Мацура

5

-Удружење ликовних уметника Старе Пазове -Удружење ликовних уметника Леонардо, Нови Бановци -Драмски студио Бранко Радичевић -Арт центар Хлеба и игара -УГ Водица

16

-КУД Бранко Радичевић -СКУД Херој Јанко Чмелик -Фолклорни ансамбл Дукат - КУД Младост -ОКУД Свети Сава -КУД Славко Гајин -КУД Голубинци -Хрватско културно просветно друштво Томислав - КУД Бранко Марковић -КУД Извор - КУД Никола Маринковић Митанче, Белегеш -КУД Свети Василије Острошки -КУД Бранко Радичевић, Нови Бановци - УГ САНА -Градски хор Стара Пазова -Градски тамбурашки оркестар Стара Пазова

Шид 20 актера 4

-Културно – образовни центар Шид -Народна библиотека Симеон Пишчевић -Музеј наивне уметности Илијанум -Галерија слика Сава Шумановић

10

-Српски књижевни клуб Милош Црњански -Књижевни клуб Филип Вишњић -Удружење жена Орхидеја -Удружење жена Моровићанке -Удружење жена Јамена -Удружење жена Извор, Беркасово -Словачко удружење жена Љуба -Удружење жена Сремице, Моровић - Актив жена Вретено, Кукујевци -Књижевни клуб Благоје Јастребић, Вашица

6

-Русинско културно-просветно друштво Ђура Киш -Словачко културно просветно друштво Једнота -Словачко културно просветно друштво Ердевик -Хрватско културно просветно друштво Шид -КУД Бранко Радичевић, Ердевик -КУД Филип Вишњић, Моровић

Укупно актера у Сремском округу 125

Поред установа, део културних ресурса чине запослени у култури. Највећи број запослених има

Сремска Митровица, а најмање Ириг, који једини има само једну установу културе. Највећи број високообразованих такође има Сремска Митровица, а њајмање Ириг и Пећинци. Табела 8: Број запослених према полу и образовању у установама културе

Укупно Мушки Женски ОШ ССС ВШ ,ВСС

СРЕМСКА

МИТРОВИЦА 107 38 69 14 34 59

ИНЂИЈА 25 6 19 1 11 13

ИРИГ 5 2 3 1 2 2

ПЕЋИНЦИ 13 3 10 2 8 3

РУМА 46 25 21 9 17 20


37 12 25 2 23 12

ШИД 42 16 26 5 24 13

11

Када је о полној структури реч, жене су бројније од мушкараца у Сремској Митровици и готово свим општинама Сремског округа. Изузетак је једино општина Рума у којој су припадници мушког пола у незнатној предности у односу на своје колегинице. Највећи број жена међу кадровима у култури имају Пећинци, па Инђија. Образовна структура показује да средњеобразовани кадар предњачи у Пећинцима, Старој Пазови и Шиду, док је у Сремској Митровици, Инђији и Руми високообразовани кадар у предности над средњеобразованим. Ириг је једина општина која има подједнак број средњеобразованог и високообразованог кадра у култури. Приказ 6: Полна и образовна структура запослених у граду/општинама Сремског округа

ПОЛ

ОБРАЗОВАЊЕ

Поливалентни центри града/општина Сремског округа Ириг је једина општина у Сремском округу која нема поливалентну установу већ све културне

активности организује Месна заједница и Српска читаоница Ириг. Остале општине и град Сремског округа имају установу поливалентног карактера, које су и највећи носиоци културних дешавања у свом

35.5%64.5

%

С.Митровица

Мушкарци Жене

24%

76%

Инђија


40%

60%

Ириг


23.1%

76.9%

Пећинци


54.3%

45.7%

Рума


32.4%

67.6%



38.1%

61.9%

Шид


13.1%

31.8%

55.1%


ОШ ССС ВШ,ВСС

4%44%

52%

Инђија


20%

40%40%

Ириг


15.4%

61.5%

23.1%

Пећинци


19.6%

36.9%

43.5%

Рума


5.4%

62.2%

32.4%



11.9%

57.1%

31%

Шид


12

месту. Најстарији поливалентни центри у Сремском округу основани су 1960. године и налазе се у Старој Пазови и Шиду, док је најмлађа поливалентна установа, основана у Инђији 2007. године, када се Културни центар одваја од Народне библиотеке и постаје самостална установа. Ниједна установа није имала прекид у раду тј. све су радиле континуирано од свог оснивања.

Културни центар у Инђији свој рад организује у два објекта: реконстуисаном Соколском дому и Кући Војновића (са легатима Ђорђа Војновића и Николе Петковића и галеријским простором). Све остале поливалентне установе Сремског округа располажу са по једним објектом. Поливалентни центри у Сремској Митровици и Новој Пазови налазе се у згради која је споменик културе од локалног значаја. Табела 9: Подаци о оснивању и простору поливалентних центара

Назив установе Град/Општина

оснивач Година

оснивања

Година изградње

зграде

Зграда – споменик културе

Центар за културу Sirmiumart


1971 Н.п. Да, од значаја

Установа за неговање културе Срем


2003 Н.п. Да, од значаја

Културни центар Инђија 2007 2003 Не

Културни центар Пећинци 1978 1978 Не

Културни центар Рума 1985 1985 Не

Центар за културу Стара Пазова 1960 1912 Не Културно-пословни

центар Нова Пазова 2002 1951 Да, од значаја

Културно-образовни центар

Шид 1960 1947 Не

*Н.п. – нема података

Просторни капацитети

Простори установа поливалентног типа у Сремској Митровици, Инђији, Руми, Старој и Новој Пазови су општински, уступљени на коришћење и одржавање. Културни центар у Пећинцима је власништво установе, док је простор КОЦ-а у Шиду делом у власништву установе, делом изнајмљен на коришћење.

Највећим простором располаже Културни центар у Руми, док најмање квадратних метара има Установа за неговање културе Срем у Сремској Митровици.

Поливалентне установе у Сремској Митровици не располажу простором за јавне програме, већ само канцеларијским, због чега своје програме организују у позоришту Добрица Милутиновић у Сремској Митровици. Остали поливалентни центри Сремског округа располажу са једним или већим бројем простора у којима организују програме. Установе поливалентног типа у Пећинцима, Новој Пазови и Шиду располажу само једним простором (главном салом) за програме, док Културни центар у Руми поред главне сале своје програме организује у малој сали и великом холу, Центар за културу у Старој Пазови има галерију, док Културни центар у Инђији располаже са салом и три галеријска простора. Табела 10а: Основни подаци о простору

Назив установе Површина простора

Број простора

за програме

Површина главне сале

Број места за седење у

великој сали

Површина додатних

простора за програме

(изузимајући сцене на

отвореном)

Центар за културу

Sirmiumart, Сремска Митровица

500,22 м2 нема нема нема нема

Установа за неговање културе Срем, Сремска

Митровица 150,13 м

2 нема нема нема нема

Културни центар, Инђија 846 + 125 м2 4 200 м

2 203 200+80+56 м

2

Културни центар, Пећинци

661 м2 1 384 м

2 321 /

13

Табела 10б: Основни подаци о простору




Површина главне сале

Број места за седење у

великој сали

Површина додатних

простора за програме

(изузимајући

сцене на отвореном)

Културни центар, Рума 3.300 м2 3 1.000 м

2 700 360 м

2 + 400 м

2

Центар за културу, Стара Пазова

937 м2 2 340 м

2 420 100 м

2.

Културно-пословни центар, Нова Пазова

600 м2 1 250 м

2 370 /

Културно-образовни центар, Шид

720 м2 1 350 м

2 337 /

Представници културних центара кроз упитник су оцењивали просторије за рад (канцеларије) и

просторе за одржавање програма. Најниже оцене канцеларијског простора дале су поливалентне установе у Сремској Митровици и Новој Пазови, док је простор за програме најлошије оцењен у шидском Културно – образовном центру, који је једина установа која нема проблеме са канцеларијским простором, због чега су те просторије добиле и највишу оцену.

Најбољи простор за програме имају Културни центар у Инђији и Руми, који су дали највише оцене за програмски простор, иако наводе неколико проблема са одржавањем истог. Поливаленте установе у Сремској Митровици нису оцењивале програмски простор, из разлога што не располажу сопственим простором за програме, већ своје програмске активности организују у сремскомитровачком позоришту. Табела 11: Оцене и проблеми простора

Назив установе

Оцена

канцеларијског простора

Највећи проблем

канцеларијског простора

Оцена простора за одржавање програма

Највећи проблем простора за одржавање програма

Центар за културу Sirmiumart, Сремска

Митровица 3 Недостатак централног

грејања и клима уређаја. / /

Установа за неговање културе Срем, Сремска

Митровица 3 Недостатак централног

грејања и клима уређаја. / /

Културни центар, Инђија 4 Недовољно простора. 5 (простор у

Кући Војновића – 4)

Мала позоришна сцена. Влага и оронулост Куће Војновића

Културни центар, Пећинци 4 Недостатак простора. 3 Неадекватна бина за извођење

свих активности.

Културни центар, Рума 4 Недовољно простора,

прокишњавање крова на појединим местима.

5

Прокишњавање стакленог дела крова у великом холу, недостатак

савремене опреме, потребно реновирање седишта велике

дворане.


4 Стара зграда, влага у

зидовима. 4

Електроинсталације и недостатак посебне просторије за управљање

расветом и звуком. Културно-пословни центар,

Нова Пазова 3 Застарела опрема 3 Потребна адаптација простора.

Културно-образовни центар, Шид

5 Нема проблема. 2

Дотрајала седишта, простор није климатизован, нема довољно

гардароба за учеснике програмских садржаја.

Центри за културу у Руми и Шиду имају урађене пројекте реновирања објеката. За кров, реновирање седишта велике дворане, замену итисона и завеса, као и изолацију објекта румског Културног центра процењена вредност радова је 7.850.000,00 динара. Културно образовни центар у Шиду има урађен пројекат реновирања сале, али не наводи процењену вредност радова.

14

Програми и публика Сви поливалентни центри у Сремском округу, изузев Центра за културу Sirmiumart и установа у

Новој Пазови и Шиду, негују изложбене активност било као гостујуће програме, било да су галеријски простори организационе јединице установе. Најактивнији по том питању је Културни центар у Инђији, који је у 2009. години организовао 18 изложби, које је видело 5.000 посетилаца. .

Изузев Центра за културу у Старој Пазови све остале поливалентне установе Сремског округа организују наступе КУД-ова, било да је реч о КУД-у који је организациона јединица установе, било да се ради о организовању наступа других КУД-ова. Највећи број програма фолклорног садржаја организовао је Центар за културу Sirmiumart у Сремској Митровици, па Културно-образовни центар у Шиду.

Позоришне представе организују све установе, изузев страопазовачког поливалентног центра. Установе у Инђији, Руми и Новој Пазови организују наступе гостујућих аматерских позоришних ансамбала, док поливалентне установе у Сремској Митровици, Пећинцима и Шиду у оквиру својих делатности имају и активне аматерске позоришне ансамбле, али организују и гостовања других аматерских позоришта у свом објекту.

Књижевно – трибинске програме не организују једино Установа за неговање културе Срем и шидски поливалентни центар, док остале установе Сремског округа редовно организују и књижевне вечери, трибине и предавања. Највећи број програма књижевно-трибинског типа било је у Културно – пословном центру у Новој Пазови (20), а затим у Центар за културу Sirmiumart (15) у Сремској Митровици.

У оквиру својих делатности поливалентни центри у Сремској Миторвици, Руми и Старој Пазови имају и издавачку делатност. Најактивнији по том питању је Центар за културу Sirmiumart у Сремској Митровици који је у 2009. години издао око 8 публикација. Центар за културу Sirmiumart поред издавачке делатности и поменутих програма организује и наступе хорова и оркестара, као и, међународни фестивал фолклора Срем фолк фест. Поред Центра за културу Sirmiumart, програме хорског и оркестарског садржаја организују и установе у Руми, Новој Пазови и Шиду.

Установа за неговање културе Срем у Сремској Митровици и установе у Инђији, Пећинцима и Руми организују и концерте савремене музике, којих је највише било у инђијском културном центру (10). Табела 12а: Програми и посећеност поливалентних центара Сремског округа


Садржаји/делатности Тип садржаја*

према организатору

Број програма у 2009. години

Број публике на програмима

Цен

тар

за

кул

тур

у S

irm

ium

art,

Ср

емск

а М

итр

ов

иц

а

Наступи КУД-ова

сопствени 20 10.000

гостовања 15 3.000

гостујући 10 Н.п.

Позоришне представе сопствени 10 2.500

гостовања 10 Н.п.

Хорски и оркестарски садржаји сопствени 20 10.000


Трибине, предавања, књижевне вечери


Издавачка делатност сопствени 8 Укупан тираж 5.000

Срем фолк фестивал сопствени 1 12.000

Уст

ано

ва

за

нег

ов

ање

кул

тур

е С

рем

,

Ср

емск

а

Ми

тро

ви

ца

Изложбе сопствени 2 400

Наступи КУД-ова гостујући 1 150

Позоришне представе сопствени 2 1.000

Издавачка делатност сопствени 1 Н.п.

Концерти и остали програми сопствени 5 1.500

Кул

тур

ни

цен

тар

,

Ин

ђи

ја

Изложбе сопствени 18 5.000

Биоскоп сопствени 540 9.000

Наступи КУД-ова гостујући 5 1.500

Концерти савремене музике сопствени 10 2.500

Позоришне представе гостујући 10 2.000

Трибине и предавања сопствени 14 700


*Када је реч о типу садржаја, прави се разлика између тога да ли културни центар организује одређене садржаје као соспствену делатност, организује гостовања

сопствених организационих јединица (КУД, изложбе, аматерска позоришна трупа и сл.) или други актери гостују у установи као гостујући. садржаји

15

Табела 12б: Програми и посећеност поливалентних центара Сремског округа


Садржаји/делатности Тип садржаја*

према организатору

Број програма у 2009. години

Број публике на програмима К

улту

рн

и ц

ента

р, П

ећи

нц

и


Наступи КУД-ова сопствени 5 2.500

гостујући 4 2.000

Концерти савремене музике сопствени 7 1.700

Позоришне представе

сопствени 6 900

гостовања Н.п. 500

гостујући Н.п. 1.000



Кул

тур

ни

цен

тар

, Ру

ма



Наступи КУД-ова гостујући 16 3.100

Концерти савремене музике сопствени 3 350

Позоришне представе гостујући 13 1.100

Хорски и оркестарски садржаји гостујући 14 400


сопствени 8 900

Издавачка делатност сопствени - Укупан тираж 6.100

Школске приредбе - 200 40.000

Цен

тар

за

кул

тур

у, С

тар

а

Паз

ов

а

Изложбе сопствени 10 550


Књижевне вечери сопствени 2 Н.п.

Издавачка делатност сопствени 4 Укупан тираж 4.000

Кул

тур

но

-по

сло

вн

и

цен

тар

, Но

ва

Паз

ов

а Наступи КУД-ова гостујући 8 1.500

Позоришне представе гостујући 4 300

Хорски и оркестарски садржаји гостујући 5 500



Културно лето - 15 3.000

Кул

тур

но

-об

раз

ов

ни

цен

тар

, Ши

д

Биоскопске пројекције сопствени 60 5.000-8.000

Наступи КУД-ова




Позоришне представе




Хорски и оркестарски садржаји сопствени 6 1.800



*Када је реч о типу садржаја, прави се разлика између тога да ли културни центар организује одређене садржаје као соспствену делатност, организује гостовања

сопствених организационих јединица (КУД, изложбе, аматерска позоришна трупа и сл.) или други актери гостују у установи као гостујући. садржаји

16

Према оценама представника установа, најпосећенији програми у центрима за културу Сремског округа су музички. Када је реч о отворености установа према публици, сви центри за културу имају радно време у складу са својим програмима и користе различите видове промоције садржаја. Табела 13: Отвореност према публици и начини анимације


Најпосећенији програми према речима представника

установе

Начини презентовања програма публици рангирани према учесталости коришћења

Период у години када је посећеност

највећа

Радно време Установе

Цен

та

р з

а

кул

ту

ру

Sir

miu

mart

,

Ср

ем

ска

Ми

тр

ов

иц

а

-музички -трибински -фолклорни

1.плакати 2. флајери 3.рекламе у штампаним медијима 4. интернет (банери и сл.)

август 7-15ч

Установа за

неговање културе

Срем, Сремска

Митровица

-ликовни -књижевни -фолклорни

1.плакати 2.флајери 3.рекламе у штампаним медијима 4. интернет (банери и сл.)

април-мај 7-15ч

Ку

лтур

ни

цен

та

р,

Ин

ђи

ја

-филмски -позоришни

1.плакати 2.интернет (банери и сл.) 3.флајери 4. социјалне мреже на интернету 5.рекламе на радију

период март/јун и октобар/

децембар 8-24ч

Културни центар,

Пећинци

-трибински -фолклорни

1.плакати 2.флајери 3.рекламе на радију

лето 7-22ч

Ку

лтур

ни

цен

та

р,

Ру

ма

-музички -филмски -позоришни

1.плакати 2. социјалне мреже на интернету 3.флајери 4.рекламе на радију 5.рекламни спотови на телевизији

пролеће Цео дан – у

зависности од програма

Цен

та

р з

а

кул

ту

ру,

Стар

а

Па

зо

ва

-музички -позоришни -фолклорни

1.културни информатор 2. интернет (банери и сл.) 3. социјалне мреже на интернету 4.рекламе на радију 5.рекламе у штампаним медијима 6.рекламни спотови на телевизији 7.плакати 8.флајери

лето 7:30-15ч

Ку

лтур

но

-

по

сл

ов

ни

цен

та

р,

Но

ва

Па

зо

ва

-музички -књижевни -трибински -позоришни -фолклорни

1.плакати 2.флајери 3.рекламни спотови на телевизији 4.рекламе на радију 5. социјалне мреже на интернету

октобар-мај 09-13ч; 18-23ч

Ку

лтур

но

-

об

разо

вн

и

цен

та

р,

Ши

д

-музички -филмски -позоришни -фолклорни

Подједнако се користе сви видови промоције:

-флајери -плакати -рекламни спотови на телевизији -рекламе у штампаним медијима -рекламе на радију -интернет рекламе (банери и сл.)

јесен-зима 07-15ч

Све установе, изузев Културно пословног центра у Новој Пазови, како би привукле публику на програме, користе форме личног позивања као што су позивнице на поштанске адресе и поруке на мобилне телефоне.

17

Када је реч о истраживањима потреба постојеће и потенцијалне публике, то чини установе поливалентног типа у Инђији, Старој Пазови и Шиду путем анкетирања грађана. Остали поливалентни центри Сремског округа немају праксу истраживања публике. Евалуацију програма ради већина културних центара у Сремском округу и то квартално, преко броја посетилаца и процене броја и квалитета садржаја. Поливалентне установе у Новој Пазови и Пећинцима једине у Сремском округу не раде годишње евалуације програма.

Када је реч о броју посетилаца на програмима културних центара од 2005. до 2009. године, најбројнију публику у 2005. и 2006. години имао је Културни центар у Руми, 2007. године Културни центар у Инђији, док је у 2008. и 2009. години највише посетилаца имао Центар за културу у Старој Пазови.

Континуиран раст броја публике, у посматраном периоду, бележи једино Културни центар у Старој Пазови, док је код већине поливалентних установа приметна блага осцилација у кретању броја публике. Културни центар у Инђији једини бележи константан број посетилаца од 2005. до 2006. године, односно од 2007. до 2009. године.

Шидски поливалентан центар је 2009. године остварио већи број посета у односу на 2008. годину, али Заводу није доставио податке о броју посетилаца за претходне године, због чега није могућа анализа тенденције кретања публике у тој установи.

Приказ 7: Тенденција кретања публике на програмима у периоду од 2005. до 2009. године

Центар за културу Sirmiumart је познат као организатор традиционалног Срем фолк фестивала,

који се одржава сваке године, у првој половини августа у трајању од пет дана. На Фестивалу учествују ансамбли из десетак земаља који представљају фолклор своје државе.

1600017000

18000

16000

15000

12000

14000

16000

18000

20000

2005 2006 2007 2008 2009

1800

1500

1500

1800

2500

0

1000

2000

3000

2005 2006 2007 2008 2009

20000

20000

30000

30000

30000

0

20000

40000

2005 2006 2007 2008 2009

6000

6500

6000 7000

7000

5000

6000

7000

8000

2005 2006 2007 2008 2009

30000

31396

26000

25000

40000

0

20000

40000

60000

2005 2006 2007 2008 2009

15000

15000

17000 45000

50000

0

20000

40000

60000

2005 2006 2007 2008 2009

6000

7000

40006000

8000

0

5000

10000

2005 2006 2007 2008 2009

3000045000

0

20000

40000

60000

2008 2009

18

Од редовних програма Установа за неговање културе Срем организује Фестивал беседништва, као и општинске, регионалне и републичке смотре аматерског стваралаштва.

Културни центар у Инђији организатор је већег броја манифестација међу којима су летњи фестивал Сцена фест, Џез фестивал, Дани италијанског филма, Фестивал ауторског филма, Winter фест...

Румски културни центар потписује се као организатор: Фестивала музичких друштава Војводине, Фестивала тамбурашких оркестара Србије и Културног лета.

Културни центар у Пећинцима редовно организује Општинску смотру рецитатора и Зонску смотру фолклора.

Од редовних програма Центар за културу у Старој Пазови организује пазовачко културно лето, Мини тини фест, Пазова рок фест, смотру аматерских позоришних друштава Војводине и смотру позоришта Словака.

Новопазовачки културни центар се појављује као организатор Културног лета Културно-образовни центар у Шиду је познат је као организатор манифестација Видовдански

сусрети, Јастребићеви дани, Вишњићеви дани и ликовне колоније На путевима Саве Шумановића.. Када је реч о улазницама поливалентни центри у Сремској Митровици и Пећинцима не наплаћују улазнице за своје програме. Најскупље улазнице су у Инђији, а најјефтиније у Новој Пазови. Табела 14: Просечна цена улазница у поливалентним установама Сремског округа

Установа Просечна цена улазница Попусти

Центар за културу Sirmiumart, Сремска Митровица

Бесплатно -

Установа за неговање културе Срем, Сремска Митровица

Бесплатно -

Културни центар, Инђија 150-600 динара -

Културни центар, Пећинци Бесплатно -

Културни центар, Рума 300 динара Ђаци, пензионери, организоване

посете.

Центар за културу, Стара Пазова 300 динара Ученици, особе са инвалидитетом,

пензионери. Културно-пословни центар, Нова

Пазова 100 динара -

Културно-образовни центар, Шид 150-400 динара Ученици, студенти.

Сарадња

Када је о сарадњи са другим актерима у култури реч, са највећим бројем актера повезани су поливалентни центри у Руми и Шиду. Сарадња постоји на свим нивоима – од локалног, преко регионалног и националног до међународног. Типови сарадње су различити: техничка, логистичка, на организацији догађаја, на програмима/пројектима.

Установе поливалентног типа у Сремској Митровици остварују сарадњу само са актерима у културу на локалном нивоу.

Културни центар у Инђији сарађује са актерима на локалном, националном и међународном нивоу на организацији догађаја и програма, док са установама културе у центру округа не остварује сарадњу.

Најужу мрежу сарадње има Културни центар у Пећинцима који кроз организацију догађаја и програма сарађује једино са Позориштем у Сремској Митровици.

Културни центар у Старој Пазови такође не сарађује са установама културе у Сремској Митровици, већ само са актерима у култури на локалном, регионалном и националном нивоу.

Новопазовачки поливалентан центар остварује техничку сарадњу, сарадњу на организацији догађаја и програма са локалним актерима културе и културним центрима на регионалном нивоу.

Сви поливалентни центри имају сарадњу са локалним и регионалним медијима и то у циљу информисања грађана о догађајима из културе.

19

Табела 15а: Сарадња са другим актерима у култури


Ниво сарадње Тип сарадње

Локални ниво Регионални

ниво Национални

ниво Међународни

ниво Сарадња са

центром округа

Цен

та

р з

а к

ул

тур

у

Sir

miu

mart

,

Ср

ем

ска

Ми

тр

ов

иц

а Музеј, Галерија,

Позориште, Установа за

неговање културе Срем,

Библиотека.

Не остварују сарадњу.



Сремска Митровица је центар округа

-техничка -сарадња на организацији догађаја

Устан

ов

а з

а

него

вањ

е к

ул

ту

ре

Ср

ем

, С

рем

ска

Ми

тр

ов

иц

а

Галерија, музеј, библиотека, Центар за

културу Сирмиумарт.




Сремска Митровица је центар округа

-техничка

Ку

лтур

ни

цен

та

р,

Ин

ђи

ја

Канцеларија за младе,

Омладински културни центар,

КУД Соко, Позориштанце Инђија, Ромски театар Суно Е

Роменго.


Битеф театар, Позориште

младих из Новог Сада, Уметничко

продукцијска група Ноћ музеја.

Federazione Italiana Circoli del

Cinema


- сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима

Ку

лтур

ни

цен

та

р,

Пе

ћи

нц

и


Позориште Добрица

Милутиновић из Сремске

Митровице





Митровице


Ку

лтур

ни

цен

та

р,

Рум

а

Сви локални актери у култури.

Сва регионална позоришта.

Сва национална позоришта,

Југословенска кинотека,

Ансамбл Коло.

Међународну културну сарадњу

остварују преко општинских

органа.


Милутиновић, Установа за

неговање културе Срем.

- техничка - логистичка - сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима

Цен

та

р з

а

кул

ту

ру,

Стар

а

Па

зо

ва


Завод за културу Војводине, Позориште

младих Нови Сад, Национални савет Словака.

Савез аматера Србије.




Ку

лтур

но

-

по

сл

ов

ни

цен

та

р,

Но

ва П

азо

ва


Културни центри у Војводини.



Н.п.

-техничка - сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима

*Н.п. – Нема проблема

20

Табела 15б: Сарадња са другим актерима у култури








Ку

лтур

но

-об

ра

зо

вн

и

цен

та

р,

Ши

д

Галерија, библиотека,

музеј.



Митровице.

Матица српска, Национални

ансамбл Коло.

КУД Љубомир Ратић Бубо и

КУД Просвјета-Вуковар из

Хрватске, НБ Филип Вишњић

из Бијелјине, Културни центар из Угљевика, КУД

Просвета из Бијељине.


Милутиновић, Културни центар

Сримиумарт, Музеј Срема.

- техничка - логистичка -сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима

Кадрови

Највише запослених има Културни центар у Руми, а затим Културно-образовни центар у Шиду. Најмање запослених има Установа за неговање културе Срем у Сремској Митровици, која има само једну стално запослену особу. Приказ 8: Број запослених у поливалентним центрима Сремског округа

Када је о старосној структури реч, приметно је да су млади кадрови до 30 година старости ретки, а да је у центрима за културу Сремске Митровице, Пећинцима, Руми и Старој Пазови највише оних између 50 и 59 година старости. У Културном центру Инђије најбројнији је кадар у четвртој деценији (30-39 година), док је у Шиду највећи број оних између 40-49 година. Културно-пословни центар у Новој Пазови је једини који има једнак број запослених у четврој, петој и шестој деценији живота. Просечна старост кадрова највећа је у културним центрима у Руми и Старој Пазови, а најмања у Културно-пословном центру Нове Пазове . Табела 16: Просечна старост запослених у установама

Назив установе Просечна старост запослених

Центар за културу Sirmiumart, Сремска Митровица 49

Установа за неговање културе Срем, Сремска Митровица 50

Културни центар, Инђија 45

Културни центар, Пећинци 48

Културни центар, Рума 51

Центар за културу, Стара Пазова 51

Културно-пословни центар, Нова Пазова 43

Културно-образовни центар, Шид 45

Полна структура показује да је у Установи за културу Срем запослена једна женска особа, да су у Културном центру у Пећинцима бројније жене, док су у свим осталим поливалентним центрима Сремског округа бројнији припадници мушког пола.

13 19

9

19

13

6

17

Sirmiumart

Срем

Инђија

Пећинци

Рума


Нова Пазова

Шид

21

Приказ 9: Полна структура и број припадника мушког и женског пола у установама

Приказ 10: Старосна структура кадрова у поливалентним установама

Када је о образовној структури реч, у културним центрима Сремског округа преовлађују кадрови

са средњом стручном спремом. Високообразовани кадар је у већини једино у Културном центру Инђије, који има и највећи број високообразованих, док је у Установи за неговање културе Срем, стално запослена само једна особа, која има завршену високу школу. Највећи број запослених са завршеном само основном школом има Културни центар у Руми.

Приказ 11: Образовна структура и број кадрова према стручној спреми у поливалентим установама

53.8%

46.2%

мушкарци 7 жене 6

100.0%

мушкарци жене 1

55.6%

44.4%


33.3%

66.7%


63.2%

36.8%


53.8%

46.2%


83.3%

16.7%


52.9%

47.1%


0%

20%

40%

7.7

%

7.7

% 30.8

%

38.4

%

15.4

%

0%

50%

100%

100%

0%

20%

40%

60%

55.6

%

11.1

%

11.1

%

22.2

%

0%

20%

40%

60%

11.1

%

33.3

%

55.6

%

0%

20%

40%

60%

10.5

%

26.3

%

47.4

%

15.8

%

40%45%50%55%

40-49 50-59

46.2

%

53.8

%

0%

20%

40%

33.3

%

33.3

%

33.3

%

0%

20%

40%

60%

5.9

%

17.7

%

41.2

%

23.5

%

11.8

%

30.8%

46.1%

23.1%

ОШ 4

ССС 6

ВШ/ВСС 3

100%

ОШ

ССС

ВШ/ВСС 1

44.4%55.6

%

ОШ

ССС 4

ВШ/ВСС 5

22.2%

55.6%

22.2%

ОШ 2

ССС 5

ВШ/ВСС 2

22

Приказ 12: Образовна структура и број кадрова према стручној спреми у поливалентим установама

Установама у раду помажу и сарадници и то најчешће кроз хонорарни ангажман, који као облик

додатног рада користи чак седам установа. Највећи број хонорарних сарадника има Установа за неговање културе Срем, док Културни центар у Пећинцима наводи да ангажује хонорарне сараднике по потреби. Запослене на одређено време имају поливалентне установе у Инђији, Руми и Шиду, а највећи број запослених на одређено време ради у Културном центру Инђије. Када је реч о ангажовању волонтера у раду установа центри за културу у Инђији и Старој Пазови наводе да ангажују волонтере по потреби. Културно – образовни центар у Шиду једини истиче да нема ангажованих волонтера, али да постоји потреба за ангажовањем два волонтера која би учествовала у раду установе.

Приказ 13: Број и тип сарадника у поливалентним установама

Буџет Центре за културу Сремског округа највећим делом финансирају градови/општине оснивачи, док

су други извор прихода сопствена средства. Средства од Покрајине добила је Установа за неговање културе Срем у 2008. години и поливалентне установе у Инђији и Шиду, у обе посматране године. Културни центри у Инђији и Руми су једини у Сремском округу добили средства од Републике. Приказ 14: Извори финансирања установа у 2008. и 2009. години

31.6%

52.6%

15.8%

ОШ 6

ССС 10

ВШ/ВСС 3

7.7%

69.2%

23.1%

ОШ 1

ССС 9

ВШ/ВСС 3

83.3%

16.7%

ОШ

ССС 5

ВШ/ВСС 1

88.2%

11.8%

ОШ

ССС 15

ВШ/ВСС 2

0

106

2 33

64

24

запослени на одређено време хонорарни сарадници волонтери

0%

40%

80%

120%

2008 2009

90%

91%

10%

9%

ГрадСопствени приходи

0%

40%

80%

120%

2008 2009

88%

96.2

%

10%

2.5

%

2%

1.3

%

Град

Сопствени приходи

Покрајина

0%

40%

80%

120%

2008 2009

86%

74%

12%

23%

0.8

%

1.8

%

1.2

%

0.6

%0.6

%

ОпштинаСопствени приходиСпонзорства/донацијеПокрајинаРепублика

0%20%40%60%80%

100%

2008 2009

95.8

%

96.2

%

4.2

%

3.8

%

Општина


0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

73%

73%

27%

24%

3%

Општина


Република

0%20%40%60%80%

100%

2008 2009

91%

91%

4%

8%

5%

1%

Општина


Спонзорства/донације

0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

75%

75%

25%

25%

Општина


0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

92.9

%

82.7

%

4.7

%

14.5

%

1.8

%

2.7

%

0.6

%

0.1

%

ОпштинаСопствени приходиСпонзорства/донацијеПокрајина

23

Највећи буџет у две посматране године имао је Културно образовни центар у Шиду 387.907,43 евра (31.588.000,00 дин.) у 2008. години, односно 257.349,30 евра (24.173.000,00 дин.) у 2009. години. У складу са бројем запослених најмањи буџет у 2008. години је имала Установа за неговање културе Срем, а у 2009. години Културно-пословни центар у Новој Пазови.

За програме у обе посматране године највише је издвојио Културни центар Инђије – чак 175.731,19 евра (14.310.107,00 дин.) у 2008. години, док је у 2009. години издвојено знатно мање средстава - 85.072,53 евра (7.990.922,00 дин.). Најмање средстава за програме издваја Културно-пословни центар у Новој Пазови.

Пораст буџета у 2009. години у односу на претходну остварио је једино Културни центар у Руми за 16,8%, док су остали поливалентни центри у Сремском округу забележили пад буџета у 2009. години. Највећи пад буџета у 2009. години у односу на 2008. имала је поливалентна установа у Шиду за 33,7%, затим Инђија за 33,1%. Пад буџета забележили су и Центар за културу Sirmiumart у Сремској Митровици (за 32,1%), Културни центар у Пећинцима (за 26,4%), Установа за неговање културе Срем у Сремској Митровици (за 23,1%), Центар за културу у Старој Пазови (17,8%) и Културно – пословни центар у Новој Пазови (13,5%).

Табела 17а: Висина и расподела буџета поливалентних центара у 2008. и 2009. години

Установа Година Висина буџета

Структура буџета

Плате и доприноси

Материјални трошкови

Програми и пројекти


Sirmiumart, Сремска

Митровица

2008. 168.681,03 евра 62.113,33 евра 30.553,17 евра 76.014,53 евра

13.736.000,00 дин. 5.058.000,00 дин. 2.488.000,00 дин. 6.190.000,00 дин.


10.753.000,00 дин. 7.112.000,00 дин. 772.000,00 дин. 2.809.000,00 дин.

Установа за неговање културе

Срем, Сремска Митровица


4.560.000,00 дин. 2.194.000,00 дин. 310.000,00 дин. 2.056.000,00 дин.


4.045.000,00 дин. 2.469.000,00 дин. 173.000,00 дин. 1.403.000,00 дин.

Културни центар, Инђија

2008, 330.673,07 евра 91.834,85 евра 63.107,03 евра 175.731,19 евра

26.927.303,00 дин. 7.478.277,00 дин. 5.138.919,00 дин. 14.310.107,00 дин.


21.709.482,00 дин. 8.821.495,00 дин. 4.897.065,00 дин. 7.990.922,00 дин.

Културни центар, Пећинци

2008, 128.988,30 евра 62.304,33 евра 45.235,47 евра 21.448,50 евра

10.503.750,00 дин. 5.073.554,00 дин. 3.683.606,00 дин. 1.746.590,00 дин.


8.912.713,00 дин. 5.192.509,00 дин. 1.491.532,00 дин. 2.228.672,00 дин.

Културни центар, Рума


13.593.678,00 дин. 7.114.195,00 дин. 5.141.758,00 дин. 1.337.725,00 дин.


18.855.682,00 дин. 7.361.046,00 дин. 10.307.465,00 дин. 1.187.171,00 дин.


2008, 177.154,38 евра 105.437,92евра 12.525,82 евра 59.190,64 евра

14.426.000,00 дин. 8.586.000,00 дин. 1.020.000,00 дин. 4.820.000,00 дин.


13.681.000,00 дин. 8.571.000,00 дин. 1.010.000,00 дин. 4.100.000,00 дин.

Културно-пословни центар, Нова

Пазова


5.238.299,00 дин. 3.346.944,00 дин. 1.343.933,00 дин. 547.422,00 дин.


5.224.697,00 дин. 3.397.058,00 дин. 1.212.491,00 дин. 615.148,00 дин.

24

Табела 17б: Висина и расподела буџета поливалентних центара у 2008. и 2009. години






Културно-образовни

центар, Шид


31.588.000,00 дин. 9.398.035,00 дин. 16.301.291,09 дин. 5.888.673,91 дин.


24.173.000,00 дин. 8.799.000,00 дин. 13.021.827,00 дин. 2.352.173,00 дин.

Културни центар Sirmiumart у Сремској Митровици и Културни центар у Инђији су у 2008. години

знатно више средстава издвојили за програме него за плате и материјалне трошкове, док је у поливалентним установама у Руми и Шиду, највећи део издвојен за материјалне трошкове, у 2008. години у случају Руме, односно обе посматране године у случају Шида. У осталим поливалентним установама Сремског округа највећи удео у буџету имају зараде запослених. Приказ 15: Структура буџета центара у 2008. и 2009. години

Када је реч о инвестиционим улагањима, у поливалентан центар у периоду од 2007. до 2009. године највише је уложила општина Шид, па општина Рума. Културно образовни центар у Шиду је у 2009. години добио средства и од Фонда за капитална улагања АП Војводине. Установа за неговање културе Срем у Сремској Митровици и Културни центар у Пећинцима у посматраном периоду нису имали улагања.

Приоритетне инвестиције су навеле само три поливалентне установе Сремског округа. Културни центар у Пећинцима као приоритет наводи адаптацију крова и инсталирање сценске

расвете, док поливалентна установа у Старој Пазови као следеће инвестиционо улагање истиче реконструкцију електричних и водоводних инсталација.

Културни центар у Руми као приоритетне радове наводи санацију крова великог хола, санацију косог дела и преосталих равних површина крова, климатизацију велике и мале сале, као и великог хола, поправку седишта велике дворане и куповину озвучења.

0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

45.1

%

26.7

%

36.8

%

66.1

%

18.1

%

7.2

%

Програми

Плате

Текући трошкови

0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

45.1

%

34.7

%

48.1

%

61%

6.8

%

4.3

%

Програми

Плате


0%

20%

40%

60%

2008 2009

53.1

%

36.8

%

27.8

%

40.6

%

19.1

%

22.6

%

Програми

Плате


0%

20%

40%

60%

2008 2009

16.6

%

25%

48.3

%

58.3

%

35.1

%

16.7

%

Програми

Плате


0%

20%

40%

60%

2008 2009

9.8

%

6.3

%

52.3

%

39%

37.9

%

54.7

%

Програми

Плате


0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

33.4

%

30%59.5

%

62.6

%

7.1

%

7.4

%

Програми

Плате


0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

10.4

%

11.8

%63.9

%

65%

25.7

%

23.2

%

Програми

Плате


0%

20%

40%

60%

2008 2009

18.6

%

9.7

%29.8

%

36.4

%

51.6

%

53.9

%

Програми

Плате


25

Табела 18: Последња инвестициона улагања у поливалентне центре Сремског округа

Тип инвестиције Финансијер Година

Износ у еврима

Износ у динарима



Митровица

Велика бина Град Сремска Митровица 2008 810,49 66.000,00

Телефон Сопствена средства 2008 356,13 29.000,00

Електрична опрема Град Сремска Митровица 2009 1.181,72 111.000,00

Електрична опрема Сопствена средства 2009 649,41 61.000,00


КЦ кафе Општина Инђија 2007 41.228,64 3.296.650,00


Опрема Општина Рума 2007 3.704,22 296.190,00

Опрема Сопствена средства 2007 101,30 8.100,00

Адаптација главног улаза Општина Рума 2008 943,12 76.800,00

Адаптација конференцијске дворане

Општина Рума 2008 1.621,05 132.005,00


Опрема Сопствена средства 2008 229,03 18.650,00

Кров Општина Рума 2009 32.252,88 3.029.536,00

Опрема Сопствени приходи 2009 537,01 50.442,00


Центар за културу,

Стара Пазова Молерски радови Општина Стара Пазова 2009 2.661,54 250.000,00

Културно-пословни

центар, Нова Пазова

Молерски радови Месна заједница Нова

Пазова 2008 1.043,82 85.000,00



Капитално одржавање Општина Шид 2007 55.367,94 4.427.231,32



Изградња музичке школа Фонд за капитална

улагања АП Војводина 2009 47.020,32 4.416.651,88

Проблеми

Када су проблеми у питању сви центри за културу, изузев румског, наводе проблем са простором, било да је потребан већи простор, било да је потребна адаптација постојећег.

Дотрајалост и/или недостатак опреме је такође велики проблем свим центрима за културу, изузимајући Установу за неговање културе Срем у Сремској Митровици која не наводи проблеме.

Када је о кадровима реч једино поливалентне установе у Руми и Шиду имају потребу за запослењем додатног стручног кадра, док остале поливалентне установе немају проблема са кадровском структуром.

Проблеме са финансирањем не наводе једино Установа за неговање културе Срем у Сремској Митровици и шидска поливалентна установа. Остали поливалентни центри у Сремском округу истичу потребу за већим финансијским улагањима, нарочито потребу за већим финансијским средствима за организацију програма. Табела 19а: Проблеми поливалентних установа Сремског округа

Установа Простор Финансирање Техничка

опремљеност Кадрови Програми



Митровица

Недостатак адекватног простора.

Постоји потреба за већим финансирање.

Постоји потреба за набавком рачунара

и копир апарата. Нема проблема.

Постоји потреба за финансирањем већег

броја пројеката.

Установа за неговање

културе Срем, Сремска

Митровица

Неадекватан канцеларијски

простор. Нема проблема. Нема проблема. Нема проблема. Нема проблема.

26

Табела 19б: Проблеми поливалентних установа Сремског округа




Недовољан простор за све

планиране активности.

Постоји потреба за већим

финансијским средствима за реализацију појединих програма.

Потребна додатна рачунарска опрема и позоришна расвета.

Нема проблема.

Недовољно финансијских средстава за реализацију

појединих програма.

Културни центар,

Пећинци

Недостатак простора.


финансијским средствима.

Недостатак сценске опремљености.

Нема проблема. Нема проблема.



Недовољна финансијска средства за улагање у

амортизацију објекта, набавку

модерне опреме и програмску делатност.

Постоји потреба за новим звучним

системом, климатизацијом и

поправком седишта у великој дворани, дигитализацијом

биоскопских сала, поправка крова и електро и грејних

инсталација, термо изолација објекта, новим

светлосни парк за потребе позоришног

програма.

Постоји потреба за уредником

ликовног програма,

стручног лица за рад у маркетингу и

правником.

Недовољна финансијска подршка од стране оснивача.

Центар за културу, Стара

Пазова Нема проблема. Нема проблема. Нема проблема.

Постоји потреба за новим млађим кадром, нарочито

маркетиншким стучњацима.


Културно-пословни

центар, Нова Пазова

Потребна замена седишта, подова, цугова и мокрог

чвора..

Потребна већа финансијска

средства.

Постоји потреба за набавком расвете и

климатизације. Нема проблема.

Потребна већа финансијска

средства.



Постоји потреба за

реконструкцијом велике сале и

бине.

Нема проблема. Застарела опрема, потребна набавка

савремене опреме.

Постоји потреба за запослењем организатора

културних активности и

програма.

Потребно веће финансирање

пројеката од стране Министарства

културе.

Библиотеке града/општина Сремског округа

Град Сремска Митровица и све општине у Сремском округу имају библиотеку која функционише као самостална установа.

Најстарију библиотеку у Сремском округу, која је једна и од најстаријих библиотека у Србији има Ириг, док је најскорије основана Народна библиотека у Шиду.

Темељи Библиотеке Глигорије Возаровић везују се за 1886. годину, када је у Сремској Митровици основана Српска грађанска читаоница, прва библиотека у граду. Крајем XIX и почетком XX века у граду су настајале и друге библиотеке које су у годинама Првог и Другог светског рата доживљавале и разарања и престанак рада. После Другог светског рата, 1946. године, долази до обједињавања књижних фондова у граду и стварања Народне књижнице и читаонице Просвета, која је имала 2.115 књига и била смештена у две просторије приватне зграде. Године које су следиле означиле су садржајне путеве развоја нове библиотеке на старим темељима. Године 1969. библиотека улази у нове просторе у центру града и добија назив Глигорије Возаровић, по искреном љубитељу књига, коричару, књиговесцу и издавачу ХХ века Глигорију Возаровићу, рођеном у Лежимиру, селу крај Сремске Митровице.

27

Претеча данашње Народне библиотеке Др Ђорђе Натошевић у Инђији била је књижница и читаоница у Инђији основана непосредно после Другог светског рата, решењем месног Народноослободилачког одбора. Читаоница је почела са радом септембра 1945. године, као саставни део Дома културе у Инђији. Од 1973. године Библиотека постоје самостална установа и добија назив под којим и данас ради Народна библиотека Др Ђорђе Натошевић.

Српска читаоница у Иригу као једно од првих и најстаријих читалишта код Срба основана је 1842. године. Читаоницу су основали житељи Ирига предвођени својим свештеницима и учитељима, а у жељи да сачувају свој национални и културни идентитет у аустријској царевини. Оснивање Читаонице поздравиле су Српске народне новина и Гајеве илирске новине, а познати београдски књижничар Глигорије Возаровић је исте те године установи поклонио књигу Писма Доситеја Обрадовића са посветом, која се и данас чува у Читаоници. Српска цитаоница је била центар културног и духовног зивота Ирига и овог дела Срема током XIX и XX века.

Народна библиотека у Пећинцима је основана 1972. године. Прва српска читаоница у Руми почела је са радом 1861. године, док је прва јавна народна

библиотека чије су услуге биле доступне свим грађанима основана тек после Другог светског рата, 1949. године. У прво време Библиотеку су водили волонтери ентузијасти, углавном просветни радници, који су били најзаслужнији за њено оснивање, а потом су оснивачка права и бригу о функцнионисању Установе преузеле општинске власти. У то време Народна читаоница и књижница добија назив Библиотекa Слободан Бајић-Паја, који 2011. године мења и постаје Градска библиотека Атанасије Стојковић.

Темељи Народне библиотеке Доситеј Обрадовић у Старој Пазови везују се за 1878. годину и оснивање Српске читаонице у Старој Пазови. Читаоница је имала задатак да задовољава потребу све бројнијег грађанства за читањем, али и да ствара нове, будуће читаоце. Како су књиге делиле судбину народа, тако су и читаонице прекидале рад за време два светска рата. Њихову делатност после другог светског рата наставља Месна библиотека, која је имала скромних пет хиљада књига, да би 1962. године прерасла у Матичну библиотеку општине. Након неког периода Библиотека је добила име које носи и данас Народна библиотека Доситеј Обрадовић.

Годином оснивања Прве српске читаонице у Шиду, сматра се 1849. године. Од тог периода па до 2002. године Библиотека је често мењала своју локацију и назив. Године 2002. Библиотека постаје самостална установа и добија назив Народна библиотека Симеон Пишчевић, по најзначајнијем шидском писцу и аутору чувених Мемоара. Табела 20: Подаци о оснивању библиотека



оснивања

Библиотека Глигорије Возаровић Сремска

Митровица 1961

Народна библиотека Др Ђорђе Натошевић Инђија 1973

Српска читаоница у Иригу Ириг 1842

Народна библиотека Пећинци 1972

Градска библиотека Атанасије Стојковић Рума 1949

Народна библиотека Доситеј Обрадовић Стара Пазова 1962

Народна библиотека Симеон Пишчевић Шид 2002

Просторни капацитети Зграде библиотека у Старој Пазови и Шиду су у власништву установа, док остале библиотеке

Сремског округа користе простор који им је дат на коришћење од стране општине без накнаде. Све библиотеке у Сремском округу функционишу као самосталне установе. Највећим простором располаже Библиотека Глигорије Возаровић из Сремске Митровице, док

најмањи простор има Народна библиотека у Пећинцима. Занимљиво је то да библиотека у Пећинцима иако располаже најмањим простором има простор

за програме, за разлику од библиотеке у Инђији која наводи да нема простора за јавне програме, иако располаже са три пута већим простором.

28

Табела 21: Основни подаци о простору библиотека


Број читаоница

Број места у читаоницама



Површина простора за

програме

Број места за седење у сали за

програме

Библиотека Глигорије

Возаровић, Сремска Митровица

747 м2 3 65 1 100 м

2 70

Народна библиотека Др Ђорђе Натошевић,

Инђија 500 м

2 2 40 нема нема нема

Српска читаоница у Иригу, Ириг

417 м2 1 50 1 130 м

2 75

Народна библиотека,

Пећинци 148 м

2 1 50 2 60+35 м

2 40+35

Градска библиотека

Атанасије Стојковић, Рума

580 м2 1 22 1 50 м

2 70

Народна библиотека

Доситеј Обрадовић, Стара Пазова

680 м2 2 32 1 100 м

2 60

Народна библиотека Симеон Пишчевић, Шид

500 м2 1 6 1 80 м

2 70

Фонд, програми и корисници

Када је реч о броју књига, највећим фондом располаже библиотека у Старој Пазови, а најмањим библиотека у Пећинцима.

Најбогатији фонд стране књиге такође има библиотека у Старој Пазови, док инђијска библиотека једина нема књиге на страном језику. Приказ 16: Број књига у библиотека Сремског округа

Структура фонда показује да највећи удео стручне и научне књиге има Народна библиотека у Инђији, а затим Библиотека Глигорије Возаровић у Сремској Митровици, док дечје литературе највише има у Народној библиотеци у Пећинцима. Када је о књигама за особе са инвалидитетом реч, ниједна библиотека нема штампана ЦД издања за слепе и слабовиде.

Ниједна библиотека Сремског округа не наводи да је започела процес дигитализације.

0 80000


Инђија

Ириг

Пећинци

Рума


Шид

115853

90000

40288

36304

60900

151118

38040

Укупан број књига

0 80000

С. …

Инђија

Ириг

Пећинци

Рума

Стара …

Шид

112954

90000

40165

36264

58000

144089

36600

Број књига на српском језику

0 5000 10000

С.Митр…

Инђија

Ириг

Пећинци

Рума

Стара …

Шид

2899

123

40

2900

7029

1440

Број књига на страним језицима

29

Приказ 17: Структура фонда у библиотекама Сремског округа

У периоду од 2007. до 2009. године са највише књига свој фонд обновила је Народна библиотека

Доситеј Обрадовић у Старој Пазови, док је најмање књига у истом периоду набавила Српска читаоница у Иригу. Табела 22: Подаци о броју набављених публикација у периоду од 2007. до 2009. године

Назив установе Број набављених публикација Укупно

2007 2008 2009

Библиотека Глигорије Возаровић, Сремска Митровица

5.289 4.859 4.544 14.692

Народна библиотека Др Ђорђе Натошевић, Инђија

4.210 4.796 2.621 11.627

Српска читаоница у Иригу, Ириг 1.514 1.064 1.251 3.829

Народна библиотека, Пећинци 1.301 5.055 2.017 8.373

Градска библиотека Атанасије Стојковић, Рума

2.800 3.130 3.340 9.270

Народна библиотека Доситеј Обрадовић, Стара Пазова

5.158 5.304 4.745 15.207


2.029 2.329 1.673 6.031

Према подацима које су библиотеке доставиле Заводу, општина Рума је издвојила највећа

средста за допуну фонда своје библиотеке у 2006. години, док је од 2007. до 2009. године то учинила општина Инђија.

24.4%

47.4%

28.2%

Стручна и научна књигаБелетристикаДечја књига

26.5%

51.7%

21.8%


23%

56.8%

20%


20%

49%

31%


21.2%

54.2%

24.6%


21.3%

50.9%

27.8%


13.1%

79%

7.9%


30

Табела 23: Подаци о средствима за набавку књига1


Го

ди

на

Средства од града/општине

Средства Министарства културе

Број откупљених књига од средстава

града и Министарства

културе евра динара евра динара


Возаровић, Сремска

Митровица

2006 4.161,19 350.000,00 8.322,38 700.000,00 Н.п.

2007 6.878,42 550.000,00 10.317,63 825.000,00 Н.п.

2008 3.684,06 300.000,00 11.174,99 910.000,00 Н.п.

2009 3.300,30 310.000,00 7.876,17 739.814,00 Н.п.

Народна библиотека Др

Ђорђе Натошевић,

Инђија

2006 3.862,18 324.850,00 Н.п. Н.п. Н.п.

2007 9.138,92 730.750,00 7.503,73 600.000,00 Н.п.

2008 11.015,35 897.000,00 7.245,33 590.000,00 Н.п.

2009 7.388,43 694.000,00 6.387,69 600.000,00 Н.п.


2006 2.133,35 179.437,00 Н.п. Н.п. 149

2007 2.501,24 200.000,00 3.901,94 312.000,00 429

2008 1.127,77 91.836,00 4.359,48 355.000,00 461

2009 491,12 46.131,00 4.790,77 450.000,00 579

Народна

библиотека, Пећинци

2006 2.710,72 228.000,00 2.140,04 180.000,00 2.400

2007 3.439,21 275.000,00 3.251,62 260.000,00 2.104

2008 3.864,58 314.700,00 4.359,48 355.000,00 3.055

2009 2.661,54 250.000,00 4.258,46 400.000,00 2.017


Атанасије Стојковић,

Рума

2006 4.755,65 400.000,00 2.377,82 200.000,00 1.800

2007 5.002,49 400.000,00 8.754,35 700.000,00 2.100

2008 6.140,11 500.000,00 12.280,21 1.000.000,00 3.100

2009 5.323,07 500.000,00 9.475,07 890.000,00 3.100


Доситеј Обрадовић,


2006 Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п.

2007 Н.п. Н.п. 1.0317,63 825.000,00 1.190

2008 Н.п. Н.п. 11.174,99 910.000,00 1.617

2009 Н.п. Н.п. 8.516,92 800.000,00 1.048


Симеон Пишчевић,

Шид

2006 Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п.

2007 Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п.

2008 3.241,98 264.000,00 7.245,33 590.000,00 Н.п.

2009 3.534,52 332.000,00 5.929,50 556.962,00 Н.п.


Највећи број корисника међу библиотекама Сремског округа има Народна библиотека у Старој Пазови, а најмање Српска читаоница у Иригу. Студената међу корисницима има највише у Руми, док је деце до 14 година и одраслих највише било у Старој Пазови. Највећи број ученика средњих школа међу корисницима било је у библиотеци у Руми, са изузетком 2007. године када их је највише било у Старој Пазови.

Табела 24а: Број корисника библиотека у периоду од 2007. до 2009. године

Назив установе Год. Деца до 14

година

Ученици средњих

школа Студенти Одрасли

Укупно по години

Библиотека

Глигорије Возаровић, Сремска Митровица

2007 1.583 556 188 875 3.202

2008 1.687 613 145 977 3.422

2009 1.786 386 99 1.180 3.451


Др Ђорђе Натошевић, Инђија

2007 984 418 187 1.122 2.711

2008 472 409 186 1.527 2.594

2009 1.101 752 198 1.672 3.723

1 Треба напоменути да све библиотеке у Војводини за допуну књижног фонда добијају средства и од Покрајине, која неће бити

приказана у табели из разлога што Завод не располаже тим подацима.

31

Табела 24б: Број корисника библиотека у периоду од 2007. до 2009. године

Назив установе Год. Деца до 14

година

Ученици средњих

школа Студенти Одрасли

Укупно по години

Српска читаоница у

Иригу

2007 259 91 30 252 632

2008 321 61 30 260 672

2009 457 104 62 136 759

Народна библиотека, Пећинци

2007 590 318 39 274 1.221

2008 659 402 38 333 1.432

2009 594 419 50 409 1.472



2007 850 800 500 500 2.650

2008 1.800 800 600 500 3.700

2009 2.300 800 600 500 4.200



2007 2.421 827 329 1.572 5.149

2008 2.413 782 350 1.617 5.162

2009 3.310 721 351 1.877 6.169

Народна библиотека Симеон Пишчевић,

Шид

2007 483 259 128 1.129 1.999

2008 570 384 220 849 2.023

2009 492 310 199 734 1.735

Тенденција кретања показује да је број корисника у већини библиотека Сремског округа у порасту

у три посматране године. Библиотека у Шиду једина бележи пад корисника у 2009. години, у односу на 2008. годину, док је инђијска библиотека забележила пад броја корисника у 2008. години у односу на претходну годину, али у 2009. години тај број поново расте.

Највећи скок у броју корисника у односу на 2007. годину бележи библиотека у Руми, а најнижи библиотека у Сремској Митровици. Приказ 18: Тенденција кретања укупног броја корисника библиотека Сремског округа

Када се сагледа однос између броја становника и корисника у библиотеци, добија се другачија слика о поретку града и општина Сремског округа, него када су у питању најмањи апсолутни бројеви. Највећи удео становника међу корисницима библиотеке има општина Стара Пазова (9,1%), али је интересантно да се према том показатељу Сремска Митровица налази на последњем месту.

3000

3200

3400

3600

2007 2008 2009


0

2000

4000

2007 2008 2009

Инђија

0

500

1000

2007 2008 2009

Ириг

0

1000

2000

2007 2008 2009

Пећинци

0

2000

4000

6000

2007 2008 2009

Рума

4000

5000

6000

7000

2007 2008 2009


14001600180020002200

2007 2008 2009

Шид

32

Приказ 19: Рангирање општина /градова према проценту локалног становништа који су 2009. године корисници библиотеке

Све библиотеке Сремског округа, поред редовних библиотечких активности, организују додатне

програме за публику: књижевне вечери, изложбе, предавања, трибине, радионице и друге садржаје (филмске пројекције, продајне изложбе књига, радио емисије, позоришне садржаје, музичке програме, наградне конкурсе...). Највећи број програма организује библиотека у Сремској Митровици, а најмање инђијска библиотека. Библиотеке у Сремској Митровици, Иригу и Руми бележе континуирани раст броја програма из године у годину, док инђијска, старопазовачка и шидска библиотека у 2008. години бележе пад броја програма у односу на претходну годину, али у 2009. години број програма поново расте. Библиотека у Пећинцима једина у Сремском округу бележи пад броја програма из године у годину.

Табела 25: Број пратећих програма у периоду од 2007. до 2010. године

Назив установе Укупан број програма по годинама

2007 2008 2009

Библиотека Глигорије Возаровић, Сремска

Митровица 56 67 91


6 10 6

Српска читаоница у Иригу, Ириг 8 13 14 Народна библиотека, Пећинци 20 16 13

Градска библиотека Атанасије Стојковић, Рума 34 39 58 Народна библиотека Доситеј Обрадовић, Стара

Пазова 23 13 14

Народна библиотека Симеон Пишчевић, Шид 56 34 53

Када се сагледа структура програма које библиотеке организују за своје кориснике и посетиоце,

библиотека у Сремској Митровици је у 2008. и 2009. години организовала највећи број радионица које су чиниле око 28,5% свих додатних програма, док је у 2007. години од пратећих програма организован највећи број изложби. Библиотеке у Инђији, Пећинцима, Руми и Старој Пазови су највише окренуте организацији књижевних вечери, а Ириг и Шид изложбама. Највећи број књижевних вечери у посматраном периоду организовала је библиотека у Руми, док су библиотеке у Сремској Митровици и Шиду организовале највећи број изложби.

Приказ 20: Број пратећих програма библиотека према врсти садржаја

9.1%7.1% 7% 7% 6%

5% 4%

0%2%4%6%8%

10%

Стара Пазова Инђија Рума Пећинци Ириг Шид Сремска Митровица

Проценат локалног становништва који су корисници библиотеке

0 20 40 60 80 100

2007

2008

2009

25

13

18

22

18

27

6

3

2

14

1

22

32 11

књижевне вечери изложбе предавања трибине,дебате радионице остали садржаји

33

Приказ 21: Број пратећих програма библиотека према врсти садржаја

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

2007

2008

2009

4

8

4

2

2

2

0 2 4 6 8 10 12 14

2007

2008

2009

1

3

4

7

4

1

1

2 1

3

4

4

0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20

2007

2008

2009

16

12

10

3

3

1

1

1

2

0 10 20 30 40 50 60

2007

2008

2009

22

25

36

6

6

8

3

4

5

2

1

4

1

3

1

2

2

0 5 10 15 20 25

2007

2008

2009

13

8

6

3

3

3

2

3

5

2

2

0 10 20 30 40 50 60

2007

2008

2009

7

5

6

29

10

17

6

4

5

2

1

2

8

4

6

4

10

17

књижевне вечери изложбе предавања трибине,дебате радионице остали садржаји

34

Српска читаоница у Иригу је једина библиотека Сремског округа, која није умрежена у јединствену електронску базу (Cobiss, Bisis...), док су остале библиотеке чланице неке од електронских база. Библиотека у Сремској Митровици умрежена је у базу Bisis, шидска у Biblio базу, док су остале библиотеке у Сремском округу чланице Cobiss система.

Библиотеке у Иригу и Пећинцима једине немају на располагању компјутере, који су доступни корисницима за претраживање фонда.

Чланарине у библиотекама крећу се од 400 до 700 динара на годишњем нивоу. Библиотеке имају различито радно време. Најкраће је за чланове отворена иришка библиотека,а

најдуже библиотека у Инђији. За своје програме ниједна библиотека не наплаћује улазнице.

Табела 26: Чланарина и рад са корисницима

Назив установе Чланарина

Радно време редовна попусти

Библиотека Глигорије Возаровић, Сремска

Митровица 700,00 дин.

500,00 дин. за децу, бесплатан упис за предшколце, прваке и пријетеље

Библиотеке. 7-19:30ч, Суботом 8-13ч


600,00 дин.

50% за породичну чланарину и колективно учлањење, бесплатан упис за прваке,

ратне војне инвалиде, оболеле од мултипли склерозе и социјално угрожене.

7-20ч, Суботом 7-14ч


400,00 дин. 300.00, дин. за ученике, студенте и

незапослене, бесплатан упис за прваке. 7-15ч

Народна библиотека, Пећинци

500,00 дин. Ученици, студенти и незапослени. 7-17ч

Градска библиотека Атанасије Стојковић, Рума

500,00 дин. Бесплатно за ученике основне школе 7-19ч



500,00 дин.

Попуст за колективни и породични упис, бесплатан упис за незапослене,

добровољне даваоце крви и старије од 70 година.



500,00 дин.

200,00 дин месечна, 300,00 дин. полугодишња, упис у октобру бесплатан до

краја године, попусти за колективне и породичне уписе.


Према подацима које су библиотеке Сремског округа доставиле Заводу, само Библиотеке у Сремској Митровици, Иригу и Шиду раде евалуацију програма и то преко годишњег извештаја о раду. Поред евалуације програма поменуте библиотеке редовно анкетним путем истражују и потреба корисника.

Инђијска библиотеке је једина која не документује своје активности, док све остале то чине на неки начин – пресклипинг, медиа клипинг, архивирање.

Сарадња Све библиотеке Сремског округа сарађују са матичном библиотеком у Сремској Митровици, а

библиотеке у Инђији, Пећинцима, Руми и Шиду истичу да имају развијену сарадњу и са библиотекама у округу.

Са Народном библиотеком Србије сарађују библиотеке у Сремској Митровици, Инђији, Руми и Шиду.

Најужу мрежу сарадње има библиотека у Старој Пазови која сарађује само са локалним поливалентним центром и матичном библиотеком.

Ниједна библиотека Сремског округа нема сарадњу на међународном нивоу. Када је о сарадњи са медијима реч, готово све библиотеке сарађују са локалним медијима,

евентуално са регионалном сремском телевизијом Сремска ТВ у случају Народне библиотеке у Инђији. Библиотеке у Иригу и Руми једине истичу да сарадња са медијима не постоји.

35

Табела 27: Сарадња са другим актерима у култури


Ниво сарадње

Тип сарадње Локални ниво

Регионални ниво

Национални ниво Међународни

ниво

Сарадња са центром округа

Би

бл

ио

тека

Гл

иго

ри

је

Во

за

ро

ви

ћ,

Ср

ем

ска

Ми

тр

ов

иц

а

Позориште, Музеј,

Галерија Лазар

Возаревић, Архив, Завод за заштиту споменика културе.


Матица српска, Народна библиотека Србије.


Сремска Митровица је центар округа.

-техничка -логистичка -сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима

На

ро

дн

а

би

бл

ио

тека Д

р

Ђо

рђ

е

На

то

шев

ић

,

Ин

ђи

ја Културни

центар, удружења грађана.

Библиотеке Сремског округа.

Народна библиотека Србије, Библиотека

Матице српске, Библиотекарско друштво

Србије, друге библиотеке у Србији.



Возаровић.

-техничка -сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима

Ср

пска

чи

та

он

иц

а у

Ир

игу

, И

ри

г


Покрајински секретаријат за

културу Војводине.

Министарство културе, информисања и информационог

друштва.



Возаровић.

-сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима

На

ро

дн

а

би

бл

ио

тека,

Пе

ћи

нц

и

Културни центар.

Библиотеке у Сремском округу.

Не остварују сарадњу. Не остварују

сарадњу.


Возаровић.


Гр

ад

ска

би

бл

ио

тека

Ат

ан

аси

је

Ст

ојк

ов

ић

,

Ру

ма

Завичајни музеј,

Културни центар.


Народна библиотека Србије, Библиотека

Матице српске.



Возаровић.


На

ро

дн

а

би

бл

ио

тека

До

си

теј

Об

рад

ов

ић

,

Стар

а П

азо

ва

Центар за културу.



сарадњу.


Возаровић.

-логистичка -сарадња на организацији догађаја

На

ро

дн

а

би

бл

ио

тека

Си

ме

он

Пи

шч

ев

ић

, Ш

ид

Културно образовни

центар.


Завод за културу Војводине, Библиотека

Матице српске, Народна библиотека Србије.



Возаровић.


36

Кадрови Међу библиотекама Сремског округа највише запослених има Библиотека Глигорије Возаровић,

затим библиотека у Старој Пазови, док најмање запослених има Народна библиотека у Пећинцима.

Приказ 22: Број запослених у библиотекама Сремског округа

Старосна структура показује да једино библиотеке у Иригу, Пећинцима и Шиду немају кадар млађи од 30 година. У библиотекама Сремског округа најбројнији је кадар између 40 и 49 година старости, изузев библиотеке у Руми у којој је најзаступљенији кадар у шестој деценији живота и шидској библиотеци у којој доминира кадар између 30 и 39 година старости. Најмлађи кадар има Библиотека Симеон Пишчевић из Шида, а најстарији Народна библиотека у Пећинцима. Полна структура показује да су у библиотекама Сремског округа бројније жене, а Народна библиотека у Пећинцима је једина библиотека у Сремском округу која нема ниједног запосленог припадника мушког пола. Табела 28: Просечна старост запослених у установама


Библиотека Глигорије Возаровић, Сремска Митровица 49

Народна библиотека Др Ђорђе Натошевић, Инђија 45

Српска читаоница у Иригу, Ириг 49

Народна библиотека, Пећинци 53

Градска библиотека Атанасије Стојковић, Рума 49

Народна библиотека Доситеј Обрадовић, Стара Пазова 45

Народна библиотека Симеон Пишчевић, Шид 42

Приказ 23: Полна структура и број припадника мушког и женског пола у установама

25

16

5414

24

10Сремска Митровица

Инђија

Ириг

Пећинци

Рума


Шид

12%

88%


6.3%

93.7%


40%

60%


100%

мушкарци жене 4

42.9%57.1

%


20.8%

79.2%


10%

90%


37

Приказ 24: Старосна структура кадрова у установама

Када је о образовној структури реч, високообразовани кадар предњачи у библиотекама у Сремској Митровици, Инђији и Руми. У библиотекама у Пећинцима, Старој Пазови и Шиду већину чини кадар са средњим образовањем, док је у Првој српској читаоницу у Иригу једнак удео високообразованог и средњеобразованог кадра. Библиотеке у Пећинцима, Руми и Шиду немају кадар са завршеном само основном школом.

Приказ 25: Образовна структура и број кадрова према стручној спреми у установама

Када је реч о сарадницима једино библиотеке у Руми и Инђији наводе да имају по једног волонтера, али истичу и потребу за ангажовањем још два волонтера која би учествовала у раду њихових установа. Библиотека Глигорије Возаровић из Сремске Митровице нема сараднике, али наводи да постоји потреба за ангажовањем три волонтера која би помагала у раду установе. Остале библиотеке Сремског округа истичу да немају потребу за сарадницима, тако да у тим установама нема ни хонорарних сарадника ни волонтера.

Буџет Библиотеке Сремског округа се највећим делом финансирају из градског/општинског буџета, док

су други извор прихода, у већини установа, сопствена средства. Средства добијена од стране Покрајине су други извор прихода библиотеке у Иригу и шидске библиотеке у 2008. години, док су у Пећинцима

0%

20%

40%

4%

12%

40%

28%

16%

0%

20%

40%

6.3

%

18.7

%

37.5

%

35.5

%

0%

30%

60%

40-49 50-59

60%

40%

0%

20%

40%

60%

40-49 50-59 60+

50%

25%

25%

0%

20%

40%21.4

%

14.3

% 35.7

%

28.6

%0%

20%

40%

4.2

% 29.2

%

33.3

%

12.5

%

20.8

%

0%

30%

60%

30-39 40-49 50-59

60%

20%

20%

8%

40%

52%

ОШ 2

ССС 10

ВШ/ВСС 13

6.3%

43.7%

50%

ОШ 1

ССС 7

ВШ/ВСС 8

20%

40%

40%

ОШ 1

ССС 2

ВШ/ВСС 2

75%

25%

ОШ

ССС 3

ВШ/ВСС 1

35.7%

64.3%

ОШ

ССС 5

ВШ/ВСС 9

4.2%

58.3%

37.5%

ОШ 1

ССС 14

ВШ/ВСС 9

70%

30%

ОШ

ССС 7

ВШ/ВСС 3

38

други извор прихода средства добијена из републичког буџета. Библиотека у Руми је једина која се у потпуности финансира из општинског буџета.

Приказ 26: Извори финансирања установа у 2008. и 2009. години

У 2008. години највећи укупан буџет имала је библиотека у Старој Пазови, док је у 2009. години

највећим буџетом располагала библиотека у Сремској Митровици. Најмањи буџет у посматраном периоду имала је библиотека у Пећинцима.

Када је реч о издвајању средстава за програме, у 2008. години највећа средства је издвојила инђијска библиотека, док је у 2009. години највише средстава за реализацију програма обезбедила библиотека у Руми. Пад буџета у 2009. години забележиле су све библиотеке у Сремском округу. Највећи пад бележе шидска библиотека за 24,4% и инђијска за 22,3%. Табела 29а: Висина и расподела буџета библиотека у 2008. и 2009. години







Глигорије

Возаровић,



19.763.613,00 дин. 17.645.816,00 дин. 1.858.472,00 дин. 259.325,00 дин.


21.665.160,00 дин. 19.601.726,00 дин. 1.810.496,00 дин. 252.938,00 дин.

Народна библиотека Др

Ђорђе Натошевић, Инђија


16.400.000,00 дин. 12.000.000,00 дин. 2.100.000,00 дин. 2.300.000,00 дин.

2009. 156.498,36 евра 127.753,76 евра 14.372,30 eвра 14.372,30 евра

14.700.000,00 дин. 12.000.000,00 дин. 1.350.000,00 дин. 1.350.000,00 дин.



6.054.272,00 дин. 3.542.561,00 дин. 1.681.711,00 дин. 830.000,00 дин.


6.697.190,00 дин. 3.651.280,00 дин. 1.063.210,00 дин. 1.982.700,00 дин.

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

91%

92%

4%

5%

3%

2%

2%

1%

Град


Република

Покрајина

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

94%

94%

4%

5%

2%

1%

Општина


Покрајина

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

83%

70%

5%

1%

2% 2%10%

27%

Општина


Република

Покрајина

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

97%

97%

2%

2%

1% 1%

Општина

Република

Покрајина

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

100%

100%

Општина

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 200982%

81%

18%

19%

Општина


0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

98.1

%

98.2

%

0.8

%

1.2

%

1.1

%

0.6

%

Општина


Покрајина

39

Табела 29б: Висина и расподела буџета библиотека у 2008. и 2009. години






Народна библиотека,

Пећинци


3.436.000,00 дин. 1.600.000,00 дин. 1.366.000,00 дин. 470.000,00 дин.


3.693.760,00 дин. 1.696.000,00 дин. 1.501.960,00 дин. 495.800,00 дин.




14.400.000,00 дин. 8.500.000,00 дин. 4.500.000,00 дин. 1.400.000,00 дин.


15.200.000,00 дин. 8.500.000,00 дин. 4.500.000,00 дин. 2.200.000,00 дин.


Доситеј Обрадовић, Стара

Пазова

2008. 260.696,68 евра 162.553,20 евра 98.143,48 евра /

21.229.000,00 дин. 13.237.000,00 дин. 7.992.000,00 дин. /

2009. 206.173,27 евра 141.593,75 евра 64.579,52 евра /

19.366.000,00 дин. 13.300.000,00 дин. 6.066.000,00 дин. /


Симеон Пишчевић, Шид


7.713.261,00 дин. 4.159.280,00 дин. 3.408.981,00 дин. 145.000,00 дин.


6.727.847,00 дин. 4.944.893,00 дин. 1.659.354,00 дин. 123.600,00 дин.

Највећи удео у буџету библиотека имају зараде запослених, а најмањи програми установа. Изузетак су библиотека у Инђији која је у 2008. години издвојила најмање средстава за текуће трошкове, док је у 2009. години удео у буџету за програме и текуће трошкове био исти и библиотека у Иригу, која је у 2009. години изводијила више средстава за програме него за материјалне трошкове. Библиотека у Старој Пазови је једина библиотека у Сремском округу која не издваја средства за програме. Приказ 27: Структура буџета библиотека у 2008. и 2009. години

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

1.3

%

1.2

%

89.3

%

90.5

%

9.4

%

8.3

%

Програми

Плате


0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

14%

9.2

%

73.2

%

81.6

%

12.8

%

9.2

%

Програми

Плате


0%

20%

40%

60%

2008 2009

13.7

% 29.6

%

58.5

%

54.5

%

27.8

%

15.9

%

Програми

Плате


0%

20%

40%

60%

2008 2009

13.7

%

13.4

%46.6

%

45.9

%

39.7

%

40.7

%

Програми

Плате


0%

20%

40%

60%

2008 2009

9.7

%

14.5

%

59%

55.9

%

31.3

%

29.6

%

Програми

Плате


0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

62.4

%

68.7

%

37.6

%

31.3

%

Програми

Плате


0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

1.9

%

1.8

%

53.9

%

73.5

%

44.2

%

24.7

%

Програми

Плате


40

Када је о инвестицијама реч, њих наводи једино шидска библиотека, која је у периоду од 2007. до 2009. године имала неколико инвестициних улагања, међу којима је најзначајнија изградња нове зграде, у коју је 2007. и 2008. године од стране општине и НИП-а уложено 153.229,88 евра (12.330.000,00 дин.).

Када су приоритетне инвестиције у питању библиотека у Сремској Митровици истиче потребу за куповином опреме.

Библиотека у Инђији као приоритетно инвестиционо улагање наводи куповину пословног простора за рад установе, набавку опреме за уређење простора и сређивање истог, за који је потребно издвојити 280.000.000,00 динара.

Библиотека Доситеј Обрадовић у Старој Пазови као приоритетну инвестицију наводи реконструкцију електричне инсталације.

У шидској библиотеци као приоритет истичу набавку техничке опреме (два рачунара, смарт таблу, штампач и пратећу опрему за дигитализацију), за коју је потребно издвојити око 700.000,00 динара.

Остале библиотеке Сремског округа не наводе приоритетне инвестиције. Табела 30: Последња инвестициона улагања у библиотеке Сремског округа

Тип инвестиције Финансијер Година Износ у еврима


Шид

Нова зграда Библиотеке НИП 2007 100.424,96 8.030.000,00

Нова зграда Библитеке Општина Шид 2008 52.804,92 4.300.000,00

Опрема Покрајински фонд за капитално улагање

2008 22.964,00 1.870.000,00

Травњак са заливним системом

Министарство за државну управу и локалну

самоуправу 2008 33.156,58 2.700.000,00

Централно грејање Покрајински фонд за капитално улагање

2008 19.857,11 1.617.000,00

Проблеми

Када је у питању простор проблем наводе библиотеке у Сремској Митровици, Инђији, Пећинцима и Старој Пазови, који као главни проблем истичу недостатак простора и потребу за реконструкцијом електричних инсталација у случају Старе Пазове.

Библиотека у Руми једина нема проблеме са финансијама и техничком опремљеношћу, док су осталим библиотекама финансијске тешкоће и недостатак савремене опреме највећи проблеми.

Проблеме са кадровском структуром немају једино библиотеке у Старој Пазови и Шиду, док остале истичу потребу за запослењем стручног кадра.

Програмске проблеме, који су повезани са недостатком финансијских средстава и стручног кадра, наводе Сремска Митровица, Инђија и Стара Пазова.

Табела 31а: Проблеми библиотека Сремског округа

Град/Општина Простор Финансирање Техничка



Постоји потреба за већим простором.

Недовољно финансијских

средстава.

Постоји потреба за набавком нове

опреме.

Недостатак стручног кадра.

Недовољно финансијских средстава за

организацију већег броја програма.

Инђија Недостатак простора.

Постоји потреба за већим финансијским

средствима и редовнијим

финансирањем.

Постоји потреба за набавком нових

рачунара и опреме за мултимедијалне

садржаје.

Недостатак стручног и помоћног особља.


средстава, лоша опрема и

недостатак стручног кадра

смањује бројност и квалитет програма.

Ириг Нема проблема.


средстава од стране локалне самоуправе.

Постоји потреба за набавком три

рачунара, скенера, штампача и

фотокопир апарата.

Постоји потреба за запослењем још два

стручна радника. Нема проблема.

41

Табела 31б: Проблеми библиотека Сремског округа

Град/Општина Простор Финансирање Техничка


Пећинци Недостатак простора.


средствима.

Постоји потреба за набавком још четири

рачунара новије генерације.

Недовољан број стручних радника.


Рума Нема проблема. Нема проблема. Нема проблема. Постоји потреба за запослењем млађег

кадра. Нема проблема.


Постоји потреба за реконструкцијом

мреже електричних инсталација.


средстава.

Постоји потреба за набавком додатних

рачунара. Нема проблема.


финансијским средствима за организацију

програма.

Шид Нема проблема.


средствима за набавку књига.

Недостатак рачунара, фотокопир апарата, смарт табле

и видео бима.


Музеји града/општина Сремског округа У Сремском округу налази се пет музеја, од којих су три државне установе: Музеј Срема у

Сремској Митровици, Завичајни музеј Руме и Музеј наивне уметности Илијанум из Шида, док су остала два приватни музеји: Српски музеј хлеба Јеремија у Пећинцима и Музеј Мацура у Новим Бановцима, код Старе Пазове

2.

Најстарији музеј у Сремском округу је Музеј Срем у Сремској Митровици основан 1946. године, док је најмлађи Музеј наивне уметности Илијанум у Шиду основан 1971. године.

Идеја о оснивању музеја у Сремској Митровици настала је још у другој половини ХХ века, али су прави услови за отварање музеја сазрели тек 1946. године. У музејско двориште премештени су камени споменици из Градског парка, чиме је Музеј добио и свој лапидаријум, званично отворен 1951. године. Као комплексан Музеј Срема у Сремској Митровици своју музеолошку активност реализује на подручју Срема пратећи токове његовог развоја од најстаријих времена до краја ХХ века.

Завичајни музеј у Руми је основан 1962. као Завичајна музејска збирка. Следеће године је пресељен на данашњу локацију, у зграду Пејачевићеве гимназије. саграђену 1772. године, која је као јединствени примерак граничарске архитектуре стављена под заштиту 1991. године, са третманом непокретног културног добра од великог значаја. Од 1979. године ради под именом Завичајни музеј Рума. Музеј има статус регионалног музеја, комплексног типа, са територијалном надлежношћу над четири сремске општине.

Музеј наивне уметности Илијанум у Шиду, основан је 1971. године са циљем унапређења и развоја ликовне културе, систематског скупљања, чувања и сређивања уметничких радова Илије Башичевића - Босиља и радова других наивних сликара и њиховог презентовања путем сталних и повремених изложби.

Српски музеј хлеба Јеремија у Пећинцима је почео са радом 1995. године, а основан је као резултат сакупљачко-истраживачког рада сликара Јеремије, који се више деценија бави тематиком обредног хлеба. Музеј обавља делатност сакупљања, заштите, чувања и презентације предмета који су се некада користили у Србији у процесу производње хлеба. Музеј располаже са око 2000 предмета разврстаних у етнографску, археолошку и ликовну збирку. Поред своје основне делатности Музеј организује и стручне скупове, промоције, различите уметничке радионице, а посебна пажња се посвећује раду са децом школског и предшколског узраста.

Музеј Мацура у Новим Бановцима основао је 2007. године колекционар Владимир Мацура. Основна делатност Музеја је да чува, проучава и излаже уметничке и историјске предмете из збирке његовог оснивача. Музеј располаже са 800 предмета разврстаних у фотографску збирку и збирку примењене уметности. Поред сталне поставке Музеј организује и пратеће програме, као што су изложбе, радионице, предавања и слично. Музеј је за посетиоце отворен петком, суботом и недељом од 10 до 18ч.

2 Српски музеј хлеба Јеремија у Пећинцима и Музеј Мацура у Новим Бановцима неће бити приказани у извештају о музејима

Сремског округа из разлога што Заводу нису доставили све неопходне податке.

42

Табела 32: Подаци о оснивању музеја и броју објеката које музеји користе



оснивања

Број објеката које музеј користи

Музеј Срема Сремска

Митровица 1946 2

Завичајни музеј Рума 1962 1

Музеј наивне уметности Илијанум Шид 1971 1

Просторни капацитети

Све зграде музеја у Сремском округу су установама уступљене на коришћење. Највећим простором располаже Музеј Срема, а најмањим шидски Музеј. Музеј у Сремској

Митровици једини своју делатност обавља у два објекта, док остала два музеја користе само један објекат за обављање своје делатности.

Конзерваторску радионицу има једино Музеј Срема, док друга два музеја Сремског округа конзервирање својих предмета обављају у другим спрецијализованим установама.

Табела 33: Основни подаци о просторима у оквиру којих музеји организују делатност


Број депоа

Површина депоа

Број затворених простора за

програме

Површина простора за

програме

Број места за седење у сали за

програме

Музеј Срема, Сремска Митровица

2.194 м2 13 717 м

2 2 1.528+107 м

2 /+60

Завичајни музеј, Рума 538 м2 2 60 м

2 1 367 м

2 100

Музеј наивне уметности Илијанум,

Шид 182 м

2 1 15 м

2 нема нема нема

Фонд, програми и корисници

Када је реч о броју предмета, највећим фондом располаже Музеј у Сремској Митровици који броји преко 50.000 предмета, док шидски музеј располаже са најмањим бројем музеолошких предмета. Табела 34: Број предмета према збиркама у музејима Сремског округа

Збирке у музејима Сремска

Митровица Рума Шид

Етнолошка 1.500 572 -

Археолошка 13.674 5.118 -

Ликовна - 723 338

Фотографска 4.048 444 -

Историјско-уметничка 744 2.530 -

Примењена уметност 88 - -

Минералошка 345 - -

Техничка - 178 -

Нумизматичка 21.005 2.200 -

Збирка архивалија 7.699 918 -

Збирка оружја и војне опреме 4.134 74 -

Палеонтолошка 398

Зоолошка 2.800 - -

УКУПНО ПРЕДМЕТА 56.435 12.757 338

Структуре фондова показују да нумизматичка збирка има највећи удео у фонду

сремскомитровачког музеја, археолошка у румском музеју, док Музеј наивне уметности Илијанум у Шиду располаже само са ликовном збирком, коју чине 287 дела Илије Башчевића Босиље и 51 дело других наивних уметника из земље и иностранства.

Када је реч о обради и конзервацији предмета, музеј у Сремској Митровиције конзервирао 59,1% предмета, а проценат обрађености је 68,6%. Музеј у Руми има најмање обрађених предмета – 20,5%, док

43

је проценат конзервираних предмета 10,7%. Шидски музеј је у потпуности обрадио свој фонд, док је конзервирао 6,5% предмета у оквиру своје ликовне збирке.

Када се заштита предмета сагледа по збиркама у сремскомитровачком музеју са највећим уделом конзервираних предмета је нумизматичка збирка, која је у потпуности конзервирана, док је у румском музеју конзервирано највише предмета у оквиру етнолошке збирке – 61%.

Приказ 28: Структура фонда у музејима Сремског округа

Када је реч о поставкама, сви музеји у Сремском округу имају сталну поставку. Музеј у Сремској Митровици има две поставке, од којих археолошка поставка датира још из 80-их

година, док је историјска поставка Срем кроз векове новијег датум, из 2008. године. Стална поставка у румском музеју је старијег датума, из 1990. године, док шидски музеј има

најмлађу поставку, која датира из 2009. године. Цена обиласка сталне поставке у Руми је бесплатна, у Шиду износи 50,00 динара, док се у Музеју

Срема креће од 100,00 динара за децу, до 150,00 динара за остале. Пратећи програми у свим музејима Сремског округа су бесплатни.

Имајући у виду да је радно време до 18ч у шидском музеју, односно до 20ч у Сремској Митровици и Руми, можемо приметити да је радно време музеја прилагођено потребама и обавезама запослених људи. Табела 35: Отвореност посетиоцима


Цене улазница

Радно време Стална поставка

Изложбе и програми

Музеј Срема, Сремска Митровица

150,00 дин, за децу 100,00 дин.

Бесплатно 7-20ч

Завичајни музеј, Рума Бесплатно Бесплатно 7-20ч

Музеј наивне уметности Илијанум, Шид

50,00 дин Бесплатно Радним данима од 8-18ч, викендом и

празницима од 9-15ч.

Изузев шидског музеја који не организује пратеће програме, остала два музеја Сремског округа поред редовне делатности, организују и додатне програме, као што су изложбе, предавања, радионице и друге садржаје.

2.7%

24.2%

7.2%

1.3%0.2%

37.2%

0.6%

13.6%

7.3%

0.7%

5%

Aрхеолошка EтнолошкаФотограска Истор. УметностПрим.уметност НумизматичкаМинералошка АрхивалијеВојна ПалентолошкаЗоолошка

4.5%

40.1%

5.7%3.5%

19.8%

1.4%

17.2%

7.2%

0.6%

Археолошка ЕтнолошкаЛиковна ФотографскаИст. уметност Техничка Нумизматичка АрхивалијеВојна

100%

Ликовна

44

Приказ 29: Број пратећих програма музеја према врсти садржаја

Када је у питању посећеност, број љубитеља музеја највећи је у Музеју Срема у Сремској Митровици, чије програме у просеку види око 13.220 посетилаца. Најмањи број посетилаца има шидски музеј кога у годишње у просеку посети око 900 љубитеља музеја. У периоду од 2007. до 2009. године континуирани раст публике приметан је једино у шидском музеју, док румски музеј бележи пад у 2008. години, док број посетилаца расте у 2009. години. Музеј Срема у посматраном периоду бележи континуирани пад броја посетилаца.

Приказ 30: Тенденција кретања броја посетилаца музеја Сремског округа

Када је реч о евалуацији програма и истраживању потребе посетилаца, то не чини ниједан музеј

Сремског округа. Завичајни музеј у Руми једини не документује своје активности, док друга два музеја Сремског

округа то чине преко архиве и хемеротеке. Када је реч о доступности музејских садржаја страним туристима, интересантно је да ниједан музеј не штампа вишејезичне брошуре.

Сарадња Сви музеји Сремског округа имају развијену сарадњу са локалним установама културе, док када је

у питању сарадња са центром округа Музеј наивне уметености Илијанум у Шиду истиче да не сарађује са Музејом Срема. Најразвијенију мрежу сарадње има музеј у Сремској Митровици који има сарадњу са културним актерима на свим нивоима.

Када је о сарадњи са медијима реч, све установе музејског типа у Сремском округу наводе да имају сарадњу са медијима. Музеј Срема истиче да сарађује само са локалним медијима, Завичајни музеј у Руми поред локалних медија сарађује и са регионалним, док Музеј Илијанум једини остварује сарадњу и са националним медијима.

2007

2008

2009

14

16

13

2

2 6

4

7

11

3

3

11

2007

2008

2009

3

1

1

10

2

2

изложбе предавања радионице промоције књига остали садржаји

15883

1194611831

5000

3700

8400

900800 1000

0

4000

8000

12000

16000

20000

2007 2008 2009

Сремска Митровица Рума Шид

45

Ниједан музеј у Сремском округу није члан неке професионалне асоцијације.



Ниво сарадње

Тип сарадње Локални ниво

Регионални ниво

Национални ниво Међународни

ниво

Сарадња са центром округа

Му

зеј

Ср

ем

а,

Ср

ем

ска М

итр

ов

иц

а

Завод за заштиту споменика културе.

Галерија Сава Шумановић у

Шиду, Завичајни музеј у Руми, Војвођански

музеј у Новом Саду.

Народни музеј Београд, Археолошки

институ Београд, Народни музеј у

Шапцу, Рудничко-таковски музеј Горњи

Милановац, Филозофски факултети

у Београду и Новом Саду

Музеј Славоније у Осјеку,

Филозофски факултет у Љубљани,

Институт Asuanius Bordo у

Франсцуској.


-техничка -сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима

Зав

ич

ајн

и м

узеј,

Ру

ма

Културни центар, Библиотека.

Са музејима, заводима за

заштиту споменика културе,

галеријама и архивима у

региону.


сарадњу.

Музеј Срема, Галерија

Лазар Возаревић.

- сарадња на рганизацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима

Му

зеј

наи

вн

е у

ме

тн

ос

ти

Ил

ија

нум

, Ш

ид

Галерија слика Сава Шумановић


Музеј наивне и маргиналне уметности

у Јагодини.



-техничка - сарадња на рганизацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима

Кадрови

Највише запослених очекивано има музеј у Сремској Митровици, као центар округа, док је најмање запослених у Музеју Илијанум у Шиду.

Приказ 31: Број запослених у музејима Сремског округа

Старосна структура показује да једино музеј у Руми има (једног) запосленог испод 30 година старости. У Сремској Митровици су најбројнији запослени између 30 и 39 година старости, у Руми кадар у шестој деценији живота, док је у Шиду највише запослених између 40 и 49 година старости. Просечна старост запослених је најмања у Шиду, а највиша у Руми. Полна структура показује да су у музејима Сремског округа бројније жене.

15

11

5 Сремска Митровица

Рума

Шид

46

Табела 37: Просечна старост запослених у установама


Музеј Срема, Сремска Митровица 47

Завичајни музеј, Рума 48

Музеј наивне уметности Илијанум, Шид 45

Приказ 32: Полна структура кадрова у установама

Приказ 33: Старосна структура кадрова у установама

Када је о образовној структури реч, у Сремској Митровици и Руми високообразовани чине већину запослених, док је у Шиду једнак удео средњеобразованог и високообразованог кадра Приказ 34: Образовна структура и број кадрова према стручној спреми у установама

Када су у питању сарадници, само Музеј Срема нема ангажоване хонорарне сараднике и волонтере, нити има потребу за таквим видом сарадње. Завичајни музеј у Руми ангажује једног хонорарног сарадника и једног волонтера, док су у Музеју Илијанум ангажована само два хонорарна сарадника, али Музеј истиче потребу за ангажовањем бар једног волонтера, који би био ангажован на пословима техничке природе.

Буџет

Музеје у Сремском округу највећим делом финансирају оснивачи. На другом месту извора финансирања налазе се сопствени приходи у случају Руме, док су у шидском музеју на другом месту средства добијена од стране Покрајине. Средства добијена од стране Републике и Покрајине се налазе на другом месту у Сремској Митровици у 2008. години, док су у 2009. години средства добијена из покрајинског буџета други извор финансирања установе. Донације као извор прихода имао је једино музеј у Руми, који једини у посматраном периоду није добио средства из републичког буџета.

33.3%

66.7%


45.5%

54.5%


40%

60%


0%

20%

40%

33.3

%

26.7

%

26.7

%

13.3

%

0%

40%

80%

9.1

%

18%

9.1

% 63.6

%

0%20%40%60%80%

20% 60%

20%

13.3%

20%66.7

%

ОШ 2

ССС 3

ВШ/ВСС 10

9.1%

27.3%63.6

%

ОШ 1

ССС 3

ВШ/ВСС 7

20%

40%

40%

ОШ 1

ССС 2

ВШ/ВСС 2

47

Приказ 35: Извори финансирања установа у 2008. и 2009. години

Највећи укупан буџет у 2008. и 2009. години имао је музеј у Сремској Митровици, који је у обе посматране године издвојио највећу суму за програме.

Сви музеји Сремског округа забележили су пад буџета у 2009. години у односу на претходну. Највећи пад од 19,1% забележио је Музеј Срема, затим румски музеј – 4,5%, па шидски музеј са падом буџета од 3,9%.

Табела 38: Висина и расподела буџета музеја у 2008. и 2009. години






Музеј Срема,



17.777.006,00 дин. 11.421.928,00 дин. 4.003.586,00 дин. 2.351.492,00 дин.

2009.

176.624,17 евра 128.273,27 евра 35.299,39 евра 13.051,51 евра

16.590.432,00 дин. 12.048.798,00 дин. 3.315.696,00 дин. 1.225.938,00 дин.

Завичајни музеј, Рума


10.943.000,00 дин. 6.280.000,00 дин. 4.253.000,00 дин. 410.000,00 дин.


12.059.000,00 дин. 6.893.000,00 дин. 4.522.000,00 дин. 644.000,00 дин.

Музеј наивне уметности

Илијанум, Шид

2008. 33.831,99 евра 21.514,94 евра 12.317,05 евра /

2.755.000,00 дин. 1.752.000,00 дин. 1.003.000,00 дин. /


3.055.000,00 дин. 2.043.000,00 дин. 758.000,00 дин. 254.000,00 дин.

Највећи удео у буџету музеја имају зараде запослених, док су на другој позицији материјални

трошкови. Приказ 36: Структура буџета музеја у 2008. и 2009. години

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

83%

90.4

%

3%

3.3

%

7%

7% 6

.3%

Град


Република

Покрајина

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

83%

84%

15%

15.3

%

0.6

%

0.5

%

1.4

%

0.2

%

OпштинаСопствени приходиДонацијеПокрајина

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

81%

73.7

%

0.7

%

9%

10% 25.6

%

Општина


Република

Покрајина

0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

13.2

%

7.4

%

64.2

%

72.6

%

22.6

%

20%

Програми

Плате


0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

3.7

%

5.3

%

57.4

%

57.2

%

38.9

%

37.5

%

Програми

Плате


0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

8.3

%

63.6

%

66.9

%

36.4

%

24.8

%

Програми

Плате


48

Када је о инвестицијама реч, сви музеји Сремског округа су у периоду од 2007 до 2010. године имали инвестициона улагања, која су у Музеју Срема обезбеђена од стране Покрајинског секретаријата за културу, док су у Завичајном музеју у Руми инвестициона улагања обезбедили НИП и Општина Рума. Последња инвестициона улагања у Музеју Илијанум обезбедили су Република, Покрајина и Општина Шид.

Сви музеји Сремског округа истичу потребу и за додатаним инвестиционим улагањима. Музеј Срема као приоритет наводи реконструкцију оба објекта, којима располаже, док Завичајни музеј у Руми истиче потребу за завршетком реконструкције новог објекта, реконструкцију крова и гасне инсталације. Музеј Илијанум наводи да су проширење простора и набавка опреме за праћење температуре и влажности ваздуха у просторијама музеја приоритетна инвестициона улагања у музеју.

Табела 39: Последња инвестициона улагања у музеје Сремског округа

Тип инвестиције Финансијер Година Износ у

еврима Износ у

динарима

Музеј Срема,


Постављање видео надзора, против пожарног и против

провалног система

Покрајински секретаријат за културу

2007. 40.019,91 3.200.000,00

Завичајни музеј, Рума

Реконструкција крова НИП 2007 37.518,66 3.000.000,00

Реконтрукција додатног објекта Општина Рума 2009 22.356,91 2.100.000,00

Музеј наивне

уметности Илијанум,

Шид

Опрема Република 2008 2.824,45 230.000,00

Опрема Република 2009 212,92 20.000,00

Опрема Покрајина 2009 8.282,70 778.000,00

Опрема Општина Шид 2009 1.969,54 185.000,00

Проблеми

Када је о проблемима реч, највећи проблем музеја у Сремском округу је простор, у смислу његове адаптације и недостатка простора.

Поред простора сви музеји Сремског округа имају проблем и са финансирањем, односно недовољним финансијским средствима за реализацију програма и пројеката.

Музеји у Сремској Митровици и Шиду имају проблем и са застарелошћу и/или недостатком опреме.

Завичајни музеј у Руми, поред техничке опремљености, једини у Сремском округу нема проблема ни са кадровима.

Када су програмске активности у питању музеји у Сремској Митровици и Руми као проблем истичу недовољно финансијских средстава за њихову реализацију.

Табела 40: Проблеми музеја Сремског округа

Музеј Простор Финансирање Техничка



Постоји потреба за реконструкцијом оба

објекта која Музеј користи.

Постоји потреба за финансирањем

одобрених објеката.

Потребно опремање конзерваторске

радионице, набавка рачунарске опреме и набавка програма за обраду материјала.

Недостатак одређених кадрова. Потребно запослити

конзерватора и фотографа.

Недовољно финансирање

пројеката.

Рума Постоји потреба за већим простором за

депое.


средстава. Нема проблема. Нема проблема.

Недовољно финансијских средстава за реализацију пројеката.

Шид Недостатак простора.

Недовољно средстава за

програме и пројекте.

Постоји потреба за набавком уређаја за мерење температуре и влажности ваздуха

у објекту.

Недовољан број запослених. Постоји потреба за стручним

лицима, рачуновођом и

чуваром.


49

Историјски архив Срем Историјски архив Срем основан је 1946. године и једина је архивска установа на простору Срема

која обавља законом поверене послове на заштити, сређивању, обради, коришћењу и публиковању архивске грађе и то за територију града Сремска Митровица и општина Шид, Ириг, Рума, Инђија, Стара Пазова и Пећинци. Као регионална установа овај чува вредну грађу насталу на територији Срема од краја XVII века. Оснивачка права над установом припадају граду Сремска Митровица, а сама установа организована је у виду пет одељења и то: одељења општих послова, одељења за заштиту архивске грађе и регистраторског материјала на терену, одељења за регистрацију, сређивање и обраду архивске грађе, одељења за коришћење и одељења за истраживање и публиковање архивске грађе. Архив поседује и стручну библиотеку, чији књижни фонд чине књиге, монографије и часописи из области архивистике, историје и друштвених наука.

Капацитети Архив располаже са 1.430 м², од чега су 900 м² депои, а на 30 м² се налази читаоница. Архив има

и простор за изложбе, промоције и предавања површине 150 м², са 40 места за седење и 80 места за стајање. Објекат нема приступ за особе са инвалидитетом.

Фонд Архив поседује 6.621 м² архивске грађе обухватајући период од 1703. до 2008. године, од чега је

сређено око 5.000 дужна метра. Архивска грађа распоређена је у 1.326 фондова, једном личном фонду и 13 збирки, из периода од 1703. до 2008. године. Укупан број сређених фондова и збирки је 1.088. Број евидентираних регистратура је 919. Код 10 регистратура је извршено преузимање. У 2008. години број корисника архивске грађе био је 31, од којих је 29 домаћих корисника и два страна корисника, док је број истраживачких дана 49. Од 919 регистратура за које је задужен, Архив је преузео 10.

Приказ 37: Однос сређене и несређене грађе Архива

Приказ 38: Однос сређених и несређених фондова и збирки

Архив је започео процесе микрофилмовања и дигитализације. Око 5% грађе је обрађено и једном и другом техником.

Програми и корисници У периоду од 2007. до 2009. године, Архив је организовао укупно две изложбе и један пратећи

програм и издао пет публикација. Установа, од 2002. године, као једну од континуираних активности издаје и часопис Споменица Историјског архива Срема, који се бави објављивањем, архивске грађе и радова из друштвене, политичке и културне историје Срема и сремског краја. У 2008. години, Архив је у партнерству са Националном службом за запошљавање учествовао у реализацији пројекта под називом Јавни радови од интереса за Републику Србију.

0% 50% 100%

Архивска грађа 75.5% 24.5%

Сређена

Несређена

0% 50% 100%

Фондови и збирке 81.2% 18.8%

Сређено

Несређено

50

Приказ 39: Број додатних програма Архива у периоду од 2007. до 2009. године

Сарадња Архив Срем сарађује са актерима културе у граду, али сарађује и са мањим бројем актера на

регионалном и националном нивоу. Када је о медијима реч, Архив остварује сарадњу са локалним,регионалним и националним

медијима у домену информисања.









Исто

ри

јски

ар

хи

в

Ср

ем

, С

рем

ска

Ми

тр

ов

иц

а

Музеј Срема, Установа за

неговање културе Срем.

Архив Војводине, Покрајински

секретаријат за културу.

Министарство културе,

информисања и информационог друштва, члан је Архивске мреже

Србије.




Кадрови

Историјски архив у Сремској Митровици има 14 запослених, од којих 11 или 78,6% ради у основној делатности. У оквиру полне структуре предњаче жене.

Када је реч о старосној структури просек година запослених износи 46 година, а преовлађује кадар шестој деценији живота (50-59 година).

Образовна структура показује да је најбројнији високообразовани кадар, док запослених са завршеном само основном школом нема.

Приказ 40: Полна, старосна и образовна структура запослених у Архиву

Архив годишње ангажује око 15-20 спољних сарадника у оквиру издавачке делатности, као

ауторе чланака за часопис Споменица. Нема ангажованих волонтера, али постоји потреба за ангажовањем барем три волонтера која би учествовала у раду установе.

2007

2008

2009

1

1

1

2

2 1

изложбе публикације други пратећи програми

42.9%

57.1%


0%

20%

40%

28.6

%

28.6

%

36%

7.1

% 21.4%

78.6%

OШ

ССС 3

ВШ/ВСС 11

51

Буџет Архив се највећим делом финансира из градског буџета, али добија средства и од Републике и

Покрајине, а део обезбеђује из сопствених прихода.

Приказ 41: Извори финансирања и структура буџета Архива у 2008. и 2009. години

Табела 42: Висина и расподела буџета Архива у 2008., 2009. и 2010. години

Установа

Година Висина буџета





Историјски архив

Срем, Сремска

Митровица


19.346.947,00 дин. 12.765.651,00 дин. 3.479.584,00 дин. 3.101.712,00 дин.


16.461.105,00 дин. 12.669.014,00 дин. 2.756.369,00 дин. 1.035.722,00 дин.

Када је реч о инвестиционим улагањима, средства добијена од стране града Сремске Митровице

у 2007. години искоришћена су за куповину аутомобила, док су у 2009. години сопствена средства уложена у куповину опреме. Као приоритетно инвестиционо улагање истиче се изградња новог архивског депоа. Табела 43: Инвестициона улагања Архива у периоду 2007. до 2009. године

Назив

установе Тип инвестиције Финансијер Година

Износ у

еврима Износ у

динарима

Историјски архив Срем,


Аутомобил Застава 10

Град Сремска Митровица

2007. 9.150,20 745.116,90

Опрема Сопствена средства 2009. 4.152,05 390.005,00

Проблеми

Као кључне проблеме запослени у Архиву наводе потребу за изградњом новог депоа и финансирање од стране општина на чијој територији Архив делује. Као проблем се наводи и недостатак техничке опремљености и кадра.

Табела 44: Проблеми архива Сремског округа у Сремској Митровици



Историјски архив Срем,


Постоји потреба за изградњом новог депоа,

површине 1000 м2

Постоји потреба за законским решењем

које би обавезало локалне самоуправе на чијој територији

делује архив да пропорционално

сносе део трошкова функционисања

архива.

Потребна набавка хидрометра,

термометра, опреме за дигитализацију и

нова софтверска решења.

Потребно запослити дипломираног

правника и архивисту.


0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

76%

79%

19%

16%

4%

3%

1% 1

%

Град Сопствени приходи

Република Покрајина

0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

16%

6%

66%

77%

18%

17%

Програми

Плате


52

Завод за заштиту споменика културе Завод за заштиту споменика културе основан је 1961. године и обавља делатност заштите

непокретних културних добара на подручју Срема и северног дела Мачве.

Капацитети Зграда Завода за заштиту споменика културе у Сремској Митровици је установи уступљена на

коришћење од стране града. Завод располаже са простором од 200 м2 и нема просторије за јавне

програме.

Заштита добара На наведеној територији утврђено је укупно 215 културних добара, од којих је 29 од изузетног

значаја, а 125 од великог значаја. На наведеној територији има 171 споменик културе, пет просторних културно-историјских целина, 14 археолошких налазишта и 25 знаменитих места.

Табела 45: Подела и број добара према типу и значају

Завод у Сремској Митровици

води бригу о 215 непокретна културна добра

Категоризација добара на територији краљевачког Завода за заштиту

споменика културе

изузетан значај

велики значај

значај

Споменик културе 23 112 36

Просторна културно-историјска целина 1 4 /

Археолошко налазиште 3 6 5

Знаменито место 2 3 20

УКУПНО 29 125 51

Завод за заштиту споменика културе је у периоду од 2007. до 2009. године издао пет публикација. Приказ 42: Број додатних програма Завода у периоду од 2007. до 2009. године

Сарадња

3

У последњих пет година Завод за заштиту споменика културе у Сремској Митровици је у сарадњи са Министарством рада и социјалне политике реализовао пројекат изградње капеле на сремском фронту, док је у партнерству са Министарством економије и регионалног развоја реализовао пројекат изградње визиторског центра археолошког локалитета Сирмиума.

Када је о медијима реч, Завод остварује сарадњу са локалним медијима у домену информисања.

3 Завод за заштиту споменика културе у Сремској Митровици није доставио податке о сарадњи са актерима у култури на локалном,

регионалном, националном и међународном нивоу.

2007

2008

2009

1

2

2

изложбе публикације други пратећи програми

53

Кадрови Завод за заштиту споменика културе у Сремској Митровици има 13 запослених, од којих у

основној делатности ради њих 7 или 53,8%. У оквиру полне структуре предњаче жене. Када је реч о старосној структури просек година

запослених је 45 године, а преовлађује кадар између 40 до 49 година. Образовна структура показује да у Заводу доминира високообразовани кадар.

Приказ 43: Полна, образовна и старосна структура запослених

Завод има три ангажована хонорарна сарадника, али нема ниједног волонтера који учествује у раду установе.

Буџет Завод је у 2008. и 2009. години највећим делом финансирала Република, док други извор прихода

чине средства добијена из градског буџета. У 2008. години Завод је добио и део средстава од Покрајине и општина за које је надлежан. Сопствени приходи такође обезбеђују део буџета установе.

Укупан буџет Завода у 2009. години бележи пад у односу на претходну, што се нарочито одразило на пројекте, за које је издвојено знатно мање средстава.

Приказ 44: Извори финансирања и структура буџета Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица у 2008. и 2009. години

Табела 46: Висина и расподела буџета Завода за заштиту споменика културе у 2008. и 2009.години


Структура буџета Плате и

доприноси Материјални

трошкови Програми и

пројекти

Завод за заштиту

споменика културе,

Сремска

Митровица

2008. 1.271.579,41 евра 140.583,90 евра 3.892,83 евра 1.127.102,68 евра

103.547.000,00 дин. 11.448.000,00 дин. 317.000,00 дин. 91.782.000,00 дин.

2009.


91.920.716,00 дин. 13.397.332,00 дин. 4.334.517,00 дин. 74.188.867,00 дин.

31%

69%


0%

20%

40%

60%

23%

46.2

%

30.8

%

31%

69%

ОШ

ССС 4

ВШ/ВСС 9

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

15%

15.8

%

5%

4.1

%

7%

1%

72%

80.1

%


Општина Покрајина

Република

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

88.6

%

80.7

%

11.1

%

14.6

%

0.3

%

4.7

%

Програми

Плате


54

Проблеми Као кључне проблеме представници Завода наводе недовољно финансијских средстава, недостатак

скенера и потребу за стучним кадром.

Табела 47: Проблеми Завода за заштиту споменика културе у Сремској Митровици



Завод за заштиту

споменика културе, Сремска

Митровица

Нема проблема. Недовољно

финансијских средстава.

Постоји потреба за набавком скенера.

Недостатак стручног кадра.


Галерије Сремског округа Сремски округ има две јавне галерија као самосталне јединице, иако се сви поливалентни центри

и музеји, али и библиотеке баве, између осталих, и излагачком делатношћу. Галерија Лазар Возаревић у Сремској Митровици почела је са радом 1973. године изложбом

слика и цртежа Лазара Возаревића. Откупом дела сликарске заоставштине Лазара Возаревића од његове жене и ћерке 1970. године створени су услови да се формира галерија. Галерија има два профилисана дела: меморијални и живи. Меморијални се састоји од Возаревићевих уметничких дела која се чувају у депоу установе, а један део је стално постављен у једној од просторија. Други део - живи, односи се на динамичну акцију излагања из области живе савремене уметности што доприноси афирмацији ликовног стваралаштва.

Галерија Сава Шумановић у Шиду основана је 1952. године и смештена у родној кући Саве Шумановића. Фонд галерије састоји се од око 417 сликарских дела, која је мајка покојног сликара поклонила Галерији. Већина уметничког фонда који чини 350 уља на платну и 67 цртежа, акварел и пастел настала у периоду од 1932. до 1942. године. Галерија организује изложбе дела из збирке које тематски прате развојни пут једног од најпознатијих српских сликара прве половине X1X века.

Просторни капацитети Галерија у Сремској Митровици располаже са 320 м

2 изложбеног простора, док Галерија Сава

Шумановић у Шиду има простор од 1000 м2. Простори обе галерије Сремског округа су у власништву

установа.

Програми и публика У периоду од 2007. до 2009. године сремскомитровачка галерија је организовала укупно 34 изложби, које је видело 27.900 посетилаца, што по изложби даје просек од 820 посетилаца. Галерија у Шиду је у посматраном периоду организовала 10 изложби, које је видело 22.000 посетилаца, при чему је сваку видело 2.200 посетилаца установе.

Галерија у Сремској Митровици у посматраном периода бележи константан пад броја посетилаца, док је у шидској галерији приметан раст броја посетилаца у 2009. години у односу на претходну. Приказ 45: Број изложби у периоду од 2007-2009. године

2007

2008

2009

12

11

11

изложбе

2007

2008

2009

4

4

2

изложбе

55

Приказ 46: Тенденција кретања броја посетилаца у периоду 2007-2010. године

У оквиру својих активности, Галерија Лазар Возаревић у Сремској Митровици излаже дела реномираних и неафирмисаних уметника, студената, аматера, као и дечје радове. Поред изложби галерија организује и предавања, трибине и радионице. Галерија организује и две сталне манифестације: Сремскомитровачки салон (Војвођански салон) који сваке друге године приказује најновија достигнућа у области ликовне и примењене уметности и архитектуре у Војводини и Ликовни салон Срема на коме излажу ликовни ствараоци са подручја Срема. Галерија Сава Шумановић у Шиду од 1962. године организује значајну манифестацију - Меморијал Саве Шумановића, којом промовише личност и дело овог значајног уметника.

За разлику од шидске галерије, Галерија у Сремској Митровици има уметнички савет, који је сачињен од уметника и историчара уметности, које бира директор Галерије, на четири или више година. Галерија у Шиду наплаћује улазнице за своје програме у просеку од 50,00 до 100,00 динара, док сремскомитровачка галерија не наплаћује улазнице за своје програме. Радно време Галерије Лазар Возаревић у Сремској Митровици је од 10 до 13ч и од 17 до 19ч уторком, четвртком и петком, од 9 до 16ч средом и од 10 до 13ч суботом и недељом, док је понедељком Галерија затворена за посетиоце. Галерија Сава Шумановић у Шиду је радним данима за посетиоце отворена од 8 до 18ч, а викендом и празницима од 9 до 15ч.

Сарадња На локалном нивоу Галерија у Сремској Митровици сарађује са центром за културу, библиотеком

и музејом, а такође остварује сарадњу и са Галеријом Рајко Мамузић из Новог Сада, УЛУВ-ом и Културним центром Београда.

Галерија Сава Шумановић у Шиду на локаном нивоу сарађује са музејом, а сарадњу остварује и са актерима на регионалном нивоу, као и са установама културе у Сремској Митровици која је центар Сремског округа. На националном нивоу Галерија истиче да сарађује само са Министарством културе, информисања и информационих технологија.

Ниједна галерија Сремског округа не остварује међународну сарадњу. Када је реч о сарадњи са медијима шидска галерија истиче да не оставује сарадњу са медијима,

док Галерија Лазар Возаревић наводи да сарађује са медијима, али не и са којим. Шидска галерија је чланица Музејског друштва Србије, док галерија у Сремској Митровици није

члан ниједне професионалне мреже.

Табела 48а: Сарадња са другим актерима у култури








Гал

ер

ија

Лазар

Во

за

ре

ви

ћ,

Ср

ем

ска

Ми

тр

ов

иц

а

Библиотека, Музеј, Центар

за културу Sirmiumart.

УЛУВ, Галерија Рајко Мамузић.

Културни центар Београд.


Сремска Митровица је

центар округа.

-сарадња на пројектима/ програмима

11000

9400 7500

0

5000

10000

15000

2007 2008 2009

60006000

10000

0

5000

10000

15000

2007 2008 2009

56

Табела 48б: Сарадња са другим актерима у култури








Гал

ер

ија

Сав

а

Шу

ма

но

ви

ћ,

Ши

д Музеј наивине

уметности Илијанум.

Покрајински завод за заштиту

споменика културе,

Покрајински секретаријат за културу и АПВ.

Министарство културе.


Музеј Срема, Завод за заштиту

споменика културе, Архив

Срем.

-логистичка -сарадња на организацији догађаја.

Кадрови

Највише запослених у галеријама Сремског округа има Галерија Сава Шумановић у Шиду.

Приказ 47: Број запослених у галеријама Сремског округа

Старосна структура показује да једино галерија у Шиду има (једног) запосленог испод 30 година старости. Просечна старост запослених је највећа у Сремској Митровици, где су и најбројнији запослени преко 60 година старости, док је у Шиду највише запослених у петој деценији живота (40-49 година).

Табела 49: Просечна старост запослених у установама


Галерија Лазар Возаревић, Сремска Митровица 54

Галерија Сава Шумановић, Шид 42

Када је реч о полној структури запослених у Сремској Митровици је једнак удео мушког и женског

пола, док је у шидској галерији већи број припадника мушког пола. Образовна структура показује да је у галерији у Сремској Митровици највише високообразованих,

док у шидској галерији преовлађује средњеобазовани кадар. Приказ 48: Полна и старосна структура запослених у галеријама Сремског округа

4

7


Шид

50%

50%


57.1%42.

9%


0%

20%

40%

60%

80%

30-39 60+

25%

75%

0%

20%

40%

60%

14.3

%

14.3

% 57.1

%

14.3

%

57

Приказ 49: Образовна структура запослених у галеријама Сремског округа

У галерији у Сремској Митровици ангажовано је осам хонорарних сарадника који учествују у раду установе. Ангажованих волонтера нема, али се истиче потреба за њиховим ангажовањем. Галерија у Шиду нема ангажоване хонорарне сараднике, нити волонтере, али истиче потребу за ангажовањем једног волонтера, који би учестовао у раду установе.

Буџет

Галерије у Сремском округу највећим делом финансирају оснивачи, а у случају галерије у Сремској Митровици то је и једини извор прихода. Шидску галерију поред општине финансирају и Република и Покрајина, а део буџета установе чине и сопствени приходи. Приказ 50: Извори финансирања установа у 2008. и 2009. години

Највећи укупан буџет у 2008. и 2009. години имала је Галерија Сава Шумановић у Шиду, чији је

буџет скоро четвороструко већи од буџета галерије у Сремској Митровици. У складу са својим буџетом шидска галерија је у обе посматране године издвојила знатно већу суму за програме, од сремскомитровачке галерије.

Обе галерије Сремског округа забележила су пад буџета у 2009. години у односу на претходну. Највећи пад од 18,3% забележила је галерија у Шиду, док је сремскомитровачка галерија забележила пад од 13,4%.

Табела 50: Висина и расподела буџета галерија у 2008. и 2009. години






Галерија Лазар

Возаревић,



3.252.981,00 дин. 2.193.060,00 дин. 737.692,00 дин. 322.229,00 дин.

2009.

34.595,78 евра 25.881,85 евра 8.102,14 евра 611,79 евра

3.249.606,00 дин. 2.431.100,00 дин. 761.040,00 дин. 57.466,00 дин.

Галерија Сава Шумановић, Шид


13.640.000,00 дин. 5.428.000,00 дин. 5.912.000,00 дин. 2.300.000,00 дин.

2009.


12.848.000,00 дин. 5.173.000,00 дин. 5.725.000,00 дин. 1.950.000,00 дин.

25%

25%

50%

ОШ 1

ССС 1

ВШ/ВСС 2

57.1%

42.9%ССС 4

ВШ/ВСС 3

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

100%

100%

Град

0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

63%

49%

12% 2

8%

13%

15%

12%

8%

Општина Република

Сопствени приходи Покрајина

58

Највећи удео у буџету галерије у Сремској Митровици имају зараде запослених, док је шидска галерија највећи део средстава одвојила за текуће трошкове. На другој позицији у шидској установи налазе се зараде запослених, док су у сремскомитровачкој текући трошкови. Приказ 51: Структура буџета галерија у 2008. и 2009. години

Када је о инвестицијама реч, од 2007. године инвестициона улагања имала је једино шидска

галерија, која је за изградњу депоа добила средства од НИП-а и Фонда за капитално улагање АПВ. Као приоритетно инвестиционо улагање Галерија у Сремској Митровици истиче замену крова на

установи и опремање депоа. Шидска галерија као приоритет наводи трећу фазу израде депоа, за коју је потребно издвојити око 50.000.000,00 динара.

Табела 51: Последња инвестициона улагања у галеријама Сремског округа



Галерија Сава

Шумановић,

Шид

Прва фаза изградње депоа НИП 2008. 61.401,07 5.000.000,00

Друга фаза изградње депоа Фонд за капитална

улагања АПВ 2009. 85.169,17

8.000.000,00

Проблеми Када је о проблемима реч галерија у Сремском округу имају велики проблем са простором, у

смислу његове адаптације, као и потребе за изградњом депоа у случају шидске галерије. Недовољно финансијских средстава за реализацију програма и пројеката, као и недостатак

техничке опреме и кадрова истакле су обе галерије Сремског округа. Када су програмске активности у питању, Галерија у Сремској Митровици истиче потребу за

набавком возила за транспорт уметничких дела, док шидска галерија наводи да су недостатак финансијских средстава и недовољан број запослених главни проблем у реализацији програма.

Табела 52: Проблеми галерија Сремског округа

Галерија Простор Финансирање Техничка



Постоји потреба за адаптацијом

простора.


средстава.

Постоји потреба за куповином камере,

дигиталних фотоапарата и

адекватне расвете.

Постоји потреба за запослењем једног

историчара уметности.

Потребно адекватно возило

за транспорт уметничких дела.

Шид Постоји потреба за изградњом депоа и санацијом галерије.


средстава.

Постоје проблеми, али није назначено

који.

Недовољан број запослених.

Потребно запослити кустоса, водича,

конзерватора, особу за односе са

јавношћу, правника, књиговођу и чувара.


средстава и кадра за реализацију

пројекта.

0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

9.9

%

1.8

%

67.4

%

74.8

%

22.7

%

23.4

%

Програми

Плате


0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

16.9

%

15.2

%39.8

%

40.3

%

43.3

%

44.5

%

Програми

Плате


59

Позоришта Сремског округа

У Сремском округу постоје два професионална позоришта и то су: Позориште Добрица Милутиновић у Сремској Митровици и приватно позориште Театар Suno e Rromengo у Новим Карловцима, код Инђије. Позоришна активност округа одвија се и у оквиру аматерских позоришта, која функционишу као удружења грађана, чија ће активност бити проказана у делу извештаја посвећеном удружењима у култури у Сремском округу.

Позориште Добрица Милутиновић формирано је после Другог светског рата, а настало је на традицији позоришног живота Сремске Митровице старој више векова. Почетком 1948. године позориште мења назив у Градско народно позориште. Међутим, 1955. године у Сремској Митровици је прекинута професионална позоришна активност из финансијских разлога. Исте јесени почиње са радом Аматерско позориште у Сремској Митровици, које 1974. године добија име Добрица Милутиновић. Од 1989. године Позориште има професионални статус.

Театар Suno e Rromengo из Нових Карловаца, код Инђије, је прво професионално ромско позориште са сопственим простором у Европи. Прва представа Suno e Rromengo, заснована на ромским ритуалима и обичајима, изведена је на 36-ом БИТЕФ-у 2002. године. Три године касније, од стране Зорана Јовановића основан је и истоимени ромски театар Suno e Rromengo (у преводу Ромски сан) који је већ у првим годинама свог постојања забележио запажене успехе и гостовања у неколико европских земаља.

Просторни капацитети Позориште Добрица Милутиновић у Сремској Митровици располаже са укупно 962,62 м

2 и своје

активности одвија на две сцене: великој и малој. Велика сцена је површине 120 м². Број места у гледалишту је 307. Површина техничког простора око сцене је 40 м², отвор портала 7,8 м, висина сцене 9 м. Мала сцена је површине 36 м² и располаже са 50 места у гледалишту. Установа користи простор који јој је уступљен без накнаде. Театар Suno e Rromengo у Новим Карловцима располаже са укупно 200 м

2, који су у власништу

установе. Театар своје активности обавља на главној сцени површине 35 м2 . Број места у гледалишту је

75. Површина техничког простора 9 м2, а висина сцене 2 м

2.

Програми и публика

У периоду од 2006 до 2009. године Позориште у Сремској Митровици је имало 16 премијера, док је Театар Suno e Rromengo у Новим Карловцима у истом периоду извео 4 премијере према савременим делима домаћих писаца. Сремскомитровачко позориште је такође више окренуто савременим, него класичним садржајима, а највећи број премијера је изведен по текстовима домаћих писаца.

Приказ 52: Удео премијера према врсти дела које се обрађује

У периоду од 2006. до 2009. године у сремскомитровачком позоришту је одиграно укупно 273

представа, док је у Театру Suno e Rromengo у Новим Карловцима у истом периоду изведено 24

75%

25%Број премијера по текстовима домаћих писаца 12

Број премијера по текстовима страних писаца 4

100%

Број премијера по текстовима домаћих писаца 4

0% 50% 100%

премијере 81.3% 18.7%

Класична дела 3 Савремена дела 130% 50% 100%

премијере 100%

Савремена дела 4

60

представа. Док је у Театру у Новим Карловцима по посматраним сезонама одигран исти број представа, у сремскомитровачком позоришту у сезони 2007/2008 број представа расте у односу на претходну, да би у наредној сезони тај број знатно опао.

Приказ 53: Тенденција кретања броја изведених представа и премијера у периоду од 2006. до 2008. године у случају укупног броја представа, односно од 2006. до 2009. године код премијера

У три посматране сезоне (2006-2009) Позориште у Сремској Митровици је имало 123 гостовања, а

угостило је 93 представе из других позоришта, док је Театар Suno e Rromengo у Новим Карловцима 18 пута гостовао у другим позориштима, док у посматраном периоду није угостило друга позоришта.

Сремскомитровачко позориште бележи константан раст броја гостујућих представа, док се број гостовања у сезони 2008/2009 знатно смањио у односу на претходну сезону. Театар у Новим Карловцима бележи константан раст гостовања у другим позориштима.

Приказ 54: Број гостовања и гостујућих представа у последње три сезоне

У периоду од 2006. до 2009. године укупан број гледалаца у згради Позоришта у Сремској Митровици (представе сремскомитровачког позоришта, али и гостујуће представе) и на гостовањима износио је 44.001, што по сезони даје број од 14.667. посетилаца. Представе Театра у Новим Карловцима (у згради установе и на гостовањима) у посматраном периоду видело је 570 посетилаца, што значи да је представе установе по сезони видело у просеку 190 посетилаца.

Бројност публике је, у случају Позоришта у Сремској Митровици, већа у згради установе, док Театар из Нових Карловаца има бројнију публику на гостовањима, него у згради установе. Укупан број гледалаца у згради сремскомитровачког позоришта (представе сремскомитровачког позоришта, али и гостујуће представе) износи 38.178, што значи да је установа по сезони имала у просеку око 12.726 посетилаца. Представе Театра Suno e Rromengo у згради установе видело је 240 посетилаца, што значи да је установу по сезони посетило у просеку 80 љубитеља позоришних представа.

90

124

59

0

50

100

150

2006/2007 2007/2008 2008/2009

8 8 8

02468

10

2006/2007 2007/2008 2008/2009

4

6 6

0

2

4

6

8

2006/2007 2007/2008 2008/2009

1

2

1

0

1

2

3

2006/2007 2007/2008 2008/2009

42

64

17

12 25

56

0

20

40

60

80

2006/2007 2007/2008 2008/2009

Број гостовања Број гостујућих представа

5

67

0

2

4

6

8

2006/2007 2007/2008 2008/2009

Број гостовања Број гостујућих представа

61

Приказ 55: Број гледалаца у три анализиране сезоне

Позориште Добрица Милутиновић у оквиру дечије недеље организује манифестацију Добричино сокаче. Позориште има и драмску школу – Позоришни клуб младих Дуга у коме се најмлађи друже и спремају за будуће велике улоге. У сарадњи са другим установама културе и институцијама установа се активно укључује и у борбе против болести зависности представом Billie Holiday.

Сарадња

Позориште у Сремској Митровици сарађује са свим установама културе у граду, којима уступа своје просторије за разне програмске активности. Позориште остварује сарадњу и са културним актерима на регионалном и националном нивоу, а члан је и Заједнице професионалних позоришта Војводине.

Театар Suno e Rromengo из Нових Карловаца, код Инђије, на локалном нивоу сарађује са Културним центром Инђија, док на регионалном има сарадњу са Позориштем младих из Новог Сада. Театар сарађује и са културним актерима на националном и међународном нивоу.

Оба позоришта имају развијену сарадњу са медијима.









По

зо

ри

ште

До

бр

иц

а

Ми

лут

ин

ов

ић

,

Ср

ем

ска

Ми

тр

ов

иц

а

Све установе културе.

Културни центар Шид.

Велике позоришне куће у

Београду.

Не остварује сарадњу.


- техничка - логистичка - сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима

Те

ата

р S

un

o e

Rro

me

ng

o,

Но

ви

Ка

рл

ов

ци

Културни центар Инђија.

Позориште младих у Новом

Саду.

Центар за културну

деконтаминацију, БИТЕФ Театар.

ЦК Охрид, ЦК Ријека.

Н.п.

- техничка - логистичка - сарадња на организацији догађаја

*Н.п.-Нема подата

Кадрови Позориште Добрица Милутиновић у Сремској Митровици има 13 стално запослених, од којих у

основној делатности ради 23,1% запослених, а 76,9% представља административно и помоћно особље. Позориште нема стално запослених глумаца, ни редитеља, већ 10 глумаца и једног редитеља ангажује хонорарно.

Театар Suno e Rromengo у Новим Карловцима нема стално запослена лица, већ ангажује 13 глумаца, једног редитеља и по два уметничка, техничка и административна сарадника по уговору.

10508 9949

17,721

1220 2959 1,644

11728 12908

19,365

0

10000

20000

30000

2006/2007 2007/2008 2008/2009Број гледалаца у зградиБрој гледалаца на гостовањимаУкупан број гледалаца

7585 80

100 120110

175 205 190

0

100

200

300

2006/2007 2007/2008 2008/2009Број гледалаца у зградиБрој гледалаца на гостовањимаУкупан број гледалаца

62

Приказ 56: Структура запослених према занимању у Позоришту Добрица Милутиновић, Сремска Митровица

У оквиру полне структуре преовлађују особе мушког пола, а у оквиру старосне преовлађује кадар

старости између 30 и 39 година. Просек година свих запослених је 41 година. Када је образовна структура у питању високообразована и средњеобразована лица су изједначена.

Приказ 57: Полна, старосна и образовна структура запослених у Позоришту

Позориште у Сремској Митровици ангажује и пет волонтера, али истиче и потребу за ангажовањем још пет волонтера који би учествовали у раду установе. У раду Театра Suno e Rromengo учествују два волонтера, али постоји потреба за још ангажовањем још два волонтера.

Буџет Позориште у Сремској Митровици се највећим делом финансира из градског буџета, док други део остварује из сопствених прихода. Средства од Покрајине и Републике чине незнатан део укупних финансија.

Театар у Новим Карловицима је у 2008. години добио највећа средства од Републике, док је у 2009. години највећим делом финансиран из покрајинског буџета. Средства од Општине такође чине до буџета установе.

Позориште у Сремској Митровици највећи део буџета издваја за плате запослених, док укупан буџет у Новим Карловцима чине издвајања за програме, из којих се финансирају и хонорари сарадника.

Оба позоришта су у 2009. години забележила пад буџета у односу на претходну за 5,9% у случају Сремске Митровице, док је Театар у Новим Карловицима забележио пад буџета за чак 40,5%.

Приказ 58: Извори финансирања позоришта Сремског округа у 2008. и 2009. години

23.1%

76.9%

технички сектор 3

административно и помоћно особље 10

53.8%

46.2%

Мушкарци 7 Жене 6

0%

30%

60%53.8% 23.1% 23.1%

23.2%

38.4%

38.4%ОШ 3

ССС 5

ВШ/ВСС 5

0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

77%

74.7

%

17%

23.3

%2%6

%


Република Покрајина

0%

20%

40%

60%

2008 2009

10%

10%

50%

40%

40%

50%

Општина Република Покрајина

63

Приказ 59: Структура буџета позоришта Сремског округа у 2008. и 2009. години

Табела 54: Висина и расподела буџета Позоришта у 2008. и 2009. години

Установа/ Општина

Година Висина буџета


Плате и доприноси Материјални

трошкови Програми и

пројекти

Позориште

Добрица

Милутиновић,

Сремска

Митровица


12.081.608,00 дин. 7.451.069,00 дин. 3.904.380,00 дин. 726.159,00 дин.

2009.


13.116.791,00 дин. 7.566.311,00 дин. 2.297.691,00 дин. 3.252.789,00 дин.

Театар Suno e

Rromengo, Нови

Карловци

2008. 46.357,81 евра / / 46.357,81 евра

3.775.000,00 дин. / / 3.775.000,00 дин.

2009.

27.572,77 евра / / 27.572,77 евра

2.245.300,00 дин. / / 2.245.300,00 дин.

Последња инвестициона улагања од 2007. године наводи једино установа у Сремској Митровици,

која је за потребе адаптације и набавке новог система за расвету и дојаву пожара добила средства од Града и Покрајинског секретаријата за културу.

Као приоритетна инвестициона улагања сремскомитровачко позориште истиче адаптацију сале велике сцене, набавку нове опреме за реализацију светла и тона и скидање запаљивих материјала са зидова сале велике сцене. Театар у Новим Карловцима не наводи приоритетне инвестиције.

Табела 55: Последња инвестициона улагања



По

зо

ри

ште Д

об

ри

ца

Ми

лут

ин

ов

ић

, С

рем

ска

Ми

тр

ов

иц

а

Набавка новог система, са дигиталном

централом, за дојаву пожара


2007.

5.327,95 426.024,00

Адаптација и санација санитарног чвора и фоајеа Позоришта


2007.

6.641,69 531.071,00

Набавка система паник расвете


2008. 1.238,95 100.890,00

Адаптација пода велике сцене Позоришта


културу 2008.

8.731,49 711.021,00

Проблеми

Када је реч о простору сремскомитровачко позориште наводи потребу за адаптацијом ентеријера позоришне сале. Недостатак финансијских средстава је такође проблем установе, који са собом вуче проблеме у организацији програма. У оквиру кадровске структуре истиче се потреба за глумачким кадром. Као једно од решење проблема у оквиру финансија и кадровске структуре представници установе наводе добијање статуса регионалног позоришта. Театар у Новим Карловцима има једино проблема са недостатком простора.

0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

6%

24.8

%

61.7

%

57.7

%

32.3

%

17.5

%

Програми Плате Текући трошкови

0%20%40%60%80%

100%

2008 2009

100%

100%

Програми

64

Табела 56: Проблеми позоришта Сремског округа



Позориште

Добрица Милутиновић,



ентеријера позоришне

сале.


средстава.

Постоји потреба за поставком

савремене сценске расвете (тзв. рото-

главе)

Постоји потреба за запослењем још пет

глумаца, који би били стално запослени.

Недостатак средстава за

реализацију свих програма.

Театар Suno e Rromengo,

Нови Карловци


простором за складиштење

опреме и сценографије.

Нема проблема. Нема проблема. Нема проблема. Нема проблема.

Цивилни сектор Сремског округа Цивилни сектор у култури Сремског округа већином чине културно-уметничка друштва, затим

струковна удружења, па потом организације које се баве културом у ширем смислу. На основу података о цивилној сцени у култури којима Завод располаже

4 највећи број културно-

уметничких друштава, певачких група и тамбурашких оркестара имају Рума и Стара Пазова – по 16, а затим Инђија -13, док у Пећинцима баштину игром негује један КУД.

Удружење ликовних уметника немају једино Пећинци и Шид, док Ириг, Инђија и Рума имају по једно удружење ликовних уметника, а Сремска Митровица и Стара Пазова по два.

Када је реч о удружењима књижевника Ириг, Пећинци и Стара Пазова немају активна удружења која окупљају љубитеље књижевности, који се активно или професионално баве овом врстом уметности. Према подацима којима Завод располаже највећи број удружења књижевника има Шид у коме активно функционише три клуба књижевника.

Поред КУД-ова и струковних удружења Инђија, Рума и Стара Пазова имају удружења која се баве и позоришном уметношћу, док у Инђији активно функционише и удружење музичара, коме је основни циљ подстицај младих да се баве музиком, а превасходно рокенролом.

У Округу функционише и неколико комплексних удружења која се, за разлику од струковних, баве различитим садржајима, а то су Независни филмски центар Кино клуб - Vorky team, Независна омладинска организација Рума и Арт центар Хлеба и игара.

На основу података којима Завод располаже удружења жена која се баве очувањем традиције и старих обичаја има у Инђији, Пећинцима и Шиду. Највећи број удружења жена има Шид, чак седам , док се у Пећинцима неговањем старих обичаја бави једно удружење жена. Активи жена се баве чувањем традиције, очувањем старих обичаја и оживљавањем традиционалних вештина жена са села као што су ручни радови, припремање старих јела и обичаја, желићи да од заборава сачувају све оно што је током времена било саставни део живота људи на просторима на коме живе. Већи број актива се бави хуманитарним радом и учествује на различитим манифестацијама. Треба напоменути да у приказу цивилног сектора неће бити приказани активи жена, јер њихова примарна делатност није култура, а да су у доњој табели актера цивилног сектора у култури наведени само они активи који се кроз свој рад баве културним активностима.

Сремски округ као мултикултурална средина има одређен број друштава која се баве неговањем и очувањем традиције и културе националних мањина (Хрвата, Словака, Мађара, Немаца и других), а према подацима којима Завод располаже такво удружење не постоји једино у Пећинцима, док у Сремској Митровици и осталим општинама Сремског округа функционише по неколико таквих друштава.

4 С обзиром на природу цивилног сектора који је неухватљив, може се десити да ово није коначан списак и због тога можемо

говорити само о удружењима које је Завод у датом тренутку успео да идентификује на терену.

65

Табела 57а: Актери цивилног сектора у култури Сремског округа (црвеном бојом означена су она друштва/организације која Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани само преко оних података којима Завод располаже на основу разговора)


бр

ој

Удружења

бр

ој

КУД-ови

Сремска Митровица 11 актера цивилног сектора у култури

4

-Удружење ликовних уметника Сирмиум -Удружење ликовних уметника Еснаф -Књижевна заједница Сремска Митровица -Културни центар Немаца Гете

7

-КУД Аца Дејановић -МКУД Срем -КУД Извор Врањеш -КУД Гајде -КУД Доситеј Обрадовић -Друштво за неговање украјинске културе Коломејка -Хрватски културни центар Сријем

Инђија 22 актера цивилног сектора у култури

8

-Ликовно удружење уметника Инђија -Глумачка дружина Позориштанце -Удружење грађана Етнодом Гороцвет Инђија -Друштво за неговање културних и духовних вредности Етноарт -Завичајно друштво Ђорђе Војновић -Књижевни клуб Мирослав Мика Антић -Завичајно друштво Стара Бешка -Музичка омладина Инђије

13

-ОКУД Инђија -КУД Соко, Инђија -КУД Бранко Радичевић, Бешка -КУД Паја Зарић, Нови Карловци -КУД Др Ђорђе Натошевић, Нови Сланкамен -Хрватско културно-просветно друштво Стјепан Радић, Нови Сланкамен -КУД Младост, Чортановци -КУД Чигра, Љуково -КУД Боривоје Гњатић, Стари Сланкамен -КУД Иво Лола Рибар, Крчедин -КУД Петефи Шандор, Марадик -СКУД Виногради, Сланкаменачки Виногради -КУД Калена

Ириг 8 актера цивилног сектора у култури

1

-Центар за развој ликовне уметности Јазак

6

-КУД Стеван Шалајић, Врдник -КУД Петефи Шандор, Шатринци -КУД Теодор Аврамовић, Јазак -КУД Петефи Шандор, Добродол -КУД Змај -КУД Боривоје Ћирић Туре, Ривица

Пећинци

2 актера цивилног сектора у култури

1 -Удружење жена Сремица

1 - КУД Пећинци

Рума 20 актера цивилног сектора у култури

5

-Удружење ликовних стваралаца Рума -Независни филмски центар Кино клуб - Vorky team -Књижевна омладина општине Рума -Независна омладинска организација Рума -Градско позориште Рума

16

- Српско певачко друштво Рума - Вокално инструментални ансамбл Врело - Етно ансамбл Андесила -Хрватско културно просветно друштво Матија Губец -Ансамбл Народних игара и песама Бранко Радичевић - КУД Хуњади Јанош -Изворна група Завичај, Хртковци -КУД Бранко Радичевић, Никинци -КУД Невен - КУД Жарковац -КУД Десанка Максимовић, Хртковци -КУД Петефи Шандор, Никинци - КУД Стеван Петровић Бриле, Стејановци -КУД Крајишник -Тамбурашки оркестар Плави чуперак - Градски тамбурашки оркестар Бранко Радичевић

66

Табела 57б: Актери цивилног сектора у култури Сремског округа (црвеном бојом означена су она друштва/организације која Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани само преко оних података којима Завод располаже на основу разговора)


бр

ој

Удружења

бр

ој

КУД-ови


21 актера цивилног сектора у култури

5

-Удружење ликовних уметника Старе Пазове -Удружење ликовних уметника Леонардо, Нови Бановци -Драмски студио Бранко Радичевић -Арт центар Хлеба и игара -УГ Водица

16

-КУД Бранко Радичевић -СКУД Херој Јанко Чмелик -Фолклорни ансамбл Дукат - КУД Младост -ОКУД Свети Сава -КУД Славко Гајин -КУД Голубинци -Хрватско културно просветно друштво Томислав - КУД Бранко Марковић -КУД Извор - КУД Никола Маринковић Митанче, Белегеш -КУД Свети Василије Острошки -КУД Бранко Радичевић, Нови Бановци - УГ САНА -Градски хор Стара Пазова -Градски тамбурашки оркестар Стара Пазова

Шид 17 актера цивилног сектора у култури

10

-Српски књижевни клуб Милош Црњански -Књижевни клуб Филип Вишњић -Удружење жена Орхидеја -Удружење жена Моровићанке -Удружење жена Јамена -Удружење жена Извор, Беркасово -Словачко удружење жена Љуба -Удружење жена Сремице, Моровић - Актив жена Вретено, Кукујевци -Књижевни клуб Благоје Јастребић, Вашица

6

-Русинско културно-просветно друштво Ђура Киш -Словачко културно просветно друштво Једнота -Словачко културно просветно друштво Ердевик -Хрватско културно просветно друштво Шид -КУД Бранко Радичевић, Ердевик -КУД Филип Вишњић, Моровић

УКУПНО 34 65

КУД-ови Сремског округа

Основни подаци Према подацима којима Завод располаже, најстарије аматерско друштво у Сремском округу

округу је Српско певачко друштво из Руме основан 1862. године, док је најмлађе Хрватско културно друштво Шид основано 2010. године. Интересантно је да је највећи број друштава основан у првој деценији 21. века.

Када је реч о простору, као предуслову опстанка аматеризма, према информацијама које су КУД-ови доставили Заводу 42 друштва своје активности изводи у простору који им је без накнаде уступљен од стране локалних органа власти или од стране културних/образовних установа (месна заједница, општина, простори Домова културе, школа). Четири аматерска друштва располажу са сопственим простором, док три плаћају простор који користе. Остала друштва Заводу нису доставила податке о простору који користе за своје активности.

67

Табела 58а: Основни подаци о КУД-овима и осталим друштвима Сремског округа (црвеном бојом означена су она друштва/организације која Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора)

Назив друштва Година

оснивања Простор

Да ли у објекту који КУД користи има

простора за одржавање програма?

СР

ЕМ

СК

А М

ИТ

РО

ВИ

ЦА

КУД Аца Дејановић, Лаћарак 2003. Уступљен без накнаде у оквиру

Месне заједнице Да

КУД Доситеј Обрадовић, Гргуревци 1979. Н.п. Н.п.

МКУД Срем 2003. Изнајмљен при католичком жупном

уреду Да

Друштво за неговање украјинске културе Коломејка

1979.* Уступљен без накнаде* Н.п.

Хрватски културни центар Сријем 1997.* Уступљене без накнаде од стране

Хрватског дома.* Н.п.

КУД Извор, Врањеш Н.п. Н.п. Н.п.

КУД Гајде Н.п. Н.п. Н.п.

ИН

ЂИ

ЈА

ОКУД Инђија 2008. Изнајмљен при Гимназији. Не

КУД Соко, Инђија 1994. Уступљен без накнаде у оквиру

Културног центра и основне школе. Да

КУД Бранко Радичевић, Бешка 1952. Уступљене без накнаде у оквиру

сеоског Дома културе. Да

КУД Паја Зарић, Нови Карловци 1979. Н.п. Н.п.

КУД Др Ђорђе Натошевић, Нови Сланкамен

1997. Уступљен без накнаде у оквиру

сеоског Дома културе Да

ХКПД Стјепан Радић, Нови Сланкамен 1902. Н.п. Н.п.

КУД Младост, Чортановци Н.п. Уступљен без накнаде Не

КУД Чигра, Љуково 2002.

Уступљен без накнаде у оквиру сеоског Дома културе

Не

КУД Др Боривоје Гњатић, Стари Сланкамен

2005. Уступљен без накнаде Да

КУД Иво Лола Рибар, Крчедин 1998.

Уступљен без накнаде у оквиру сеоског Дома културе

Да

КУД Петефи Шандор, Марадик 1997. У власништву. Да

СКУД Виногради, Сланкаменачки Виногради


Месне заједнице. Да

КУД Калена Н.п. Н.п. Н.п.

ИР

ИГ

КУД Стеван Шалајић, Врдник 1948. Уступљен без накнаде Не

КУД Петефи Шандор, Шатринци 2001. Уступљен без накнаде у оквиру


КУД Теодор Аврамовић, Јазак Н.п. Уступљен без накнаде у оквиру

Месне заједнице Н.п.

КУД Петефи Шандор, Добродол Н.п. Уступљен без накнаде у оквиру


КУД Змај 1905.** Уступљен без накнаде у оквиру

Дома културе** Н.п.

КУД Боривоје Ћирић Туре, Ривица Н.п. Н.п. Н.п.

ПЕЋИНЦИ КУД Пећинци 2003.** Уступљен без накнаде у оквиру

Културног центра.** Да**

* Разговори су вођени у новембру 2009. године ***Н.п.-Нема података ** Разговори су вођени у септембру 2010. године

68

Табела 58б: Основни подаци о КУД-овима и осталим друштвима Сремског округа (црвеном бојом означена су она друштва/организације која Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора)




простора за

одржавање програма?

РУ

МА

Српско певачко друштво Рума 1862. Уступљен без накнаде у оквиру

Културног центра у Руми Не

Вокално инструментални ансамбл Врело

1999. Н.п. Н.п.

Етно ансамбл Андесила 2008. Уступљен без накнаде у оквиру

Омладинског савета Руме Да

Хрватско културно просветно друштво Матија Губец

1919.** У власништву** Да**

Ансамбл Народних игара и песама Бранко Радичевић


Културног центра у Руми Да

КУД Хуњади Јанош Н.п. Н.п. Н.п.

Изворна група Завичај, Хртковци 2005. Уступљен без накнаде Да

КУД Бранко Радичевић, Никинци 2007. Уступљен без накнаде Да

Удружење за неговање народне традиције Невен

2007. Уступљен без накнаде Не

КУД Жарковац, Жарковац 2009. Уступљен без накнаде у оквиру

сеоског Дома културе Да

КУД Десанка Максимовић, Хртковци 1998.** Уступљен без накнаде у оквиру

сеоског Дома културе** Н.п.

КУД Петефи Шандор, Никинци 2002. Уступљен без накнаде Да

КУД Стеван Петровић Бриле, Стејановци

2000. Уступљен без накнаде Да

КУД Крајишник Н.п. Н.п. Н.п.

Румски тамбурашки оркестар Плави чуперак


Културног центра у Руми Да

Градски тамбурашки оркестар Бранко Радичевић

1969. Н.п. Н.п.

СТ

АР

А П

АЗ

ОВ

А

КУД Бранко Радичевић 1972.** Уступљен без накнаде** Н.п.

СКУД Херој Јанко Чмелик Н.п. Н.п. Н.п.

Фолклорни ансамбл Дукат 1993. Уступљен без накнаде Н.п.

КУД Младост, Нова Пазова 1953. Уступљен без накнаде у оквиру

Културно-пословног центра Не

ОКУД Свети Сава, Нова Пазова 2002. Уступљен без накнаде у оквиру

основне школе Да

КУД Славко Гајин, Војка 1948.** Уступљен без накнаде у оквиру Дома

културе.** Н.п.

КУД Голубинци, Голубинци 1997. Уступљен без накнаде у оквиру

основне школе Не

Хрватско културно - просветно друштво Томислав, Голубинци

2002. Уступљен без накнаде при

Римокатоличкој црвки Не

КУД Бранко Марковић, Сурдук 1995. Уступљен без накнаде Да

КУД Извор Н.п. Н.п. Н.п.

КУД Никола Маринковић - Митанче, Белегеш

1978 Уступљен без накнаде Да

КУД Свети Василије Острошки, Нови Бановци

Н.п. Уступљен без накнаде Да

КУД Бранко Радичевић, Нови Бановци 1999. Изнајмљен Да

УГ САНА 2004. Уступљен без накнаде у згради

друштвених делатности при Општини. Да

Градски хор Стара Пазова 1994. Уступљен без накнаде Да

Градски тамбурашки оркестар Стара Пазова

2007. Уступљен без накнаде од стране

Општине Да

** Разговори су вођени у септембру 2010. године ***Н.п.-Нема података

69

Табела 58в: Основни подаци о КУД-овима и осталим друштвима Сремског округа (црвеном бојом означена су она друштва/организације која Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора)




простора за

одржавање програма?

ШИ

Д

Културно-просветно друштво Ђура Киш

1920. У власништву Да

Словачко културно просветно друштво Једнота

1913. У власништву Да

Словачко културно просветно друштво Ердевик

Н.п. Н.п. Н.п.

Хрватско културно друштво Шид 2010. Н.п. Н.п.

КУД Бранко Радичевић, Ердевик 1906. Н.п. Н.п.

КУД Филип Вишњић, Моровић 2009 Уступљен без накнаде при Дому

културе Да


Приказ 60: Подаци о простору у којима друштва организују пробе и наступе (приказани су само подаци у вези са друштвима која су доставили упитнике или за које Завод на основу разговора поседује податке)

Већина друштава (32 од 41 који су доставили податке) може у просторе које користи за пробе довести и публику. Ипак има и оних који то не могу (9 од 41) па су приморани да траже адекватне сале за наступе, што отежава рад друштва.

Чланови, наступи и публика

Највећи број друштава има између 50 и 100 чланова, док 3 од 50 друштава за које Завод поседује податке има преко двестапедесет чланова. Највећи број чланова има ХКПД Матија Губец из Руме, а затим КУД Младост из Нове Пазове.

Друштва углавном имају сталне чланове. КУД Чигра из Љукова, код Инђије је једино друштво које нема сталне чланове, већ чланство друштва чине повремени чланови и волонтери. Када је потребно поједина друштва се могу ослонити и на помоћ волонтера, али и повремених чланова, који су у два друштва бројнији од сталног чланства.

Табела 59а: Чланство КУД-ова и осталих друштава Сремског округа

Назив друштва Стални чланови Повремени чланови Волонтери

2007 2008 2009 2007 2008 2009 2007 2008 2009


КУД Аца Дејановић, Лаћарак Имају око 40 чланова.

МКУД Срем 30 50 100 / / / / / /


У разговору истакли да имају 130 чланова.*

Хрватски културни центар Сријем У разговору истакли да имају око 250 чланова.*

* Разговори су вођени у новембру 2009. године

85.7%

8.2% 6.1%

уступљен - 42 у власништву - 4

изнајмљен - 3

78%

9%

простор се може користити за наступе - 32

простор се не може користити за наступе - 9

70

Табела 59б: Чланство КУД-ова и осталих друштава Сремског округа


2007 2008 2009 2007 2008 2009 2007 2008 2009 И

НЂ

ИЈА

ОКУД Инђија / 45 88 / 15 25 / / 18

КУД Соко, Инђија 140 150 150 20 30 15 10 11 11

КУД Бранко Радичевић, Бешка У разговору истакли да имају око 200 чланова**


70 90 90 25 30 30 40 50 50

ХКПД Стјепан Радић, Нови Сланкамен 50 50 60 / / / / / /

КУД Младост, Чортановци 40 45 50 / / / 9 9 9

КУД Чигра, Љуково / / / / 100 98 / / /


40 40 35 30 30 35 5 5 5

КУД Иво Лола Рибар, Крчедин Неактивни од 2005 до 2009 године, имају око 100 чланова

КУД Петефи Шандор, Марадик 25 30 35 / / / / / /


20 20 20 10 10 10 2 2 2

ИР

ИГ

КУД Стеван Шалајић, Врдник 114 142 143 35 48 52 / / /

КУД Петефи Шандор, Шатринци 20 28 30 45 45 60 10 10 10

КУД Теодор Аврамовић, Јазак 160 210 205 20 5 5 / / /

КУД Петефи Шандор, Добродол 30 15 15 7 3 10 5 5 5

КУД Змај У разговору истакли да имају око 179 чланова**

ПЕЋИНЦИ КУД Пећинци У разговору истакли да имају око 130 чланова**

РУ

МА

Српско певачко друштво Рума 35 30 30 10 10 8 / / /

Етно ансамбл Андесила / 10 12 / 2 3 / / /

ХКПД Матија Губец У разговору истакли да имају око 420 чланова**

АНИП Бранко Радичевић 153 186 218 10 15 20 5 5 6

Изворна група Завичај, Хртковци 15 25 35 / / / 2 2 2

КУД Бранко Радичевић, Никинци 36 68 79 / / / / / /


15 20 30 10 10 10 / / /

КУД Жарковац, Жарковац / / 60 / / 10 / / /

КУД Десанка Максимовић, Хртковци У разговору истакли да имају око 75 чланова**

КУД Петефи Шандор, Никинци 60 65 60 40 40 40 10 10 7


100 100 100 30 30 30 / / /


У разговору истакли да имају око 50 чланова**

СТ

АР

А П

АЗ

ОВ

А

КУД Бранко Радичевић У разговору истакли да имају око 350 чланова**

Фолклорни ансамбл Дукат Имају око 100 чланова

КУД Младост, Нова Пазова 413 318 342 / / / 50 60 60

ОКУД Свети Сава, Нова Пазова 180 180 165 / / / / / /

КУД Славко Гајин, Војка У разговору истакли да имају око 250 чланова**

КУД Голубинци, Голубинци 207 196 180 20 20 20 10 10 10

ХКПДТомислав, Голубинци 100 120 150 20 20 30 15 20 25

КУД Бранко Марковић, Сурдук 100 90 80 10 15 15 / / /


107 128 153 / / / / / /


100 70 53 20 15 8 4 3 3

КУД Бранко Радичевић, Нови Бановци 80 120 134 / 20 50 20 20 /

УГ САНА 28 25 30 50 30 57 / / /

Градски хор Стара Пазова Имају 33 чланова


Имају 21 члана

** Разговори су вођени у септембру 2009. године

71

Табела 59в: Чланство КУД-ова и осталих друштава Сремског округа


2007 2008 2009 2007 2008 2009 2007 2008 2009 Ш

ИД


78 124 134 / / / / / /


150 170 170 / / / 4 4 4

КУД Филип Вишњић, Моровић / / 30 / / 10 / / /

Приказ 61: Расподела друштава према броју чланова (из приказа су искључена друштва за које Завод нема податке)

Када је о наступима реч, према подацима којима Завод располаже, сва друштва су имала наступе у свом и другим местима у Србији, док је у иностранству наступило 15 друштава. Најуспешнији по броју наступа је КУД Младост из Нове Пазове, па КУД Соко из Инђије.

Табела 60а: Број наступа КУД-ова и других друштава Сремског округа у периоду од 2007. до 2009. године

Назив друштва

Број наступа/публике у месту у којем је друштво

лоцирано

Број наступа/публике у другим местима Србије

Број наступа/публике у иностранству

Број публике

по наступу 2007 2008 2009 2007 2008 2009 2007 2008 2009

СМ


У разговору истакли да, у просеку, наступају 30 пута годишње/У разговору истакли да наступе у просеку види око 400 посетилаца*

400*

Хрватски културни центар Сријем

У разговору истакли да, у просеку, наступају 20 пута годишње* Н.п.

ИН

ЂИ

ЈА

ОКУД Инђија / 3/250 3/350 / / 1/150 / / / 107

КУД Соко, Инђија 12/2400 15/3000 18/3600 31/21700 35/24500 35/24500 2/200 5/1500 3/900 511

КУД Бранко Радичевић, Бешка

У разговору истакли да, у просеку, наступају око 20 пута годишње/У разговору истакли да наступе у просеку види између 200-350 посетилаца**

Н.п.

КУД Др Ђорђе Натошевић

3/2000 4/3000 4/2800 5/4000 9/6500 10/7000 1/1000 1/1000 1/1000 745

ХКПД Стјепан Радић

5/200 6/250 8/220 5/300 7/300 7/300 3/Н.п. 4/Н.п. 3/Н.п.

КУД Младост, Чортановци

3/Н.п. 3/Н.п. 3/Н.п. 8/Н.п. 7/Н.п. 6/Н.п. 2/Н.п. Н.п. Н.п. Н.п.

КУД Чигра, Љуково / 6/Н.п. 10/Н.п. / 3/Н.п. 2/Н.п. / 1/Н.п. / Н.п.

КУД Др Боривоје Гњатић

4/650 4/700 3/700 8/3000 7/3000 7/3000 / 3/2000 3/2000 386

КУД Иво Лола Рибар, Крчедин

Нису имали наступе, обновљени средином 2009. године**

КУД Петефи Шандор, Марадик

6/100 6/100 9/150 Н.п. Н.п. Н.п. / / / Н.п.

СКУД Виногради 1/200 2/200 2/200 / 8/500 13/500 / / / 62


24%

28%16%

16%

10%6%

мање од 50 - 12

од 51 до100 - 14

од 101 до 150 - 8

од 151 до 200 - 8

од 201 до 250 - 5

251 и више - 3

72

Табела 60б: Број наступа КУД-ова и других друштава Сремског округа у периоду од 2007. до 2009. године


Број наступа/публике у месту у којем је друштво

лоцирано

Број наступа/публике у другим местима Србије

Број наступа/публике у иностранству

Број публике

по наступу 2007 2008 2009 2007 2008 2009 2007 2008 2009

ИР

ИГ

КУД Стеван Шалајић, Врдник

4/900 7/1300 4/1000 6/2000 12/3200 5/1600 3/1500 3/800 1/400 282

КУД Петефи Шандор, Шатринци

2/70 2/70 2/70 6/200 6/200 5/200 / / / 35

КУД Петефи Шандор, Добродол

2/Н.п. 2/Н.п. 3/Н.п. 10/Н.п. 9/Н.п. 8/Н.п. / / / Н.п.

КУД Змај У разговору истакли да, у просеку, наступају око 6 пута годишње**

ПЕ

КУД Пећинци У разговору истакли да, у просеку, наступају око 20 пута годишње**

РУ

МА

Српско певачко друштво Рума

У 2009.години су имали 15 наступа**

ХКПД Матија Губец У разговору истакли да, у просеку, имају око два наступа годишње у Руми, а 15 наступа ван Руме**

Изворна група Завичај

У разговору истакли да, у просеку, наступају 15-20 пута годишње**

КУД Бранко Радичевић

/ 2/80 3/120 / 2/70 4/110 / / / 35

Удружење Невен 2/500 3/500 4/700 2/300 5/300 6/400 / / / 123

КУД Десанка Максимовић

У разговору истакли да, у просеку, наступају 20-30 пута годишње**

КУД Петефи Шандор

3/100 4/180 3/70 5/200 5/300 5/200 / / / 42


4/Н.п. 4/Н.п. 2/Н.п. 6/Н.п. 3/Н.п. 1/Н.п. 1/Н.п. / / Н.п.

СТ

АР

А П

АЗ

ОВ

А


У разговору истакли да, у просеку, наступају 50 пута годишње**

Фолклорни ансамбл Дукат

У 2009. години имали 16 наступа у земљи и 4 у иностранству.

КУД Младост 24/Н.п. 21/Н.п. 22/Н.п. 22/Н.п. 19/Н.п. 21/Н.п. 12/Н.п. 9/Н.п. 15/Н.п. Н.п.

ОКУД Свети Сава 8/Н.п. 9/Н.п. 8/Н.п. 20/ Н.п. 17/Н.п. 19/Н.п. 4/Н.п. 6/Н.п. 5/Н.п. Н.п.

КУД Славко Гајин У разговору истакли да су у 2009. години имали око 50 наступа**

КУД Голубинци 9/700 8/600 9/750 5/Н.п. 7/Н.п. 10/Н.п. 2/Н.п. 2/Н.п. 3/Н.п. Н.п.

КУД Бранко Марковић

2/500 2/500 2/500 4/Н.п. 3/Н.п. 2/Н.п. 20/Н.п. 10/Н.п. 10/Н.п. Н.п.

КУД Никола Маринковић - Митанче

2/100 3/150 2/150 2/100 3/120 3/Н.п 1/250 1/200 1/Н.п. Н.п.

КУД Свети Василије Острошки

3/750 2/500 1/300 9/1.700 3/800 2/600 2/900 / / 252


4/140 8/192 11/180 16/Н.п. 10/Н.п. 12/Н.п. 3/100 4/100 2/100 Н.п.

УГ САНА 3/700 1/600 2/650 10/1000 8/900 9/1100 / / / 150

Градски хор Стара Пазова

8/Н.п. 5/Н.п. 3/Н.п. 2/Н.п. 1/Н.п. / / / / Н.п.


3/Н.п. 5/Н.п. 9/Н.п. 2/Н.п. 4/Н.п. 4/Н.п. / 1/Н.п. 3/Н.п. Н.п.

ШИ

Д

КУД Филип Вишњић / / 10/2000 / / 2/700 / / / 225


73

Када говоримо о публици, ниједно друштво не води евиденцију о посећености својих програма, већ су у упитницима давали апроксимативне вредности.

Према тим подацима, најуспешнији КУД , у посматраном периоду, са око 745 посетилаца по наступу је КУД Др Ђорђе Натошевић из Новог Сланкамена, код Инђије, а затим КУД Соко из Инђије чије наступе у просеку види 511 посетилаца. Једна од битних информација у вези са посећеношћу наступа је и цена улазница за програме на којима учествују аматерска друштва. Од 46 друштава која су Заводу доставила податке, 26 наплаћује улазнице, а цене улазница крећу се од 100,00 до 200,00 динара.

Сремска Митровица је једина у којој ниједан КУД не наплаћује улазнице публици. Табела 61а: Цене улазница за наступе КУД-ова и других друштава у Сремском округу (приказана су само друштва која су Заводу доставила податке )


Да ли наплаћују улазнице за

програме? Цена улазница за програме


КУД Аца Дејановић, Лаћарак Не -

МКУД Срем Не -

Друштво за неговање украјинске културе Коломејка Не* -

ИН

ЂИ

ЈА

ОКУД Инђија Да 150 дин.

КУД Соко, Инђија Да 150 дин.

КУД Бранко Радичевић, Бешка Да** 150 дин.**

КУД Др Ђорђе Натошевић, Нови Сланкамен Да 200 дин.

Хрватско културно-просвјетно друштво Стјепан Радић, Нови Сланкамен

Не -

КУД Младост, Чортановци Не -

КУД Чигра, Љуково Не -

КУД Др Боривоје Гњатић, Стари Сланкамен Да 200 дин

КУД Иво Лола Рибар, Крчедин Да 100 дин

КУД Петефи Шандор, Марадик Не -

СКУД Виногради, Сланкаменачки Виногради Не -

ИР

ИГ

КУД Стеван Шалајић, Врдник Да 100 дин

КУД Петефи Шандор, Шатринци Не -

КУД Теодор Аврамовић, Јазак Да 100 дин

КУД Петефи Шандор, Добродол Не -

КУД Змај Да 100 дин

РУ

МА

Српско певачко друштво Рума Не -

Етно ансамбл Андесила Не -

Хрватско културно-просветно друштво Матија Губец

Да** 100 дин**

Ансамбл Народних игара и песама Бранко Радичевић Да 200 дин

КУД Бранко Радичевић, Никинци Да 100 дин

Удружење за неговање народне традиције Невен Не -

КУД Жарковац, Жарковац Не -

КУД Десанка Максимовић, Хртковци Да** 100 дин**

КУД Стеван Петровић Бриле, Стејановци Не -

Румски тамбурашки оркестар Плави чуперак Не -


74

Табела 61б: Цене улазница за наступе КУД-ова и осталих друштава у Сремском округу (приказана су само друштва која су Заводу доставила податке )


Да ли наплаћују улазнице за програме?

Цена улазница за програме С

ТА

РА

ПА

ЗО

ВА

КУД Бранко Радичевић Да** 100 дин**

КУД Младост, Нова Пазова Не -

ОКУД Свети Сава, Нова Пазова Да 150 дин

КУД Голубинци, Голубинци Да 200 дин


Да 100 дин

КУД Бранко Марковић, Сурдук Да 150 дин

КУД Никола Маринковић - Митанче, Белегеш Да 100 дин

КУД Свети Василије Острошки, Нови Бановци Да 150 дин

КУД Бранко Радичевић, Нови Бановци Да 150 дин

УГ САНА Не -

Градски хор Стара Пазова Да 100 дин

Градски тамбурашки оркестар Стара Пазова Не -

ШИ

Д

Културно-просветно друштво Ђура Киш Да 100 дин

Словачко културно просветно друштво Једнота Да 100 дин

КУД Бранко Радичевић, Ердевик Да 100 дин

КУД Филип Вишњић, Моровић Не -


Приказ 62: Цене улазница за програме (из приказа су искључена друштва за које Завод нема податке)

Поред редовних наступа, велики број друштава Сремског округа организује неку манифестацију,

било самостално, били у сарадњи са локалним центром за културу, општином или месном заједницом. Према подацима којима Завод располаже најстарије манифестације организоване први пут

почетком 20. века организује ХКПД Стјепан Радић из Новог Сланкамена. Највећи број манифестација које организују друштва Сремског округа су новијег датума, а први пут су организоване у првој деценији 21. века. Табела 62а: Манифестације које КУД-ови и остала друштва Сремског округа организују (представљена су само друштва која су Заводу доставила податке)

Назив друштва Назив

манифестације/програма

коју организује друштво

Суорганизатор

Колико пута је до сада

манифестација одржана

Година првог одржавања

манифестације


КУД Аца Дејановић, Лаћарак

Фестивал фолклора Лаћарачким шоровима

/ 1 2010

МКУД Срем Нису организатори манифестација


У разговору истакли да организују Поетско вече и Вече украјинске музике.*

Н.п.

* Разговори су вођени у новембру 2009. године ***Н.п.-Нема података

44.4%

31.1%

15.6%8.9%

Не наплаћује улазнице - 20 КУД-ова

улазница 100 динара - 14 КУДова

улазница 150 динара - 7 КУД-а

улазница више од 200 динара - 4 КУД-а

75

Табела 62б: Манифестације које КУД-ови и остала друштва Сремског округа организују (представљена су само друштва која су Заводу доставила податке)


Назив манифестације/програма коју организује друштво






ИН

ЂИ

ЈА

ОКУД Инђија Фолклор без граница Канцеларија за младе 1 2010

КУД Соко, Инђија Завичајно прело / 4 2007

Игре без граница КУД из Словеније и друштво Мој свет

1 2009


Међународни фестивал фолклора Дани бресака

Општина Инђија, ТО, Културни центар и Месна заједница

11 1999

ХКПД Стјепан Радић, Нови Сланкамен

Маскенбал / 100 1903

Берба бал / 100 1903

Михољски концерт / 8 2003


Нису организатори манифестација

КУД Чигра, Љуково Видовдански фестивал песме, игре и хране

Неколико КУД-ова 8 2003

КУД Др Боривоје Гњатић

Фестивал Дунавска ноћ Општина Инђија и МЗ

Стари Сланкамен 5 2005


Фестивал фолклора МЗ Крчедин 7 2000

КУД Петефи Шандор Нису организатори манифестација

СКУД Виногради Пударски дани

МЗ Сланкаменачки Виногради

7 2004

ИР

ИГ


Видовдански сабор у Врднику

Друштво Врдничана Видовдан и МЗ Врдник

8 2002

Културно лето у Врднику

Хотел Термал 1 2010


Гушчијада Општина Ириг, МЗ

Шатринци, Завичајно друштво Шатринци

7 2004

КУД Теодор Аврамовић, Јазак

Јесен иде дуњо моја кукурузи већ су зрели

Локална самоуправа 7 2003


Сусрет КУД-ова Срема / 3 2008

КУД Змај Нису организатори манифестација**

ПЕЋИНЦИ КУД Пећинци У разговору истакли да организују Смотру регионалног фолклора.**

РУ

МА



Етно ансамбл Андесила Нису организатори манифестација ХКПД Матија Губец Нису организатори манифестација**

АНИП Бранко Радичевић Етно фестивал хране и музике

Стучна пољопривредна служба Рума и Општина Рума

3 2008

Изворна група Завичај Нису организатори манифестација

КУД Бранко Радичевић Нису организатори манифестација

Удружење Невен Нису организатори манифестација

КУД Жарковац, Жарковац

Деца чувари традиције Ђерам

/ 1 2010

КУД Петефи Шандор, Никинци

Batyubal / 8 2003


Први глас Срема / 10 2000

Деца чувари традиције Ђерам

/ 4 2006

**Разговори су вођени у септембру 2009. године ***Н.п.-Нема података

76

Табела 62в: Манифестације које КУД-ови и остала друштва Сремског округа организују (представљена су само друштва која су Заводу доставила податке)


Назив манифестације/програма коју организује друштво






СТ

АР

А П

АЗ

ОВ

А

КУД Бранко Радичевић Међународни фестивал

дечијег фолклора Видовдански сусрети**

Н.п. Н.п. Н.п.

КУД Младост, Нова Пазова

Дечији фестивал Разиграна младост

/ 5 2006

Фестивал ветерана Зашто су ти косе

побелеле / 6 2003

ОКУД Свети Сава, Нова Пазова


КУД Голубинци, Голубинци Сремачко посело / 10 2001

Светосавски бал / 5 2003


Голубиначке Мачкаре / 7 2002

Вечери и ноћи Илије Жарковића

/ 1 2010

КУД Бранко Марковић, Сурдук



Спасовдански сусрети / 9 2000

Светосавска академија / 5 2005



КУД Бранко Радичевић, Нови Бановци

Сећање на Бранка / 6 2004

УГ САНА Санско прело / 6 2003

Сански збор / 5 2004

ШИ

Д


Мелодије руског двора Матка – Друштво Русина Војводине

3 2008

Ликовна колонија Руски двор

Грчко-католичка парохија Шид

1 2010


Сремска кобасицијада / 13 1998

КУД Филип Вишњић, Моровић


**Разговори су вођени у септембру 2009. године ***Н.п.-Нема података

Што се тиче организације друштава, према подацима којима Завод располаже четири КУД-а функционишу само као фолклорна секција, док осам КУД-ова поред фолклорне има и певачку секцију. Велики проблем таквих друштва је што морају да се сналазе за музичаре који најчешће наплаћују услуге или да пуштају музику са носача звука што не обезбеђује квалитетан (аутентичан) наступ.

Са друге стране постоји 19 друштава која поред фолклорне имају музичку секцију тј. оркестар што значајно олакшава рад тих фолклорних ансамбала.

У Сремском округу постоје и комплекснији КУД-ови који се не баве само играма уз пратњу музике, већ имају и драмске, певачке, рецитаторске и литерарне секције.

У свим КУД-овима, који су Заводу доставили податке фолклорне секције су подељене на неколико ансамбала према узрасту чланова.

77

Табела 63а: Организација друштава

Назив друштва Секције Подела фолклорне секције С

РЕ

МС

КА

М

ИТ

РО

ВИ

ЦА

МКУД Срем

Фолклорна, певачка, рецитаторска, секција за неговање матерњег језика

Н.п.


Фолклорна, певачка, етно секција* Дечији, омладински и ветерански

ансамбл*

Хрватски културни центар Сријем Фолклорна, певачка, музичка, ликовна,

рецитаторска* Н.п.

ИН

ЂИ

ЈА

ОКУД Инђија Фолкорна, певачка, музичка

Млађи пионирски, средњи пионирски и омладински ансамбл

КУД Соко, Инђија Фолкорна, певачка, драмска

Први и други дечији ансамбл, први ансамбл

КУД Бранко Радичевић, Бешка Фолкорна, певачка, музичка, драмска**

Дечији, омладински, припремни и први ансамбл**


Фолклорна, певачка, музичка Дечији, први и други припремни и

извођачки ансамбл


Фолклорна, музичка, ликовна, спортска Н.п.

КУД Младост, Чортановци Фолкорна Н.п.

КУД Чигра, Љуково Фолклорна, певачка Дечији, други ансамбл и ветерански

КУД Иво Лола Рибар, Крчедин Фолклорна, певачка Н.п.

КУД Петефи Шандор, Марадик Фолклорна, певачка, рецитаторска Н.п.


Фолклорна, певачка Н.п.

ИР

ИГ

КУД Стеван Шалајић, Врдник Фолкорна, певачка, музичка, драмска,

рецитаторска Почетни, предизвођачки, извођачки и

ветерански ансамбл

КУД Петефи Шандор, Шатринци Фолклорна, певачка Н.п.

КУД Петефи Шандор, Добродол Фолкорна, певачка Н.п.

КУД Змај Фолклорна, музичка, драмска** Дечији, пионирски, извођачки**

ПЕЋИНЦИ КУД Пећинци Фолклорна, певачка** Дечији, омладински, извођачки и

ветерански ансамбл**

РУ

МА

Српско певачко друштво Рума Певачка /

Етно ансамбл Андесила Певачка, музичка /


Музичка, рецитаторска, спортска и школа тамбуре.**

/

Ансамбл Народних игара и песама Бранко Радичевић Фолклорна, музичка Н.п.

Изворна група Завичај, Хртковци Фолклорна, певачка, музичка Н.п.

КУД Бранко Радичевић, Никинци Фолклорна Млађи и старији дечији ансамбл


Фолклорна, певачка, музичка Н.п.

КУД Жарковац, Жарковац Фолклорна Млађи и старији ансамбл

КУД Десанка Максимовић, Хртковци

Фолклорна, певачка** Млађи и старији ансамбл**

КУД Петефи Шандор, Никинци Фолклорна, певачка, рецитаторска Н.п.

КУД Стеван Петровић Бриле, Стејановци Фолклорна, музичка Н.п.

Румски тамбурашки оркестар Плави чуперак Музичка, школа тамбуре /


78

Табела 63б: Организација друштава

Назив друштва Секције Подела фолклорне секције

СТ

АР

А П

АЗ

ОВ

А

КУД Бранко Радичевић Фолклорна, певачка, музичка и етно

секција.** Три пионирска ансамбла, припремни,

извођачки и ветерански ансамбл.**

Фолклорни ансамбл Дукат Фолклорна, певачка, музичка Дечији, припремни и извођачки

КУД Младост, Нова Пазова Фолклорна, певачка, музичка, драмска,

ликовна

Школа фолклора, млађи дечији и старији дечији ансамбл, припремни,

први извођачки и ветерански.

ОКУД Свети Сава, Нова Пазова Фолклорна, музичка, ликовна,

рецитаторска, ликовна Три дечије групе, извођачки и старији

ансамбл

КУД Славко Гајин, Војка Фолклорна, певачка, музичка, ликовна,

рецитаторска** Млађи, средњи, извођачки ансамбл**

КУД Голубинци, Голубинци Фолклорна, певачка, рецитаторска, етно

секција. Млађи, средњи, припремни и

извођачки ансамбл


Фолклорна, музичка, драмска, спортска Дечији, први и ансамбл ветерана

КУД Бранко Марковић, Сурдук Фолкорна, музичка Први, други и трећи фолклорни

ансамбл


Фолклорна Н.п.

УГ САНА Певачка /

Градски хор Стара Пазова Певачка /


Музичка /

ШИ

Д


Фолклорна, музичка, певачка, драмска, етно и спортска секција, књижевни и

ликовни клуб Н.п.


Фолклорна, музичка, драмска Н.п.

КУД Филип Вишњић, Моровић Фолклорна, певачка Н.п.


Сарадња Друштва у општинама Сремског округа најразвијенију сарадњу имају са локалном поливалетном

установом, као и са другим друштвима на локалном и регионалном нивоу. Једанаест друштава истиче да остварује сарадњу и на националном нивоу, док са културним актерима на међународном нивоу сарађује 12 друштава.

Са друге стране, сарадњу са медијима не остварује 13 друштава, док већина сарађује са локалним медијима, шест са регионалним, док са националним медијима сарадњу остварују четири друштва.

Табела 64а: Сарадња друштава са актерима у култури и медијима

Назив друштва Сарадња са актерима у култури Сарадња са

медијима Локални ниво Регионални ниво Национални ниво Међународни ниво

СР

ЕМ

СК

А

МИ

ТР

ОВ

ИЦ

А


/ / / / Не постоји

МКУД Срем

Градска управа за културу, Установа

за неговање културе Срем

/ /

Локална самоуправа Срба и Хрвата града

Дунаујварош из Мађарске.

Не постоји

79

Табела 64б: Сарадња друштава са актерима у култури и медијима



ИН

ЂИ

ЈА

ОКУД Инђија Фолкорна друштва / / /

Локали и регионални

медији.

КУД Соко, Инђија / / / /

Локални, регионални и национални

медији.


КУД-ови / / / Н.п.


Културни центар / / / Локални медији.


КУД-ови / / КУД-ови у Републици

Хрватској Национални

медији.


Локални актери у култури.

/ / / Не постоји.

КУД Чигра, Љуково

КУД Паја Зарић, КУД Др Ђорђе Натошевић

/

КУД Прва Петолетка из Трстеника, КУД Влашка и други.

Ансамбл Бојмија, Гевгелија

Локални медији


Културни центар / / Балкан фолк фест -

Бугарска Не постоји.


КУД-ови КУД-ови Словачки, украјински и буњевачки КУД-ови

/ Не постоји.



Постоји, али се не наводи са којим

актерима. / /

Локални и национални

медији.

СКУД Виногради

КУД-ови / КУД-ови / Не постоји.

ИР

ИГ


Дом културе, КУД-ови

КУД-ови из Буковца,

Хртковца, Нови Бановаца, Крчедина, Сремских Карловаца,

Чортановаца

КУД из Србобрана, Александровца,

Трстеника, Ресавице, Деспотовца.

Клуб у Швајцарској Локални медији


КУД-ови КУД-ови

Мађарска организација

Хоризонт из Новог Сада

Организација Sekeres

Laslo из Мађарске Не постоји.


КУД-ови / / / Локални медији


/ / / / Не постоји.

КУД Змај КУД-ови** КУД-ови** КУД из Лознице** КУД-овима из

Украјине** Локални медији**

ПЕ

ЋИ

НЦ

И

КУД Пећинци Културни центар** / КУД Рад из Београда**

/ Локални медији**


80

Табела 64в: Сарадња друштава са актерима у култури и медијима



РУ

МА


Етно ансамбл Андесила, АНИП

Бранко Радичевић. Клапа Панон / / Не постоји.

Етно ансамбл Андесила

КУД Невен, Српско певачко друштво,

Градско позориште Рума,

Тамбурашки оркестар Бранко

Радичевић, Удружење ликовних

стваралаца.

Бранково коло, Балканкулт.

/ / Не постоји.


Оркестри.** / / / Н.п.


Музеј, Библиотека, локална управа и

КУД-ови КУД-ови КУД-ови КУД-ови

Локални и регионални

медији.

Изворна група Завичај, Хртковци

Општина Рума, МЗ

Хртковци, АНИП Бранко Радичевић

КУД-ови КУД-ови КУД-ови Локални медији.

КУД Бранко Радичевић, Никинци

КУД Петефи Шандор-Никинци,

КУД Десанка Максимовић-

Хртковци, Изврона група Завичај-

Хртковци,

Уметнички ансамбл Чивија из Шапца, КУД Пећинци, КУД Бранко Радичевић из Старе

Пазове



/ / / / Локални медији.


КУД Стеван Петровић Бриле,

Стејановци

/ / / Н.п.


КУД Бранко Радичевић,

Никинци КУД-ови / / Локални медији.


/ / / /

Регионални и

национални медији.


Одељење за друштвене делатности

општине Рума.


културу. / / Локални медији.


81

Табела 64г: Сарадња друштава са актерима у култури и медијима


Сарадња са актерима у култури Сарадња са

медијима Локални ниво Регионални ниво Национални ниво Међународни

ниво

СТ

АР

А П

АЗ

ОВ

А


Фолклорна друштва. Ансамбли из

Војводине Ансамбли из Србије

Друштва из Аустрије,

Републике Српске, Украјине и

Македоније.

Локални медији.



Савез аматера Војводине.

/ / Локални медији.

КУД Голубинци, Голубинци

КУД-ови Чланице Савеза

аматера Војводине /

Пријатељи КУД-а из иностранства.


медији.

ХКПД Томислав, Голубинци

Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Постоји, али није

наведено са којим.


КУД-ови / / / Локални медији.


Локални актери у

култури. / / / Не постоји.





/ / / Локални медији.

УГ САНА

КУД Свети Сава, КУД Младост, КУД

Голубинци, КУД Славко Гајин.

КУД Соко –Инђија, КУД Крила Буковице-

Риђица, КУД Крајишник-Рума и

други.

/ / Локални медији.




Центар за културу, КУД Бранко

Радићевић, ХКПД Томислав.

/ / / Локални медији.

ШИ

Д


/ Матка – Друштво

Русина Војводине из Новог Сада



КУД-ови КУД-ови КУД-ови КУД-ови Локални медији.


КУД Свети Сава / / / Регинални

медији.


Финансирање КУД-ова и других друштава у Сремском округу Мали број друштава доставио је Заводу податке о средствима којима располаже на годишњем

нивоу, али извесно је да у раду КУД-ова у целом Сремском округу финансијски учествују локалне самоуправе. Друштва која не добијају средства од општина су ретки. Међутим, сва културно-уметничка друштва, певачке групе и тамбурашки оркестри истичу да је учешће града/општина у финансирању недовољно.

82

Десет друштава у посматраном периоду добило је средства и из покрајинског буџета, Велики број друштва остварује и одређена сопствена средства од продаје улазница и чланарина, а обезбеђују и одређени део од спонзора и донатора.

Неретко се дешава да трошкове превоза или организације манифестација сносе родитељи деце и старији чланови друштва.

Највеће просечне буџете, од КУД-ова који су доставили податке о финансирању Заводу, у посматраном периоду (2008,2009) имао је Ансамбл народних игара и песама Бранко Радичевић из Руме, а затим КУД Младост из Нове Пазове.

Највећи удео сопствених средстава у истом периоду остварио је КУД Соко из Инђије, који се у 2009. години у потпуности финансирао из сопствених прихода. Табела 65а: Буџети КУД-ова, певачких група и тамбурашких оркестара и извори финансирања у 2008. и 2009. години (приказана су само друштва која су Заводу доставила податке о финансирању)

Назив друштва Год.

Буџет друштва Извори финансирања друштва

динара евра Град/Општина Покрајина Сопствена средства

Спонзори и донатори

СМ

МКУД Срем 2008 180.000,00 2.210,44 30% 20% / 50%

2009 250.000,00 2.661,54 30% 20% / 50%

ИН

ЂИ

ЈА

ОКУД Инђија 2008 Н.п. Н.п. / / 90% 10%

2009 Н.п. Н.п. / / 100% /

КУД Соко, Инђија 2008 Н.п. Н.п. 50% / 35% 15%

2009 Н.п. Н.п. 55% / 40% 5%


2008 Н.п. Н.п. 40% / 30% 30%

2009 Н.п. Н.п. 50% / 30% 20%


2008 300.000,00 3.684,06 10% 15% 10% 65%

2009 355.000,00 3.779,38 10% 20% 10% 60%


2008 Н.п. Н.п. 70% / / 30%

2009 Н.п. Н.п. 70% / / 30%

КУД Чигра, Љуково 2008 901.860,00 11.075,03 35% / 42% 23%

2009 801.850,00 8.536,61 26% / 51% 23%


2008 396.000,00 4.862,96 63% / 20% 17%

2009 368.000,00 3.917,78 68% /

20% 12%


2008 Н.п. Н.п. Н.п. / Н.п. Н.п.

2009 140.000,00 1.490,46 21,4% 21,4% 57,2%


2008 150.000,00 1.842,03 50% / / 50%

2009 300.000,00 3.193,84 50% /

/ 50%

ИР

ИГ


2008 772.000,00 9.480,32 65% / 10% 25%

2009 510.000,00 5.429,53 30% / 20% 50%


2008 60.000,00 736,81 / 50% / 50%

2009 60.000,00 638,77 / 50% / 50%


2008 Н.п. Н.п. 80% / 20% /

2009 Н.п. Н.п. 60% / 40% /


2008 100.000,00 1.228,02 / 30% / 70%

2009 100.000,00 1.064,61 / 30% / 70%

*Н.п.- нема података

83

Табела 65б: Буџети КУД-ова, певачких група и тамбурашких оркестара и извори финансирања у 2008. и 2009. години (приказана су само друштва која су Заводу доставила податке о финансирању)

Назив друштва Год. Буџет друштва Извори финансирања друштва

динара евра Град/Општина Покрајина Сопствена средства


РУ

МА


2008 171.936,00 2.111,41 90% / / 10%

2009 171.936,00 1.830,46 90% / / 10%

Етно ансамбл Андесила 2008 30.000,00 368,41 Н.п. / Н.п. Н.п.

2009 66.816,00 711,33 Н.п. / Н.п. Н.п.

АНИП Бранко Радичевић 2008 1.237.190,00 15.192,96 26,9% / 60,1% 13%

2009 2.031.608,00 21.628,80 24,8% 14,9% 51,2% 9,1%


2008 70.000,00 859,61 71,4% / 7,2% 21,4%

2009 70.000,00 745,23 71,4% / 7,2% 21,4%


2008 133.000,00 1.633,27 15% / 80% 5%

2009 328.000,00 3.491,94 18% 15% 62% 5%

Удружење Невен 2008 Н.п. Н.п. 30% / 40% 30%

2009 Н.п. Н.п. 30% / 40% 30%


2008 / / / / / /

2009 30.000,00 319,38 100% / / /


2008 140.000,00 1.719,23 Н.п. / Н.п. Н.п.

2009 160.000,00 1.703,38 Н.п. / Н.п. Н.п.


2008 Н.п. Н.п. 80% / 15% 5%

2009 Н.п. Н.п. 80% / 15% 5%


2008 432.775,00 5.314,57 32,2% / 41% 26,8%

2009 464.722,00 4.947,50 47,3% / 48,6% 4,10%

СТ

АР

А П

АЗ

ОВ

А


2008 1.005.000,00 12.341,62 70 % (О+МЗ)* / 10% 20%

2009 1.045.000,00 11.125,22 70 % (О+МЗ)* / 10% 20%


2008 500.000,00 6.140,11 40% / 40% 20%

2009 450.000,00 4.790,77 40% / 40% 20%

ХКПД Томислав, Голубинци

2008 672.000,00 8.252,30 16,1% 51,9% / 32%

2009 626.000,00 6.664,49 19,2% 49,8% / 40%

КУД Свети Василије Острошки

2008 120.000,00 1.473,63 90% / 10% /

2009 120.000,00 1.277,54. 90% /

10% /


2008 100.000,00 1.228,02 30% / 50% 20%

2009 120.000,00 1.277,54 41,7% / 47,1% 16,6%

УГ САНА 2008 Н.п. Н.п. 30% / 50% 20%

2009 Н.п. Н.п. 50% / 30% 20%


2008 200.000,00 2.456,04 80% / 10% 10%

2009 150.000,00 1.596,92 80% / 20% /


2008 560.000,00 6.876,92 57,1% / / 42,9%

2009 480.000,00 5.110,15 45,8% / / 54,2%

ШИ

Д

КПД Ђура Киш 2008 576.500,00 7.079,54 29,5% 19% 6,4% 45,1%

2009 581.997,00 6.196,02 40,6% 19,8% 4% 35,6%

СКПД Једнота 2008 Н.п. Н.п. 10% / 70% 20%

2009 Н.п. Н.п. 10% 10% 60% 20%

КУД Бранко Радичевић, Ердевик

2008 Н.п. Н.п. 20% 50% 20% 10%

2009 Н.п. Н.п. 60% / 30% 10%


2008 / / / / / /

2009 Н.п. Н.п. 50% 50% / /

*Н.п.- нема података (О+МЗ) – општина и месна заједница (удружена средства)

84

Проблеми Основни проблем друштава у Сремском округу је је финансирање у свим сегментима њихових

активности: куповина кореографија, наступи, обнова фундуса и опреме, као и потреба за сталним изворима прихода.

Међутим КУД Петефи Шандор из Ирига као проблем, када је о финансијама реч, види недостатак стучних лица која би се бавила финансијама, док КПД Ђура Киш из Шида истиче потребу за увређењем система финансирања културе националних мањина.

Опрема је још један велики проблем друштава. Већина друштава као проблем наводи недостатак и/или дотрајалост костима, обуће и техничке опреме (озвучења, камера, фотоапарата). Четрнаест друштава наводи да нема проблеме са техничком опремљеношћу међу којима је и ХКПД Матија Губец из Руме који располаже сопствених инструментима и костимима, које шије по потреби преко пројеката, а располаже и просторијама које су у власништву друштва.

Од 45 друштава која су Заводу доставила податке њих 16 нема проблеме са простором, док остала друштва истичу проблем недостатка сопственог простора, проблем са грејањем, као и потребу за адекватнијим простором и реновирањем постојећег. КУД-а Петефи Шандор из Инђије, када је простор у питању, има проблем са легализацијом објекта у коме се налази седиште КУД-а, док Српско певачко друштво из Руме наводи да је процес за повраћај имовине која је Друштву одузета 1946. године, још увек у току, због чега друштво још увек нема адекватне просторије.

Проблеми у вези са програмима углавном се тичу недостатка финансијских средстава за реализацију програма. Међутим два друштва као проблем истичу недостатак стручности и потребу за обучавањем кадрова за писање пројеката. КУД Петефи Шандор из Ирига недовољну заинтересованост младих за културу и учење мађарског језика истиче као главни програмски проблем, док КУД Бранко Радичевић из Старе Пазове проблем види у томе што се програми великог броја друштава преклапају. Табела 66а: Проблеми друштава Сремског округа (приказана су само друштва која су Заводу доставила податке)

Назив друштва Простор Финансирање

Техничка

опремљеност Програми

СР

ЕМ

СК

А М

ИТ

РО

ВИ

ЦА


Нема проблема Постоји потреба за већим и редовним финансирањем.

Нема проблема Нема проблема

МКУД Срем Нема проблема Недовољна финансијска

средства. Недостатак ношњи. Нема проблема


Постоји потреба за адекватнијим простором.*

Недовољна финансијска средства.*

Нема проблема.* Постоји проблем превоза

на наступе.*

Хрватски културни центар Сријем

Нема проблема* Постоји потреба за

већим финансирањем* Нема проблема*

Недостатак финансијских средстава за реализацију

програма.*

ИН

ЂИ

ЈА

ОКУД Инђија Постоји потреба за

сопственим простором.

Недостатак финансијских

средстава.

Недовољна опремљеност.


средствима од локалне управе.

КУД Соко, Инђија Постоји потреба за сопственим простором.

Потребно давање предвиђених буџетских

средстава.

Недостатак опреме за пробе и наступе.



Постоје проблеми са грејањем.**


средствима.** Нема проблема.** Нема проблема.**



уградњом места за седење.


средствима са свих нивоа власти.

Недостатак техничке

опремљености.


већим бројем конкурса




Нису наведени проблеми





85

Табела 66б: Проблеми друштава Сремског округа (приказана су само друштва која су Заводу доставила податке)


Техничка опремљеност

Програми

ИН

ЂИ

ЈА

КУД Чигра, Љуково Недостатак бине и

гардеробе.


већим финансијским средствима.


набавком озвучења и камере.



Постоји потреба за реновирањем

простора.

Недовољна финансијска средства.

Недовољна опремљеност, потребна

набавка озвучења и осветљења.

Потребна већа финансијска подршка за

пројекте.


Постоје проблеми са грејањем.



Потребан ремонт или куповина рефлектора,

појачала и микрофона.



Потребна помоћ око легализације објекта

седишта КУД-а.



Недовољна техничка опремљеност.

Недостатак стручности.

СКУД Виногради Нема проблема.

Недовољно финансијских средстава

Постоји потреба за новим озвучењем.


ИР

ИГ


Неадекватан простор за наступе.

Недовољна финансијска

средства за редовне активности.


набавком ношњи, озвучења и расвете.

Недостатка адекватног простора и финансијских средстава за реализацију

програма


Постоји потреба за проширењем

просторија и увођење грејања.

Постоји потреба за стручним лицима који би се бавили финансијама

у Шатринцима.


Недовољна заинтересованост

младих за културу и учење мађарског језика.

КУД Теодор Аврамовић Нема проблема. Нема проблема. Нема проблема. Нема проблема.



КУД Змај Нема проблема.** Недовољна финансијска

средства.** Недовољна техничка

опремљеност.** Постоји проблем превоза

на наступе.**

ПЕ

КУД Пећинци Нема проблема.** Недостатак средстава.** Постоји потреба за набавком ношњи.**

Постоји проблем превоза на наступе.**

РУ

МА


Постоји потреба за сопственим простором

и повраћајем имовине Друштва.




набавком плејера.

Недовољно улагање у

културу.

Етно ансамбл Андесила Постоји потреба за

сопствених простором. Нема проблема.

Постоји потреба за набавком разгласа.


ХКПД Матија Губец Нема проблема.** Нема проблема.** Нема проблема.** Нема проблема**


Постоји потреба за новим адекватнијим

простором. Нема проблема.

Константна улагања у техничку опремљеност

која изискује велике трошкове.



Постоји потреба за новим адекватнијим

простором.




Неадекватан простор у Дому културе.

Постоји потреба за редовним приливом средстава од стране

Месне заједнице.

Постоји потреба за набавком озвучења, миксета, звучника и

микрофона.



Постоји потреба за адекватним простором

за рад.


Постоји потреба за набавком музичке и фолклорне опреме.



Постоји потреба за адекватнијим

простором током

зимског периода.


Постоји потреба за набавком уређаја за

репродуковање и

озвучење.



86

Табела 66в: Проблеми друштава Сремског округа (приказана су само друштва која су Заводу доставила податке)



Програми

РУ

МА

КУД Десанка Максимовић, Хртковци

Постоји проблем са грејањем простора.**

Недовољна финансијска средства.**

Н.п. Н.п.




Нема проблема. Недовољна финансијска

средства. Постоји потреба за

набавком озвучења.





адекватнијим простором.


Постоји потреба за набавком инструмената

и друге потребне опреме.


средствима за реализацију програма.

СТ

АР

А П

АЗ

ОВ

А

КУД Бранко Радичевић Постоји потреба за

адаптацијом зграде.** Н.п. Н.п.

Паралелни програми великог броја друштава.**

Фолклорни ансамбл Дукат

Недостатак простора. Недовољна финансијска

средства. Нема проблема. Н.п.


Постоји потреба за одговарајућим

простором са салом за вежбање и простором

за дружење.


Постоји потреба за повећањем фундуса костима и музичких

инструмената.




Постоји потреба за сопственим простором.



Недовољна опремљеност, потребна набавка инструмената и

костима за све

кореографије.


КУД Голубинци, Голубинци

Постоји потреба за простором за

вежбање, а као решење види се изградња дома

културе у Голубинцима.


Недостатак техничке опремљености.



Постоји потреба за изградњом простора у коме би могли да се одржавају пробе и

наступи.


Постоји потреба за набавком ношњи, инструмената и

озвучења.

Постоји потреба за обучавањем чланова за

писање пројеката.



средства. Нема проблема. Нема проблема.





Нема проблема. Н.п.








УГ САНА Нису наведени

проблеми




набавком озвучења.





средства. Постоји потреба за

набавком инструмената. Нема проблема.


Нема проблема. Недовољно

финансијским средстава за музичке инструменте.



87

Табела 66г: Проблеми друштава Сремског округа (приказана су само друштва која су Заводу доставила податке)



Програми

ШИ

Д


Неадекватан простор,

мала бина, уместо столица постављене

су клупе и слично.


уређењем система финансирања културе националних мањина.

Постоји потреба за набавком новог

озвучења, инструмената, ношњи, увођење централног грејања и изолације.

Недостатак

финансирања културно – уметничког аматеризма нациопналних мањина.


Постоји потреба за простором за ношње.

Нема проблема. Постоји потреба за

набавком озвучења и разгласа.



Недостатак простора. Постоји потреба за






Остала удружења у култури Сремског округа Када је реч о струковним удружењима Сремског округа, град Сремска Митровица и остале

општине Сремског округа , изузев Шида, имају удружење ликовних уметника. Удружење књижевних уметника немају једино Ириг и Стара Пазова, док у Шиду функционишу три удружења књижевника.

Најстарије удружење у културу Сремског округа је Књижевни клуб Филип Вишњић из Шида, основан 1952. године, док је најмлађе основано друштво Књижевни клуб Благоје Јастребић, из Шида.

Ниједно удружење Сремског округа нема простор у свом власништу. У највећем броју случајева удружења користе простор културних установа или неки други простор, који им је уступљен без накнаде, а Удружење ликовних уметника Сирмиум своје активности обавља у ликовном атељеу чланице удружења. Једно удружење Сремског округа користи простор који му је делом уступљен, а делом изнајмљен, док три удружења немају просторије за рад. Поред својих свакодневних потреба већина удружења просторе користи и за своје програмске активности. Табела 67а: Основни подаци о удружењима (црвеном бојом означена су она удружења које Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора)

ГР

АД

/ О

ПШ

ТИ

НА

Назив удружења Година

оснивања Основни циљ удружења

Простор за активности

Да ли је у простору

могуће организовати

програме?

СР

ЕМ

СК

А М

ИТ

РО

ВИ

ЦА

Удружење ликовних уметника Сирмиум

1980 Неговање ликовне уметности и окупљање

ликовних стваралаца. Уступљен без накнаде Да

Удружење ликовних уметника Еснаф

1998.

Истраживање и развијање културних вредности,

посебно ликовних, остваривање интереса кроз организовање активности на пољу ликовног

стваралаштва.

Нема простор -

Књижевна заједница Сремска Митровица

1990.

Унапређење књижевног стваралаштва и културе, допринос ширењу књижевности,

заштита ауторских права чланова, залагање за унапређење статуса и положаја књижевних

стваралаца.

Нема простор -

Културни центар Немаца Гете

2006. Неговање традиције и културе Немаца у Срему. Уступљен без накнаде Да

ИН

ЂИ

ЈА

Ликовно удружење уметника Инђија

1965. Чување и размена знања између чланова

удружења и презентовање резултата публици која прати рад Удружења.

Уступљен без накнаде при Културном центру

Инђије. Да

Глумачка дружина Позориштанце

2001. Аматерско презентовање драмског

стваралаштва за децу.

Уступљен без накнаде при Културном центру

Инђије. Да


88

Табела 67б: Основни подаци о удружењима (црвеном бојом означена су она удружења које Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора)

ГР

АД

/ О

ПШ

ТИ

НА

Назив удружења Година

оснивања Основни циљ удружења

Простор за активности

Да ли је у простору

могуће

организовати

програме?

ИН

ЂИ

ЈА

Завичајно друштво Ђорђе Војновић

2004. Очување и промоција локалног културног

наслеђа.

Уступљен без накнаде при

Културном центру Инђије.

Да

Књижевни клуб Мирослав Мика Антић

1988. Афирмисање писане речи, подстицање и развој

креативности младих, као и ширење

интересовања за књижевност.


библиотеци у Инђији

Не

Завичајно друштво Стара Бешка

2000. Н.п. Н.п. Н.п.

Музичка омладина Инђије

1991. Подстицање младих људи у Инђији да се баве

музиком, пре свега рокенролом. Нема простор -

ИР

ИГ

Центар за развој ликовне уметности Јазак

2006. Развој ликовног стваралаштва. Уступљен без

накнаде Да

РУ

МА

Удружење ликовних стваралаца Рума

2000.

Децентрализација ликовне уметности путем разних ликовних манифестација у мањим

центрима, где се могу представити и афирмисати ствараоци из мањих средина.


Омладинском савету Руме

Да

Независни филмски центар Кино клуб - Vorky team

2007. Развијање, ширење и унапређивање филмске

културе и аудио-визуелних уметности. Уступљен без

накнаде Не

Књижевна омладина општине Рума

1989.

Развијање књижевне културе и писмености у Руми, омогућавање штампања књижевних дела и

стварање услова за подстицање талетнованих појединаца.

Уступљен без накнаде

Да

Независна омладинска организација Рума

2007. Промовисање омладинских идеја, потребе и

активизма младих путем снимања некомерцијалних филмова и интернета.

Уступљен без накнаде

Не

Градско позориште Рума

1994. Негује различите видове театарског израза, окупља заинтересоване групе, појединце и

ауторе око пројеката и афирмише њихов рад.


Омладинском савету и Културном центру

Да


Приказ 63: Подаци о простору у којима удружења организују активности и програме (приказани су само подаци у вези са удружењима који су доставили упитнике или за које Завод на основу разговора поседује податке)

Чланови и активности Удружења Сремског округа немају велики број чланова. Најчешће се број чланова креће између

20 и 80. Највише активиста има Градско позориште Рума, чије чланство у највећем броју чине волонтери.

77.8%

16.7%5.5%

уступљен - 14

немају простор - 3

мешовито - уступљен и изнајмљен - 1

61.1%22.2%

16.7%

простор се може користити за програме - 11

простор се не може користити за програме - 4

немају простор - 3

89

Друго удружење по бројности оних који учествују у раду је Арт центар хлеба и игара. Најмањи број чланова има Књижевни клуб Мирослав Мика Антић из Инђије. Табела 68: Чланство удружења Сремског округа

Назив удружења Стални чланови Повремени чланови Волонтери

2007 2008 2009 2007 2008 2009 2007 2008 2009

СР

ЕМ

СК

А

МИ

ТР

ОВ

ИЦ

А Удружење ликовних уметника Сирмиум 44 44 50 20 20 23 2 9 10

Удружење ликовних уметника Еснаф 20 21 22 2 3 3 / / /

Књижевна заједница Сремска Митровица 20 20 30 / / / / / /

Културни центар Немаца Гете 30 30 32 / / / / / /

ИН

ЂИ

ЈА

Ликовно удружење уметника Инђија 18 19 20 7 8 4 / / /

Глумачка дружина Позориштанце 15 15 17 / / 8 / / 6

Књижевни клуб Мирослав Мика Антић 14 14 14 / / / / / /

Музичка омладина Инђије 20 30 40 20 20 20 10 10 10

ИР

ИГ

Центар за развој ликовне уметности Јазак 15 20 30 15 16 16 5 5 5

РУ

МА

Удружење ликовних стваралаца Рума 20 29 35 40 47 63 / / /


10 15 20 5 5 20 5 5 10

Књижевна омладина општине Рума 6 4 7 10 8 5 3 / 4

Независна омладинска организација Рума 10 10 10 10 20 20 10 10 20

Градско позориште Рума 25 25 25 35 45 50 125 185 205

СТ

АР

А

ПА

ЗО

ВА

Удружење ликовних уметника Старе Пазове 24 26 34 20 25 16 / / /

Удружење ликовних уметника Леонардо, Нови Бановци

30 30 30 15 15 15 / / /

Арт центар Хлеба и игара Имају око 120 чланова

Приказ 64: Расподела удружења према броју чланова (из приказа су искључена друштва за које Завод нема податке)

Када је о активностима реч, приметно је да су Ириг и Стара Пазова највише окренути ликовним садржајима, које у Иригу негује једино удружење које функционише, док се у Старој Пазови три удружења баве организацијом изложби.

Сремска Митровица је такође највише окренута ликовним садржајима које организују два удружења, али се организују и књижевне вечери, као и креативне радионице у организацији Културног центра Немаца Гете. Поред изложби и књижевних вечери, у Инђији се организују и позоришне представе у организацији глумачке дружине Позориштанце, док Музичка омладина Инђије организује Гитаријаду у Инђији. У Руми функционише и специфично удружење Независни филмски центар Кино клуб - Vorky team које се бави снимањем и организацијом филмских вечери Славка Воркапића, али и Градско позориште Рума, које редовно организује познати фестивал Арт трема фест.

Сва удружења организују редовно програме за публику. Према подацима о бројности публике којима Завод располаже, најпосећенији су позоришни програми Градског позоришта у Руми и изложбени програми удружења Арт центар Хлеба и игара.

Улазнице за своје програме наплаћују два удружења, која се баве организацијом позоришних представа – Глумачка дружина Позориштанце и Градско позориште Рума. Сва остала удружења Сремског округа организују активности бесплатне за публику.

17.6%

35.3%35.3%

11.8%

мање од 20 - 3

од 21 до 40 - 6

од 41 до 80 - 6

преко 80 - 2

90

Табела 69: Чланство и активности удружења Сремског округа

Назив удружења Активности

Број публике Цена улазница за програме 2007 2008 2009

СР

ЕМ

СК

А М

ИТ

РО

ВИ

ЦА


Организатори су изложби, уметничких радионица, као и сликарске колоније

Ликовни сусрети . 4000 4000 4000 Не наплаћују


Организовање изложби чланова Удружења. 1000 800 800 Не наплаћују


Организују књижевне вечери, као и конкурс Поклањам ти поезију, на који могу да

конкуришу млади до 30 година, који нису објавили ниједну књигу. Удружење се бави и издавачком делатношћу у окриву које објави

три књиге годишње.

500 500 2000 Не наплаћују


Организација креативних радионица (за сликарство, вајарство и слично).

Н.п. Н.п. Н.п. Не наплаћују

ИН

ЂИ

ЈА


2 редовне изложбе годишње (март и октобар)



Организација представа за децу. 2800 3900 3000 100,00 дин


Штампање часописа за културу и културну баштину под називом Инђијски културни

канделабар (светионик) једном годишње, као и организација изложби.

Н.п. Н.п. Н.п. Не наплаћују


Редовно организују међународни сусрет песника Гарави сокак и сусрет деце песника општине Инђија Певај равницо. Издавање

књижевних публикација и пласирање стваралаштва својих чланова.


Музичка омладина Инђије Редовно организују Гитаријаду у Инђији и

турнир у фудбалу, у трајању од четири дана, након кога се одржава рок концерт.

Н.п. 1000 2000 Не наплаћују

ИР

ИГ


Организује изложбе својих чланова и радионице у циљу афирмисања ликовне уметности. Удружење редовно организује

ликовну колонију Јазак.


РУ

МА


Организује изложбе, зонску смотру аматера Срема и ликовну колонију За пријатеље.



Снимање филмова и организација филмских вечери у част Славка Воркапића.



Организује књижевне вечери, изложбе и бави се издаваштвом.



Организује изложбе, курс дигиталне фотографије и филма Нови поглед, а

организовао је и Фестивал омладинског румског уметничког стваралаштва.



Организатор је Арт Трема феста, фестивал ауторских пројеката за младе, који

се организује од 1998. године, а који промовише мултикултуралност и

интеркултурални дијалог. У сарадњи са другим удружењима организује и креативне

радионице.

10000 15000 20000 100,00 -250,00 дин.

СТ

АР

А П

АЗ

ОВ

А Удружење ликовних

уметника Старе Пазове 8-10 изложби годишње 600 700 700 Не наплаћују


Организација изложби. 1500 2000 Н.п. Не наплаћују

Арт центар Хлеба и игара Организатори су изложби и позоришних

представа. / 16000 6000 Не наплаћују

* Н.п.- нема података

91

Сарадња Већина удружења Сремског округа сарађује бар са једном установом културе у свом месту. Девет

од 18 удружења развија сарадњу са културним актерима у региону, док четири удружења имају сарадњу на националном и само два на међународном нивоу. Пет организација нема успостављену сарадњу са медијима, док остала удружења остварују сарадњу са локалним медијима, четири са регионалним, док са националним медијима сарађују само два удружења. Табела 70а: Сарадња удружења са актерима у култури и медијима

Назив удружења Сарадња са актерима у култури Сарадња са


СР

ЕМ

СК

А М

ИТ

РО

ВИ

ЦА


Галерија, Музеј, Библиотека и Дом

ученика.

Културни центар Руме, Завичајни

музеј Руме, Културни

центар Инђије, Галерија у Шиду.

/ / Локални медији


Галерија. / / / Не постоји


Библиотека, Музеј, Завод за заштиту

споменика, Позориште.

/ / / Локални и

национални медији


/ / Постоји али није

наглашено са којим / Не постоји

ИН

ЂИ

ЈА


Културни центар. Културне установе у

Старој Пазови и Руми.

/ Постоји али није

наглашено са којим Локални медији.


Културни центар. / / / Локални медији.




Културни центар, Библиотека

Књижевни клубови / / Локални медији.


/ / / / Локални медији

ИР

ИГ


Дом културе, Српска

читаоница Ириг / / /

Локални

медији

РУ

МА


Културни центар, Музеј, Аматерско

позориште, Књижевна омладина

Културни центри и удружења ликовних уметника у Округу

/ / Локални и

регионални медији


Културни центар Кино клуб Нови Сад Дом културе

Студентски град у Београду

/ Не постоји


Омладински савет, Културни центар, Завичајни музеј,


/ / / Не постоји


Библиотека, Културни центар,

канцеларија за младе, Градско

позориште, Омладински савет

ХУ Пријатељи из Сремске

митровице,Омладински центар Инђија,

УГ Жути кишобран из Шида

УГ Рес Плис из Новог Сада.

Удруга Млади-

Акција-Култура Копривница из

Хрватске, Центар за

младе ЦЕЗАМ из Словеније.-


медији.


Културни центар, Библиотека, Музеј, Омладински савет

Позоришни музеј Војводине, Завод за културе Војводине,

Савез аматера Војводине,

Студентски културни центар Нови Сад,

СДУ Војводине

Музеј позоришне уметности Србије,

СДУ Србије /

Локални, регионални и национални

медији.

92

Табела 70б: Сарадња удружења са актерима у култури и медијима

Назив удружења Сарадња са актерима у култури Сарадња са


СТ

АР

А П

АЗ

ОВ

А

Удружење ликовних уметника Старе Пазове

Центар за културу, Савез аматера

Старе Пазове.

УЛС Рума, УЛУ Инђије, Галерија

Лазар Возаревић из Сремске Митровице.

/ / Локални медији


Дом културе, Центар за културу, Савез

аматера Старе Пазове.

Савез аматера Војводине, културни

центри, домови културе и галерије.

/ / Локални и

регионални медији

Арт центар Хлеба и игара

/ / / / Не постоји

Финансирање удружења

У највећем броју случајева град/општине помажу своја удружења, а Културном центру Немаца Гете и Књижевном клубу Мика Антић то су и једини извори прихода. Од 12 удружења, која су Заводу доставила податке, девет остварује и сопствене приходе, три помаже Покрајина, док средства из републичког буџета добија једино Градско позориште у Руми.

Највећим буџетом у обе посматране године (2008, 2009) располагало је Градско позориште у Руми, а најмањим Књижевна омладина општине Руме, којој су једини извор прихода сопствена средства.

Табела 71а: Буџети удружеања и извори финансирања у 2008. и 2009. години (приказана су само друштва која су Заводу доставила податке о финансирању)

Назив удружења Год. Буџет удружења Извори финансирања удружења

динара евра Град/

Општина Покрајина Сопствена средства


Република

СР

ЕМ

СК

А

МИ

ТР

ОВ

ИЦ

А


2008 170.000,00 2.087,64 30% / 20% 50% /

2009 180.000,00 1.916,31 40% / 30% 30% /


2008 Н.п. Н.п. 95% 5% / /

2009 Н.п. Н.п. 85% 10% 5% / /


2008 30.000,00 368,41 100% / / / /

2009 30.000,00 319,38 100% / / / /

ИН

ЂИ

ЈА


2008 55.000,00 675,41 90,9% / 9,1% / /

2009 10.000,00 106,46 / / 100% / /


2008 274.770,00 3.374,23 60% / 30% 10 /

2009 223.765,00 2.382,23 60% / 40% / /


2008 75.000,00 921,02 / 60% / 40% /

2009 Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п.


2008 120.000,00 1.473,63 100% / / / /

2009 120.000,00 1.277,54 100% / / / /

ИР

ИГ


2008 Н.п. Н.п. 40% / 50% 10% /

2009 Н.п. Н.п. 20% / 60% 20% /

РУ

МА


2008 20.000,00 245,60 / / 100% / /

2009 26.100,00 277,86 / / 100% / /


2008 Н.п. Н.п. / / 10% 90% /

2009 Н.п. Н.п. / / 5% 95% /


2008 1.589.431,00 19.518,55 30% 24% 40% 6% /

2009 1.562.777,00 16.637,55 49% 11% 24% 4% 12%

* Н.п – нема података

93

Табела 71б: Буџети удружеања и извори финансирања у 2008. и 2009. години (приказана су само друштва која су Заводу доставила податке о финансирању)

Назив удружења Год.

Буџет удружења Извори финансирања удружења

динара евра Град/

Општина Покрајина Сопствена средства


Република

СТ

АР

А

ПА

ЗО

ВА


2008 145.000,00 1.780,63 Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п.

2009 170.000,00 1.809,84 Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п.


2008 90.000,00 1.105,21 80% / 20% / /

2009 163.000,00 1.735,32 80% / 20% / /

* Н.п – нема података

Проблеми

Највећи проблем удружења Сремског округа је финансирање било да је реч о недостатку редовних прихода или потреби за већим финансијским средствима, посебно за организације програма удружења.

Простор је такође велики проблем удружења, а тиче се недостатка сопственог простора и потребе за већим и/или адекванијим простором. Удружење ликовних уметника Леонардо из Нових Бановаца као проблем истиче немогућност коришћења галерије, која је изграђена за потребе друштва, али коју из политичких разлога удружење не може да користи.

Недостатак техничке опремљености је такође проблематична за већину организација, а повезана је са недостатком средстава за набавку рачунара, скенера, камера и друге опреме неопходне за рад удружења. УЛС из Руме када је реч о техници наводи недостатак возила за превоз слика на изложбе, што је један од најчешћих проблема са којима се сусрећу удружења ликовних уметника.

Проблеми у програмском делу су у уској вези са финансијама, али се у великом броју тичу и недостатка стручности за писање пројеката.

Табела 72а: Проблеми удружења Сремског округа (приказана су само удружења који су Заводу доставили податке)

Назив удружења Простор Финансирање


Програми

СР

ЕМ

СК

А М

ИТ

РО

ВИ

ЦА




средстава.




Постоји потреба за простором.


средстава. Нема проблема. Нема проблема.


Постоји потреба за простором.

Постоји потреба за већим финансирањем




Постоји потреба за адекватнијим простором.


средстава.



ИН

ЂИ

ЈА



Постоји потреба за већим средствима из општинског буџета.






Постоји потреба за већим средствима, како би се стекла могућност

да представе Удружења виде и деца ван Инђије.




Постоји потреба за озвучењем, клима

уређајима и грејањем Нема проблема


Нема проблема Нема проблема Нема проблема Нема проблема


Постоји потреба за простором од 15м2


Нема проблема Нема проблема

94

Табела 72б: Проблеми удружења Сремског округа (приказана су само удружења који су Заводу доставили податке)

Назив удружења Простор Финансирање


Програми

ИР

ИГ


Постоји потреба за сопственим простором



Постоји потреба за стручном помоћи у писању пројеката.

РУ

МА


Нема проблема Постоји потреба за

већим финансирањем

Постоји потреба за набавком возила за

превоз слика на изложбе

Недостатак стручних чланова за писање

пројеката.



Недостатак редовних прихода

Постоји потреба за набавком камере.

Недовољно средстава за организацију пројеката.



Недостатак редовних прихода

Постоји потреба за набавком рачунара, штампача, скенера и

камера

Постоји потреба за пројектним тимом


Постоји потреба за адекватнијим

простором

Недостатак редовних извора финансирања

Постоји потреба за набавком видео

камере и опреме за снимање звука

Постоји потреба за већим бројем пројеката.



простора.

Постоји птреба за финансирањем

манифестације из општинског буџета.

Недостатак техничке опремљености

Потребна листа приоритета и поштовање значаја манифестација и

пројеката.

СТ

АР

А П

АЗ

ОВ

А


Постоји потреба за адекватним простором.



Нема проблема


Немогућност коришћења галерије изграђене за потребе

друштва.

Недостатак финансијских

средстава Нема проблема

Постоји потреба за већим средствима за реализацију прогама

Арт центар Хлеба и игара

Постоји потреба за већим простором.


Недостатак техничке опремљености


средствима за организацију програма

Сремски округ - zaprokulzaprokul.org.rs/wp-content/uploads/2015/01/sremski.pdf ·...

Documents